PLAN MERA ZA EFIKASNO KORIŠĆENJE ENERGIJE mera za... · Zakon o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu ... U Planu mera za efikasno korišćenje energije ... izdate dozvole i zbirka

PRILOG 1.6

PLAN MERA ZA EFIKASNO KORIŠĆENJE ENERGIJE

Plan mera za efikasno korišćenje energije

2/26

SADRŽAJ:

1. UVOD .......................................................................................................................................... 3 1.1. Zakonska regulativa vezana sa Planom ................................................................................ 3 1.2. Literatura .............................................................................................................................. 4

2. CILJEVI PLANA MERA ZA EFIKASNO KORIŠĆENJE ENERGIJE ............................. 5 3. OSNOVNI POJMOVI I ZNAČENJA U VEZI SA EFIKASNIM KORIŠĆENJEM

ENERGIJE ................................................................................................................................. 6

4. PRIKAZ POTROŠNJE ENERGIJE I GORIVA PREMA ODREĐENIM

KATEGORIJAMA .................................................................................................................... 8 5. PRIKAZ POTROŠNJE ENERGIJE U OKVIRU RAZLIČITIH DELOVA

AKTIVNOSTI .......................................................................................................................... 11

6. ANALIZA POTROŠNJE ENERGIJE I GORIVA ............................................................... 13 7. OPIS MERA ZA SMANJENJE POTROŠNJE ENERGIJE ............................................... 19

7.1. Snabdevanje električnom energijom .................................................................................. 19 7.2. Sistemi na električni pogon ................................................................................................ 20

7.3. Sistem rasvete ..................................................................................................................... 21 7.4. Komprimovani vazduh ....................................................................................................... 21

7.5. Sistem klimatizacije ........................................................................................................... 22 7.6. Sistemi grejanja .................................................................................................................. 22 7.7. Prerada sirovine .................................................................................................................. 22

7.8. Proizvodnja granulata ......................................................................................................... 23 7.9. Sušenje ............................................................................................................................... 23

7.10. Pečenje ............................................................................................................................... 23 7.11. Održavanje ......................................................................................................................... 24

8. OPIS MERA ZA SMANJENJE EMISIJE PRI KORIŠĆENJU ENERGENATA ............ 25 9. PROIZVODNJA ENERGIJE PO ODREĐENIM KATEGORIJAMA .............................. 25 10. EFIKASNOST PROIZVODNJE ENERGIJE ....................................................................... 25

11. MERE PRILAGOĐAVANJA RADA POSTOJEĆEG POSTROJENJA........................... 26


3/26

1. UVOD

Evropska unija je usvojila svoj akcioni plan do 2020. godine nazvan 3 x 20%, što znači smanjenje

potrošnje energije za 20 odsto, povećanje korišćenja obnovljivih izvora za 20 odsto i smanjenje

emisije ugljendioksida i ostalih gasova sa efektom staklene bašte za 20 odsto. Već sada se rade

planovi za 2030. godinu, koji su ambiciozniji i razlikuju se od zemlje do zemlje. Zemlje članice

donele nacionalne propise na bazi tih direktiva poštujući okvirne zahteve i uvažavajući specifičnosti

svog podneblja.

Jedan od pet osnovnih prioriteta Srbije jeste racionalna upotreba kvalitetnih energenata i povećanje

energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korišćenju energije kod krajnjih korisnika

energetskih usluga. Ovaj prioritet je značajan pre svega zbog usklađivanja proizvodnje energije sa

realnim potrebama sektora potrošnje energije, ali i sa aspekta smanjenja uticaja sektora energetike

na životnu sredinu, povoljnog uticaja na efikasnost privrede, standard građana i smanjenje uvozne

zavisnosti. Povećanje energetske efikasnosti je kao prioritet prepoznat i u okviru strategije kojom se

uređuje privredni razvoj Republike Srbije do 2012. godine i u Nacionalnom programu zaštite

životne sredine. Osim toga, racionalna upotreba energije i povećanje energetske efikasnosti danas

su ključni elementi konkurentnosti operatera u sve jačoj tržišnoj bitci za opstanak.

U sledećem planu mera za efikasno korišćenje energije postojećeg postrojenja „Keramika Kanjiža“

d.o.o. su dati adekvatni podaci o potrošnji energije i goriva, sa odgovarajućim analizama i merama

poboljšanja shodno najboljim dostupnim tehnikama (BAT) za ovu industrijsku granu.

1.1. Zakonska regulativa vezana sa Planom

Zakon o zaštiti životne sredine „Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 36/2009

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu „Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 36/2009

Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine „Službeni glasnik RS”, broj

135/04

Zakon o zaštiti vazduha „Službeni glasnik RS“, br. 36/09

Zakon o planiranju i izgradnji „Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09

Zakon o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu „Službeni glasnik RS”, br. 101/05

Zakon o zaštiti od požara „Službeni glasnik RS”, br. 111/09

Zakon o energetici („Sl.glasnik RS“, br. 84/04)


4/26

Zakon o transportu, distribuciji i korišćenju prirodnog gasa („Sl. glasnik RS“, br. 66/91, 53/93,

48/94, 12/96)

Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima („Sl. glasnik SRS”, br. 44/77,

45/85, 18/89, „Sl. glasnik RS”, br. 53/93, 67/93, 48/94, 101/05)

Uredba o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola („Sl. glasnik RS”, br.

