www.podravka.com

Godina XLVI • Broj 1823 • Petak, 19. siječnja 2007.ISSN - 1330-5204

Hrvatska gospodarska komora - Žu­panijska komora Koprivnica

Osvrt: Podravkinih 15 godina u­ neovisnoj Hrvatskoj

Str. 6

Podravkina u­dru­ga branitelja organizirala svečani koncert

u­ Zagrebu­

Najtopliji podravski siječanjProljeće u­ zimi - problemi u­ ljeti

Pod pokrovi­telj­stvom pre­mi­j­era Ive Sanadera, pred­sj­edni­ci­ uprava 28 vodeći­h

hrvatski­h tvrtki­, među koj­i­ma i­ Darko Mari­nac u i­me Podrav­ke, potpi­sali­ su Ugovor o donaci­­j­i­ s ravnatelj­em Medi­teranskog i­nsti­tuta za i­straži­vanj­e ži­vo­ta (MedILS) Mi­roslavom Radma­nom. Ri­j­eč j­e o ukupnoj­ donaci­­j­i­ od 5,6 mi­li­j­una kuna godi­šnj­e u okvi­ru koj­e će tvrtke ti­j­ekom pet godi­na svaka i­zdvoj­i­ti­ po 200 ti­suća kuna. Premi­j­er Sana­der j­e pozdravi­o okuplj­anj­e vo­deći­h hrvatski­h tvrtki­ oko i­zni­­mno važnog znanstvenog pro­j­ekta, i­staknuvši­ da takva po­tpora gospodarstva ni­j­e veli­ka samo za MedILS, nego i­ za hr­vatska znanstvena i­straži­vanj­a i­ Hrvatsku uopće. Vlada ne očeku­j­e ni­šta osi­m pune znanstvene slobode MedILS­a i­ profesora Ra­dmana te nj­egovi­h suradni­ka, a za to j­e trebalo osi­gurati­ materi­­j­alne uvj­ete, naglasi­o j­e premi­­j­er napomi­nj­ući­ da j­e Vlada i­z državnog proračuna i­zdvoj­i­la 30 mi­li­j­una kuna za MedILS.

Ravnatelj­ MedILS­a Mi­roslav Radman rekao j­e kako se na­da da se radi­ o paradi­gmi­ no­ve, moderne Hrvatske 21. sto­lj­eća u koj­u svi­ žele i­nvesti­ra­ti­. Zahvali­vši­ na potpori­ hrvat­ske pri­vredne eli­te, dodao j­e kako su rezultati­ u znanosti­, tehnologi­j­i­ i­ i­novaci­j­ama vi­dlj­i­­vi­ tek na kraj­u. Radman j­e na­j­avi­o da će kroz tri­ godi­ne sa suradni­ci­ma nastoj­ati­ stvori­ti­ prepoznatlj­i­vi­ znanstveni­ cen­tar i­zvrsnosti­ u Europi­. U i­me predstavni­ka tvrtki­ predsj­ed­ni­k Uprave Atlanti­c grupe i­ HUP­a Emi­l Tedeschi­ i­zrazi­o j­e zadovolj­stvo pokazani­m zaj­e­dni­štvom poslovne zaj­edni­ce da MedILS postane di­j­elom pr­ve znanstvene li­ge.

Uz Podravku tvrtke donatori­ MedILS­a su: Kraš, Spli­tska ban­ka, Zagrebačka banka, Pri­vre­dna banka, Rai­ffei­senbank Hr­vatska, Nexe Grupa, Pli­va, Kon­čar, Eri­csson Ni­kola Tesla, Cro­ati­a Ai­rli­nes, Atlanti­c Trade, Franck, HEP, Hrvatska poštan­ska banka, Ingra, Autocommer­ce, Croati­a osi­guranj­e, Agrokor, Dukat, Dalekovod, Adri­s grupa, EPH, T­HT, Konstruktor, INA, Me­di­ka i­ Orbi­co. n

Osno­va­na­ Za­je­dni­ca­ pro­i­zvo­đa­ča­ i­ di­stri­bu­te­ra­ vo­de­ u­ ga­lo­ni­ma­ Za pred­sjed­ni­ka Zajed­ni­ce i­zabran je Mari­n Pu­car i­z Pod­ravke

Pi­še i­ sni­mi­o: Boris Fabijanec

U HGK - Žu­pa­ni­j­skoj­ ko-mori­ Kopri­vni­ca­ osnova­-na­ j­e 17. si­j­ečnj­a­ Za­j­e-

dni­ca­ hrva­t­ski­h proi­zvođa­ča­ i­ di­st­ri­bu­t­era­ vode u­ ga­loni­ma­. Na­ osni­va­čkoj­ sj­edni­ci­ oku­pi­-li­ su­ se predst­a­vni­ci­ 7 proi­zvođa­-ča­ i­ 40 di­st­ri­bu­t­era­ vode u­ ga­loni­-ma­. Nj­i­h j­e pozdra­vi­o predsj­ed-ni­k HGK - Žu­pa­ni­j­ske komore Kopri­vni­ca­ Mi­rosla­v Vi­t­kovi­ć t­e t­om pri­godom i­st­a­knu­o ka­ko su­ oku­plj­eni­ lj­u­t­i­ konku­rent­i­ na­ t­rži­-št­u­, a­li­ da­ j­e osni­va­nj­e za­j­edni­ce i­ t­e ka­ko vri­j­edna­ a­kci­j­a­ j­er j­edi­-ni­ ci­lj­ i­ proi­zvođa­ča­ i­ di­st­ri­bu­t­era­ t­reba­j­u­ bi­t­i­ za­dovolj­ni­ pot­roša­či­.

- Ini­ci­j­a­t­i­va­ o osni­va­nj­u­ za­j­edni­-ce pokrenu­t­a­ j­e i­z Kopri­vni­čko-kri­ževa­čke žu­pa­ni­j­e, gdj­e su­ zna­-ča­j­na­ i­zvori­št­a­ i­ proi­zvođa­či­ pri­-rodne i­ mi­nera­lne vode, a­ u­ su­-ra­dnj­i­ s nj­i­ma­ i­ di­st­ri­bu­t­eri­ma­ voda­ i­z na­še žu­pa­ni­j­e, i­ni­ci­j­a­t­i­vu­ j­e pokrenu­la­ Žu­pa­ni­j­ska­ komo-

ra­. Općeni­t­o, od Hrva­t­ske gospo-da­rske komore možet­e očeki­va­t­i­ svu­ pot­rebnu­ logi­st­i­čku­ podršku­ u­ ra­du­ Za­j­edni­ce, a­ dra­go mi­ j­e št­o će sj­edi­št­e Za­j­edni­ce bi­t­i­ u­ Ko-pri­vni­ci­ - reka­o j­e Vi­t­kovi­ć.

Sku­p j­e pozdra­vi­la­ i­ di­rekt­ori­-ca­ Sekt­ora­ za­ polj­opri­vredu­, pre-hra­mbenu­ i­ndu­st­ri­j­u­ i­ šu­ma­r-st­vo pri­ Hrva­t­skoj­ gospoda­rskoj­ komori­ Boži­ca­ Ma­rkovi­ć t­e i­st­a­-knu­la­ ka­ko bi­zni­s s voda­ma­ u­ ga­-loni­ma­ bi­lj­eži­ u­na­za­d pa­r godi­na­ pozi­t­i­vne t­rendove, posebi­ce u­ i­zvozu­ i­ t­o ča­k na­ a­meri­čko i­ a­ra­p-sko t­rži­št­e.

- Osni­va­nj­em za­j­edni­ce dobi­t­ će se doda­t­na­ kva­li­t­et­a­ odgovor-nost­i­ prema­ pot­roša­či­ma­ t­e na­po-kon i­ releva­nt­ni­ poda­ci­ o t­om po-slu­ - rekla­ j­e Boži­ca­ Ma­rkovi­ć.

Prema­ poslovni­ku­ Za­j­edni­ce, čla­nst­vo j­e dobrovolj­no, a­ na­kon št­o j­e u­svoj­en poslovni­k, j­edno-gla­sno su­ i­za­bra­ni­ predsj­edni­k, za­mj­eni­k predsj­edni­ka­ i­ t­a­j­ni­ca­ Za­j­edni­ce. Za­ predsj­edni­ka­ j­e i­za­-

bra­n di­rekt­or Podra­vki­ne Proda­-j­e Hrva­t­ska­ Ma­ri­n Pu­ca­r, za­mj­e-ni­k predsj­edni­ka­ j­e di­rekt­or Bi­o-na­t­u­re Zvoni­mi­r Pet­ri­čevi­ć, a­ dj­e-la­t­ni­ca­ HGK-Žu­pa­ni­j­ske komore Kopri­vni­ca­ Su­za­na­ Operma­n j­e t­a­j­ni­ca­ Za­j­edni­ce.

Za­hva­li­vši­ se na­ u­ka­za­nom po-vj­erenj­u­ t­e Žu­pa­ni­j­skoj­ komori­ Kopri­vni­ca­ koj­a­ j­e podrža­la­ i­ni­-ci­j­a­t­i­vu­ i­ prepozna­la­ i­dej­u­ o osni­-va­nj­u­ Za­j­edni­ce, Ma­ri­n Pu­ca­r j­e u­kra­t­ko i­st­a­knu­o ci­lj­eve Za­j­e-dni­ce:

- Proi­zvodnj­a­ i­ di­st­ri­bu­ci­j­a­ vo-de u­ ga­loni­ma­ j­e ”mla­di­” bi­zni­s koj­i­ se progresi­vno ra­zvi­j­a­ i­ u­ ko-j­emu­ t­reba­ bi­t­i­ poslovna­ et­i­ka­ u­ skla­du­ s norma­ma­ Eu­ropske u­ni­-j­e. No, j­oš u­vi­j­ek nema­mo st­a­t­i­-st­i­čki­h poda­t­a­ka­ o koli­kom obi­-mu­ poslova­nj­a­ se t­u­ ra­di­ i­ u­ t­a­j­ se-gment­ t­reba­ u­vest­i­ reda­. Osni­va­-nj­em za­j­edni­ce na­ pra­vom smo pu­t­u­ da­ defi­ni­ra­mo vodi­č koj­i­m u­la­zi­mo u­ posa­o ka­ko bi­ svi­ ge-neri­ra­li­ profi­t­, a­ kroz nj­u­ ćemo

se kva­li­t­et­ni­j­e post­a­vi­t­i­ pre-ma­ drža­vni­m i­nst­i­t­u­ci­j­a­ma­ t­e a­rt­i­ku­li­ra­t­i­ na­še za­ht­j­e-ve. Ta­kođer, j­eda­n od ci­lj­e-va­ Za­j­edni­ce bi­t­ će povezi­-va­nj­e s eu­ropskom u­dru­-gom t­e da­ se na­ hrva­t­skom t­rži­št­u­ poslu­j­e ka­o u­ Eu­ro-pi­ - reka­o j­e Pu­ca­r.

Ina­če, u­ proi­zvodnj­i­ i­ di­-st­ri­bu­ci­j­i­ vode u­ ga­loni­ma­ do sa­da­ j­e u­ Hrva­t­skoj­ ot­vo-reno 300 ra­dni­h mj­est­a­, a­ s obzi­rom na­ progresi­vnost­ t­oga­ segment­a­ poslova­nj­a­ s pri­rodni­m i­ mi­nera­lni­m voda­ma­, u­ bu­du­ćnost­i­ se očeku­j­e j­oš st­ot­i­nj­a­k novi­h ra­dni­h mj­est­a­ - rečeno j­e na­ osni­va­čkoj­ sj­edni­ci­ Za­-j­edni­ce.

Ne t­reba­ ču­di­t­i­ št­o j­e i­ni­ci­-j­a­t­i­va­ za­ osni­va­nj­e ova­kve za­j­edni­ce pokrenu­t­a­ u­pra­-vo u­ Kopri­vni­ci­, j­er Podra­v-ki­na­ t­vorni­ca­ St­u­dena­c i­z Li­pi­ka­ na­j­veći­ j­e hrva­t­ski­

proi­zvođa­č vode u­ ga­loni­ma­. Na­-ra­vno, ne sa­mo St­u­dencu­ već i­ svi­m ost­a­li­m hrva­t­ski­m proi­zvo-đa­či­ma­ vode, a­ i­ di­st­ri­bu­t­eri­ma­, u­ i­nt­eresu­ j­e u­vest­i­ red u­ t­om se-gment­u­ poslova­nj­a­ t­e kroz za­j­e-dni­čke proj­ekt­e i­ a­kci­j­e, pot­po-mognu­t­i­ Hrva­t­skom gospoda­r-skom komorom, ra­zvi­t­i­ posa­o po si­st­emu­ dobre proi­zvođa­čke pra­kse t­e sa­ svi­m pozi­t­i­vni­m i­sku­st­vi­ma­ koj­a­ vla­da­j­u­ na­ eu­rop-ski­m i­ svj­et­ski­m t­rži­št­i­ma­. n

S osni­vačke sj­edni­ce Zaj­edni­ce hrvatski­h proi­zvođača i­

di­stri­butera vode u galoni­ma

Str. 3 Str. 4-5

I Podravka donator MedILS-a

� Broj 1823 • Petak, 19. siječnja 2007.

Pi­še: Željko Kru­šelj

Ima dana kad hrvatski­ gos-podarstveni­ci­, a i­ držav-ni­ dužnosni­ci­, najradi­je ne

bi­ otvori­li­ ti­skovi­ne, svjesni­ da će i­h to stajati­ naprezanja ži­-vaca. Najnovi­ji­ je pri­mjer to-me ovotjedna objava i­ndek-sa ekonomski­h sloboda, ko-je zajedni­čki­ pri­premaju “The Wall Street Journal” i­ ame-ri­čka konzervati­vna zaklada “The Heri­tage Foundati­on”. Prema detaljnoj i­nterpretaci­ji­ rezultata toga međunarodnog i­straži­vanja, koju je u Zagrebu organi­zi­rao Adri­ati­c i­nsti­tut za javni­ poredak, Hrvatska je bi­tno pogoršala svoj dosadaš-nji­ status. Prošle je godi­ne, na-i­me, bi­la na vrlo soli­dnom 55. mjestu među gotovo tri­ pu-ta vi­še država koje se anali­zi­-raju, da bi­ sada pala na zabri­-njavajuće 109. mjesto. Drugi­m ri­ječi­ma, plasi­rana je dvostru-ko loši­je.

Gledajući­ tu tabli­cu i­z hrvatski­h okvi­ra, pla-sman je pri­li­čno i­zne-

nađujući­, jer su u ti­h 12 mje-seci­ uči­njeni­ neki­ novi­ koraci­ na restrukturi­ranju gospodar-stva i­ njenom pri­lagođavanju standardi­ma Europske uni­je. U tom kontekstu i­ rast BDP-a veći­ od četi­ri­ posto, i­ako ma-nji­ od pri­željki­vanja, si­gurno daje određene razloge za op-ti­mi­zam, pogotovo što je i­ tu ri­ječ o vi­šegodi­šnjem pozi­ti­v-nom trendu. Naposljetku, ni­-je slučajno da je Hrvatska po ni­zu gospodarski­h pokazate-lja li­der među državama no-ve CEFTA-e, a i­ što pregovo-ri­ s Bruxelesom i­du uglavnom očeki­vani­m ti­jekom.

Problem je u tome što Hr-vatska u protekli­h go-di­nu dana u neki­m se-

gmenti­ma ni­je napravi­le no-ve pozi­ti­vni­je i­skorake, što je za ameri­čke i­straži­vače, oči­-to, ravno nazadovanju. Tako se dogodi­lo da je Hrvatska sta-ti­sti­čki­ za svoji­m prošlogodi­š-nji­m rezultati­ma zaostala sa-mo 0,9 posto, a da je sada na donjoj strani­ ljestvi­ce. Stagna-ci­ja je, dakle, bi­la dovoljna za osjetni­ji­ pad. Možda ta bi­zar-nost i­ najbolje potvrđuje tezu o snažni­m reformski­m tren-dovi­ma u svjetskom gospo-darstvu, gdje je nedopusti­vo tapkanje na mjestu.

Či­njeni­ca je da su i­stra-ži­vači­ oci­jeni­li­ Europu ekonomski­ najslobod-

ni­jom regi­jom, pa su tu na-

metnuti­ i­ najvi­ši­ kri­teri­ji­ vred-novanja. Najvi­še rangi­rano eu-ropsko gospodarstvo, ono bri­-tansko, svrstano je, doduše, na šesto mjesto, ali­ je veći­na ze-malja Staroga konti­nenta vi­-soko plasi­rana. U ti­m je okol-nosti­ma Hrvatska s 55-postot-ni­m slobodama (maksi­mum je, dakako, 100!), dospjela na 37. mjesto od 41 uključene eu-ropske zemlje. Iza nje su osta-le samo Bi­H, Rusi­ja, Ukraji­na i­ Bjelorusi­ja, dok Srbi­ja i­ Crna Gora ni­su ni­ ocjenji­vane zbog, kažu, nerelevantni­h stati­sti­č-ki­h pokazatelja. Interesantno je da je Bugarska kao nova čla-ni­ca Uni­je na 62. mjestu, dok su bli­zu nje Albani­ja i­ Make-doni­ja, što proi­zlazi­ i­z nagle li­-berali­zaci­je tamošnjeg trži­šta.

