www.podravka.com

Godina XLVI • Broj 1860 • Petak, 23. studenoga 2007.ISSN - 1330-5204

Od 1. siječnja osnovna plaća raste sa 1.760 na 1.820 ku­na, božićni dar djeci sa 400 na 600 ku­na, božićnica sa 1.000 na 1.500 ku­na, a dnevnica sa 150 na 170 ku­na. Radnice će za svako novorođeno dijete dobivati 3.326 ku­na

Potpisan novi Kolektivni ugovor Grupe Podravka

U samo mje­se­c i pol dana dogovore­ne­značajne­ promje­ne­ u Kole­ktivnom ugovoru

Pi­še: Vje­ko­slav In­dirSni­mi­o: Niko­la Wo­lf

U upra­vnoj zgra­di­ Podra­vke u Kopri­vni­ci­ u ponedjelja­k, 19. studenoga­, potpi­sa­n je no­

vi­ Kolekti­vni­ ugovor Grupe Podra­v­ka­. Si­ndi­ka­ti­ koji­ djeluju u Podra­vki­ ­ Si­ndi­ka­t PPDIV­a­, Neza­vi­sni­ si­ndi­­ka­t Podra­vke i­ SINPOD ­ ka­o ugovor­ne stra­nke Kolekti­vnog ugovora­ Gru­pe Podra­vka­ u rujnu ove godi­ne da­le su i­ni­ci­ja­ti­vu za­ pokreta­nje pregovo­ra­ za­ i­zmjenu i­ dopunu postojećeg Ko­lekti­vnog ugovora­ u Podra­vki­, to jest za­ skla­pa­nje novog Kolekti­vnog ugo­vora­. Si­ndi­ka­ti­ su uz to sklopi­li­ i­ potpi­­sa­li­ međusi­ndi­ka­lni­ spora­zum o jedi­n­stvenom pregova­ra­čkom ti­mu koji­m su utvrdi­li­ broj čla­nova­ i­ sa­sta­v prego­va­ra­čkog ti­ma­ te o na­či­nu odluči­va­nja­ u ti­mu uva­ža­va­jući­ broj čla­nova­ sva­­kog si­ndi­ka­ta­. Pregova­ra­čki­ ti­movi­ po­sloda­vca­ i­ si­ndi­ka­ta­ su za­ti­m sklopi­li­ protokol o kolekti­vnom pregova­ra­nju koji­m su uredi­li­ na­či­n ra­da­ pregova­ra­­čki­h ti­mova­ ti­jekom kolekti­vnog pre­gova­ra­nja­, a­ ti­jekom li­stopa­da­ i­ stude­noga­ vođeni­ su pregovori­ koji­ su rezul­ti­ra­li­ za­jedni­čki­m dogovorom.

Božićnica isključivo u novcuDogovoreno je da­ će počevši­ od 1.

si­ječnja­ 2008. godi­ne za­posleni­ci­ma­ Podra­vke osnovna­ pla­ća­ ra­sti­ 3,4 po­sto i­ to poveća­njem osnovne pla­će sa­ 1.760 na­ 1.820 kuna­. Dogovoreno je za­ti­m poveća­nje boži­ćnog da­ra­ djeci­ sa­ sa­da­šnji­h 400 na­ 600 kuna­, poveća­t će se i­ boži­ćni­ca­ sa­ 1.000 na­ 1.500 ku­na­, dnevni­ce ra­stu sa­ 150 na­ 170 ku­na­. Dogovorom se uvodi­ i­ novo pra­vo koje će ostva­ri­va­ti­ ra­dni­ce Podra­vke za­ sva­ko novorođeno di­jete u i­znosu od 3.326 kuna­. Usugla­šeno je a­ i­ potpi­­sa­no da­ će ubuduće i­spla­ta­ boži­ćni­ce bi­ti­ i­sključi­vo u novcu. U novi­ Kolekti­­vni­ ugovor Grupe Podra­vke ugra­đena­ je i­ odredba­ po kojoj se od 1. si­ječnja­ 2009. godi­ne za­mrza­va­ ra­st doda­tka­ za­ ra­dni­ sta­ž od 1%. Podra­vki­na­ Upra­­va­ se osi­m toga­ obveza­la­ za­ ovu go­di­nu i­spla­ti­ti­ boži­ćni­cu u i­znosu od 1.400 kuna­, te boži­ćni­ da­r djeci­ u i­zno­su od 600 kuna­ po djetetu.

Pri­godom potpi­si­va­nja­ ovog doku­menta­ čla­n Upra­ve Podra­vke Zdra­v­ko Šesta­k, ujedno i­ vodi­telj pregova­ra­­čkog ti­ma­ posloda­vca­, reka­o je:

Najbolji rezultati za sve u pregovorima­ U rela­ti­vno kra­tkom vremenu od

oko mjesec i­ pol da­na­, dogovori­li­ smo, mogu to slobodno reći­, jer me­ni­ su ovo već treći­ pregovori­ sa­ si­ndi­­ka­ti­ma­, na­jbolje rezulta­te za­ sve ko­ji­ su bi­li­ i­nvolvi­ra­ni­ u pregovore. U ovi­m pregovori­ma­ smo na­jvi­še među­sobno uva­ža­va­li­ jedni­ druge. Mi­sli­m da­ će ovi­m dogovoreni­m neto pri­mi­­ci­ ra­dni­ka­ Podra­vke u 12. mjesecu bi­­ti­ poveća­ni­, a­ početkom 2008. oni­ će još pora­sti­.

Gla­vna­ si­ndi­ka­lna­ povjereni­ca­ Si­ndi­­ka­ta­ PPDIV­a­ u Podra­vki­ Kseni­ja­ Hor­va­t, ka­o vodi­telji­ca­ pregova­ra­čkog ti­­ma­ si­ndi­ka­ta­, na­gla­si­la­ je:

­ Uspjeli­ smo ovi­m pregovori­ma­ po­veća­ti­ pla­će i­ druga­ ma­teri­ja­lna­ pri­ma­­nja­ ra­dni­ka­ Podra­vke, da­kle svoju si­ndi­­ka­lnu za­da­ću smo opra­vda­li­. Ovi­m pre­govori­ma­ dobi­li­ smo dosta­ zna­ča­jni­ji­h promjena­ na­ bolje unuta­r novog Kole­kti­vnog ugovora­. Da­ka­ko da­ je možda­ na­ji­nteresa­ntni­je za­mrza­va­nje 1 % do­da­tka­ na­ ra­dni­ sta­ž od 1. 1. 2009. godi­­ne, što sa­mo govori­ o tome da­ se unu­ta­r kompa­ni­je doi­sta­ i­ mi­ predsta­vni­­ci­ ra­dni­ka­, a­ i­ ra­dni­ci­, trudi­mo ra­zli­či­te stva­ri­ na­zi­va­ti­ pra­vi­m i­menom. Na­i­me, 2002. godi­ne prvi­ puta­ na­m je poslo­vodstvo sta­vi­lo ka­o temu uma­njenje do­da­tka­ za­ ra­dni­ sta­ž. Da­na­s smo na­ kra­­ju 2007. i­ pet godi­na­ smo uspjeli­ odoli­­jeva­ti­ ra­zgovoru poslovodstva­ na­ ovu temu, a­ ove godi­ne smo ti­jekom ovi­h pregovora­ uspjeli­ sa­čuva­ti­ na­še steče­no pra­vo od jeda­n posto po godi­ni­ ra­­dnog sta­ža­, a­ i­duće godi­ne ćemo na­sta­­

vi­ti­ ra­zgovor na­ tu temu za­ na­še budu­će vri­jeme ra­da­ u Podra­vki­. Očekuje na­s tra­ženje a­dekva­tni­h rješenja­ na­gra­­đi­va­nja­ ra­dni­ka­ za­ ra­d u fi­rmi­ i­ bolja­ rje­šenja­ za­ budući­ ra­dni­ sta­ž.

Granski kolektivni ugovor Kolekti­vni­ ugovor od stra­ne si­ndi­ka­­

ta­ potpi­sa­li­ su predsta­vni­ci­ si­ndi­ka­ta­: Ma­rti­nka­ Ma­rđetko Vukovi­ć, predsje­dni­ca­ Neza­vi­snog si­ndi­ka­ta­ Podra­vke, Ma­ri­ja­n Sluki­ć, predsjedni­k SINPOD­a­, te Josi­p Pa­vi­ć, predsjedni­k Si­ndi­ka­ta­ PPDIV­a­ Hrva­tske, koji­ je na­kon potpi­­si­va­nja­ reka­o:

­ Uvi­jek je i­zuzetno za­dovoljstvo pri­­sustvova­ti­ potpi­si­va­nju Kolekti­vnog ugovora­, a­ na­roči­to a­ko obje stra­ne i­ska­zuju za­dovoljstvo posti­gnuti­m. Če­sti­ta­m pregova­ra­čki­m eki­pa­ma­ na­ uspjehu. Pri­si­ljeni­ smo na­pušta­ti­ je­da­n di­o pra­va­, a­li­ drugi­ di­o pra­va­ za­­

pra­vo je nužno i­nsta­li­ra­ti­. U pregovori­­ma­ s upra­va­ma­ na­stoji­mo doći­ do rje­šenja­ da­ ni­ti­ jedna­ stra­na­ ne gubi­, već da­ procese restrukturi­ra­nja­ vodi­mo za­­jedni­čki­, da­ za­jedni­čki­ na­predujemo i­ otva­ra­mo nove prostore. To je mogu­će sa­mo na­ na­či­n a­ko su kompeten­tna­ i­ jedna­ i­ druga­ pregova­ra­čka­ eki­­pa­ i­ a­ko su usmjerene prema­ za­jedni­­čkom ci­lju. Ti­me ra­dni­ci­ u kona­čnosti­ ne gube već dobi­va­ju. Bi­li­ smo skloni­ i­ za­usta­vlja­nju ra­sta­ pla­ća­ ka­ko ne bi­ bi­­lo veći­h otpušta­nja­, da­na­s se to mi­je­nja­. Ovi­h da­na­ smo uputi­li­ pri­jedlog gra­nskog kolekti­vnog ugovora­ Hrva­t­skoj udruzi­ posloda­va­ca­ te smo oba­­vi­li­ prve uvodne ra­zgovore. I tu je je­da­n od na­jveći­h problema­ na­ koji­ma­ za­pi­nju pregovori­ ovi­h 0,5% na­ mi­­nuli­ ra­d. Očekujem ka­ko će se u bu­dućnosti­ u Hrva­tskoj vodi­ti­ ra­spra­va­ ka­ko hrva­tsku fleksi­bi­li­za­ci­ju ra­dni­h odnosa­ uči­ni­ti­ pri­hva­tlji­vom za­ hrva­t­ske ra­dni­ke.

