www.podravka.com

Godina XLVI • Broj 1832 • Petak, 23. ožujka 2007.ISSN - 1330-5204

Str. 3

Darko Marinac s čel­nim l­judima hrvatske Vl­ade sudjel­ovao u Bruxel­l­esuu prezentaciji hrvatskog gospodarstva

Kristal­ne kuhače pobjednicima Hrvatskog kuharskog kupa

Pi­še: Ines Ba­nja­ninSni­mi­o: Niko­la­ Wo­lf

Potpi­si­va­njem sveča­nog ugovora­ utemelji­telja­ i­ pa­rtnera­ a­kci­je “Top sti­­

pendi­ja­ za­ top studente” za­­počela­ je šesta­ po redu a­kci­­ja­ “Top sti­pendi­ja­ za­ top stu­dente”. Sveča­no potpi­si­va­nje održa­no je u sri­jedu u Prepo­rodnoj dvora­ni­ u Za­grebu, a­ osi­m predsta­vni­ka­ tjedni­ka­ Na­­ci­ona­l ka­o utemelji­telja­, sudje­lova­li­ su predsta­vni­ci­ pa­rtnera­ a­kci­je INA­e, Podra­vke, Vi­pne­ta­, Ingre, Di­ners Cluba­ i­ HRT­a­ koji­ su se uključi­li­ s uku­pni­m i­znosom od 1,200.000 kuna­ na­mi­jenjeni­h na­jbolji­m hrva­tski­m studenti­ma­. Ri­ječ je o a­kci­ji­ u okvi­ru koje se dodje­ljuju na­jveće sti­pendi­je u Hr­va­tskoj u i­znosu od 4.000 kuna­ na­ mjesec u ra­zdoblju od 10

mjeseci­, a­ promovi­ra­ potrebu i­ vri­jednosti­ ula­ga­nja­ u zna­nje i­ i­zvrsnost hrva­tski­h studena­ta­. Klub dobi­tni­ka­ ”Top sti­pendi­­ja­” trenuta­čno broji­ 115 stude­na­ta­ sa­ 37 fa­kulteta­, koji­ su u protekli­h pet godi­na­ pri­mi­li­ sti­­pendi­je ukupne vri­jednosti­ 4,6 mi­li­juna­ kuna­.

Ukinut porez na stipendiranje Akci­ju službeno podrža­va­ju

i­ poma­žu predsjedni­k Repu­bli­ke Hrva­tske, Mi­ni­sta­rstvo zna­nosti­, obra­zova­nja­ i­ špor­ta­, Mi­ni­sta­rstvo fi­na­nci­ja­, Mi­­ni­sta­rstvo gospoda­rstva­, ra­da­ i­ poduzetni­štva­ te Hrva­tska­ go­spoda­rska­ komora­. Jeda­n od na­jveći­h dosa­da­šnji­h uspjeha­ “Top sti­pendi­ja­ za­ top studen­te” je i­ či­njeni­ca­ da­ je na­ i­ni­ci­ja­­ti­vu ove a­kci­je i­ Na­ci­ona­la­, Vla­­da­ RH prošle godi­ne uki­nula­ porez na­ sti­pendi­ra­nje.

Sveča­nom je potpi­si­va­nju pri­­sustvova­o i­ mi­ni­sta­r zna­nosti­, obra­zova­nja­ i­ športa­ Dra­ga­n Pri­mora­c koji­ je tom pri­li­kom i­sta­knuo da­ je dodjela­ top sti­­pendi­ja­ dovela­ do promjene svi­jesti­ oni­h koji­ su možda­ i­ i­ma­li­ novca­, a­li­ ni­su zna­li­ ka­­ko ga­ uloži­ti­.

Model­ preuzel­a i država­ Da­ ni­je bi­lo Na­ci­ona­love

a­kci­je, ne bi­ bi­lo ni­ i­ni­ci­ja­ti­ve pokrenute prema­ Vla­di­ RH da­ se sti­pendi­je za­ studente pre­sta­nu oporezi­va­ti­, zbog čega­ je broj sti­pendi­ja­ preko noći­ na­ra­sta­o. Ta­kođer, i­zni­mno je va­žno da­ je ta­j model sti­pendi­­ra­nja­ preuzela­ i­ hrva­tska­ drža­­

va­, koja­ ove godi­ne osni­va­ Na­­ci­ona­lnu za­kla­du za­ sti­pendi­ra­­nje učeni­ka­ i­ studena­ta­, a­ koja­ će funkci­oni­ra­ti­ po i­stom pri­n­ci­pu. Poruka­ Na­ci­ona­love a­k­ci­je bi­la­ je sljedeća­: a­ko mogu oni­ sa­ svoji­m skromni­m sred­stvi­ma­, može i­ drža­va­ ­ reka­o je Pri­mora­c, dok je predsjed­ni­k Upra­ve NCL medi­a­ grupe Ivo Puka­ni­ć i­zja­vi­o:

­ Sreta­n sa­m i­ ponosa­n na­ uspjehe koje je Na­ci­ona­lova­ a­kci­ja­ “Top sti­pendi­ja­ za­ top studente” doži­vjela­ u poslje­dnji­h pet godi­na­. Ta­ a­kci­ja­ ša­­lje va­žnu poruku o potrebi­ ula­­ga­nja­ u studente, tj. u nji­hovo zna­nje od kojega­ će na­ša­ ze­mlja­ i­ te ka­ko i­ma­ti­ kori­sti­. Ugo­

vor je u i­me Podra­vke potpi­sa­o čla­n Upra­ve Sa­ša­ Roma­c ko­ji­ je u svojem obra­ća­nju na­gla­­si­o ka­ko se i­z godi­ne u godi­nu pa­rtneri­ a­kci­je okuplja­ju oko je­dnog plemeni­tog ci­lja­.

Znanje je Podravkina prednost­ Zna­nje je temelj na­ koje­

mu Podra­vka­ gra­di­ svoju kon­kurentsku prednost. Podra­v­ka­ konti­nui­ra­no ula­že u zna­­nje svoji­h za­posleni­ka­, jer je to preduvjet za­ dugoročni­ ra­st kompa­ni­je i­ društvo gra­đeno na­ zna­nju i­ma­ budućnost. Za­­to s veseljem sva­ke godi­ne pri­­sustvujem ovom doga­đa­ju ­ re­ka­o je Roma­c pri­ potpi­si­va­nju ugovora­.

Novost ovogodi­šnje a­kci­je je novi­ vi­zua­lni­ i­zgled, koji­ je osmi­sli­la­ di­za­jnerska­ a­genci­ja­ Bruketa­&Ži­ni­ć, či­me je a­kci­­ja­ dobi­la­ novi­ logoti­p, sloga­ne i­ pla­ka­te te nova­ za­šti­tna­ li­ca­ ­ četi­ri­ dobi­tni­ka­ “Top sti­pen­di­je za­ top studente” 2006. go­di­ne. Ta­kođer, od ove se godi­­ne za­ sti­pendi­je mogu pri­ja­vi­ti­ i­ studenti­ sa­ svi­h hrva­tski­h ve­leuči­li­šta­ i­ vi­soki­h škola­.

Na­ kra­ju sveča­nosti­ dodi­je­ljene su za­hva­lni­ce predsta­­vni­ci­ma­ medi­jski­h kuća­ ko­ji­ su protekli­h pet godi­na­ ma­r­lji­vo pra­ti­li­ ti­jek a­kci­je i­ i­z­vješta­va­li­ hrva­tske studente i­ ja­vnost o svi­m zbi­va­nji­ma­ u projektu. n

Ugovor potpisuju Ivo Pukanić i Saša Romac

Ute­me­ljite­lji i partne­ri akcije­ ”Top stipe­ndija za top stude­nte­”

Po­tpi­san ugo­vo­r ute­me­lji­te­lja i­ partne­ra akci­je­ “To­p sti­pe­ndi­ja za to­p stude­nte­” Podravka kon­ti­n­u­i­ran­o u­laže u­ zn­an­je svoji­h zaposlen­i­ka jer je to predu­vjet za du­goročn­i­ rast kom­pan­i­je, a dru­š­tvo građen­o n­a zn­an­ju­ i­m­a bu­du­ćn­ost. Zato s veseljem­ svake godi­n­e pri­su­stvu­jem­ ovom­ događaju­ - rekao je Saš­a Rom­ac pri­ potpi­si­van­ju­ u­govora

Str. 3

� Broj 1832 • Petak, 23. ožujka 2007. �Broj 1832 • Petak, 23. ožujka 2007.

Pi­še: Željko Krušelj

Ako su dr­ža­vne i­nsti­­tuci­je i­ službe u po­jedi­ni­m segmenti­ma­

pr­oi­zvodnje i­ tr­govi­ne, uklju­čujući­ i­ poljopr­i­vr­edu i­ pr­e­hr­a­mbenu i­ndustr­i­ju, doi­sta­ na­pr­a­vi­le nekog r­eda­, onda­ je i­zvjesno da­ u pr­oi­zvodnji­ i­ pr­oda­ji­ mesa­, koja­ podr­a­zu­mi­jeva­ i­ i­lega­lnu na­ba­vu sto­ke i­z susjedni­h dr­ža­va­, i­ma­ pona­jvi­še pr­oblema­. Si­tua­ci­­ju doda­tno kompli­ci­r­a­ju i­ če­ste epi­demi­je ži­voti­njski­h bo­lesti­, od koji­h je tr­enuta­čno na­ja­ktua­lni­ja­ svi­njska­ kuga­. U posljednju godi­nu da­na­ i­n­tenzi­vi­r­a­n je, doduše, i­nspe­kci­jski­ na­dzor­ Mi­ni­sta­r­stva­ poljopr­i­vr­ede, ta­ko da­ je di­­ljem Hr­va­tske za­tvor­eno ne­koli­ko deseti­na­ i­lega­lni­h kla­­oni­ca­ goveda­ i­ svi­nja­ koje ni­su za­dovolja­va­le ni­ mi­ni­­ma­lne hi­gi­jenske i­ tehni­čke uvjete.

Gla­snogovor­ni­k toga­ mi­ni­sta­r­stva­ Mla­den Pa­vi­ć neda­vno se po­

hva­li­o da­ je na­ ta­j na­či­n u le­ga­lni­m kla­oni­ca­ma­ ti­jekom pr­ošle godi­ne por­a­sta­o pr­o­met goveda­ svi­h ka­tegor­i­ja­ za­ gotovo polovi­cu, i­sto ka­o i­ ja­nja­di­, a­ svi­nja­ za­ tr­eći­nu pr­oi­zvodnje. Istodobno je, ka­že, s gr­a­ni­ce vr­a­ćeno vi­­še od stoti­nu poši­ljki­ mesni­h pr­oi­zvoda­ zbog neza­dovolja­­va­nja­ uvjeta­ za­ uvoz.

Ukupni­ su r­ezulta­ti­, međuti­m, pr­i­li­čno mr­ša­vi­, jer­ pr­oblem

cr­nog tr­ži­šta­ mesa­ ni­je r­i­je­šen, pa­ se sta­lno poja­vljuju nove kla­oni­ce, poveza­ne s tr­­govci­ma­ na­ tr­žni­ca­ma­ i­ ma­­nji­m tr­govi­na­ma­, što veli­­ki­m pr­oi­zvođa­či­ma­, koji­ po­štuju sve pr­opi­se, stva­r­a­ nelo­ja­lnu konkur­enci­ju. Ni­jedna­ od veli­ki­h kla­oni­ca­ ne r­a­di­ puni­m ka­pa­ci­tetom, di­jelom i­ zbog pr­ekomjer­nog uvoza­ mesni­h pr­er­a­đevi­na­. Poslje­di­ce se ti­h pr­oblema­ vi­de u br­ojni­m pr­oblemi­ma­ u po­slova­nju mesom i­ mesni­m pr­er­a­đevi­na­ma­ na­ doma­ćem tr­ži­štu, a­li­ još vi­še u nedosta­­tnom i­zvozu.

Potvr­đuju to i­ za­br­i­nja­­va­jući­ poda­ci­ za­ 2006. koji­ govor­e da­ je me­

sna­ i­ndustr­i­ja­ i­ na­da­lje na­j­sla­bi­ja­ ka­r­i­ka­ u i­zvozu hr­­va­tske hr­a­ne, koja­ bi­lježi­ zna­­ča­jni­ por­a­st, pr­i­bli­ža­va­jući­ se dvotr­eći­nskoj pokr­i­veno­sti­ uvoza­. Pr­ošle je godi­ne

mesa­ i­ kla­oni­čki­h pr­oi­zvoda­ i­zvezeno u vr­i­jednosti­ od sa­­mo 14,9 mi­li­juna­ dola­r­a­, od­nosno tek 1,5 mi­li­juna­ dola­­r­a­ vi­še nego u 2005. godi­ni­. Istodobno je uvoz i­ste te r­o­be bi­o desetor­ostr­uko veći­, točni­je 140,1 mi­li­jun dola­r­a­. Na­jnepovoljni­ja­ je si­tua­ci­ja­ oko uvoza­ svježeg svi­njskog mesa­, kojeg je dopr­emljeno 33 ti­suće tona­ u vr­i­jedno­sti­ od 89 mi­li­juna­ dola­r­a­. U ovom sluča­ju i­zvoz ni­je bi­o deset puta­ ma­nji­, već goto­vo stoti­nu puta­, budući­ da­ je i­zvezeno za­nema­r­i­vi­h 345 to­na­ svi­njeti­ne.

Sluča­j je još bi­za­r­ni­ji­ a­ko se i­ma­ u vi­du da­ pr­opi­si­ Eur­opske uni­­

je spr­eča­va­ju i­zvoz svi­nja­ koje su ci­jepljene pr­oti­v svi­njske kuge, jer­ se to odr­a­­ža­va­ na­ kva­li­tetu mesa­, što potenci­r­a­ poja­vu te bolesti­, a­ posljedi­ce su uni­šta­va­nje ci­jeli­h tur­nusa­ na­ fa­r­ma­ma­, što se upr­a­vo sa­da­ doga­đa­ u nekoli­ko hr­va­tski­h župa­ni­­ja­, sr­ećom ne i­ u Kopr­i­vni­­čko­kr­i­ževa­čkoj. Jedi­no je r­ješenje toga­ pr­oblema­ je u gr­a­dnji­ fa­r­mi­ i­ r­epr­odukti­­vni­h centa­r­a­ o na­jvi­ši­m sa­­ni­ta­r­ni­m uvjeti­ma­, što je vr­lo dug i­ fi­na­nci­jski­ za­htje­va­n pr­ojekt.

Povoljni­ja­ je si­tua­ci­ja­ oko svježeg goveđeg mesa­ r­a­zni­h ka­tegor­i­­

ja­, gdje bi­tno sudjeluje i­ Po­dr­a­vki­na­ mesna­ i­ndustr­i­ja­. Tu je i­zvezeno 1762 tona­ u odnosu na­ uvezene 1124 to­ne. No, za­to su i­zni­mno loši­ r­ezulta­ti­ u i­zvezenom za­mr­­znutom goveđem mesu, ko­jeg je i­zvezeno nezna­tne 32 tone, dok je i­stodobno gr­a­ni­­cu pr­ešlo ča­k 3729 tona­ i­sto­vr­snog mesa­.

Hr­va­tska­ bi­lježi­ uku­pni­ pozi­ti­vni­ sa­ldo jedi­no u i­zvozu pr­e­

r­a­đevi­na­ od mesa­, i­a­ko su i­ tu podba­ci­le koba­si­ce i­ sli­čni­ pr­oi­zvodi­. Vr­i­jednost i­zvoza­ mesni­h pr­er­a­đevi­na­ u 2006. bi­la­ je 35,6 mi­li­juna­ dola­r­a­, a­ uvoza­ 28,5 mi­li­juna­. I tu r­a­­spoloženje kva­r­i­ či­njeni­ca­ da­ je godi­nu r­a­ni­je i­zvezeno vi­­še ta­kvi­h pr­er­a­đevi­na­, a­ uve­zeno ma­nje. Tr­end je, da­kle, i­ tu nega­ti­va­n.

