SADRAJUVOD....................................................................................................................................6 1. PLATNE KARTICE.........................................................................................................7 ................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................. 1.1. Terminologija..............................................................................................................8 1.2. Istorijat primene kartica ..............................................................................................9 2. PODELA PLATNIH KARTICA...................................................................................10 2.1. Kreditna kartica...........................................................................................................10 2.2. Debitna kartica............................................................................................................11 2.3. Varijante korienja kreditne kartice.........................................................................12 2.4. Kartice sa magnetnom trakom...................................................................................15 ................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................. ................................................ 2.3.Kartice lojalnosti ................................................................................................................................................. .................................. 2.2.Kartice sa magnetnom trakom ................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................. .................................................................... 2.5. Kartice lojalnosti .............................................................................................................................................15 2.5.1. Uesnici u programu lojalnosti ...............................................................................16 ................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................. .................................................................................. 2.6. Smart kartice...............................................................................................................17 2.6.1. Opis i upotreba........................................................................................................17 2.7. Migracija sa magnetne trake na ip...........................................................................19 2.7.1. Sadraj ipa ...........................................................................................................20 2.7.2. Operativni sistemi na ipu.......................................................................................21 2.8. Bezednost smart kartica.............................................................................................22 3. ZLOUPOTREBA PLATNIH KARTICA..........................................................................26

3.1. Najei naini zloupotrebe kartice...........................................................................26 3.2. Zloupotreba kreditnih/debitnoh kartica ...................................................................26 3.3. Saveti za uvanje kartica od zloupotrebe.................................................................27 3.4. Kako sigurno koristiti kartice......................................................................................28 3.4.1. PIN..........................................................................................................................28 3.4.2. Bankomati...............................................................................................................28 3.4.3. Prodajna mesta.......................................................................................................31 3.5. Izgubljena/ukradena kartica.......................................................................................31 4. MODELI I PROCESI PLAANJA.................................................................................32 5. NAJPOZNATIJE PLATNE KARTICE...........................................................................36 5.1. VISA..............................................................................................................................36 5.1.1. Kako i gde moemo koristiti VISA Electron karticu..................................................37 .............................................................................................................................................. 5.1.2. Prednosti korienja VISA Electron kartice.............................................................37 5.2. Dina Card.....................................................................................................................38 5.3. MasterCard..................................................................................................................41 5.4. Kartice koje ne izdaju banke......................................................................................42 6. ZAKLJUAK................................................................................................................43 7. LITERATURA...............................................................................................................44

UvodU poslednje vreme sve je vei broj onih koji se opredeljuju za elektronski sistem plaanja, putem platnih kartica. Ovaj sistem plaanja je dosta bri i jednostavniji, nije Vam potrebno da uvek nosite ke sa sobom. Dovoljno je samo da ponesete Vau platnu karticu. U prvom poglavlju definisani su osnovni pojmovi o platnim karticama, ta su platne kartice, kada i gde su se pojavile, osnovni termini u vezi sa platnim karticama. U drugom poglavlju je objanjena podela i bezbednost platnih kartica, principi, sadraj ipa. Tree poglavlje objajava zloupotrebu platnih kartica, koji su to naini zloupotrebe, i kako sigurno koristiti i uvati kartice od zloupotrebe. Zatim, ta je PIN kod, ta je bankomat, kako ga bezbedno koristiti. U etvrtom poglavlju se obrauju modeli i procesi plaanja elektronskim putem. U petom poglavlju su navedene vrste platnih kartica, gde i kako ih moemo koristiti, koje su prednosti a koji nedostaci, ta raditi kada se kartica izgubi, i sve ostalo vezano za platne kartice.

6

esto poglavlje sadri zakljuak platnih kartica.

1. PLATNE KARTICEPlatna kartica je instrument bezgotovinskog naina plaanja i za podizanje gotovog novca kod izdavaa kartice ili preko bankomata. To je mali komad plastike koji sadri neko sredstvo za identifikaciju (potpis ili sliku), to omoguava osobi na koju kartica glasi da je koristi za navedene namene. Platne kartice svakim danom postaju sve dominantniji vid plaanja u naoj zemlji, a broj korisnika se konstantno uveava. Razlozi za njihovo korienje su brojni: - Uteda vremena - Jednostavnost i komfor pri upotrebi - Sigurnost u sluaju eventualnog gubitka - Raspoloivost svih sredstava na raunu 24 asa dnevno - Mogunost uzimanja dodatnih kartica za lanove porodice - Raspolaganje kreditnim limitom kod kreditnih kartica Meutim, kao i prilikom korienja bilo kog drugog bankarskog proizvoda, neophodno je da se kod svoje banke upoznate sa uslovima izdavanja i korienja platnih kartica, nainom njihove upotrebe i pravilima u vezi s bezbednou korienja kartica.

7

1.1. TerminologijaDok kupuju upotrebom kreditnih/debitnih kartica ljudi ne razmiljaju o procedurama koje se deavaju u pozadini odnosno ta se deava kada trgovac provue karticu kroz terminal, ko autorizuje plaanje, ta je potrebno da trgovac uradi da bi mogao da obavlja transakcije putem platnih kartica? Da bi ovaj proces bio objanjen potrebno je da se upoznamo sa osnovnim terminima u vezi sa platnim karticama.

Poslovna banka Autorizacija Autorizaciona ifra Bankarska kartica

Banka koja ima poslovni odnos sa nekim trgovcem i prima sve transakcije kreditnih/debitnih kartica od tog trgovca in odobrenja transakcija kreditnom/debitnom karticom nekom trgovcu od strane banke koja je izdala karticu ifra koju dodeljije banka koja izdaje karticu a koja pokazuje da je data transakcija autorizovana Kartica koju izdaje banka

8

Naknadno zaduenje

Transakcija kartice koja se vraa trgovcu koji je izvrio prodaju. Deava se kada vlasnik kartice ne odobri plaanje sa rauna tvrdei da nije dobio proizvod i tada bi vlasnici kartica trebalo da pokuaju da ree problem sa trgovcem pre nego to zatrae od emitenta da odbije plaanje sa rauna Unos i obrada rauna elektronskim putem. U momentu kupovine trgovac dobija autorizaciju prodaje da bi nakon isteka radnog vremena on preveo podatke sa rauna u elektronski oblik i poslao podatke iz terminala na obradu U industriji kartica nezavisne prodajne organizacije predstavljuju treu stranu izmeu trgovca i poslovne banke Transakcija koja se obavlja izmeu poslovne banke i banke koja emituje karticu Izraava se u vidu procenta od ukupnog iznosa transakcije Procenat od maloprodajne cene koji trgovac plaa u vidu provizije banci za obradu transakcija karticama Preduzee se smatra trgovakim onda kada ima ovlaenje od strane neke poslovne banke ili neke druge fininsijske institucije da prima kreditne kartice Instrument koji pokazuje obavezu vlasnika kartice da plati izvesnu sumu novca emitentu kartice

Elektronskoprevoenje podataka

Nezavisna prodajna organizacija Zamena Provizija za zamenu Trgovaki diskont Trgovaki status Raun

1.2. Istorijat primene karticaKreditne kartice su se pojavile u Sjedinjenim Amerikim Dravama tokom 1920-te godine, kada su pojedine firme poput naftnih kompanija i lanaca hotela poele da izdaju svojim potroaima. Ovakve katrice mogle su da se koriste samo u objektima kompanija koja ih je izdala i njihova upotreba se znaajno poveala nakon drugog svetskog rata. Prvu univerzalnu karicu koja je mogla da se koristi u raznovrsnim prodajnim ili uslunim objektima izdao je Club 1950.godine. Kompanija koja posluje sa ovim karticama naplauje godinju proviziju a njihove raune zaduuje meseno ili godinje. Visina provizije je od 4% do 7% od ukupnog iznosa rauna. Drugu kreditnu karicu ovog tipa lansirala je American Express Company 1958. godine. Kasnije su se pojavili bankarski sistemi kreditnih kartica, u kojima banka odobrava raun trgovca odmah po prijemu rauna za prodatu robu prikupljajui iznose koji e se zaraunati vlasniku kartice na kraju ugovorenog perioda. Vlasnik kartice ovaj iznos plaa u totalu ili po mesenim ratama sa obraunatom kamatom. Prvi bankarski sistem od nacionalnog znaaja bio je BankAmericard koji je pokrenula banka iz Kalifornije 1959. godine. Ovaj sistem licenciran je u drugim dravama poetkom 1966. godine a od 1976-1977 nosi naziv VISA. Mnoge banke koje su organizovale ove sisteme na lokalnoj ili regionalnoj osnovi odluile su da pristupe velikim nacionalnim sistemima poto se obim usluga irio.

9

Kreditne kartice u svom dananjem obliku su se pojavile u SAD ezdesetih godina. Meutim, tek nedavno upotreba tih kartica se proirila izvan Severne Amerike a sedamdesetih je bila vrlo mala upotreba i u Evropi. Debitne kartice su novijeg datuma i predstavljaju metod plaanja koji se najbre razvija u Velikoj Britaniji. Kreditne i debitne kartice sve vie dobijaju na znaaju kao metod za plaenje roba i usluga. MaserCard i Visa imaju sopstvene mree koje koriste za verifikaciju transakcija irom sveta. Elektronski terminali na mestu prodaje omoguavaju da se podaci provere za manje od 15 sekundi u okviru mree koja povezuje trgovce irom sveta sa centrom za obradu kreditnih kartica i sa emitentom kreditnih kartica, na primer sistem koji koristi Visa, VisaNet sastoji se od tri raunarska centra dva u SAD-u a jedan u Velikoj Britaniji. Broj kreditnih kartica u upotrebi naglo raste irom sveta. U Evropi je krajem 1990. godine postojalo oko 200 miliona vlasnika kreditnih kartica.