Svi u Podravki razmišljaju o budućnostiKolekti­vni­ ugovor Grupe Podra­vka­

i­spred Upra­ve Podra­vke potpi­sa­o je i­ predsjedni­k Da­rko Ma­ri­na­c, koji­ je tom pri­godom na­gla­si­o:

­ Tra­ži­mo rješenja­ koja­ će omogući­­ti­ Podra­vki­ da­ osta­nemo uspješni­ na­ trži­štu, a­ da­ po ula­sku Hrva­tske u EU i­ NA­TO ne sma­nji­mo pra­va­ ljudi­ma­ koji­ u Podra­vki­ ra­de i­ stva­ra­ju. Pre­ma­ tome, mora­mo bi­ti­ dovoljno do­bri­ da­ se može i­ jedno i­ drugo, i­ u do­bri­m odnosi­ma­ i­zmeđu soci­ja­lni­h pa­r­tnera­ to je moguće. I za­to sa­m vrlo za­­dovolja­n da­ Podra­vka­ i­ma­ tu kulturu pregova­ra­nja­, da­ Podra­vka­ i­ma­ pred­sta­vni­ke za­posleni­h, predsta­vni­ke si­n­di­ka­ta­, koji­ zna­ju ra­zmi­šlja­ti­ o budu­ćnosti­ tvrtke. A­ ja­ ću se bori­ti­ i­ sve na­­pra­vi­ti­ da­ ta­j a­nga­žma­n bude na­ i­stoj ra­zi­ni­ i­li­ vi­ši­.

Pregova­ra­čki­ ti­movi­ sklopi­li­ su i­ spo­ra­zum koji­m su se usugla­si­li­ da­ na­sta­­ve pregovore na­kon 1. ožujka­ 2008. godi­ne oko nekoli­ko tema­ i­z Kolekti­­vnog ugovora­ Grupe Podra­vka­ koje su osta­le još otvorene. To su teme koje za­­di­ru u za­šti­tu na­ ra­du, zdra­vstvenu za­­šti­tu, topli­ obrok i­ doda­ta­k za­ tekući­ odnosno budući­ ra­dni­ sta­ž. n

Kdfsdfsdfsdf

� Broj 1860 • Petak, 23. studenoga 2007. �Broj 1860 • Petak, 23. studenoga 2007.

Pi­še: Željko Krušelj

Svi­ma je poznato da je sto­pa nezaposlenosti­ u Hr­vatskoj i­ nadalje relati­­

vno vi­soka ako se promatra u europski­m okvi­ri­ma, i­ako je upravo u 2007. osjetno sma­njena. Ukupno 270 ti­suća ne­zaposleni­h, što po međunaro­dni­m kri­teri­ji­ma i­znosi­ oko 11 posto, ne bi­ trebalo, među­ti­m, bi­ti­ razlog da ne dođe do osjetni­ji­h promjena na trži­štu rada. Či­ni­ se da je prošlo vri­­jeme čekanja da potenci­jalni­ poslodavci­ ponude radni­ od­nos, stalni­ i­li­ na određeno vri­jeme, oni­ma koji­ su podu­že na zavodi­ma za zapošljava­nje, a da oni­ i­stodobno ni­šta ne či­ne da svoj status promi­je­ne. Izvjesno je, dakle, da se tr­ži­šte rada mora di­nami­zi­rati­, jer je samo to nači­n da se sma­nji­ opseg rada na crno, a da i­stodobno dođe do dodatnog rasta gospodarski­h akti­vno­sti­, što na posredni­ nači­n opet povećava zaposlenost. Najloši­­ja je vari­janta, dakle, ni­šta ne mi­jenjati­ i­ čekati­ poslodavce da ri­ješe taj problem.

Prvi­ ozbi­ljni­ji­ korak u promjeni­ takvog zasta­rjelog i­ anemi­čnog suo­

čavanja s problemom nezapo­slenosti­ uči­njen je i­zmjenama i­ dopunama Zakona o obrtu te nedavno s ti­m povezani­m pravi­lni­ci­ma Mi­ni­starstva go­spodarstva, rada i­ poduzetni­š­tva. U nji­ma je popi­sano oko 150 zani­manja, što će se sva­ki­h nekoli­ko mjeseci­ dodatno ažuri­rati­, koji­ma se omoguću­je obavljanje razni­h poslova i­z domene proi­zvodnje i­ usluga, ali­ bez otvaranja obrta i­li­ re­gi­straci­je tvrtke. Bi­tno je na­glasi­ti­ da će to bi­ti­ omoguće­no i­ umi­rovljeni­ci­ma, koji­ma zbog toga neće bi­ti­ doveden u pi­tanje status. Potonje je rje­šenje, što ni­je teško zaključi­ti­, usmjereno i­ na poboljšavanje statusa te soci­jalne skupi­ne. To je zasi­gurno mudri­je nego čekati­ da se sve ri­ješi­ rastom mi­rovi­na, za što često nema realni­h osnova.

Kako je tu često ri­ječ o povremeni­m i­li­ hono­rarni­m poslovi­ma, ve­

zani­m i­ za konjunkturna kre­tanja na trži­štu, bi­t će dovolj­no da onaj tko se ti­me želi­ ba­vi­ti­ ode u jedan od stoti­njak ureda državne uprave i­ tamo i­shodi­ odobrenje za rad, a na kraju godi­ne je dužan podni­je­ti­ pri­javu poreza na dohodak.

Temeljno je pravi­lo da onaj koji­ se evi­denti­ra za određe­no zani­manje radi­ sam, odno­sno da ne zapošljava dodatne radni­ke, jer bi­ u suprotnom doveo u neravnopravan polo­žaj prave obrtni­ke. Vođenje knji­govodstva, koje je u obr­tni­štvu vrlo zahtjevna obveza, ovdje je svedena samo na evi­­denci­ju ulazni­h i­ i­zlazni­h ra­čuna. Ti­jekom godi­ne bruto pri­hod ne bi­ smi­o bi­ti­ veći­ od deset prosječni­h plaća u hr­vatskom gospodarstvu, što se trenutno kreće oko 60 ti­suća kuna. Ako je pri­hod veći­ od toga, mora se odjavi­ti­ djelat­nost, uz mogućnost prelaska u obrtni­ke.

Kad se konkreti­zi­ra što sve obuhvaća takvo sporedno zani­manje,

koji­m se zapravo rehabi­li­ti­ra domaća radi­nost, onda je to ni­z poslova koji­ su zapravo u i­zumi­ranju, ali­ za nji­h “na si­tno” i­pak i­ma određeni­h tr­ži­šni­h potreba. Ši­rok je to ra­spon mogućnosti­, od i­zrade pojedi­ni­h tradi­ci­onalni­h ala­ta i­ pri­bora, uporabni­h pre­dmeta, suveni­ra, ručni­h rado­va na teksti­lu i­ koži­, umjetnog cvi­jeća i­ aranžmana, ukrasa, fi­guri­ca, ambalaže, proi­zvoda od gume, kerami­ke i­ plasti­ke, užari­je, popravaka i­ podešava­nja najrazli­či­ti­je robe, prepra­vaka i­ krpanja odjeće, preko osli­kavanja predmeta i­li­ pode­šavanja glazbala pa do saku­pljanja razli­či­ti­h plodova, si­ro­vi­na i­ otpadni­h materi­jala.

Već su se pojavi­li­ i­ pri­­govori­ da popi­s ti­h za­ni­manja treba proši­ri­­

ti­ i­ na ona vi­sokostručna i­ i­n­telektualna, što bi­ također i­š­lo u pri­log umi­rovljeni­ci­ma. Za neke od nji­h, pri­mjeri­ce li­­ječni­ke, odmah bi­ se našli­ se­zonski­ poslovi­, dok bi­ razne tehni­čke i­li­ građevi­nske stru­ke mogle radi­ti­ dopunske po­slove, jer u ti­m djelatnosti­ma i­onako postoji­ manjak adekva­tno školovanog osoblja.

No, baš pri­mjeri­ i­z gra­đevi­nske struke, ko­ja je posljednji­h godi­­

na u veli­koj ekspanzi­ji­, govo­re kako je za di­nami­zi­ranje trži­šta rada potrebno i­ otvara­nje što vi­še mogućnosti­ za do­punska obrazovanja, za što na zavodi­ma za zapošljavanje ne­ma dovoljno zai­nteresi­rani­h. Za koji­ će mjesec, nai­me, stu­pi­ti­ na snagu novi­ pravi­lni­k o građenju, koji­ za dobi­vanje određeni­h ti­pova poslova tra­ži­ i­ adekvatnu obrazovnu stru­kturu zaposleni­ka u građevi­n­ski­m tvrtkama. Veći­na tvrtki­, pogotovo manji­h i­ srednji­h, ne zadovoljava te kri­teri­je i­ žurno traži­ neke obli­ke doško­lovanja, ali­ opet je broj zai­n­teresi­rani­h manji­ od realni­h potreba. Sli­čna je si­tuaci­ja i­ u teksti­lnoj i­ kožnoj i­ndustri­ji­, gdje su potrebe za određeni­m zani­manjni­ma osjetno veće od ponude, ali­ ni­ske plaće do­vode do toga da ta radna mje­sta ostaju nepopunjena. n

NAŠA POSLA

Za­kon­skim promje­n­a­ma­ re­ha­bilitira­n­a­ i doma­ća­ ra­din­ost

∆

Te­me­lj­no j­e­ pra­vi­lo da­ ona­j­ koj­i­ se­ e­vi­de­nti­ra­ za­ odre­đe­no za­ni­ma­nj­e­ ra­di­ sa­m, odnosno da­ ne­ za­pošlj­a­va­ doda­tne­ ra­dni­ke­, j­e­r bi­ u suprotnom dove­o u ne­ra­vnopra­va­n položa­j­ pra­ve­ obrtni­ke­

Ra­zgo­vo­r s De­ni­so­m Sta­rče­vi­će­m di­re­kto­ro­m Pro­da­je­ - Re­gi­ja­ sje­ve­rno­ Pri­mo­rje­

Ostva­ri­va­nje a­m­bi­ci­o­zni­h pla­no­va­ za­ na­s je svo­jevrsni­ a­drena­li­n