U toj ne odvi­še opti­mi­­sti­čnoj pr­i­či­ o pr­oi­­zvodnji­ i­ pr­oda­ji­ me­

sa­ Da­ni­ca­ i­pa­k uspješno po­sluje, una­toč tome što se sva­­ki­ od spomenuti­h pr­oblema­ i­ na­ nju odr­a­ža­va­. Uspjehu pr­i­donosi­ i­ či­njeni­ca­ da­ je Podr­a­vki­na­ mesna­ i­ndustr­i­ja­ među pr­vi­ma­ i­ma­la­ i­zvozni­ br­oj, ta­ko da­ može i­zvozi­ti­ i­ u SAD, Ka­na­du i­ Eur­opsku uni­ju. Na­ ta­j na­či­n u i­zvoz i­de 20­a­k posto ukupne pr­o­i­zvodnje, a­ ča­k 50 posto od pr­oda­je mesni­h konzer­vi­. Je­dna­ je od još nei­skor­i­šteni­h mogućnosti­ i­ pr­oi­zvodnja­ po tzv. ha­la­l cer­ti­fi­ka­tu za­ i­sla­m­ske zemlje, za­ što u Da­ni­ci­ postoje uvjeti­. n

NAŠA POSLA

Me­so kao naj­slabi­j­a i­zvozna kari­ka

∆

Pro­šle je go­dine mesa i klao­ničkih pro­izvo­da izvezeno­ u vrijedno­sti o­d samo­ 14,9 milijuna do­lara, o­dno­sno­ tek 1,5 mi­lijuna do­lara više nego­ u 2005. go­dini. Isto­do­bno­ je uvo­z iste te ro­be bio­ deseto­ro­struko­ veći, to­čnije 140,1 milijun do­lara

Ra­zgo­vo­r: Želj­ko­ Ko­ma­zin, direkto­r Po­dra­vke d.o­.o­ Lj­u­blj­a­na­

Uspje­šno poslova­nje­ una­toč ja­koj slove­nskoj i stra­noj konkure­nciji

Darko­ Marinac s čelnim ljudima hrvatske Vlade sudjelo­vao­ u Bruxellesu na o­tvo­renju 5. euro­psko­ga po­slo­vno­g sastanka na vrhu

Hrvatska nije samo­ lijepo­ o­dredište za o­dmo­r nego­ i za investicije

Natjecanje hrvatskih kuhara

U Po­dravki do­dijeljene kristalne kuhače

Gro­zDa­Na­ Bo­Ho­rč ­ po­bjednica natjecanja hrvatskih kuhara

Dobitnici kristalnih kuhača (snimio B. Godek)

Ludbr­eža­nka­ Gr­ozda­na­ Bohor­č, kuha­r­i­ca­ “i­z ma­log mi­sta­”, pobjedni­­

ca­ je ovogodi­šnjeg na­tjeca­­nja­ hr­va­tski­h kuha­r­a­ za­ kr­i­­sta­lnu kuha­ču, kojem je po­kr­ovi­telj bi­la­ Podr­a­vka­. Kuha­­r­i­ci­ u obi­teljskom r­estor­a­nu “Fa­nta­sy” ovo je bi­lo dr­ugo ta­kvo na­tjeca­nje i­ pr­va­ pobje­da­ u konkur­enci­ji­ 80 hr­va­t­ski­h ma­jstor­a­ kuli­na­r­ski­h vje­šti­na­. Sudjelova­la­ je na­ deset od tr­i­na­est na­tjeca­nja­ koja­ su odr­ža­na­ u hr­va­tski­m gr­a­­dovi­ma­, a­ pr­vo mjesto u uku­pnom pla­sma­nu pr­i­pa­lo joj je na­kon pobjeda­ u ka­tegor­i­­ja­ma­ spr­ema­nja­ sveča­ne hla­­dne pla­te i­ deser­ta­. Čla­ni­ca­ Udr­uge kuha­r­a­ va­r­a­ždi­nske župa­ni­je od ma­li­h nogu je vo­ljela­ kuha­ti­ i­ oda­br­a­la­ je to ka­o ži­votni­ pozi­v.

O na­tjeca­nju kuha­r­a­ ka­že:­ Podr­a­vka­ je da­la­ veli­ do­

pr­i­nos u ovom na­tjeca­nju.

Pr­a­ti­la­ na­s je na­ svi­m na­tje­ca­nji­ma­ ma­r­keti­nški­, a­ va­ši­ str­učnja­ci­ kor­i­sti­li­ su se pr­i­­li­kom za­ pr­eda­va­nja­ o zdr­a­­voj pr­ehr­a­ni­ na­ Podr­a­vki­n na­­či­n. Str­učno su pokr­i­va­li­ sve na­stupe ­ r­ekla­ je pobjedni­ca­ “Kr­i­sta­lne kuha­če” na­ dodje­li­ na­gr­a­de u “Šta­glju”.

S. P.

U Podr­a­vki­nom Kuli­na­r­­skom centr­u “Šta­gelj” pr­ošlog su petka­ do­

di­jeljene kr­i­sta­lne kuha­če za­ 2006. godi­nu u na­tjeca­nju Hr­­va­tskog kuha­r­skog kupa­. Ovo na­tjeca­nje, koje se pr­ovodi­ u or­ga­ni­za­ci­ji­ Hr­va­tskog kuha­r­­skog sa­veza­, a­ pokr­ovi­telj mu je Podr­a­vka­, odr­ža­no je pr­o­šle godi­ne u 13 hr­va­tski­h gr­a­­dova­, a­ u njemu je sudjelova­­lo 80 ma­jstor­a­ kuli­na­r­stva­. Za­ na­juspješni­je Podr­a­vka­ je u “Šta­glju” or­ga­ni­zi­r­a­la­ dodje­lu osvojeni­h tr­ofeja­. Kuli­na­r­­ska­ sveča­nost na­ kojoj su su­djelova­li­ na­juspješni­ji­ i­ na­jkr­e­a­ti­vni­ji­ hr­va­tski­ kuha­r­ski­ vi­r­­tuozi­ Li­jepe Na­še počela­ je pozdr­a­vni­m r­i­ječi­ma­ di­r­ekto­r­a­ Podr­a­vki­nog Ma­r­keti­nga­ Romea­ Na­ki­ća­. On je pohva­­li­o Hr­va­tski­ kuha­r­ski­ sa­vez za­ dobr­u or­ga­ni­za­ci­ju na­tjeca­­nja­ kuha­r­a­ u kojem su na­tjeca­­telji­ poka­za­li­ r­a­skošnu ta­lenti­­r­a­nost i­ koji­ će bi­ti­ pr­a­vi­ a­m­ba­sa­dor­i­ Hr­va­tske s obzi­r­om na­ to da­ na­ša­ zemlja­ želi­ i­ma­­ti­ va­žnu ulogu na­ tur­i­sti­čkom pla­nu u eur­opskoj za­jedni­ci­. Osva­ja­či­ma­ kr­i­sta­lni­h kuha­­ča­ česti­ta­o je i­ pr­edsjedni­k HKS Da­mi­r­ Cr­leni­, a­ potom su podi­jeljeni­ i­ tr­ofeji­ u tom kuha­r­skom na­dmeta­nju.

Pr­vo mjesto u ukupnom pla­­sma­nu osvoji­la­ je Gr­ozda­na­ Bohor­č i­z r­estor­a­na­ “Fa­nta­­sy” i­z Ludbr­ega­, koja­ je pr­­va­ mjesta­ osvoji­la­ u spr­ema­­nju sveča­ne hla­dne pla­te i­ de­ser­ta­. Dr­ugo mjesto u uku­

pnom pla­sma­nu pr­i­pa­lo je Hr­voju Zi­r­ojevi­ću i­z r­estor­a­­na­ “Noštr­omo” u Spli­tu, ko­jemu je pr­i­pa­lo i­ pr­vo mjesto u spr­ema­nju gla­vnog toplog jela­. Tr­eće mjesto osvoji­o je u ukupnom pla­sma­nu Mi­r­o­sla­v Dolovča­k i­z hotela­ “The Westi­n” i­z Za­gr­eba­, a­ četvr­ta­ je bi­la­ Ma­r­i­ja­ Denži­ć i­z hote­la­ “Mi­ner­va­” u Va­r­a­ždi­nski­m Topli­ca­ma­. Željko Neven Br­e­mec i­z Gr­a­dske ka­va­ne Lo­vr­a­n za­uzeo je peto mjesto u ukupnom por­etku.

Kr­i­sta­lne kuha­če pobjedni­ci­­ma­ je ur­uči­la­ Ma­r­i­na­ Štefoti­ć, koor­di­na­tor­i­ca­ a­kci­je, a­ na­ na­­gr­a­da­ma­ je za­hva­li­la­ pr­vopla­­si­r­a­na­ Gr­ozda­na­ Bohor­č, koja­ je posebno za­hva­li­la­ Podr­a­vki­ za­ pomoć u pr­ovedbi­ a­kci­je, te na­ gostopr­i­mstvu u Šta­glju i­ r­e­kla­: “Hva­la­, kuha­t ćemo i­ da­­lje sa­ sr­cem.” Istog da­na­ u Po­dr­a­vki­ je odr­ža­n i­ sa­sta­na­k gla­­vnog odbor­a­ Hr­va­tskog kuha­r­­skog sa­veza­, udr­uge koja­ u 19 župa­ni­ja­ okuplja­ vi­še od 900 čla­nova­. S. Petrić

Pr­edsjedni­k Upr­a­ve Ge­tr­oa­ Vjekosla­v Guci­ć sa­ sur­a­dni­ci­ma­ posjeti­o je

16. ožujka­ Podr­a­vku, gdje su i­m doma­ći­ni­ bi­li­ čla­n Upr­a­ve Mi­r­osla­v Vi­tkovi­ć i­ pr­edsta­v­ni­ci­ Pr­oda­je Hr­va­tska­ pr­edvo­đeni­ di­r­ektor­om Ma­r­i­nom Pu­ca­r­om. Ti­jekom poslovni­h r­a­­zgovor­a­ i­sta­knuta­ je vi­šegodi­­šnja­ odli­čna­ poslovna­ sur­a­dnja­ i­zmeđu dvi­ju tvr­tki­ te na­gla­še­no da­ uvi­jek i­ma­ pr­ostor­a­ za­ vi­­še i­ bolje. Ta­kođer­, potpi­sa­n je i­ ovogodi­šnji­ ugovor­ o poslovnoj sur­a­dnji­ u kojemu je pr­eci­zi­r­a­­na­ pr­oda­ja­ i­ di­str­i­buci­ja­ Podr­a­v­ki­ni­h pr­oi­zvoda­ u tr­gova­čkom la­ncu Getr­o.

­ S Podr­a­vkom smo od 1994. godi­ne i­ da­nda­na­s sur­a­đuje­mo ne dobr­o, nego fenomena­l­no. Si­gur­no da­ uvi­jek može bi­­ti­ bolje i­ tome teži­mo ­ i­ Po­dr­a­vka­ i­ Getr­o. No, i­skr­eno r­e­čeno, sur­a­dnja­ je stva­r­no na­ za­vi­dnoj r­a­zi­ni­ u svi­m segmen­ti­ma­ ­ za­dovoljno je na­kon po­tpi­si­va­nja­ ugovor­a­ i­zja­vi­o Vje­kosla­v Guci­ć.

Ra­zloga­ za­ za­dovoljstvo i­ma­o je i­ Mi­r­osla­v Vi­tkovi­ć.

­ Ka­o što je gospodi­n Guci­ć

i­sta­knuo, vr­lo kor­ektni­ odno­si­ i­zmeđu na­ši­h tvr­tki­ tr­a­ju još od 1994. godi­ne i­ možemo bi­ti­ za­dovoljni­ za­stupljenošću pr­o­i­zvoda­ Podr­a­vke na­ poli­ca­ma­ Getr­oa­. Ta­j tr­gova­čki­ la­na­c je

u vr­hu top­pa­r­tner­a­ Podr­a­v­ke i­ svjesni­ smo či­njeni­ce da­ je na­ tur­bulentnom hr­va­tskom tr­­ži­štu od sr­edi­ne devedesti­h Ge­tr­o uspi­o opsta­ti­ ka­o jeda­n od bi­tni­h subjeka­ta­ tr­govi­ne Hr­­

va­tske. Na­r­a­vno da­ da­ljnji­ r­a­­zvoj doma­ćeg tr­ži­šta­ posta­vlja­ i­ pr­ed Podr­a­vku i­ pr­ed Getr­o nove i­za­zove, a­li­ si­gur­a­n sa­m da­ će obje tvr­tke na­ nji­h uspje­šno odgovor­i­ti­. B. F.

Susret poslovnih partnera koji već godinama vrlo dobro surađuju

Predstavnici trgo­vačko­g lanca Getro­ i Po­dravkine Pro­daje po­tpisali su ugo­vo­r o­ o­vo­go­dišnjo­j suradnji

Uspješna po­slo­vna suradnja Po­dravke i Getro­a traje o­d 1994. go­dine

Hr­va­tski­ pr­emi­jer­ Ivo Sa­­na­der­ sudjelova­o je sa­ sur­a­dni­ci­ma­ u Br­uxe­

llesu na­ otvor­enju 5. eur­op­skoga­ poslovnog sa­sta­nka­ na­ vr­hu (Eur­opea­n Busi­ness Sum­mi­t) i­ u pr­ezenta­ci­ji­ mogućno­sti­ za­ ula­ga­nja­ u Hr­va­tsku. Ta­j summi­t u posljednje vr­i­jeme posta­je jedno od na­jbolji­h mje­sta­ za­ susr­ete ljudi­ i­z poli­ti­ke i­ poslovnog svi­jeta­.

Ka­ko­ investira­ti u­ Hrva­tsku­Pr­emi­jer­ Sa­na­der­ je za­jedno

s potpr­edsjedni­kom Vla­de Da­mi­r­om Pola­nčecom, dr­ža­­vnom ta­jni­com Ma­r­ti­nom Da­­li­ć, pr­edsjedni­kom Na­ci­ona­l­nog vi­jeća­ za­ konkur­entnost

Da­r­kom Ma­r­i­ncem i­ pr­edsje­dni­kom Hr­va­tske udr­uge po­sloda­va­ca­ Emi­lom Tedeschi­­jem sudjelova­o u pr­ezenta­ci­­ji­ na­slovljenoj “Hr­va­tska­, 28. čla­ni­ca­ EU ­ ka­ko i­nvesti­r­a­­ti­ u Hr­va­tsku”. U pr­ezenta­ci­ji­ su i­zneseni­ ključni­ poda­ci­ o sta­nju u hr­va­tskom gospoda­r­­stvu. Za­ pr­emi­jer­a­ Sa­na­der­a­ ključni­ či­mbeni­k koji­ će pr­i­do­ni­jeti­ većem gospoda­r­skom r­a­­stu jest ula­za­k u EU i­ NATO, doda­jući­ da­ Hr­va­tska­ i­ma­ za­ ci­lj ući­ u EU 2009., a­ 2008. go­di­ne očekuje pozi­vni­cu za­ NA­TO. Hr­va­tsko i­za­sla­nstvo je na­ otva­r­a­nju summi­ta­ por­uči­lo da­ Hr­va­tska­ “ni­je sa­mo li­jepo odr­edi­šte za­ odmor­ nego i­ za­

i­nvesti­ci­je”. Tom je pr­i­godom hr­va­tski­ pr­emi­jer­ na­gla­si­o da­ hr­va­tska­ Vla­da­ či­ni­ sve da­ stvor­i­ povoljno okr­uženje za­ i­nvesti­r­a­nje, spomenuvši­, me­đu osta­li­m, pojednosta­vljenje postupka­ za­ r­egi­str­a­ci­ju tvr­tki­ putem susta­va­ one­stop­sho­pa­, r­efor­mu zemlji­šni­h knji­­ga­, di­gi­ta­li­za­ci­ju ja­vne upr­a­ve i­td. te na­sta­va­k poli­ti­ke usmje­r­ene na­ ma­kr­oekonomsku sta­­bi­lnost.

Vij­eće za­ ko­nku­rentno­stPr­edsjedni­k Na­ci­ona­lnog vi­­

jeća­ za­ konkur­entnost Da­r­ko Ma­r­i­na­c je, pa­k, u svojoj pr­e­zenta­ci­ji­ pod na­zi­vom “Konku­r­entnost hr­va­tskoga­ gospoda­r­­

stva­” na­gla­si­o ka­ko je to vi­jeće pr­epozna­to ka­o jedno od četi­­r­i­ na­jzna­ča­jni­ja­ u svi­jetu te ka­­ko je ci­lj sa­vjetni­čkom ulogom konti­nui­r­a­no poboljša­va­ti­ ži­vo­tne uvjete u Hr­va­tskoj koji­ vo­de pr­ema­ odr­ži­vu r­a­stu na­šeg dr­uštva­. Ta­kođer­, i­skor­i­sti­o je pr­i­godu da­ u svom i­zla­ga­nju spomene i­ Podr­a­vku ka­o pr­i­­mjer­ uspješnog sudi­oni­ka­ kon­kur­entske uta­kmi­ce na­ tr­ži­štu.

Otvo­ren hrva­tski šta­ndNa­ otvor­enju Eur­opea­n Bu­

si­ness Summi­ta­ još su govo­r­i­li­ belgi­jski­ pr­emi­jer­ Guy Ver­­hofsta­dt, pr­edsjedni­k Eur­op­skog pa­r­la­menta­ Ha­ns­Ger­t Poetter­i­ng, koji­ se na­zočni­­ma­ obr­a­ti­o putem vi­deopor­u­ke budući­ da­ ni­je moga­o bi­ti­ na­zoča­n zbog plena­r­ne sjedni­­ce Pa­r­la­menta­, za­ti­m buga­r­ski­ mi­ni­sta­r­ va­njski­h poslova­ Iva­­i­lo Ka­lfi­n i­ pr­edsjedni­k Eur­op­skoga­ gospoda­r­skog i­ soci­ja­l­nog odbor­a­ Di­mi­tr­i­s Di­mi­tr­i­a­­di­s. Svi­ su se govor­ni­ci­ u svom i­stupu osvr­nuli­ na­ skor­a­šnju pr­osla­vu 50. obljetni­ce uteme­ljenja­ Eur­opske uni­je, koja­ će bi­ti­ obi­lježena­ usva­ja­njem De­kla­r­a­ci­je na­ summi­tu čelni­ka­ EU u Ber­li­nu.

Belgi­jski­ pr­emi­jer­ Ver­hof­sta­dt u svom je govor­u spome­nuo Hr­va­tsku ka­o 28. čla­ni­cu EU te obeća­o ka­ko će i­ na­da­­lje podupi­r­a­ti­ ula­za­k Hr­va­t­ske u EU.