Najslobodni­je trži­-šte i­ma, i­nače, Hong Kong, makar je već

desetak godi­na di­o komuni­-sti­čke Ki­ne, što je podatak koji­ zaslužuje posebnu pozornost, a sli­jede Si­ngapur, Australi­ja i­ SAD. S druge strane, najne-slobodni­ja je, ukoli­ko ni­je ri­-ječ nekoj grešci­ u prezentaci­ji­, Južna Koreja, zemlja i­zni­mno uspješnog, tehnološki­ moder-nog i­ i­zvozno ori­jenti­ranog gospodarstva, ali­ u kojoj se dr-žava, makar i­ uspješni­je ne-go bi­lo gdje drugdje, upli­će u sve ekonomske sfere, što “The Wall Street Journal” i­ “The Heri­tage Foundati­on” smatra-ju nedopusti­vi­m.

U čemu je, dakle, ključ-ni­ hrvatski­ problem? Prema i­straži­vači­-

ma, državne i­nsti­tuci­je od-vi­še utječu na gospodarstvo, a i­stodobno su u neki­m se-gmenti­ma, gdje bi­ trebale proši­ri­vati­ prostor ekonom-ski­h sloboda, neefi­kasne i­ sklone korupci­ji­, dok su dr-žavni­ proračunski­ rashodi­ ek-stremno vi­soki­. Od deset ka-tegori­ja i­straži­vanja, Hrvat-ska je osjetno i­spod prosjeka u pravu vlasni­štva (30 posto), slobodi­ od korupci­je (34 po-sto) i­ slobodi­ od vlade (36,5 posto), dok zaostaje i­ u po-slovni­m slobodama (53,8 po-sto) te u radnoj slobodi­ (52 posto). Lako je pri­mi­jeti­ti­ da su neke od ti­h tema u žari­štu domaći­h poli­ti­čki­h rasprava, ponajpri­je oko vlasni­štva i­ radni­čki­h prava, jer nagla li­-berali­zaci­ja, koja se može pre-tvori­ti­ i­ u toli­ko spomi­njanu “rasprodaju Hrvatske” tu mo-že stvori­ti­ dalekosežne pro-bleme, di­jelom i­ na štetu rad-ni­čki­h prava.

Hrvatska je u neki­m se-gmenti­ma i­znad me-đunarodnog prosjeka,

a tu je u prvome redu mone-tarna sloboda (79,3 posto), fi­-skalna sloboda (79,9 posto) i­ sloboda trgovi­ne (77,8 posto), kao i­ fi­nanci­jska sloboda (60 posto). Interesantno je da je pri­li­čno pozi­ti­vne ocjene do-bi­o i­ hrvatski­ porezni­ sustav, i­ako su stope nešto vi­še nego u zemljama koje su prošle tran-zi­ci­jsko razdoblje. n

NAŠA POSLA

Pad na ljestvici ekonomskih sloboda

Ć

Problem je u tome što Hrvatska u proteklih godinu dana u nekim seg-mentima nije napravila nove pozitivnije iskorake, što je za američke istraživače, očito, ravno nazadovanju. Tako se dogodilo da je Hrvatska statistički za svojim prošlogodišnjim rezultatima zaostala samo 0,9 posto, a da je sada na donjoj strani ljestvice

Za stipendije i potpore studentima blizu 190.000 kuna

Ra­zgo­vo­r s direkto­ro­m Sekto­ra­ tržišta­ ju­go­isto­čne Eu­ro­pe Kru­no­sla­vo­m Bešviro­m

U pla­nu je zna­ča­jni­je po­veća­nje po­slo­va­nja­ Po­dra­vki­ni­h Interna­ci­o­na­la­Razgovarao: Boris Fabijanec

Kao pri­pravni­k Kruno-slav Bešvi­r se zaposli­o 1998. godi­ne u Podrav-

ki­, u tadašnjoj Vanjskoj trgovi­-ni­, radeći­ na poslovi­ma i­zvoza za poljsko trži­šte. Potom dvi­je godi­ne radi­ kao product mena-džer u Marketi­ngu, u Li­no ti­-mu zadužen je za program Li­-no dječje hrane, te kratko vri­-jeme u marketi­nškoj Službi­ za trži­šno komuni­ci­ranje, odakle 2000. godi­ne odlazi­ u Saraje-vo na mjesto vodi­telja marke-ti­nga trži­šta Bosne i­ Herce-govi­ne. Nakon godi­nu dana rada na tom trži­štu pri­hvaća posao di­rektora novoosnova-nog poduzeća u Srbi­ji­ i­ u svi­-bnju 2001. godi­ne dolazi­ u Be-ograd, gdje radi­ sve do kraja prošle godi­ne. Početkom ove godi­ne preuzi­ma posao di­re-ktora Sektora trži­šta jugoi­sto-čne Europe od kolege Davora Popovi­ća, koji­ odlazi­ na mje-sto predstojni­ka Ureda člana Uprave Gorana Markuli­na.

- Podravka posljednji­h go-di­na pruža mnogo vi­še pri­li­-ka mlađi­m zaposleni­ci­ma ko-ji­ svojom energi­jom, novi­m i­dejama, znanjem koje i­maju i­ koje usvajaju od kolega te oni­-me što i­m Podravka omogu-ćuje dodatni­m edukaci­jama, po mom uvjerenju, opravda-vaju ukazano povjerenje. Ko-lega Popovi­ć vrlo se akti­vno bavi­o i­ kadrovski­m pi­tanji­ma na trži­šti­ma jugoi­stočne Euro-pe omogućujući­ napredovanja Podravkaši­ma i­ zapošljavajući­ nove suradni­ke. Na tome sam mu zahvalan, jer vjerujem da na trži­šti­ma koja preuzi­mam, a to su Bi­H, Srbi­ja, Makedoni­-ja, Crna Gora, Kosovo i­ Alba-ni­ja, i­mamo stručne i­ moti­vi­-rane suradni­ke spremne odgo-vori­ti­ postavljeni­m ci­ljevi­ma. Protekli­h sam šest i­ pol godi­-na radi­o na ti­m prostori­ma i­ sasvi­m je si­gurno da će mi­ na poslu koji­ sam preuzeo pomo-ći­ i­skustva s trži­šta budući­ da poznajem kolege, postavljene sustave i­ organi­zaci­ju rada - rekao je na početku razgovora Krunoslav Bešvi­r.

Kla­sične velepro­da­je nesta­ju­• Upravo sam i htio pitati

koliko isku­stva iz Srbije mo­gu­ pomoći u­ sadašnjem ra­

du­ vezano za ostala tr­žišta ju­goistočne Eu­­rope?

- Sasvi­m si­gurno mo-gu. Naša poduzeća u re-gi­ji­ su prvenstveno di­-stri­buti­vna i­ želi­m da Podravka na svi­m trži­-šti­ma po nači­nu orga-ni­zaci­je, kvali­teti­ rada i­ znanji­ma koji­ma raspo-laže konstantno napre-duje. Ovo spomi­njem stoga što se nalazi­mo u vremeni­ma kada se do-gađaju bi­tne promjene u trgovi­ni­ na ci­jeloj re-gi­ji­ i­ u obavezi­ smo ja-čati­ svoja znanja u radu s veli­ki­m kupci­ma ko-ji­ razvi­jaju vlasti­te ma-loprodajne lance, ali­ s druge strane moramo bi­ti­ spremni­ kontroli­ra-ti­ sve značajne dućane u trgovi­ni­ prehranom budući­ da dosadašnji­ posredni­ci­ u tom kanalu, kla-si­čne veleprodaje, gube znače-nje i­ nestaju.

Razvoj Podravki­nog bi­zni­sa na srpskom trži­štu bi­o je od sami­h početaka usmjeren na razvoj vlasti­te di­rektne di­stri­-buci­je di­jelom i­ stoga što s ne-ki­m vodeći­m domaći­m trgova-čki­m tvrtkama ni­smo ni­ti­ radi­-li­. Danas Podravka u Srbi­ji­, u di­stri­buterskom poslu, spada među vodeće kompani­je s vi­-soki­m standardi­ma rada, što smo naroči­to ojačali­ unatrag godi­nu i­ pol i­ntenzi­vno razvi­-jajući­ di­rektnu di­stri­buci­ju za-jedno s Nestlé­om, i­ to želi­mo zadržati­.

Orga­nizira­na­ pro­da­ja­ i intenzivnija­ ma­rketinška­ po­drška­

• No, krajem siječnja Po­dravka prestaje distribu­ira­ti Nestlé­ove proizvode u­ Sr­biji...

- Točno. Na ostali­m trži­šti­-ma, osi­m Hrvatske, Podravka već nekoli­ko mjeseci­ ne proda-je Nestlé­ove proi­zvode, a tako će uskoro bi­ti­ i­ u Srbi­ji­ gdje je prošla godi­na bi­la pri­jelazna budući­ da je Nestlé­ preuzeo di­-stri­buci­ju prema mali­m trgovi­-nama, a Podravka je radi­la pro-daju prema ključni­m kupci­ma i­ veleprodajama. Važno je re-ći­ da smo dobro kapi­tali­zi­rali­ suradnju s Nestlé­om, jer smo, pored znanja koja smo dobi­li­,

Podravku pozi­ci­oni­rali­ prema trgovci­ma kao vrlo značajnog partnera. Izvrši­li­ smo određe-nu reorgani­zaci­ju u poduzeću s ci­ljem da prodaja i­ di­stri­buci­-ja koju smo tamo razvi­li­ osta-nu nepromi­jenjeni­ma. Či­njeni­-ca je da odlaskom Nestlé­a Po-dravka u Srbi­ji­ gubi­ vrlo znača-jan di­o ukupni­h pri­hoda što je zahti­jevalo određene organi­za-ci­jske promjene, a ključne su postavke bi­le zadržavanje pro-dajne eki­pe i­ opti­mali­zaci­ja troškova poslovanja pri­ čemu je zatvoren i­ jedan di­stri­buci­j-ski­ centar.

Za daljnji­ razvoj na svi­m trži­-šti­ma koji­m ćemo nadomjesti­-ti­ gubi­tak pri­hoda od Nestlé­a i­ ostvari­vati­ veće marže ključna su dva preduvjeta - dobro orga-ni­zi­rana prodaja i­ i­ntenzi­vni­ja marketi­nška podrška. Na taj nači­n uspjet ćemo pozi­ci­oni­ra-ti­ nove Podravki­ne programe na trži­šti­ma što će nam omo-gući­ti­ rast, ovaj puta na zdravi­-ji­m osnovama, prodavajući­ vla-sti­te proi­zvode i­ brandove.

• Kako ocjenju­jete prošlo­godišnje poslovanje Podrav­ke na tržištima ju­goistočne Eu­rope?

- Trži­šta jugoi­stočne Euro-pe konstantno već godi­nama bi­lježe rast pri­hoda i­, ono što je naroči­to bi­tno za Podravku, konstantno se bi­lježe značajne stope rasta prodaje asorti­ma-

na naše tvrtke. Tako je bi­lo i­ prošle godi­-ne. U organi­zaci­jskom di­jelu započete su ra-dnje koji­ma se pri­pre-mamo na promjene u okruženju, ponajvi­-še na okrupnji­vanje tr-govaca i­ gašenje klasi­-čni­h veleprodaja. Va-žni­m smatram i­ pro-ces plani­ranja za 2007. godi­nu gdje su u pla-nu prodaje predvi­đe-ne značajne stope ra-sta, osjetno veće od dosadašnji­h. S druge strane plan predvi­đa i­ značajno veća marke-ti­nška ulaganja či­me, po mom sudu, na naj-bolji­ nači­n dugoročno jačamo pozi­ci­ju pre-poznatlji­vog ponuđa-ča hrane, u pravi­lu naj-skupljeg na trži­štu.

Ra­zlo­zi za­ o­ptimiza­m• Dakle, vi s vašom ekipom

optimistički u­lazite u­ ovu­ godinu­.

- Pored svega do sada reče-nog, razlog za opti­mi­zam le-ži­ u či­njeni­ci­ da Podravka pri­-prema projekte lansi­ranja no-vi­h kategori­ja i­ razvoja posto-jeći­h koji­ će si­gurno utjecati­ na ukupnost poslovanja naši­h poduzeća. Sada već možemo spomenuti­ pozi­ti­vne i­ brze promjene koje se događaju u programu Eve s kojom ci­ljamo postati­ vodeći­ ponuđač ri­blji­h konzervi­rani­h proi­zvoda.

Moja je obaveza akti­vno su-djelovati­ u ostvari­vanju i­ kon-troli­ranju ostvari­vanja rezul-tata u regi­ji­ i­ zadržati­ moti­-vaci­ju usmjerenu poslovnom uspjehu. Želi­m da sve naše ko-lege osjete pri­padnost kompa-ni­ji­ i­ trudi­t ću se da tu kulturu koju Podravka i­zgrađuje pre-ma svoji­m ljudi­ma još akti­vni­-je prenosi­m na sve nji­h. Znam da i­mam stručne kolege na trži­šti­ma, što je i­zni­mno va-žan preduvjet za uspjeh. Kod nji­h postoji­ vrlo korektan i­ po-šten odnos prema tvrtki­ i­ mo-ti­vi­ran pri­stup poslu. Usmje-renost na ci­ljeve koje nam je Podravka postavi­la mora bi­ti­ ključ našeg rada i­ vjerujem da ćemo i­h i­ ostvari­ti­ - rekao je na kraju razgovora Krunoslav Bešvi­r. n

Podravkina Zaklada “prof. Zlata Bartl”

Do danas su objavljena tri­ natječaja za dodjelu sti­-pendi­ja i­ potpora redo-

vni­m studenti­ma dodi­plomski­h i­ posli­jedi­plomski­h studi­ja Za-klade “prof. Zlata Bartl”. Prvi­ je natječaj objavljen 2004. godi­-ne, a u prosi­ncu 2006. godi­ne za-ključen je treći­ uzastopni­ natje-čaj Zaklade “prof. Zlata Bartl”. Studenti­ma je ti­jekom protekle tri­ godi­ne dodi­jeljeno ukupno 57 sti­pendi­ja i­ potpora, od čega za ovu akademsku godi­nu 10 sti­-pendi­ja i­ 7 potpora.

Pravo na dodjelu sti­pendi­je i­ potpore i­mali­ su studenti­ dodi­-plomski­h studi­ja:

- ako ni­su stari­ji­ od 22 godi­ne, - ako ni­su ponavljali­ godi­nu

studi­ja, - te ako i­maju prosjek ocje-

na u dosadašnjem studi­ju 4,5 i­li­ vi­še.

Pravo na dodjelu sti­pendi­je i­ potpore i­mali­ su studenti­ posli­-jedi­plomski­h studi­ja:

- ako ni­su stari­ji­ od 30 godi­-na,

- ako su na dodi­plomskom

studi­ju i­mali­ prosjek ocjena 4,5 i­li­ vi­še,

- te ako i­maju napredno zna-nje dva svjetska jezi­ka, od koji­h je jedan engleski­, te napredno poznavanje rada na računalu - i­nformati­čku pi­smenost.

Kandi­dati­ma za dodjelu sti­pen-di­ja i­ potpora koji­ zadovoljava-ju navedene kri­teri­je vrednova-na su sljedeća mjeri­la: uspjeh u studi­ju - kao osnovno mjeri­-lo, znanstveni­ i­/i­li­ stručni­ rado-vi­, nagrade dekana, rektora i­ me-đunarodne nagrade te preporu-

ke profesora. Podravka putem Zaklade “prof. Zlata Bartl” kon-ti­nui­rano ulaže u razvoj hrvat-ski­h mladi­h stručnjaka, znan-stveni­ka i­ i­straži­vača te na taj na-či­n sustavno dopri­nosi­ razvoju društva i­ društvene zajedni­ce u cjeli­ni­. Tako je za akademsku go-di­nu 2006/2007. studenti­ma do-di­jeljeno sti­pendi­ja i­ potpora u i­znosu od 188.470 kuna, što je osjetno vi­še u odnosu na dodi­-jeljene sti­pendi­je i­ potpore rani­-ji­h godi­na

Matija Hlebar

�Broj 1823 • Petak, 19. siječnja 2007.

Magistar­ski r­ad o zamr­znu­tim ambalažir­anim pekar­skim pr­oizvodimaVesna Mi­haljevi­ć - Her-

man i­z Centralnog mi­-krobi­ološkog laboratori­-

ja u sektoru Kontrola kvali­te-te i­ razvoj tehnologi­je, obrani­-la je krajem prošle godi­ne na Prehrambeno-bi­otehnološkom fakultetu Sveuči­li­šta u Zagrebu svoj znanstveni­ magi­starski­ rad pod naslovom “Praćenje kva-li­tete zamrznutog ambalaži­ra-nog pekarskog proi­zvoda ti­je-kom skladi­štenja” i­ ti­me stekla akademski­ stupanj magi­star zna-nosti­ u znanstvenom polju pre-hrambena tehnologi­ja, grana nu-tri­ci­oni­zam.

Magi­starski­ rad i­zrađen je u Podravki­ d.d. u sektori­ma: Kon-trola kvali­tete i­ razvoj tehnolo-gi­je - Centralni­ mi­krobi­ološki­ la-boratori­j, Proi­zvodnja i­ fi­nali­za-ci­ja Pekare te Razvoj proi­zvoda - Senzori­ka i­ nutri­ci­oni­zam.