2. PODELA PLATNIH KARTICAOsnovna podela platnih kartica je na: kreditne debitne Pored osnovne podele platne kartice se mogu podeliti i na: standardne plastine magnetne plastine Smart (pametne) laserske (optike) kartice lojalnosti

2.1. Kreditne karticeKreditna kartica se definie kao mali komad plastike koji sadri neko identifikaciono sredstvo to omoguava osobi na koju kartica glasi da kupuje robu ili usluge na teret svog rauna koji se periodino zaduuje. Kreditna kartica dokazuje da je njenom vlasniku

10

odobrena kreditna linija. Ona omoguava vlasniku da kupuje ili podie gotovinu do prethodno utvrenog iznosa. Odobreni kredit se moe u celosti isplatiti na kraju odreenog perioda ili se moe isplaivati u ratama pri emu se neizmiren dug smatra odobrenim kreditom. Kamata se zaraunava na iznos bilo kojeg odobrenog kredita a vlasniku se ponekad naplauje i godinja provizija. Klijent banke kome je banka izdala kreditnu karticu ima odvojen raun po kreditnoj kartici od njegovog tekueg rauna. On obino na mesenoj osnovi dobija stanje na raunu kartice. Izvetaj sadri detaljne informacije o svakoj transakciji koja je nainjena karticom tokom obraunskog perioda na koji se izvetaj odnosi, ukljuujui i iznos eventualno obraunate kamate i drugih trokova. Pored toga, u izvetaju je posebno prikazan iznos koji treba da se uplati na raun kreditne kartice u cilju otplate iskorienog kredita kao i datum do kojeg uplatu treba izvriti. Odobreni kredit, tj.duniki saldo na tom raunu moe se u celosti isplatiti na kraju meseca ili se moe isplaivati u ratama, pri emu neizmireni dug prelazi u produeni kredit na koji banka naplauje kamatu. Pored toga, neke banke naplauju i godinju taksu ili lanarinu od vlasnika kartice. Postoji i obrtno (revolving) kreditiranje. Klijent je na kraju obraunskog perioda duan da plati samo odreeni deo svog mesenog zaduenja (obino je to 10-20 odsto ukupnog duga), a ostatak dugovanja se prenosi u sledei obraunski period. Na taj preostali dug banka zaraunava fiksnu kamatu. Kreditne kartice uglavnom zahtevaju 4 strane u svakoj transakciji: - vlasnika kartice - trgovca koji prodaje robu i usluge - obrada plaanja kreditnom karticom - emitenta kreditne kartice.

2.2. Debitna karticaZa razliku od kreditne kartice debitna kartica je kartica koja omoguava svom vlasniku da kupuje direktnim zaduivanjem sa svog rauna. Vlasnik ove kartice posle kupovine nema period slobodnog kredita. To znai da komitent putem daljinskih komunikacionih veza povlai svoj novac sa svog tekueg rauna kod banke, bez potrebe da fiziki doe u banku. Debitne kartice mogu se koristiti u trgovinskim radnjama koje su snabdevene POS terminalima ili bankarskim automatima (ATM).

Slika 1. Platne kartice

11

Obzirom na injenicu da se vlasnik debitne kartice, koji povlai novac ili vri plaanje za kupovinu roba ili usluga, odmah se zaduuje na svom raunu kod banke, debitne kartice su povoljne za prodavce, odnosno davaoce usluga, na iji raun se takoe trenutno transferiu sredstva. Meutim, vlasnik debitne kartice ima mogunost korienja sredstva samo do iznosa pokria na svom raunu kod banke. Pod odreenim uslovima, debitne kartice mogu posluiti i kao kreditne, ali je za to potreban poseban ugovor izmeu banke koja je izdala karticu i prodajnog mesta. Kartice sadre kompjuterski ip na koji se ubacuje iznos novca sa rauna vlasnika kartice ili gotovinskom naplatom od njega. Na ovim karticama je uskladitena odreena vrednost, odnosno unapred uplaena sredstva koja su na raspolaganju klijentu. Prilikom kupovine roba ili korienja usluga taj iznos se smanjuje korienjem terminala na prodajnim mestima. Unapred plaene kartice mogu biti jednonamenske i vienamenske. Jednonamenske kartice su obino jednokratne tako da se po iskoriavanju na njima uskladitenih vrednosti ne mogu dopuniti i ponovo koristiti. Primer takvih kartica su kartice za telefonske govornice, za parking, mobilne telefone.... Za razliku od ovih, vienamenske kartice se mogu "puniti" i one se koriste kao opte sredstvo plaanja na mestima koja su snabdevena specijalnim terminalima. Unapred plaene kartice predstavljaju jedan od oblika elektronskog novca. Ali ovde spadaju samo vienamenske unapred plaene kartice, zbog toga to elektronski novac poseduje dve osnovne karakteristike: unapred plaena novana vrednost od strane vlasnika elektronskog novca i iroka prihvatljivost te elektronske vrednosti u plaanjima za niz roba i usluga. Prema tome, unapred plaene kartice kojima se vri samo jednonamenska plaanja ne spadaju u koncept elektronskog novca. Da bi vlasnik elektronskog novca mogao da ga koristi za plaanja, on mora predhodno da kupi odreenu vrednost elektronskog novca u zamenu za konvecionalni novac. Kupovinom elektronskog novca on vri plaanje unapred, jer unapred kupuje eljeni iznos elektronskog novca koji e kasnije upotrebljavati za plaanja, za razliku od debitnih kartica gde se vri plaanje sada i kreditnih kartica gde vlasnik vri plaanje kasnije. Kod platnih kartica sigurnost je obezbeena putem personalnog identifikacionog broja koji se sastoji od digitalnih znakova i ugraen je na magnetnu traku ili ip, u zavisnosti od vrste kartice. Po ovom kriterijumu, kartice se mogu podeliti na: - kartice sa magnetnom trakom i - pametne kartice (smart kartice).

2.3. Varijante korienja kreditne karticeKod kartice sa revolvirajuim kreditom, banka svakom korisniku odobrava kreditni limit, u okviru kojeg korisnik moe da se zadui plaajui robu i usluge kreditnom karticom ili podiui novac na bankomatima. Korisnik ima obavezu da meseno otplauje najmanje deo duga koji je naznaen na mesenom izvodu kao "minimalna uplata" (1-10% od iznosa zaduenja, zavisno od ugovora). Deo duga koji korisnik ne izmiri se prenosi u naredni mesec i na to zaduenje se dalje plaa kamata. Korisnik moe odjednom platiti i vei deo duga ili ceo dug. Ukupno zaduenje (preneseno iz prethodnog meseca i novonastalo tokom

12

meseca) ne moe prei kreditni limit ili e banka odbiti transakciju ili zaraunati posebnu kaznu. Banke odluuju da li e odobriti kreditnu liniju i do kog limita na osnovu brojnih faktora, ukljuujui izvetaj kreditnog biroa, platenu sposobnost, ukupnu zaduenost drugim kreditima (hipotekarnim, potroakim, drugim revolvirajuim, itd.), i brojne druge faktore. Zavisno od toga kolika je konkurencija prisutna na tritu bankarskih usluga, banke mogu dobrim muterijama poveati kreditni limit, spustiti kamatnu stopu ili na zahtev oprostiti godinju naknadu. Banke mogu revidirati kreditni limit i prilikom znaajnih finansijskih dogaaja, poput novog posla, preseljenja, nastanka novog ili likvidacije postojeeg kreditnog zaduenja (recimo, hipoteke), promene branog statusa i sl. Osim svoje osnovne, kreditne funkcije, kreditna kartica moe imati i funkcije pogodnosti i lojalnosti za svoje korisnike, to zavisi od politike banke koja je izdala karticu. Tako na primer banka moe da omogui korisnicima da plaaju na odloeno ili na vei broj rata bez kamate, da kupuju na odreenim mestima sa znaajnim popustom, da besplatno koriste razliite usluge (osiguranje, tehniki pregled i sl.). U zemljama sa jakom konkurencijom meu bankama, kartice mogu srazmerno potronji nuditi milje u programima lojalnosti aviokompanija ili hotelskih lanaca, poene za posebne "nagrade" ili "ke bek" emu u kojem se izvesni procenat potronje (tipino 1%, ili po graduiranoj emi) vraa, kao kredit na mesenom izvodu. Korisniku koji godinu dana redovno namiruje raune; automatsko besplatno osiguranje prilikom najma automobila ili avionskog ili voznog putovanja kupljenog pomou kartice, automatsko produivanje proizvoake garancije na kupljenim proizvodima, pravo na povraaj novca ukoliko korisnik nije zadovoljan kupljenom robom ili uslugama, i sline pogodnosti (koje podstiu veu potronju). Tipino, za korisnika sa datim kreditnim rejtingom, kartica sa vie pogodnosti e nositi viu kamatnu stopu. Korisnici sa jaim kreditnim rejtingom se mogu kvalifikovati za kartice koje nude nie kamatne stope i vie pogodnosti. Na iznos korienog kredita (to ukljuuje i novopotroeni iznos), korisnik kreditne kartice banci plaa mesenu kamatu koja se dodaje na saldo mesenog izvoda. irom sveta, kamate na godinjem nivou mogu ii od 0% (vremenski ograniene posebne ponude) ili niskih jednocifrenih kamata (za najbolje muterije) pa sve do 40-50% ili ak i vie (za korisnike sa niskim kreditnim rejtingom). Prilikom svakog podizanja gotovine plaa se i jednokratna provizija (nekoliko procenata, mogue uz fiksni minimalni iznos naknade, obino jo vie za podizanje novca u inostranstvu). Ukoliko banka ponudi "pogodnosne ekove", instrument koji se moe koristiti kao gotovinski ek ali zapravo zaduuje revolvirajuu kreditnu liniju, njihova upotreba se tipino tretira kao podizanje gotovine i podlona je istim provizijama. Kod plaanja roba ili usluga, korisnik ne plaa nikakvu proviziju, ve ona ide na teret prodavca (ove provizije variraju u zavisnosti od delatnosti, uglavnom su 1-3%, mogue uz fiksni minimalni iznos). Banka moe utvrditi da korisnik nee biti odgovoran za neautorizovane transakcije nastale zbog gubitka kartice, krae broja ili internetske prevare, ve zavisno od ugovora. Banka moe (ve zavisno od kartice) odobriti i grejs period, tipino 20 ili 25 dana, to znai da korisnik koji je izmirio prethodni raun u potpunosti, i u tom roku od dana tampanja izvoda izmiri tekui raun u potpunosti, nee platiti nikakvu kamatu na kupovine u datom izvodnom periodu. Na kartici sa grejs periodom, korisnik koji svaki mesec izmiruje raun u potpunosti nikada nee platiti kamatu na zaduenje, tako da se takvi korisnici mogu opredeljivati za kreditne kartice prema drugim parametrima. Na kupovine u stranim valutama se na ugovoreni valutni kurs obino obraunava posebna provizija od nekoliko