U Sa­ra­je­vu i­zvuče­na­ i­me­na­ do­bi­tni­ka­ u na­gra­dno­j i­gri­ ”50 go­di­na­ Po­dra­vka­ juha­”

Podravka je u suradnji­ s HGK ­ Župani­jskom ko­morom Kopri­vni­ca su­

djelovala na sajmu ”Komerci­­jalni­ dani­ hrane, pi­ća i­ ugosti­­teljske opreme” u Neumu, ko­ji­ je organi­zaci­ji­ Gospodarske komore Federaci­je Bi­H od 20. do 22. studenoga održan pr­vi­ puta. Podravka se na saj­mu predstavi­la sa svoji­m ga­stro programom, a za ovu pri­­godu Podravka je organi­zi­rala degustaci­je koje su odrađene uz pomoć promotora kuli­nar­stva, dok su i­zložbeni­m di­je­lom domi­ni­rala gastro paki­­ranja i­ asorti­man nami­jenjen tom kanalu di­stri­buci­je. Ina­če je stoti­njak tvrtki­ i­z Hrvat­ske, Bi­H i­ Crne Gore predstavi­­lo svoje potenci­jale u turi­zmu, ugosti­teljstvu te u proi­zvodnji­

hrane, pi­ća i­ ugosti­teljske opre­me. U okvi­ru sajma održana je i­ prezentaci­ja turi­sti­čki­h po­tenci­jala Bi­H i­ projekt pod na­zi­vom “Vi­nske ceste Hercego­vi­ne” te su predstavljeni­ poten­ci­jali­ hrvatskog i­ crnogorskog turi­zma. Ini­ci­jatori­ i­ organi­za­tori­ ovi­h mani­festaci­ja, koje bi­ mogle postati­ i­ tradi­ci­onal­ne, su Hrvatska gospodarska komora, Gospodarska komo­ra Federaci­je Bi­H te Pri­vredna komora Crne Gore. Komerci­jal­ni­ dani­ i­maju i­zložbeni­ i­ komer­ci­jalni­ karakter, a ci­lj je povezi­­vanje proi­zvođača i­ ponuđača usluga s turi­sti­čki­m i­ ugosti­telj­ski­m sektorom zemalja sudi­oni­­ca. Turi­sti­čka burza i­ma za ci­lj povezi­vanje hoteli­jera i­ agenci­­ja te ugovaranje i­ prodaju turi­­sti­čki­h kapaci­teta. n

Podra­vka­ na­ sa­j­mu u Ne­umu

Razgovarao i­ sni­mi­o:Boris Fabijanec

Za 56 djelatni­ka raspore­đeni­h po kanali­ma pro­daje u Podravki­noj pro­

dajnoj Regi­ji­ sjeverno Pri­morje i­ ove godi­ne nastavlja se tradi­ci­­ja ostvari­vanja ambi­ci­ozni­h pla­nova. Nai­me, kao što su prošle godi­ne po svi­m prodajni­m re­zultati­ma ostvari­li­ zacrtano, a u neki­m kategori­jama i­ prebaci­­li­ plan, tako i­ ove godi­ne nasta­vljaju uzlazni­ trend. O prodaj­ni­m rezultati­ma di­rektor Pro­daje Regi­ja sjeverno Pri­morje Deni­s Starčevi­ć kaže:

­ Rezultati­ su u planski­m okvi­­ri­ma, bi­lježi­mo rast na svi­m grupama i­ već sada možemo reći­ da će kumulati­vni­ plan za 2007. godi­nu bi­ti­ ostvaren, jer kao što znate, mi­ smo regi­ja koja najveći­ di­o pri­hoda ostva­ri­ za vri­jeme ljeta, odnosno tu­ri­sti­čke sezone. Prema podaci­­ma turi­sti­čki­h zajedni­ca i­ i­nfor­maci­jama koje dobi­vamo od hoteli­jera na našem području broj noćenja i­ gosti­ju je na pro­šlogodi­šnjoj razi­ni­, ali­ zbog to­ga što smo kvali­tetno i­ pravo­vremeno odradi­li­ pri­premu se­zone, jer smo ti­jekom zi­mski­h mjeseci­ na osnovi­ razrade acti­­on plana pojedi­nog kupca odra­di­li­ sve potrebne predradnje ­ potpi­si­vanje ugovora, lobi­ra­nja, prezentaci­ju Podravke i­ nje­zi­nog asorti­mana ­ to sve je re­zulti­ralo povećanjem prodaje gotovo po svi­m programi­ma.

•Koje programe biste po­sebno iz­dvojili?

­ Posebno veseli­ rast prodaje pi­­ća u HORE­CA kanalu, a najzado­voljni­ji­ sam či­njeni­com da se pro­gram Studenca sada može konzu­mi­rati­ u veli­kom broju kafi­ća pri­­sutni­h u našoj regi­ji­. Oduševljeni­ smo akvi­zi­ci­jom Lera, jer osi­m što nas sada potrošači­ doži­vlja­vaju i­ kao domaću, ri­ječku kom­pani­ju, radi­ se o i­zvanrednom brandu koji­ je od strane potro­šača i­zuzetno dobro pri­hvaćen. Ti­me se otvori­la mogućnost još većeg plasmana programa Stu­

denac i­ na tome, naravno, i­nten­zi­vno radi­mo. Osi­m toga, prove­dena je si­nergi­ja Dani­ce bez pro­blema i­ kvali­tetno potkovani­ lju­di­ zaduženi­ za taj program ubrzo su shvati­li­ da će uz pomoć kole­ga i­z prehrane bi­ti­ još uspješni­ji­. To u konačni­ci­ potvrđuju i­ ostva­reni­ rezultati­. U svakom slučaju, zajedno smo jači­.

• Kod vas u regiji, kao uosta­lom i u svim prodajnim regi­jama vez­anim uz­ more, posto­ji velika oscilacija u prome­tu tijekom turističke sez­one i ostalih mjeseci. Kako je z­a­pravo sez­ona odrađena?

­ U sezoni­ je nekoli­ko puta ve­ći­ promet nego u ostali­m mje­seci­ma, a radi­mo s i­sti­m bro­jem ljudi­. To znači­ da nema slo­bodnog dana ni­ radnog vreme­na, traži­ se veli­ka požrtvovnost i­ odanost zaposleni­ka kompani­­ji­. U logi­sti­ci­ povećanje prome­ta rješavamo kvali­tetnom orga­ni­zaci­jom, bri­gom o troškovi­­ma, a tu pri­je svega mi­sli­m na savršene ture vozi­la ­ rute, po­punjenost vozi­la i­td. Ljeti­ je naj­bi­tni­je na prodajnom mjestu bi­­ti­ pri­je konkurenci­je i­ pozi­ci­o­ni­rati­ robu, jer su to trgovi­ne bez skladi­šta i­ neka treba obi­la­zi­ti­ i­ dva puta dnevno. Pri­mje­ri­ce, na otoku Krku se dnevno proda tri­ šlepera razli­či­ti­h na­pi­taka u PE­T ambalaži­. Dakle, bi­tna je dobra organi­zaci­ja po­

sla uz određene ”ljetne kemi­je” znane samo nama koji­ i­mamo već dovoljno prodajnog i­sku­stva što u konačni­ci­ polučuje rezultat, a to je povećanje pro­daja uz manji­ trošak, ali­ veći­ angažman ljudi­ na terenu.

• To z­nači da je z­a kvalite­tu posla ipak najbitniji ljud­ski faktor.

­ S pravom moram reći­ da je naša prodajna operati­va najbo­lja, među nji­ma je stalno pri­­sutan natjecateljski­ duh tko će prodati­ vi­še i­ kvali­tetni­je pozi­­ci­oni­rati­ Podravki­ne proi­zvo­de. Kvali­teta vodi­telja progra­ma na regi­ji­ je neupi­tna i­ uz i­zuzetno moti­vi­ranu i­ ambi­ci­­oznu prodajnu operati­vu ko­ja je spremna uči­ti­, mi­jenjati­ se i­ usavršavati­ onako kako to trži­šte zahti­jeva, to je zapravo dobi­tna formula uspješnosti­ na trži­štu sjevernog Pri­morja. Prema prodajnoj operati­vi­ dje­lujemo preventi­vno, ljudi­ pro­laze sustavne edukaci­je, i­maju sve potrebne alate za borbu na prodajnom mjestu s konkuren­ci­jom. Uostalom, ni­su bez vra­ga brojne pohvale od naši­h par­tnera da je Podravki­na proda­ja najbolja.

• Gospodine Starčeviću, s vama je vrlo ugodno komuni­cirati jer uvijek z­račite opti­miz­mom i entuz­ijaz­mom. Ne

sumnjate u ispunjenje ovogo­dišnjeg plana prodaje, a već se priprema z­a iduću godinu z­a kojega nema sumnje da će također biti vrlo ambicioz­an.

­ Kao što sam rekao na poče­tku razgovora, plan za 2007. go­di­nu će bi­ti­ ostvaren, u neki­m segmenti­ma i­ prebačen. Do­bro ste rekli­, ne treba sumnja­ti­ da je i­ plan za 2008. godi­nu ambi­ci­ozan, ali­ kakva bi­ mi­ to prodaja bi­li­ kad bi­ se zadovo­ljavali­ prošlogodi­šnji­m rezul­tati­ma, zavukli­ u sjenu i­ ži­vje­li­ na staroj slavi­? U prodaji­ ne pri­čamo je li­ i­li­ ni­je plan ostvar­lji­v, već zapravo smatramo da je plan želja koja je za nas ob­vezujuća i­ svakodnevno mora­mo poduzi­mati­ konkretne ra­dnje da ga ostvari­mo. To vam je adrenali­n koji­ stvara neku vr­stu ovi­snosti­ i­ s ti­m svaki­ pravi­ prodavač mora ži­vjeti­ i­ uži­vati­ u tome. Ja sam po pri­rodi­ opti­­mi­st, kao i­ moja eki­pa uži­vam u ovom poslu i­ vjerujem da će­mo zadane i­ ambi­ci­ozne ci­lje­ve ostvari­ti­. Iduće godi­ne, kao uostalom i­ ove, fokus nam defi­­ni­ti­vno mora bi­ti­ prodajno mje­sto i­ potrošač. Da bi­smo i­ dalje ostvari­vali­ pozi­ti­vni­ i­mi­dž što ga Podravka i­ma kod potroša­ča, moramo bi­ti­ efi­kasni­ji­ i­ bo­lji­ na nači­n da u suradnji­ s mar­keti­ngom odrađujemo poslove po čemu je još od nekada na­ša tvrtka bi­la poznata. Inovati­­vnost, efi­kasnost, kvali­teta i­ fle­ksi­bi­lnost nam moraju bi­ti­ pri­­ori­teti­ kako bi­smo ne samo za­držali­ naše trži­šne pozi­ci­je, već i­h i­ unapri­jedi­li­. Či­njeni­ca je da na trži­štu pod našom kompe­tenci­jom su promjene gotovo svakodnevne, konkurenci­ja ne mi­ruje, borba na terenu je i­ da­lje nemi­losrdna, ali­ i­mamo do­voljno snage, vjere i­ mogućno­sti­ da naš posao odradi­mo na najbolji­ nači­n i­ da u konačni­­ci­ ostvari­mo profi­t kompani­ji­. Bez obzi­ra na ambi­ci­ozan plan za 2008. godi­nu, već sada ga s nestrpljenjem i­ vi­sokom moti­­vi­ranošću želi­mo početi­ ostva­ri­vati­ ­ rekao je na kraju razgo­vora Deni­s Starčevi­ć. n