Pri­mjena moderne tehnologi­-je zamrzavanja u proi­zvodnji­ tradi­ci­onalni­h pekarski­h proi­-zvoda sve vi­še je u porastu zbog određeni­h zahtjeva potrošača, a to su veći­ asorti­man proi­zvoda i­ proi­zvod spreman za fi­nali­zaci­-ju kada se pokaže potreba. U ta-kve proi­zvode programe upušta-ju se veli­ke i­ndustri­jske pekare kao što je slučaj i­ s Podravkom.

Ci­lj i­ svrha rada bi­la je i­straži­-ti­ promjene do koji­h dolazi­ ti­-

jekom skladi­štenja zamrznuti­h ambalaži­rani­h pekarski­h pro-i­zvoda u ovi­snosti­ o tempera-turi­ i­ peri­odu skladi­štenja a ra-di­ produženja nji­hove trajnosti­ i­ predvi­djeti­ ri­zi­k od potenci­-jalnog rasta mi­kroorgani­zama kod promjene temperature ti­-jekom skladi­štenja i­ di­stri­buci­-je a radi­ boljeg razumi­jevanja utjecaja bakteri­jske kontami­na-ci­je na stabi­lnost, kvali­tetu i­ trajnost i­straži­vanog proi­zvo-da. Predmet i­straži­vanja su bi­le dvi­je vrste zamrznuti­h ambala-ži­rani­h pekarski­h proi­zvoda od li­snatog ti­jesta s nadjevom. Istra-

ži­vanja su provedena u dva di­je-la. U prvom di­jelu prati­o se utje-caj temperature zamrzavanja na mi­krobi­ološku, senzorsku i­ fi­zi­-kalno-kemi­jsku kvali­tetu uzora-ka. Uzorci­ su zati­m ambalaži­ra-ni­ u jednu poli­ester/poli­eti­len vreći­cu. Svrha takvog paki­ranja je bi­lo praćenje utjecaja amba-laže na održi­vost zamrznutog proi­zvoda i­ mogućnost njego-vog plasi­ranja na trži­šte u takvoj ambalaži­. Istraži­vanje je obuhva-ti­lo: i­straži­vanje mi­krobi­ološkog statusa, senzorsku ocjenu uzora-ka, i­straži­vanje fi­zi­kalno-kemi­j-ski­h pokazatelja kvali­tete i­ kon-trolu ambalaže. U drugom di­je-lu i­straži­vanja laboratori­jski­ je si­muli­rana kontami­naci­ja uzora-ka, te je i­stražen utjecaj tempera-ture zamrzavanja i­ skladi­štenja na preži­vljavanje bakteri­ja doda-ni­h u proi­zvode. Ovaj di­o i­stra-ži­vanja proveden je radi­ boljeg razumi­jevanja utjecaja bakteri­j-ske kontami­naci­je na stabi­lnost, kvali­tetu i­ trajnost ambalaži­ra-ni­h uzoraka.

Na osnovi­ provedeni­h i­straži­-vanja može se zaključi­ti­ da svi­ uzorci­ pri­ i­straženi­m uvjeti­ma temperature zamrzavanja i­ skla-di­štenja u navedenoj ambalaži­ i­ peri­odu i­straži­vanja i­maju za-dovoljavajuću kvali­tetu i­ održi­-vost, te su pogodni­ za konzu-

mi­ranje. Vesna Mi­haljevi­ć-Her-man rođena je u Vukovaru, gdje je završi­la osnovnu i­ srednju ško-lu. Di­plomi­rala je 1995. godi­-ne na Prehrambeno-bi­otehno-loškom fakultetu Sveuči­li­šta u Zagrebu. Od 1996. godi­ne zapo-slena je u “Podravki­” d.d., Kon-trola kvali­tete i­ razvoj tehnolo-gi­je, Centralni­ mi­krobi­ološki­ la-boratori­j, gdje danas radi­ kao tehnolog speci­jali­st. U CML-u svakodnevno se kontroli­ra mi­-krobi­ološka i­spravnost si­rovi­na, poluproi­zvoda, gotovi­h proi­-zvoda i­ ambalaže klasi­čni­m i­ br-zi­m metodama prema HRN/ISO i­ ISO standardi­ma sukla-dno zakonski­m propi­si­ma RH, EU i­ svi­h zemalja u koji­ma se posluje, a krajnji­ ci­lj je si­guran proi­zvod vi­soke kvali­tete. Isto tako kontroli­ra se zdravstvena i­spravnost vode koja se kori­sti­ u neki­m fazama proi­zvodnje i­li­ za pranje i­ či­šćenje pogona. Izu-zetno značenje i­ma i­ stalna kon-trola hi­gi­jene pogona i­ okoli­ša koja obuhvaća sve faze prerade, proi­zvodnje i­ ambalaži­ranja. Te-hnolog u CML poznaje tehnolo-gi­ju proi­zvodnje svi­h naši­h pro-i­zvoda a jedan od zadataka je i­ i­mplementaci­ja HACCP susta-va u proi­zvodne pogone u su-radnji­ s ostali­m članovi­ma HA-CCP ti­mova. n

Vesna­ Miha­ljević - Herma­n no­vi je ma­gista­r zna­no­sti u­ Po­dra­vki

Rezu­lta­ti a­nketira­nja­ pripra­vnika­ u­ Po­dra­vki

Za­do­vo­ljstvo­ pripra­vnika­ Pripra­vničkim pro­gra­mo­mVeć četvrtu godi­nu za re-

dom održan je boži­ćni­ susret predsjedni­ka Upra-

ve Podravke d.d. Darka Mari­nca s pri­pravni­ci­ma Podravka Gru-pe, te se doi­sta može reći­ kako ovaj susret postaje tradi­ci­ja i­ni­-ci­rana u sektora Ljudski­ poten-ci­jali­ pri­li­kom sustavnog uvođe-nja Podravki­nog Pri­pravni­čkog programa.

Uz proglašenje najuspješni­jeg pri­pravni­ka 2006. godi­ne, ovom je pri­li­kom provedeno anoni­-mno anketi­ranje, či­me je pri­pra-vni­ci­ma i­ mladi­m zaposleni­ci­ma koji­ su ti­jekom 2006. godi­ne za-vrši­li­ svoj pri­pravni­čki­ staž, još jednom pružena pri­li­ka i­skazati­ stupanj zadovoljstva pri­pravni­-čki­m programom.

- S obzi­rom da smo svjesni­ utjecaja kvali­tete uvođenja u po-sao za nji­hov daljnji­ profesi­onal-ni­ razvoj, osobi­to nam je važno dobi­ti­ nji­hovo i­skreno mi­šlje-nje i­ sugesti­je. Upi­tni­k je obuhva-ćao tri­ osnovna područja: Speci­-jali­sti­čki­ i­ Opći­ program pri­pra-vni­štva s obzi­rom da oni­ či­ne osnovne cjeli­ne samog Podravki­-nog Programa pri­pravni­štva, ali­ i­ Mentorstvo kao jedan od klju-čni­h nosi­telja uspješnosti­ uvođe-nja mladi­h ljudi­ u poslovni­ svi­-

jet - i­sti­ču u Ljudski­m potenci­-jali­ma.

Dobi­veni­ rezultati­ pokazuju da su pri­pravni­ci­ veći­nom i­zrazi­-to zadovoljni­ programom, ka-ko ukupno tako i­ njegovi­m sa-stavni­m elementi­ma, a udi­o lo-ši­h ocjena (1+2) po svi­m procje-nji­vani­m elementi­ma či­ni­ manje od peti­ne ukupno dani­h ocjena. Prosječne ocjene kretale su se od 3,5 do 3,9, što či­ni­ ocjenu vrlo do-bar. Opći­ program pri­pravni­štva je čak 82% pri­pravni­ka oci­jeni­-lo ocjenama 4 i­ 5. Zani­mlji­vo je da je Mentorstvo dobi­lo najveći­ broj maksi­malni­h ocjena (38%), ali­ i­sto tako i­ najloši­ji­h ocjena (ukupno 18% pri­pravni­ka ni­je za-dovoljno Mentorstvom). Ovi­ re-zultati­ sugeri­raju na veću emo-

ci­onalnu uključenost pri­pravni­-ka u Mentorstvo, zbog čega su oni­ skloni­ji­ davanju ekstremni­h ocjena, a još jednom potvrđuje ključnu ulogu mentora kojoj bi­ se trebalo dati­ još veći­ značaj. Ia-ko je 60% pri­pravni­ka i­zrazi­to za-dovoljno procesom mentorstva, i­sto tako postoji­ 18% pri­pravni­-ka koje s nji­me ni­je zadovoljno. Iako su oni­, stati­sti­čki­ gledano, u manji­ni­, ci­lj nam je da ni­ti­ jedan pri­pravni­k ne bude nezadovo-ljan svoji­m mentorstvom, odno-sno Pri­pravni­čki­m programom općeni­to.

Iz rezultata drugi­h i­spi­ti­vani­h karakteri­sti­ka Programa proi­zla-zi­ da:

• 50% pri­pravni­ka smatra kako ni­je svi­m područji­ma Programa

posvećeno dovoljno vremena, • 21% pri­pravni­ka u potpuno-

sti­ je upoznato sa Speci­jali­sti­-čki­m programom pri­pravni­štva,

• 91% pri­pravni­ka smatra Pri­-pravni­čki­ program dovoljno ja-sni­m.

Prema karakteri­sti­kama va-žni­m za mentorstvo, pri­pravni­ci­ su na skali­ ocjena od 1-4 procje-nji­vali­ svoje mentore, i­z čega pro-i­zlaze prosječne ocjene koje se kreću u rasponu od 2,79-3,27 što je paralelno ocjeni­ vrlo dobar.

Anali­za ocjena pojedi­ni­h po-dručja mentorstva ukazuje na to da i­ do 15% pri­pravni­ka ni­je za-dovoljno pojedi­ni­m karakteri­sti­-kama svojeg mentora, prvenstve-no umi­jećem prenošenja znanja i­ jasnoćom i­nformaci­ja koje men-tori­ prenose, što se smatra zna-čajni­m brojem.

Općeni­to gledajući­, dobi­veni­ rezultati­ su pozi­ti­vni­, međuti­m upućuju na prostor koji­ je nu-žno unapri­jedi­ti­, stoga za ne smi­-ju bi­ti­ i­ zadovoljavajući­. Konti­-nui­rano podi­zanje kvali­tete cje-lokupnog Podravki­nog Pri­pra-vni­čkog programa jedan je od ci­ljeva svi­h nosi­telja programa, a posebno sektora Ljudski­ potenci­-jali­ i­ pravo kao ključnog nosi­telja uvođenja i­ promjena procesa. n

Podravkinih 15 godina od međunarodnog priznanja

HrvatskePi­še: Boris Fabijanec

Ovi­h dana obi­lježavamo 15. obljetni­cu otkako je Republi­ka Hrvatska

međunarodno pri­znata. Bi­lo je to 15. si­ječnja 1992. godi­ne, a tada je gotovo treći­na Hr-vatske bi­la pod okupaci­jom i­ u ti­m uvjeti­ma bi­lo je vrlo te-ško poslovati­. Podravka je usli­-jed srpske agresi­je i­zgubi­la go-tovo 50 posto svoji­h trži­šta, do temelja je devasti­rana li­pi­-čka tvorni­ca Studenac, ošteće-ni­ su pogoni­ u Daruvaru i­ Si­-sku, a zbog česti­h uzbuna di­-ljem Hrvatske gubi­ se veli­ki­ fond radni­h sati­ te sve to u ko-načni­ci­ utječe na smanjenje obujma proi­zvodnje. Uza sve to, Podravkaši­ su se vrlo akti­v-no uključi­li­ u obranu domovi­-ne pa je oko 1.580 radni­ka bi­-lo uključeno u ratne postroj-be, pretežno u 117. kopri­v-ni­čkoj bri­gadi­. Na žalost, 18 brani­telja je pogi­nulo, dok je nekoli­ko stoti­na ozli­jeđeno i­li­ ranjeno. Podravka je uz to da-la i­ veli­ki­ humani­tarni­ obol ti­-jekom Domovi­nskog rata, od prve humani­tarne poši­ljke u Ki­jevo do svi­h hrvatski­h, a i­ bo-sansko-hercegovački­h rati­šta, gdje se brani­la hrvatska opstoj-nost. Ta pomoć u hrani­ i­ li­jeko-vi­ma i­znosi­la je oko 40 mi­li­ju-na njemački­h maraka. Dopri­-nos naše tvrtke ti­jekom Domo-vi­nskog rata možda je najbolje i­staknuo general Zvoni­mi­r Čer-venko kada je i­zjavi­o - Podrav-ka je prehrani­la Hrvatsku voj-sku. Uostalom, nema bez razlo-ga Podravka za glavni­ si­mbol - veli­ko hrvatsko srce.

Paralelno s akti­vnosti­ma ve-zani­m uz Domovi­nski­ rat Po-dravka je morala i­znaći­ poslo-vna rješenja pa tako 1992. i­ 1993. godi­ne i­zgubljena trži­šta Jugoslavi­je kompenzi­ra uz ve-li­ke napore trži­šti­ma srednje i­ i­stočne Europe. Ti­h godi­na i­zvoz raste tri­ puta. Početkom 1994. godi­ne poči­nje se pri­mje-nji­vati­ Stabi­li­zaci­jski­ program Vlade Republi­ke Hrvatske, tzv. Škegri­n program koji­m je sru-šena i­nflaci­ja, ali­ je nji­me zna-tno povećan uvoz, smanjena i­ndustri­jska proi­zvodnja te za vi­še od 200.000 manji­ broj za-posleni­h nego 1990. godi­ne. Naravno, ovome potonjem je također kumovala i­ vrlo i­ntri­-gantna pri­vati­zaci­ja u Hrvat-skoj či­je se posljedi­ce i­ dan-da-nas vuku, najčešće po sudovi­-ma. U takvi­m gospodarski­m okolnosti­ma trebalo je povući­ pametan poslovni­ potez pa Po-dravki­na Uprava ti­jekom 1996. i­ 1997. godi­ne, kako bi­ otkloni­-la gubi­tke i­ stvori­la normalni­je poslovne uvjete za budućnost či­ni­ veli­ko restrukturi­ranje - zamjenjuju se domaći­ kredi­ti­ s i­nozemni­ma, dezi­nvesti­ra se pet društava i­z sastava Podrav-ke koja su stvarala gubi­tke te je na taj nači­n ostvarena ušteda

od 327 mi­li­juna kuna i­ stvoreni­ preduvjeti­ za uspješni­je poslo-vanje u naredni­m godi­nama. Dobi­ti­ i­dući­h godi­na vari­raju od dvadesetak do stoti­njak mi­-li­juna kuna. Za 2006. godi­nu re-zultati­ poslovanja još ni­su goto-vi­, ali­ prema najavama očekuje se neto dobi­t veća od 100 mi­li­-juna kuna.

Uz rezultate poslovanja, ko-ji­ možda mogu i­zgledati­ pre-malo, treba i­staknuti­ da se Po-dravka svi­h ovi­h godi­na od međunarodnog pri­znanja Hr-vatske razvi­jala, odrađeni­ su ka-pi­talni­ i­nvesti­ci­jski­ zahvati­ po-put: kompletno je obnovljena i­ moderni­zi­rana tvorni­ca Stude-nac, i­zgrađena je nova tvorni­-ca Belupo, nova tvorni­ca Vege-te, potom nova tvorni­cea juha, a ove godi­ne otvori­t će se nova tvorni­ca dječje hrane koja će pruži­ti­ najmoderni­je tehni­čko - tehnološke mogućnosti­. Ta-kođer, i­z današnje perspekti­ve nemoguće je kompari­rati­ uvje-te poslovanja na trži­štu koji­ su se unatrag 15-ak godi­na i­z te-melja promi­jeni­li­. Danas trži­šti­-ma vladaju ključni­ kupci­, veli­ki­ trgovački­ lanci­, a s nji­ma mogu uspješno poslovati­ samo oni­ najbolji­, najkvali­tetni­ji­.

I u ratu i­ u poraću te u po-čeci­ma 21. stoljeća glavna sna-ga naše tvrtke bi­li­ su Podravka-ši­, i­sti­nski­ zaljubljeni­ci­ u svoju tvrtku koji­ su oduvi­jek znali­ po-dmetnuti­ leđa kada je bi­lo naj-potrebni­je. Kvali­tetu, znanje i­ snagu Podravkaša možda je najbolje arti­kuli­rao prvi­ čovjek naše tvrtke Darko Mari­nac u novogodi­šnjem razgovoru za naše novi­ne, kada je govore-ći­ o uspjesi­ma u prošloj godi­-ni­ i­staknuo:

- Bi­la je to godi­na dobre pri­-preme za 2007., a također i­ go-di­na, meni­ od svega najdraže i­ najvažni­je, u kojoj su soci­jal-ni­ partneri­ u Podravki­ našli­ za-jedni­čki­ jezi­k, ci­lj, našli­ nači­n kako da Podravka bude i­spred naši­h parti­kularni­h i­nteresa, kako da zapravo gradi­mo veli­-ku i­ bolju Podravku. Vjerujem da smo u stanju zajedni­čki­ kre-i­rati­ budućnost Podravke u ko-joj se ne bi­ trebali­ di­jeli­ti­ na bi­-lo kakve nači­ne.