13

procenata, i to mogue dve provizije: jedna od lanca kartica (Viza/MasterKard/Amerikan Ekspres/ Diskover/sl.), druga od same banke izdavaoca. Neke kartice nemaju godinju lanarinu (odnosno naknadu), dok druge nose godinju lanarinu koja moe biti nekoliko desetina ili kod nekih "prestinih" kartica i po nekoliko hiljada dolara. Banka e tipino naplatiti znaajnu kaznu i za zakasnelu uplatu po izvodu, kao i za druga plaanja bez pokria. Postoje razne varijacije kreditnih kartica. Kod osiguranih kreditnih kartica, korisnik polae odreeni iznos kao zalog i banka odobrava kredit do tog iznosa. Na taj nain, korisnik plaa banci kamatu za korienje svog novca. Ovakve kartice se mogu izdavati potroaima sa slabim kreditnim rejtingom (na primer, nakon objavljenog bankrota) ili nepostojeim (studenti), koji nakon odreenog perioda korienja ovakvog kredita poboljavaju svoju kreditnu istoriju i dobijaju obine revolvirajue kartice. Kod kobrendiranih kartica, banka i neka firma (trgovina, avioprevoznik, lanac hotela ili benzinskih pumpi,...) stupaju u marketinki ugovor i banka izdaje kartice sa brendom date firme. Takve kartice tipino nude posebne pogodnosti za kupovinu kod date firme na taj nain, firma ostvaruje vei promet, a banka dobija dodatni marketinki kanal za nove muterije. Razlika izmeu odloenog plaanja ekom, kakvo je recimo u Srbiji bilo u praksi 1990-tih godina, i kreditnom karticom, je u tome to kod plaanja ekom kupca kreditira (i rizik defolta preuzima) prodavac ili davalac usluge, a u sluaju kreditne kartice kupca kreditira banka. Kreditiranje ekom je ilegalno u veini zemalja, ukljuujui danas i Srbiju. Neke trgovine na svoju ruku koriste kreditiranje ekom, jer im je skupa provizija koju plaaju bankama za svaku transakciju karticom. U Sjedinjenim Amerikim Dravama, pak, osim za najtrivijalnije trokove od nekoliko dolara, trgovine uvek radije prihvataju kreditne kartice, kao sigurno sredstvo plaanja koje eliminie probleme sa ekovima bez pokria i uvanjem gotovine. Trgovci znaju i da potroai koji plaaju kreditnim karticama troe u proseku vie. Postoje ak i razlike izmeu prosene potronje korisnika razliitih brendova kreditnih kartica (na primer, u SAD, nosioci Amerikan ekspres kartica u proseku troe vie od korisnika Vize). Primer: Novani tokovi (ke flou) na raunu korisnika kreditne kartice sa limitom od 20.000 dinara i revolving stopom 5%: 1 2 3 4 5 6 7 kreditni limit kupljena roba podignuto gotovine provizija za podizanje gotovine 3% ukupno potroeno (2+3+4) revolving stopa (uplata 5% od red.br. 5) saldo (za potronju narednog meseca) (1-5+6) 20.000 -7.000 -4.000 -120 11.120 +556 9.436

Od salda treba oduzeti kamatu koju banka pripisuje dnevno za sav potroeni iznos sa kartice. U navedenom primeru, pod uslovom da je kreditno zaduenje trajalo celog meseca, ako je kamata 2% meseno, iznosila bi 222.4 dinara.

2.4. Kartice sa magnetnom trakom

14

Dananja tipina kreditna kartica, pored otisnutih podataka o korisniku i izdavau, sadri i magnetski medij naneen u obliku trake na povrinu kartice. Ovaj medij, na koji se podaci zapisuju na slian nain kao na magnetsku audio traku, sadri podatke o korisniku kartice, poput linih podataka, broja rauna ili PIN-a. Ti podaci se nanose u formatu koji je definisan meunarodno prihvaenim standardom, a u zavisnosti od broja staze na traci, kojih na uobiajenoj magnetnoj traci ima tri. Meunarodna organizacija za standardizaciju ISO, donela je standarde koji se, s vremena na vreme, dopunjuju novim specifikacijama i usklauju sa aktuelnim tehnolokim dostignuima i zahtevima korisnika. Standardima su definisane tane dimenzije platnih kartica, poloaj magnetne trake na kartici, kao i sadraj staza 1, 2 i 3. Platne kartice najee koriste samo stazu 2. Podatke sa magnetskog medija moe proitati ureaj pomou kojeg se vre transakcije. Sam proces plaanja karticama sa magnetskim zapisom moe se predstaviti sledeom procedurom: korisnik stavi svoju karticu u ureaj pomou kojeg vri plaanje i unosi svoj PIN. Uneeni PIN se uporeuje sa onim zapisanim na samoj kartici i omoguuje se transakcija ukoliko je korisnik ispravno identifikovan. Ureaj proita broj korisnikovog rauna i uspostavlja telefonsku vezu sa centralnim raunarom koji sadri podatke o raunu. Tada se vri eljena transakcija. Usavrene kartice sa magnetnom trakom mogu se produktivnije koristiti, jer se na bazi porasta gustine same magnetne trake, obezbeuje vei kapacitet memorije. Meutim, unapreenje bitno poveava trokove kako kartice, tako i terminala za njihovo korienje. injenica da su kartice sa trakom u svetu ve dugo u masovnoj upotrebi, potvruje da e se ova vrsta kartica jo dugo zadrati. Nedostaci koje ove kartice imaju nisu mali. Trokovi telefonskih linija kojim terminali komuniciraju sa centralnim raunarima su vrlo veliki, dok je broj transakcija koje se obave toliko mali, da gotovo ne pokrivaju niti trokove obrade na ovakav nain. [5]*

* Redni broj korienog rada navedenog u literaturi

2.5. Kartice lojalnostiKartice lojalnosti su se pojavile 20-30-tih godina i koristile su ih prodavnice da privuku korisnike i poveaju promet. Cilj je bio da se kroz popuste na koliinu privuku kupci da redovno dolaze u tu prodavnicu. U poetku su trgovinske kue radile u sistemima lojalnosti a kasnije se to proirilo i na druge oblasti. Masovno irenje ovih kartica bilo je to to je svaka nabavka morala da se registruje na kartici. Ovakvo stanje trajalo je sve do pojave kartica sa magnetnim zapisom ali su se i one pokazale ne mnogo efikasnijim jer ih je bilo lako falsifikovati. Tek pojavom ip kartica stvoreni su uslovi da se masovno primeni nain poslovanja putem primene kartice lojalnosti. Za rukovanje sistemom lojalnosti bilo je potrebno posebno organizovanje mree. Internet je reio problem i omoguio da se sistemi lojalnosti proire na svetski nivo. Sa stanovita potencijalnih mogunosti Internet je najperespektivniji oblik za poslovanje u sistemu lojalnosti. Ako korisnik jednom doe na sajt, kupi robu ili obavi neki posao doneo je prihod od koga se vei deo mora uloiti kako bi se novi korisnici obavestili o postojanju sajta i oni kupili neto. Ako isti korisnik doe dva puta na sajt i oba puta se sklopi posao sa njim onda se trokovi reklame dele na dva rauna.

15

Vrhunac ovog poslovanja jeste kada korisnik redovno poseuje sajt, obavlja posao ili kupuje robu.

Slika 2. Kartice lojalnosti koje se koriste u avio saobraaju

2.5.1. Uesnici u programu lojalnostiNajvaniji uesnik u poslovaju sa karticama je korisnik i on karticu moe da nabavi putem Interneta a isto tako da otvori raun i prebaci novac. Karticu dobija potom. Postupak je jednostavan jer je kartica vezana za raun i nije mogue napraviti minus po raunu. Izdavaoci kartica (emitenti) uobiajeno je da su to banke koje izdaju platne kartice. Kartice mogu biti direktno emitovane od izdavaoca kartice ili mogu biti u co-brended (sponzorske kartice) sistemu. Sponzorske kartice su najrasprostranjenija tehnologija za promovisanje kompanija u svetu. Emitent ovakve kartice je banka ali kompletan dizajn je firme koja je izdaje i ona odluuje koji segment trita e karticom pokriti. Primaoci kartica su banke koje sklapaju ugovore sa trgovcima. U njihovo poslovanje spada servisiranje trgovake mree, instalacija i odravanje terminala itd. Trgovci mogu biti najrazliitiji ponuai roba i usluga. Zadatak operatera lojalnosti je administracija celokupnog sistema, bezbednost poslovanja i stvaranje preduslova za rad. Operator sistema lojalnosti moe biti trgovac i on obavlja sledee poslove: upravljanje i odravanje sistema

16

upravljanje sistemom sigurnosti upravljanje bazom pravila lojalnosti obrada transakcija sa terminala ili Interneta izvetavanje prikupljanje podataka o tritu upravljanje bazom podataka korisnika

Transakcija plaanja se moe posmatrati sa strane sistema i sa strane korisnika. Na strani sistema transakcija se obavlja u tri faze: analiza steenih pravila iz sistema lojalnosti autorizacija i zaduenje kartice auriranje poena lojalnosti Na strani korisnika tok je sledei: ubacivanje kartice u ita prebacivanje apleta za lojalnost sa hosta trgovca i ubacivanje u brauzer zapoinjanje procesa plaanja Kartice lojalnosti se mogu koristiti u off-line i on-line reimu rada. U on-line reimu rada od terminala se zahteva da poziva dva razliita broja i to jedan za odobrenje novane transakcije a drugi da ostvari vezu sa sistemom lojalnosti dok kod off-line poziva se samo jedan broj za obavljanje novane transakcije dok se sistem lojalnosti naknadno aurira. 80-tih godina prolog veka pa sve do 1993. godine postojalo je nekoliko kartica koje su funkcionisale. Najpoznatija C-marketova. Sve postojee kartice su lokalnog nivoa i ne omoguavaju bilo kakvo plaanje.

2.6. Smart kartice2.6.1. Opis i upotrebaSmart kartica je plastina kartica koja po izgledu podsea na obinu kreditnu ili debitnu karticu s tim da poseduje i integrisano kolo, ip na kome se nalazi procesor i memorija. Na ipu se na siguran nain mogu uvati odreeni podaci. Najvea snaga Smart Card tehnologije jeste u raznovrsnosti moguih primena. Zahvaljujui implementaciji kartice mogue je razviti raznovrsne sigurnosne aplikacije u oblastima kao to su: zatita pristupa raunaru ili mrei, elektronski novac, identifikacija, vozaka dozvola, mobilna telefonija itd.