84/05)

Uredba o sadržini programa mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti

propisanim uslovima („Sl. glasnik RS”, br. 84/05)

Uredba o kriterijumima za određivanje najboljih dostupnih tehnika, za primenu standarda kvaliteta,

kao i za određivanje graničnih vrednosti („Sl. glasnik RS”, br. 84/05)

Uredba o utvrđivanju Liste projekata za koje je potrebna procena uticaja i Liste projekata za koje se

može zahtevati procena uticaja „Sl. glasnik RS“, broj 114/08

Uredba o utvrđivanju programa dinamike podnošenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole („Sl.

glasnik RS“, broj 108/08)

Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha („Sl. glasnik RS“, br. 11/2010)

Uredba graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazdih („Sl. glasnik RS“, br. 71/10 )

Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha

(„Sl. glasnik RS“, br. 75/10)

Pravilnik o sadržini i načinu vođenja registra izdatih integrisanih dozvola („Sl. glasnik RS”, br.

69/05)

Pravilnik o metodologiji za izradu integralnog katastra zagađivača („Sl. glasnik RS", br. 69/05)

Pravilnik o sadržini, izgledu i načinu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole („Sl.

glasnik RS", br. 30/06)

Pravilnik o sadržini i izgledu integrisane dozvole („Sl. glasnik RS“, br. 30/06)

Pravilnik o sadržaju planova kvaliteta vazduha („Sl. glasnik RS“, br. 21/2010 )

1.2. Literatura

European Comission: «Reference Document on Best Available Techniques in the Ceramic

Manufacturing Industry» (08/2007)

European Comission: «Reference Document on Best Available Techniques for Energy Efficiancy»

(02/2009)

Energy saving concepts for the European ceramic industry CERAMIN, Tutorial about Energy

saving, (2009)

Pravilnik o sadržini izgledu i načinu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole, Služ. Gl.

RS 30/06.


5/26

2. CILJEVI PLANA MERA ZA EFIKASNO KORIŠĆENJE ENERGIJE

Uvođenje mera za efikasno korišćenje energije ima ekonomski i ekološki značaj, pored smanjenja

troškova energije po jedinici proizvoda, povećava se i konkurentnost na tržištu. Dalji pozitivan

doprinos je smanjenje emisija gasova koji prouzrokuju efekat staklene bašte, poboljšavanjem

kvaliteta vazduha koji se emituju u atmosferu. Na ovaj način se ispunjavaju i zakonske obaveze

operatera.

Mere se zasnivaju na najboljim dostupnim tehnikama (BAT) koji su predviđeni u referentnim

dokumentima (BREF) za keramičku industriju.

Prilikom određivanja mera za efikasno korišćenje energije, osnovni cilj je smanjenje potrošnje

energije i usklađivanje rada postrojenja po propisanim parametrima iz BREF dokumenata u pogledu

energetske efikasnosti.

Planirane mere za poboljšanje energetske efikasnosti imaju određeni investicioni trošak, ali ta

ulaganja za relativno kratko vreme mogu biti nadoknađena.


6/26

3. OSNOVNI POJMOVI I ZNAČENJA U VEZI SA EFIKASNIM KORIŠĆENJEM

ENERGIJE

U Planu mera za efikasno korišćenje energije koriste se sledeći termini i definicije i to:

1) materija, odnosno supstanca jeste svaki hemijski elemenat i njegova jedinjenja osim

radioaktivnih materija i genetski modifikovanih organizama u okviru značenja određenih

zakonom;

2) zagađenje jeste neposredno ili posredno unošenje materija, vibracija, toplote ili buke u

vazduh, vodu ili zemljište izazvano ljudskom aktivnošću koje može biti štetno po zdravlje

ljudi ili kvalitet životne sredine i koje može dovesti do oštećenja materijalnih dobara;

3) postrojenje jeste stacionarna tehnička jedinica u kojoj se izvodi jedna ili više aktivnosti koje

su utvrđene posebnim propisom i za koje se izdaje integrisana dozvola, kao i svaka druga

aktivnost kod koje postoji tehnička povezanost sa aktivnostima koje se izvode na tom mestu i

koja može proizvesti emisije i zagađenje;

4) postojeće postrojenje jeste postrojenje koje je pušteno u rad, u skladu sa propisima koji su

važili do dana stupanja na snagu ovog zakona ili za koje je dobijena integrisana dozvola ili

koje, po mišljenju nadležnog organa, u potpunosti ispunjava uslove za podnošenje zahteva za

dobijanje integrisane dozvole za rad, pod uslovom da takvo postrojenje bude pušteno u rad

najkasnije u roku utvrđenom ovim zakonom, prema programu usklađivanja pojedinih

privrednih grana sa odredbama ovog zakona;

5) emisija jeste neposredno ili posredno ispuštanje materija, vibracija, toplote ili buke iz izvora

u postrojenju, u vazduh, vodu ili zemljište;

6) granična vrednost emisije (GVE) jeste masa izražena u obliku određenih specifičnih

parametara, koncentracije i/ili nivoa pojedinačne emisije koju nije dozvoljeno preći u toku

jednog ili više vremenskih perioda, u skladu sa posebnim propisom;

7) standard kvaliteta životne sredine jeste skup uslova i zahteva koji moraju biti ispunjeni u

određeno vreme i na određenom području ili u pojedinim elementima životne sredine, u

skladu sa posebnim propisima;

8) integrisana dozvola jeste odluka nadležnog organa doneta u formi rešenja kojom se

odobrava puštanje u rad postrojenja ili njegovog dela, odnosno obavljanje aktivnosti čiji

sastavni deo čini dokumentacija sa utvrđenim uslovima kojima se garantuje da takvo

postrojenje ili aktivnost odgovaraju zahtevima predviđenim ovim zakonom;

9) izmena u pogonu jeste promena prirode ili funkcionisanja ili proširenje postrojenja koji

mogu uticati na životnu sedinu;

10) bitna izmena u radu postrojenja jeste promena koja, po mišljenju nadležnog organa, može

imati značajne negativne posledice po zdravlje ljudi, životnu sredinu ili materijalna dobra;