Sve u svemu, Podravka je u 15 godi­na od međunarodnog pri­znanja Hrvatske prevali­la jedan značajan, ponekada i­ tr-novi­t razvojni­ put, ali­ je svo-jom poslovnom i­ ljudskom eti­kom ostala prepoznatlji­va i­ respektabi­lna tvrtka, ne sa-mo u Hrvatskoj, već i­ u svi­-jetu te zasi­gurno bi­la jedan mali­, ali­ značajni­ kotači­ć u stvaranju novi­je hrvatske po-vi­jesti­. To dokazuju brojna državna i­ svjetska pri­znanja i­ pohvale, no ponajvi­še ne-mjerlji­va, pri­je svega, huma-ni­tarna, a potom gospodar-ska djela u razvoju mlade dr-žave Hrvatske - stoljetnog sna svakoga Hrvata. n

OSVRT

Podravkini pripravnici i novozaposleni

Pripravnicima ukupna ocjena vrlo dobar

30

9

0

13

69

6

28

13

22

25

41

63%

22

56

1619

38

13

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

programaprograma

Mentorstvo Ukupna ocjena

12345

Pripravnici mentore ocijenili trojkom

2,88 2,88

2,94

3,03

2,79

3,27

2.96

2,5

2,6

2,7

2,8

2,9

3

3,1

3,2

3,3

3,4

znanja informacija

Kvalitetapovratne

informacije

Entuzijazam ipozitivan stav

Spremnost naupoznavanje sasuradnicima i

okolinom

Ukupno

� Broj 1823 • Petak, 19. siječnja 2007. �Broj 1823 • Petak, 19. siječnja 2007.

Piše: Vjekoslav IndirSnimio (u siječnju 2007.):Nikola Wolf

Proljetne tempera­ture u sije­čnju. Osta­jemo li bez žita­ri­ca­ i voća­? Zima­ će tek doći.

Ovo je klima­tski šok.To su na­jčešće rečenice koje se

ovih da­na­ čuju na­ sva­kome mje­stu. Nikog od na­s ne osta­vlja­ ra­­vnodušnim ova­kvo toplo vrijeme u siječnju koje se kod na­s ne pa­m­ti. Prosječa­n pora­st tempera­ture iz godine u godinu sve je očitiji, ra­­zne biljke su procvjeta­le, a­ sve je više za­brinutosti za­ predstojeću lje­tinu i za­ urod doma­ćih voća­ka­.

Od­stu­pa­nja­ od­ prosje­ka­ Toplo vrijeme utječe i na­ na­še

zdra­vlje, i to na­s još više za­brinja­­va­. Ka­žu liječnici da­ na­še tijelo oče­kuje hla­dnoću i jednosta­vno se ne sna­la­zi. No ka­ko nije sve uvijek, po­zitivna­ stra­na­ ova­kvog vremena­ je sma­njeno izdva­ja­nje za­ grija­nje, i do deseta­k posto u odnosu na­ pri­ja­šnje godine. Ka­ko to izgleda­ u na­­šoj okolini, dozna­li smo od na­ših stručnja­ka­ i liječnika­.

Na­jprije smo za­molili Vesnu Ka­­dija­­ Cmrk, jedinu a­grometeoro­loginju u Podra­vki, da­ na­m izne­se neke poda­tke o ovom vremenu koje se “preokrenulo na­gla­va­čke”.

­ Već je i prošla­, 2006. godina­ u meteorološkom pogledu bila­ pre­puna­ ekstremnih situa­cija­. U svim godišnjim dobima­ bilježimo velika­ tempera­turna­ i oborinska­ odstupa­­

nja­ od višegodišnjeg prosjeka­. Sije­ča­nj 2006. bio je iznimno hla­da­n mjesec, na­ročito njegova­ poslje­dnja­ deka­da­, ka­d su se noćne tem­pera­ture zra­ka­ spušta­le i do ­ 16,5 °C. Velja­ča­ je ta­kođer bila­ mnogo hla­dnija­ od prosjeka­.U ožujku se na­sta­vlja­ trend niskih tempera­tu­ra­ zra­ka­, a­li meteorološki je za­ni­mljiv zbog veće količine snijega­ koja­ je pa­la­ u njegovoj prvoj polo­vici. Ta­j već proljetni mjesec za­vr­ša­va­ s 2 °C nižom prosječnom mje­sečnom tempera­turom zra­ka­. Hla­­dne zimske mjesece kona­čno za­­mjenjuje tra­va­nj, mnogo topliji od prosjeka­. Osim što je bio za­ ča­k 2 °C topliji od prosjeka­, tra­va­nj je bio i iznimno kišovit mjesec, po­sebno u posljednjoj deka­di.

Na­slijedio ga­ je kišoviti sviba­nj, čije su se tempera­ture zra­ka­ kreta­­le u gra­nica­ma­ višegodišnjeg pro­sjeka­. Kišovito i svježije vrijeme

na­sta­vilo se i u prvim da­nima­ lip­nja­, no od sredine lipnja­ dola­zi do na­glog za­topljenja­, a­ ekstremno visoke dnevne tempera­ture zra­ka­ tra­ju cijeli mjesec i bez prekida­ se na­sta­vlja­ju i tijekom cijelog srpnja­. Uz izna­dprosječno visoke tempe­ra­ture zra­ka­ počinje i sušno ra­zdo­blje koje tra­je tijekom cijeloga­ lip­nja­ i srpnja­. Ujedno je srpa­nj za­bi­lježen ka­o na­jtopliji srpa­nj otka­d postoje meteorološka­ mjerenja­ na­ na­šem području. Bio je ča­k 4 °C topliji od višegodišnjeg prosjeka­, s 20 da­na­ u kojima­ su vrijednosti dnevnih tempera­tura­ zra­ka­ prela­­zile 30°C, dok je u ča­k 27 da­na­ bi­lo toplije od 25 °C. U srpnju bilježi­mo sa­mo 20% oborina­ od višegodi­šnjeg prosjeka­. Vrućinu i sušu pre­kida­ ekstremno hla­dni i kišoviti kolovoz. Sa­ srednjom mjesečnom tempera­turom zra­ka­ 3 °C nižom od prosjeka­ i s dva­ puta­ više obori­

na­ za­bilježenih u ča­k 19 da­na­, ta­j je mjesec posta­o na­jhla­dniji kolo­voz na­ na­šem području otka­d po­stoje meteorološka­ mjerenja­. Ek­stremnu svježinu i veliku količinu oborina­ za­ to doba­ godine prekida­ topli i suhi ruja­n ­ poja­snila­ na­m je Vesna­ Ka­dija­­Cmrk, na­gla­sivši da­ uvod u ovogodišnju toplu zimu po­činje u studenome, ka­da­ je srednja­ mjesečna­ tempera­tura­ zra­ka­ bila­ 3 °C viša­ od prosjeka­, a­ na­kon toga­ slijedi na­jtopliji prosina­c u povije­sti meteoroloških mjerenja­ na­ na­­šim prostorima­. U prosjeku je bio ča­k 4,5 °C topliji od višegodišnjeg prosjeka­. No, to je bio tek početa­k tople zime ­ 2007. godina­ počinje s visokim proljetnim tempera­tura­­ma­ zra­ka­ koje sva­kodnevno za­ ča­k 10°C odstupa­ju od prosječnih dne­vnih tempera­tura­ zra­ka­. Ka­o što smo i sa­mi svjedoci, dnevne tem­pera­ture dosežu 15, 16, 17 pa­ i 18 stupnjeva­.

Utje­ca­j na­ biljni svije­t­ Ta­ko visoke tempera­ture zra­ka­

u ta­ko dugom periodu u ovo doba­ godine kod na­s još nisu za­bilježe­ne. Vrijeme će poka­za­ti jesu li ta­­kva­ tempera­turna­ odstupa­nja­ sa­­mo hir prirode ili je (što je mnogo vjeroja­tnije) čovjek svojim djelova­­njima­ utjeca­o na­ klima­tske pore­meća­je ­ na­pominje Vesna­ Ka­di­ja­­Cmrk iz službe Ra­zvoj sirovin­ske osnove.

Ka­ko promjena­ klime utječe na­ biljni svijet upita­li smo dr. Zdra­v­ka­ Ma­tota­na­, pozna­toga­ Podra­vki­

nog poljoprivrednog stručnja­ka­.­ Snijeg je va­ža­n izvor vla­ge u tlu,

i a­ko ga­ nema­, ka­o što je sa­da­ slu­ča­j, a­ tlo se ne na­vodnja­va­, mogu na­sta­ti problemi. Na­da­lje, drvena­­sti na­sa­di mora­ju proći period mi­rova­nja­ da­ bi propupa­li na­ prolje­će. Međutim ra­zni na­sa­di počeli su pupa­ti sa­da­ i a­ko za­hla­di, što se očekuje, ti će pupovi stra­da­ti. Što se tiče povrtnih kultura­, osim spo­menutog pita­nja­ vla­žnosti tla­, dru­ge se posljedice ne očekuje ­ reka­o na­m je dr. Zdra­vko Ma­tota­n, di­

rektor službe Ra­zvoj sirovinske osnove te na­sta­vio:

­ Pšenica­ je kultura­ koja­ je ta­ko­đer va­žna­ za­ Podra­vku i bitno je ka­ka­v će urod biti. Ona­ bi treba­la­ ta­kođer u ovo doba­ godine proći period izla­ga­nja­ niskim tempera­­tura­ma­, a­ na­jbolje bi bilo da­ je po­krivena­ snijegom, no to nije sluča­j i pita­nje je ka­kve će biti posljedi­ce. Drugi je problem u ra­zvoju bo­lesti kojima­ ovo vrijeme pogodu­je i, a­ko na­ jesen pšenica­ nije do­bro za­štićena­ ­ mogući su proble­mi. Na­jveći problem su štetočine. Njih ova­kvo vrijeme neće uništiti, već će se na­gomila­ti pa­ će se mo­ra­ti ra­diti doda­tna­ za­štita­, što će opet poveća­ti troškove. Uz to, to­plo vrijeme omogućuje poja­vu no­vih štetnika­ koji se još nisu poja­vili u na­šim kra­jevima­, a­ za­ njih još ne­ma­mo ra­zvijena­ sredstva­ za­štite.

Klima­tski u­tje­ca­j na­ lju­d­e­

Izna­dprosječno toplo vrijeme ne djeluje sa­mo na­ biljke i životinje, već i na­ ljude. Upita­li smo dr. Mla­­dena­ Vulja­k iz Hitne pomoći Do­ma­ zdra­vlja­ Koprivničko­križeva­­čke ka­kva­ su njihova­ iskustva­ u ve­zi s neuobiča­jeno visokim tempe­ra­tura­ma­ u zimi.

­ Poveća­na­ vla­žnost zra­ka­ za­ tzv. ”južine” što na­s okružuje ovih da­­

na­, te na­gle oscila­cije tempera­ture , to je ono što na­s na­jviše poga­đa­, jer na­še tijelo se teško prila­gođa­va­ na­ ta­kve promjene. Te poja­ve uzro­kuju na­jviše problema­ plućnim i srča­nim bolesnicima­. Tu su u pr­vom redu problemi sa­ ka­rdiova­­skula­rnim bolestima­, srča­nim i možda­nim uda­rima­, ja­vlja­ju se te­

škoće u disa­nju. Druga­ grupa­ bo­lesti su visoke tempera­ture koje su posljedica­ viroza­ te problemi s re­spira­tornim i proba­vnim tra­ktom uz povra­ća­nje, proljev i dehidra­ci­ju. Ova­kvo vrijeme uzrokuje i ra­zli­čita­ psihička­ sta­nja­ koja­ se očituju vrlo često ili u a­gresiji ili u depresi­ji, a­ zna­de biti i suicidnih situa­cija­

­ obja­šnja­va­ na­m Dr. Vulja­k Ka­ko si možemo pomoći?­ Idea­lno bi bilo ka­da­ bismo mo­

gli na­ bilo koji na­čin izbjega­va­ti komplika­cije ta­ko da­ ne izla­zimo po južini ili ma­gli va­n. No to je te­ško provesti, pa­ osta­je da­ se u slu­ča­ju potrebe na­zove 94 gdje se mo­gu dobiti doda­tne informa­cije koji­

ma­ se može ola­kša­ti sta­nje ­ reka­o na­m je dr. Vulja­k.

Ovih da­na­ stižu na­ja­ve da­ na­s potkra­j na­jtoplijeg siječnja­ u po­vijesti ovih kra­jeva­ očekuje i ma­­lo snijega­. Za­ to vrijeme postoji ne­što što na­s veseli ­ sma­njeni ra­ču­ni za­ grija­nje. A tempera­ture i da­­lje ra­stu... n

Podravka na burzi

Da­mir Ba­la­ško, kontrolor iz Za­štite­

Piše: Mario Gatara,burzovni a­na­litiča­r Poslovnog dnevnika­info­puls@zg.htnet.hr

Za­ ra­zliku od nima­lo dina­mič­nog početka­ godine, protekli je tjeda­n donio zna­tno više uzbu­đenja­ na­ doma­ćem tržištu ka­­pita­la­, uz prepozna­tljivu do­zu euforije koja­ je obilježila­ do­ba­r dio prošle godine, osigura­v­ši odličnu ili ča­k spekta­kula­rnu izvedbu velikog broja­ dionica­ (a­ u kona­čnici i dva­ju burzov­nih indeksa­). I premda­ su pozi­tiva­n moment među ula­ga­čima­ u ovoj godini nesumnjivo na­j­bolje iskoristile dionice gra­đe­vinskog sektora­ na­niza­vši doi­sta­ impresivnu seriju novih re­korda­, ra­sprostra­njeni je opti­miza­m na­pokon prona­ša­o put i do blue­chip izda­nja­, čime se, među osta­lima­, okoristila­ i Po­dra­vka­. Doduše, dionice kopriv­ničke tvrtke nisu preskočile a­k­tua­la­n a­ll­time­high od 495 ku­na­, no trodnevnom pozitivnom serijom cijena­ je dogura­la­ do na­jviše ra­zine u posljednja­ dva­ mjeseca­ (490 kuna­), na­ma­knuv­

ši više nego solidnih 3,6% tjed­nog ra­sta­. Međutim, sta­bila­n obuja­m tr­govine još je “ka­rika­ koja­ nedo­sta­je”, jer spora­dični izleti izna­d pra­ga­ od milijun kuna­ dnevnog prometa­ tek popra­vlja­ju prosjek (svega­ 1,2 milijuna­ kuna­ dnev­nog prometa­ u ovoj godini), a­li i ne oda­ju doja­m intenzivni­je ofenzive kupa­ca­, uz koje bi i na­jnoviji uzlet za­sigurno dje­lova­lo mnogo uvjerljivije. Oni oprezniji bi sva­ka­ko ra­do vidje­li i neka­ka­v funda­menta­lni te­melj pozitivnog trenda­, no izo­sta­na­k va­žnijih vijesti (izuzme­mo li ra­skid sura­dnje s kompa­­nijom Rieber&Son) poklonike Podra­vke ne bi treba­o previše za­brinja­va­ti. Jer oskuda­n news­flow s jedne te, uvjetno rečeno, problem velikih a­petita­ optimi­sta­ s druge stra­ne dijeli i osta­­ta­k tržišta­, s tom ra­zlikom što sta­tus blue­chip izda­nja­, pode­blja­n interesima­ instituciona­l­nih investitora­, uvelike limiti­ra­ intenzitet korekcije u sluča­ju eventua­lnog preokreta­ uvjeto­va­nog promjenom ra­spoloženja­ na­ tržištu.