17

Slika 3. Smart kartica Naglo irenje Interneta i njegovo sve vee korienje u poslovne svrhe nametnuli su potrebu za promenama u funkcionisanju mree. Veliki broj poverljivih podataka se alje putem mree pa su u prvi plan stavili problem sigurnosti komunikacije naroito izmeu web servera i klijenta. Protokol TCP/IP a ni drugi protokoli http, pop3, smtp ne nude reenje za ovaj problem. Protokol je serija postupaka sa najmanje dva uesnika namenjena obavljanju nekog zadatka: svi uesnici moraju poznavati protokol i znati potrebne korake unapred svi uesnici u protokolu se moraju dogovoriti da ga koriste protokol mora biti ne dvosmislen protokol mora biti kompletan (mora postojati definisana akcija za svaku moguu situaciju) ne bi trebalo da je mogue uiniti vie ili saznati vie nego to je predvieno protokolom Problem tajnosti se reava kriptovanjem podataka na izvoru i dekriptovanjem na odreditu. Kriptografija je obezbeivanje tajnosti poruka. Zadaci kriptografije su: 1. poverljivost poruka (ouvanje tajnosti u komunikaciji) 2. autentifikacija (potvrivanje porekla poruke) 3. integritet (uvanje sadraja poruke od izmena namernih ili sluajnih) 4. neporecivost (nemogunost poiljaoca da negira slanje svoje poruke) Savremene metode kriptovanja zasnivaju se na javno dostupnim algoritmima a tajnost je garantovana tajnou kljua. Kriptografski algoritmi zasnovani na kljuu dele se na: algoritme sa simetrinim kljuem algoritme sa asimetrinim kljuem Simetrini koriste tajni klju za enkripciju i dekripciju a asimetrini se baziraju na korienju razliitih kljueva od kojih je jedan javni poznat svima a drugi tajni i poznat samo jednom od uesnika. Osnovni zadatak kriptografije je da omogui poiljaocu i primaocu da komuniciraju preko nesigurnog komunikacionog kanala na nain da trea osoba ne moe da proita sadraj poruke. Poruku koju poiljalac eli da poalje zvaemo otvoreni tekst. Poiljalac transformie otvoreni tekst koristei unapred dogovoreni klju. Taj postupak se zove ifrovanje a dobijeni rezultat je kriptogram. Nakon toga poiljalac alje ifrovanu poruku preko komunikacionog kanala. Primalac prima poruku i pomou kljua on je deifruje.

18

Slika 4. Grafiki prikaz upotrebe kljueva prilikom ifrovanja Najvanije mesto svake strukture je ono na kome se uvaju privatni kljuevi. Bezbednost itavog sistema je ugroena jer su podaci na hard disku izloeni moguim zloupotrebama. Druga velika slabost je to proces kriptovanja i dekriptovanja obavlja operativni sistem ili aplikativni softver koji je podloan bagovima. Reenje ovih problema je hard komponenta koja na sebi ima dovoljno memorije za pohranjivanje svih kriptografskih informacija i dovoljno procesorske snage da obavlja osnovne kriptografske operacije nezavisno od operativnog sistema.Takvo reenje je Smart kartica. Kreditna/debitna kartica uva podatke na magnetnoj traci koja se sastoji od tri staze. Nijedna od ovih staza nema kapacitet za uvanje velike koliine podataka. Upisani podaci su podloni spoljnim uticajem i mogu biti promenjeni, izbrisani, oteeni itd. Ona ima i mogunost upisivanja podataka ali se to ne koristi zbog nedovoljne sigurnosti. Nasuprot nje ima Smart kartica koja ima oko 100 puta vie memorijskog prostora i procesor pomou koga se vre izraunavanja direktno na kartici. Znai ceo proces poinje, traje i zavrava se na kartici tako da podaci ne naputaju karticu. Spreeno je kloniranje i zloupotreba podataka sa kartice.

2.7. Migracija sa magnetne trake na ipTradicionalna kreditna ili debitna kartica uva podatke na magnetnoj traci. Ova traka je sainjena od tri staze na kojoj se uvaju podaci. Nijedna od ovih staza nema kapacitet za uvanje velike koliine podataka. S druge strane, upisani podaci podloni su spoljnim uticajima, takoe mogu biti promenjeni, izbrisani ili oteeni, sluajno ili namerno. Iako je ostavljena mogunost i za itanje i za upisivanje podataka, zbog nedovoljne sigurnosti i praktinih razloga upisivanje se gotovo ne koristi, tako da ovu karticu moemo nazvati samo memorijskom odnosno karticu na kojoj se podaci samo uvaju. Nasuprot nje imamo smart karticu. Smart kartica ima oko 100 puta vie memorijskog prostora (sa mogunou da se taj broj povea za jo nekoliko puta) i procesor pomou

19

koga su omoguena razna izraunavanja direktno na kartici (i ba u ovom kontekstu uvia se i razlog zato ovakve kartice nazivamo pametnim smart). Znai, ceo proces (npr. kriptovanje) poinje, traje i zavrava se na samoj kartici i nikakvi podaci ne naputaju karticu to sistem ini izolovanim od spoljnjeg sveta. Spreeno je kloniranje i zloupotreba podataka sa kartice a mogunosti primene su viestruke. Postoje i kartice sa ipom koji u sebi ne sadri procesor nego samo memorijsku jedinicu to ih ne ini naroito pametnim te ih u ovom tekstu i ne uzimamo u razmatranje. Nema nikave sumnje da je prelazak sa magnetne trake na ip neminovan sled dogaaja. Pitanje je samo kada i kako. U prelaznoj fazi na kartici e se nalaziti i magnetna traka i ip.

2.7.1. Sadraj ipaSmart kartica je mali PC. To ukljuuje: procesor pomou koga se vre izraunavanja, ROM memorija na kojoj se nalazi operativni sistem, RAM memorija koja se koristi za privremeno skladitenje prilikom rada procesora i EEPROM memorija u kojoj su smeteni podaci od interesa. Zatim je tu i Clock i ulazno izlazni sklop preko koga se komunicira sa okolinom. Smart kartica ima svoj operativni sistem koji je smeten u ROM. Operativni sistemi se razlikuju u zavisnosti od toga ko ih je napravio. Veina Smart Card aplikacija ima ogranieno podruje primene, iz razloga to odreena kartica pisana za jedan operativni sistem nee raditi na drugom. Stvaranje multifukcionalne jeftine smart kartice koja e istovremeno biti i platna i identifikacoina kartica predstavlja veliki zadatak, ali je neophodno ako se eli da ona bude prihvaena od irokih narodnih masa. Postoji vie naina da se to postigne: kreiranjem zajednikih standarda za operativni sistem stvaranje zajednikog interfejsa izmeu aplikacija i operativnog sistema ili usvajanjem jednog operativnog sistema koji je u najiroj primeni U standardizaciji operativnog sistema za kartice trebali bi biti usaglaeni standardi za programske aplikacije koje koriste smart kartice kao deo sistema. Aplikacije komuniciraju sa itaima smart kartica koji upisuju ili itaju podatke sa smart kartica. itai mogu biti povezani sa raunarima, integrisani u ATM ureaje (bankomat), ugraeni u POS terminale, mobilne telefone ili samostalni sa sopstvenim LCD ekranom i numerikom tastaturom.

2.7.2. Operativni sistemi na ipuKao to personalni raunari imaju svoj operativni sistem (DOS, Windows, Linux i sl.) takoe i smart kartica (koja je raunar u malom) poseduju svoj, smeten u ROM. Iako su sve smart kartice u principu u saglasnosti sa ISO 7816 standardima, operativni sistemi se obino razlikuju u zavisnosti od toga ko ih je napravio (jedan primer je MPCOS koji je patentiran od strane firme Gemplus). Naravno to znai da veina smart card aplikacija ima ogranieno podruje primene, iz razloga to odreena aplikacija, pisana za jedan operatvni sistem nee raditi na drugom. Stoga stvaranje multifunkcionalne jeftine smart kartice koja e istovremeno biti i platna i identifikaciona kartica kao i omoguavati pristup mobilnoj mrei, predstavlja ozbiljan zadatak, ali je to neophodno ako se eli da smart kartica bude prihvaena od korisnika.

20

Postoji vie naina da se to postigne: kreiranjem zajednikih standarda za operativni sistem; stvaranjem zajednikog interfejsa izmeu aplikacija i operativnog sistema; ili usvajenjem jednog operativnog sistema koji se nalazi u najiroj primeni.

Slika 5. Pos terminal Kao prilog u standardizaciji operativnog sistema za kartice, trebali bi biti usaglaeni standardi za programske aplikacije koje koriste smart kartice kao deo sistema. Aplikacije komuniciraju sa itaima smart kartica (koji se nazivaju i card terminals ili "card acceptance devices") koji itaju ili upisuju podatke sa smart kartice. itai mogu biti povezani sa personalnim raunarima, integrisani u ATM ureaje (bankomate), ugraeni u POS terminale, mobilne telefone ili samostalni sa sopstvenim malim LCD ekranom i numerikom tastaturom. Ako neko eli da skine neku smart card aplikaciju sa Interneta, bez obzira koji tip itaa ima i ko je izdavalac njegove kartice, garantovano e uspeti jedino ako operativni sistem na kartici podrava tu aplikaciju. Iz toga se jasno vidi da tek postojanje Otvorenog operativnog sistema donosi pravu stvar. Jedan od primera koji ide u ovom pravcu je OpenCard Framework razvijen od strane IBM, Netscape, NCI i Sun Microsystems specijalno za potrebe integracije smart kartica u kompjuterskim mreama, mreama POS terminala, kunim kompjuterima..

2.8. Bezbednost smart karticaDa bi se spreila zloupotreba i kopiranje smart kartica se oslanja na kontrolu pristupa podacima koji se nalaze u EEPROM-u pomou operativnog sistema koji je smeten u ROMu. U EEPROM-u se nalazi najnoviji 1024 bitni RSA klju, lini podaci vlasnika, broj tekueg rauna, sertifikati i od velikog je znaaja da ovi podaci ne budu izloeni zloupotrebi. Moe se osigurati da deo kartice ne bude vidljiv a deo bude vidiljiv od strane itaa kartice. Dobro dizajnirani sistemi koriste viestruke mere sigurnosti. Da bi se kartica koristila potrebno je znati odgovarajui kod za aktiviranje PIN-a. Postojanje PIN-a eliminie mogunost zloupotrebe u sluaju gubitka ili krae. Umesto PIN-a u nekim sluajevima mogue je koristiti otisak prsta. Korienje ove metode poveava se nivo sigurnosti. Podaci na kartici nikada ne naputaju njeno bezbedno okruenje, otporni su na sve napade na operativni sistem.

21

ita kartice moe da proveri autentinost smart kartice tako to poalje sluajno odabranu re smart kartici. Od kartice se tada zahteva da potpie sluajno odabranu re svojim privatnim kljuem koji samo ona poseduje, zatim vrati potpisanu re spoljnjem svetu gde se uz pomo javnog kljua vri verifikacija. Kako e podaci biti zatieni zavisi od procesorske snage i od slobodnog memorijskog prostora. Naravno nijedna zatita nije savrena.

