PLAN MERA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE POSLE …. Plan mera za ZZS... · Plan mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja 3/24 1. UVOD Uklanjanju

PRILOG 1.8

PLAN MERA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE POSLE PRESTANKA RADA I

ZATVARANJA POSTROJENJA

Plan mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja

2/24

SADRŢAJ:

1. UVOD .................................................................................................................................... 3

2. CILJEVI PLANA MERA ZA ZAŠTITU ŢIVOTNE SREDINE POSLE

PRESTANKA RADA I ZATVARANJE POSTROJENJA ............................................. 5

3. NAČELA, TERMINI, DEFINICIJE I ZAKONSKI OKVIR .......................................... 6

3.1. Načela u vezi prestanka rada i zatvaranja postrojenja ........................................................... 6

3.2. Termini i definicije u vezi prestanka rada i zatvaranja postrojenja ....................................... 7

3.3. Zakonska regulativa u vezi sa u vezi prestanka rada i zatvaranja postrojenja ....................... 8

4. POPIS OBJEKATA I FUNKCIONALNIH CELINA NA PREDMETNOJ

LOKACIJI .......................................................................................................................... 10

4.1. Proizvodna hala i aneks radionice........................................................................................ 10

4.2. Upravni aneks ...................................................................................................................... 11

4.3. Magacin listele ..................................................................................................................... 11

4.4. Maloprodaja ......................................................................................................................... 11

4.5. Magacin maloprodaje........................................................................................................... 11

4.6. Restoran ............................................................................................................................... 12

4.7. Zgrada energetskih agregata ................................................................................................ 12

4.7. Mlin za mlevenje - drobilica ................................................................................................ 12

4.9. Trafostanica.......................................................................................................................... 12

4.10. Objekti niskogradnje ............................................................................................................ 12

4.11. Instalacije ............................................................................................................................. 13

5. FAZE PRESTANKA RADA I ZATVARANJA POSTROJENJA ................................ 14

6. PRAVNI ASPEKTI UKLANJANJA (RUŠENJA) OBJEKTA ..................................... 15

6.1. Dokumentacija za uklanjanje objekata ................................................................................ 15

6.2. Aspekti zaštite životne sredine pri rušenju ili uklanjanju objekata...................................... 16

7. DEMONTAŢA, UKLANJANJE OPREME, UREĐAJA I RUŠENJE

OBJEKATA ........................................................................................................................ 17

7.1. Rušenje eksplozivom ........................................................................................................... 17

7.2. Mašinsko rušenje ................................................................................................................. 18

8. UTICAJ PRESTANKA RADA, ZATVARANJA I RUŠENJA OBJEKATA

NA ŢIVOTNU SREDINU ................................................................................................. 20

9. REKULTIVACIJA I REMEDIJACIJA .......................................................................... 24


3/24

1. UVOD

Uklanjanju građevinskih objekata pristupa se zbog potrebe oslobađanja prostora za novu izgrađnju

ili zbog potrebe prenamene prostora.

Rušenje objekata može biti iz više razolga i to:

ekonomskih,

tehničkiih ili

zaštite ţivotne sredine.

U urbanim sredinama vrednost građevinskog zemljišta određuje tip, položaj i saobraćajna

povezanost i komunalna opremljenost, a time i vrednost građevinskog objekta koji se na određenom

prostoru može izgraditi.

Kada vrednost građevinskog zemljišta premaši tržišnu vrednost samog objekta, ekonomski razlozi

prisiljavaju vlasnike da stari objekat uklone, a prostor prenamene ili ga iskoriste za novu izgradnju.

Kada postojeći objekat dotraje i počne da ugrožava bezbednost ljudi, opreme i imovine onda se

pristupa uklanjanju objekta iz tehničkih razloga.

Kada postojeći objekat nije u mogućnosti privesti nameni ili ga održati u funnkciji za koju je bio

namenjen jer je potencijalno veliki zagađivač ili već generiše velika zagađenja životne sredine

onda se isti uklanja iz razloga zaštite životne sredine.

Po pravilu, očekivani troškovi uklanjanja stare građevine predstavljaju 3 - 5 % vrednosti nove

investicije.

Keramika Kanjiža d.o.o, ul. Horgoški put bb, 24200 Kanjiža nalazi se na spisku operatera koji su u

obavezi da pribave integrisanu dozvolu za svoje postojenje Fabrika keramičkih pločica Keramika

Kanjiža na K.P. 5074/2; 5075; 5085/2; 5086/2; 5087/2; 5088; 5099 KO Kanjiža u skladu sa članom

9. Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine (Službeni glasnik R.

Srbije br. 134/04).

Shodno predhodnoj obavezi operater Keramika Kanjiža d.o.o u obavezi je da pripremi:

Plan mera za zaštite životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja.


4/24

Plan mera za zaštite životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja Fabrika keramičkih

pločica Keramika Kanjiža na K.P. 5074/2; 5075; 5085/2; 5086/2; 5087/2; 5088; 5099 KO Kanjiža

sadrži:

Faze prestanka rada i zatvaranja postrojenja;

Koraci pri prestanka rada postrojenja;

Demontaža, uklanjanje opreme, uređaja i objekata.

Remedijacija, rekultivacija i privođenje prostora novoj nameni.