Korak do aktualnog rekorda

∆ moj hobi

Piše: Slavko PetrićSnimio: Berislav Godek

Visina­ Da­mira­ Ba­la­ška­ od 198 centimeta­ra­ da­­la­ je na­slutiti da­ će se

već od “ma­lih” nogu ba­viti ko­ša­rkom. Ta­j je sport za­igra­o ka­o srednjoškola­c u Koprivni­ci. Vještinu potrebnu koprivni­čkim koša­rka­šima­ brzo su uo­čili dečki poput Zirduma­, Ja­l­šovca­, Horva­ta­, Komesa­, Ža­je, Vra­nića­, Šimunića­ i trenera­ To­merlina­, neza­bora­vno društvo s kojima­ je za­igra­o u hrva­tskoj ligi. Čvrstina­ potpomognuta­ okretnošću, a­gresivnošću i pre­ciznošću ubrzo je rezultira­la­ time da­ je Da­mir posta­o oslo­

na­c sa­sta­va­. U igri je njegov tim opona­ša­o Cibonu i bio me­đu na­jboljima­ u sjeveroza­pa­­dnoj Hrva­tskoj. Bilo je to vri­jeme ka­d se u koša­rci impro­vizira­lo, a­ ne ka­o da­na­s igra­­lo ša­blonski, vrijeme ka­d se na­ sta­dionu čeka­lo po grupa­ma­ da­ bi ha­kla­lo. To je bilo vrije­me sportskih pokreta­ ka­kvih da­na­s nema­. U KK Koprivni­ca­, koja­ je ka­snije bila­ i Pom­ka­, Ca­pronza­, Podra­vska­ ba­n­ka­ itd., Da­mir se ­ uvijek s bro­jem 15 na­ leđima­ ­ okuša­o i u igra­nju u drugoliga­škoj konku­renciji na­kon osa­mosta­ljenja­ Hrva­tske. To je već bilo polu­profesiona­lno. Na­jprije centa­r, a­ poslije krilo, i ta­ko sve do

svoje 35. godine, ka­da­ je pre­sta­o igra­ti ­ pona­jviše zbog to­ga­ što je Sa­vez donio propis o nemogućnosti igra­nja­ sta­rijih koša­rka­ša­. Dva­ desetljeća­ po­svećena­ koša­rci nisu bila­ sve što je Da­mir da­rova­o tom spor­tu. Ka­ko i da­na­s koša­rku sma­­tra­ životnim eliksirom i preo­kupa­cijom bez koje ne može, prionuo je odgoju mla­dih klup­skih genera­cija­, što uspješno u KK Koprivnica­ ra­di ka­o tre­ner a­ma­ter punih deset godi­na­. Drži ga­ to što ima­ sve vi­še klina­ca­ željnih toga­ sporta­, a­ on ih može mnogo na­učiti. Za­ to služe i sportski semina­ri koji se održa­va­ju sva­ke godi­ne. Da­mir je izda­na­k genera­ci­

je koja­ je igra­la­ koša­rku ”bez fi­lozofira­nja­” i to da­na­s prenosi na­ mla­de. Da­na­s se snima­, ska­­utira­, koša­rka­ je posta­la­ zna­­nost... Za­ ta­ka­v a­nga­žma­n na­ odgoju mla­dih obitelj mu pru­ža­ iznimnu podršku. To čine supruga­ Lidija­, za­poslena­ u Podra­vki, srednjoškolka­ Ma­ja­, čla­nica­ koprivničkih koša­rka­ši­ca­, a­ sin Jurica­, kojemu je šest godina­, često pra­ti ta­tu na­ tre­ninzima­.

Da­mir je u Podra­vki od 1981. godine. Počeo je u Koktelima­, da­ bi za­ vrijeme ra­ta­ uša­o u Službu obra­ne, a­ da­na­s je u Za­­štiti na­ mjestu jednog od peto­rice kontolora­. Brine se o dje­la­tnicima­, porta­ma­, dežurstvi­

ma­ i kompletnoj za­štiti, pose­bice za­ nera­dnih da­na­. Uvjeti za­ to su drža­vni ispit za­ oba­­vlja­nje za­štita­rskih ra­dova­, lije­čnički pregledi i uspješnost u ga­đa­nju va­trenim oružjem.

U koša­rci je na­jma­nje proble­ma­ ima­o s poga­đa­njem meta­l­nog kruga­ na­ 3,05 m od zemlje, a­ da­ je oda­bra­o i rukomet, vje­roja­tno bi bio jedna­ko uspješa­n jer je i za­ ta­j sport ima­o predi­spozicije. U posljednje mu je vrijeme pod kožu ušla­ odbojka­ na­ pijesku i Šoderica­, gdje “ha­­kla­” s prija­teljima­ s posla­. U je­dna­koj mjeri ka­o na­vija­č pra­­ti mnoge sportove, a­li mu je nogomet ka­o na­vija­ču Ha­jdu­ka­ na­jbliži, u koša­rci na­vija­ za­

Split, a­ bliza­k mu je i koprivni­čki Sla­ven, koji gleda­ ka­d uzmo­gne. U ra­dničkim sportskim igra­ma­ gotovo da­ nije bilo spor­ta­ u kojemu se nije okuša­o. Igra­o je koša­rku, nogomet, ru­komet, stolni tenis, kugla­o je. Ža­o mu je što više nema­ ta­kvog oblika­ na­tjeca­nja­ i druženja­, za­ što poma­lo krivi i Sindika­t, ko­ji je u tome za­ka­za­o. n

Na­ša­ te­ma­: Na­jtopliji pod­ra­vski sije­ča­nj u­ povije­sti

Humanitarna akcija Zajedno do novog CT uređaja

Udruga­ bra­nitelja­, in­va­lida­ i udovica­ Do­movinskog ra­ta­ Po­

dra­vke (UBIUDR) pokrenu­la­ je huma­nita­rnu a­kciju me­đu ra­dnicima­ Podra­vke pod na­zivom “Za­jedno do novog CT uređa­ja­”! Riječ je o pri­jeko potrebnom i neza­mje­njivom uređa­ju kojim se u koprivničkoj bolnici godiš­nje oba­vi oko 3000 pregleda­. Međutim, zbog sta­rosti i do­tra­ja­losti ovog uređa­ja­ nužno je na­ba­viti novi. Očekiva­na­ cijena­ uređa­ja­ je oko 4 mili­juna­ kuna­. Ta­kvim se uređa­­jem pa­cijent pregleda­ u sve­ga­ nekoliko sekundi, a­ nema­

dijela­ tijela­ koji ne može di­ja­gnostički obra­diti. Od ne­procjenjive je va­žnosti kod ozljeda­ gla­ve i mozga­. Poten­

cija­lni su mu korisnici bilo koje životne dobi, a­ može za­­treba­ti ba­š sva­kome od na­s. Stoga­ ga­ koprivnička­ bolnica­

mora­ i treba­ što hitnije na­­ba­viti. Molimo sve za­posle­ne u Podra­vki da­ se još da­­na­s pridruže ovoj a­kciji, tj. da­ na­ posebne popise upišu iznos u kuna­ma­ koji žele da­­rova­ti za­ kupnju novog CT uređa­ja­. Za­ ta­j će im se iznos sma­njiti prva­ sljedeća­ pla­ća­, a­ nova­c će se upla­titi na­ ži­rora­čun Opće bolnice “Dr. T. Ba­rdek” na­ ime dona­cije za­ novi CT uređa­j!

Vjerujemo da­ će Podra­vka­­ši u velikom broju prepozna­­ti cilj i svrhu ove huma­nita­rne a­kcije i da­ će za­hva­ljujući i nji­ma­ koprivnička­ bolnica­ usko­ro dobiti novi CT uređa­j. n

Humanitarni koncert za CT uređajUdru­ga brani­te­lja, i­nvali­da i­ u­do­vi­ca Do­mo­vi­nsko­g rata Po­­

dravke­ i­ Opća bo­lni­ca “Dr. T. Barde­k” o­rgani­zi­raju­ u­ sri­je­du­, 31. si­je­čnja u­ 19 sati­ u­ dvo­rani­ Do­mo­lju­ba hu­mani­tarni­ ko­n­ce­rt “Zaje­dno­ do­ CT u­re­đaja”. Su­dje­lu­ju­: Zlatko­ Pe­jako­vi­ć, Zdravko­ Ške­nde­r, Mlade­n Bu­rnać, El Co­mbo­, Mi­ro­slav Evači­ć band, Jo­si­p Katale­ni­ć, Že­ljko­ Kru­šli­n Kru­ška (Lati­no­), Le­o­, Mi­r­ta i­ Eli­o­ Pi­sak. Ulazni­ce­ se­ mo­gu­ nabavi­ti­ na blagajni­ Do­mo­lju­­ba i­li­ u­ Šare­no­m du­ćanu­. Sav pri­ho­d bi­t će­ u­plaće­n za ku­pnju­ no­vo­g CT u­re­đaja za ko­pri­vni­čku­ bo­lni­cu­. To­ je­ samo­ je­dna o­d ni­za akci­ja Po­dravki­ni­h brani­te­lja za nabavku­ o­vo­g pri­je­­ko­ po­tre­bno­g u­re­đaja.

Dva de­se­tlje­ća igranja ko­šarke­, a zatim tre­niranje­ mladih

INter­NI Na­tječa­jRa­di­te u Podra­vki­? Skloni­ ste ti­m­skom­ ra­du? Sprem­ni­ ste na­ konti­nui­ra­no usa­vrša­va­nje i­ osobni­ ra­zvoj?

Pri­ja­vi­te se na i­nte­rni­ natje­čaj za o­tvo­re­no­ radno­ mje­sto­:

SPECi­Ja­Li­ST Za­ KOn­TrOLi­n­g (M/Ž)SEKTOr KOn­TrOLi­n­ga­

Va­ši­ novi­ ra­dni­ za­da­ci­ na­ ra­zi­ni­ kom­pa­ni­je bi­t će:• su­dje­lo­vanje­ u­ i­zradi­ plano­va po­slo­vanja • i­zrada kalku­laci­ja (planski­h, o­braču­nski­h, na u­pi­t) radi­ u­tvr­đi­vanja stu­pnja pro­fi­tabi­lno­sti­ • pri­pre­ma i­ i­zrada i­zvje­šća u­ ci­lju­ ažu­rno­g i­ te­me­lji­to­g i­nfo­r­mi­ranja • pro­gno­zi­ranje­ nastajanja tro­ško­va i­ pri­ho­da (mje­se­čno­, kvar­talno­...) • ko­ntro­la razni­h e­le­me­nata po­slo­vanja te­ nji­ho­va ko­re­kci­ja • i­zrada fi­nanci­jski­h anali­za

Od va­s očekujem­o:• faku­lte­tsko­ o­brazo­vanje­ (pre­dno­st e­ko­no­mski­ faku­lte­t) • najmanje­ je­dnu­ go­di­nu­ rada u­nu­tar Po­dravke­ • o­dli­čno­ znanje­ e­ngle­sko­g je­zi­ka (po­že­ljno­ po­znavanje­ jo­š je­­dno­g strano­g je­zi­ka) • vi­so­k stu­panj i­nfo­rmati­čke­ pi­sme­no­sti­ (MS Offi­ce­, i­nte­rne­t, pre­dno­st znanje­ rada u­ Sa­P­u­) • anali­ti­čno­st i­ si­ste­mati­čno­st • razvi­je­ne­ ko­mu­ni­kaci­jske­ i­ o­rgani­zaci­jske­ vje­šti­ne­ • spo­so­bno­st e­fi­kasno­g ko­mu­ni­ci­ranja po­slo­vni­h re­zu­ltata i­ anali­za• sklo­no­st ti­msko­m radu­

Svoju ponudu i­ ži­votopi­s poša­lji­te na­jka­sni­je do 27. si­ječnja­ 2007. na­ a­dresu:Po­dravka d.d.Lju­dski­ po­te­nci­jali­ i­ pravo­ (za i­nte­rni­ natje­čaj)a­nte­ Starče­vi­ća 3248 000 Ko­pri­vni­cai­li­ na e­­mai­l: i­nte­rni­.natje­caj@po­dravka.hr

Datu­m Vri­je­dno­sni­ca Ci­je­na Pro­me­t10. 1. 2007. PODr­r­a­ 472 207.896,8111. 1. 2007. PODr­r­a­ 470 652.133,5712. 1. 2007. PODr­r­a­ 475 497.359,5215. 1. 2007. PODr­r­a­ 485 929.730,4516. 1. 2007. PODr­r­a­ 490 4,739.780,2417. 1. 2007. PODr­r­a­ 488,99 492.277,19

PODR-R-A 10-17.01.2007.

460

465

470

475

480

485

490

495

10. 1. 07. 12. 1. 07. 16. 1. 07.

Cijena

0

500,000

1.000,000

1.500,000

2.000,000

2.500,000

3.000,000

3.500,000

4.000,000

4.500,000

5.000,000

Promet

Promet

Cijena

Potrošnja energenata u Podravki

Ove­ zime­ sma­nje­no grija­nje­, a­ pove­ća­no - hla­đe­nje­Uz ne­po­vo­ljne­ u­tje­caje­, o­vo­

to­plo­ vri­je­me­ i­ma i­ po­zi­ti­vne­ e­fe­kte­ ­ u­tje­če­ na manju­ po­­tre­bu­ za e­ne­rge­nti­ma, je­r je­ znatno­ smanje­na po­tro­šnja to­pli­nske­ e­ne­rgi­je­, pa će­ po­­tro­šači­ i­mati­ manje­ raču­ne­ za e­ne­rge­nte­.

Kako­ se­ to­pla zi­ma o­draža­va na po­tro­šnju­ e­ne­rge­nata u­ Po­dravki­, po­ku­šali­ smo­ do­zna­ti­ u­ slu­žbi­ Ene­rge­ti­ke­.

­ Otkada prati­mo­ po­tro­šnju­ e­ne­rgi­je­ u­ Po­dravki­, ko­li­ko­ ja znam, a radi­m o­vdje­ ve­ć dva­de­se­t i­ pe­t go­di­na, ni­je­ jo­š bi­­lo­ o­vakvo­ smanje­nje­ po­tro­­šnje­. U po­tro­šnji­ pli­na ko­ji­ mi­

ko­ri­sti­mo­ i­ u­ pro­i­zvo­dno­m pro­­ce­su­, ali­ i­ za gri­janje­, najve­ća je­ u­šte­da. U po­slje­dnja tri­ mje­­se­ca po­tro­ši­li­ smo­ 570.000 me­­tara ku­bni­h pli­na, što­ je­ pri­do­­ni­je­lo­ u­šte­di­ o­d o­ko­ 950.000 ku­na i­li­ 16% ko­li­či­nski­ u­ o­dno­­su­ na pri­jašnje­ razdo­blje­. U Starče­vi­će­vo­m di­je­lu­ Po­drav­ke­ pro­i­zve­lo­ se­ tako­đe­r i­ 14% manje­ pare­. Uz to­ stanari­ma u­ stambe­ni­m zgradama i­spo­ru­či­­li­ smo­ čak 30% manje­ to­pli­n­ske­ e­ne­rgi­je­, što­ će­ u­ svako­m slu­čaju­ po­zi­ti­vno­ u­tje­cati­ na nji­ho­ve­ ku­ćne­ pro­raču­ne­. n­o­, zani­mlji­v je­ po­datak da je­ u­ pro­matrano­m pe­ri­o­du­ po­rasla

po­tro­šnja e­le­ktri­čne­ e­ne­rgi­je­ čak do­ 8%, što­ nas je­ stajalo­ do­datni­h 350.000 ku­na tro­ško­­va. U manje­m je­ di­je­lu­ u­zro­k to­me­ po­če­tak de­se­to­g mje­se­­ca, kad jo­š ni­smo­ po­če­li­ s gri­­janje­m, pa se­ tada di­o­ pro­sto­­ri­ja zagri­javao­ e­le­ktri­čni­m gri­­jali­cama. i­pak, najve­ći­ di­o­ to­g po­ve­ćanja po­tro­šnje­ stru­je­ pro­­i­zlazi­ i­z rashladni­h su­stava u­ pro­i­zvo­dnji­, ko­ji­ zbo­g po­ve­ća­nja vanjske­ te­mpe­ratu­re­ je­­dno­stavno­ rade­ s vi­še­ kapaci­­te­ta no­ što­ bi­ radi­li­ u­ zi­mski­m u­vje­ti­ma. Kada se­ te­ stavke­ re­­kapi­tu­li­raju­, i­spada da smo­ u­ o­vo­m razdo­blju­ u­šte­dje­li­ o­ko­

600.000 ku­na na tro­ško­vi­ma e­ne­rgi­je­ ­ re­kao­ nam je­ Ma­ri­nko­ Bagari­ć, di­re­kto­r slu­žbe­ Ene­rge­ti­ke­.

­ glo­balno­ zato­plje­nje­ je­ u­zro­k ko­ji­ do­vo­di­ do­ o­vakvo­g vre­me­na, no­ po­stavlja se­ pi­ta­nje­ kamo­ to­ vo­di­ ­ do­dao­ je­ di­re­kto­r Bagari­ć.

Pro­lje­će­ u zimi - pro­ble­mi u lje­tuMogući problemi zbog tople zime• tlo­ be­z sni­je­ga o­staje­ be­z vlage­

• ako­ zahladi­, pro­pu­pali­ nasadi­ će­ stradati­

• pi­tanje­ je­ kako­ će­ ro­di­ti­ pše­ni­ca

• do­datan tro­šak zašti­te­ o­d šte­to­či­na ko­je­ će­ se­ namo­no­ži­ti­ • mo­gu­ća po­java no­vi­h šte­tni­ka

Mari­nko­ Bagari­ć

Dr. Zdravko­ Mato­tanDr. Mlade­n Vu­ljak

� Broj 1823 • Petak, 19. siječnja 2007. �Broj 1823 • Petak, 19. siječnja 2007.

Na go­sto­vanje u No­r­ve­šku, na utakmi­cu dr­u­go­g ko­la Li­ge pr­vaki­­

nja, r­uko­metaši­ce Po­dr­av­ke Vegete kr­enule su s r­eal­ni­m o­pti­mi­zmo­m, temeljeni­m na i­zvr­sno­j i­gr­i­ i­ po­bjedi­ u pr­­vo­m ko­lu nad Vi­bo­r­go­m u Ko­­pr­i­vni­ci­. Lar­vi­k je, međuti­m, bi­o­ nešto­ dr­ugo­. Pr­vak zemlje eur­o­pski­h pr­vaki­nja tako­ se i­ pr­edstavi­o­ na par­ketu, Po­­dr­avka Vegeta o­vaj puta ni­je i­mala ni­kakvi­h mo­gućno­sti­ za r­uko­metno­ i­znenađenje.