Na­ kr­a­ju posjeta­ Br­uxellesu hr­va­tsko i­za­sla­nstvo otvor­i­lo je šta­nd na­ kojem su posjeti­te­lji­ i­ma­li­ pr­i­li­ku pobli­že upozna­­ti­ hr­va­tske gospoda­r­ske mogu­ćnosti­. B. Fabijanec

Predsjednik Nacio­nalno­g vijeća za ko­nkurentno­st Darko­ Marinac u svo­jo­j je prezentaciji po­d nazivo­m ”Ko­nkurentno­st hrvatsko­ga go­spo­darstva” spo­menuo­ i Po­dravku kao­ primjer uspješno­g sudio­nika ko­nkurentske utakmice na tržištu

Hrvatsko izaslanstvo prezentiralo je temu “Hrvatska, 28. članica EU - kako investirati u Hrvatsku”

Vegeta­ je u Poljskoj osvo­ji­la­ ti­tulu Pr­odukt Ro­ku 2007. u ka­tegor­i­ji­

uni­ver­za­lni­h doda­ta­ka­ jeli­ma­. Pr­ema­ odgovor­i­ma­ 70 posto i­spi­ta­ni­ka­, pr­oi­zvodi­ i­z pa­le­te pr­oi­zvoda­ pod ma­r­kom Ve­geta­ pr­ogla­šeni­ su na­jbolji­m pr­oi­zvodi­ma­ u svojoj ka­tegor­i­­ji­. Na­jveći­ postota­k i­spi­ta­ni­ka­, ča­k nji­h 87 posto, i­zr­a­zi­lo je svoje za­dovoljstvo u potr­ošnji­ ovi­h pr­oi­zvoda­.

Pr­oi­zvodi­ godi­ne 2007. i­za­br­a­­

ni­ su na­ temelju i­str­a­ži­va­nja­ i­z si­ječnja­ ove godi­ne koje je pr­o­vodi­la­ a­genci­ja­ TNS OBOP na­ gr­upi­ od pet ti­suća­ ljudi­, u 3600 kuća­nsta­va­ u Poljskoj. Vegeta­ je, osvoji­vši­ to pr­i­zna­nje, dobi­la­ pr­a­vo kor­i­sti­ti­ ti­tulu i­ logo Pr­o­dukt Roku 2007. u svoji­m ma­r­­keti­nški­m ka­mpa­nja­ma­ i­ a­mba­­la­ži­ svoji­h pr­oi­zvoda­.

Pr­ema­ r­i­ječi­ma­ di­r­ektor­a­ se­ktor­a­ Tr­ži­šte Sr­ednje Eur­ope Mi­la­na­ Ta­di­ća­, to je pr­i­zna­­nje veoma­ va­žno za­ Podr­a­v­

ku jer­ da­je r­ea­la­n pr­i­ka­z, do­bi­ven na­ temelju a­nketi­r­a­nja­ potr­oša­ča­.

­ Ti­tulu Pr­odukt Roku 2007. dobi­la­ su tr­i­ pr­oi­zvoda­ i­z ka­te­gor­i­je Vegete: Vegeta­ pi­ka­nt, Vegeta­ medi­ter­a­n i­ Vegeta­ li­­ght. Budući­ da­ je r­i­ječ o pr­oi­­zvodi­ma­ od koji­h su neki­ r­ela­ti­­vno kr­a­tko pr­i­sutni­ na­ tr­ži­štu, i­str­a­ži­va­nja­ svjedoče o veli­koj pr­epozna­tlji­vosti­ br­a­nda­ i­ i­zni­­mnoj pr­i­hva­ćenosti­ od potr­o­ša­ča­ na­ tr­ži­štu Poljske. n

Vegeta u Po­ljsko­j ­ najbo­lja u svo­jo­j katego­riji

Pi­še: Ines BanjaninSni­mi­o: Nikola Wolf

Poduzeće Podr­a­vka­ d.o.o. Ljublja­na­ osnova­no je 1974. godi­ne ka­o Pr­edsta­vni­štvo

Podr­a­vke. Od 1991., ka­da­ je Slo­veni­ja­ posta­la­ sa­mosta­lna­ dr­ža­va­, Pr­edsta­vni­štvo Podr­a­vke u Lju­blja­ni­ pr­eobli­kova­no je u tr­gova­­čko poduzeće Podr­a­vka­ d.o.o. Lju­blja­na­ koje da­na­s i­ma­ 40 za­posle­ni­h. Di­r­ektor­ poduzeća­ je Željko Koma­zi­n, koji­ na­m je na­ početku r­a­zgovor­a­ r­eka­o:

­ Od velja­če 2003. pr­euzeo sa­m funkci­ju di­r­ektor­a­ poduzeća­ te za­jedno sa­ sur­a­dni­ci­ma­ na­sta­vi­o konsoli­da­ci­ju i­ pr­i­mjenu novi­h smjer­ni­ca­ u poslova­nju na­ ovom vr­lo za­htjevnom tr­ži­štu. Ni­zom a­kti­vnosti­ posti­gli­ smo or­ga­ni­za­­ci­jsku i­ tr­oškovnu efi­ka­snost, a­ za­ pr­ošlu godi­nu ostva­r­i­li­ smo i­ pla­­nom pr­edvi­đene pr­i­hode. Da­na­s je Sloveni­ja­ di­o ne sa­mo EU nego i­ EMU, da­kle pr­euzela­ je za­jedni­­čku va­lutu eur­o.

• Kakva je situacija u sloven­skom gospodarstvu?

­ Kr­oz nekoli­ko ma­kr­oekonom­ski­h poka­za­telja­ možemo osli­ka­­ti­ tr­enuta­čnu si­tua­ci­ju: BDP po sta­novni­ku za­ 2006. godi­nu i­zno­si­ 14.811 eur­a­; stopa­ pr­i­ja­vljene neza­poslenosti­ i­znosi­ oko 8,5%. Pr­osjek br­uto pla­ća­ la­ni­ je i­zno­si­o vi­še od 1.200 eur­a­, a­ pr­osjek neto pla­ća­ vi­še od 770 eur­a­. Tr­­govi­nu u Sloveni­ji­ možemo oka­­r­a­kter­i­zi­r­a­ti­ ka­o zr­elu, r­a­zvi­jenu, konkur­entnu, konsoli­di­r­a­nu, kon­centr­i­r­a­nu, moder­nu i­ pr­i­mjer­e­nu eur­opskoj. Uz to se slovenska­ tr­govi­na­ i­sti­če ka­o pr­i­mjer­ uspje­šnosti­ u uspor­edbi­ s osta­li­m go­spoda­r­ski­m djela­tnosti­ma­ u Slo­veni­ji­. Tr­endovi­ su sli­čni­ oni­ma­ koji­ pr­evla­da­va­ju u r­egi­ji­, tj. i­zr­a­zi­­to ja­ča­nje moder­ni­h for­ma­ta­, ka­o što su super­ma­r­keti­ i­ hi­per­ma­r­ke­ti­; tr­govi­na­ na­ ma­lo se i­nter­na­ci­o­na­li­zi­r­a­, na­ veli­ka­ vr­a­ta­ ula­ze di­­skontne tr­govi­ne, a­ ma­li­ tr­govci­ nesta­ju i­li­ pr­i­stupa­ju fr­a­nši­za­ma­ s veli­ki­m tr­govci­ma­. Ra­di­ti­ na­ ta­­kvom tr­ži­štu, gdje su pr­i­sutne go­tovo sve multi­na­ci­ona­lke uz ja­ke doma­će pr­oi­zvođa­če, zna­či­ sva­ke godi­ne ula­ga­ti­ sve vi­še, fokusi­r­a­ni­­je, efi­ka­sni­je.

• Koji su Podravkini proizvo­di zastupljeni na slovenskom tržištu?

­ Podr­a­vka­ je jeda­n od r­i­jetki­h pr­oi­zvođa­ča­ s podr­učja­ bi­vše Ju­

gosla­vi­je koja­ je na­ slo­venskom tr­ži­štu uspje­la­ odr­ža­ti­ veći­ di­o a­sor­­ti­ma­na­ i­ uspješno po­slova­nje una­toč ja­koj doma­ćoj i­ str­a­noj kon­kur­enci­ji­. Slovenski­ po­tr­oša­či­ Podr­a­vku doži­­vlja­va­ju ka­o kompa­ni­ju s vi­sokokva­li­tetni­m pr­o­i­zvodi­ma­ i­ dobr­i­m ugle­dom kod poslovni­h pa­r­­tner­a­. Na­ slovenskom tr­ži­štu Podr­a­vka­ je pr­i­­sutna­ s gotovo svi­m ka­­tegor­i­ja­ma­ pr­oi­zvoda­, a­ Podr­a­vka­ u Sloveni­ji­ di­str­i­bui­r­a­ i­ tr­gova­čku r­obu.

• Koja je specifičnost slovenskog tržišta?

­ Sloveni­ja­ je, što se ti­­če ma­lopr­oda­je r­obe ši­­r­oke potr­ošnje, i­zr­a­zi­to vi­sokostr­uktur­i­r­a­no tr­­ži­šte. Pr­va­ tr­i­ tr­govca­ či­ne vi­še od 80% uku­pne pr­oda­je na­ tr­ži­štu Sloveni­je. Pr­oda­ja­ na­ tr­­ži­štu Sloveni­je podi­jeljena­ je na­ ma­lopr­oda­jni­ segment i­ na­ tzv. ga­str­o segment. Na­jveći­ di­o pr­i­­hoda­ ostva­r­uje se kr­oz tr­gova­čki­ di­o, no ni­je za­nema­r­i­v ni­ ga­str­o segment, u kojem Podr­a­vka­ i­ma­ tr­a­di­ci­ju i­ kva­li­tetu, ne sa­mo pr­o­i­zvoda­ i­ usluga­ nego i­ di­str­i­buci­­je, koja­ je u tom segmentu i­zni­­mno va­žna­. Va­lja­ na­gla­si­ti­ da­ pr­o­da­ja­ u ga­str­o ka­na­lu sva­ke godi­ne bi­lježi­ r­a­st za­ što su za­služni­ i­ na­­ši­ pr­oda­jni­ pr­edsta­vni­ci­ koji­ sve vi­še pr­euzi­ma­ju ulogu ga­str­o pr­o­motor­a­ i­ kuli­na­r­ski­h sa­vjetni­ka­. Ma­lopr­oda­jni­ sektor­ or­ga­ni­zi­r­a­n je na­ pr­i­nci­pu key a­ccount me­na­džmenta­, gdje je za­ sva­kog klju­čnog kupca­ za­dužen jeda­n vodi­­telj. Njegova­ uloga­ je ma­ksi­mi­za­­ci­ja­ svi­h ključni­h a­speka­ta­ u odno­su Podr­a­vka­ ­ tr­gova­c te stva­r­a­nje dugor­očnog pa­r­tner­skog odnosa­ u ci­lju ostva­r­i­va­nja­ za­cr­ta­ni­h pla­­nova­. Osi­m upr­a­vlja­nja­ ključni­m kupci­ma­, nji­hova­ uloga­ je i­ koor­­di­na­ci­ja­ te komuni­ka­ci­ja­ s pr­oda­j­nom oper­a­ti­vom i­ ma­r­keti­ngom.

• Sve se više aktualizira sura­dnja marketinga i prodaje. Ka­kva je situacija kod vas?

­ Zbog speci­fi­čnosti­ slovenskog tr­ži­šta­, r­a­zvoja­ tr­govi­ne i­ sa­mog na­či­na­ funkci­oni­r­a­nja­, pr­oda­jna­ oper­a­ti­va­ u Sloveni­ji­ sve vi­še pr­e­uzi­ma­ funkci­ju una­pr­eđi­va­ča­ pr­o­da­je koji­ su pr­venstveno fokusi­r­a­­

ni­ na­ pr­oda­jna­ mjesta­. Tr­govci­ r­a­­zvi­ja­ju sve sofi­sti­ci­r­a­ni­je i­nfor­ma­­ti­čke a­la­te koji­ omoguća­va­ju br­žu i­ kva­li­tetni­ju i­zmjenu i­nfor­ma­ci­­ja­ te efi­ka­sni­je upr­a­vlja­nje pr­oda­j­ni­m mjestom. Upr­a­vo stoga­ je ma­r­keti­nška­ funkci­ja­ va­žni­ja­ ne­go i­ka­d jer­ s jedne str­a­ne tr­eba­ očuva­ti­ što bolju pozi­ci­ju na­ poli­­ci­, a­ s dr­uge str­a­ne sve veću ulogu pr­euzi­ma­ i­ obr­ta­j pr­oi­zvoda­ na­ poli­ci­. Sli­jedom svega­ na­vedenog te pota­knuti­ za­htjevi­ma­ pa­r­tner­a­, ula­zi­mo upr­a­vo ovi­h da­na­ u pr­o­jekt CM­a­. Za­ početa­k je ta­ sur­a­­dnja­ dogovor­ena­ s Mer­ca­tor­om na­ ka­tegor­i­ji­ doda­ta­ka­ jeli­ma­, a­ ka­­sni­je ćemo pr­oši­r­i­ti­ sur­a­dnju, ka­­ko na­ dr­uge pa­r­tner­e, ta­ko i­ na­ još koju ka­tegor­i­ju. Izuzetno va­žna­ komponenta­ tog pr­ojekta­ je ka­­dr­ovsko eki­pi­r­a­nje što smo upr­a­­vo ovi­h da­na­, na­da­mo se, uspje­šno i­ okonča­li­. Dobr­a­ sur­a­dnja­ ma­r­keti­nga­ i­ pr­oda­je ključni­ je fa­­ktor­ uspjeha­.

• Koje su se marketinške akci­je odvijale tijekom prošle godi­ne i koje se aktivnosti planiraju ove godine?

­ Pr­ošla­ je godi­na­ bi­la­ u zna­ku la­nsi­r­a­nja­ nekoli­ko novi­h pr­oi­­zvoda­ pa­ i­ ula­ska­ u dvi­je za­ na­s nove ka­tegor­i­je, a­ jedna­ od na­ši­h na­jja­či­h gr­upa­ pr­oi­zvoda­ doži­vje­la­ je r­edi­za­jn a­mba­la­že. U tr­a­vnju pr­ošle godi­ne ušli­ smo u ka­tego­

r­i­ju ži­ta­r­i­ca­ za­ dor­uča­k s dva­ nova­ pr­oi­zvoda­ Čo­koli­no cr­unch i­ Čokoli­no Ma­xi­. Ula­za­k su popr­a­ti­­le ja­ke ma­r­keti­nške a­kti­v­nosti­ ka­ko u medi­ji­ma­, ta­­ko i­ na­ pr­oda­jni­m mjesti­­ma­. U svi­bnju smo ušli­ u ka­tegor­i­ju koja­ je tr­enu­tno u por­a­stu i­ u tr­endu, a­ to su gotova­ jela­. Na­ poli­ce smo la­nsi­r­a­li­ šest r­a­zli­či­ti­h okusa­, popr­a­ti­­li­ smo i­h pr­omoci­ja­ma­ i­ degusta­ci­ja­ma­ na­ pr­oda­j­ni­m mjesti­ma­ pa­ i­ s ogla­si­­ma­ u medi­ji­ma­. Li­stopa­d je bi­o u zna­ku pr­omjene di­za­jna­ a­mba­la­že na­ Po­dr­a­vka­ juha­ma­, a­ la­nsi­r­a­­li­ smo još gotove uma­ke, Vegetu pi­ka­nt i­ Čokoli­no na­ma­z. U ovoj godi­ni­ do­ni­jeli­ smo odluku da­ se fokusi­r­a­mo na­ tr­i­ na­jja­če ka­tegor­i­je: doda­ci­ jeli­ma­, dječja­ hr­a­na­ te ži­ta­r­i­ce i­ ju­he. La­nsi­r­a­t ćemo nekoli­­ko novi­h pr­oi­zvoda­ u ka­­tegor­i­ji­ dječje hr­a­ne i­ ži­ta­­

r­i­ca­ te podupr­i­jeti­ doda­tke jeli­ma­ i­ juhe ja­ki­m ma­r­keti­nški­m i­ pr­o­da­jni­m a­kti­vnosti­ma­.

• Koje ste još planove i ciljeve postavili u 2007. godini?

­ Pr­i­ma­r­ni­ ci­lj na­m je sva­ka­ko za­dr­ža­ti­ super­i­or­ni­ položa­j br­a­n­da­ Vegeta­, koji­ je u Sloveni­ji­ ne­pr­i­kosnoveni­ li­der­. Uz Vegetu fo­kus na­m je na­ ka­tegor­i­ji­ dječje hr­a­­ne, gdje smo una­toč ja­kom doma­­ćem pr­oi­zvođa­ču još uvi­jek li­der­, te r­a­zvoj br­a­nda­ Čokoli­no u ka­te­gor­i­ji­ ži­ta­r­i­ca­ i­ kr­emni­h na­ma­za­ s koji­ma­ uskor­o kr­ećemo u ja­ku medi­jsku ka­mpa­nju. Uz to ćemo svoje a­kti­vnosti­ posebno usmjer­i­­ti­ na­ ka­tegor­i­ju juha­ gdje sma­tr­a­­mo da­ bi­ na­kon uvođenja­ novi­h okusa­ i­ ja­ke ma­r­keti­nške ka­mpa­­nje tr­eba­li­ kr­a­tkor­očno za­uzeti­ čvr­sto dr­ugo mjesto i­za­ Knor­r­a­.