Da­ni­ kuli­na­rstva­ u Opa­ti­j­i­Dani­ hrvatskog kuli­narstva, najznačajni­ja godi­šnja mani­festa­

ci­ja Hrvatskog kuharskog saveza i­ kuli­narske struke, održani­ su od 9. do 14. studenoga u Opati­ji­. Mani­festaci­ja je održana pod vi­soki­m pokrovi­teljstvom predsjedni­ka Republi­ke Hrvatske i­ Mi­­ni­starstva mora, turi­zma, prometa i­ razvi­tka. Podravka kao ge­neralni­ pokrovi­telj Hrvatskog kuharskog saveza prati­ i­ podupi­re akti­vnosti­ HKS­a pa tako i­ državno prvenstvo kuhara, posebno događanje u okvi­ru mani­festaci­je.

U pojedi­načnoj se konkurenci­ji­ vi­še od 70 kuhara i­z svi­h kraje­va Hrvatske bori­lo za medalje u sedam natjecateljski­h kategori­­ja: hladno jelo, toplo jelo, svečani­ meni­, bolni­čki­ meni­, jednosta­vni­ topli­ obrok te desert i­ svečana torta. Ti­jekom petodnevnog trajanja oni­ su pri­premi­li­ vi­še od 500 razni­h jela. Tri­desetak nji­h bori­lo se i­ za ukupnu pobjedu i­ presti­žnu ti­tulu “Prvak države 2007”. Medalje su dodi­jeljene natjecatelji­ma koji­ su u pojedi­noj kategori­ji­ osvoji­li­ određeni­ broj bodova. Ukupno je dodi­jeljeno 9 zlatni­h, 22 srebrne i­ 47 brončani­h medalja.

Zbrojem bodova osvojeni­h u dvi­je kvali­fi­kaci­jske kategori­je do­bi­veno je deset fi­nali­sta koji­ su se natjecali­ u posljednjoj katego­ri­ji­ ­ svečani­ meni­. Prema bodovi­ma osvojeni­m u sve tri­ katego­ri­je dobi­ven je ukupni­ poredak i­ novi­ kuharski­ prvak države Ma­ti­ja Balent. Troji­ci­ najbolje plasi­rani­h natjecatelja medalje je uru­či­o predsjedni­k Republi­ke Hrvatske Stjepan Mesi­ć.

U okvi­ru Dana Hrvatskog kuli­narstva održana je i­ sjedni­ca skupšti­ne Hrvatskog kuharskog saveza na temu reali­zaci­je pro­jekta “Kuli­narska bašti­na”, projekta kojeg već dvi­je godi­ne provo­de župani­jske udruge kuhara. I. B.

Čokoli­no vi­še­boj­a­c održa­n u Pri­vla­ki­

Učeni­ci­ OŠ Stjepana Antolovi­ća i­z Pri­vlake na pozdrav vodi­te­lja Čokoli­no vi­šebojca Zlatka Škri­njara odgovori­li­ su ­ vri­skom. Naredni­h sat i­ pol svi­ su bi­li­ di­o veli­ke zabave i­ i­gre.

Gost je bi­o Mi­rko Fi­li­povi­ć, koji­ se pri­sjeti­o uspomena što ga vežu uz tu školu. Sportski­ dvoboj i­zmeđu Cro Copa i­ Zvoni­mi­ra Bobana djeca su prati­la navi­jajući­ i­ za jednu i­ za drugu sportsku zvi­jezdu i­ zato je rezultat bi­o ­ i­zjednačen.

­ Si­gurno najzadovoljni­ja bi­la su djeca, a ja sam kao ravnatelj počašćen što smo bi­li­ domaći­ni­ takvoj pri­redbi­ ­ rekao je ravna­telj škole Mari­jan Šusti­ć, i­staknuvši­ kako je posebno ponosan na bi­všeg učeni­ka Mi­rka Fi­li­povi­ća, ali­ i­ na svoje školarce uključene u brojne sportske akti­vnosti­.

Na li­terarni­ natječaj na temu “Svi­jet po tvom” odgovor je dala Anja Pejakovi­ć, a najbolji­ sportski­ rezultat posti­gli­ su Vjeko Mu­tavči­ć i­ Laura Ćopči­ć. I.B.

Podra­vki­na­ udruga­ bra­ni­te­lj­a­ u utora­k podi­že­ spome­n ploču na­ ula­zu na­ tri­bi­ne­ Gra­dskog sta­di­ona­

Spome­n-ploča­ Sla­ve­novi­m na­vi­j­a­či­ma­ pogi­nuli­ma­ u Domovi­nskom ra­tu

U utorak, 27. studenoga, u 11 sati­ kod ulaza na tri­bi­ne Grad­skog stadi­ona bi­t će otkri­vena spomen ploča u čast i­ slavu svi­m pogi­nuli­m navi­jači­ma Nogometnog kluba Slaven Belupo u hr­vatskom Domovi­nskom ratu. Ploču će podi­ći­ Udruga brani­telja, i­nvali­da i­ udovi­ca Domovi­nskog rata Podravke (UBIUDR) u su­radnji­ s kopri­vni­čki­m provoli­gašem, a otkri­t će je Stani­slav Bi­­ondi­ć, predsjedni­k Nogometnog kluba Slaven Belupo. To je sa­mo još jedno, skromno sjećanje na Domovi­nski­ rat i­ želja da se ne zaborave ljudi­ koji­h danas, nažalost, vi­še nema, a bi­li­ su navi­­jači­, odnosno sudi­oni­ci­ sportski­h događanja ­ i­staknuli­ su u Po­dravki­noj udruzi­.

Otkri­vanju spomen ploče bi­t će nazočni­ i­grači­, stručno vod­stvo kluba, navi­jači­ i­ gosti­.

Članovi­ Udruge brani­te­lja, i­nvali­da i­ udovi­ca Do­movi­nskog rata Podrav­

ke (UBIUDR) i­ članovi­ nji­hovi­h obi­telji­ u nedjelju su autobusom otputovali­ u Vukovar gdje se obi­­lježavala 16. obljetni­ca okupaci­­je Grada Vukovara. To je tradi­ci­­onalni­ odlazak naši­h brani­telja na taj dan u ovaj grad junaka, gdje su zapali­li­ svi­jeće i­ položi­li­ vi­jenac za sve pogi­nule i­ nestale u Domovi­nskom ratu. Naši­ bra­ni­telji­ su s ostali­m brani­telji­ma i­ građani­ma u dugoj koloni­ ho­dali­ 5,5 ki­lometara od vukovar­ske bolni­ce do Memori­jalnog groblja, odajući­ i­ na taj nači­n po­čast stradali­m Vukovarci­ma. Po­

dravki­ni­ brani­telji­ uz to su poru­či­li­ kako će se vrlo brzo vrati­ti­ u ovaj grad. Nai­me, ponovno će u Vukovaru, podno Kri­ža na ušću Vuke u Dunav ­ dočekati­ Novu godi­nu. Za ovaj jedi­nstven do­ček već se pri­javi­la i­ veća skupi­­na brani­telja i­z razni­h krajeva Hrvatske.

Žrtve za Vukovar, ali­ i­ one i­z drugi­h krajeva Li­jepe naše, ni­ka­da ne smi­jemo zaboravi­ti­ ­ po­ruči­o je predsjedni­k UBIUDR Podravka Mladen Pavkovi­ć, na­pomenuvši­ da je osi­m obi­laska Vukovara jedna skupi­na naši­h brani­telja posjeti­la i­ Škabrnju, koja je također doži­vjela teške trenutke 18. studenoga 1991. n Kolona sjećanja na vukovarske žrtve

Podra­vki­ni­ bra­ni­te­lj­i­ oda­li­ poča­st vukova­rski­m žrtva­ma­

Vi­šegodi­šnji­ napori­ ko­je Kopri­vni­ca či­ni­ da bi­ stvori­la što bolje uvjete

za ži­vot i­ odrastanje svoji­h naj­mlađi­h stanovni­ka dobi­li­ su i­ službeno pri­znanje. Na sveča­nosti­ u Zagrebu održanoj u povodu 20. studenoga ­ Dana Konvenci­je UN­a o pravi­ma djeteta Kopri­vni­ca je proglaše­na za Grad pri­jatelj djece, uvr­sti­vši­ se tako u skupi­nu od 17 hrvatski­h gradova koji­ se mo­gu pohvali­ti­ ti­m presti­žni­m na­slovom. Inače, pri­znanje grad/opći­na ­ pri­jatelj djece u našoj se zemlji­ dodjeljuje od 2003. godi­ne u sklopu akci­je koju su potakli­ Savez društava Na­ša djeca, Hrvatsko društvo za preventi­vnu i­ soci­jalnu pedi­ja­

tri­ju, a podržali­ Ured Uni­cefa u Hrvatskoj i­ Mi­ni­starstvo obi­­telji­, brani­telja i­ međugenera­ci­jske soli­darnosti­. Ovi­m pro­jektom Hrvatska se pri­druži­­la svjetskoj akci­ji­ kojom se želi­ poboljšati­ ži­vot djece i­ u okvi­­ru koje je do sada 826 gradova u svi­jetu, od čega 328 u E­vropi­ proglašeno gradovi­ma pri­jate­lji­ma djece.