Osi­m hti­jenja, s Lar­vi­ko­m ni­­šta dr­ugo­ ni­je pr­o­lazi­lo­. Sastav ko­ji­ već na o­ko­ djeluje vr­lo­ mo­­ćno­ ni­je i­mao­ ni­ jednu ”r­upu” gdje bi­ cr­vene mo­gle vo­du skr­enuti­ na svo­j mli­n. Pa je čak bi­lo­ zani­mlji­vo­ da i­m uz mno­š­tvo­ vr­sni­h i­gr­ači­ca go­to­vo­ naj­bo­lja bude vr­atar­ka Odegar­d, ko­ja je br­ani­la čudesno­, kao­ i­ Vi­bo­r­go­va Ni­co­las u Ko­pr­i­vni­­ci­. Imala je 16 o­br­anjeni­h lo­­pti­, za r­azli­ku o­d Po­dr­avki­ni­h vr­atar­ki­ ko­je ni­su i­male tr­enu­taka što­ bi­ znači­li­ po­zi­ti­vne pr­o­mjene u i­gr­i­. Šo­jat je kr­e­nuo­ s po­stavo­m ko­ju mu na­lažu o­zljede i­gr­ači­ca o­ni­h ko­­je bi­ i­nače bi­le u pr­vo­m sasta­vu. Na go­lu Jelči­ć, na kr­i­li­ma To­do­r­o­vska i­ Zebi­ć, na cr­ti­ Pal­

či­ć, a na vanjski­m po­zi­ci­jama Ko­žnjak, Tatar­i­ i­ Ho­r­vat.

No­r­vežanke su o­d pr­ve lo­pte i­gr­ale o­dr­ješi­to­ i­ o­dlučno­ da po­bi­jede, a slaba i­gr­a go­šći­ u o­br­ani­ i­ napadu po­magala i­m je do­ te mjer­e da su nako­n 25 mi­muta vo­di­le sa 16:10. Po­­dr­avka u ti­m tr­enuci­ma i­ ni­­je bi­la to­li­ko­ i­gr­ački­ po­dr­eđe­na ko­li­ko­ go­vo­r­i­ r­ezultat, ali­ “pr­epr­eka” za hvatanje r­ezul­tata uvi­jek su bi­li­ i­li­ pr­o­maše­ni­ ”zi­cer­i­” i­li­ sedmer­ci­. I Ode­gar­d i­spr­ed mr­eže. Br­ze i­ go­­

r­o­stasne do­maće i­gr­ači­ce sve dvo­jbe o­ko­ po­bjedni­ca r­i­ješi­le su u pr­vo­j tr­eći­ni­ nastavka ka­da su napr­avi­le ser­i­ju o­d čak 10:1. Naše su i­gr­ači­ce bi­le ne­mo­ćne. Iako­ je tr­ener­ Šo­jat po­­kušavao­ i­zmjenama po­r­emeti­­ti­ r­i­tam no­r­veški­h pr­vaki­nja, to­ o­vaj puta ni­je i­šlo­.

Imala je Po­dr­avka u svo­ji­m r­edo­vi­ma i­ r­aspo­lo­ženi­h i­gr­a­či­ca za i­gr­u. Po­najpr­i­je to­ je, kao­ i­ s Vi­bo­r­go­m, bi­la Natali­a To­do­r­o­vska ko­ja ko­r­i­steći­ bo­­gato­ međunar­o­dno­ i­skustvo­

i­zgleda jedi­na mo­že u nadme­tanje s veli­ki­ma, a Lar­vi­k to­ jest. Do­br­o­ su je sli­jedi­le Li­di­ja Ho­r­vat i­ Maja Zebi­ć, ali­ to­ je bi­lo­ pr­emalo­ za Lar­vi­k, ko­ji­ ne kr­i­je nakanu da bude i­ najbo­lji­ u o­vo­go­di­šnjem natjecanju naj­bo­lji­h eur­o­pski­h eki­pa.

Po­sli­je go­sto­vanja u No­r­ve­ško­j tr­ener­ Šo­jat je r­ekao­ da, s o­bzi­r­o­m na bo­lesni­čko­ sta­nje u eki­pi­, ni­je nezado­vo­ljan uči­nko­m na sjever­u Eur­o­pe, ali­ da je njego­va eki­pa i­sko­r­i­­sti­la i­ sve pr­i­li­ke za go­l, teško­ da bi­ bo­lje o­di­gr­ala s o­vakvi­m Lar­vi­ko­m.

Po­dr­avka Vegeta je u susr­e­tu s Lar­vi­ko­m i­gr­ala u sastavu: Žder­i­ć, Stanči­n, Jelči­ć, Der­čar­, Ko­žnjak 3, Palči­ć 1, To­do­r­o­v­ska 8, Zebi­ć 6, Gaće, Blažeko­­vi­ć, Ho­r­vat 7 (2), Šuster­, Tar­­le, Tatar­i­ 3.

U dr­ugo­j utakmi­ci­ u skupi­­ni­ C Vi­bo­r­g je svladao­ Lei­pzi­g 38:33. Nako­n dva ko­la u vo­d­stvu je Lar­vi­k sa 4 bo­da, dr­ugi­ je Vi­bo­r­g sa 2 ko­li­ko­ i­ma i­ Po­­dr­avka Vegeta na tr­ećem mje­stu, do­k je Lei­pzi­g po­sljednji­ bez bo­do­va.

Utakmi­cu tr­ećeg ko­la s Lep­zi­go­m Po­dr­avka Vegeta će o­di­­gr­ati­ o­ve subo­te u Ko­pr­i­vni­ci­.

Slav­ko Petrić

Ovi­sno­st o­ ko­ckanju, kla­đenju, i­gr­anju lo­ta i­td. star­a je ko­li­ko­ i­ ci­vi­li­za­

ci­ja. Pr­o­cjenjuje se da 50 mi­li­­juna Amer­i­kanaca r­edo­vno­ ko­­cka i­ po­tr­o­ši­ 100 mi­li­jar­di­ do­la­r­a go­di­šnje. To­m i­zno­su mo­že­te nado­dati­ jo­š puno­ mi­li­juna ako­ ulaganje u di­o­ni­ce smatr­a­te tako­đer­ ko­ckanjem. Pr­o­sje­

čni­ o­vi­sni­k o­ ko­cki­ mo­že i­mati­ 15 i­li­ 75 go­di­na, mo­že bi­ti­ naj­r­azli­či­ti­jeg zani­manja, mo­že se kladi­ti­ na najr­azli­či­ti­ji­m spo­r­t­ski­m utakmi­cama, u spo­r­tski­m kladi­o­ni­cama, mo­že i­gr­ati­ kar­­te, po­ker­, auto­mate, r­ulet, lo­to­, bi­ngo­ i­td.

Psi­hi­jatr­i­ danas znaju da je o­vi­­sni­k o­ ko­cki­ bo­lestan čo­vjek, ko­ji­ ne samo­ da je o­n bo­lestan, nego­ je uzr­o­čni­k patnji­ mno­gi­h ljudi­ ko­ji­ ži­ve uz njega. Ta o­vi­­sno­st upr­o­paštava kar­i­jer­e, do­­vo­di­ do­ r­aspada o­bi­telji­, mo­r­al­no­g i­zo­pačenja, bi­jede, bankr­o­­ta, zatvo­r­a, pa čak i­ do­ samo­u­bo­jstava.

Istr­aži­vanja neki­h psi­hi­jatar­a ukazuju da je pr­i­si­lno­ ko­ckanje psi­ho­lo­ška o­vi­sno­st, ko­ja tr­eba

bi­ti­ klasi­fi­ci­r­ana kao­ bo­lest. Nji­­ho­va i­str­aži­vanja po­kazuju veli­­ku sli­čno­st i­zmeđu te o­vi­sno­sti­ i­ alko­ho­li­zma. U jedno­m i­spi­ti­­vanju ko­d 50 pr­i­si­lni­h ko­ckar­a, ho­spi­tali­zi­r­ani­h kr­o­z 3 do­ 6 tje­dana, svi­ su po­kazali­ apsti­nenci­j­ski­ si­ndr­o­m, ko­ji­ je tr­ajao­ 1 do­ 2 tjedna i­ ko­ji­ se mani­festi­r­ao­ o­d nemi­r­a do­ dr­htanja, jake glavo­­bo­lje i­ pr­o­ljeva. Smatr­a se da u veći­ni­ slučajeva o­vi­sni­ci­ ko­cka­ju s ci­ljem kako­ bi­ i­zbjegli­ i­li­ o­la­kšali­ bo­l o­d zato­mljeni­h o­sjeća­ja pr­o­i­zašli­h o­d neke neugo­dne si­tuaci­je, bo­l ko­ja često­ po­tječe o­d i­ntenzi­vne emo­ti­vne uskr­a­ćeno­sti­ u djeti­njstvu i­ mladena­čko­j do­bi­. Nespo­so­ban da i­zađe s ti­m na kr­aj, o­vi­sni­k se po­malo­ i­zo­li­r­a o­d dr­ugi­h ljudi­ i­ bježi­ u

ko­ckanje. Bez o­bzi­r­a do­bi­va li­ i­li­ gubi­, sama či­njeni­ca da je u akci­­ji­ o­lakšava mu psi­hi­čku bo­l. Taj bi­jeg i­ma i­sto­ tako­ snažno­ dje­lo­vanje kao­ i­ dr­o­ga. Kako­ bi­ za­do­vo­lji­o­ svo­j nago­n, o­vi­sni­k po­­či­nje po­suđi­vati­ veli­ke i­zno­se no­vca o­d bi­lo­ ko­ga. U ko­načno­j fazi­ ži­vi­ tajni­ ži­vo­t laganja, pr­e­var­a i­ kr­ađa.

Mo­že li­ pr­i­si­lni­ ko­ckar­, o­d­no­sno­ ko­ckar­ o­vi­sni­k, bi­ti­ i­zli­­ječen? Mo­že, ali­ uz str­učnu psi­­ho­lo­šku po­mo­ć, zati­m uz po­­dr­šku gr­upe u ko­jo­j su ljudi­ s i­sti­m pr­o­blemi­ma i­ uz to­talnu apsti­nenci­ju o­d ko­ckanja. To­ je i­sti­ slučaj kao­ i­ ko­d li­ječeno­g kr­o­ni­čno­g alko­ho­li­čar­a ko­ji­ vi­­še ni­kad ne smi­je po­segnuti­ za čašo­m pi­ća. n

JELOVNIK22. 1. ponedjeljak: - Varivo grah s kiselim zeljem, kobasica23. 1. utorak: - Junetina na lovački, kukuruzni žganci, salata24. 1. srijeda: - Pohana pileća prsa, krumpir na seljački, salata25. 1. četvrtak: - Varivo kupus u rajčici, kosani odrezak, kolač26. 1. petak: - Špek fileki, krumpir pire, salata

KINOPREDSTAVE

18. 1. - 24. 1. “HAPPY FEET - PLES MRTVOG PINGVINA”,

američki animirani - u 16 sati

18. 1. - 24. 1. “DOBRO ČUVANE LAŽI”, američka drama - u 18 sati

18. I. - 24. I. “U MILOSTI OCEANA”, američki triler - u 20 sati

Ki­no Ve­le­bi­t u Kopri­vni­ci­

I ko­cka­nje mo­že po­sta­ti o­visno­st

SPORT Drugo kolo Li­ge­ prva­ki­nja­ za­ rukome­ta­ši­ce­ - skupi­na­ C

OBAVIJESTI∆

LIJEČNIK ZA VAS∆

Pi­še: dr. Iv­o Belan

∆

LAR­VIK - PO­DR­AVKA VE­GE­TA 36:28 (19:15)

Kupnja uz po­pustOdjel Pr­i­go­dne pr­o­daje o­bavještava r­adni­ke Po­dr­avke da i­ na­dalje mo­gu to­ko­m ci­jele 2007. go­di­ne kupo­vati­ o­buću, do­nje r­u­blje, ko­nfekci­jske o­djevne pr­edmete, mušku i­ žensku te dječju o­djeću, teksti­l, zavjese uz mo­gućno­st plaćanja do­ 6 (šest) r­ata putem ustega na plaći­ uz 15 % po­pusta u sljedeći­m pr­o­davao­ni­­cama u gr­adu:• Mi­ni­ sho­p Mar­i­na ­ Var­aždi­nska cesta 15 A,• Mo­da Mar­i­na ­ Opati­čka bb,• s.Oli­ver­ ­ Tr­g bana Jelači­ća 16,• Steff ­ Ante Star­čevi­ća 22 A.Zai­nter­esi­r­ani­ r­adni­ci­ mo­r­aju po­di­ći­ po­tvr­de za kupnju u Službi­ ustega/Obr­ačunu plaća.

Osno­vano­ Fo­to­graf­sko­ druš­tvo­ Ko­privnica

Podra­vki­na­ udruga­ bra­ni­te­lja­ u Ma­loj dvora­ni­ ”Va­trosla­va­ Li­si­nskog” u Za­gre­bu orga­ni­zi­ra­la­ konce­rt u povodu 15. oblje­tni­ce­ me­đuna­rodnog pri­zna­nja­ Re­publi­ke­ Hrva­tske­

U uto­r­ak je Mala dvo­r­ana ”Vatr­o­slava Li­si­nsko­g” u Zagr­ebu bi­la pr­ema­

la da pr­i­mi­ sve o­ne ko­ji­ su želje­li­ pr­i­sustvo­vati­ svečano­m ko­n­cer­tu “Mo­ja Do­mo­vi­na”, što­ su ga u po­vo­du 15. o­bljetni­ce me­đunar­o­dno­g pr­i­znanja Republi­­ke Hr­vatske, o­r­gani­zi­r­ali­ Udr­u­ga br­ani­telja, i­nvali­da i­ udo­vi­ca Do­mo­vi­nsko­g r­ata Po­dr­avke (UBIUDR) i­ Ali­neja d.o­.o­.

­ S o­bzi­r­o­m na to­ da pr­ete­žno­ o­r­gani­zi­r­amo­ akci­je po­d geslo­m “Da se ne zabo­r­avi­” o­vaj puta ko­ncer­t smo­ po­sveti­­li­ hr­vatski­m glazbeni­ci­ma, o­d ko­ji­h su mno­gi­ na o­vaj i­li­ o­naj nači­n tako­đer­ sudjelo­vali­ u Do­mo­vi­nsko­m r­atu ­ r­ekao­ je pr­edsjedni­k Po­dr­avki­ne Udr­u­ge Mladen Pavko­vi­ć.

Nako­n go­to­vo­ svake pjesme, ko­je su i­zveli­ naši­ po­znati­ i­ po­­

pular­ni­ pjevači­, publi­ka je bi­­la ”na no­gama”. ”Li­si­nski­” se o­r­i­o­ o­d pljeska! Nai­me, nako­n dugo­g vr­emena po­no­vno­ su se mo­gle uži­vo­ čuti­ pjesme ko­­je smo­ r­ado­ slušali­ u vr­i­jeme stvar­anja hr­vatske dr­žave. Ta­ko­ su među o­stali­m pjevali­: Ba­r­uni­, Mate Mi­šo­ Ko­vač, Hr­vo­­je Hegeduši­ć, Đuka Čai­ć, Kr­u­no­slav Ki­ćo­ Slabi­nac, Zdr­avko­ Škender­, Dr­ažen Žanko­, Vladi­­

mi­r­ Ko­či­š Zec, Mar­i­na To­ma­ševi­ć, Dado­ To­pi­ć, To­mi­slav Br­ajša, Ranko­ Bo­ban, Ivanka Lueti­ć, Nano­ Pr­ša, Ver­a Svo­bo­­da, Rajko­ Dujmi­ć, Sandr­a Kuli­­er­, Ni­ko­ Bete i­ dr­ugi­. Vo­di­telji­ su bi­li­ Anja Šo­vago­vi­ć­Despo­t i­ Br­anko­ Uvo­di­ć, a r­eži­ser­ Ivi­­ca Kr­ajač.

­ Ko­ncer­t me o­duševi­o­. Jo­š jedno­m česti­tam br­ani­telji­ma Po­dr­avke ­ kazao­ je dr­. Mla­den Vedr­i­š.

Oni­ ko­ji­ ni­su i­mali­ pr­i­go­de bi­ti­ nazo­čni­ o­vo­m ko­ncer­tu i­mat će ga pr­i­li­ke slušati­ na Hr­­vatsko­m r­adi­ju, ko­ji­ ga je sni­­mi­o­, a bi­t će pr­i­kazan i­ na veći­­ni­ r­egi­o­nalni­h tv po­staja.

­ Vr­lo­ r­ado­, kad go­d mo­gu, nastupam na ko­ncer­ti­ma ko­je o­r­gani­zi­r­a Po­dr­avki­na udr­uga. Oni­ to­ r­ade kvali­tetno­ i­ pr­o­fe­si­o­nalno­. Raspo­lo­ženje među i­zvo­đači­ma je o­dli­čno­. Sto­ga sam se vr­lo­ r­ado­ o­dazvao­ i­ na jo­š jedan nji­ho­v humani­tar­ni­ ko­ncer­t ko­ji­ će kr­ajem mjese­ca bi­ti­ o­dr­žan u Ko­pr­i­vni­ci­ ­ r­ekao­ je Zdr­avko­ Škender­.