U slučajevima kada se preduzimaju aktivnosti na demontaži, uklanjanju uređaja i opreme i

remedijaciji i rekultivanciji predmetne lokacije Nosioc projekta se mora obratiti nadležnom organu

koji je izdao građevinsku i upotrebnu dozvolu za:

utvrđivanje potrebe izrade Studije procene uticaja na životnu sredinu za uklanjanje

predmetnog objekta.

Isti postupak se mora preduzeti u slučajevima prenamene postrojenja u celini ili prenamene

pojedinih objekata unutar kompleksa postrojenja.


5/24

2. CILJEVI PLANA MERA ZA ZAŠTITU ŢIVOTNE SREDINE POSLE PRESTANKA

RADA I ZATVARANJE POSTROJENJA

Osnovni cilj izrade Plana mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja

postrojenja je:

blagovremeno obezbedjenje mera zaštite životne sredine za predmetnu lokaciju u slučaju

prestanka delatnosti i napuštanja predmetne lokacije.

Planom mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja Fabrike

keramičkih pločica „Keramika Kanjiža“ d.o.o na K.P. 5074/2; 5075; 5085/2; 5086/2; 5087/2; 5088;

5099 KO Kanjiža predviđa se:

prijava prestanka obavljanja delatnosti,

pribavljanje potrebnih uslova, saglasnosti i rešenja za uklanjanje postrojenja od Nadležnih

organa;

demontaža opreme i objekata,

čišćenje i obezbeđenje lokacije,

odnošenje preostalog otpada,

rekultivacija i remedijacija i vraćanje lokacije i privođenje prethodnoj nameni ili nameni koju

je odobrio Nadležni organ.

Plan mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja obavezuje

Operatera da će datum prestanka rada postrojenja blagovremeno predvideti, planirati i saopštiti

Nadležnim organima, i da će radom postrojenja u planiranom intervalu zatvaranja upravljati planski

kako ne bi došlo do gomilanja velikih količina sirovina, repromaterijala, gotovih proizvoda i otpada

neposredno pre i posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja.

Svi objekti na predmetnoj lokaciji K.P. 5074/2; 5075; 5085/2; 5086/2; 5087/2; 5088; 5099 KO

Kanjiža su u funkciji obavljanja delatnosti proizvodnje keramičkih pločica, odnosno sve aktivnosti

koje se odvijaju u postrojenju podređene su plansko-funkcionalnom rasporedu površina namenjenih

za privremeno skladištenje sirovina i repromaterijala, proizvodnju keramičkih pločica, privremeno

odlaganje gotovih proizvoda i otpada koji se generišu u toku proizvodnje.


6/24

3. NAČELA, TERMINI, DEFINICIJE I ZAKONSKI OKVIR

3.1. Načela u vezi prestanka rada i zatvaranja postrojenja

Načela primenjena u Planu mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja

postrojenja odnose se i na:

1) načelo predostrožnosti;

2) načelo integrisanosti i koordinacije;

3) načelo održivog razvoja;

4) načelo hijerarhije upravljanja otpadom;

5) načelo zagađivač plaća;

6) načelo javnosti

Načelo predostroţnosti - svaka aktivnost mora biti sprovedena na način da se: ne prouzrokuje bilo

kakvo znatno zagađenje; spreče ili smanje emisije na samom izvoru zagađivanja koje dovode do

zagađenja vazduha, vode i zemljišta; spreči ili smanji korišćenje neobnovljivih prirodnih resursa i

energije; spreči ili smanji stvaranje otpada; svede na minimum rizik po zdravlje ljudi, životnu

sredinu i materijalna dobra.

Načelo integrisanosti i koordinacije - integrisani pristup izdavanja dozvola je usklađen postupak

izdavanja dozvole u kom učestvuje više od jednog nadležnog organa koji preduzimaju mere za

efikasan i integrisan pristup ovom postupku.

Načelo odrţivog razvoja - radi ostvarivanja veće održive ravnoteže između ljudskih aktivnosti i

društveno-ekonomskog razvoja s jedne strane i resursa i sposobnosti obnavljanja prirode s druge

strane, režim integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja obezbeđuje se izdavanjem dozvola,

utvrđivanjem uslova za održivo korišćenje prirodnih resursa, sirovina i energije.

Načelo hijerarhije upravljanja otpadom - hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled

prioriteta u praksi upravljanja otpadom koji čine: sprečavanje stvaranja otpada i redukcija, odnosno

smanjenje korišćenja resursa i smanjenje količina i/ili opasnih karakteristika nastalog otpada;

ponovna upotreba, odnosno korišćenje proizvoda za istu ili drugu namenu; reciklaža, odnosno

tretman otpada radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog proizvoda; iskorišćenje,

odnosno korišćenje vrednosti otpada (kompostiranje, povrat energije i dr).


7/24

Načelo "zagaĎivač plaća" - zagađivač mora da snosi pune troškove posledica svojih aktivnosti,

odnosno troškove nastale ugrožavanjem životne sredine, koji uključuju troškove za ugrožavanje i

rizik po životnu sredinu i troškove uklanjanja štete nanete životnoj sredini, odnosno vraćanja

lokacije u zadovoljavajuće stanje životne sredine posle zatvaranja postrojenja ili prestanka

obavljanja aktivnosti.