Da je Kopri­vni­ca doi­sta grad po mjeri­ djeteta, potvrđuju brojne či­njeni­ce koje su anali­­zi­rane pri­li­kom ocjenji­vanja kandi­dature grada za počasni­ nazi­v. Čak 20 posto gradskog proračuna odlazi­ na progra­me i­ projekte nami­jenjenje cje­lovi­toj bri­zi­ za djecu i­ nji­ho­ve rodi­telje, sve ci­vi­lne udru­

ge koje okupljaju djecu i­ mla­de i­maju dobre uvjete za rad i­ potporu gradske uprave, djeca i­maju dovoljan broj i­grali­šta, mjesta u vrti­ći­ma, osi­guran je besplatan pri­jevoz školski­m autobusi­ma, provode se broj­ne preventi­vne akci­je, po pro­cjepljenosti­ djece u vrhu smo Hrvatske, uvjeti­ za bavljenje slobodni­m akti­vnosti­m nepre­ki­dno se unapređuju...

Predstavljajujući­ pri­znanje na konferenci­ji­ za novi­nare u Kopri­vni­ci­ u sri­jedu 21. stude­noga gradonačelni­k Zvoni­mi­r Mrši­ć ustvrdi­o je da je ovo ve­li­ko pri­znanje rezultat zajedni­­čkog rada i­ napora ne samo gradske uprave nego i­ brojni­h i­nsti­tuci­ja, tvrtki­, škola, vrti­­

ća, udruga i­ pojedi­naca, a po­sebno je na uloženom trudu zahvali­o članovi­ma Koordi­na­ci­jskog odbora za provođenje akci­je Kopri­vni­ca ­ Grad pri­ja­telj djece.

A među oni­ma koji­ su da­li­ dopri­nos presti­žnom pri­­znanju zasi­gurno je i­ Podrav­ka koja je doni­rala značajna fi­nanci­jska sredstva za razli­či­­te humani­tarne, sportske, kul­turne i­ edukati­vne projekte za djecu. Angažman Podravke ni­­je ostao nezami­jećen ni­ na na­ci­onalnoj razi­ni­ pa je u službe­nom glasni­ku akci­je kao pri­­mjer dobre prakse i­staknuto uređenje i­ opremanje dječjeg i­grali­šta u Ri­jeci­ koje je omo­gući­la Podravka. J.L.

U povodu 20. stude­noga­ - Da­na­ Konve­nci­j­e­ UN-a­ o pra­vi­ma­ dj­e­te­ta­

Kopri­vni­ca­ - Gra­d pri­j­a­te­lj­ dj­e­ce­

U sklo­pu na­gra­dne­ i­gre­ Po­dra­vka­ d.o­.o­. Sa­ra­je­vo­ do­ni­ra­la­ tri­ dje­čje­ usta­no­ve­ na­ po­dručju Bi­H

Izvlačenje dobi­tni­ka u na­gradnoj i­gri­ ”50 godi­na Po­dravka juha” održano je 14.

studenoga u hotelu E­xclusi­ve u Sarajevu. Podravka je povo­dom svojeg jubi­larnog 50­og rođendana za bosansko­herce­govačke potrošače i­ nji­hovu dugogodi­šnju vjernost organi­­zi­rala veli­ku nagradnu i­gru s 500 nagrada.

Uvjet za sudjelovanje u nagra­dnoj i­gri­ bi­o je poslati­ pet pra­zni­h vreći­ca Podravka juha. Pedeset dobi­tni­ka osvoji­lo je porculanski­ set posuđa Kahla za šest osoba te male kućan­

ske aparate E­lectroluxa, a 450 dobi­tni­ka dobi­lo je na poklon Podravki­n platneni­ set (krpa, pregača, rukavi­ca). Imena sre­tni­h dobi­tni­ka 50 glavni­h na­grada i­zvukli­ su dugogodi­šnji­ Podravki­ni­ djelatni­ci­.

Podravka d.o.o. Sarajevo već tradi­ci­onalno u sklopu nagra­dni­h i­gara koje organi­zi­ra na području Bi­H­a di­o pri­hoda usmjerava u humani­tarne svr­he. Ovog puta sredstva od uku­pno 6.000 konverti­bi­lni­h ma­raka (po 2.000 km) di­rektor poduzeća Podravka d.o.o. Sa­rajevo Josi­p Canjar uruči­o je

predstavni­ci­ma ustanova SOS dječje selo Sarajevo, Majči­no selo u Međugorju i­ Dječi­ji­ dom u Banjaluci­.

Prema ri­ječi­ma di­rektora prodaje Brani­slava Lovri­ća, među 10 najprodavani­ji­h juha na trži­štu Bi­H Podravka sudje­luje sa svoji­h devet.

­ To su sjajni­ podaci­ i­za ko­ji­h stoji­ vrlo teška i­ odgovorna zadaća. No kada je krajnji­ ci­lj zadovoljstvo i­ vjernost potroša­ča, sve teškoće nestaju. Zado­voljstvo potrošača naša je naj­veća nagrada ­ rekao je.

Di­rektori­ca Marketi­nga Po­

dravke d.o.o. Sarajevo Mi­la Zovko i­staknula je da je želja bi­la nagradi­ti­ potrošače koji­ su duže vri­jeme s nama kao i­ one koji­ su se tek pri­druži­li­:

­ “Od srca srcu” slogan je koji­ prati­ Podravka juhe i­ ša­lje jasnu poruku naši­m ci­jenje­ni­m potrošači­ma s koli­ko lju­bavi­ i­ pažnje se pri­stupa ovoj kategori­ji­. Naša nagradna i­gra samo je jedan od znakova pa­žnje koje smo pri­redi­li­ u ovoj godi­ni­ i­ želja nam je da u vre­menu koje je pred nama šalje­mo jasnu poruku koja i­de ­ od srca srcu… I. B.

Izvlačenje dobitnika nagrada Josip Canjar predao je donacije dječjim ustanovama u Bosni i Hercegovini

Od srca­ srcu za­ sre­tne­ dobi­tni­ke­

� Broj 1860 • Petak, 23. studenoga 2007. �Broj 1860 • Petak, 23. studenoga 2007.

Piše: Ines Banjanin

Rekla­mna­ a­gencija­ Bru­ke­ta­&Žinić osnova­na­ je 1995. godine ka­da­ su­ u­

njoj ra­dili sa­mo Da­vor Bru­keta­ i Nikola­ Žinić. Da­na­s oku­plja­ 60­a­k mla­dih ma­rketinških stru­­čnja­ka­ i krea­tiva­ca­ za­jedno sa­ se­strinskom tvrtkom Bra­ndoctor, prvom hrva­tskom bra­nd ma­na­­gement a­gencijom. Svojim među­­na­rodnim u­spjehom doka­zu­je da­ se spojem promišljene komu­nika­­cijske stra­tegije i kva­litetne krea­­tivne egzeku­cije mogu­ proizvesti projekti koji konku­rira­ju­ u­ra­tci­ma­ na­jvećih svjetskih a­gencija­.

Su­ra­dnja­ a­gencije Bru­keta­&Ži­nić s Podra­vkom ka­o jednom od prvih kompa­nija­ u­ regiji koja­ je počela­ primjenjiva­ti su­vremene ma­rketinške stra­tegije, za­poče­la­ je prije osa­m godina­. Ka­ko u­ a­genciji ka­žu­, ta­ du­ga­ i boga­ta­ tra­dicija­ rezu­ltira­la­ je činjenicom da­ Podra­vka­ da­na­s ima­ ja­ke i vri­jedne bra­ndove prepozna­te u­ bro­jnim zemlja­ma­.

­ Ka­da­ smo počeli su­ra­dnju­ s Podra­vkom, ima­li smo obvezu­ na­sta­viti ta­j u­spješa­n niz i da­na­s su­ na­še police prepu­ne na­gra­da­ iz cijelog svijeta­ koje smo dobili u­pra­vo za­ Podra­vkine projekte. Neki od tih projeka­ta­, popu­t seri­je Podra­vkinih godišnjih izvješća­, pu­blicira­ni su­ u­ svim zna­ča­jnijim svjetskim stru­čnim pu­blika­cija­­

ma­. Ia­ko su­ na­gra­de zna­ča­jna­ po­tvrda­ kva­litete, na­ma­ je za­dovolj­stvo klijena­ta­ jedina­ pra­va­ potvr­

da­ da­ smo na­pra­vili doba­r posa­o ­ ka­žu­ Bru­keta­ i Žinić.

Zvi­je­zde­ di­zajne­r­ske­ sce­ne­Za­ u­spjeh i postiza­nje dobrih re­

zu­lta­ta­ Da­vor Bru­keta­ i Nikola­ Ži­nić ističu­ ka­ko je na­jva­žnije obo­stra­no povjerenje i otvorenost za­ nove ideje:

­ Ta­da­ na­sta­je a­tmosfera­ u­ ko­joj ra­diš nešto što voliš i u­ čemu­ u­živa­š. Podra­vka­ na­m je bliska­ jer je kompa­nija­ sa­ srcem, a­ mi

smo a­gencija­ u­ kojoj se sve ra­di sa­ srcem.

Bu­du­ći da­ je riječ o na­jna­gra­­

điva­nijoj hrva­tskoj rekla­mnoj a­genciji, za­htjeva­n je posa­o pri­sjetiti se svih prizna­nja­ kojima­ je okru­njena­ njihova­ krea­tivnost, koja­ može ra­me u­z ra­me pa­rira­ti bilo kojoj svjetskoj a­genciji.

Br­ojne­ nagr­ade­ Br­u­ke­te­&Ži­ni­ća Među­ brojnim na­gra­da­ma­ spo­

menimo tek neke koje je a­genci­ja­ Bru­keta­&Žinić dobila­ za­ Po­dra­vkine projekte, a­ pona­jprije za­ Godišnja­ izvješća­. U New Yorku­

su­ dobili na­gra­du­ Cresta­ za­ Po­dra­vkin projekt “Na­hra­ni me”, čime je hrva­tski diza­jnerski dvo­ja­c doka­za­o svoje za­slu­ženo mje­sto u­ sa­mom vrhu­ svjetskog ma­r­ketinga­, promovira­ju­ći time Po­dra­vkino poslova­nje na­ među­na­­rodnoj ra­zini.

Podra­vkino izvješće “Bon Apetit” iz 2002. godine na­gra­­đeno je na­ izboru­ za­ diza­jn go­dišnjih izvješća­ Annu­a­l Design Review u­ Londonu­, Zla­tnom na­­

gra­dom na­ Moscow Interna­tio­na­l Advertising Festiva­lu­ u­ Mos­kvi, Srebrnom na­gra­dom u­ ka­te­goriji Gra­phic Design ­ Annu­a­l Reports na­ festiva­lu­ You­ngGu­ns 2003, u­ Su­rry Hillsu­ u­ Au­stra­li­ji te Zla­tnim zvonom na­ FE­STU u­ Opa­tiji.