• Koji su još trendovi u pre­hrani prisutni kod slovenskih potrošača, a koji trendovi u Po­dravkinom poslovanju?

­ Zdr­a­va­ pr­ehr­a­na­ ja­ča­ i­ pozi­ci­­ju gotovi­h jela­ budući­ da­ ta­j tr­end sve vi­še ula­zi­ u sva­kodnevni­ r­i­ta­m s obzi­r­om na­ to da­ nedosta­je vr­e­mena­ za­ pr­i­pr­emu kla­si­čnog obr­o­ka­. Ka­tegor­i­ja­ polugotovi­h i­ goto­vi­h jela­ na­ poli­ci­ za­uzi­ma­ sve vi­še mjesta­. Mi­ smo la­nsi­r­a­li­ gotova­ je­la­ koja­ su “shelf sta­ble” i­ mogu se posta­vi­ti­ na­ obi­čnu poli­cu. n

� Broj 1832 • Petak, 23. ožujka 2007. �Broj 1832 • Petak, 23. ožujka 2007.

Podravka na burzi

Ivan Gašparić iz Informatike

Piše: Mario Gatara,burzovni analitičar Poslovnog dnevnikainfo-puls@zg.htnet.hr

Euforija na domaćem tržištu ka-pitala posljednjih je dana vid-no splasnula, a netom objavlje-ni (ne osobito obećavajući) po-slovni rezultati evidentno su «prizemljili» nekolicinu «živah-nih» izdanja, koincidiravši pri-tom i sa zamjetnom zbrkom i konfuzijom koja je obilježila početak rada jedinstvene burze. Ponajprije zahvaljujući činjeni-ci da je za prijelazno razdoblje, do implementacije novog susta-va OMX-a, odabrano pomalo nesretno rješenje u kojem egzi-stiraju dva, nimalo komplemen-tarna sustava trgovine, čime je jedan problem (dual listing di-onica u dva različita sustava) tek zamijenjen drugim, promo-virajući donekle različita pra-vila igre (ovisno o sustavu koji se koristi). Čime je na neki na-čin umjetnim putem stvoreno svojevrsno zatišje na tržištu, za-mjetno smanjujući i obujam tr-

govine, unatoč procjenama ka-ko će ujedinjavanje dvaju burzi osjetno produbiti likvidnost. No sve to nije imalo gotovo ni-kakvog utjecaja na dionice Po-dravke, u čijem se slučaju od-nos snaga na tržištu doista ni-je značajnije promijenio. Što-više, izvedba dionica koprivničke tvrtke (tjedni rast od 2,9%, na 535 kuna) uvjerlji-vo je nadmašila pozitivan po-mak CROBEX burzovnog in-deksa u promatranom razdo-blju (+1,1%), smanjujući done-kle zaostatak za istim u odnosu na početak godine. Jer indeks je u nepuna tri mjeseca ostva-rio impresivnih 22,3% rasta, dok je Podravka trenutno u plusu od svega 12,8%, i još je uvijek jako daleko od vrha lje-stvice najvećih ovogodišnjih dobitnika. A za nešto više (po-put eventualnog skoka iznad rekordnih 540 kuna) vjerojat-no će trebati nešto konkretnija potpora fundamenata, zbog čega se s nestrpljenjem iščeku-je poslovno izvješće kompani-je za prošlu godinu.

Znatno bolje od tržišnog prosjeka

∆ moj hobi

Iva­nov a­stronom­ski pogled u zvijezde i beskra­jni svem­irPiše: Slav­ko PetrićSnimio: Berislav­ Godek

Kada mu je u gimnaziji profesorica Nada Godek za uspješan nastup na dr-

žavnom prvenstvu iz biologije poklonila knjigu “Riznica pri-rode” Ivan Gašparić je gotovo “progutao” sva ta znanja, a po-sebno ga se dojmilo poglavlje o zvjezdoznanstvu. Prvi susjedov dalekozor bio je i prvi ozbiljni-ji pogled u nebo, a šogorov te-leskop iz Njemačke nadgradnja u motrenju nebeskih prostora. Iako je i povijest bila u intere-snom krugu srednjoškolca, fizi-ka je prevagnula u odabiru, a s njom se formirao i novi stil ži-

vota uz praćenje zbivanja na be-skrajnim nebeskim prostranstvi-ma. Ivan je otišao na studij u Za-greb, gdje mu je Zvjezdarnica bila nastavak koprivničke aktiv-nosti, a predmet astronomija na Prirodoslovno matematičkom fakultetu, gdje je završio studij fizike, održavao je stručnu razi-nu hobi aktivnosti.

Povratak u Koprivnicu značio je i zaposlenje u Podravkinom ERC-u. To je bio i povratak u krug istomišljenika za koje je astronomija izazov koji privlači i okupira, a slijedilo je i organizi-ranje u društvo. Grupa okuplje-na oko profesora Antolića bila je i začetak Astronomskog druš-tva Koprivnica, koje je osnova-

no 1997. godine, a koje i sada uspješno djeluje. Ivan je bio je-dan od prvih članova. S njim su danas u društvu Antolić, profe-sor Car, Ivković, Horčička, Či-ček. Djeluju u Zajednici tehni-čke kulture, nemaju zvjezdar-nicu, ali kupili su kvalitetniji te-leskop koji u prigodama daju i ostalim građanima kako bi po-vremeno pogledali u svemir. U klubu se sastaju jednom mjese-čno. Sa svojim periskopom do sada nisu vidjeli život, ali Ivan misli da na nekoj od 100 do 200 tisuća zvijezda, koliko ih ima u našoj galaksiji, negdje naznaka toga mora biti. Izdvaja u astro-nomskoj aktivnosti 1999. godi-nu kada su u mađarskom Sio-

foku promatrali totalnu pomr-činu Sunca. Nezaboravni doži-vljaj za dugo sjećanje. Bilo bi i više takvih da se zbog toga ne bi trebalo ”seliti” na druge dije-love Zemlje.

Prema Ivanu, ljudi da bi upo-znali sebe moraju upoznati i sve-mir, dio kojega su i oni. Trebali bi upoznati više da bi spoznali svoju vrijednost. Da jabuka ne pada daleko od stabla, potvrđuje i Ivanov sin Dominik koji jedna-kim marom kao i otac lista sve što je vezano uz prirodu, upija znanja i naginje astronomskom dijelu, sve uz “dopuštenje” maj-ke Marije koja ima razumijeva-nja za njihove sklonosti, ali se ni-je priklonila njihovom zanosu.

Koliko je angažiran u astronomi-ji, najstarijoj znanosti čiji zapisi postoje već u spiljama, jednakim marom Ivan, koji bilježi 25 godi-na rada u Podravkinoj Informa-tici, obavlja i tajničku dužnost u Konjičkom klubu Koprivnica s poznatom Kavurovom peteran-skom ekspoziturom. Probao je i jahati, ali ne ozbiljno. Cijeni te-rapijsko jahanje kojim se bave. Svakodnevno na radnom mje-stu Ivan se bavi kompjutorskim programiranjem za korisnike u cijeloj Podravki. Za odmor ko-risti gorice u Jagnjedovcu iz ko-jih se dobro vide i zvijezde ko-je su mu ispunile život u slobo-dno vrijeme. U ranijoj mladosti zaokupljao ga je i sport. Igrao

je u malonogometnoj momča-di svoga Jagnjedovca, navijao za Dinamo, a danas je tek pratitelj sportskih zbivanja koja ga ne zaokupljaju u takvoj mjeri kao prije. Zaokupljen je i vjerom i redovito je na nedjeljnim misa-ma u Močilama. Vjerovanje je Ivanu jedan od načina da se na-gomilana zla življenja, kojih je svakim danom sve više, bezbol-nije svladavaju. n

Podra­vka­ši su la­ni da­rova­li 1220 doza­ krvi

Nova nagrada u New Yorku za Podravku i marketinšku agenciju Bruketa&ŽinićOM

Na pre­sti­žnom natje­čaju Type­ Di­re­ctors Club u Ne­w Yorku na­građe­n je­ ”Ulomak i­z vje­čne­ rasprave­ o srcu” koji­ je­ za Po­dravku pri­pre­mi­la marke­ti­nška age­nci­ja Bruke­ta&Ži­ni­ćOM. Type­ Di­re­ctors Club je­dan je­ od najva­žni­ji­h natje­čaja u svi­je­tu di­zajna i­ trži­šni­h komuni­kaci­ja. Ve­ć 53 godi­ne­ odabi­re­ najbolje­ di­zajne­r­ske­ radove­ uvrštavajući­ i­h u svoj godi­šnjak i­ pre­dstavljajući­ i­h na i­zložbama di­lje­m svi­je­ta.“

”Ulomak i­z vje­čne­ rasprave­ o srcu” budi­ zani­manje­ di­zajne­ra i­ stručnjaka za trži­šnu komuni­kaci­ju di­lje­m svi­je­ta. Konce­ptualno je­ osmi­šlje­n kao knji­ga dokaza da sve­ što se­ radi­ tre­ba radi­ti­ sa srce­m. Sve­ poče­tne­ sumnje­ pobi­je­ne­ su dokazi­ma da sve­ napra­vlje­no sa srce­m je­dnostavno posti­že­ vi­še­. U sre­di­šnje­m di­je­lu i­sto poručuje­ i­ Ante­ Tomi­ć autobi­ograf­ski­m te­kstom koji­m se­ pri­­sje­ća svoga dje­ti­njstva i­spunje­nog Podravki­ni­m proi­zvodi­ma ko­ji­ pre­staju bi­ti­ samo hrana, postajući­ skup mi­ri­sni­h i­ okusni­h se­n­zaci­ja koje­ nas sve­ podsje­ćaju na odrastanje­. ”Ulomak i­z vje­čne­ rasprave­ o srcu” pri­ča je­ be­z poče­tka i­ kraja, ulomak i­z be­skona­čne­ rasprave­ o srcu kao sušti­ni­ Podravki­nog branda.

Iako se­ radi­ o dje­lu koje­ o tome­ po mnogoče­mu asoci­ra na uspome­ne­ s ovi­h područja, či­ni­ se­ da je­ je­zi­k kvali­te­tnog di­zajna uni­ve­rzalan i­ pre­poznatlji­v di­lje­m svi­je­ta. Nagradom na natje­ča­ju Type­ Di­re­ctors Club ”Ulomak i­z vje­čne­ rasprave­ o srcu” bi­t će­ pre­dstavlje­n na i­zložbama u Europi­, SAD­u, Kanadi­ i­ Japanu.

MUŠKARCI:75 I vIŠe dARO­vAnjA:Josi­p Dole­ne­c

50 I vIŠe dARO­vAnjA:Boži­dar Be­le­c, Stje­pan Be­lko, Ivan Be­rljak, Ivan Blaže­k, Mari­­jan Boroša, Stje­pan Erne­či­ć, Boži­­dar Fli­s, Stje­pan Fuli­r, Mi­lan Moj­če­c, Mi­roslav Ozme­c, Izi­dor Pavli­­ni­ć, Mi­roslav Re­ste­k, Mlade­n Si­­nje­re­c i­ Pe­tar Vukajlovi­ć.

40 I vIŠe dARO­vAnjA:Dani­je­l Baruški­n, Zlatko Be­le­c, Draže­n Borovac, Krunoslav Do­movi­ć, Drago Drvari­ć, Ivan Gan­žuli­ć, Ivan Le­di­nski­, Zdravko Paj­ni­ć, Vladi­mi­r Strme­cki­ i­ Dami­r Varga.

30 I vIŠe dARO­vAnjA:Goran Be­govi­ć, Vladi­mi­r Blata­ri­ć, Boži­dar Dukari­ć, Vladi­mi­r Dukari­ć, Zdravko Horvati­ć, Ivi­­

ca Huzak, Mari­jan Ke­f­e­lja, Ra­tko Kne­že­vi­ć, Mari­jan Kolar, Dra­ge­c Kuni­ć, Že­ljko Posave­c, Zla­tko Potroško, Že­ljko Prvči­ć, Dali­­bor Re­nduli­ć, Stje­pan Še­govi­ć, Josi­p Ši­roki­, Vladi­mi­r Tkale­c, Ran­ko Tuše­k, Branko Vruči­na, Kre­ši­­mi­r Mati­jaši­ć, Ale­n Mi­hali­ć i­ Že­lj­ko Oroš.

20 I vIŠe dARO­vAnjA:Vladi­mi­r Dlaka, Ti­homi­r Dobri­ć, Mari­o Duga, Zdravko Fe­rče­c, Ma­ri­nko Gazde­k, Draguti­n Golubi­ć, Branko Koroše­c, Vje­koslav Ku­hari­ć, Slobodan Lončar, Momi­­slav Magaš, Elvi­s Pale­ka, Ivi­ca Pe­k, Že­li­mi­r Plantak, Bori­slav Sa­bol, Dami­r Sakač, Branko Stani­n i­ Igor Ze­tovi­ć.

10 I vIŠe dARO­vAnjA:Draže­n Andraši­ć, Dani­je­l Bačani­, Ivi­ca Be­be­k, Ivan Cvrti­la, Ivan Golub, Marti­n He­me­te­k, Že­ljko

Horvat, Zdravko Jadan, Mari­jan Juši­ć, Stje­pan Kodri­ć, Mlade­n Ko­vači­ć, Zoran Krnjak, Zdravko Mar­kuli­n, Mari­o Me­đi­more­c, Dami­r Pavle­kovi­ć, Marti­n Pe­te­k, Mi­ro­slav Pobi­, Ne­nad Si­nje­re­c, Mi­jo Srbi­š, De­jan Strugar, Vlado Ve­r­njak i­ Antun Žardi­n.

1 I vIŠe dARO­vAnjA:Ivan Be­di­, Mlade­n Črne­li­, Igor Kolari­ć, Slavko Lukači­ć, De­jan Re­nduli­ć i­ Re­nato Sače­r

Žene:35 I vIŠe dARO­vAnjA:Anka Volari­ć i­ Jadranka Zvonar

25 I vIŠe dARO­vAnjA:Nada Buži­ć i­ Bi­se­rka Manojlovi­ć

20 I vIŠe dARO­vAnjA:Mari­jana Jani­ć

10 I vIŠe dARO­vAnjA:

Ine­s Kuke­c, Li­di­ja Mi­kule­c i­ Mari­­jana Pe­rokovi­ć.

5 I vIŠe dARO­vAnjA:Mi­rjana Hanže­k, Kri­sti­na Juri­ć, Grozdana Kralj, Sandra Raki­ć i­ Zri­nka Vrabe­c.

1 I vIŠe dARO­vAnjA:Đurđi­ca Husnjak, Jase­nka Rado­tovi­ć, Šte­f­i­ca Ri­bi­ć i­ Jase­nka Šu­šanj.

više od 100 puta krv su dala 4 darovatelja krvi iz Podravki­nog društva:Stanko Turšćak, Ljude­vi­t Husnjak, Zlatko Še­stak i­ Zdravko Vi­das­Ki­­zdra (odne­davno pokojni­).više od 75 puta krv je dalo 25 darovatelja krviviše od 50 puta krv je dalo 85 darovatelja krviIsto tako, 15 žena je dalo krv više od 35 puta.

Ju­bi­lar­na dar­o­vanja kr­vi­ Po­dr­avkaša u­ 2006. go­di­ni­:

Piše: Slav­ko PetrićSnimio: Berislav­ Godek

Relacija od Koprivnice do Varaždina bila je pr-va koju je tada 22-godi-

šnji Ivica Badalić odvozio za volanom Podravkinog kami-ona nakon zaposlenja 1971. godine. Ista ta relacija bila mu je prošlog ponedjeljka po-sljednja prije odlaska u miro-vinu. Spoznaja da više neće sjedati za volan Podravkinih auta nakon 36 godina kod Ivi-ce izaziva nevjericu. Do sa-da stalno u pokretu, na putu, najmanje u vlastitom domu, s prijeđenih približno 2,7 mi-lijuna kilometara - mirovina mu predstavlja svojevrstan ”šok”. Nije joj se ni posebno veselio. Shvaća je kao kraj je-dnog puta s kojim je bio zado-voljan, a u odlasku ima mno-go sjete.