11) registar izdatih dozvola jeste glavna knjiga u koju se upisuju podaci koji se odnose na

izdate dozvole i zbirka isprava na osnovu kojih se podaci upisuju u glavnu knjigu;


7/26

12) najbolje dostupne tehnike (BAT) - najdelotvornije i najmodernije faze u razvoju aktivnosti

i načinu njihovog obavljanja koje omogućavaju pogodniju primenu određenih tehnika za

zadovoljavanje graničnih vrednosti emisija, propisanih u cilju sprečavanja ili ako to nije

izvodljivo, u cilju smanjenja emisija i uticaja na životnu sredinu kao celinu;

Pojedini elementi izraza "najbolje dostupne tehnike" imaju sledeća značenja:

a) tehnika - način na koji je postrojenje projektovano, izgrađeno, održavano, na koji

funkcioniše i stavlja se van pogona ili zatvara, uključujući i tehnologiju koja se koristi;

b) dostupna - tehnika razvijena do stepena koji omogućava primenu u određenom sektoru

industrije pod ekonomski i tehnički prihvatljivim uslovima, uključujući troškove i

koristi, ako je pod uobičajenim uslovima dostupna operateru;

c) najbolji - podrazumeva najefikasniji učinak u postizanju visokog opšteg nivoa zaštite

životne sredine;

13) operater jeste svako fizičko ili pravno lice koje, u skladu sa propisima, upravlja

postrojenjem ili ga kontroliše ili je ovlašćen za donošenje ekonomskih odluka u oblasti

tehničkog funkcionisanja postrojenja i na čije ime se izdaje integrisana dozvola;

14) BREF dokumenti-podrazumeva referentne dokumente najboljih dostupnih tehnika (BAT)

(EIPPCB)


8/26

4. PRIKAZ POTROŠNJE ENERGIJE I GORIVA PREMA ODREĐENIM

KATEGORIJAMA

Proizvodnja keramičkih pločica je energetski intenzivna. U ukupnim troškovima proizvodnje

učestvuje sa udelom u proseku od 25,40 %, u zavisnosti od proizvoda ova brojka može da iznosi i

više, a učešće toplotne energije u ukupnom energetskom bilansu iznosi 84,50 %. Iz navedenih

razloga efikasno korišćenje energije je jako važno i sa ekonomske tačke gledišta.

Fabrika keramičkih pločica „Keramika Kanjiža“ d.o.o. kao energente u procesu proizvodnje koristi:

prirodni gas (zemni gas)

električnu energiju

evro dizel gorivo i

TNG za potrebe transporta

Analiza potrošnje energije i goriva vršena je za period od 2008. do 2014. godine.

Ukupna potrošnja energije i goriva prema kategorijam je prikazana:

Potrošnja prirodnog gasa – Slika 1.

Potrošnja električne energije – Slika 2.

Potrošnja evrodizel goriva – Slika 3.

Potrošnja TNG – Slika 4.

Potrošnja prirodnog gasa

Slika 1. Ukupna potrošnja prirodnog gasa


9/26

Potrošnja električe energije:

Slika 2. Ukupna potrošnja električne energije

Potrošnja evrodizel goriva:

Slika 3. Ukupna potrošnja evrodizela goriva


10/26

Potrošnja TNG:

Slika 4. Ukupna potrošnja TNG

Apsolutne vrednosti potrošnje prirodnog gasa, električne energije, evrodizela i TNG pokazuju trend

pada, ona je velikim delom rezultat racionalizacije proizvodnje (npr. ugradnje nove peći, smanjenje

vremena prolaza robe u pećima, ugradnja invertera itd.), a drugim delom rezultat je pada

proizvodnje.

Gorivo evrodizel se najvećim delom koristi za potrebe skladištenja i transporta sirovina do

pripreme. Gorivo TNG je predviđeno za unutrašnji transport sa viljuškarima i manipulaciju sa

gotovom robom. Viljuškari van proizvodne hale koriste evrodizel kao gorive, oni imaju više

namena. (utovar robe, manipulacije sa robom u magacinu itd.).


11/26

5. PRIKAZ POTROŠNJE ENERGIJE U OKVIRU RAZLIČITIH DELOVA AKTIVNOSTI

Potrošnja energije u okviru različitih delatnosti izvršena je na osnovu podele proizvodnog procesa

po tehnološkim fazama i to:

Skladište sirovine

Priprema sirovine (mlevenje)

Sušenje sa raspršivanjem (atomiziranje)

Presovanje

Sušenje

Glaziranje

Pečenje

Sortiranje i pakovanje

Skladište

sirovine

Priprema

sirovine Atomiziranje

Presovanje

Sušenje Glaziranje

Pečenje

Sortiranje i

pakovanje Gotov proizvod

Slika 4. Uprošćena šema procesa proizvodnje


12/26

Tabela 1. Potrošnja energije i goriva po tehnološkim fazama procesa proizvodnje

Energija/gorivo Prirodni gas Električna

energija

Evro dizel

gorivo TNG

Skladište sirovine ×

Priprema sirovine × ×

Atomiziranje × ×

Presovanje ×

Sušenje × ×

Glaziranje ×

Pečenje × ×

Sortiranje i ostalo* × ×

Napomena:

* - ostalu potrošnju (kancelarije, laboratoriju, osvetljenje itd.) ćemo dodati ovom činiocu

Tabela 2. Struktura utrošene količine prirodnog gasa (Nm3) po tehnološkim fazama i godinama

Godina 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Atomiziranje 3.119.276 2.536.718 2.730.259 2.562.765 2.498.861 1.930.080 2.245.290

Sušenje 1.042.057 847.442 912.098 856.144 834.795 644.782 750.084

Pečenje 2.952.113 2.400.774 2.583.943 2.425.425 2.364.946 1.826.646 2.124.963

Sortiranje i ostalo 185.486 150.844 162.353 152.393 148.593 114.771 133.515

Ukupno (Nm3) 7.298.932 5.935.779 6.388.653 5.996.727 5.847.194 4.516.280 5.253.852