Načelo javnosti - u cilju informisanja javnosti o radu postrojenja i o njihovom mogućem uticaju na

životnu sredinu, kao i u cilju obezbeđenja pune otvorenosti postupka izdavanja dozvola, javnost

mora imati pristup informacijama koje se odnose na zahtev za izdavanje dozvole za nova

postrojenja ili za bitne izmene u radu postrojenja, izradu nacrta dozvole, rešenja o izdavanju

dozvole i o svakom njenom obnavljanju, kao i na relevantne podatke dobijene monitoringom.

3.2. Termini i definicije u vezi prestanka rada i zatvaranja postrojenja

Najčešći pojmovi koji se koriste u Planu mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i

zatvaranja postrojenja su:

pripremni radovi uklanjanja objekta - obuhvataju sve aktivnosti kojima se građevinski

objekat priprema za rušenje (demontaža opreme, instalacija i ostalih delova objekta koji se

mogu posebno ukloniti).

rušenje graĎevinskih objekata - obuhvata sve postupke kojima se parcijalno ili u celini ruše

konstruktivni delovi objekta.

uklanjanje graĎevinskih objekata - obuhvata sve postupke rušenja, izmeštanja i trajnog

zbrinjavanja materijala nastalog rušenjem, te uređenja i napuštanja gradilišta u obliku

prihvatljivom sa aspekta zaštite životne sredine i privođenje lokacije novoj nameni.

upravljanje otpadom - sprovođenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru

sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim

aktivnostima.

Proizvodnja, generisanje, nastajanje otpada - nastajanje različitih supstanci, materijala ili

predmeta identifikovanih kao neupotrebljivih i njihovo odbacivanje i prikupljanje radi

odlaganja.


8/24

postrojenje za upravljanje otpadom - stacionarna ili mobilna tehnička jedinica sa pretežnom

aktivnošću, delatnošću upravljanja otpadom.

otpad - svaki predmet ili supstanca, kategorisan prema utvrđenoj klasifikaciji otpada sa kojim

vlasnik postupa ili ima obavezu da postupa, odnosno upravlja.

neopasan otpad - otpad koji nema karakteristike opasnog otpada.

opasan otpad - otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija može

prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih

karakteristika utvrđenih posebnim propisima, uključujući i ambalažu u koju je opasan otpad

bio ili je upakovan.

reciklaţa graĎevinskog materijala - obuhvata postupke obrade i ponovnog korišćenja

građevinskog materijala nastalog rušenjem. Aktivnosti recikliranja građevinskog materijala

mogu se podeliti na dve osnovne grupe:

reciklaţa u fazi pripreme objekta za rušenje - svrstavanje i izdvajanje materijala koji

imaju upotrebnu vrednost (drvo, metal), odnosno izdvajanje materijala koji treba posebno

zbrinuti radi sprečavanja trajnog zagađenja životna sredine (plastika, staklo, bitumeni,

hemikalije, azbest, itd.)

reciklaţa materijala nakon rušenja - usitnjavanje, pročišćavanje i prosejavanje

materijala nastalog rušenjem (drobilice, uređaji za prečišćavanje vodom ili vazduhom,

separatori i sl.)

3.3. Zakonska regulativa u vezi sa u vezi prestanka rada i zatvaranja postrojenja

Zakon o planiranju i izgradnji „Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka

US i 24/2011)

Zakon o zaštiti životne sredine „Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 36/2009

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu „Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 36/2009

Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine „Službeni glasnik

RS”, broj 135/04

Zakon o zaštiti vazduha „Službeni glasnik RS“, broj 36/09

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini "Službeni glasnik RS", broj 36/09 i 88/10

Zakon o upravljanju otpadom "Službeni glasnik RS", broj 36/09 i 88/10

Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu „Službeni glasnik RS”, broj 36/09


9/24

Zakon o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu „Službeni glasnik RS”, broj 101/05

Zakon o zaštiti od požara „Službeni glasnik RS”, broj 111/09

Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje

“Službeni glasnik RS” broj 114/2012

Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju opasnog otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje

“Službeni glasnik RS” broj 114/2012

Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina

“Službeni glasnik RS“, br. 55/01 i 72/09 – dr. pravilnik, bez odredbi člana 2. tač. 1) – 9),

člana 3. i člana 7.

Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada “Službeni glasnik RS“ broj 56/10


10/24

4. POPIS OBJEKATA I FUNKCIONALNIH CELINA NA PREDMETNOJ LOKACIJI

U slučaju prestanka rada i zatvaranja postrojenja Fabrika keramičkih pločica Keramika Kanjiža na

K.P. 5074/2; 5075; 5085/2; 5086/2; 5087/2; 5088; 5099 KO Kanjiža postoji obaveza izrade Studije

procene postprojektonog uticaja na životnu sredinu i sa predmetne lokacije treba ukloniti postojeće

objekte.

Raspoloživi objekti i funkcionalne celine postrojenja Fabrika keramičkih pločica Keramika Kanjiža

su:

Proizvodna hala i aneks radionice;

Upravni aneks;

Magacin listele;

Maloprodaja;

Magacin maloprodaje;

Restoran;

Zgrada agregata;

Mlin za mlevenje – drobilica;

Trafo-stanica;

Objekti niskogradnje;

Instalacije.

4.1. Proizvodna hala i aneks radionice

Proizvodna hala čini glavni objekat kompleksa Keramika Kanjiža

Plus. Objekat se sastoji od proizvodne hale prizemne konstrukcije, i

aneksa radionice i upravnog ankesa.

Proizvodna hala je montažni objekat, izduženog pravougaonog

oblika, izgrađen na betonskoj osnovi i čeličnoj konstrukciji.