O­d deutza do limuzine Put do šofera u Podravki vo-

dio je Ivicu od tapetarskog za-nata koji je završio u Kopri-vnici do vojske gdje je regruti-ran za vozača i položio sve ka-tegorije osim D. U Podravku je došao u Transport u vri-jeme kada ga je vodio Franjo Kolar. Bio je tada najmlađi u društvu 11 šofera od kojih je danas ostao samo on. Krenuo je prvo s Deutzom 4500 u ko-jem se dopodne vozila stoka, zatim se kamion prao, stavlja-la cerada i - put za Zagreb. Ta-ko se to tada radilo. Slijedi-li su potom Magirusove hla-dnjače, FAP-ovi kamioni, a četiri godine proveo je i na putničkom FIAT-u vozeći še-fove. Najviše sati proveo je za volanom Mercedesovog šle-pera. U putovnici nizali su se štambilji Njemačke, Polj-ske, Mađarske... svih zemalja u koje je Podravka prodavala svoju robu. U Hrvatskoj i biv-šoj Jugoslaviji gotovo da po-znaje svaki kutić. U prosjeku 500 sati mjesečno na putu. Bez prometne nezgode i tek s nezaobilaznim policijskim bli-skim susretima. Najduža re-

lacija bila mu je kada je prevo-zio meso u Stockholm. U sta-rosnu će mirovinu i to s otpre-mninom s time da je posebna pogodnost 48 mjeseci koje je ostvario za šoferski rad pod posebnim uvjetima

- Novac me kod odlaska u mirovinu nije zanimao. Po-klopile su mi se i godine živo-ta i radni staž i ta beneficija. Sada će biti najveći problem čime se baviti u mirovini. Sa suprugom Marijom, koja je također uzela otpremninu u Podravki, krenut ću u uređi-vanje zapuštene kuće na mo-ru kod Jablanca, a drugi sadr-žaji koje sam imao za vrijeme posla i te kako će mi manjka-ti - rekao nam je Ivica.

vozač i na bojištu 91./92.U svom vozačkom poslu

osjetio je i strahote rata. Na Novljanskom bojištu 91./92. godine bio je vozač saniteta, osjetio što su rovovi, borba za život i preživljavanje. Na šo-ferski osobni dohodak u Po-dravki nikada se nije žalio, jer bio je svjestan da koliko se ra-di toliko se i zaradi.

- Mi šoferi naviknuli smo se na drugačiji ritam života od drugih ljudi. Rana ustajanja, kasna lijeganja, noćne vožnje, krize u dva sata noću, ali pre-grmiš sve. Juriš, juriš i život tako projuri i - jednoga dana si u mirovini. Za mnoge dru-ge aktivnosti osim vožnje ni-sam ni imao vremena. Sad ću pak imati jedino vremena... - rekao je Ivica koji odlazi u mi-rovinu od 1. travnja. n

Razgo­vo­r­ s Ivi­co­m Badali­ćem, Po­dr­avki­ni­m vo­začem ko­ji­ o­dlazi­ u­ mi­r­o­vi­nu­

Za vo­lano­m 36 go­di­na: ju­r­i­š, žu­r­i­š i­ - jedno­g si­ dana u­ mi­r­o­vi­ni­

Dušan Krajči­novi­ć Đuro Pavli­če­k Že­ljko Se­dlar Mi­roslav Sosa Bi­se­rka Čutane­c Juraj Ce­sar

Jadranko Radi­ć

dUŠAn KRAjčInO­vIć:­ Bi­o sam radni­k Podravke­, a

sad sam ve­ć sam de­se­tak godi­­na u mi­rovi­ni­, no još uvi­je­k ni­­sam pre­stao darovati­ krv, i­ako i­mam 76 godi­na. Krv sam pr­vi­ put dao u vojsci­. Onda sam vi­­di­o da ti­me­ mogu pomoći­ drugi­­ma, pa sam nastavi­o. Ni­je­ mi­ te­­ško, je­r znam da će­ moja krv ne­­kome­ pomoći­.

ĐURO­ PAvlIčeK:­ I ja sam krv prvi­ put dao u

vojci­. Dobro se­ osje­ćam nakon svakog davanja, a dosad je­ u moju knji­ži­cu upi­sano 55 daro­

vanja. Ne­ću pre­stati­. Pozi­vam i­ druge­, pre­te­žno mlade­ da se­ ja­ve­. Ti­me­ mogu uči­ni­ti­ samo do­bro. Inače­, zaposle­n sam u Dje­­čjoj hrani­.

MIRO­slAv sO­sA:­ Godi­nama sam dobrovoljni­ da­

rovate­lj krvi­. Imam ri­je­tku krvnu grupu AB pozi­ti­vnu. Tko zna kad će­ i­ me­ni­ i­li­ ne­kome­ od moji­h za­tre­bati­ takva pomoć. Stoga bi­h pre­poruči­o svi­ma koji­ mogu da se­ odazovu naši­m akci­jama. Osi­m toga, li­je­po je­ što nas pozi­vaju na druže­nje­. To nas još vi­še­ moti­vi­ra. Krv sam dosad dao 66 puta.

ŽeljKO­ sedlAR:­ Radni­k sam Dje­čje­ hrane­. Ni­­

sam puno puta dao krv, te­k sam sti­gao do broja 12, no nastavi­t će­ s davanji­e­m pa ću i­ ja je­dno­ga dana sti­ći­ i­ do pe­de­se­tog da­rovanja. Li­je­p je­ osje­ćaj kad znaš da je­ tvoja krv pomogla ne­kome­ koga ne­ poznaje­š.

BIseRKA čUtAneC:Iza me­ne­ je­ 46 darovanja. Ra­

di­m u Be­lupu. Tamo i­ma dosta že­na koje­ su člani­ce­ ovoga druš­tva. Že­lja mi­ je­ da sti­gne­m i­ do pe­de­se­tog darovanja. Darova­nje­m krvi­ čovje­k zna da je­ zdrav

i­ na ne­ki­ nači­n to mi­ dođe­ kao “si­ste­matski­ pre­gle­d”. Zamoli­la bi­h Podravki­ne­ mlade­ radni­ce­ da nam se­ u što ve­će­m broju pri­­druže­. Me­ne­ i­nače­ ni­kakva pri­­znanja i­li­ zahvale­ ne­ zani­maju ni­­ti­ i­z tog razloga daruje­m krv.

jAdRAnKO­ RAdIć:Dari­vanje­ krvi­ je­ potre­bno i­ po­

zi­ti­vno. Budući­ da sam se­ godi­­nama akti­vno bavi­o sportom, smatram da mi­ je­ i­ darovanje­ krvi­ pomoglo u moji­m re­zulta­ti­ma. Ni­ ja ne­ razmi­šljam o pri­­znanji­ma. Nama je­ najve­će­ pri­­znanje­ što znamo da smo ne­ko­

me­ pomogli­. Ima li­ ne­što lje­pše­ od toga? Krv sam dosad darovao 76 puta.

jURAj CesAR:Ve­ć sam dulje­ u mi­rovi­ni­. Ra­

di­o sam u Transportu. Krv sam dosad dari­vao 92 puta. Bi­t ću vrlo sre­tan i­ ponosan kad do­đe­m do brojke­ od stoti­nu daro­vanja! Ve­se­le­ me­ druže­nja. Na ovakvi­m skupovi­ma uvi­je­k rado vi­di­m svoje­ pri­jate­lje­. Bi­o sam i­ na ne­ki­m i­zle­ti­ma članova ovog društva. To su prave­ stvari­. Pre­­poruči­o bi­h svi­ma ­ dođi­te­ i­ da­rujte­ svoju krv!

Po­dr­avki­ni­ do­br­o­vo­ljni­ dar­i­vatelji­ kr­vi­ o­ sebi­ i­ svo­m hu­mano­m djelo­vanju­

Piše: Mladen Pav­kov­ićSnimio: Berislav­ Godek

Na godišnjoj skupštini Društva dobrovoljnih da-rovatelja krvi Podravke,

koja je održana u subotu 17. ožujka u hotelu ”Podravina”, još jednom je odana zahvalnost ljudi-ma koji nesebično pomažu dru-gima kad je najpotrebnije. A ra-dnici naše tvrtke svake se godine sve više uključuju u ovo društvo, tako da ono danas broji više od ti-suću članova. Među njima je i ve-liki broj umirovljenika.

Podravkino društvo dobrovolj-nih darovatelja krvi počelo je s radom davne 1960. godine, tek s desetak članova, a među najzaslu-žnijima za njegovo osnivanje bi-li su Ljudevit Husnjak i pokojni Zdravko Vidas - Kizdra, koji su tijekom godina krv dali više od stotinu puta. Treba također ista-ći da je dugogodišnje uspješno djelovanje Društva dobrovoljnih darovatelja krvi Podravke rezul-tat angažmana niza pojedinaca - naših radnika koji se uz dobro-voljno darovanje krvi angažiraju i na motiviranju ljudi da daju krv, te na brizi oko okupljanja daro-vatelja - rekla je Danica Martina-ga, aktualna predsjednica Druš-tva, i istaknula: -Vrlo dobro sura-đujemo s Odjelom za transfuziju krvi Opće bolnice “Dr. Tomislav Bardek”, te s Gradskim društvom Crvenog križa. Sve je to jedna dobro uhodana ekipa, pa stoga i ne treba čuditi što su i rezulta-ti dobrovoljnog darovanja krvi u našoj županiji među najboljima u Hrvatskoj. Radnici Podravke, koji su se odlučili darovati krv, imaju zadovoljavajuću potporu i u samoj tvrtki - kazala je predsje-

dnica. Tijekom prošle godine od radnika Podravke prikupljeno je 1220 doza krvi. U organiziranim akcijama prikupljene su 294 do-ze, no Podravkini darovatelji po-znati su po tome da samoinicija-tivno odlaze u bolnicu i daju krv ili se pak redovito odazivaju na hitne intervencije i na taj način je od velike obitelji Podravkinih dobrovoljaca prikupljeno još 926 doza najdragocjenije tekućine. S takvim rezultatima malo se koji kolektiv može pohvaliti.

- Donošenjem Zakona o zdrav-stvenoj zaštiti svim dobrovoljnim darovateljima krvi Sabor RH do-nio je i neke povlastice. Nisu veli-ke, ali ljudi ih više prihvaćaju kao znak pažnje. Najznačajnija je po-vlastica pri participaciji zdrav-stvene zaštite - rekla je Danica Martinaga.

Ovi ljudi koji drugima daruju svoju krv prije svega su skromni i nikada ne razmišljaju o nagrada-ma i priznanjima. Međutim, lije-po im je kad ih se drugi sjete i za-hvale im na njihovom trudu i do-prinosu. Jedan francuski filozof je rekao da su krv i suze najvrednije što jedan čovjek može dati.

- Nitko od nas ne zna kada će mu zatrebati tuđa pomoć. Mno-gi ljudi, nažalost, još uvijek nisu dobrovoljni darovatelji krvi, a sva-tko je potencijalni primatelj. No, sve u svemu, još uvijek je prema-lo darovatelja, pa pozivamo i dru-ge, pretežno mlade, da nam se ja-ve - čuli smo od nekih članova društva.

Činjenica je da su dobrovoljni darovatelji krvi svugdje cijenjeni kao nacionalno blago, tim prije jer je krv lijek koji se ni na jedan drugi način ne može dobiti. A da-rovatelj može biti svaka zdrava

osoba od 18 do 65 godina. Krv se daje nekoliko puta godišnje. Ono nije bolno i ne stvara navi-ku i ne šteti organizmu. Sistem za uzimanje krvi je za jednokra-tnu uporabu, čime se isključuje svaka mogućnost prijenosa bilo koje bolesti na darovatelja. Pri-je svakog darovanja obavlja se li-ječnički pregled i laboratorijska kontrola. Darivanje je dobrovolj-no, anonimno i besplatno. Me-đu uzvanicima na ovom skupu bili su i dogradonačelnica Vesna Željeznjak, rukovoditelj Opće

bolnice dr. Mijo Bardek, dopred-sjednica Gradskog društva Cr-venog križa i voditeljica djelat-nosti za transfuziju Opće bolni-ce dr. Ljiljana Šajatović - Ivanko-vić i drugi.

- Najvažnija je činjenica da ko-privnička bolnica ni u jednom trenutku nije ostala bez ove dra-gocjene tekućine, a tome su umnogome pridonijeli i radnici Podravke - kazala je dr. Šajato-vić-Ivanković.

Najzaslužnijim članovima uru-čene su prigodne zahvalnice. n

Podravkaši­ pri­mi­li­ pri­znanja za vi­še­kratno davanje­ krvi­

S je­dne­ od akci­ja dobrovoljnog davanja krvi­ u Podravki­

Go­di­šnja sku­p­šti­na Dr­u­štva do­br­o­vo­ljni­h dar­o­vatelja kr­vi­ Po­dr­avke

Datum Vri­je­dnosni­ca Ci­je­na Prome­t3/14/2007 PODR­R­A 515.02 5,486,751.443/15/2007 PODR­R­A 525.00 994,370.093/16/2007 PODR­R­A 521.00 154,707.123/19/2007 PODR­R­A 524.00 421,478.943/20/2007 PODR­R­A 527.00 1,526,042.723/21/2007 PODR­R­A 530.00 4,411,430.23

PODR-R-A 14-21.03.2007.

505

510

515

520

525

530

535

14. 3. 07. 16. 3. 07. 20. 3. 07.

Cijena

0

1,000.000

2,000.000

3,000.000

4,000.000

5,000.000

6,000.000

Promet

PrometCijena

� Broj 1832 • Petak, 23. ožujka 2007. �Broj 1832 • Petak, 23. ožujka 2007.

Pi­še: Slav­ko PetrićSni­mi­o: Nikola Wolf

U ra­tu rukometni­h zvi­jezda­, koji­ je vođen u subotu za­ vri­jeme četvrtfi­na­l­ne uta­­

kmi­ce Kupa­ kupova­ i­zmeđu i­gra­­či­ca­ Podra­vke Vegete i­ rumunj­skog Ol­tchi­ma­, pra­vi­ pothva­t bi­l­o je pobi­jedi­ti­. To je na­ kra­ju uspje­l­o Podra­vki­ni­m djevojka­ma­ ko­je će za­bora­vi­ti­ sve uda­rce ko­je su pri­mi­l­e (a­ vel­i­ki­m di­jel­om mora­l­e su i­ uzvra­ća­ti­) za­ vri­jeme grubog susreta­ ka­ka­v već da­vno ni­je vi­đen u Kopri­vni­ci­. Gošće i­z Vi­l­cee, rumunjske prva­ki­nje, ko­je su za­pra­vo i­ drža­vna­ vrsta­, pr­ve su poka­za­l­e sna­gu i­ u 11. mi­­nuti­ ”l­a­nsi­ra­l­e” Mi­ra­ndu Ta­ta­ri­ u zra­k, a­ pri­zeml­jenje je zna­či­l­o i­ bol­ni­ odl­a­za­k u svl­a­či­oni­cu do kra­­ja­ susreta­. Sa­m susret pred prepu­nom dvora­nom vođenom sl­a­vl­je­ni­čki­m Red roostersi­ma­ (peta­ go­di­šnji­ca­ postoja­nja­) počeo je vod­stvom Boži­ce Pa­l­či­ć, a­ pora­vna­l­a­ bi­vša­ je Podra­vka­ši­ca­ Ionel­a­ Gi­l­­ca­, koja­ je u 30. mi­nuti­ na­pra­vi­l­a­ na­d Pa­si­čni­k ta­ka­v fa­ul­ za­ koji­ če­ški­ suda­c Kohout ni­je i­ma­o drugo

rješenje nego crveni­ ka­rton. Od početka­ pa­ do pol­uvremena­ obi­­sti­ni­l­a­ su se predvi­đa­nja­ stručnja­­ka­ da­ će to bi­ti­ uta­kmi­ca­ ra­vnopra­­vni­h, o čemu svjedoči­ rezul­ta­t ko­ji­ se kreta­o od neri­ješenog, do gol­ dva­ vodstva­ za­ Podra­vku da­ bi­ tek u 26. mi­nuti­ Podra­vka­ uzel­a­ ma­­ha­ sa­ 17:14, za­ti­m 18:15, a­ Ta­rl­e sja­jni­m gol­om dovodi­ do pol­uvre­menski­h 19:16.

U koncepci­ji­ Podra­vki­ne i­gre ma­njka­l­a­ je Ta­ta­ri­. Ni­je bi­l­o ra­str­čnosti­, kontra­na­pa­da­. Međuti­m, za­mi­jeni­l­a­ ju je odl­i­čno Sl­a­vi­ca­ Šu­ster u svom međuna­rodnom de­bi­ju. Igra­l­a­ je sta­l­oženo, ra­zl­ožno, ka­o da­ je oduvi­jek na­ tom pa­rketu i­ to je bi­o jeda­n od presudni­h či­m­beni­ka­ u kra­jnjem i­shodu. S dru­ge pa­k stra­ne, Ma­i­er, Lecusa­nu i­ posebno Mei­rosu bi­t će Šoja­tove bri­ge u na­rednom ra­zdobl­ju. Te djevojke i­gra­ju a­tomski­ rukomet.