Tabela 3. Struktura utrošene toplotne energije iz prirodnog gasa (MWh) po tehnološkim fazama i godinama

Godina 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Atomiziranje 28.940 23.535 25.331 23.777 23.184 17.907 20.831

Sušenje 9.668 7.862 8.462 7.943 7.745 5.982 6.959

Pečenje 27.389 22.274 23.973 22.503 21.941 16.947 19.715

Sortiranje i ostalo 1.721 1.399 1.506 1.414 1.379 1.065 1.239

Ukupno (MWh) 67.718 55.071 59.273 55.636 54.249 41.901 48.744


13/26

6. ANALIZA POTROŠNJE ENERGIJE I GORIVA

Za analizu potrošnje energije i goriva, kao i za opis mera za smanjenje potrošnje energije, korišćeni

su podaci za prethodno prikazani period. (2008.-2013.)

Tabela 4. Korišćenje toplotne energije od spoljnih snabdevača

Snabdevač Godina Korišćeno za (MWh/godišnje)

Proces proizvodnje Druge potrebe

SRBIJAGAS 2008. 66.126 1.591

SRBIJAGAS 2009. 53.777 1.294

SRBIJAGAS 2010. 57.880 1.393

SRBIJAGAS 2011. 54.329 1.307

SRBIJAGAS 2012. 52.974 1.275

SRBIJAGAS 2013. 40.916 985

SRBIJAGAS 2014. 47.599 1.145

Tabela 5. Potrošnja električne energije (kWh)

2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

Priprema sirovine 3.458.029 2.927.657 2.925.299 2.769.966 2.726.642 2.426.783 2.758.517

Atomiziranje 759.474 642.990 642.472 608.357 598.842 532.985 602.862

Presovanje 1.182.840 1.001.423 1.000.616 947.484 932.665 830.096 938.925

Sušenje 439.525 372.113 371.814 352.070 346.564 308.451 335.317

Priprema glazure 646.361 547.226 546.785 517.751 509.653 453.605 513.074

Glaziranje 258.544 218.890 218.714 207.100 203.861 181.442 205.229

Pečenje 1.043.872 883.769 883.057 836.167 823.089 732.571 828.613

Sortiranje i ostalo 1.389.675 1.176.535 1.175.587 1.113.164 1.095.753 975.249 1.103.108

Za praćenje potrošnje prirodnog gasa i električne energije u „KERAMIKA KANJIŽA“ d.o.o.

određene su sledeće veličine:

Specifična potrošnja prirodnog gasa po jedinici gotovog proizvoda (jedinica Nm3/m

2) –

definisana kao ukupna utrošena količina prirodnog gasa (po računu distributera) za određeni

period po jedinici proizvoda (keramičkih pločica),

Specifična potrošnja električne energije po jedinici gotovog proizvoda (jedinca kWh/m2) -

definisana kao ukupna utrošena količina aktivne električne energije (po računu distributera) za

određeni period po jedinici proizvoda (keramičkih pločica),


14/26

Specifična potrošnja prirodnog gasa po jedinici gotovog proizvoda ima tendenciju blagog pada, na

ovaj podatak značajno utiče ugradnja nove peći sa manjom potrošnjom, međutim smanjeni

kapacitet proizvodnje u 2013. godine negativno utiče na učinak nove peći. Uvođenje novih

dimenzija pločica od 40×40 cm podnih tokom 2010. godine i 25×50 cm podnih i zidnih tokom

2013. godine, negativno utiču na specifičnu potrošnju, jer pločice većih dimenzija imaju veću masu

po jedinici proizvoda. Promena režima (pod-zid) tokom rada, prelazak sa jednog formata na drugi i

neodgovarajuća iskorišćenost korisne širine peći su takođe razlog za blago povećanje specifične

potrošnje.

Specifična potrošnja električne energije po jedinici proizvoda, do 2012. godine je imao blagi pad,

što je posledica racionalizacije u proizvodnji, međutim u 2013. godini zbog pada proizvodnje došlo

je do naglog povećanjaspecifične potrošnje.

Slika 5. Specifična potrošnja prirodnog gasa i električne energije

U sledećim tabelama analizirani su trenutni pokazatelji proizvodnje po tehnološkim fazama.


15/26

Tabela 6. Specifična potrošnja toplotne energije dat po tehnološkim fazama

Potrošnja gasa

Tehnološka faza Oprema Kapacitet t/h Spec potrošnja toplotne energije GJ/t

(toplotna moć gasa: 33,4 MJ/Nm3)

BREF

GJ/t

Atomiziranje

Atomizer DORST 5,30 1,86 1,1-2,2

Atomizer SACMI 5,50 1,79 1,1-2,2

Sušenje

Sušara EVA 712 2,50 0,67 0,3-0,8

Sušara EVA 702 2,50 0,67 0,3-0,8

Sušara EVA 170 2,60 0,64 0,3-0,8

Sušara EVA 170 2,60 0,64 0,3-0,8

Pečenje

Peć RKS 1650 0,44 3,80 1,9-4,8

Peć FMS 2230 3,70 1,90 1,9-4,8

Peć KEMAC EK 21 4,80 1,46 1,9-4,8

Sortiranje Sortir linije 11,6 0,05


16/26

Tabela 7. Specifična potrošnja struje dat po tehnološkim fazama, u zadnjoj koloni date su BREF preporuke