Osnovna konstrukcija pokrivena je rebrastim limom postavljenim na

dve vode, dok su spoljni zidovi formirani postavljenjem rebrastih

tervol aluminijumskih panela. Podovi u hali su betonski. Ispod

krovne konstrukcije postavljeni su kanali sistema za ventilaciju

iotprašivanje. U delu hale postoji podrum u kome su smešteni

mlinovi za pripremu sirovine.

Aneks radionice. U hali se, pored proizvodnih kapaciteta, nalaze i

pomoćne prostorije u kojima su smeštene radionice koje

opslužuju proizvodni proces i kontrolne jedinice proizvodnih

linija.

Uz istočnu fasadu objekta dograđeno je više aneksa, od kojih su

većina zidane konstrukcije, od opeke ili blokova u malteru.

U aneksima su smeštene pomoćne prostorije i to: kompresorska

jedinica, elektro i mašinska radionica i drugo. Aneksi imaju

interne komunikacije sa prostorom hale. Stolarija je u izvedbi od

drveta i metala.


11/24

4.2. Upravni aneks

Upravni aneks je smešten uz užu, južnu, fasadu objekta. Osnova

aneksa iznosi oko 220 m2. U prizemlju objekta se nalazi izložbeni

salon, kancelarija tehničkog direktora i laboratorija. Na prvom i

drugom spratu nalaze se kancelarije za potrebe administracije.

Upravni aneks je čelične konstrukcije, delimično zidan blokom,

sa južnom fasadom obloženom rebrastim limom. Unutrašnji

zidovi i fasada prema proizvodnoj hali su malterisani i bojeni.

Podne površine su obložene keramičkim pločicama. Plafoni su

klasični, malterisani i bojeni. Prozorska stolarija je drvena, dok su

okviri ulaznih vrata i izloga u izvedbi od metala.

4.3. Magacin listele

Magacin listele, je ukupne površine 886 m2, smešten je uz južni

deo proizvodne hale, pored ulaza u Upravni aneks. Objekat je L

oblika. Magacin je montažne konstrukcije, izgrađen je na osnovi

od betona i osnovnoj konstrukciji od čelika. Krovni pokrivač

postavljen je na dve vode i formiran od panela rebrastog lima.

Zidovi su, od rebrastih limenih panela. Ispod krovnog venca

delimično su postavljeni paneli od providnog talasastog PVC

materijala koji omogućavaju prodor dnevnog svetla u

unutrašnjost magacina. Uz magacin listele postavljeno je više

nadstrešnica pokrivenih rebrastim panelima od lima. Prostor

ispod nastrešnica predviđen je za parkiranje automobila.

4.4. Maloprodaja

Maloprodaja se nalazi u objektu smeštenom u blizini ulaza u

kompleks fabrike, ukupne površine 294 m2.

Objekat se nalazi van ograde kompleksa.

Objekat je prizemne konstrukcije, zidan opekom u malteru.

Krovni pokrivač od salonita postavljen je na dve vode.

Podne površine su obložene keramičkim pločicama.

Unutrašnji zidovi su malterisani i bojeni.

Stolarija je drvena.

4.5. Magacin maloprodaje

Magacin maloprodaje je objekat montažne konstrukcije

postavljen na osnovi od betona. Površina objekta iznosi 648 m2.

Konstrukcija objekta je izvedena od čeličnih profila. Krovni

pokrivač je postavljen na dve vode.

Zidovi objekta, kao i krovni pokrivač formirani su postavljanjem

panela od rebrastog lima. Podne površine su betonske. Postavljeni

su horizontalni i vertikalni olučni odvodi.


12/24

4.6. Restoran

Restoran je objekat površine 290 m2 koji nije u funkciji i nalazi se

u nefunkcionalnom stanju. Zgrada je prizemne konstrukcije,

izgrađena na osnovi od betona.

Krovni pokrivač od salonita postavljen je na dve vode. Zidovi su

formirani postavljanjem sendvič panela. Stolarija je drvena.

4.7. Zgrada energetskih agregata

Energetski agregati su smešteni u zidani objekat površine 123m2.

Objekat počiva na betonskoj konstrukciji dok su zidovi izvedeni

opekom u malteru.

Krovni pokrivač je izolovana ravna betonska ploča.

Ulazna vrata su metalne konstrukcije sa ispunom od pletene žice.

4.8. Mlin za mlevenje otpadnih pločica – drobilica

Zgrada mlina za mlevenje otpadnih pločica je objekat armirano

betonske konstrukcije ukupne površine 164 m2. Zgrada je

prizemnog karaktera, potpuno otvorena sa istočne strane. Zidovi

su zidani blokovima u malteru.

Krovni pokrivač je postavljen na dve vode.

U objektu je smeštena drobilica za mlevenje škart keramičkih

pločica.

4.9. Trafostanica

Objekat trafo-stanice je samostojeći objekat armirano betonske

konstrukcije, zidovi su izvedeni od fasadne cigle. Krov je ravna

betonska ploča sa odgovarajućom hidro izolacijom.

Ulaz u objekat je predviđen pomoću dvoja vrata, koja su izvedena

od čeličnih profila i obložena limom.