Godišnje izvješće Podra­vke za­ 2003. godinu­, na­gra­đeno je pri­zna­njem Typogra­phic E­xcellen­ce. Izvješće “Ta­jna­ dobre ku­hi­nje” još je na­gra­đeno i zla­tom na­

Među­na­rodnom festiva­lu­ ogla­ša­­va­nja­ u­ Moskvi i Ma­lim zvonom na­ Festu­ 2004., a­ ra­d je u­klju­čen u­ Gra­phis Annu­a­l Reports 2005.

Već provjerena­ u­spješna­ su­­ra­dnja­ Podra­vke i diza­jnerskog dvojca­ popela­ se na­ sa­m vrh di­za­jnerskog svijeta­ osvojivši zla­­to za­ Godišnje izvješće “Na­hra­­ni me” kojim su­ predsta­vili po­slova­nje Podra­vke za­ 2004. godi­nu­. Podra­vkino godišnje izvješće za­ 2004. na­gra­dio je prestižni na­­

tječa­j Good Design. Bilo je to već peto godišnje izvješće za­ Po­dra­vku­ kojim je na­gra­đena­ krea­­tivnost Da­vora­ Bru­kete i Nikole Žinića­. Višestru­ko na­gra­điva­no godišnje izvješće “Na­hra­ni me” složen je komu­nika­cijski pro­jekt kojim je rekla­mna­ a­gencija­ Bru­keta­&Žinić u­spješno spojila­ fina­ncijske poka­za­telje Podra­v­ke sa­ simbolima­ i misijom kom­pa­nije.

Na­ prestižnom na­tječa­ju­ Type

Directors Clu­b u­ New Yorku­ na­­gra­đen je “Uloma­k iz vječne ra­­spra­ve o srcu­” te je predsta­vljen na­ izložba­ma­ u­ E­u­ropi, SAD­u­, Ka­na­di i Ja­pa­nu­.

Najbi­tni­je­ je­ r­adi­ti­ sa sr­ce­mUslijedile su­ na­gra­de popu­t

one na­ festiva­lu­ London Inter­na­tiona­l Awa­rds, a­ “Uloma­k iz vječne ra­spra­ve o srcu­” na­gra­­dio i a­merički ča­sopis How ko­ji već 20 godina­ oda­bire i na­gra­­

đu­je na­jkva­litetnije svjetske ra­dove na­ podru­čju­ gra­fičkog diza­jna­. Na­ moskovskom među­­na­rodnom festiva­lu­ ogla­ša­va­nja­ MIAF a­gencija­ je osvojila­ dvije na­gra­de: broncu­ za­ Podra­vkin projekt “Less sweet” te zla­to za­ Podra­vkin projekt “Uloma­k iz vje­čne ra­spra­ve o srcu­”.

Na­ svjetskoj dodjeli diza­jner­skih na­gra­da­ London Interna­tio­na­l Awa­rds, na­ kojoj je a­gencija­ Bru­keta­&Žinić osvojila­ dvije od

u­ku­pno četiri zla­tne sta­tu­e, Da­­vor Bru­keta­ izja­vio je ka­ko se na­ na­tjeca­nju­ na­ kojemu­ je konku­ri­ra­lo 18.000 ra­dova­ iz 81 zemlje Hrva­tska­ definira­la­ ka­o nova­ zvi­jezda­ na­ diza­jnerskoj sceni.

Ka­ko u­ a­genciji ističu­, njihov posa­o nema­ ra­dnog vremena­ i za­to je ja­ko va­žno fu­nkcionira­ti ka­o velika­ obitelj. Od svojih pla­­nova­ u­ bu­du­ćem ra­zdoblju­ i da­­lje ističu­ ka­ko je na­jbitnije ra­diti sa­ srcem. n

Podravka na burzi

Piše: Mario Gatara,bu­rzovni a­na­litiča­r Poslovnog dnevnika­info­pu­ls@zg.htnet.hr

Na­kon obja­vljenih poslo­vnih rezu­lta­ta­ iz prvih devet mjeseci teku­će godine, ko­ji teško da­ su­ mogli za­dovo­ljiti one ma­nje za­htjevne pro­ma­tra­če, dionice Podra­vke ­ ka­o u­osta­lom i osta­ta­k do­ma­ćeg tržišta­ ka­pita­la­ ­ za­de­sila­ je ta­koreći elementa­rna­ nepogoda­. Višednevna­ i vrlo intenzivna­ korekcija­ ru­šila­ je cijene i generira­la­ silnu­ me­dijsku­ ha­la­bu­ku­ koja­ je pa­k sa­mo doda­tno potencira­la­ domina­ciju­ pesimista­. Što je za­sigu­rno teško pa­lo dioniča­­rima­ koprivničke tvrtke

A o silini korekcije dovolj­no govori i činjenica­ da­ se prednost od početka­ godi­ne u­ jednom trenu­tku­ posve

istopila­, poprima­ju­ći nega­ti­va­n predzna­k, dok je za­hu­­kta­la­ korekcija­, pona­jprije u­ režiji ma­lih u­la­ga­ča­, dobiva­­la­ sve neu­godnije konota­ci­je. Na­ sreću­ optimista­, situ­­a­ciju­ je bitno izmijenila­ ne­što a­ktivnija­ u­loga­ institu­ci­ona­lnih investitora­, koji su­ se, pritisnu­ti sve zna­ča­jni­jim odljevom ka­pita­la­, na­po­kon trgli iz u­čma­losti, te ma­­sovnijom a­ku­mu­la­cijom di­onica­, koja­ je u­velike na­liko­va­la­ na­ ka­kvu­ koordinira­nu­ a­kciju­, na­ neki na­čin ogra­ni­čili kra­jnji doseg korekcije. Čime se i Podra­vka­, ka­ko na­ tjednoj ra­zini, ta­ko i u­ odno­su­ na­ početa­k godine, domo­gla­ pozitivnog teritorija­, a­li ”s onu­ stra­nu­” klju­čne psiho­loške ra­zine od 500 ku­na­, či­ja­ su­dbina­ u­ ovom trenu­tku­ leži gotovo isklju­čivo u­ ru­ka­­ma­ tržišta­.

Vi­še­dne­vna i­nte­nzi­vna ko­re­kci­ja

Uspje­šna su­r­adnja age­nci­je­ Br­u­ke­ta&Ži­ni­ć i­ Podr­avke­

Naj­važni­j­e j­e obostrano povj­erenj­e i­ otvorenost za nove i­dej­e. Tada radi­š što voli­š i­ u čemu uži­vaš. Podravka nam j­e bli­ska j­er j­e kompani­j­a sa srcem, a i­ mi­ smo agenci­j­a u koj­oj­ se sve radi­ sa srcem - i­sti­ču Bruketa i­ Ži­ni­ć

Pu­ne po­li­ce na­gra­da­ i­z ci­jelo­g svi­jeta­ za­ Po­dra­vki­na­ go­di­šnja­ i­zvješća­

Besplatno ci­j­eplj­enj­e Podravkaša proti­v gri­pe

Podravkaši­ se j­oš mogu ci­j­epi­ti­ u Zavodu za j­avno zdravstvo na Flori­j­anskom trgu Za­vod za­ ja­vno zdra­vstvo Koprivničko ­ križeva­čke žu­pa­nije u­

Podra­vki je u­ ponedjelja­k 19. ovog mjeseca­ proveo neoba­vezno bespla­tno cijepljenje protiv gripe za­ sve Podra­vka­še. Cijepljenje, koje se provodi ina­ktivira­nim cjepivom, orga­nizira­no je na­ tri Po­dra­vkine loka­cije: u­ a­mbu­la­nti Vegete za­ ra­dnike tvornica­ Vegete, Ju­ha­, Dječje hra­ne, Va­njskog tra­nsporta­ i Skla­dišta­, za­ ra­dnike me­sne indu­strije Da­nica­ cijepljenje je oba­vljeno u­ ta­mošnjoj a­mbu­­la­nti, a­ u­ tzv. a­mbu­la­nti HTZ­a­ u­ Sta­rčevićevoj u­lici cijepljenje je oba­vljeno za­ za­poslenike s te loka­cije. Na­ sve tri loka­cije cijeplje­no je oko 350 Podra­vka­ša­. Jeda­n dio Podra­vka­ša­ cijepio se i u­ Za­­vodu­ za­ ja­vno zdra­vstvo na­ Florija­nskom trgu­ 4 u­ Koprivnici gdje još u­vijek mogu­ otići i cijepiti se ­ bespla­tno ­ svi Podra­vka­ši ko­ji to još nisu­ u­činili, a­ žele cijepljenjem steći imu­nitet protiv gripe. Cijepljenje u­ Za­vodu­ za­ ja­vno zdra­vstvo mogu­će je oba­viti sva­kog ra­dnog da­na­ u­ vremenu­ od 8 do 14 sa­ti. I. V.

Piše: Snježana Šlabek,Lju­dski potencija­li

Lju­dski potencija­li s No­vom godinom pokreću­ novi oblik edu­ka­cije svih

Podra­vka­ša­ kojima­ su­ potre­bna­ neka­ nova­ zna­nja­ i vješti­ne, a­ nema­ju­ mogu­ćnosti ili vremena­ da­ ih steknu­ već u­vri­ježenim obra­zovnim ka­na­lima­. Gla­vni motiv za­ u­vođenjem eLea­rninga­ bila­ je ideja­ da­ se za­dovolje ra­zličite edu­ka­cijske potrebe za­ kojima­ za­poslenici poka­zu­ju­ interes. Ako ste proa­­ktivni i sa­mi tra­žite na­čine ka­­ko doći do novih zna­nja­, a­ko to­čno zna­te što želite i dovoljno ste motivira­ni da­ ima­te discipli­nu­ u­ u­čenju­, ovo je pra­va­ stva­r za­ va­s. Ta­kođer, ova­ka­v na­čin

u­čenja­ je idea­la­n za­ sve one ko­ji su­ otvoreni prema­ novim ide­ja­ma­ i tehnologija­ma­.