Potrošnja električne energije

Tehnološka faza Oprema Kapacitet t/h Specifična potrošnja struje GJ/t BREF

GJ/t

Mlevenje Kuglični mlinovi 8,54 0,205 0,05-0.35

Atomiziranje Atomizer DORST 4,75 0,048 0,01-0,07

Atomizer SACMI 5,06 0,061 0,01-0,07

Presovanje

Presa PH 1500 2,16 0,103 0,05-0,15

Presa PH 1400 2,16 0,103 0,05-0,15

Presa PH 980 2,27 0,098 0,05-0,15

Presa PH 980 2,27 0,098 0,05-0,15

Sušenje

Sušara EVA 712 2,06 0,038 0,01-0,04

Sušara EVA 702 2,06 0,038 0,01-0,04

Sušara EVA 170 2,19 0,038 0,01-0,04

Sušara EVA 170 2,19 0,038 0,01-0,04

Pečenje

Peć FMS 250/819 2,81 0,065 0,02-0,15

Peć FMS 2230 2,90 0,075 0,02-0,15

Peć KEMAC EK 21 0,44 0,147 0,02-0,15

Priprema glazure Mlinovi 0,60 0,926

Glaziranje Glazir linije 8,49 0,026

Sortiranje Sortir linije 5,71 0,018

Prečistač otpadne vode Centrifuga


17/26

Tabela 8. Osnovne BREF preporuke [1.]

Phase Operation Specific natural gas

consumption (GJ/t)

Specific electric energy

consumption (GJ/t)

Body

preparatio

n

Dry

grinding 0.04 – 0.07

Wet

grinding 0.05 – 0.35

Spray

drying 1.1 – 2.2 0.01 – 0.07

Shaping Pressing 0.05 – 0.15

Drying 0.3 – 0.8 0.01 – 0.04

Firing 1.9 – 4.8 0.02 – 0.15

Unit Tunnel

kiln Roller hearth kiln

Product Tiles with lower water absorption

unglazed unglazed glazed

Throughput t/h 1.2 2.1 2.1

Kiln length M 130 80 60

Cross-section m2 1.5 – 2.0 1.2

0.8 –

1.0

Setting density kg/m3 700 – 1000 20 – 30 20 – 30

Firing temperature °C 1200 1220 1230

Specific energy

requirement kJ/kg 3900 2900 2500

Flue-gas volume flow m3/h 15000 10000 13000

Flue-gas temperature °C 220 160 160

Unit

Tunnel kiln

biscuit

firing

Roller hearth kiln

final

firing

single

firing

Product Tiles with higher water absorption

Throughput t/h 2.8 1.2 1.6

Kiln length m 120 60 80

Cross-section m2 1.5 – 2.0 0.8 – 1.2 0.5 – 1.0

Setting density kg/m3 500 – 700 10 – 30 10 – 30

Firing temperature °C 1100 1250 1300

Specific energy

requirement kJ/kg 3500 2900 2200

Flue-gas volume flow m3/h 15000 10000 13000

Flue-gas temperature °C 180 160 200

Type of kiln Range (kJ/kg)

Tunnel kiln ( 2x ) 5920 – 7300

Tunnel kiln ( 1x ) 5420 – 6300

Roller hearth kiln ( 2x ) 3400 – 4620

Roller hearth kiln ( 1x ) 1900 – 4800


18/26

Tabela 9. Karakteristike opreme za merenje potrošnje električne energije

Broj

mernog

mesta*

Parametri

koji se mere

Merna oprema

Vrsta kontrole Učestalost merenja Dokumentacija

(knjige) Naziv Vrsta

1 Aktiv Električno

brojilo

METER

CONTROL

ST 300 FV

Kontinualno Dnevno/mesečno Dnevnik

potrošnje/Račun ED 2 Reaktiv Kontinualno Dnevno/mesečno

Tabela 10. Karakteristike opreme za merenje potrošnje toplotne energije

Broj

mernog

mesta*

Parametri koji

se mere

Merna oprema

Vrsta kontrole Učestalost merenja Dokumentacija

(knjige) Naziv Vrsta

Razblažen gas (RG)

1 Protok gasa

gasomer SINGER

G-650 Kontinualno Dnevno/mesečno

Dnevnik

potrošnje/Račun

SRBIJAGAS korektor INSTRUMET

BCC

Magistralni gas (MG)

2 Protok gasa

gasomer ROMBACH

G-400 Kontinualno Dnevno/mesečno

Dnevnik potrošnje/

Račun SRBIJAGAS korektor

ROMBACH

RVC


19/26

7. OPIS MERA ZA SMANJENJE POTROŠNJE ENERGIJE

Poboljšanje energetske efikasnosti realizuje se kroz kontinuiranu obuku ljudskih resursa, čije je

znanje na zavidnom nivou i ona se permanentno usavršava. Pored ovog, postoji uveden i

sertifikovan sistem upravljanja kvalitetom SRPS ISO 9001: 2008 pomoću kojeg se vrši

permanentno usavršavanje svake oblasti poslovanja. Ovaj sistem obezbeđenja kvaliteta funkcioniše

algoritmom PDCA (plan-do-check-act) ciklusa i pored toga težimo ka većem stepenu

EFEKTIVNOSTI i EFIKASNOSTI procesa.

Analizu mera za efikasno korišćenje energije [2] ćemo prikazati sistematski. Analiziraćemo sisteme

na električni pogon, osvetljenje, komprimovani vazduh, sistemi klimatizacije, grejanje, preradu

gline, sušenje i pečenje. Saglasno načelima IPPC direktive, pri izradi ovog dokumenta pridržavalo

se preporuka vezanih za korišćenje najboljih dostupnih tehnika.

7.1. Snabdevanje električnom energijom

U cilju smanjenja potrošnje reakivne električne energije koja je posledica rada velikog broja

elektromotora, ugrađuje se kompenzacija reaktivne energije tj. kondenzatori. Shodno zahtevima

BAT-a i distributera električne energije, vrši se kontrola i merenje indeksa snage, znači sistem

kompenzacije čini globalna i lokalna kompenzacija. Kompenzacija reaktivne energije funkcioniše

shodno zahtevima, tj. cos (faktor snage) je uvek veći od 0.95, to jest dozvoljenog minimuma.