4.10. Objekti niskogradnje

Objekti niskogradnje obuhvataju asfaltirane ili betonirane

površine za smeštaj zaliha gotovih proizvoda, interne saobraćajnice,

prilazni put i pešačke staze. Ukupna asfaltirana ili betonirana

površina van objekata fabrike iznosi 1 h 10a 74m2. fabrički krug je

ograđen ukupne dužine 1.540m. Ograda je od pletene žice sa

betonskim stubovima.


13/24

4.11. Instalacije

Električne instalacije. Napajanje električnom energijom omogućeno je preko trafostanice naponom

20/0,4kV, nazivne snage 2x1600 kVA. Srednjenaponski 20kV napon povlači se iz mreže postojećeg

dalekovoda koji se nalazi u neposrednoj blizini.

Gasne instalacije. U okviru kompleksa se nalazi merno - regulaciona stanica (MRS) gasa. U MRS

vrši se redukcija pritiska gasa sa ulaznih 6, odnosno 3 bara na 1.5 bara na izlazu iz stanice koji se

šalje dalje u proizvodnu halu.

Instalacije grejanja. Grejanje u upravnom aneksu izvedeno je iz proizvodne hale, i na taj način se

koristi višak toplotne energije iz instalacija u proizvodnji.

Gromobranske instalacije. Postavljena je gromobranska instalacija u obliku Faradejevog kaveza.

Instalacije spoljašnjeg osvetljenja. Kompleks Fabrika keramičkih pločica Keramika Kanjiža je u

potpunosti osvetljen. Spoljašnje osvetljenje obuhvata osvetljenje prilaznog puta, parking prostora,

saobraćajnica i ograde. Uz ogradu, stubovi sa osvetljenjem su postavljeni na međusobnoj

udaljenosti od 80m.


14/24

5. FAZE PRESTANKA RADA I ZATVARANJA POSTROJENJA

U slučaju prestanka obavljanja delatnosti ili napuštanja lokacije sadašnjeg postrojenja Fabrika

keramičkih pločica Keramika Kanjiža na K.P. 5074/2; 5075; 5085/2; 5086/2; 5087/2; 5088; 5099

KO Kanjiža operater Keramika Kanjiža d.o.o se obavezuje da će ovaj proces izvesti u sledeće četiri

faze i to:

I. Faza obuhvata:

obustavljanje svih aktivnosti koje se odnose na proces nabavke i dopremanja sirovina i

repromaterijala na predmetnu lokaciju;

povećanu proizvodnju i prodaju svih gotovih proizvoda kupcima;

ustupanje zaliha dobavljačima ili prerađivačima;

povećanu prodaju svih sekundarnih sirovina ovlašćenim operaterima u slučaju nemogućnosti

ustupanje nadležnom komunalnom preduzeću;

blagovremeno uklanjanje svih opasnih otpada i predaja ovlašćenim operaterima;

trajno uklanjanje i odlaganje komunalnog otpada u saradnji sa nadležnim preduzećem za

upravljanje komunalnim otpadom za opštinu Kanjiža.

II. Faza obuhvata:

obaveštavanje Nadležnog organa o namerama prestanka rada postrojenja;

zahtev za stavljanje van snage izdate građevinske i upotrebne (i/ili integrisane) dozvole za

postrojenje Fabrika keramičkih pločica Keramika Kanjiža na K.P. 5074/2; 5075; 5085/2;

5086/2; 5087/2; 5088; 5099 KO Kanjiža i pribavljanje uslova od strane Nadležnog organa.

III. Faza obuhvata:

Izradu tehničke dokumentacije i ispunjenje uslova koje bude izdao Nadležni organ i

pribavljanje potrebnih saglasnosti, odobrenja i rešenja.

IV. Faza obuhvata:

rušenje objekata i

vraćanje predmetne lokacije u stanje za koje je Nadležni organ propisao uslove.

Na predmetnoj lokaciji mogu ostati samo objekti i infrastruktura za koju je Nadležni organ izdao

upotrebnu dozvolu, i čija namena se može koristiti za rad dugih projekata na predmetnoj lokaciji.


15/24

6. PRAVNI ASPEKTI UKLANJANJA (RUŠENJA) OBJEKATA

Uklanjanje objekata vrši se u skladu sa Zakon o planiranju i izgradnji „Sl. glasnik RS", br. 72/2009,

81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US i 24/2011).

Nadležni organ za poslove građevinarstva koji je za predmetni objekat izdao odobrenje za gradnju i

upotrebnu dozvolu odobriće rešenjem, po službenoj dužnosti na zahtev nadležne inspekcije ili na

zahtev vlasnika objekta (postrojenja), uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, za koji utvrdi da

je usled dotrajalosti ili većih oštećenja ugrožena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu

opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte ili životnu sredinu.

Uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, osim u slučaju izvršenja inspekcijskog rešenja, može se

pristupiti samo na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela.

Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:

1) glavni projekat rušenja u tri primerka;

2) dokaz o svojini na objektu;

3) posebni uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita

postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i

sl.).

6.1. Dokumentacija za uklanjanje objekata

Za uklanjanje objekata potrebno je pribaviti različitu vrstu dokumentacije a najčešće sledeću:

Uslovi i saglasnosti nadležnih organa i organizacija (saobraćajna i komunalna infrastruktura) i

drugi uslovi u skladu sa posebnim zakonima;

Izvod iz katastra instalacija;

Elaborat o rušenju miniranjem (Odobrenje MUP-a, kada se preduzimaju takve aktivnosti);

Projekat rušenja;

Elaborat o uređenju gradilišta;

Studija o postprojektnoj proceni uticaja na životnu sredinu.