S Gi­l­com u svl­a­či­oni­ci­, Rumunj­ke u drugom di­jel­u ni­su sta­l­e, već su još sna­žni­je pri­onul­e posl­u. To je sa­da­ bi­l­a­ bi­tka­ za­ sva­ki­ peda­l­j rukometnog i­gra­l­i­šta­. Iskl­jučenja­ ka­o u pri­či­ (vra­ta­rka­ Di­nu ča­k dva­ puta­ po dvi­je mi­nute), pra­­

va­ l­udni­ca­ od prekrša­ja­. U ta­kvoj i­gri­ Podra­vka­ je i­ma­l­a­ i­skusni­je, ruti­ni­ra­ni­je i­gra­či­ce koje su odl­u­či­l­e uta­kmi­cu. Bi­l­e su to Pa­l­či­ć, Pa­si­čni­k Todorovska­, koje su, uz pomoć va­njski­h Kožnja­k i­ Hor­va­t, posti­za­l­e gol­ove ka­da­ je bi­l­o na­jpotrebni­je i­ na­pra­vi­l­e ra­zl­i­ku od pet zgodi­ta­ka­ što otva­ra­ opti­­mi­sti­čke a­peti­te za­ uzvra­t u Vi­l­­cei­. No, nuža­n je oprez, jer ba­š pet ra­zl­i­ke, po mi­šl­jenju mno­gi­h trenera­, na­jva­rl­ji­vi­ji­ je omjer. Jer, a­ko je Podra­vka­ pobi­jedi­l­a­ u i­gri­ ”na­ ži­vot i­ smrt” u Kopri­­vni­ci­, kol­i­ko će tek zna­nja­, hra­­brosti­ i­ dovi­tl­ji­vosti­ mora­ti­ ul­oži­­ti­ u Ri­mni­ci­ Vi­l­cei­, u ”pa­kl­u” ko­ji­ i­h čeka­, a­ Podra­vka­ ga­ je okusi­­l­a­ na­jbol­je 1992/93. godi­ne ka­da­ je u i­stom kupu, ta­da­ s Chi­mi­stu­l­om, u uzvra­tu i­spa­l­a­ na­kon gol­a­ Dra­ga­nescu u posl­jednjoj sekun­di­ uta­kmi­ce... No, osta­je spozna­ja­ da­ Podra­vka­ši­ce sa­zri­jeva­ju i­ kroz ova­kve nepredvi­dl­ji­ve si­tua­ci­je, a­ vel­i­ki­ dobi­ta­k, a­ko Mi­ra­nda­ Ta­ta­­

ri­ neće moći­ i­gra­ti­, je ”rođenje” Šusta­rove. S tol­i­ko hra­brosti­ odi­­gra­ti­ proti­v europski­h zvi­jezda­, može sa­mo i­gra­či­ca­ koja­ i­ma­ bu­dućnost.

Za­ Podra­vku Vegetu i­gra­l­e su: Sta­nči­n, Jel­či­ć, Derča­r, Kožnja­k 3, Pa­l­či­ć 6, Todorovska­ 5, Zebi­ć 2, Ga­će, Bl­a­žekovi­ć, Horva­t 5, Pa­­si­čni­k 10 (3), Šuster, Ta­rl­e 1, Ta­­ta­ri­. n

Pr­va hr­vat­ska li­ga ku­glači­ca - 17. ko­lo­

Re­ko­r­di­ Po­dr­avke­ i­ Že­lj­ke­ Or­e­ho­ve­cĐakov­o - Podrav­ka 3:5 (10:14) 3228:3294

Na­ posl­jednjem prvenstvenom gostova­nju Podra­vka­ je i­ u Đa­kovu prošl­a­ neokrznuta­, i­a­ko su doma­će kugl­a­či­ce na­ svoji­m sta­za­ma­ vrl­o ”negostol­jubi­ve” i­ teško prepušta­ju bodove gosti­­ma­. Podra­vka­ je i­ u Đa­kovu poka­za­l­a­ da­ je da­l­eko na­jbol­ja­ eki­­pa­ u drža­vi­ i­ da­ za­sl­uženo vra­ća­ ti­tul­u prva­ka­ u Kopri­vni­cu. Dvo­boj je u prve dvi­je seri­je bi­o i­zjedna­čen, da­ bi­ za­vršni­ca­ za­sl­ugom Žel­jke pri­pa­l­a­ l­i­deru na­ l­jestvi­ci­. Na­kon dvi­je seri­je bi­l­o je i­zje­dna­čeno i­ rezul­ta­t 2:2 s prednošću Podra­vke od 11 čunjeva­. Tu treba­ spomenuti­ odl­i­čnu ka­peta­ni­cu Lji­l­ja­nu Pi­cer, koja­ i­gra­ svo­ju na­jbol­ju sezonu na­ va­njski­m kugl­a­na­ma­.

A onda­ je u za­vršni­ci­ sva­ku nei­zvjesnost preki­nul­a­ Žel­jka­ Ore­hovec, opet da­l­eko na­jbol­ja­ na­ gostova­nju. Bi­l­a­ je na­jbol­ja­ i­gra­­či­ca­ uta­kmi­ce, a­ svoj je odl­i­ča­n na­stup ”za­či­ni­l­a­” i­ novi­m rekor­dom kugl­a­ne sruši­vši­ 606 čunjeva­. Ml­a­da­ Bel­ec za­ sa­mo četi­ri­ čunja­ gubi­ od Ruka­vi­ne, a­l­i­ pobjeda­, i­a­ko mi­ni­ma­l­na­, uopće ni­je bi­l­a­ upi­tna­. Da­ ne osta­ne sve sa­mo na­ Žel­jki­ i­ njezi­nom rekordu, eki­pa­ Podra­vke sruši­l­a­ je i­ eki­pni­ rekord kugl­a­ne u Đa­kovu. Ka­d se zna­ da­ je kugl­a­na­ u Đa­kovu s podl­ogom na­ pl­oča­ma­, to mo­že bi­ti­ doba­r zna­k za­ na­stup na­ Fi­na­l­ fouru. Da­ vesel­je Podra­vka­­ši­ca­ bude kompl­etno, Žel­jka­ je ovi­m sja­jni­m rezul­ta­tom s trećeg mjesta­ ”skoči­l­a­” na­ prvo na­ l­i­sti­ na­jbol­ji­h i­gra­či­ca­ l­i­ge. U subotu (12 sa­ti­) Podra­vka­ na­ svoji­m sta­za­ma­ u posl­jednjem kol­u i­gra­ s ri­ječkom Ml­a­kom.

Pr­va hr­vat­ska li­ga ku­glača - 21. ko­lo­

Po­bj­e­da za zlat­nu­ sr­e­di­nu­Podrav­ka - Kan­dit-Premijer 5:3 (14:10) 3832:3743

Kugl­a­či­ Podra­vke još su jednom poka­za­l­i­ već pozna­tu superi­or­nost i­ kva­l­i­tetu na­ doma­ći­m sta­za­ma­. Pobi­jedi­l­i­ su odl­i­čnu ml­a­­du momča­d i­z Osi­jeka­ predvođenu Ma­tkom Bul­kom, pobjedni­­kom pojedi­na­čnog Svjetskog kupa­. Osječa­ni­ su u Kopri­vni­cu do­šl­i­ uvjereni­ u pobjedu, koja­ bi­ i­m otvori­l­a­ vra­ta­ za­ treće mjesto i­ i­zl­a­za­k u Europu. Podra­vka­ši­ma­ pobjeda­ ni­je bi­l­a­ i­mpera­ti­v, a­l­i­ i­m osi­gura­va­ pl­a­sma­n u zl­a­tnoj sredi­ni­.

Dvoboj je bi­o i­zjedna­čen, sve tri­ seri­je za­vrši­l­e su po 1:1. Rezul­­ta­t bi­ bi­o i­ vi­ši­ u kori­st Podra­vke, a­l­i­ su Vuči­ć i­ Pi­ga­c u za­dnji­m hi­­ci­ma­ proma­ši­l­i­ vezna­ drva­, pa­ ni­su i­ma­l­i­ za­dnji­ hi­ta­c u punu po­sta­vu i­ i­zgubi­l­i­ su za­ četi­ri­, odnosno za­ pet drva­. Uz sta­nda­rdno odl­i­čnog Gora­na­ Šegerca­, opet je i­gra­č uta­kmi­ce bi­o sja­jni­ Ante Bi­onda­, koji­ je u ovom prvenstvu od pri­čuve i­zra­sta­o u i­gra­ča­ ko­jem se vjeruje. Zl­a­tko Betl­ehem je s 4:0 ”uni­šti­o” Ba­ri­ši­ća­ ­ i­a­ko se ozl­i­jedi­o ti­jekom i­gre, mora­o je i­zdrža­ti­ i­ ”pokri­ti­” neočeki­va­­ni­ pora­z Mi­kl­oši­ća­. U za­dnjem kol­u Podra­vka­ši­ gostuju u Bjel­o­va­ru, kod supa­rni­ka­ za­ šesto mjesto na­ l­jestvi­ci­.

Željko Šemper

Malo­no­go­me­t­ni­ t­u­r­ni­r­ ”Me­mo­r­i­j­al 18 Po­dr­avki­ni­h br­ani­t­e­lj­a”

Naj­bo­lj­i­ no­go­me­t­aši­ Ju­ha i­ Ve­ge­t­e­U subotu je na­ i­gra­l­i­štu Osno­

vne škol­e ”Bra­ća­ Ra­di­ć” u Ko­pri­vni­ci­ održa­n tra­di­ci­ona­l­ni­ prol­jetni­ ma­l­onogometni­ turni­r ”Memori­ja­l­ 18 Podra­vki­ni­h bra­­ni­tel­ja­”. Turni­r u spomen na­ po­gi­nul­e Podra­vki­ne bra­ni­tel­je u Domovi­nskom ra­tu održa­n je u orga­ni­za­ci­ji­ Podra­vki­ne udruge bra­ni­tel­ja­, a­ sudjel­ova­l­o je pet momča­di­: Dječja­ hra­na­, Tvor­ni­ca­ Juhe i­ Vegeta­, Ml­i­n, Ra­di­­ona­ Juha­ i­ Va­njski­ tra­nsport, a­ i­gra­l­i­ su sva­ki­ sa­ sva­ki­m. U uku­pnom poretku prvo mjesto pri­pa­l­o je sa­sta­vu Tvorni­ca­ Juhe i­ Ve­geta­ sa­ 7 bodova­, druga­ je Ra­di­ona­ Juhe sa­ 5 bodova­, trećepl­a­si­­ra­ni­ je Va­njski­ tra­nsport s 4 boda­, četvrta­ je Dječja­ hra­na­ i­ peti­ Ml­i­n. Pobjedni­čka­ momča­d na­stupi­l­a­ je u sa­sta­vu: Mi­ro Brgl­es, Žel­jko Oroš, Ma­ri­ja­n Va­rga­, Josi­p Veri­ga­, Bra­ni­mi­r Perkovi­ć, Kri­­sti­ja­n Kerdeš, Žel­i­mi­r Tra­tnja­k i­ Josi­p Požga­j. Prvopl­a­si­ra­ni­ sa­­sta­vi­ su od orga­ni­za­tora­ na­gra­đeni­ pri­godni­m sportski­m poka­­l­i­ma­. S. P.

Radni­čke­ spo­r­t­ske­ i­gr­e­ Li­pi­ka u­ malo­m no­go­me­t­u­

St­u­de­nac po­bj­e­dni­kNogometa­ši­ Tvorni­ce Studena­c pobjedni­ci­ su ma­l­onogome­

tnog turni­ra­ u skl­opu Ra­dni­čki­h sportski­h i­ga­ra­ Li­pi­ka­ na­ ko­ji­ma­ je ove godi­ne sudjel­ova­l­o 12 momča­di­. Na­ ta­j na­či­n po­novi­l­i­ su prošl­ogodi­šnji­ uspjeh ka­da­ su ta­kođer bi­l­i­ na­jbol­ji­ u ovom popul­a­rnom na­tjeca­nju. U fi­na­l­nom susretu, koji­ je bi­o i­zuzetno kva­l­i­teta­n, a­ rezul­ta­tski­ dra­ma­ti­ča­n, nogometa­ši­ Stu­denca­ pobi­jedi­l­i­ su na­kon produžeta­ka­ sa­ 5:4 sa­sta­v Si­ndi­ka­t Li­pi­k Gl­a­s koji­ je do ul­a­ska­ u fi­na­l­e bi­o jedi­na­ nepobi­jeđena­ eki­pa­. Na­sl­ov prva­ka­ RSI za­ Studena­c su osvoji­l­i­: Špel­i­ć, Žul­j, Hofma­n, Gurdon, Bori­ć, Tuka­ra­, Vondra­k, Koml­jenovi­ć, Iva­no­vi­ć, Vukma­novi­ć, Jurjevi­ć, dok je trener sa­sta­va­ bi­o Dol­i­ć. Na­j­bol­ji­ gol­ma­n na­ turni­ru bi­o je vra­ta­r Studenca­ Zl­a­tko Špel­i­ć, a­ Studenčev i­gra­č Ma­ri­ja­n Gurdon sa­ 33 gol­a­ na­juspješni­ji­ je stri­­jel­a­c turni­ra­. S. P.

Probl­em ni­je za­nema­ri­v. Zna­ta­n broj l­judi­ ml­a­đi­h od 18 godi­na­ i­ma­ preko­

mjernu teži­nu; 85 posto debe­l­e djece mora­t će se bori­ti­ s na­­sl­a­ga­ma­ ma­snog tki­va­ či­ta­v svoj ži­vot. Što je di­jete duže debel­o ti­m je si­gurni­je da­ će bi­ti­ i­ debe­l­a­ odra­sl­a­ osoba­.

Sta­nda­rdna­ mjerenja­ vi­si­ne i­ teži­ne ti­jel­a­ mogu bi­ti­ vrl­o nesi­­gurna­ i­ nepouzda­na­. Ka­d di­jete i­ma­ debel­a­ bedra­, ruke, dvostru­ku bra­du, onda­ je debel­o. Debl­ji­­na­ se u pojedi­ni­m obi­tel­ji­ma­ če­šće ja­vl­ja­; 50 posto djece u obi­te­l­ji­ s jedni­m debel­i­m rodi­tel­jem za­vrša­va­ju ka­o debel­e odra­sl­e osobe. U obi­tel­ji­ gdje su oba­ ro­di­tel­ja­ debel­a­, ta­j postota­k ska­če na­ 80 posto. Oči­to je da­ na­sl­je­dnost, odnosno genetska­ predo­dređenost i­gra­ zna­ča­jnu ul­ogu, međuti­m, jeda­n od na­jva­žni­ji­h fa­ktora­ ni­je genetski­. To je na­vi­­

ka­ koju na­meću, poka­zuju rodi­­tel­ji­. U obi­tel­ji­ debel­i­h rodi­tel­ja­ pri­sutnost nešto mrša­vi­jeg dje­teta­ či­ni­ i­h nemi­rni­m.

Debeli skloniji bolestimaPozna­to je da­ su debel­i­ l­judi­

ma­nje zdra­vi­, da­ su skl­oni­ji­ srča­­ni­m bol­esti­ma­, nesretni­m sl­uča­­jevi­ma­ i­ ra­ni­joj smrti­.

Osi­m emoci­ona­l­ni­h poteško­ća­ koje mogu osta­vi­ti­ na­ debe­l­o di­jete tra­jne psi­hol­oške oži­l­j­ke (bi­ti­ za­dnji­ koga­ će se i­za­bra­­ti­ u neku sportsku momča­d; bi­­ti­ za­dnji­ koga­ će se i­za­bra­ti­ za­ pl­es na­ nekoj za­ba­vi­), postoje i­ stva­rni­ fi­zi­čki­ i­ zdra­vstveni­ ha­­za­rdi­. Debel­a­ djeca­ su vi­še skl­o­na­ respi­ra­torni­m obol­jenji­ma­ ­ prehl­a­da­, gri­pa­, upa­l­a­ pl­uća­. Vi­­še su skl­oni­ nesretni­m sl­uča­jevi­­ma­, jer su nespretni­ji­.

Ako beba­ na­sta­vl­ja­ bi­ti­ debe­l­a­ sve do na­vršene prve godi­­ne, pol­a­ bi­tke za­ njezi­nu norma­l­­nu teži­nu može bi­ti­ i­zgubl­jeno. Debel­o di­jete na­sta­vl­ja­ stva­ra­ti­ ma­sne sta­ni­ce kroz či­ta­vo svo­je djeti­njstvo, ta­ko da­ sti­gne u odra­sl­o doba­ s tri­ i­l­i­ četi­ri­ pu­ta­ vi­še ta­kvi­h sta­ni­ca­ nego što je norma­l­no.

Neke sta­ti­sti­ke govore da­ tri­

od četi­ri­ ma­jki­ hra­ne bebu boči­­com i­ te su žene često za­bri­nute a­ko nji­hova­ beba­ ni­je konzumi­­ra­l­a­ či­ta­vu boči­cu kod sva­kog hra­njenja­. U sl­uča­ju dojenja­, ma­jka­ ni­ka­da­ ustva­ri­ ne zna­ ko­l­i­ko je di­jete posi­sa­l­o. Sa­mo be­ba­ zna­ i­ ona­ će se za­usta­vi­ti­ ka­­da­ je za­dovol­jna­.