U okviru elektroodržavanja vrši se periodična provera ispravnosti sistema kompenzacije, po potrebi

vrše se i popravke ili proširenje istog.

Globalna kompenzacija:

Trafo stanica 1 Prazan hod 100 kVAr

Razvod 300 kVAr

Trafo stanica 2 Prazan hod 100 kVAr

Razvod 300 kVAr


20/26

Lokalna kompenzacija (izvedena na glavnim razvodnim ormanima u proizvodnom pogonu):

Prese: Razvod 230 kVAr

Atomizer i mlinovi Razvod 220 kVAr

NS1-3 Razvod 300 kVAr

NS2 Razvod 75 kVAr

Peć 2 Razvod 20 kVAr

Ukupno: 1645 kVAr

Planira se dodatno proširenje kompenzacije reaktivne elektri;ne energije od 120 kVAr.

7.2. Sistemi na električni pogon

Prilagođavanje brzine obrtaja električnih pogona-motora se vrši mehanički pomoću reduktora,

varijatora, odnosno električno pomoću frekventnih regulatora.

U prethodnom periodu između 2009-2013. godine izvršena je zamena varijatora sa frekventnim

regulatorom na tehnološkim linijama:

1) Broj frekventnih regulatora manje snage koji su ugrađeni (motori: 0,4-2,2 kW) je 240

komada.

2) Broj frekventnih regulatora srednje snage koji su ugrađeni (motori: 2,2-22 kW) je 6 komada.

3) Najveći značaj predstavlja ugradnja frekventnih regulatora na motorima snage od 90 kW za

kuglične mlinove. Na ovim motorima je potrebna kontrola obrtaja i potrošnje električne

energije, jer napunjeni mlinovi imaju veliku inerciju što naročito dolazi do izražaja prilikom

pokretanja. Od ukupno 6 motora ove snage, četri motora već ima ovu vrstu upravljanja, a

planira se zamena i na ostalim velikim električnim pogonima.

U narednom periodu planira se ugradnja dodatnih 50 komada frekventnih regulatora na motore

manje snage (0,4-2,2 kW) i 2 komada na motore od 90 kW.

Na ostalim manjim motorima (7,5-20 kW) kod kojih variranje brzine nije potrebno, planira se

prelaz sa sistema pokretanja zvezda/trougao (ili direktno zvezda) na sistem mekog pokretanja (tzv.:

soft starteri).

Pored navedenog dalje uštede u potrošnji električne energije se mogu postići ugradnjom

elektromotora koji imaju veći stepen efikasnosti, tj. spadaju u kategoriju EFF1.


21/26

7.3. Sistem rasvete

Zaštita zdravlja i bezbednost na radu su naajčešće/uobičajeno ključni pokretači zahteva vezanih za

sisteme rasvete. Energija sistema rasvete se može optimizovati u skladu sa zahtevima za korišćenje.

Po planu (služba elektroodržavanja), svi svetlosni izvori će biti postepeno zamenjeni metalo-

halogenim izvorima. Stari sistem unutrašnjeg osvetljenja je nudio homogenu rasvetu znači rasveta

nije bila koncentrisana na radnim površinama, a upravljanje rasvetom je bilo problematično

(razvodni ormani rasvete nisu bili pristupačni) i održavanje zastarelog sistema je stalno predstavljao

problem. Stari sistem rasvete čine zastarele fluo armature (oko 1300 kom.) sa ukupnom

instalisanom snagom od 150-200 kW.

Novi, prerađeni sistem rasvete ima 263 komada metalohalogenskih svetlosnih izvora od 250 W, i 27

komada metalohalogenskih reflektora. Instalisana snaga nove rasvete hale zajedno sa svetiljkama za

paničnu rasvetu i ostalim fluo armaturama ne prelaziti 80 kW. Pri tome, uključenje i isključenje

rasvete je postavljeno na pristupačnim mestima.

Planiraju se dodatna ulaganja u pogledu poboljšanja efikasnosti sistema rasvete i zamene ormara za

uključivanje i isključivanje rasvete.

7.4. Komprimovani vazduh

Za potrebe proizvodnje obezbeđeni su najsavremeniji kompresori (Atlas Copco), koji su postavljeni

na optimalnoj udaljenosti. Oni rade potpuno automatski.

Tabela 11. Osnovni podaci za instalisane kompresore

ATLAS COPCO GA 45 FF

Godina proizvodnje 2000

Snaga 45 kW

Kapacitiet 8 bar

ATLAS COPCO GA 50 VSD


Snaga 50 kW

Kapacitiet 13 bar

ATLAS COPCO GA 90 FF


Snaga 97 kW

Kapacitiet 8,2 bar


22/26

7.5. Sistem klimatizacije

Klima uređaji ugrađeni su u kancelarijama i na komandnim punktovima u proizvodnji. Instalirani su

savremeni klima uređaji koji su proizvedeni u skladu sa preporukama za efikasno korišćenje

energije.

Tabela 12. Struktura i broj klima uređaja

Broj Oznaka/Jačina Broj komada

1 9 BTU 5

2 12 BTU 47

3 18 BTU 5

4 24 BTU 1

7.6. Sistemi grejanja

U proizvodnoj hali su postavljeni infragrejači na gas tipa PAKOLE GH-11 ukupno 56 komada,

snage od 11 kW po komadu.

Kancelarije se greju pomoću izmenjivača koji koristi toplotu rashladnog vazduha iz peći za pečenje

keramičkih pločica. U slučaju kada peći za pečenje ne rade, kancelarije se greju gasnim kotlovima.