16/24

6.2. Aspekti ţivotne sredine pri rušenju ili uklanjanju objekata

Uticaji na životnu sredinu koji mogu nastati pri izvođenju radova na rušenju objekata su:

– Potencijalno zagađenje vazduha povećanom emisijom izduvnih gasova pri radu građevinske

mehanizacije;

– povećana emisija buke i vibracija;

– povećana emisija prašina;

– potencijalno zagađenje zemljišta opasnim otpadom,

– potencijalno zagađenje površinskih i podzemnih voda.

Uticaj na životnu sredinu pri deponovanju građevinskog otpada:

– odlaganje građevinskog otpada na deponije;

– odlaganje građevinskog otpada kontaminiranog opasnim materijama iz tehnološkog procesa.


17/24

7. DEMONTAŢA, UKLANJANJE OPREME, UREĐAJA I RUŠENJE OBJEKATA

Oprema koja se koristi u procesu rada postrojenja Fabrike keramičkih pločica Keramika Kanjiža na

K.P. 5074/2; 5075; 5085/2; 5086/2; 5087/2; 5088; 5099 KO Kanjiža može predstavljati

potencijalnu opasnost po životnu sredinu, s obzirom da se u procesu rada koriste određene količine

opasnih materija. Prisutne opasne materije mogu biti kontaminirane na opremi.

Nakon demontaže sva oprema koja je bila u funciji postrojenja Fabrike keramičkih pločica

Keramika Kanjiža treba biti adekvatno razvrstana u skladu sa Pravilnikom o uslovima i načinu

razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina (“Službeni glasnik RS“, br. 55/01 i 72/09)

tako da ne predtavlja povećani rizik po životnu sredinu uklonjena sa predmetne lokacije i propisno

odložena.

Ukoliko raspoloživa oprema ne može da se koristi na drugoj lokaciji za iste svrhe biće demontirana

a otpad sa potencijalnim svojstvom sekundarnih sirovina biće prodat ovlašćenom operateru za

upravljanje neopasnim otpadom.

Tehnologije rušenja građevinskih objekata menjaju se tokom vremena, pre svega prateći

tehnološki razvoj mašina i opreme koje se upotrebljavaju u postupcima rušenja.

S obzirom na način rušenja građevinskih objekata, kao najvažnije, mogu se izdvojiti sledeće:

– tehnologija rušenja eksplozivom i

– tehnologija mašinskog rušenja (udarom, sečenjem i drobljenjem).

7.1. Rušenje eksplozivom

Prednosti tehnologije rušenja eksplozivom su:

– pogodna za rušenje visokih i vitkih graĎevinskih objekata - kada je potrebno rusiti visoke i

vitke građevine, odnosno kada je primena mašinskih metoda nemoguća zbog ograničenog

pristupa ili dohvata.

– moguća ušteda u vremenu izvoĎenja - pri rušenju eksplozivom, relativno brzo se objekat

može "spustiti" na zemlju, nakon čega je uklanjanje ostataka moguće ubrzati uvođenjem vise

građevinskih mašina koji će dovršiti posao uklanjanja.


18/24

Značajni nedostaci navedene tehnologije rušenja eksplozivom su sledeći:

– potencijalna opasnost po ţivotnu sredinu - uprkos svim aktivnostima na planiranju i

merama opreznosti, prilikom izvođenja miniranja, ponekad nije moguće sigurno odrediti

način na koji će objekat pasti. Sve to predstavlja potencijalno veliku opasnost za ljude i

imovinu i životnu sredinu;

– potreban je dodatni rad graĎevinske mehanizacije - nakon miniranja objekta, potreban je

dodatni rad građevinskih mašina na poslovima usitnjavanja materijala, utovara u transportna

sredstva ili nastavka procesa reciklaže, jer miniranjem se ne završava i postupak uklanjanja;

– rušenje miniranjem moţe biti zabranjeno - s obzirom na potencijalne opasnosti (detonacije,

prašina, ugrožavanje životne sredine), u urbanim sredinama je postupak miniranja teško

prihvatljiv zbog bezbednosnih razloga, tako da se u najvećem broju slučajeva ne dopušta

rušenje građevinskih objekata ovom tehnologijom.

7.2. Mašinsko rušenje

U odnosu na način delovanja na objekte, tehnologija mašinskog rušenja može se primeniti:

– rušenje udarom - ovi postupci rušenja u svetu gotovo da se vise i ne primjenjuju;

– rušenje sečenjem (dijamantske testere i sajle za sečenje betona, postupci sečenja plazmom,

sečenja kiseonikom uz specijalne elektrode i sl.) - ovi postupci rušenja se primjenjuju pri

delimičnom rušenju objekata;

– rušenje drobljenjem (hidraulički alati za drobljenje montirani na hidrauličke bagere s

rukama povećanog dohvata).

Tehnologija rušenja sečenjem danas se najčešče primjenjuje pri parcijalnom, a tehnologija rušenja

drobljenjem pri potpunom rušenju objekta.


19/24

Primene mašinskog rušenja bagerima ugradnjom posebno razvijenih hidrauličkih alata. Uporedo s

intenzivnim razvojem tehnologije, na bagere se ugrađuju mehaničke ruke sve većeg dohvata.

Današnji hidraulički bageri su posebno opremljeni za rušenje (DEMOLITION), razlikuju se od

ostalih bagera "normalne izrade".