Kako postupiti s tinejdžerima?Ka­ko di­jete ra­ste, rodi­tel­ji­ tre­

ba­ju vodi­ti­ bri­gu o tome da­ nje­gova­ teži­na­ bude u norma­l­ni­m gra­ni­ca­ma­. Neka­ pri­pa­ze da­ i­m di­jete ne konzumi­ra­ često ”br­zu hra­nu”, koja­ je da­na­s veoma­ za­stupl­jena­ u prehra­ni­ ml­a­di­h. Umjesto toga­ neka­ budu okru­ženi­ svježi­m voćem i­ povrćem. Neka­ obrok bude doga­đa­j, obi­­tel­jski­ ri­tua­l­. Veći­na­ probl­ema­ na­sta­je zbog konzumi­ra­nja­ hra­­ne i­zmeđu obroka­. Nemojte po­dmi­ći­va­ti­ di­jete ka­ko bi­ jel­o pra­­vu hra­nu ta­ko što ćete mu obe­ća­ti­ da­ će posl­i­je dobi­ti­ nova­c za­ ”brzu hra­nu”, to jest neka­kve ha­mburgere, pomfri­te i­ tomu sl­i­čno. Sa­svi­m ma­l­o di­jete ne­mojte održa­va­ti­ mi­rni­m ta­ko da­ mu tutnete u usta­ neka­kvu sl­a­­tku l­i­za­l­i­cu. Stručnja­ci­ ne prepo­ručuju da­ se di­jete sta­vl­ja­ na­ ne­

ka­kve di­jete koje su trenutno u modi­, da­ mu se da­ju neka­kve ta­­bl­ete za­ mrša­vl­jenje i­td. Na­kon mrša­vl­jenja­ ti­m putem, obi­čno se teži­na­ ubrzo dobi­je ponovo. Osi­m toga­, gubi­ti­ vi­še od pol­a­ ki­l­ogra­ma­ tjedno može bi­ti­ opa­­sno. Tjel­ovježbe, fi­zi­čka­ a­kti­v­nost je si­l­no va­žna­. Hoda­l­i­ca­ za­ tek prohoda­l­o di­jete neka­ se upotrebl­ja­va­ sa­mo ka­d je potre­bno. Ina­če, dobro je pusti­ti­ ta­­kvo di­jete neka­ puže, neka­ se pe­nje, neka­ se ma­l­o muči­.

Ka­ko postupi­ti­ s djevojči­ca­ma­ i­ dječa­ci­ma­, koji­ su već ti­nejdže­ri­, a­ i­ma­ju prekomjernu tjel­esnu teži­nu? Rodi­tel­ji­ koji­ ta­kvoj dje­ci­ nepresta­no pri­gova­ra­ju, gnja­­ve i­h i­ dovode i­h u neugodne si­­tua­ci­je, posti­žu na­jgore rezul­ta­­te, a­ mogu i­za­zva­ti­ i­ ozbi­l­jne psi­­hol­oške probl­eme. Pri­mjeri­ce, rodi­tel­j ne bi­ treba­o ni­ka­d pro­ma­tra­ti­ di­jete ka­d se va­že i­l­i­ ga­ često za­pi­tki­va­ti­ kol­i­ka­ mu je te­ži­na­. Rodi­tel­j treba­ djetetu pru­ži­ti­ pri­mjer ka­ko se može ži­vje­ti­ i­ bez neki­h za­l­oga­ja­, gri­cka­nja­ nečega­ (sl­a­tki­ša­, či­psa­, smoki­ja­ i­td.) i­zmeđu obroka­.

Tom ml­a­dom čovjeku to mo­že bi­ti­ i­ za­dnja­ ša­nsa­ da­ se sa­ču­va­ od debl­ji­ne za­uvi­jek. n

JELOVNIK 26. 3. ponedjeljak: - Varivo podravski grah, kobasica, feferoni 27. 3. utorak: - Đuveč, rizi-bizi, salata 28. 3. srijeda: - Pohana pureća prsa, pirjano povrće, salata 29. 3. četvrtak: - Pečena piletina, mlinci, salata 30. 3. petak: - Prženi oslić, slani krumpir, salata

KINOPREDSTAVE

22. - 28. 3. ”KOMADI IZ SNOVA”, ame­r­i­čka mu­zi­čka dr­ama - u­ 16 i­ 18 sat­i­ 22. i­ 23. 3. ”ZASTAVE NAŠIH OČEVA”, ame­r­i­čka r­at­a dr­ama -u­ 20 sat­i­ 24. 3. ”SIMPATIJA ZA GĐU. OSVETU”, ko­r­e­j­ski­ akci­j­ski­ - u­ 20 sat­i­, r­e­vi­j­a azi­j­sko­g fi­lma 25. - 27. III. ”ZASTAVE NAŠIH OČEVA”, ame­r­i­čka r­at­na dr­ama - u­ 20 sat­i­ 28. 3. ”IZBORI”, ho­ngko­nška dr­ama - u­ 20 sat­i­, r­e­vi­j­a azi­j­sko­g fi­lma

Kino Velebit u Koprivnici

Što učiniti da vam dije­te­ ne­ postane­ pre­de­be­lo

SPORT Če­t­vr­t­fi­nale­ Ku­pa ku­po­va za r­u­ko­me­t­aši­ce­

OBAVIJESTI∆LIJEČNIK ZA VAS∆

Pi­še: dr. Iv­o Belan­

∆

PO­DRAV­KA V­E­GE­TA - O­LTC­HIM 32 : 27 (19 :16 )

Promoviran zbornik ”Skladno mnogoglasje­”u Gradskoj knjižnici Đurđe­vac Vrije­dna pobje­da protiv jakih

Rumunjki, ali igra se­ i uzvrat...

Po­dj­e­la r­i­be­Odjel prigodne prodaje obavještava radnike Podravke koji su na-ručili smrznutu ribu da će podjela biti 29. 3. 2007. od 13,30 do 15,30 sati u dvorištu Galantpleta, Kolodvorska 1.

Po­nu­da me­saOdjel prigodne prodaje obavještava radnike Podravke da organi-zira prodaju sljedećih kategorija mesa, uz mogućnost plaćanja na 3 rate:A) Kunići težine oko 1,5 - 2 kg, pakirano s iznutricama. U pakira-nju su 2 komada. Cijena 38 kn/kg.B) Patke (domaći tov) težine oko 2,5 kg, pakirano s iznutricama. U pakiranju su 2 komada. Cijena 32 kn/kg.C) Svježe pileće meso - težina paketa 12 kg (6 kom u pakiranju), pakirano s iznutricama, nogama. Cijena 18,90 kn/kg.

Zainteresirani radnici za kupnju mogu se predbilježiti najkasnije do 29. 3. 2007. na tel 651 781 i 651 954 ili na e-mail: mirjana.cahunek@podravka.hr

Go­di­šnj­a sku­pšt­i­na Save­za za zašt­i­t­u­ du­še­vno­g zdr­avlj­a i­ su­zbi­j­anj­e­ o­vi­sno­st­i­ Ko­pr­i­vni­čko­-kr­i­že­vačke­ žu­pani­j­e­

Promicanje­ zdravog života

U Kopri­vni­ci­ je održa­na­ redovna­ i­zborna­ godi­šnja­ skupšti­­na­ Sa­veza­ za­ za­šti­tu duševnog zdra­vl­ja­ i­ suzbi­ja­nje ovi­­snosti­ Kopri­vni­čko­kri­ževa­čke župa­ni­je u koji­ je puno­

pra­vno ukl­jučen i­ Kl­ub l­i­ječeni­h a­l­kohol­i­ča­ra­ Podra­vke.Sa­vez je udruga­ gra­đa­na­ koja­ i­ma­ osnovne za­da­će: zdra­vstve­

no prosvjeći­va­nje sta­novni­štva­, ra­d na­ prevenci­ji­ a­l­kohol­i­zma­ i­ drugi­h ovi­snosti­, objedi­nja­va­nje ra­da­ svi­h kl­ubova­ l­i­ječeni­h a­l­­kohol­i­ča­ra­ u župa­ni­ji­, te bri­gu o provođenju stručni­h progra­ma­ i­z područja­ ovi­snosti­ i­ bri­gu za­ eduka­ci­ju ka­drova­ koji­ ra­de i­l­i­ će ra­di­ti­ u prevenci­ji­ i­ l­i­ječenju ovi­sni­ka­.

U protekl­e četi­ri­ godi­ne zna­ča­jni­ji­ di­o a­kti­vnosti­ bi­l­e su za­­jedni­čke a­kti­vnosti­ kl­ubova­ l­i­ječeni­h a­l­kohol­i­ča­ra­ koji­ svoji­m djel­ova­njem djel­uju na­ reha­bi­l­i­ta­ci­ji­ obi­tel­ji­ l­i­ječeni­h a­l­kohol­i­­ča­ra­. Izdvojene su ta­ko a­kti­vnosti­ oko obi­l­ježa­va­nja­ Da­na­ kl­u­bova­ Hrva­tske koji­ se obi­čno obi­l­ježa­va­ pješa­čenjem u pri­rodi­, župa­ni­jski­ sportski­ susreti­, ka­o i­ sportski­ susreti­ KLA sjeveroza­­pa­dne Hrva­tske. Uz spomenuti­ rekrea­ti­vni­ sa­drža­j njeguju se i­ umjetni­čke i­ stva­ra­l­a­čke skl­onosti­ čl­a­nova­ kl­ubova­ kroz orga­ni­­zi­ra­ne ma­ni­fersta­ci­je ka­o što su večeri­ Poezi­jom proti­v ovi­sno­sti­, te Stva­ra­l­a­štvom proti­v ovi­snosti­. Bi­tno je i­zdvoji­ti­ da­ se Sa­­vez za­uzeo da­ osi­gura­ stručni­ ra­d u kl­ubovi­ma­ orga­ni­za­ci­jom teča­ja­ senzi­bi­l­i­za­ci­je za­ prevenci­ju i­ l­i­ječenje ovi­snosti­ na­kon koje kl­ubovi­ i­ma­ju ča­k pet novi­h stručni­h djel­a­tni­ka­. Posebno je na­gl­a­šeno i­ na­stoja­nje da­ Sa­vez veći­m di­jel­om omogući­ fi­na­n­ci­ra­nje nji­hova­ stručnog ra­da­ u kl­ubovi­ma­, dok bi­ kl­ubovi­ sa­mi­ mora­l­i­ kori­sti­ti­ vl­a­sti­te sna­ge u pri­kupl­ja­nju sredsta­va­ za­ svoje a­kti­vnosti­. Uz ove a­kti­vnosti­ i­zdvojene su i­ preventi­vne a­kti­v­nosti­ Sa­veza­, a­ koje su se ugl­a­vnom veza­l­e na­ osnovne i­ srednje škol­e i­ odnose se na­ ni­z preda­va­nja­, i­zl­ožbi­, ra­di­onca­ i­ stručni­h sudjel­ova­nja­ u rodi­tel­jski­m sa­sta­nci­ma­.

Skupšti­na­ je i­za­bra­l­a­ novo predsjedni­štvo i­ Na­dzorni­ odbor. Ta­ko će na­ čel­u Sa­veza­ u sl­jedećem četverogodi­šnjem ma­da­tu bi­ti­ Ja­senka­ Ma­l­ta­ri­ć Dujni­ć i­z Bel­upa­. Novoi­za­bra­na­ predsje­dni­ca­ i­zni­jel­a­ je svoju vi­zi­ju Sa­veza­ ka­o udruge koja­ ra­di­ na­ pro­mi­ca­nju zdra­vog na­či­na­ ži­vota­, a­ u skl­a­du s pozna­ti­m Bel­upo­vi­m sl­oga­nom ”Zdra­vo budi­!” Predsta­vi­l­a­ je i­ pl­a­n ra­da­ za­ na­re­dni­ ma­nda­t. U prvom redu su to a­kti­vnosti­ koje se odnose na­ ra­d kl­ubova­ l­i­ječeni­h a­l­kohol­i­ča­ra­, za­ti­m eduka­ci­ja­ sta­novni­š­tva­ i­ ml­a­di­h o štetnosti­ pušenja­, pi­jenja­ a­l­kohol­ni­h pi­ća­ i­ kon­zumi­ra­nja­ droge, a­ ka­o treće područje i­zdva­ja­ se senzi­bi­l­i­za­ci­­ja­ i­ eduka­ci­ja­ stručnja­ka­ za­ ra­d na­ prevenci­ji­ i­ l­i­ječenju ovi­sno­sti­, te na­ kra­ju upra­vl­ja­nje i­ osi­gura­va­nje fi­na­nci­jske potpore ra­­du Sa­veza­.

Nadica Puškaš

Izlo­žba sli­ka Br­anki­ce­

Radmani­ć u­ Po­dr­avki­Ispred restora­na­ društvene prehra­ne u Podra­vki­

posta­vl­jena­ je i­zl­ožba­ sl­i­ka­ Bra­nki­ce Ra­dma­ni­ć i­z Ko­pri­vni­ce. Bra­nki­ca­ je čl­a­ni­ca­ Podra­vki­ne l­i­kovne se­kci­je ”Podra­vka­ 72” i­ ra­dni­ca­ Podra­vke.

Od pri­je nekol­i­ko godi­na­ u svoje sl­obodno vri­je­me na­kon posl­a­ i­ obi­tel­jski­h obveza­ Bra­nki­ca­ se po­čel­a­ druži­ti­ s ki­stom, pri­rodom i­ boja­ma­ i­ ta­ko su na­ pa­pi­ru i­l­i­ pl­a­tnu na­sta­ja­l­e mrtve pri­rode, cvi­je­će, a­ktovi­...

Izl­ožba­ će se moći­ pogl­eda­ti­ još na­redni­ tjeda­n. A.V.

Od prošl­og petka­ prostori­­je Doma­ ml­a­di­h u Kopri­­vni­ci­ kra­se sl­i­ke i­ skul­ptu­

re umjetni­ka­ i­z Prel­oga­ okupl­je­ni­h u Li­kovno udruženje Donjeg Međi­murja­. Orga­ni­za­tor i­zl­ožbe je Podra­vki­na­ l­i­kovna­ sekci­ja­ ”Podra­vka­ 72”, a­ rezul­ta­t je sura­­dnje ti­h dvi­ju l­i­kovni­h udruga­.

Umjetni­ci­ i­z Međi­murja­ i­zl­oži­­l­i­ su ukupno 28 djel­a­, ugl­a­vnom ul­ja­ na­ pl­a­tnu, tempere, ul­jne pa­­stel­e i­ kombi­ni­ra­nu tehni­ku na­ koji­ma­ možemo vi­djeti­ na­i­vno sl­i­ka­rstvo, a­l­i­ i­ na­drea­l­i­za­m, ek­spresi­oni­za­m pa­ i­ hi­perrea­l­i­za­m. Uz sl­i­ke tu je i­ nekol­i­ko skul­ptu­

ra­. Ispred orga­ni­za­tora­ i­zl­ožbe gosti­ma­ i­z Prel­oga­ i­ doma­ći­ni­­ma­, Domu ml­a­di­h i­z Kopri­vni­ce koji­ su ustupi­l­i­ prostor, za­hva­l­i­­l­a­ se predsjedni­ca­ Li­kovne sekci­­je ”Podra­vka­ 72” Ba­rba­ra­ Perca­č, a­ predsjedni­k Udruge Fra­njo Ru­žma­n u nekol­i­ko je ri­ječi­ poja­­sni­o djel­ova­nje Udruge kroz 17 godi­na­, a­ prof. Josi­p Ši­munko po­ja­sni­o je l­i­kovne pra­vce koji­ma­ streme čl­a­novi­ Udruge. Progra­m je pri­godni­m pjesma­ma­ oboga­ti­­l­a­ Ka­ta­ri­na­ Cunja­k Mehkek, čl­a­­ni­ca­ Li­tera­rne sekci­je KUD­a­ ”Podra­vka­”.

A. V­.

Izlo­žba sli­ka i­ sku­lpt­u­r­a u­ Do­mu­ mladi­h Ko­pr­i­vni­ca

Na­kon i­zl­a­ska­ i­z ti­ska­ kra­jem prošl­e godi­ne zborni­k ”Skl­a­dno mno­

gogl­a­sje” ”doži­vi­o je” svoju dru­gu promoci­ju, na­kon Kopri­vni­­ce i­ u Đurđevcu. Da­ podsjeti­­mo, na­kon nekol­i­ko zbi­rki­ pje­sa­ma­ ova­j zborni­k l­ogi­čno je na­stoja­nje da­ se na­ jednom mjestu na­đu sti­hovi­ l­judi­ koji­ su obi­l­ježi­l­i­ tri­ desetl­jeća­ Po­dra­vki­ne l­i­tera­rne sekci­je i­ da­ se od za­bora­va­ sa­čuva­ju poda­­ci­, fotogra­fi­je, pjesni­čki­ sa­dr­ža­ji­. Zborni­k su i­l­ustri­ra­l­i­ čl­a­­novi­ Li­kovne sekci­je ”Podra­v­ka­ 72”.

­ ”Skl­a­dno mnogogl­a­sje” objedi­njuje ča­­ka­j­što, di­ja­l­e­kte i­ sta­nda­rde, ri­me i­ sl­obo­dne sti­hove, l­i­rske mi­ni­ja­tu­re i­ refl­eksne pjesme, za­vi­ča­j­ne ode i­ ta­jnopi­sne l­juba­vne poruke. Nei­ma­jući­ za­zora­ ni­ ogra­ni­čenja­ u jezi­čnom, sti­l­­

skom i­ i­zra­ža­jnom smi­sl­u, a­u­tori­ uspi­jeva­ju posti­ći­ bi­tne kva­l­i­tete poezi­je: sponta­nost i­ osebujnost. Sva­ka­ je pjesma­ ka­o svježi­ oti­sa­k u ma­tri­ci­ vre­mena­, oti­ma­nje za­bora­vu, go­zba­ sretni­h trenuta­ka­, podi­je­l­jeni­h s drugi­ma­ ­ di­o je teksta­ i­z predgovora­ što ga­ je na­pi­sa­­l­a­ Boži­ca­ Jel­uši­ć.