Tokom 2012-2013. godine zamenjeni su kotlovi za grejanje, na savremene kotlove čija je efikasnost

veća.

Tabela 13. Struktura i broj gasnih kotlova za grejanje prostorija

Naziv Vrsta

goriva

Kapacitet

(MW)

Vreme rada

(h/godišnje)

Stepen

iskorišćenja

(%)

BAXI LUNA DUO-TEC MP 1.70 prirodni gas 0,070 3.600 97,20



BAXI NOVULA 3 CONFORT 320FI prirodni gas 0,032 3.600 97,40

BAXI LUNA DUO-TEC 33 prirodni gas 0,033 3.600 97,60

BAXI LUNA PLATINUM 1.24 prirodni gas 0,024 3.600 97,60

BAXI LUNA PLATINUM 1.24 prirodni gas 0,024 3.600 97,60

7.7. Prerada sirovine

Mokro mlevenje u kugličnim mlinovima troši relativno puno energije jer se radi o usitnjavanju

tvrdih minerala (feldspati, kvarc) što je i prikazano tabelarno u prethodnim analizama. Mogućnosti

većih korekcija sirovinske smeše ne postoje, pa u ovoj operaciji će biti poboljšanja zahvaljujući


23/26

korekcijama na električnom pogonu i postepeno će se zameniti tela (sileks) za mlevenje alubit

(Al2O3) kuglicama, na ovaj način se povećava efikasnost mlevenja, a sa time smanjuje i specifična

potrošnja električne energije. Prema dosadašnjem iskustvu, zamenom tela za mlevenje na alubit

kuglice, postiže se ušteda od 20 % u potrošnji električne energije po jedinici mlevenog proizvoda.

7.8. Proizvodnja granulata

U procesu atomiziranja (sušenje sa raspršivanjem) iz keramičkog mulja se dobije granulat

definisane raspodele i veličine čestica, čiji je kvalitet od presudnog značaja za finalne osobine

gotovog proizvoda. Trenutni pokazatelji za specifičnu potrošnju energije za ovaj uređaj ne ukazuju

na potrebu značajne korekcije. Međutim, dodatan potencijal leži u iznalaženju efikasnijeg sredstva

za povećanje tečljivosti (elektrolit) keramičke smeše ili povećanje količine iste. Druga mogućnost

za smanjenje specifične toplotne energije leži u potpunom iskorišćenju toplote dimnih gasova sa

peći, tako što se oni nakon prečišćavanja uvode u gorionik atomizera kao primaran vazduh za

sagorevanje (detaljan opis je dat kod peći).

7.9. Sušenje

Za sve sušare važe BAT preporuke:

maksimalno korišćenje otpadne toplote tunelskih peći;

optimalna cirkulacija medijuma za sušenje;

nizak nivo škarta iz sušenja;

smanjenje debljine sirovog proizvoda na optimalnu vrednost.

U slučaju sušare u Fabrici za proizvodnju keramičkih pločica „Keramika Kanjiža“ d.o.o., specifična

potrošnja toplotne energije ispunjava BAT preporuke. Planirana mera sastoji se iz iskorišćenja

otpadne toplote peći iz zone hlađenja. Dodatno smanjenje mase sirove ploče po jedinici površine

novim dizajnom oblika takođe će doprineti smanjenju specifične potrošnje u procesu sušenja.

7.10. Pečenje

Za sve peći važe BAT preporuke:

Poboljšana termička izolacija peći;

Visokobrzinski gorionici znače efikasnije sagorevanje i transfer toplote;

Interaktivna računarska kontrola režima pečenja vodi smanjenju potrošnje energije i emisije

zagađivača;

Administrativne mere: ugraditi gasni sat za velike potrošače i kontinualno pratiti potrošnje.


24/26

Tokom 2013. godine ugrađena je peć SACMI FMS 250/819, kao zamena za zastarelu peć SACMI

RKS 1650, koja ima veći kapacitet i veću efikasnost u pogledu potrošnje prirodnog gasa. Nova peć

troši 25% manje prirodnog gasa po jedinici gotovog proizvoda od stare peći. Pored toga, planiraju

se nove tehnološko-tehničke mere, koje bi doprinele dodatnom poboljšanju energetske efikasnosti

ovih uređaja. Prva mera bi bila iskorišćenje otpadne toplote iz zone hlađenje za proces sušenja, to

znači da bi sušare radile sa manjom specifičnom potrošnjom toplotne energije.

Drugo tehnološko-tehničko rešenje [3.] nije predviđeno samo u cilju poboljšanja energetske

efikasnosti, ono je sa stanovišta zaštite životne sredine takođe vrlo važno. Suština metode leži u

prečišćavanju dimnih gasova peći pomoću kreča i otklanjanjem čvrstih čestica iz istog pomoću

filtera sa džakovima (za visokotemperaturnu primenu). Na kraju, prečišćeni dimni gasovi se uvode

u gorionik atomizera. Ovo rešenje pored smanjenja potrošnje energije, znatno smanjuje emisiju

CO2, fluornih jedinjenja i praškastih materijala. Krečnjak (iskorišćen kreč) posle korišćenja se u

potpunosti može u daljem iskoristiti kao sirovinska komponenta u proizvodnji zidnih pločica.

7.11. Održavanje

Veliku pažnju zahteva adekvatno održavanje energetskih sistema za proizvodnju keramičkih pločica

Keramika Kanjiža Plus, primenjuje se sistem preventivnog održavanja. Dobro planirani remonti

doprinose efikasnom korišćenju energije počev od mašina prerade, presovanja, sušenja, glaziranja,

pečenja, sortiranja i pakovanja.