Slika 6. USB ita smart kartica U cilju razvoja bezgotovinskog naina plaanja, bankarski sektor nudi razliite vrste domaih i internacionalnih platnih kartica. Pojedine banke mogu izdavati i svoje interne kartice, koje se najee koriste samo u njihovoj poslovnoj mrei. Nebankarske kartice izdaju nebankarske organizacije, a u naoj zemlji najpoznatije su Diners i American Express. Postoje i posebne kompanijske kartice, koje se izdaju u saradnji sa bankom i vae samo u internim mreama trgovina, hotela, restorana... Kartice se mogu koristiti za: plaanje roba i usluga u zemlji na svim prodajnim mestima gde postoji znak kartice, preko POST terminala podizanje gotovine na bankomatima i alterima banaka i pota za identifikaciju uz plaanje ekovima Kartice se izdaju fizikim i pravnim licima. Za dobijanje kartice potrebno je otvoriti tekui raun u banci ili dinarski namenski raun, a za korienje u inostranstvu najee i devini raun. Naini plaanja karticom su PIN (elektronski) i SLIP (na osnovu rauna). Uslove korienja, visinu lanarine, kreditni limit, rok vanosti i mogunost dobijanja dodatne kartice odreuje banka prema svojoj poslovnoj politici, odnosno, uslovima internacionalnih platnih sistema. Naglo irenje Interneta u poslednjoj deceniji i njegovo sve vee korienje u poslovne svrhe nametnuli su potrebu za promenama u funkcionisanju svetske mree. Sve vei broj poverljivih podataka koji se prenose mreom kao i porast trgovine preko Interneta stavili su u prvi plan problem sigurnosti komunikacije. Naroito je aktuelan problem sigurnosti u komunikaciji web servera i klijenata. Standardni protokoli za komunikaciju meu raunarima ne nude reenje za ove probleme ni TCP/IP ni protokoli vieg nivoa http, smtp, pop3, imap, ... Zato je razvijeno vie protokola koji obezbeuju sigurnu komunikaciju pre svega na Internetu. Neki od njih su na

22

aplikativnom nivou poput secure HTTP-a (HTTPS-a), ili Secure Socket Layer (SSL) protokol koji je defakto standard za sigurnu komunikaciju na Internetu radi na transportnom sloju neposredno iznad TCP. To znai da ga mogu koristiti svi protokoli aplikativnog nivoa koji za transport imaju TCP, a to su na primer http, ftp, smtp, pop3, imap... Problem tajnosti u raunarskim komunikacijama reava se kriptovanjem podataka na izvoru i dekriptovanjem na odreditu. Savremene metode kriptovanja zasnivaju se na javno dostupnim algoritmima, a tajnost podataka garantovana je tajnou kljua. Za kriptovanje se mogu koristiti razliiti algoritmi koji se dele u dve velike grupe: algoritme sa simetrinim kljuem i algoritme sa javnim kljuem (odnosno asimetrinim kljuevima, od kojih je jedan javni a jedan tajni) . Svaka od ovih grupa ima svoje prednosti i mane. Secure Socket Layer (SSL) protokol 2.0 i 3.0 kao i na njemu zasnovan TLS (Transport Layer Securiti) koristi prednosti i simetrinog i asimetrinog kriptovanja. Naime asimetrino kriptovanje javnim i dekriptovanje tajnim kljuem, koristi se samo za razmenu simetrinih kljueva koji se generiu za svaku sesiju. Na taj nain izbegnut je problem razmene simetrinih kljueva, na najmanju meru smanjena je opasnost od razbijanja simetrinog kljua, a zadrana je efikasnost tog algoritma. Centralno pitanje svakog postupka za ifrovanje je mogunost njegovog razbijanja odnosno njegova snaga. Snaga postupka zavisi od primenjenog algoritma i od duine kljua. Najjai trenutno dostupan algoritam koji se koristi u okviru SSL-a je triple DES sa duinom kljua od 168 bita. Njegova snaga je izuzetna i najjai savremeni raunari ne mogu razbiti taj algoritam ni za nekoliko milijardi godina neprekidnog rada. Drugi takoe vrlo snaan i zbog svoje brzine najvie rasprostranjen protokol je RC4-MD5 koji ima duinu kljua od 128 bit-a. Oba ova postupka meutim zatiena su amerikim izvoznim zakonima. Ti propisi ne dozvoljavaju izvoz algoritama za kriptovanje ija je duina kljua vea od 56 * bita. Kako ovi algoritmi nisu dovoljni za zatitu veoma poverljivih podataka. To su kompanije izvan Sjedinjenih drava i Kanade naterane da koriste manje poznate naine kriptovanje npr. SSLeay protokol ili StrongHold server.Najvanije mesto svake strukture sa javnim kljuem je ono na kome se uvaju privatni kljuevi. Bezbednost itavog sistema ugroena je injenicom da su najosetljiviji podaci pohranjeni na hard diskovima radnih stanica i servera gde su izloeni moguim zloupotrebama. Druga velika slabost je to proces kriptovanja i dekriptovanja obavlja operativni sistem ili aplikativni softver koji je podloan najrazliitijim bagovima i neotporan na iole snanije napade.

Reenje ovih kljunih problema pronaeno je u upotrebi specijalizovanih hardverskih komponenti koje na sebi imaju dovoljno memorije za pohranjivanje svih kriptografski bitnih informacija i dovoljno procesorske snage da obavljaju osnovne kriptografske operacije nezavisno od operativnog sistema i aplikacija. Takvo reenje je smart kartica. Kartica predstavlja najbri, najkomforniji i najsigurniji nain plaanja. S obzirom da su kartice maksimalno zatiene od strane Banke, duni smo da Vam skrenemo panju na Vae mogue propuste prilikom korienja kartice koji mogu prouzrokovati njenu zloupotrebu: Mislite na karticu kao da je gotovina. Nosite je sa sobom samo kada Vam je potrebna; Pri preuzimanju kartice, istu obavezno odmah potpiite; Nikada ne drite Va PIN i karticu na istom mestu, posebno ne u novaniku;

23

Najbolje bi bilo da zapamtite Va PIN a potom unitite koverat sa PIN brojem; ako mislite da ete zaboraviti PIN broj, zapiite ga kao telefonski ili adresni broj tako da ne moe biti prepoznat od strane drugog lica i uvajte na sigurnom mestu; PIN nikada ne zapisujte na kartici i ne otkrivajte ga nikome, ak ni slubenicima Banke; Nikada ne ostavljajte Vau karticu na vidljivom ili nezatienom mestu. Osobi koje ima nameru da zloupotrebi Vau karticu je dovoljno da vidi podatke na Vaoj kartici; Ne pozajmljujte Vau karticu drugima, ak ni lanovima porodice; Uvek treba da znate gde ostavljate karticu. Proverite povremeno da nije izgubljena ili ukradena; Nikada nemojte davati Vae line podatke i podatke o kartici nepoznatim osobama, posebno ne preko interneta, telefonom ili potom, i posebno ne licima koja Vas kontaktiraju i predstavljaju se kao slubenici Banke ili MasterCarda- oni te podatke ve imaju; Budite oprezni prilikom svake transakcije karticom: nikada ne dozvolite trgovcu da nosi karticu van Vaeg vidnog polja, niti da provlai karticu kroz bilo koji drugi ureaj, osim onog koji se koristi za plaanje; nikada ne potpisujte prazan raun (slip); uvek proverite iznos na raunu (slipu) pre nego to ga potpiete; ako zbog greke treba da potpiete drugi raun, traite dokaz (storno raun) da je prethodni poniten; uvek proverite da li ste nakon izvrenog plaanja dobili nazad Vau karticu. Obavezno proverite transakcije na Vaem izvodu i odmah prijavite Banci bilo kakve nepravilnosti; Nakon kontrole izvoda, kada se uverite da je sve u redu, unitite (pocepajte) sve podatke o transakcijama (rauni, izvodi, priznanice iz bankomata...) pre nego to ih bacite u smee. Zapamtite da se na njima nalaze Va broj kartice i datum do kada vai, to je dovoljno da neko zloupotrebi Vau karticu. Nevaee kartice obavezno vratite Banci.

3. ZLOUPOTREBA PLATNIH KARTICA3.1. Najei naini zloupotrebe kartica(napominjemo da su ovakvi sluajevi retkost ali se deavaju korisnicima koji ne vode rauna o svojim karticama ili se ne pridravaju pravila korienja kartica): ukradenu ili izgubljenu karticu lopov odmah koristi, pre nego to korisnik obavesti banku i blokira karticu. Posebno kada su ukradeni ili izgubljeni i kartica i PIN. Deava se da lopov

24

povremeno uzima karticu koja mu je dostupna i koristi je, a zatim je neprimeeno vraa, tako da korisnik i ne zna ta se deava sa njegovom karticom. lopovi postavljaju lane internet sajtove na kojima nude robu ili uslugu po vrlo niskim cenama. Unosom podataka o kartici, korisnik dostavlja podatke koje e lopovi zloupotrebiti tako te e izvriti kupovinu na pravom sajtu. lopovi postavljaju ureaje na bankomatima kojima snimaju podatke sa kartice i PIN broj. Na osnovu toga prave identinu karticu i koriste je za kupovinu ili podizanje gotovine, a raun pravog korisnika biva zaduen. lopovi postavljaju ureaje na bankomatima kojima blokiraju uzimanje kartice ili isplaenog novca. Nakon to korisnik napusti bankomat, mislei da je kartica zadrana ili da novac nije isplaen, skidaju ureaj i uzimaju karticu ili zaglavljeni novac. kada korisnik plaa karticom lopovi provlae karticu kroz ureaj kojim snimaju podatke sa kartice i nakon toga prave identinu karticu kojom e zloupotrebiti raun korisnika. Ako je u pitanju Maestro kartica, posmatraju korisnika dok unosi PIN i tako dolaze do podatka o PINu. lopovi kontaktiraju telefonom ili e-mailom korisnika i predstavljajui se kao slubenici banke ili MasterCarda, trae podatke o korisniku i kartici, radi provere. na isti nain kontaktiraju korisnika i obavetavaju ga da je dobitnik glavne premije u nepostojeoj nagradnoj igri, a da bi mu novac ili druga nagrada bili urueni, potrebni su im lini i podaci o kartici. U oba sluaja dobijene podatke zloupotrebljavaju kupujui robu putem interneta ili na drugi slian nain.