Reč je o nizu karakteristika koje im omogućavaju kvalitetan rad u otežanim uslovima rušenja

objekata.

Prednosti tehnologije mašinskog rušenja su:

– sigurno i efikasno rušenje, uz najmanju moguću buku, prašinu i vibracije;

– ekonomski uporedivo s ostalim tehnologijama rušenja;

– prihvatljivo sa aspekta zaštite životne sredine jer omogućava postupno i kontrolisano

usitnjavanje materijala, uz odvajanje svega što se može ponovo iskoristiti, čime se na najmanju

moguću meru svodi količina trajnog otpada koji se odlaže na deponiju;

– bez manipulacije s eksplozivom.

Nedostaci tehnologije mašinskog rušenja su:

– ograničen dohvat;

– skupa mehanizacija i oprema za rušenje;

– visoka cena transporta mehanizacije s dugačkim rukama;

– rukovaoci mehanizacijom moraju biti posebno obučeni posebnim programima obuke.


20/24

8. UTICAJ PRESTANKA RADA, ZATVARANJA I RUŠENJA OBJEKATA NA

ŢIVOTNU SREDINU

Uticaj prestanka rada, zatvaranja i rušenja objekata na životnu sredinu može se posmatrati kroz

različite aspekte:

– uticaji nastali prilikom izvoĎenja radova rušenja (rad mašina: buka, prašina, zagađenje

vazduha, akcidentne situacije na mehanizaciji - nekontrolisano izlivanje ulja i sl.)

– uticaji prilikom deponovanja materijala nastalog prilikom izvoĎenja rušenja odnosno

uklanjanja objekata (deponovanje građevinskog šuta, deponovanje neopasnog tehnološkog

otpada, deponovanje opasnog tehnološkog otpada i sl.)

Kada je reč o uticajima prilikom izvođenja radova rušenja, može se konstatovati da su navedeni

uticaji u manjoj ili većoj meri privremeni, odnosno mali, iz razloga što se javljaju samo dok traje

izvođenje radova rušenja objekata. Na primer rad mehanizacije proizvodi evidentnu buku, međutim

ona traje samo dok traje rad građevinske mehanizacije. Na isti način može se posmatrati i uticaj na

ostale aspekte životne sredine (npr. vazduh - prašina).

Nešto što predstavlja dugoročni problem prilikom rušenja/uklanjanja objekata, tačnije osnovni i

najvažniji uticaj ove aktivnosti je problem deponovanja otpada nastalog u procesu rušenja.

Građevinski šut (otpad) predstavlja inertan otpad koji se može reciklirati.

Drugim rečima, neopasan (inertni) otpad je svaki otpad koji po svojim osobinama ne utiče štetno na

životnu sredinu i zdravlje ljudi, odnosno, ne sadrži toksične supstance. Zahvaljujući svojoj prirodi,

ova vrsta otpada se može u celini, ili po izdvajanju pojedinih njegovih komponenti koje se koriste

kao sekundarne sirovine, sa aspekta zaštite životne sredine bezbedno odlagati na za to predviđene

komunalne deponije.

Zbog uticaja koje rušenje građevinskih objekata ima na životnu sredinu, već od faze izrade

projektne dokumentacije (projekta rušenja) veoma je važno predvideti i preduzeti sve potrebne mere

kako bi se materijal nastao rušenjem prikupio i adekvatno zbrinuo. Pre svega to se odnosi na izradu

Studije o postprojektnom uticaju na životnu sredinu. U predmetnoj Studiji, čiju izradu nalaže

regulativa Republike Srbije, moraju se predvideti mere zaštite svih aspekata životne sredine (vode,


21/24

vazduha, zemljišta, buke) tokom izvođenja radova rušenja, kao i mere rešavanja zaostalog i

generisanog otpada na lokaciji rušenja.

Upravljanje otpadom vršiti u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom ("Službeni glasnik RS" br.

36/09 i 88/10), Pravilnikom o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Službeni glasnik RS",

broj 56/10) i drugim podzakonskim aktima koji se odnose na upravljanje otpadom.

Upravljanje otpadom predstavlja jedno od nekoliko ključnih pitanja u oblasti upravljanja zaštitom

životne sredine pri rušenju/uklanjanju objekata. Redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom je

sledeći:

– prevencija stvaranja otpada,

– ponovna upotreba, odnosno korišćenje proizvoda za istu ili drugu namenu,

– reciklaža, odnosno tretman, radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog proizvoda,

– iskorišćenje, odnosno korišćenje vrednosti otpada,

– odlaganje otpada deponovanjem na način kojim se najmanje šteti životnoj sredini.

U procesu rušenja građevinskog objekta, neophodno je pre svega razmotriti problem opreme, oruđa,

sredstava i materija – zaostataka tehnološkog procesa koji se odvijao na predmetnoj lokaciji, koji se

mogu naći u građevini ili oko nje, a koji se obavezno moraju adekvatno zbrinuti, otkloniti i odložiti

pre samog uklanjanja objekta.

To je u svakom slučaju obaveza i odgovornost vlasnika objekta koji se ruši, koja se ne može preneti

na izvođača kao ugovorna obaveza.