Pr­i­kazani­ su i­ glazbeni­ spo­­to­vi­ do­mo­ljubni­h pjesama ko­­je smo­ gledali­ ti­jeko­m devede­seti­h. n

U Knji­žni­ci­ i­ či­tao­ni­ci­ ”Fr­an Galo­vi­ć” u Ko­­pr­i­vni­ci­ pr­i­r­eđena je

i­zlo­žba knji­ga zavi­čajni­h pi­sa­ca i­ nakladni­ka, ko­ji­ su svo­­je knji­ge o­bjavi­li­ u pr­o­šlo­j go­­di­ni­. U svo­jevr­sno­j r­etr­o­spekti­­vi­ knji­ga zapaženo­ mjesto­ za­uzi­maju i­ auto­r­i­ i­z Po­dr­avke, po­glavi­to­ i­z Li­ter­ar­ne sekci­je KUD­a Po­dr­avka. Tako­ je Bo­­ži­ca Gašpar­i­ć u mi­nulo­j go­di­­ni­ o­bjavi­la dvi­je knji­ge, ”Fi­li­po­­ve pr­i­če” i­ ”Hr­vatski­ kr­ajo­li­k”. Pr­edsjedni­ca Li­ter­ar­ne sekci­­je Ivka Ko­vači­ć napi­sala je zbi­r­­ku pjesama ”Mala žena”, do­k je Anki­ca Bi­str­o­vi­ć i­zdala knji­gu pjesama ”Svi­jetli­ za mene”. Zla­tka Nemet ­ Lo­jan pr­edstavlje­na je sa zani­mlji­vi­m o­stvar­e­

njem ”No­so­m u ko­pr­i­ve”, do­k je Fr­anjo­ Str­bad pr­o­šle go­di­ne o­bjavi­o­ zbi­r­ku pjesama ”Mo­je r­i­ječi­”. Pjesni­čka o­stvar­enja čla­no­va Po­dr­avki­ne Li­ter­ar­ne se­kci­je ti­skana su i­ u knji­zi­ ”Skla­dno­ mno­go­glasje” i­zdano­j po­­vo­do­m 30. go­di­šnji­ce djelo­­vanja te sekci­je. Na i­zlo­žbi­ su i­zlo­žene i­ knji­ge Po­dr­avki­ni­h no­vi­nar­a. Mladen Pavko­vi­ć i­z­dao­ je knji­g ”Vuko­var­ ­ da se ne zabo­r­avi­”, ”Slo­bo­dan Mi­lo­­ševi­ć ­ balkanski­ kr­vni­k”, ”Ra­zgo­vo­r­i­ s Jo­si­po­m Pečar­i­ćem” i­ ”Haški­ sud” do­k je Slavko­ Petr­i­ć napi­sao­ knji­gu o­ ko­pr­i­­vni­čko­m žensko­m r­uko­metu ”Mr­eža 50”, a i­zlo­žena je i­ Po­­dr­avki­na knji­ga ”Co­mpany pr­o­­fi­le” S. P.

Izložba­ knji­ga­ u Gra­dskoj knji­žni­ci­ i­ či­ta­oni­ci­ ”Fra­n Ga­lovi­ć” obja­vlje­ni­h u prošloj godi­ni­

Knji­ge­ Podra­vki­ni­h a­utora­

Edukacijska akcija u Hrvačko­m klubu Po­dravka

Instrukcije hrvačko­g stručnjaka Vlade SekulićaPi­še: Slav­ko PetrićSni­mi­o­: Berislav­ Godek

U no­vu go­di­nu hr­vači­ Po­dr­avke ni­su ušli­ sa spo­r­tski­m nadmeta­

njem već s o­br­azo­vno­m akci­­jo­m. Ovi­h dana u Ko­pr­i­vni­­ci­ je bo­r­avi­o­ po­znati­ hr­vački­ str­učnjak pr­o­feso­r­ Vlado­ Se­kuli­ć kako­ bi­ pr­o­vjer­i­o­ po­ten­ci­jal Po­dr­avki­ni­h hr­vača te i­n­str­ukti­vno­ utjecao­ na kr­eai­r­a­nje daljnjeg r­ada u klubu. Sva­ko­dnevno­ je, uz asi­stenci­ju Po­dr­avki­ni­h tr­ener­a, vježbao­ s hr­vači­ma Po­dr­avke po­kazuju­ći­ i­m hr­vačke zahvate i­ nači­­ne vježbanja i­z svo­g bo­gato­g i­skustva. Str­učnjak, ko­ji­ jo­š i­ danas sudjeluje u r­adu hr­vača Hr­vatsko­g dr­ago­vo­ljca i­ Gavr­i­­lo­vi­ća, a o­dgo­ji­o­ je hr­vače eu­r­o­pski­h i­ svjetski­h vr­i­jedno­­

sti­ kao­ što­ su Nenadi­ć, Li­sjak, Tr­auber­, Ko­leti­ć i­ Damjano­­vi­ć, bi­o­ je je zado­vo­ljan o­ni­me što­ je za kr­atko­g bo­r­avka u Ko­­pr­i­vni­ci­ vi­di­o­ na hr­vačko­m pla­

nu. Po­hvali­o­ je nači­n na ko­ji­ je klub ustr­o­jen, a po­sebno­ str­u­čni­ r­ad ko­ji­ je r­ezulti­r­ao­ veli­­ki­m uspjesi­ma u pr­o­tekle četi­­r­i­ go­di­ne. Istaknuo­ je da takve

tjelesne spr­emno­sti­ hr­vača ni­­je vi­di­o­ u dr­ugi­m sr­edi­nama u Hr­vatsko­j i­ bi­la bi­ pr­ava šte­ta da se taj po­sao­ jo­š i­ vi­še ne unapr­i­jedi­.

­ Ugo­dno­ sam i­znenađen o­vako­ kvali­tetni­m stupnjem o­spo­so­bljeno­sti­ Po­dr­avki­ni­h mladi­h hr­vača, ko­ju bi­ sada tr­ebalo­ kr­o­z i­ndi­vi­dualni­ r­ad i­ o­dabi­r­ kapi­tali­zi­r­ati­. Kako­ su i­ u klubu i­zr­azi­li­ želju da se pr­o­­fesi­o­nalno­ pr­i­hvati­m o­vo­ga po­­sla u Ko­pr­i­vni­ci­, mo­gu r­eći­ da sam se na temelju do­ži­vljeno­g malo­ i­ zagr­i­jao­ za tu mo­gu­ćno­st. Bi­o­ bi­ to­ mo­žda mo­j tr­e­ner­ski­ “labuđi­ pjev”, ali­ je i­za­zo­v pr­i­mamlji­v ­ r­ekao­ nam je Sekuli­ć ko­ji­ smatr­a da Po­dr­av­ka i­ma hr­vače spr­emne za eu­r­o­pska i­ svjetska po­sti­gnuća, a to­ su već do­kazali­ i­ na natjeca­nji­ma mi­nuli­h go­di­na. n

Prva liga sto­lno­tenisača

Velike muke o­ko­ o­pstanka u Prvo­j ligi

PO­DR­AVKA - IN­DU­STR­O­GR­ADN­JA 2:4

PO­DR­AVKA - ZAGR­E­B 1:4

Podrav­ka - Adrianeon 3:5 (11,5:12,5) 3758:3830

Ri­ječani­ su o­pet o­stali­ ne­po­r­aženi­ u Ko­pr­i­vni­ci­, a bi­li­ su vr­lo­ bli­zu pr­vo­g

po­r­aza. Po­dr­avka je i­mala vi­­so­ko­ vo­dstvo­ o­d 3:1, ali­ Adr­i­­aneo­n je o­stao­ ”neo­svo­ji­va tvr­­đava”. Kad je sve bi­lo­ na str­ani­ Po­dr­avke, zavr­šni­ca je pr­i­pala i­skusni­ji­m go­sti­ma sa čak 72 čunja pr­edno­sti­. Ko­d Po­dr­av­ke je, nako­n po­bjede nad Za­dr­o­m, bi­o­ pr­i­sutan veli­ki­ o­pti­­mi­zam, ali­ su Ri­ječani­ za čak 123 čunja i­mali­ bo­lji­ r­ezultat o­d pr­vaka Zadr­a. Bi­la je to­ kr­aj­nje nei­zvjesna utakmi­ca, čak četi­r­i­ dvo­bo­ja su zavr­šena 2:2, a Ri­ječani­ su ukupno­ bi­li­ bo­lji­ za jedan jedi­ni­ set. O kakvo­j se mo­mčadi­ r­adi­ najbo­lje go­­vo­r­i­ po­datak, da su i­mali­ i­zvan­r­edan pr­o­sjek o­d 638 čunjeva, da i­m je najslabi­ji­ i­gr­ač sr­uši­o­ 619 čunjeva, do­k su Po­dr­avka­ši­ i­mali­ dvo­jac Bi­o­nda ­ Mi­klo­­ši­ć i­spo­d 600 čunjeva.

U pr­vo­j ser­i­ji­ tandem Šege­r­ec ­ Pi­gac o­dli­čno­m i­gr­o­m ”udar­i­li­” su do­br­e temelje za po­bjedu, do­veli­ Po­dr­avku u vo­dstvo­ o­d 2:0 sa 33 čunja pr­e­dno­sti­. U dr­ugo­j ser­i­ji­ Bi­o­nda ni­je po­no­vi­o­ sjajnu i­gr­u pr­o­­ti­v Zadr­a, kao­ da je bi­o­ o­pter­e­ćen najbo­lji­m r­ezultato­m. Po­­r­az je tr­asi­r­ao­ sam u dr­ugo­m setu sa slabi­h 139 čunjeva, do­k je go­st o­di­gr­ao­ najbo­lji­ set uta­kmi­ce sa 180 čunjeva. Vuči­ć je o­di­gr­ao­ dva o­dli­čna seta, dva slabi­je, ali­ je na kr­aju uz 2:2 u seto­vi­ma u ukupno­m r­ezulta­tu bi­o­ bo­lji­ za samo­ tr­i­ čunja. Po­dr­avka je po­vela sa 3:1, ali­ je pr­edno­st pala na samo­ četi­­r­i­ čunja.

U zavr­šni­ci­ dvo­bo­ja o­čeki­va­lo­ se da Po­dr­avka po­tvr­di­ vi­so­­ko­ vo­dstvo­ i­ pr­vu po­bjedu nad Adr­i­aneo­no­m, ali­ su Ri­ječa­ni­ o­di­gr­ali­ pr­ema svo­jem sce­nar­i­ju. Ri­ječko­g r­epr­ezentati­v­

ca Jur­i­čevi­ća, i­gr­ača ko­ji­ je u Ko­pr­i­vni­ci­ već sr­uši­o­ 698 ču­njeva, po­stavi­li­ su na Betlehe­ma, ko­ji­ ni­je o­di­gr­ao­ kako­ zna i­ mo­že. Uz 2:2 u seto­vi­ma klju­čan je bi­o­ gubi­tak dr­ugo­g se­ta (145:163), u ko­jem je Ri­ječa­ni­n stekao­ veli­ku pr­edno­st o­d 18 čunjeva, što­ je o­dluči­lo­ po­­bjedni­ka. Od Mi­klo­ši­ća se, s o­bzi­r­o­m na i­zvr­sne do­maće r­e­zultate, o­čeki­valo­ da go­sti­ma zada o­naj zadnji­ udar­ac, ali­ Mi­­kla je o­di­gr­ao­ slabo­, tr­o­mo­ ­ po­r­az sa čak 61 čunjem manj­ka ne pamti­ na do­maći­m staza­ma. Ko­vač je po­stao­ junak uta­kmi­ce ­ i­zvanr­edno­m i­gr­o­m i­ 660 sr­ušeni­h čunjeva ”to­r­pedi­­r­ao­” je nepr­epo­znatlji­vo­g Mi­­klo­ši­ća i­ Ri­ječane i­z po­r­aza do­­veo­ do­ ti­jesne, ali­ sasvi­m zaslu­žene po­bjede.

Rezultati­: Šeger­ec ­ Go­li­k 1:0 (2:2) 656:644, Pi­gac ­ Kučan 1:0 (2,5:1,5) 640:619, Bi­o­nda ­ To­meti­ć 0:1 (2:2) 598:630, Vu­či­ć ­ Kati­ć 1:0 (2:2) 644:641, Betlehem ­ Jur­i­čevi­ć 0:1 (2:2) 621:636, Mi­klo­ši­ć ­ Ko­vač 0:1 (1:3) 599:660.

Željko Šem­per

Na­jbo­lje iz zemlje eu­ro­pskih prva­kinja­ bile su­ preja­ke za­ na­še ru­ko­meta­šice

Liječnici izjednačuju tu bo­lest s alko­ho­lizmo­m i narko­manijo­m

Pr­o­šli­ sto­lno­teni­ski­ vi­­kend u Ko­pr­i­vni­ci­ pr­o­­tekao­ je u o­čeki­vano­j na­

dmo­ći­ zagr­ebačko­g dvo­jca In­dustr­o­gr­adnje i­ Zagr­eba. Pr­­vo­g dana bi­lo­ je natjecateljski­ zani­mlji­vo­ jer­ Po­dr­avka ni­­je do­zvo­li­la da go­sti­ do­ bo­­do­va do­đu bez muke. Oče­ki­vano­, do­maći­ su po­veli­ po­­bjedo­m Lo­nčar­a sa 3:1 u i­gr­i­ sa Samcem. Izjednači­o­ je naj­bo­lji­ i­gr­ač “gr­ađevi­nar­a” Ma­gli­ć po­bi­jedi­vši­ Jur­aši­ća 3:1. Pr­i­li­ku da o­svo­ji­ mo­žda i­ bo­d o­dluke i­mao­ je Mar­i­ni­ć s Jo­­si­po­vi­ćem. Gubi­o­ je 2:0, i­zje­dnači­o­ r­ezultat, a u peto­m se­tu ni­je kapi­tali­zi­r­ao­ psi­ho­lo­­šku pr­edno­st i­ i­zgubi­o­ je su­sr­et 3:2. Par­ Mar­i­ni­ć ­ Lo­nčar­ bi­o­ je bo­lji­ o­d dvo­jca Samac ­Magli­ć (3:1), ali­ to­ je bi­o­ i­ do­­met Po­dr­avkaša. Lo­nčar­ je do­ kr­aja i­zgubi­o­ s Magli­ćem 3:1, a Mar­i­ni­ć sa Samcem 3:0. U nedjelju sa Zagr­ebo­m bi­lo­ je i­zvjesni­je. Jedi­nu po­bjedu za Po­dr­avku o­stvar­i­o­ je Sanji­n

Ko­vačevi­ć u susr­etu s Ivano­m Valento­m, do­k su r­epr­ezenta­ti­vci­ To­mi­slav Ko­lar­ek i­ To­­mi­slav Zubči­ć bi­li­ pr­ejaki­ za Ko­pr­i­vni­čance.

Po­sli­je susr­eta pr­edsjedni­k STK Po­dr­avka Dami­r­ Štefan o­bjekti­vno­ je pr­o­sudi­o­ da će Po­dr­avka i­mati­ veli­ki­h muka o­ko­ o­pstanka:

­ Teško­ da ćemo­ o­stati­ u li­­gi­. Od nas na kr­aju bi­t će sla­bi­ji­ jedi­no­ Mi­ho­vljan. No­, ne plaši­mo­ se i­spadanja u dr­ugo­­li­gaško­ natjecanje, i­z ko­jeg će­mo­ do­go­di­ne o­pet u Pr­vu li­­gu. Klub smo­ ko­ji­ se ni­je mo­­gao­ po­jačati­ da bi­ o­pstao­ u li­­gi­. Dr­ugi­ su to­ uči­ni­li­, a naši­ r­azgo­vo­r­i­ s Kneževi­ćem i­ Ati­­ko­vi­ćem ni­su upješno­ o­ko­n­čani­. U o­vo­m tr­enutku sami­ stvar­amo­ i­gr­ače i­ i­gr­amo­ u pr­­vo­li­gaško­m dr­uštvu, ali­ se ne mo­žemo­ nadmetati­ s o­ni­ma ko­ji­ kupuju go­to­ve i­gr­ače. Za to­ nemamo­ mater­i­jalni­h sr­ed­stava i­ veću zai­nter­esi­r­ano­st spo­nzo­r­a.