3.2. Zloupotrebe kreditnih/debitnih karticaPlatni sistemi sa kreditnim i debitnim karticama pokazali su se krajnje neotpornim na zloupotrebe, mogu se ukrasti od vlasnika i zlouptrebiti i trgovci koji primaju plaanja kreditnih i debitnih kartica mogu prevariti potroae i ne isporuiti robu. Uprkos ovim problemima kompanije kao to su Visa i MasterCard trenutno su najaktivnije u razvoju bezbednih platnih sistema za plaanje kreditnim/debitnim karticama preko Interneta. Bezbedne metode za transfer podataka i obezbeenje efikasnog sistema autorizacije predstavljae veliko unapreenje u odnosu na off-line sisteme koji se koriste za prodaju robe preko telefona ili faksa.

3.3. Saveti za uvanje kartica od zloupotrebe Svoju karticu uvajte u novaniku ili na nekom drugom sigurnom mestu Karticu uvajte odvojeno od PIN-a Magnetna traka na poleini kartice je vrlo osetljiva, te je neophodno da je uvate od fizikih oteenja (ogrebotina), izvora elektromagnetnog zraenja, vlage. U cilju prevencije od zloupotreba platnih kartica, dajemo Vam par saveta sa kojima se mogunost zloupotrebe platnih kartica svodi na minimum.

25

Korienje bankomata Prilikom korienja bankomata neophodno je da obratite panju na okolinu i ljude oko sebe: Ukoliko se neko pored Vas sumnjivo ili nedolino ponaa, gura Vas ili posmatra transakciju preko Vaeg ramena ili slino odustanite od transakcije; Ukoliko uoite bilo ta sumnjivo na bankomatu (npr. dodatno instaliranu opremu) odustanite od transakcije i odmah o tome obavestite najbliu poslovnicu Banke, Ne prihvatajte pomo ni od koga. Ukoliko niste sigurni kako se koristi bankomat, obratite se Banci koja e Vam obezbediti sve neophodne informacije i uputstva; U svim ekspoziturama Banke moete nai liflete, koji predstavljaju mini korisniko uputstvo za korienje bankomata Kada zavrite uspeno transakciju, odloite novac, karticu i slip u novanik ili torbu; Ukoliko Vam bankomat ne vrati karticu, odmah prijavite banci izdavaocu. Prodajna mesta, prodavnice, restorani, uvajte svoju karticu i drite je na vidiku prilikom obavljanja transakcije. To posebno vai za restorane i prodavnice, gde se terminali nalaze na udaljenijim mestima od kase. Ukoliko je POS terminal udaljen, insistirajte kod prodavca da transakciju obavi iskljuivo u Vaem prisustvu.

3.4. Sigurno korienje karticeBroj izdatih platnih kartica i njihova upotreba na prodajnim mestima i bankomatima neprestano rastu, pa je od velike vanosti kontinuirana edukacija korisnika. Iz tog razloga bismo Vam eleli uputiti nekoliko korisnoh saveta.

Slika 7. Jedan od naina zatite PIN-a od otkrivanja

3.4.1. PIN PIN je Va jedinstveni identifikacioni broj koji znate samo Vi Ne doputajte nikome da koristi Vau karticu i PIN Zapamtite svoj PIN Nikada ne zapisujte svoj PIN Preduzmite sve mere kako biste svoju karticu i PIN uinili sigurnima. Vaa banka ili policija nokada nee zahtevati da otkrijete svoj PIN

26

Ako sumnjate da neko zna Va PIN, hitno o tome obavestite svoju banku i traite da Vam izda novi PIN Kada unosite PIN na bankomatu ili prodajnom mestu, telom i rukom zatitite tastaturu kako biste onemoguili da neko otkrije Va PIN. [9]

3.4.2. BankomatiBankomat (ATM) - Ureaj koji je najee instaliran na prometnom mestu ili u ekspozituri banke i korisniku kartice omoguava podizanje gotovog novca sa njegovog rauna 24 asa dnevno. Za podizanje gotovog novca preko bankomata korisnik kartice mora da, kao identifikaciju, otkuca svoj PIN broj, koji je dobio od banke u zatvorenoj koverti i koji samo on zna. Bankomat je terminal za unos podataka sa 2 ulazna i 4 izlazna ureaja koji predstavljaju elektronsku filijalu banke. Prvi bankomat je iz 1967. godine. Delovi bankomata su: ita kartice, tastatura, zvunik, monitor, tampa, kaseta za novac.

Slika 8. Bankomat

Korienje bankomata za podizanje gotovine Pokuajte da koristite uvek iste, proverene bankomate; Koristite iskljuivo bankomate koji su na osvetljenim i prometnim mestima; Ukucajte PIN samo onda kada se na bankomatu to prikae; UVEK zaklonite telom i rukom tastaturu na kojoj unosite PIN tako da niko ne moe da vidi Va PIN;

27

Ne dozvolite nikome da Vas zbuni ili da Vam pomae dok koristite bankomat, uvajte se ljudi koji pokuavaju da budu ljubazni i da Vam pomognu da se snaete pri korienju bankomata; Uzmite novac i karticu odmah nakon to se pojave, kontrolu rauna i novca uradite kasnije; Nemojte brojati novac ispred bankomata, ve to uinite na bezbednijem mestu, recimo u kolima; Ukoliko pogreite PIN broj vie od tri puta, kartica e Vam biti zadrana u bankomatu; Ako Vam bankomat iz bilo kog razloga zadri karticu, odmah, dok ste pred samim bankomatom, o tome obavestite banku. POS terminal je elektronski sistem za plaanje kupljene robe u trgovini i predstavlja najisitiji prenos elektronskih sredstava. Za maloprodajne terminale se moe rei da predstavljaju najistiji elektronski prenos sredstava. [9]

Slika 9. Pos terminal Korienje bankomata je vrlo siguran nain podizanja gotovine. Sledei saveti e vam pomoi u sigurnom korienju svoje platne kartice na bankomatu. Odabir bankomata

Obratite panju na ljude oko sebe. Ako se neko u blizini bankomata ponaa sumnjivo ili u Vama izaziva neugodan oseaj, odustanite od transakcije. Ukoliko uoite neto sumnjivo na samom bankomatu, npr. dodatno instaliranu opremu, nemojte koristiti taj bankomat i odmah kontaktirajte banku. Transakcije na bankomatima su sigurne, dodatno su zatiene ureajima koji spreavaju kopiranje magnetskog koda sa Vae platne kartice.

Korienje bankomata Omoguite privatnost drugim korisnicima bankomata pri unosu PIN-a , tj. obavljanja transakcije. Preporuujemo da stojite na udaljenosti od dva metra od osobe koja koristi bankomat. Pripazite na svoju okolinu. Ako Vas neko gura ili preko ramena posmatra va pokuaj transakcije, otkaite transakciju.

28

Ne prihvatajte pomo od dobrodunih stranaca i ne dopustite da Vas iko ometa za vreme obavljanja transakcije.

Naputanje bankomata Nakon obavljene transakcije na bankomatu diskretno spremite novac, karticu i potvrdu o transakciji pre nego to napustite bankomat. Ne bacajte potvrdu o transakciji jer se na njoj nalaze podaci o Vaem raunu. Ukoliko ipak odluite baciti potvrdu o transakciji, pre toga je unitite. Ukoliko Vam bankomat ne vrati karticu, gibitak kartice odmah prijavite banci.

3.4.3. Prodajna mestaKupovina u trgovini, restoranima, i slino - uvajte svoju karticu i drite je u vidokrugu pri svakom obavljanju transakcije. Potvrdu o transakciji sauvajte za svoju evidenciju, a pre bacanja je unitite. Kupovina putem telefonske/potanske narudbe - Nemojte davati broj svoje kartice preko telefona nepoznatim pozivateljima. - Pri narudbi, prodajno mesto moe traiti informacije kao to su broj kartice, datum isteka, sigurnosni broj s mesta za potpis, ime i prezime s kartice. - Traite od prodajnog mesta da vam potvrdi celokupni iznos transakcije koji e teretiti karticu, ukljuujui dodatne naknade, potarinu i sl. - Nikako ne odajite jedinstvene podatke poput PIN-a, ifre ili sl. Kupovina preko interneta - Pobrinite se da Va raunar ima instaliran najnoviji antivirusni softver. - Kupujte na poznatim i sigurnim web stranicama ikona koja ih oznaava je zakljuani katanac u donjem desnom uglu ekrana. Ako web stranica nije sigurna (ne podrava sigurnosne komunikacijske protokole), transakcija nee biti odobrena. Takve transakcije se odbijaju radi Vae sigurnosti.

3.5. Izgubljena/ukradena karticaKrau ili gubitak kartice, kao i bilo kakvu sumnjivu aktivnost s Vaom karticom, odmah prijavite banci i policiji. Kraa identiteta

29

- uvajte svoje identifikacijske podatke i finansijske dokumente i ne delite znaajne informacije sa nepoznatim osobama. - Ignoriite/ne odgovarajte na e-mail poruke u kojima se trae Vai poverljivi podaci, ifre, PIN i sl. - Prvovremeno obavestiti banku o promeni adrese. Ostale mere opreza - Uvek paljivo pregledajte meseni bankovni izvod. Ukoliko utvrdite nepodudarnosti, najpre kontaktirajte prodajno mesto. U sluaju da spor ne moete reiti sa prodajnim mestom, obratite se banci. - Ukoliko na mesenom izvodu ne prepoznate neke od transakcija, odmah kontaktirajte banku. [9]

4. MODELI I PROCESI PLAANJAPostoje dva modela plaanja u e-bankarstvu i to su: 1. CASH-LIKE- pretplata (suma novca se uzima od kupca pre nego to se trgovina obavi) i ovde spadaju sledea sredstva plaanja: Smart card Elektronski ke

30

Bankarski ekovi

BANKA 1. Banka daje digitalni ke

3. Trai isplatu

KORISNIK 1 2. alje digitalni ke

KORISNIK 2

Slika 10. Cash-like sistem2. CHECH-LIKE- plaanje se obavlja u trenutku kupovine ili po obavljenoj kupovini. PAY NOW- bankomat (ATM maine) PAY LETER- sistem kreditnih kartica

BANKA1. Korisnik informie banku 3. Trai ispaltu

KORISNIK 12. alje digitalni ek

KORISNIK 2

Slika 11. Chech-like sistem

Elektronski ke(e-cash) je specifina monetarna informacija koja se putem elektronskih inpulsa u realnom vremenu prenosi izmeu transaktora koji obavljaju plaanja. Potroai povlae digitalni novac sa svog E-Cash rauna upotrebom tzv. slepe metode i skladite ga na fiksnom disku svog raunara. Slepa metoda funkcionie na sledei nain:

31

Klijent alje digitalnu novanicu, sa ifriranim serijskim brojem, finansijskoj instituciji. Finansijska institucija overava novanicu i alje je nazad klijentu. Klijent zatim deifruje serijski broj. Prema tome, serijski broj nije poznat finansijskoj instituciji, to garantuje anonimnost. Da bi se spreila dvostruka potronja, finansijska institucija mora da evidentira serijske brojeve svih prispelih digitalnih novanica. Pri svakoj kupovini preko Interneta, potroa daje digitalne novanice trgovcu. Trgovac odmah prebacuje ove novanice u svoju banku, kako bi proverio da li su ispravne. Trgoveva banka registruje brojeve emitovanih digitalnih novanica, bez mogunosti identifikacije potroaa koji ih je utroio. Konano, ako je sve u redu, saldo na raunu trgovca poveava se za dati iznos, a trgovac isporuuje proizvode/usluge. Proces plaanja upotrebom E-Cash-a prikazan je na slici 12:potroa alje novanicu sa ifrovanim serijskim brojem finansijskoj instituciji finansijska institucija vraa overenu novanicu potroa deifruje serijski broj i koristi novanicu za plaanje trgovac alje novanicu svojoj finansijskoj instituciji provera i kliring trgovac dobija potvrdu, a saldo na njegovom raunu se poveava

Potroa

3

Trgovac

1

2

4

6

Finansijska institucija potroaa

5

Finansijska institucija trgovca

Internet

Slika 12. Proces plaanja upotrebom E-Cash-a

Digitalne novanice mogu se koristiti samo jednom. E-Cash se moe smatrati valutom za sebe. Finansijske institucije morae da koriste specijalne raune. One e, takoe, garantovati konverziju u realni novac. Zbog toga e centralne banke imati potekoe pri kontrolisanju novane mase, jer finansijske institucije mogu kreirati dodatni novac i time poveati novanu masu. Bezbednost E-Cash-a postie se upotrebom asimetrinog kriptografskog algoritma. Pristup raunu moe dodatno biti zatien upotrebom linih lozinki. Registrovanjem serijskih brojeva digitalnih novanica spreava se dvostruko troenje. Trokovi provere autentinosti digitalnih novanica su relativno veliki, jer provera treba da se obavi on-line. [1] Postoje dva osnovna oblika e-novca: 1. oblik zasnovan na karticama 2. mreni-elektronski novac Elektronski novac predstavlja sistem koji omoguava nekoj osobi da plati robu i usluge prenosei brojeve sa jednog raunara na drugi u okviru komercijalnih raunarskih mrea (Internet). Termin e-novac se esto koristi u irem smislu za oznaavanje itavog niza mehanizma za plaanje na malo. Uesnici su banka kupca i banka prodavca. Elektronski

32

novac moe se efikasno koristiti za elektronsku trgovinu samo ako postoji infrastruktura visokog tehnikog nivoa. Velika brzina prenosa podataka je osnovni preduslov za istovremeni prenos informacija o proizvodima potencijalnim klijentima. Pristup mora biti jednostavan i ekonomian. Domainstva moraju biti opremljena personalnim raunarima sa odgovarajuim softverom. Kada su ispunjeni ovi tehniki uslovi, na red dolazi reavanje problema bezbednosti.

KUPACInformie kupca da je njegov raun zaduen

Naruuje robu i usluge alje fakturu

PRODAVA CObavetava prodavca da je uplata izvrena

Prebacuje sredstva na raun prodavca

Daje nalog banci da prebaci novac prodavcu

BANKA KUPCA

Informie da je uplata izvrena

BANKA PRODAVC A

Slika 13. Proces plaanja upotrebom elektronskog novca Rekli smo da trgovci imaju odnos sa nekom poslovnom bankom preko kojih vre obradu transakcija kreditnim/debitnim karticama. Trgovci moraju da plate proviziju poslovnoj banci zasnovanu na ukupnom iznosu prodaje, a poslovna banka mora da plati emitentu kartice proviziju za zamenu kada izvre obradu rauna trgovca. Uobiajena transakcija pomou kreditnih kartica se odvija na sledei nain: trgovac izraunava vrednost kupljene robe i trai od kupca da plati kupac daje trgovcu kreditnu/debitnu karticu trgovac provlai karticu kroz terminal, vrednost robe se unosi runo ali se preuzima iz registar kase trgovac podnosi podatke o kartici i vrednost kupljene robe svojoj poslovnoj banci sa zahtevom za autorizaciju. Terminali su podeeni da zahtevaju autorizaciju u momentu prodaje poslovna banka obrauje transakciju prosleujui zahtev za autorizaciju banci koja emituje kartice. Broj kartice identifikuje vrstu kartice, banku koja je emituje i raun vlasnika kartice. ako vlasnik kartice ima dovoljno novca na svom raunu da pokrije kupovinu banka koja emituje karticu autorizuje transakciju i generie autorizovanu ifru. Ova ifra se alje poslovnoj banci. Banka koja emituje karticu rezervie novac na raunu u iznosu kupljene robe ali se raun jo ne zaduuje

33

poslovna banka obrauje transakciju a zatim alje ifru za odobrenje. Svaki terminal ima svoj identifikacioni broj tako da institucija koja vri obradu prosledi podatke tom terminalu. raun tampa terminal ili registar kasa. Trgovac zahteva da kupac potpie raun koji ga obavezuje da nadoknadi naznaen iznos banci koja emituje karticu. kada se radnja zatvara trgovac uporeuje autorizacije koje su memorisane u terminalu sa potpisanim raunima. Kada izvri proveru trgovac e preneti podatke o svakoj autorizovanoj transakciji karticom poslovnoj banci na depozit. poslovna banka vri sa odgovarajuom bankom koja je emitovala karticu ono to se zove zamena.Banka koja je emitovala karticu odobrava poslovnoj banci iznos konkretnog rauna umanjen za iznos provizije za zamenu. poslovna banka deponuje iznos svih rauna koje je podneo trgovac na njegov raun umanjujui za proviziju.

5.

NAJPOZNATIJE KARTICE

34

1. Domae platne kartice YUBA Dinacard Sopstvene kartice Kompanijske kartice 2. Internacionalne platne kartice VISA EUROPAY (Eurocard/Mastercard i Maestro) DINERS AMERICAN EXPRESS 3. Poslovne kartice za pravna lica i preduzetnike

5.1. VISAU svetu plastinog novca VISA kartice su najrairenije i najprihvaenije kartice na svetu. Od svih izdatih VISA kartica kojih danas ima preko 1 milijarde, VISA Electrona ima cca 200 miliona. VISA Electron karticu vezanu za tekui raun moe dobiti svaka fizika osoba koja otvori tekui raun a moe potroiti onoliko novca koliko raspolae na svom tekuem raunu, plus dozvoljeni minus. O transakcijama uinjenim VISA Electron karticom korisnike informiemo kroz meseni izvod. [8]

Slika 14. VISA kartica

5.1.1. Kako i gde moemo koristiti VISA Electron karticu?Na prodajnim mestima

35

VISA Electron kartica je svetski prihvaena kartica koja se koristi za plaanje roba i usluga na svim prodajnim mestima (trgovine, hoteli, restorani, itd.), u zemlji i svetu na kojima je izloen VISA Electron znak. Trenutno u svetu postoji vie od 18 miliona takvih prodajnih mesta. - Potraite prodajno mesto koje ima VISA Electron nalepnicu. - Prodavac e Vau karticu provui kroz EFT POS ureaj kako bi dobio odobrenje banke za realizaciju transakcije. - Vi ete se potpisati na raun i zadrati jedan primerak sebi za evidenciju. - Va tekui raun bie odmah umanjen za potpisani iznos. Na bankomatima Podizanje gotovine mogue je na vie naina od 530.000 bankomata u zemlji i svetu, koji imaju znak VISA Electron/Plus. - Ubacite karticu na stranu gde poinju njeni brojevi - Identifikujte se PIN-om (tajnim identifikacijskim brojem) - Za podizanje gotovine odaberite ili unesite traeni iznos gotovine u valuti zemlje u kojoj se nalazite. - Va tekui raun bie odmah umanjen za podignuti iznos. Kao ekovnu karticu VISA Electron karticu moete koristiti i kao ekovnu karticu pri plaanju ekovima na prodajnim mestima ili pri podizanju gotovine. Tada se osim karticom morate identifikovati.

5.1.2. Prednosti korienja VISA Electron karticeJednostavnost VISA Electron karticom robu i usluge moete plaati na svim prodajnim mestima u zemlji i u svetu, koja su oznaena VISA Electron znakom. Fleksibilnost Vie se ne morate brinuti hoete li stii u banku pre zatvaranja, jer se VISA bankomati nikada ne zatvaraju- oni rade 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana u godini. Brzina Za korienje VISA Electron kartice na bankomatu Vam treba mnogo manje vremena nego da ekate u redu u banci.

Sigurnost Prilikom plaanja rauna korisnik kartice se identifikuje potpisom, a pri podizanju gotovine ukucavanjem PIN-a, koji vai samo za njegov broj kartice. Ukoliko se dogodi da karticu

36

izgubite ili Vam je ukradu, niko drugi nee imati pristup Vaem novcu. Mnogo je sigurnije sa sobom nositi karticu nego veu koliinu novca.

Kontrolisano troenje Sve transakcije uinjene VISA Electron karticom podlone su autorizaciji, to znai da se kod svake transakcije proverava stanje Vaeg rauna. Stoga ne postoji rizik da potroite ono to nemate - Vi sami kontroliete svoj raun.

Pregled trokova Svaki pojedinani troak i svako podizanje gotovine na bankomatu bie jasno navedeni na Vaem bankovnom izvodu pa tako jednostavno moete proveriti stanje Vaeg rauna.