Vlasnik objekta (postrojenja) koji prestaje da radi, koji se zatvara ili se ruši je pre svega u obavezi

da kompletan otpad koji je nastajao i koji se privremeno odlagao tokom redovnog procesa rada na

lokaciji propisno ukloni, što drugim rečima znači ili da ga izmesti na adekvatnu lokaciju preko

ovlašćenog operatera otpada, koje će otpad preuzeti na dalji tretman i konačno zbrinjavanje, a za to

poseduje propisane dozvole izdate od strane nadležnih organa.

Vlasnik objekta predviđenog za rušenje mora objekat iseliti, zaključati, zatvoriti i izvršiti prekid u

snabdevanju infrastrukturnih sadržaja na lokaciji - gasa, struje i vode. Nakon svega sprovedenog

objekat je spreman za rušenje odnosno uklanjanje.


22/24

Da bi se navedeni radovi na rušenju objekta izveli kvalitetno, vlasnik objekta angažuje treće lice

koje će izvesti radove na rušenju na zakonom propisan način uz izradu potrebne tehničke

dokumentacija za rušenje objekata.

Najvažniji uticaj koji rušenje objekata ima na životnu sredinu ogleda se kroz problem deponovanja

otpada nastalog u procesu izvođenja rušenja.

Direktnim odlaganjem otpada nastalog rušenjem - na deponije, bez prethodne obrade i reciklaže,

nastaje višestruka šteta za društvo. Zbog toga je širi društveni interes da se građevinski otpad (šut)

nastao rušenjem objekata reciklira u najvećoj mogućoj meri, kako bi se na taj način smanjila

potreba za upotrebom sirovina iz prirodnih, neobnovljivih izvora, a recikliran otpad ponovo

iskoristio za potrebe izgradnje. Odlaganjem otpada nastalog rušenjem bez prethodne obrade

(izdvajanje, selekcioniranje, reciklaža, prosejavanje itd.) nepotrebno se povećava količina

građevinskog otpada koji se trajno deponuje, čime se povećava zauzeće prostora.

Proces se znatno smanjuje i ograničava postupkom reciklaže, jer se količina otpada koji se trajno

deponuje višestruko umanjuje.

Otpad nastao u procesu rušenja objekta, prema poreklu i mestu nastanka, a prema Katalogu otpada

Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Službeni glasnik RS", broj 56/10)

pripada grupi 17 - građevinski otpad i otpad od rušenja. To su najčešće razni ostaci armature,

građevinski betonski šut, metali i drvene grede i sl.

Kako bi se najbolje iskoristio neopasan inertan otpad nastao u procesu rušenja, a postupanje sa njim

predstavljao društveno odgovoran čin, potrebno je izvršiti njegovu reciklažu. Proces reciklaže

građevinskog otpada nastalog rušenjem sastoji se od nekoliko koraka:

– priprema objekta za rušenje (odvajanje i razvrstavanje otpada po vrstama, pre početka

samog rušenja);

– rušenje objekta (primenom tehnologije koja omogućava sečenje i drobljenje otpada kao

pripremu za reciklažu);

– reciklaţa otpada (drobljenje i usitnjavanje, izdvajanje metala, prosejavanje);

– korišćenje recikliranog otpada (za različite namene: vraćanje čelika u ponovnu proizvodnju

- topionice, livnice, nasipanje puteva drobljenim betonom, pravljenje betona od recikliranog

agregata itd.)


23/24

Preduzeće koje se bavi tretmanom otpada, samim tim i građevinskog, mora prema Zakonu o

upravljanju otpadom da poseduje zakonski propisanu dozvolu iz oblasti upravljanja otpadom, u

ovom slučaju za tretman, koju izdaje organ nadležnog ministarstva za zaštittu životne sredine za

potrebe upravljanja otpadom na teritoriji Republike Srbije, odnosno za potrebe upravljanja opasnim

otpadom.

Kada je reč o zakonskoj regulativi koja prati oblast reciklaže građevinskog otpada u zemljama EU,

može se generalno reći da zakonska regulativa Republike Srbije prati regulativu EU. U zemljama EU

postoji dodatni podsticaj usmeren na upotrebu recikliranoga gradevnog otpada, kroz propise kojima

se stimuliše ponovna upotreba reciklata, dok se istovremeno različitim ekološkim naknadama

destimuliše upotreba prirodnog materijala ili odlaganje građevnskog otpada na deponije bez

prethodnog recikliranja.

Na takav način države EU raspoloživim poreskim mehanizmima ostvaruju dva vrlo važna cilja:

– štite ograničene resurse prirodnih sirovina;

– umanjuju količinu otpada koji se trajno odlaže na deponijama.


24/24

9. REKULTVACIJA I REMEDIJACIJA

Prostorno funkcionalne celine postrojenja Fabrike keramičkih pločica Keramika Kanjiža na K.P.

5074/2; 5075; 5085/2; 5086/2; 5087/2; 5088; 5099 KO Kanjiža u slučaju prestanka rada i zatvaranja

biće očišćene od svih ostataka otpada i sekundarnih sirovina, opasnih materija i površina

kontaminiranih opasnim otpadima i prostor biće rekultivisan tako što će se zagađenja odstraniti i

odložiti u skladu sa propisima, a na isto mesto izvršiti zahvati remedijacije i privođenje prostora

nameni u skladu sa prostorno planskom dokumentacijom i uslovima definisanim od strane

Nadležnog organa.

Documents

PLAN MERA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE POSLE …. Plan mera za ZZS... · Plan mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja 3/24 1. UVOD Uklanjanju