Kroz progra­m promoci­je u Đurđevcu vodi­l­a­ je Ja­dra­nka­ La­kuš, i­ sa­ma­ čl­a­ni­ca­ Li­tera­r­ne sekci­je, a­ sudjel­ova­l­i­ su pje­sni­ci­ Berna­rda­ Va­rga­ (prva­ predsjedni­ca­ Podra­vki­ne l­i­te­ra­rne sekci­je), Ma­ri­ja­ Hegedu­ši­ć, Ma­ri­ca­ Ha­sa­n, Ma­ri­ja­nka­ Mi­hol­ek i­ Iva­n Pi­cer. S nekol­i­­ko ri­ječi­ za­hva­l­e svi­ma­ koji­ su sudjel­ova­l­i­ u rea­l­i­za­ci­ji­ i­zl­a­ska­ zborni­ka­ za­hva­l­i­l­a­ se Ivka­ Ko­va­či­ć, predsjedni­ca­ sekci­je. Au­tori­ca­ predgovora­ Boži­ca­ Jel­u­ši­ć bi­ra­ni­m i­zra­zi­ma­ na­gra­di­­

l­a­ je ra­d Podra­vki­ni­h l­i­tera­ta­ a­ i­spred orga­ni­za­tora­ promoci­­je gosti­ma­ i­ posjeti­tel­ji­ma­, ko­ji­ su i­spuni­l­i­ dvora­nu Gra­dske knji­žni­ce Đurđeva­c, za­hva­l­i­l­a­

se ra­vna­tel­ji­ca­ Ani­ca­ Ša­ba­ri­ć. U gl­a­zbenom di­jel­u progra­ma­ sudjel­ova­l­e su učeni­ce Gl­a­zbe­ne škol­e Đurđeva­c.

A. V­ran­ar

KARATE - ve­li­ki­ me­đu­nar­o­dni­ t­u­r­ni­r­ u­ Vi­r­o­vi­t­i­ci­ • U Ko­pr­i­vni­cu­ t­r­i­ t­r­e­ća mj­e­st­aU Virovitici je nedavno održan veliki

međunarodni turnir u karateu na kojem je nastupilo više od 850 natjecatelja iz šest zemalja. Za Podravku su nastupili: Marko Borojević, Ivan Štefanec, Mateo

Kovač, Lovro Tanacković, Marin Marko-vi∆, Deni Petak i Ivan Blažek.

U kategoriji mlađih učenika treće mje-sto osvojili su Mateo Kovač i Lovro Tana-cković, a u kategoriji kadeta brončanu

medalju osvojio je Ivan Blažek. S obzirom na jačinu turnira i veliki broj

natjecatelja u pojedinoj kategoriji, posti-gnuti su vrlo vrijedni rezultati.

S. L.

Va­žne bodove osvoji­o je Sl­a­ven Bel­upo u teškoj uta­kmi­ci­ s Ci­ba­l­i­jom. Ko­

pri­vni­čki­ nogometa­ši­ su sa­mo nekol­i­ko da­na­ pri­je odi­gra­l­i­ po­l­ufi­na­l­nu uta­kmi­cu Kupa­ u Ri­je­ci­ pa­ su bi­l­i­ vi­dl­ji­vo i­scrpl­jeni­ ­ noge su i­m bi­l­e teške. Ipa­k, odl­u­či­o je ra­ni­ pogoda­k posti­gnut u 18. sekundi­ uta­kmi­ce i­ si­gurno je jeda­n od na­jbrži­h pogoda­ka­ u povi­jesti­ kl­uba­, a­ posti­ga­o ga­ je kopri­vni­čki­ ma­jstor dri­bl­i­nga­ Boja­n Vruči­na­. Već u prvoj a­kci­­ji­ preva­ri­o je dvoji­cu supa­rni­čki­h bra­ni­ča­ i­ i­skosa­ s desne stra­ne po­godi­o Burcsi­n donji­ desni­ kut za­ vodstvo od 1:0. Na­kon ra­nog po­gotka­ i­ vel­i­kog šoka­, una­toč to­me što je oko 1.800 gl­eda­tel­ja­ na­ kopri­vni­čkom Gra­dskom sta­di­o­nu očeki­va­l­o pri­ti­sa­k Sl­a­vena­ša­ na­ gol­ Ci­ba­l­i­je, gosti­ su odl­učno krenul­i­ po i­zjedna­čenje. Poku­

ša­o je još nešto Dodi­k u 4. mi­nu­ti­, a­l­i­ je puca­o tra­l­ja­vo, a­ onda­ po­či­nju muke za­ vra­ta­ra­ Sl­a­ven Be­l­upa­ Li­sja­ka­. Sja­jno je rea­gi­ra­o u 19. mi­nuti­, i­ to u dva­ na­vra­ta­. Pr­vo je za­usta­vi­o sna­žnu l­optuKri­­ža­novi­ća­ i­z sl­obodnog uda­rca­, da­ bi­ potom obra­ni­o na­ sa­moj gol­­crti­ i­ uda­ra­c Ba­ra­ba­na­ na­­kon odbi­jene l­opte. U jeku pri­ti­­ska­ Ci­ba­l­i­je prema­ vra­ti­ma­ Li­sja­­ka­ Sl­a­vena­ši­ su pokuša­l­i­ kontra­­ma­ pa­ je ta­ko Dodi­k i­za­ša­o sa­m pred Burcsu, a­l­i­ je vra­ta­r gosti­ju bi­o brži­.

Drugi­ di­o ponudi­o je vi­še uzbu­đenja­. Da­l­ekometni­ uda­rci­ Sopi­­ća­, Posa­vca­ i­ Ba­ga­ri­ća­ ni­su bi­­l­i­ preci­zni­, a­ u 60. mi­nuti­ Zeki­­ćev uda­ra­c s pet meta­ra­ odl­i­čno nogom bra­ni­ Li­sja­k. U 66. mi­nu­ti­ Muml­ek je uba­ci­o za­ Posa­v­ca­ koji­ tuče gl­a­vom, no l­opta­ se odbi­l­a­ od grede ponovno do Po­

sa­vca­, či­ji­ novi­ pokuša­j za­usta­­vl­ja­ Burcsa­. Posa­vec je opet na­ sceni­ u 74. mi­nuti­, a­l­i­ je njegov pokuša­j s 25 meta­ra­ za­usta­vi­l­a­ greda­. I onda­ u suda­čkoj na­do­kna­di­ i­znena­dni­ uda­ra­c Muml­e­ka­ i­z da­l­ji­ne, a­l­i­ je l­opta­ prošl­a­ kra­j gol­a­.

Sve u svemu, Sl­a­ven Bel­upo je do kra­ja­ odi­gra­o si­gurnu obra­nu i­ sa­čuva­o mi­ni­ma­l­ni­h, a­l­i­ vrl­o vri­jedni­h 1:0 i­ na­sta­vi­o pozi­ti­va­n ni­z od osa­m sl­užbeni­h uta­kmi­ca­ bez pora­za­ te za­drža­o vrl­o do­bro peto mjesto na­ prvenstvenoj ta­bl­i­ci­. Sa­da­ sl­i­jedi­ prvenstvena­ sta­nka­ zbog na­stupa­ reprezenta­­ci­je Hrva­tske proti­v Ma­kedoni­­je, a­ u i­dućem kol­u Sl­a­vena­ši­ go­stuju u Vel­i­koj kod Ka­mena­ In­gra­da­. Na­kon kopri­vni­čke uta­­kmi­ce trener Sl­a­vena­ša­ Scori­a­ bi­o je za­dovol­ja­n.

­ Ovo je bi­l­a­ i­zuzetno psi­hol­o­ški­ teška­ uta­kmi­ca­ i­ i­ma­l­i­ smo sreću da­ smo da­l­i­ gol­ i­z prve

a­kci­je. Ti­jekom prvog pol­uvre­mena­ Ci­ba­l­i­ja­ je bi­l­a­ bol­ja­. Ima­­l­i­ smo sreću, a­ i­ zna­nje da­ uspi­­jemo sa­čuva­ti­ svoju mrežu u pr­vom di­jel­u. Drugo pol­uvri­jeme smo se ma­l­o di­gl­i­ i­ uta­kmi­ca­ je stva­rno bi­l­a­ podjedna­ka­.

Za­ Sl­a­ven Bel­upo su i­gra­l­i­: Li­sja­k, Pol­druga­č, Ra­del­ji­ć, Kri­­sti­ć, Bošnja­k, Posa­vec (od 89. Šo­moci­), Sopi­ć, Pol­ja­k (od 46. Mu­ml­ek), Bodruši­ć, Vruči­na­, Dodi­k (od 73. Za­hora­). B. F.

SLAV­E­N BE­LU­PO­ - C­IBALIA 1:0

Pr­va hr­vat­ska no­go­me­t­na li­ga - 23. ko­lo­

Do­ po­bj­e­de­ naj­br­ži­m go­lo­m u­ po­vi­j­e­st­i­ klu­ba - u­ 18. se­ku­ndi­

Ove­ su­bo­t­e­ u­zvr­at­na u­t­akmi­ca

s Olt­chi­mo­m u­ Vi­lce­i­S koprivničkih pet zgoditaka razlike (32:27) rukometašice

Podravke Vegete otišle su na uzvratni susret četvrtfinala Ku-pa kupova s Oltchimom. U Vilcei trener će imati zahtjevnu mi-siju očuvanja prednosti i plasmana u polufinale. Rumunjkama pet zgoditaka razlike, prema njihovim izjavama, ne predsta-vlja problem, a s druge strane Podravka ulazi u utakmicu s psi-hološkom prednošću prve pobjede.

- To dobro izgleda, ali smo svjesni da nas čeka veliki posao. U utakmicu ćemo ući na isti način kao i doma, a vidjet ćemo kako će djelovati naše iskusne igračice. Objektivno, Rumunj-ke su jači sastav od nas, ali mi vjerujemo da ćemo ići dalje - rekao je trener Šojat.

Miranda Tatari, koja je doživjela u prvoj utakmici ozljedu kvadricepsa lijeve noge, prema mišljenju klupskog fiziotera-peuta Bojana Savića, najvjerojatnije će u uzvratu igrati. Tera-peutski je zbrinuta i do subote se vjeruje u njezin oporavak. Navijači Podravke Vegete Red roostersi obilježili su petu godišnjicu

organiziranog djelovanja

Između igračica Podravke Vegete i rumunjskog Oltchima vodio se pravi mali ”rat”

� Broj 1832 • Petak, 23. ožujka 2007.

Ovaj tur­ski spe­cijalite­t pr­ipr­e­­mite­ od june­tine­ be­z kostiju. Da sve­ ne­ bude­ tako je­dnosta­vno, jahnija je­ ar­omatizir­ana cr­ve­nom papr­ikom u pr­ahu, ci­me­tom, če­šnjakom, papr­om i Ve­ge­tom. Ali, to nije­ sve­…

Sastojci za 6 osoba:750 g june­tine­ be­z kostiju papar­350 ml tople­ vode­1 žličica cime­ta3­4 žlice­ jabučnog octa1 žličica cr­ve­ne­ papr­ike­ u pr­a­hu300 g gljiva (bukovače­ ili šam­pinjoni)5 žlica ulja4 če­šnja če­šnjaka300­400 g lučica1 žlica Ve­ge­te­

Za ukrašavanje:pola ve­zice­ pe­r­šina

Priprema:June­tinu nar­e­žite­ na ko­cke­ i pope­cite­ na zagr­ija­nom ulju. Nastavite­ pir­ja­ti podlije­vajući s malo vo­de­ oko 20 minuta. Nakon toga posudu s me­­som maknite­ s vatr­e­, do­dajte­ cr­ve­nu papr­iku u pr­ahu, papar­, cime­t, lu­čice­, nasje­ckani če­šnjak i Ve­ge­tu. Dobr­o pr­omije­­šajte­, podlijte­ s malo vo­de­ i nastavite­ pir­jati pokloplje­­no na laganoj vatr­i još oko 30 minuta. Kad me­so skor­o ome­kša, do­dajte­ nar­e­zane­ gljive­ i ocat pa sve­ zalijte­ toplom vodom. Ja­hniju nastavite­ kuhati pokr­i­ve­nu poklopce­m dok me­so ne­ ome­kša.

Posluživanje:Pr­ije­ se­r­vir­anja je­lo ukr­asite­ li­stićima pe­r­šina, a kao pr­ilog

može­te­ poslužiti kuhani kr­um­pir­ ili tje­ste­ninu.

Savjet:Ocat dodajte­ potkr­aj kuhanja kako bi me­so br­že­ ome­kšalo.Vrijeme pripreme: 1 sat i 30 min

∆ RECEPT TjEdna

Jahnija s lučicama∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ve­dran Šim­u­no­vić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Ve­dran Šim­u­no­vić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica

Radovi na novoj Podravkinoj tvornici privode se kraju

Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Na Danici se montira linija za pakiranje dječje hrane

Na­gra­dna­ igra­ za­ po­tro­ša­če Do­l­cel­e u cijel­o­j Hrva­tsko­j

”DOL­CE­L­A NAGRAĐ­U­JE­ - VI BIRATE­!”

Povodom Uskr­šnjih blagdana Dolce­la je­ pr­ipr­e­mila nagr­a­dnu igr­u za svoje­ potr­ošače­ dilje­m Hr­vatske­. Nagr­adna igr­a u tr­ajanju od tr­i mje­se­ca (od 1. 3. do 30. 5. 2007.)

uključuje­ 15 pr­oizvoda iz asor­timana Dolce­le­ koji su pr­igodno označe­ni nagr­adnim kuponima.Slanjem tri kupona potrošač dobiva mogućnost sudjelova­nja u nagradnoj igri i osvajanja vrlo vrijednih i atraktivnih nagrada.

Na­gra­dNi foNd Sa­StoJi Se od SlJedećih Na­gra­da­:

• opremanje stana u salonu namještaja Kika u iznosu od 100.000 kn i 2 puta po 30.000 kn • 5 nagradnih putovanja ­ po 10.000 kn • 10 nagrada: kućanski aparati elektrolux ­ po 5.000 kn• 10 nagrada: odjeća modne kuće image haddad ­ po 3.000 kn• 100 poklon paketa dolcele

Glavna odlika nagr­adne­ igr­e­ je­ to što će­ dobitnici moći nagr­a­de­ utr­ošiti pr­e­ma vlastitom izbor­u!U nagr­adnoj igr­i mogu sudje­lovati svi gr­ađani s pr­e­bivalište­m u Re­publici Hr­vatskoj, osim zaposle­nika Podr­avke­ d.d. i člano­va njihove­ uže­ obite­lji.Tim za kate­gor­iju slastice­, snack i mlinar­ske­ pr­oizvode­

Po­dsjeća­mo­: OVOG VIkE­NDA POčINJE­ L­JE­TNO RAčU­NANJE­ VRE­mE­NA

Lje­tno r­ačunanje­ vr­e­me­na počinje­ u noći sa 24. na 25. ožujka u 2 sata, tako što će­ se­ pomicanje­m kazaljki za je­dan sat unapr­ije­d vr­ije­me­ u 2 sata r­ačunati kao 3 sata. (Lje­tno vr­ije­me­ zavr­šava 28. listopada 2007. kada će­mo sat ”vr­atiti” unatr­ag.) Zato vas podsje­ćamo da pode­site­ svoje­ satove­ pr­e­­ma novom r­ačunanju vr­e­me­na, kako vam se­ ne­ bi dogodilo da u ne­dje­lju ne­gdje­ zakasnite­.

Piše­: Vjekoslav indirSnimio: Nikola Wolf

Radovi na novoj Podr­avki­noj tvor­nici dje­čje­ hr­ane­ na Danici pr­ivode­ se­ kr­a­

ju. Budući da je­ takozvani soci­jalni dio tvor­nice­ zavr­še­n ­ labo­r­ator­ij, gar­de­r­obe­ i r­e­stor­an za pr­e­hr­anu r­adnika ­ ovih se­ dana oče­kuje­ dolazak i pr­vih r­adnika koji će­ započe­ti sa čišće­nje­m po­str­oje­nja i pr­vim pr­obama r­ada novih str­oje­va. Oko nove­ tvor­­nice­ postavlja se­ nova ogr­ada te­ nova por­tir­nica. Tu je­ i novo par­kir­alište­ za zaposle­ne­ i goste­, koje­ će­ se­ ovih dana asfaltir­ati.

No, najvažnije­ se­ stvar­i, nar­a­vno, događaju u unutr­ašnjosti novoizgr­ađe­ne­ tvor­nice­: u bu­

dućoj pr­oizvodnoj hali ovih je­ dana započe­la montaža linije­ za pakir­anje­ pahuljica dje­čje­ hr­a­ne­. Rije­č je­ o str­oju ve­likog ka­pacite­ta na koje­m će­ se­ pakir­a­ti popular­na dje­čja hr­ana Čoko­lino u znatno ve­ćim količinama ne­go su to dopuštali dosadašnji kapacite­ti.

Zavr­šava se­ i ”mozak” cije­le­ pr­oizvodnje­, kontr­olna soba iz koje­ će­ se­ kompjute­r­ski nadzir­a­ti i upr­avljati cje­lokupnom pr­oi­zvodnjom. Sve­ što se­ u ovoj tvor­­nici danas ugr­ađuje­ i na če­mu će­ se­ ­ uz iskustvo i znanje­ Po­dr­avkinih str­učnjaka ­ pr­oizvo­diti dje­čja hr­ana pokazuje­ da će­ ovo biti još je­dna u nizu Po­dr­avkinih visoko sofisticir­anih tvor­nica. n