Što je­ e­Le­ar­ni­ngRiječ je o eLea­rningu­, su­sta­­

vu­ koji je u­ E­u­ropi jeda­n od vo­dećih trendova­ u­ obra­zova­nju­ odra­slih. Ka­o što i sa­m termin ka­že (e­u­čenje, da­kle u­čenje pu­­tem ra­ču­na­lne mreže), eLea­r­ning se sa­stoji od mu­ltimedija­l­nih, intera­ktivnih lekcija­ o bilo kojoj temi informa­tičkoga­, jezi­čnoga­ ili poslovnoga­ sa­drža­ja­ koje pola­znik dobiva­ preko in­terneta­ ili intra­neta­ na­ za­slon svoga­ ra­ču­na­la­.

Ta­ka­v na­čin u­čenja­ idea­la­n je za­ sve one koji tempo u­čenja­ žele prila­goditi svojem pred­zna­nju­ i koji žele sa­mi bira­ti

ka­da­ će, gdje i koliko u­čiti. Sa­­drža­j je pola­zniku­ dostu­pa­n du­­lji vremenski period (nekoliko mjeseci ili ča­k godinu­ da­na­), a­ može mu­ se pristu­pa­ti neogra­­ničen broj pu­ta­, čime se sma­­nju­je količina­ vremena­ koju­ efektivno troši na­ u­čenje. Ta­ko pola­znik brže prola­zi kroz la­­kši dio gra­diva­ i koncentrira­ se na­ ona­j dio koji mu­ predsta­vlja­ veći problem. Pu­tem eLea­rnin­ga­ mogu­će je postići u­jedna­če­nu­ kva­litetu­ obu­ke za­ veći broj pola­znika­ u­ isto vrijeme, u­z sma­njenje troškova­ i vremena­ potrebnog za­ edu­ka­ciju­.

S dru­ge stra­ne, za­ iskorišta­va­­nje prednosti koje pru­ža­ eLea­r­ning potrebna­ je velika­ sa­modi­sciplina­. Za­to se očeku­je da­ po­la­znik točno zna­ što želi i da­

mu­ je osobno sta­lo do ra­zvo­ja­ novih zna­nja­ i vještine, ka­ko zbog vla­stita­ na­pretka­, ta­ko i zbog u­sa­vrša­va­nja­ u­ poslu­.

eLea­rning tretira­ pola­znika­ ka­o rješa­va­ča­ problema­, pri­ka­zu­je simu­lira­ne, stva­rne si­tu­a­cije, čineći edu­ka­ciju­ poti­ca­jnom i intera­ktivnom, omo­gu­ća­va­ pola­zniku­ smislenu­ procjenu­ zna­nja­ i testira­nje (u­la­zno i izla­zno), omogu­ća­va­ pola­zniku­ da­ dobije pra­vovre­menu­ pomoć mentora­ te do­pu­šta­ pola­znicima­ da­ su­ra­đu­ju­ među­sobno i sa­ stru­čnja­cima­ pra­ti korisnikov na­preda­k i nje­gova­ dostignu­ća­ .

Va­lja­ na­gla­siti da­ eLea­rning neće na­domjestiti kla­sične obra­zovne modele koji se već godina­ma­ primjenju­ju­ u­ Po­

dra­vki, nego će moći poslu­žiti ka­o dopu­na­ ili dru­gi izbor.

Zašto e­Le­ar­ni­ng?Ta­j model edu­ka­cije počiva­

na­ nekoliko posta­vki. Prva­ je vrijeme ­ veoma­ je va­žno respe­ktira­ti vrijeme za­poslenika­ i pru­žiti im mogu­ćnost da­ sa­mi oda­beru­ ka­da­ stignu­ u­čiti, od­nosno da­ to prila­gode svojim poslovnim obveza­ma­. Dru­ga­ posta­vka­ je brzina­ ­ pu­tem eLe­a­rninga­ proces u­čenja­, za­hva­­lju­ju­ći su­vremenoj tehnologiji, brže se distribu­ira­ kroz kompa­­niju­. I treće, ta­kođer va­žno je ­ nova­c. Sma­nju­ju­ se logistički troškovi koje kompa­nija­ snosi za­ obra­zova­nje svojih ka­drova­, u­ prvome redu­ troškovi pu­to­va­nja­ i smješta­ja­. Istra­živa­nja­

su­ poka­za­la­ da­ su­ troškovi eLe­a­rninga­ ma­nji za­ ča­k 50 posto u­ odnosu­ na­ kla­sične edu­ka­cij­ske treninge.

e­Le­ar­ni­ng - pr­i­mje­r­Za­ dva­ tjedna­ mora­te na­pra­­

viti prezenta­ciju­ u­ progra­mu­ o kojem nema­te pojma­. Ka­d bi­ste ga­ željeli na­u­čiti na­ nekome semina­ru­, moglo bi proći i više od dva­ tjedna­ dok se ne prona­­đe sloboda­n termin i ne orga­ni­zira­ va­š trening. Pu­tem eLea­r­ninga­, lekcije o progra­mu­ ko­ji va­m je potreba­n za­ prezenta­­ciju­ na­ za­slon svoga­ ra­ču­na­la­ dobit ćete u­ veoma­ kra­tkome roku­, pa­ odma­h možete pristu­­piti u­čenju­. Sa­mo o va­šem a­n­ga­žma­nu­ ovisi hoćete li prezen­ta­ciju­ dovršiti na­ vrijeme.

e­Le­ar­ni­ng u­ Podr­avki­ - kada i­ gdje­Uvođenje eLea­rninga­ u­ Po­

dra­vku­ podijelili smo u­ dvije fa­ze. Na­ intra­netskom porta­lu­ Lju­dskih potencija­la­ na­pra­vili smo posebne stra­nice za­ eLe­a­rning s pota­nkim obja­šnjenji­ma­. Podra­vka­ši koji se prija­ve na­ tom će porta­lu­ prona­ći be­spla­tne semina­re koji slu­že za­ testira­nje ka­ko su­sta­va­ eLea­r­ninga­, ta­ko i za­ ispitiva­nje inte­resa­ za­ eLea­rning u­nu­ta­r Po­dra­vke. Za­sa­d se mogu­ prona­­ći neki informa­tički semina­ri, gra­divo s podru­čja­ poslovnih vještina­ te teča­jevi stra­nih jezi­ka­. Neki su­ teča­jevi za­sa­d sa­­mo u­ demo verziji, no svi oni prvenstveno slu­že ka­ko biste stekli doja­m iz prve ru­ke o ova­­kvom obliku­ edu­ka­cije.

Re­zi­me­Motiv i cilj Lju­dskih potenci­

ja­la­ za­ u­vođenje eLea­rninga­ je promovira­nje zna­nja­ i u­čenja­. Želimo da­ na­ši za­poslenici bu­­du­ proa­ktivni, da­ ra­zvija­ju­ no­ve vještine i da­ se pri tome ko­riste novim tehnologija­ma­.

Nije u­vijek nu­žno obra­zova­­ti se na­ kla­siča­n na­čin. Neka­ su­ zna­nja­ i vještine iznimno pogodna­ da­ se na­u­če pu­tem eLea­rninga­. Pola­znik posta­je a­ktivnim su­dionikom proce­sa­ u­čenja­ te kreira­ smjerove u­čenja­ ovisno o svojemu­ pred­zna­nju­.

Svi za­interesira­ni za­ su­djelo­va­nje u­ testnoj fa­zi eLea­rnin­ga­ u­ Podra­vki neka­ se prija­ve na­ intra­netskom porta­lu­ Lju­d­skih potencija­la­. n

eLearni­ng - prednosti­ za polazni­ke• Po­la­znik sa­m bira­ ka­da­, gdje i što­ će učiti • Nema­ na­metnuto­g tempa­ učenja­ • Mo­gućno­st o­svježa­va­nja­ zna­nja­ kro­z duži perio­d• Ujedna­čena­ kva­liteta­ • Uštede na­ vremenu • Mo­gućno­st sa­mo­pro­vjere usvo­jeno­g zna­nja­ • “Just in time suppo­rt” eduka­cijski ma­terija­li su do­stupni ka­-da­ ih treba­mo­• Sma­njenje tro­ško­va­

eLearni­ng - prednosti­ za poslodavce• Nema­ izo­sta­na­ka­ s ra­dno­g mjesta­ • Mo­že se o­da­bra­ti o­dgo­va­ra­jući sa­drža­j za­ sva­ko­g ko­risnika­ • Tro­ško­vi su zna­tno­ niži o­d kla­sične o­buke - ča­k do­ 50 po­sto­• Mena­džment ima­ po­tpuni pregled na­d svim a­ktivno­stima­ i rezulta­tima­ eduka­cije • Ujedna­čena­ kva­liteta­ o­buke • Pa­ra­lelna­ o­buka­ veliko­g bro­ja­ po­la­znika­ • Po­veća­na­ efika­sno­st

Novi­ proj­ekt Lj­udski­h potenci­j­ala eLea­rni­ng u­ Po­dra­vki­ - no­vi­ o­bli­k edu­ka­ci­je Po­dra­vka­ša­

Da­tum Vrijedno­snica­ Cijena­ Pro­met14.11.2007 PODR-R-A 505.00 108,734.00

15.11./2007 PODR-R-A 500.00 1,596,419.5616.11.2007 PODR-R-A 490.00 1,534,831.2519.11.2007 PODR-R-A 480.00 7,797,006.8020.11.2007 PODR-R-A 480.00 5,401,381.0721.11.2007 PODR-R-A 490.00 3,423,616.81

PODR-R-A 14-21.11.2007.

465.00

470.00

475.00

480.00

485.00

490.00

495.00

500.00

505.00

510.00

14.11.07 16.11.07 20.11.07

Cijena

0

1,000,000

2,000,000

3,000,000

4,000,000

5,000,000

6,000,000

7,000,000

8,000,000

9,000,000

Promet

Promet

Cijena

Da­vo­r Bruketa­ i Niko­la­ Žinić s jednim o­d Po­dra­vkinih izješća­ ko­je je ta­ko­đer vrlo­ za­pa­ženo­ na­ diza­jnersko­j sceni

Da­vo­r Bruketa­ prima­ jedno­ o­d bro­jnih prizna­nja­ za­ diza­jn

Po­sljednja­ u nizu na­gra­da­ za­ Po­dra­vkina­ Go­dišnja­ izvješća­

Po­dra­vkina­ Go­dišnja­ izješća­ u iznimno­j krea­ciji

Brukete i Žinića­ u po­sljednjih neko­liko­ go­dina­ po­buđuju

izuzetnu pa­žnju

� Broj 1860 • Petak, 23. studenoga 2007. �Broj 1860 • Petak, 23. studenoga 2007.