5.2. DinaCardDinaCard kartica je domaa platna kartica koja se koristi za plaanje (kupovinu) robe i usluga i za podizanje gotovog novca. Koje su prednosti DinaCard kartice? - dobija se besplatno ili po vrlo niskoj nadokanadi u odnosu na inostrane kartice, - koristi najveu mreu prodajnih mesta u zemlji, - koristi najveu mreu bankomata u zemlji, - koristi najveu mreu ekspozitura i altera za isplatu gotovine u zemlji. Gde se kartica moe koristiti? DinaCard kartica moe da se koristi na teritoriji Republike Srbije. Svi bankomati, prodajna mesta i alteri banaka na kojima moete koristiti DinaCard karticu obeleeni su nalepnicom sa znakom DinaCard. Gotovina moe da se podie na vie od 1800 bankomata (0-24 h) i na vie od 1650 altera banaka lanica sistema DinaCard. Roba i usluge mogu se plaati na vie od 50.000 prodajnih mesta. Kako postati korisnik kartice? Korisnici debitnih DinaCard kartica mogu biti sva punoletna fizika lica (u sluaju poslovne kartice pravna lica) koja imaju otvoren tekui raun u jednoj od 28 banaka izdavalaca DinaCard kartice. U pojedinim sluajevima, kao na primer kod Prepaid (Gift) kartica, korisnici mogu biti i maloletna lica izmeu 14 i 18 godina starosti. Banke u skladu sa svojom poslovnom politikom definiu uslove izdavanja kreditnih DinaCard kartica. Uobiajeno je da banke proveravaju kreditnu sposobnost i pouzdanost klijenta (da li je u prolosti uredno izmirivao svoje obaveze prema banci), kao i da odreuju starosnu granicu za izdavanje kreditnih kartica. Pri utvrivanju kreditnog limita banke obavezno

37

uzimaju u obzir visinu mesenih primanja budueg korisnika, kako mesena rata za otplatu ne bi prela odreeni procenat mesenih primanja.

Slika 15. DinaCard kartica ta je potrebno znati ukoliko elmo da uzmemo debitnu ili kreditnu karticu? Ukoliko elimo da uzmemo debitnu ili kreditnu karticu, neophodno je upoznati se sa uslovima izdavanja platnih kartica. Debitna - DinaCard kartica izdaje se besplatno ili uz manju naknadu (na primer, prilikom izdavanja dodatne kartice). Pri korienju debitnih DinaCard kartica za plaanje robe i usluga ne naplauje se provizija. Kad je re o podizanju gotovine na bankomatima uobiajeno je sledee: - za podizanje na sopstvenim bankomatima banke koje su izdale karticu uglavnom ne naplauju proviziju - ukoliko se gotovina podie na bankomatu neke druge banke, provizija postoji, a definiu je banke u skladu sa svojom poslovnom politikom. One se obino kreu u rasponu od 1% do 3%. Prilikom uzimanja kreditne DinaCard kartice, vano je obratiti panju na: - naknadu za izdavanje kartice. Ona se plaa jednokratno pri izdavanju kartice; - godinju lanarinu za korienje kartice. lanarina se moe obraunavati jednom godinje ili je banke mogu podeliti u jednake mesene rate; - kamatnu stopu za korienje kartice, kao i na to da li je kredit odobren sa nekom klauzulom (devizna, rast cena na malo i sl.). Vano je istai i to da se kamata po kreditnim karticama obraunava samo na iskorieni iznos kredita, a ne na ceo odobreni limit; - proviziju za isplatu gotovine. Kod kreditnih kartica, za razliku od debitnih, provizija se naplauje za isplatu gotovine na sopstvenim bankomatima i alterima banaka, kao i na alterima i bankomatima drugih banaka; - obezbeenje koje je potrebno za kreditnu karticu. Obezbeenje su uglavnom menica potpisana od strane korisnika kartice, depozit ili administrativna zabrana. I kod debitnih i kod kreditnih kartica korisno je informisati se i o ostalim provizijama koje banke naplauju. To su obino provizije: -pri izdavanju nove kartice nakon to je stara izgubljena/ukradena/trajno blokirana i slino, - za izdavanje novog PIN-a, ukoliko je stari izgubljen ili zaboravljen, - ukoliko je kartica korisnika iz nekog razloga zadrana u bankomatu, - za dodatne debitne i kreditne kartice. Kako podizanje gotovine na bankomatu predstavlja dodatnu pogodnost, a esto i znatnu utedu vremena, korisno je informisati se o mrei, odnosno lokacijama bankomata odreene banke, kao i o dnevnim limitima za podizanje gotovine na bankomatima po kartici. Iz

38

bezbednosnih razloga, uobiajeno je da banke imaju odreeno ogranienje za podizanje gotovine na svojim bankomatima, ali i po svakoj kartici iji su izdavalac. Kk se kartica koristi? Ako elite da koristite bankomat, potrebno je samo slediti uputstva na bankomatu, koja su veoma jednostavna. Nakon ubacivanja kartice, potrebno je prvo ukucati PIN (lini broj za identifikaciju), a nakon toga izabrati ili ukucati iznos. Posle isplate eljenog iznosa na bankomatu preporuljivo je saekati raun, koji se u ovom sluaju ne potpisuje. Korisno je zadrati ga zbog kontrole izvoda iz rauna za koji je kartica vezana. Ako ste na prodajnom mestu, raun koji dobijete od prodavca se, nakon transakcije karticom na POS terminalu, potpisuje. Ne zaboravite da pre potpisivanja treba da proverite da li je iznos na raunu jednak vrednosti robe/usluge koju plaate karticom. Na koji nain se vri otplata duga po kreditnoj revolving kartici? Veliki broj kreditnih kartica u naoj zemlji spada u tzv. revolving kartice. Ovaj izraz se zapravo koristi da se opie nain otplate duga po kartici. Revolving model podrazumeva da se na mesenom nivou uvek otplauje odreeni (ugovoreni) procenat duga, dok se ostatak prenosi u sledei mesec. Dakle, za razliku od potroakih kredita, dug se ne otplauje u jednakim mesenim ratama, ve se rate (iznos odreenog procenta duga) smanjuju u skladu sa smanjenjem ukupnog duga. S druge strane, ovakva otplata duga je obino vremenski dua od otplate klasinog potroakog kredita. Procenat duga koji se otplauje na mesenom nivou obino se kree izmeu 5% i 30%. ta raditi kada se izgubi kartica? Ukoliko izgubite platnu karticu, potrebno je da to odmah prijavite svojoj banci i sledite uputstva slubenika banke. Ukoliko se gubitak desi tokom nekog neradnog dana ili nou, sve banke su dune da imaju korisniki servis koji je korisnicima kartica na raspolaganju 24 asa dnevno. Na poleini svake DinaCard kartice nalazi se broj korisnikog servisa banke, koji treba nakon dobijanja kartice da zapiete ili sauvate na neki drugi nain, kako biste gubitak kartice mogli odmah da prijavite. Ukoliko niste u mogunosti da kontaktirate (svoju) banku izdavaoca, gubitak kartice prijavite najblioj banci na kojoj je istaknuta nalepnica sa znakom DinaCard. Kako produiti rok vaenja kartice? Ukoliko ste uredan korisnik kartice, vaa banka e to uraditi automatski po isteku roka njene vanosti. ta znai DinaCard 3, 6,12 ili 24? DinaCard 3, 6, 12 ili 24 su najei modeli kreditne revolving DinaCard kartice. Kod njih se na kraju meseca plaa 1/3, 1/6, 1/12 ili 1/24 ukupnog duga po kartici, a ostatak duga se prenosi u sledei mesec.

5.3. MasterCard39

Kompanija MasterCard Worldwide objavila je da je do sada u svetu izdato vie od 300 miliona EMV chip MasterCard kartica, to oznaava svojevrsnu prekretnicu u segmentu kartica s ipom. Znaajno je to da MasterCard rezultati zakljuno s krajem 2007 godine otkrivaju prihvaenost EMV chip kartica na preko 8 miliona lokacija irom sveta. Dok Evropa ostaje sredite po broju izdatih EMV chip kartica i prihvaenosti u velikom broju POS i ATM terminala koji podravaju EMV chip kartice, veliko poveanje u zadnjih dvanaest meseci je zabeleeno i u drugim regijama kao to su Azija-Pacifik, Latinska Amerika, Srednji istok i Afrika. Globalno, priblino jedna od pet MasterCard brendiranih kartica (MasterCard, Maestro, Cirrus) sada nosi EMV chip dok su na etvrtini prodajnih mesta nadograeni ureaji za prihvatanje ovakvih kartica. U 2007. godini migracija prema chip karticama u pojedinim delovima sveta je ukljuivala prvenstveno Evropu, Aziju-Pacifik, Latinsku Ameriku, Junu Aziju, Srednji istok, Afriku i Kanadu.

Slika 16. MasterCard kartice Zakljuno s krajem 2007. godine, gotovo polovina svih MasterCard brendiranih kartica imala je ugraen EMV ip. Prihvaenost EMV ip kartica na prodajnim terminalima je dostigla brojku od 68 posto u ukupnom broju te vie od polovine, odnosno 56 posto svih bankomata u Evropi. Dodatni pokreta ove poveane migracijske aktivnosti je uvoenje Jedinstvenog Evropskog Platenog Podruja (SEPA). Unutar SEPA zone je uslovljen prelazak na EMV ip kartice i njihovo prihvatanje na terminalima do 31.12.2010. godine.

5.4. Kartice koje ne izdaju bankeNajpoznatije nebankarske kartice su American Express i Diners Club. Izdavaoci nebankarskih kartica nisu banke, ve druga pravna lica. Banke se esto mogu javiti kao posrednici u izdavanju ovih kartica (kao to je sluaj sa American Express karticom u naoj zemlji).

Slika 17. American Expres i Diners Club kartic

6. Zakljuak40

Na osnovu prouene literature moemo zakljuiti da Internet ima veliku primenu u obavljanju transakcija uz pomo platnih kartica. Kao to se moe videti veoma mali deo plaanja se obavlja gotovinski uz primenu ostalih papirnih dokumenata. Elektronsko poslovanje postaje svakodnevna realnost, a kvalitet elektronskih usluga uskoro e postati jedan od vanijih kriterijuma za izbor banke. Verovatno je da e se veina transakcija u budunosti obavljati elektronskim putem bez obzira na to da li su u pitanju kreditne/debitne kartice, smart kartice, elektronski ekovi ili neka druga sredstva plaanja.

7. Literatura

41

1. Andi Zoran, Diplomski rad, "Bankarsko i berzansko poslovanje na internetu", Visoka tehnoloka kola strukovnih studija, abac, 2008. 2. Dr Vojkan Vaskovi, Finansije, novac, bankarstvo i Internet Vrnjacka Banja 2002. 3. Mr Predrag Radovanovi Via ekonomska kola Leskovac 2005. 4. Mr Predrag Radovanovi Tehnologizacija bankarstva Leskovac 2000. 5. Ivkovi M., Radenkovi B., Internet i savremeno poslovanje, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 1998. 6. Put do uspenog E-banking reenja, Zbornik radova, Vrnjaka Banja 2001. 7. http://www.platne kartice.com/ 8. http://www.kombeg.org.yu/komora/udr_banaka/platne_kartice.htm 9. httpVisa ://www.hypo-alpe-adria.hr/

42