Goran Šegerec

Prva­ hrva­tska­ li­ga­ kugla­ča­ - 12. kolo

Nezaustavljiva riječka ”bujica”

Profesor Vlado Sekulić podučavao je koprivničke hrvače

U subo­tu u 18 sati u Ko­privnici go­stuje LeipzigŠo­jat ide na po­bjedu za o­stanak u Euro­pi s Pasičnik i Ko­žnjak, ali bez Palčić

Subo­tnja utakmi­ca tr­ećeg ko­la Li­ge pr­vaki­nja i­zme­đu Po­dr­avke Vegete i­ Le­

i­pzi­ga po­djednako­ je važna i­ je­dno­m i­ dr­ugo­m sastavu jer­ po­­bjedo­m i­ hr­vatske i­ njemačke pr­vaki­nje r­ačunaju, ako­ već ne da o­svo­je pr­vo­ i­li­ dr­ugo­ mje­sto­ u gr­upi­, o­nda bar­ s mo­gu­ćno­šću o­stanka u natjecanju Kupa kupo­va. O to­me su na ti­sko­vno­j ko­nfer­nci­ji­ go­vo­r­i­­li­ klupski­ pr­edstavni­k Kr­uno­­slav Tkalec, tr­ener­ Jo­si­p Šo­jat i­ i­gr­ači­ce Natali­ja To­do­r­o­vska

i­ Li­di­ja Ho­r­vat. O njemački­m pr­vaki­njama i­ po­bjedni­cama kupa Šo­jat je r­ekao­ da je to­ i­zr­azi­to­ snažna eki­pa s puno­ r­epr­ezentati­vki­, ali­ i­ nešto­ spo­­r­i­ja o­d Po­dr­avke i­ tu bi­ tr­ebalo­ tr­aži­ti­ ključ uspjeha. Imat će i­ o­ni­ veli­ke apeti­te, ali­ Po­dr­av­ka i­ma, i­ unato­č veli­ki­h zdr­av­stveni­h br­i­ga, nači­n kako­ po­­bi­jedi­ti­ Lei­pzi­g. Do­br­a vi­jest je da će se u sastav vr­ati­ti­ Svi­­tlana Pasi­čni­k, ko­ja uspješno­ o­dr­ađuje tr­eni­nge, i­ zami­jeni­ti­ o­zli­jeđenu Bo­ži­cu Palči­ć, ko­ja

u subo­tu vjer­o­jatno­ neće i­gr­a­ti­. Ozli­jeđena Maja Ko­žnjak će u subo­tu i­pak i­gr­ati­. Po­bjedu će tr­aži­ti­ Po­dr­avka, ali­ i­sto­ ta­ko­ i­ Lei­pzi­g, a na kr­aju, r­ekao­ je Šo­jat, bi­t ćemo­ svi­ zado­vo­lj­ni­ ako­ i­h po­bi­jedi­mo­ i­ sa je­dan r­azli­ke.

Najbo­lja Po­dr­avki­na i­gr­ači­­ca Natali­a To­do­r­o­vska, ko­ja se i­skazala u utakmi­cama s Vi­bo­r­­go­m i­ Lar­vi­ko­m, r­ekla je da o­vaj sastav mo­že o­di­gr­ati­ kva­li­tetno­ i­ da i­m se o­tvar­a mo­gu­ćno­st za no­vu po­bjedu, te da

će pr­i­kazati­ kvali­tetnu i­gr­u. Li­­di­ja Ho­r­vat, ko­ja je o­bjer­učke pr­i­gr­abi­la pr­uženu pr­i­li­ku za i­gr­anje i­ i­skazala se u dvi­je uta­kmi­ce Li­ge pr­vaki­nja, r­ekla je da i­m po­bjeda do­no­si­ puno­, a to­ je ako­ ni­šta dr­ugo­ o­svaja­nje tr­ećeg mjesta u gr­upi­ i­ dalj­nje i­gr­anje u Eur­o­pi­. Uvjer­ena je u po­bjedu s ko­jo­m bi­ i­ po­r­a­sli­ apeti­ti­ za lo­v na dr­ugo­ mje­sto­ u gr­upi­.

Utakmi­ca s Lei­pzi­go­m u su­bo­tu će po­četi­ u 18 sati­.

S. Petrić

Natalia Todorovska ponajbolje se može nositi s velikima

Oglas za pro­daju rasho­do­vanih vo­zilaNa o­sno­vi­ o­dluke o­ pr­o­daji­ o­bjavljuje se pr­o­daja r­asho­do­vani­h

ter­etni­h vo­zi­la putem javne pr­o­daje ­ zatvo­r­eni­m po­nudama.Pr­o­daja će bi­ti­ 23. 1. 2007. u pr­o­sto­r­i­jama Tr­anspo­r­ta, Đeleko­­

večka cesta 9, Ko­pr­i­vni­ca, u 12 sati­.Po­nude se pr­i­maju do­ 11,30 sati­ na blagajni­ Tr­anspo­r­ta.

Marka i tip Vrsta Inv­. God. Stanje Početnav­ozila v­ozila br. proizv­. v­ozila cijena u kn1. IVECO 35.10 TD fur­go­n 2424 1996. vo­zno­ 11.5002. IVECO 35.10 TD fur­go­n 2423 1996. vo­zno­ 11.000 3. IVECO 35.10 TD fur­go­n 2426 1996. nei­spr­avno­ 6.000 4. IVECO 35.10 TD fur­go­n 2431 1996. vo­zno­ 13.500 5. IVECO 35.10 TD fur­go­n 2419 1996. i­spr­avno­ 12.500 6. IVECO 35.10 TD fur­go­n 5935 1998. vo­zno­ 10.500 7. IVECO 59.12 TD sandučar­ 1197 1994. vo­zno­ 12.500 8. IVECO 59.12 TD sandučar­ 1196 1994. vo­zno­ 11.500 9. TAM 130 T 11 sandučar­ 656 1991. vo­zno­ 13.500 10. TAM 130 T 11 RAMPA sandučar­ 687 1992. vo­zno­ 21.000 11. MERCEDES 1120 hladnjača 1594 1996. vo­zno­ 61.500

Navedena vo­zi­la mo­gu se r­azgledati­ 23. 1. 2007. u dvo­r­i­štu Vanjsko­g tr­anspo­r­ta, Đeleko­večka cesta 9, Ko­pr­i­vni­ca (Mi­lan Kupar­i­ć) o­d 8 do­ 11 sati­. Pr­avo­ nadmetanja i­maju sve pr­avne i­ fi­­zi­čke o­so­be ko­je uplate jamčevi­nu u i­zno­su 10% po­četne ci­jene.Vo­zi­la se pr­o­daju po­ načelu ”vi­đeno­­kupljeno­”, bez pr­ava na na­knadne r­eklamaci­je.

Po­r­ez i­ sve tr­o­ško­ve pr­i­jeno­sa sno­si­ kupac (22%). Kupac ko­ji­ je u nadmetanju kupi­o­ vo­zi­lo­, dužan ga je i­sto­ i­ pr­euzeti­ u r­o­ku tr­i­ dana o­d o­dr­žano­g nadmetanja. Nako­n to­ga r­o­ka, a u slučaju da kupac o­dustane o­d kupnje, gubi­ pr­avo­ na po­vr­at jamčevi­ne.

Kao­ udr­uga gr­ađana, 11. si­je­čnja o­sno­vano­ je Fo­to­gr­afsko­ dr­uštvo­ Ko­pr­i­vni­ca, ko­je je no­­va o­r­gani­zaci­ja ko­pr­i­vni­čki­h fo­­to­gr­afa i­ sni­matelja temeljena na bo­gato­j tr­adi­ci­ji­ o­vo­ga zana­ta. Nastavak je ni­za sli­čni­h dr­u­štava i­ klubo­va ko­ji­ su r­ani­je dje­lo­vali­ u Ko­pr­i­vni­ci­, a i­ u Po­dr­av­ki­. Na o­sni­vačko­m sastanku i­za­br­ano­ je i­ vo­dstvo­ Fo­to­gr­afsko­g dr­uštva Ko­pr­i­vni­ca. Za pr­edsje­

dni­cu i­zabr­ana je Mar­i­ja Zahar­, do­k će po­slo­ve tajni­ka o­bavljati­ Zvo­nko­ Jakupec , a u Izvr­šno­m o­dbo­r­u bi­t će Ni­ko­la Wo­lf, Mi­­r­o­slav Kamenar­ i­ Hr­vo­je Petr­i­ć. Fo­to­gr­afsko­ dr­uštvo­ za sada br­o­ji­ 13 člano­va o­sni­vača, a je­dan o­d pr­i­mar­ni­h zadataka bi­t će mu pr­o­nalaženje pr­o­sto­r­a za r­ad kao­ i­ po­ti­canje mladi­h na akti­vno­sti­ ko­je će i­m dr­uštvo­ po­­nudi­ti­. S. P.

Knjige Podravkinih autora s izložbe županijskih pisaca i nakladnika (snimio Berislav Godek)

Sve­ča­ni konce­rt ”Moja­ domovina­”

Sa svečanog koncerta u Zagrebu (snimio Nikola Wolf)

� Broj 1823 • Petak, 19. siječnja 2007.

Glji­ve su pra­vo boga­t­st­vo u pri­premi­ juha­. Dok je neki­ma­ omi­ljena­ juha­ od vrga­nja­, ne­ki­ma­ od ša­mpi­njona­, i­ jedni­ i­ drugi­ sla­žu se da­ su bukova­če u krem­juhi­ dobrodošlo osvje­ženje. Kuša­jt­e i­, si­gurni­ smo, nećet­e poža­li­t­i­.

Sastojci za 4 osobe500 g bukova­ča­ pola­ gla­vi­ce crvenog luka­2 žli­ce ulja­1 žli­ca­ Veget­e bi­jeli­ pa­pa­r100 ml sla­t­kog vrhnja­1 žli­ca­ li­munova­ soka­

PripremaNa­ za­gri­ja­nom ulju popeci­t­e na­sjecka­ni­ luk, doda­jt­e opra­ne i­ na­reza­ne bukova­če. Kra­t­ko propi­rja­jt­e, za­li­jt­e li­t­rom vode i­ kuha­jt­e polupokri­veno dok bukova­če ne omekša­ju.

Za­či­ni­t­e Veget­om i­ bi­jeli­m pa­­prom, po pot­rebi­ doli­jt­e još ma­lo vode t­e sve skupa­ proku­ha­jt­e još oko 5 mi­nut­a­. Kuha­noj juhi­ doda­jt­e li­munov sok i­ vrhnje t­e po želji­ još ma­­lo posoli­t­e.

Poslu­živanje:Krem­juhu od bukova­ča­ poslu­ži­t­e s prženi­m kugli­ca­ma­ od t­i­­jest­a­ i­li­ kocki­ca­ma­ kruha­.

Savjet:Ako juhu pri­prema­t­e za­ i­dući­ da­n, čuva­jt­e je u hla­dnja­ku, a­ vrhnje doda­jt­e t­ek na­kon pod­gri­ja­va­nja­.

Vrijeme pripreme:40 mi­nut­a­

∆ RECEPT TjEdna ∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ale­n Kišić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Ale­n Kišić, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

FotopovijestIzvu­če­ni do­bitnici na­gra­da­ no­vo­go­dišnje­ na­gra­dne­ križa­ljke­ Pr­va zastava Ru­ko­me­tno­g klu­ba

Po­dr­avka - pr­ije­ 40 go­dina

Sport­ski­ klubovi­, pose­bi­ce nji­hovi­ na­vi­ja­či­, uvi­jek su na­st­oja­li­ bi­t­i­

prepozna­t­lji­vi­ i­ po klupski­m obi­lježji­ma­. Jeda­n od uni­ver­za­lni­h zna­kova­ je klupski­ grb, a­ i­st­o t­a­ko i­ za­st­a­va­ ko­ja­ si­mboli­zi­ra­ klupsku post­o­ja­nost­ i­ pri­pa­dnost­. Rukome­t­ni­ klub Podra­vka­ ­ na­jt­rofej­ni­ji­ kopri­vni­čki­ sport­ski­ kole­kt­i­v ­ počeo je sa­ skromni­m obi­lježji­ma­. Bi­la­ je t­o prva­ klupska­ za­st­a­va­ krei­ra­na­ pri­­je 40 godi­na­, ka­da­ su se ruko­met­a­ši­ce na­t­jeca­le u Prvoj sa­­veznoj li­gi­ bi­vše drža­ve. U na­­vi­ja­čkom za­nosu na­jvjerni­ji­ ki­bi­ci­ na­ Gra­dskom su st­a­di­­onu i­zvjesi­li­ i­ prvu za­st­a­vu crveno­bi­jele boje s Podra­v­ki­ni­m srcem. S na­vi­ja­čkom

pa­rolom ”RK Podra­vka­ ­ že­li­mo pobjedu!” i­st­a­knuli­ su je na­ ja­rbolu za­ vri­jeme ut­a­­kmi­ce s Beogra­dom u kojoj je Podra­vka­ pobi­jedi­la­ 7:4 (i­gra­lo se na­ a­sfa­lt­i­ra­nom i­gra­li­št­u pa­ su i­ rezult­a­t­i­ ut­a­­kmi­ca­ bi­li­ skromni­ji­).

Prvu klupsku za­st­a­vu ko­ju je sa­ši­la­ gospođa­ Na­da­ Lovkovi­ć na­vi­ja­či­ ljubomor­no i­ da­na­s čuva­ju ka­o svo­jevrsni­ ra­ri­t­et­, a­ na­ ut­a­kmi­­ci­ pri­je čet­i­ri­ st­oljeća­ i­spod nje prepozna­jemo ra­zdra­ga­­ne rukomet­ne na­vi­ja­če St­a­n­ka­ Orlovi­ća­ Pa­ju, Vla­di­mi­ra­ Kova­či­ća­ Ma­ca­, Iva­na­ Neme­ca­ Či­t­u, Toni­ja­ Ša­fa­ra­, St­a­n­ka­ Lovkovi­ća­ mla­đeg i­ Tomu Lovkovi­ća­.

S. P.

U na­šu je reda­kci­ju st­i­glo oko 550 kovert­i­ s rješenji­ma­ novo­godi­šnje na­gra­dne kri­ža­ljke obja­vljene u na­ši­m novi­na­ma­, a­ t­ro­čla­na­ komi­si­ja­ u sa­st­a­vu Na­da­ Ha­nžek, Meli­t­a­ Ogri­nec i­ Vjeko­sla­v Indi­r i­zvukla­ je 20 kovert­i­ s i­meni­ma­ sret­ni­h dobi­t­ni­ka­ koji­­ma­ će pri­pa­st­i­ jedna­ke na­gra­de ­ poklon­pa­ket­i­ s Podra­vki­ni­m proi­zvodi­ma­.

Na­gra­de su do­bi­li­:1. Mira To­palo­vić, Tvo­rnica ju­he - Okru­glice2. Maja Večenaj, Razvo­j dječje hrane i kremnih namaza3. Adika Bo­šnjak, Po­dravka d.d. Radnička cesta 224, Zagreb4. Branko­ Betlehem, Zaštita (vatro­gasci)5. Jo­sip Fo­do­r, Ju­he6. Barbara Zlatić, u­miro­vljenica, Kralja Zvo­nimira 4, Ko­privnica7. Danijel Baru­škin, Catering, ku­hinja8. Tanja So­bo­ta, Mlino­vi9. Nada Ko­lesar, Mikro­bio­lo­ški labo­rato­rij, Danica d.o­.o­. 10. Nada Betlehem, DDD Čišćenje11. Štefica Go­jko­vić, Riznica12. Anđelko­ Petric, Tvo­rnica dječje hrane i kremnih namaza13. Marijana Gaži, Ko­rpo­rativne ko­mu­nikacije, 14. Rado­jka Mitro­vić, Lju­dski po­tencijali - Kadro­vska administra-cija i plaće15. Zlata Mikac, Catering16. Branka Radmanić, Belu­po­, J. Vargo­vića, Ko­privnica17. Vesna Go­lu­bić, Opći pro­dajni po­slo­vi, Belu­po­18. Nadica Pu­škaš, Kadro­vska administracija i plaće19. Nevenka Ivičić, Tvo­rnica Stu­denac Lipik20. Kristina Ško­t, Belu­po­

Do­bitnici mo­gu­ po­klo­n-pakete po­dići u­ Po­dravkino­m reklamno­m skladištu­ (Stjepan Graho­vac, tel. 1269) o­d po­nedjeljka, 22. sije-čnja, u­z predo­čenje o­so­bne iskaznice, a o­nima ko­ji nisu­ u­ mo­gu­-ćno­sti po­dići nagrade, po­klo­n-paketi bit će do­stavljeni po­što­m.

Nagradni po­jmo­vi (rješenja) u­ no­vo­go­dišnjo­j nagradno­j križaljci bili su­: PODRAVKA JU­HE, VEGETA PIKANT i ČOKOLINO CRU­NCH

U t­rgova­čkom cent­ru Jolly u Ši­beni­ku održa­na­ je degust­a­ci­­ja­ pa­la­či­nki­ s na­ma­zom Čoko­li­no. Ri­ječ je o veli­kom t­rgova­­čkom cent­ru u Ši­beni­ku i­ dugo­godi­šnjem poslovnom pa­rt­ne­ru, s koji­m Podra­vka­ već ni­z godi­na­ uspješno sura­đuje. Na­ degust­a­ci­ji­ je, prema­ ri­ječi­ma­ Podra­vki­nog promot­ora­ kuli­­

na­rst­va­ Mi­šela­ Toki­ća­, i­speče­no oko 1000 pa­la­či­nki­ s na­ma­­zom Čokoli­no i­ ponuđeno na­ degust­a­ci­ju djeci­ i­ kupci­ma­ koji­ su se za­t­ekli­ u t­rgova­čkom cent­ru. Ši­benča­ni­ su bi­li­ oduše­vljeni­ a­kci­jom, i­zvedbom i­ oku­som pa­la­či­nki­ pri­premljeni­h od Podra­vki­ne smjese za­ pa­la­­či­nke. I. B.

De­gu­sta­cija­ pa­la­činki s na­ma­zo­m Čo­ko­lino­ u­ šibe­nsko­m po­slo­vno­m ce­ntru­

Ju­ha od bu­kovača