Treba istaći da su najveći potrošači toplotne energije: peći, atomizeri i sušare. U slučaju električne

energije najveći potrošači su: mlinovi. Na kraju sumirajući potrebne mere i analizom literaturnih

podataka možemo zaključiti, da su zadovoljeni BAT zahtevi u pogledu energetske efikasnosti.

Urađeno je niz mera u proteklom periodu od 2008-2014. godine koje su date sistematski za svaku

oblast uz opis trenutnog stanja.

Nove, planirane mere putem Programa mera za prilagođavanje rada postrojenja će dodatno

doprineti povećanju efikasnosti korišćenja energije.


25/26

8. OPIS MERA ZA SMANJENJE EMISIJE PRI KORIŠĆENJU ENERGENATA

Korišćenje prirodnog gasa kao energenta se smatra BAT-om. Definisane su sve GVE po procesima.

Po merenjima ove GVE su ispod dozvoljenih i stoga nema potreba za dodatnim merama u

korišćenju energenta.

9. PROIZVODNJA ENERGIJE PO ODREĐENIM KATEGORIJAMA

U Fabrici za proizvodnju keramičkih pločica „Keramika Kanjiža“ d.o.o. goriva koja se koriste, ne

zahtevaju dodatnu pripremu.

10. EFIKASNOST PROIZVODNJE ENERGIJE

Efikasnost proizvodnje energije zavisi od kvaliteta goriva koji se koristi. Kao što je već rečeno,

prirodni gas u svom sastavu sadrži veliki udeo metana.

Tabela 14. Sastav i karakteristike prirodnog gasa (izveštaj NIS-a)

METAN CH4 96,152 %

ETAN C2H6 0,876 %

PROPAN C3H8 0,311 %

BUTAN C4H10 0,163 %

PENTAN C5H12 0,038 %

AZOT N2 1,055 %

ugljen dioksid CO2 1,405 %

donja toplotna moć 33400 kJ/Nm³

gustina pri 0 ºC i 1 bar 0,64 kg/m³

temperatura paljenja 670 ºC

relativna gustina (vazduh 1:dv) 0,62

eksplozivne granice 4-16 (zapr. %)

temperatura izgaranja 2000 ºC

brzina sagorevanja 0,35 m/s

S obzirom da snabdevač energijom - NIS je u funkciji i drugih potrošača, on ima pravo da

isporučuje i lokalni (lošijeg kvaliteta) i magistralni gasa, i zbog spomenutog postoji mogućnost

pada u vrednosti toplotne moći goriva. Sistem gorionika na pećima sa računarskom kontrolom i

upravljanjem ove prirodne varijacije «kompenzuje» češćim uključivanjem gorioničkih grupa. Ovo

jedino možemo primetiti na većoj potrošnji gasa.

Evro dizel i TNG gorivo koje se koristi u potpunosti zadovoljavaju zahteve standarda SRPS EN 590

(Evro dizel) i SRPS EN 589:2010 (TNG) u pogledu sadržaja sumpora u gorivu.


26/26

11. MERE PRILAGOĐAVANJA RADA POSTOJEĆEG POSTROJENJA

Tabela 13. Progrаm merа prilаgođаvаnjа rаdа postojećeg postrojenjа ili аktivnosti propisаnim uslovimа

R.

br. Mera

Troškovi

(EUR)

Početak

mere

(godina)

Završeta

k mere

(godina)

Rezultati mere Metode kontrole

1.

Rekuperacija toplote

vazduha iz zone

hlađenja peći za žarenje

(vodi se u sušaru)

250.000 –

300.000 2013. 2015.

-Manja potrošnja energije po jedinici

gotovog proizvoda

- Manja emisija otpadnih dimnih gasova

-Smanjenje pregrevanja radne okoline

tokom letnjeg perioda

-Kontrola utroška energije po

jedinici gotovog proizvoda

-Monitoring emisije štetnih materija

u otpadnim gasovima

-Merenje temperature u radnoj

okolini

2.

Rekuperacija toplote od

dimnih gasova iz peći

za žarenje (vruć vazduh

se nakon filtracije uvodi

u atomizer)

250.000 –

350.000 2015. 2016.

-Manja potrošnja energije po jedinici

gotovog proizvoda

- Manja emisija otpadnih dimnih gasova

usled njihovog prečišćavanja

-Smanjenje pregrevanja radne okoline

tokom letnjeg perioda

-Kontrola utroška energije po

jedinici gotovog proizvoda

-Monitoring emisije štetnih materija

u otpadnim gasovima

-Merenje temperature u radnoj

okolini

3. Kompenzacija reaktivne

energije

5.000 –

10.000 2014. 2015.

- Smanjenje/eliminisanje reaktivne energije

i na taj način smanjenje gubitaka aktivne

snage

-Merenje potrošnje na električnom

brojilu

4.

Uvođenja savremenih

rasvetnih rešenja

- zamena rasvetnih tela

(naročito živinih i

natrijumovih)

savremenim

metalohalogenim

rasvetnim telima

5.000 –

10.000 2014. 2016.

- Potrošnja energije znatno manja za isti

intenzitet osvetljenja, poboljšana vidljivost

na radnim mestima

-Vek trajanja novih izvora je znatno duži ( i

do 80.000 radnih sati)


brojilu

-Kontrola učestalosti zamene

rasvetnih jedinica

5.

Ugradnja mekih

pokretača velikih

motora

50.000 –

60.000 2014 2016

- Smanjenje maksimalnog trenutnog

opterećenja mreže - maksigraf


brojilu

6. Zamena tela zamlevenje

na alubit kugle

90.000 –

110.000 2015 2016

-Za 20% se smanjuje specifična potrošnja

električne energije potrebna za mlevenje


brojilu

Documents

PLAN MERA ZA EFIKASNO KORIŠĆENJE ENERGIJE mera za... · Zakon o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu ... U Planu mera za efikasno korišćenje energije ... izdate dozvole i zbirka