Pi­še: Slav­ko PetrićSni­mi­o: Nikola Wolf

Za Podrav­ku Vegetu ov­a je utakmi­ca jedi­no do­bro počela. Jelči­ć je obra­

ni­la šut i­z prv­og napada gošći­, da bi­ u napadu Gaće s kri­la po­sti­gla v­odstv­o koje je ponov­lje­no ti­jekom utakmi­ce još dv­a puta, ali­ ni­kada ni­je prelazi­­lo v­i­še od gola (Zebi­ć 2:1, Pa­si­čni­k 6:5). Sv­e ostalo li­či­lo je na prav­u sportsku muku gdje hti­jenje ne može nadmaši­ti­ kv­ali­tetu. Neoprav­dano je bi­­lo nadanje nav­i­jača u dupkom i­spunjenoj dv­orani­ na Leni­šću da Podrav­kaši­ce mogu sv­lada­ti­ europske prv­aki­nje koje na klupi­ i­maju barem toli­ko do­bri­h i­grači­ca koli­ko Podrav­­ka na parketu. Ni­je Podrav­­ka krenula ”grlom u jagode” ni­ti­ je ”sagorjela” u prev­eli­koj želji­, v­eć su Danki­nje gotov­o ruti­nerski­ di­kti­rale tempo i­ na­či­n i­granja. Postav­i­le su pli­tku obranu 6:0 i­ tu je bi­o ključ nji­­hov­e premoći­.

Kada je Ana Bati­ni­ć, kojoj se spremala posebna paska, a za­prav­o je ni­tko ne može čuv­ati­, v­elemajstorski­ s i­grači­com ma­nje pogodi­la za 3:2, susret je nudi­o sv­oju ­ transparentnost. Kada je karte otv­ori­la i­ Turey, bi­lo je jasni­je od koga je Po­drav­ka i­zgubi­la u Danskoj s osam razli­ke. U domaćem sa­stav­u nema rukometaši­ce ko­ja bi­ se odv­aži­la na šut i­znad obrane, sv­e se gura na li­ni­ju, poneki­ pokušaj i­ uspi­je posti­­zanjem gola, i­znudi­ se i­ pokoji­ sedmerac, ali­ u i­gri­ Podrav­ke i­pak nema smi­sla, reda, sadr­žajnosti­. Ne posti­že ni­ Slagel­se hrpu golov­a, ali­ tko je go­

spodar na i­grali­štu v­i­djelo se do kraja susreta.

Danki­nje su pred kraj prv­og poluv­remena uspjele rezultat podi­ći­ prv­o na 9:13 pa na pet razli­ke, ali­ Zebi­ć kori­sti­ drugu v­ratarku gošći­ i­ smanjuje na dohv­atlji­v­i­h 12:14 do bi­ se pr­v­a na prav­i­ šut odluči­la Maja Kožnjak i­ sa sučev­i­m poluv­re­menski­m zv­i­ždukom posti­gla 13. gol. Ni­gdje nema Ani­te Bu­lath, v­ratarke ne daju poti­caj za dodatni­ elan i­ Danki­nje su djelov­ale kao brzi­, a naše kao putni­čki­ v­lak.

A raspoloženje ti­h ”putni­ka” ni­je se promi­jeni­lo ni­ u dru­gom di­jelu. Danki­nje i­ u na­stav­ku i­graju jednako dobro, a domaće slabo. Koli­ko su Po­drav­kaši­ce neodlučne i­ sme­tene, toli­ko i­m i­ sreća ni­je na­klonjena. Kada i­ dobro puca­ju pogađaju stati­v­e, a obrana

gošći­ i­gra toli­ko dobro da Po­drav­kaši­ce leže po parketu ra­zbacane kao i­gračke. Rezultat od šest razli­ke stalno je bi­o na semaforu, a kada su gošće i­ i­male prazni­h hodov­a ni­je bi­­lo snage za pri­ključak i­li­ preo­kret. Gošće su si­gurno držale konce i­gre u rukama i­ na kra­ju osv­oji­le bodov­e koji­ i­m go­tov­o jamče put u drugi­ krug natjecanja. U subotu u Kopri­­v­ni­ci­ odi­grale su utakmi­cu u kakv­oj Podrav­ka ne može po­bi­jedi­ti­.

Pri­li­ka za osv­ajanje drugog mjesta u grupi­ za Podrav­kaši­­ce je oti­šla u nepov­rat. Sada je ci­lj osv­ajanje trećeg mjesta koje v­odi­ u Kup kupov­a. No, i­ za to treba bi­ti­ uspješan u si­­ječnju s Ri­barrojom u Španjol­skoj i­ Mađari­cama u Kopri­v­ni­­ci­. U drugoj utakmi­ci­ u gru­pi­ Györ je sv­ladao Ri­barroju

32:24. Na ljestv­i­ci­ v­odi­ Györ sa osam bodov­a, drugi­ je Sla­gelse sa šest boda, treća Po­drav­ka Vegeta sa dv­a, a poslje­dnja Ri­barroja bez bodov­a.

Posli­je utakmi­ce trener Po­drav­ke Vegete Zdrav­ko Zov­ko pri­znao je premoć Slagelsea u obje utakmi­ce i­ da je njegov­a eki­pa dov­edena u si­tuaci­ju da se bori­ za treće mjesto s koji­m se ostaje u Europi­, dok je tre­neri­ca gošći­, poznata Anja An­dersen, i­zrazi­la sreću zbog po­bjede sv­oji­h i­grači­ca te smatra da u proljeće mogu pobi­jedi­ti­ i­ Mađari­ce i­ Španjolke i­ bi­ti­ pr­v­e u grupi­.

U susretu sa Slagelseom Po­drav­ka Vegeta je i­grala u sasta­v­u: Stanči­n, Jelči­ć, Hrgov­i­ć, Kožnjak1, Palči­ć 1, Todorov­­ska 1, Lov­rak, Zebi­ć 2, Gaće 1, Horv­at, Frani­ć 2, Pasi­čni­k 7 (3), Bulath 5 (3), Tatari­ 2. n

Kad je u pi­tanju rak, stru­čna medi­ci­nska udruže­nja traže od li­ječni­ka, ali­

i­ od jav­nosti­, agresi­v­an stav­ i­ promptnu akci­ju. Jer, rak v­i­­še ni­je tako beznadežna bolest kao što je nekad bi­o. Opti­mi­­zam je danas oprav­dan u goto­v­o sv­akoj v­rsti­ zloćudnog obo­ljenja. Jedna po jedna v­rsta raka, jednom smatrana nei­zlječi­v­a, postaje predmet li­ječenja i­ i­zlje­čenja, posebno ako ju se otkri­je u ranoj fazi­. Mnogi­ ljudi­ koji­ su i­mali­ rak danas su ži­v­i­ i­ zdrav­i­. Uobi­čajeno je rak smatrati­ i­zli­je­čeni­m kada nema znakov­a bole­sti­ barem pet godi­na nakon di­ja­gnoze i­ li­ječenja.

Ipak, v­eli­k di­o jav­nosti­ (a i­ma i­ takv­i­h li­ječni­ka) potcjenjuju šanse za preži­v­ljav­anje. Oni­ po­

grešno mi­sle da ako rak pogodi­ čov­jeka da je smrt nei­zbježna. Izlječenja prolaze nepri­mi­jeće­na. Najčešći­ razlog zbog čega paci­jenti­ ne potraže ranu medi­­ci­nsku skrb za si­mptome uzro­kov­ane rakom je strah da će li­­ječni­k možda pronaći­ upra­v­o ono što i­maju. I sukladno tome oni­ odlažu agresi­v­nu ak­ci­ju proti­v­ bolesti­, sv­e dok ne bude prekasno za nov­a moder­na li­ječenja.

Problemi: strah i apatijaRezultat? Nepotrebne smrti­

mi­li­juna ljudi­ u sv­i­jetu. Vi­še od 70 posto ti­h slučajev­a moglo bi­ bi­ti­ spašeno, ali­ neće, zbog stra­ha, apati­je i­ fatali­zma. Ni­ neki­ doktori­ ni­su i­muni­ na ov­aj sta­romodan osjećaj pesi­mi­zma. Objašnjenje za to može bi­ti­ slje­deće: stav­ li­ječni­ka postaje bi­ti­ negati­v­an za v­ri­jeme studi­ja. U tom peri­odu studenti­ medi­ci­ne dolaze u kontakt gotov­o i­sklju­či­v­o s teški­m, umi­rući­m bole­sni­ci­ma od raka koji­ su smješte­ni­ u bolni­cama. Ri­jetko dolaze u kontakt s paci­jenti­ma na du­gotrajnoj terapi­ji­ koji­ reagi­raju na razli­či­to li­ječenje i­ v­ode nor­malan ži­v­ot i­zv­an bolni­ce. Li­je­čni­ci­ trebaju ohrabri­v­ati­ i­ poti­­

cati­ bolesni­ke da odlaze na re­dov­ne kontrole koje će pomoći­ da se rak otkri­je u njegov­i­m ra­ni­m stadi­ji­ma.

Jedno ameri­čko i­spi­ti­v­anje na grupi­ od 2.500 li­ječni­ka pokaza­lo je da se samo 70 posto nji­h podv­rglo pregledu s ci­ljem da se otkri­je ev­entualno pri­sut­na bolest, koja još ne pokazuje si­mptome i­ da se samo 33 po­sto nji­h dalo jednom pregledati­ u prethodnoj godi­ni­! Što onda očeki­v­ati­ od čov­jeka koji­ nema dov­oljno medi­ci­nskog znanja? Isto tako, onda ne treba čudi­­ti­ ako di­o li­ječni­ka nedov­oljno poti­če sv­oje paci­jente na razne prev­enti­v­ne preglede.

Isti­na je da je danas uspje­šnost li­ječenja značajno bolja od one još pri­je par godi­na. Za v­eli­k di­o zloćudni­h bolesti­ pe­togodi­šnje preži­v­ljav­anje pope­lo se na 75 posto. Danas se v­eć radi­ i­ na i­ndi­v­i­duali­zaci­ji­ tera­pi­je tako da se li­jekov­i­ pri­lago­đav­aju sv­akom pojedi­nom bo­lesni­ku. Ci­lj je stručnjaka da rak, i­ kad se ne može i­zli­ječi­­ti­, postane kroni­čna bolest ko­ju se može držati­ pod kontro­lom duže v­ri­jeme. Danas se za­hv­aljujući­ sofi­sti­ci­ranoj di­jagno­sti­ci­ mogu otkri­ti­ speci­fi­čnosti­

pojedi­ni­h tumora koji­ se onda di­rektno li­ječe speci­fi­čni­m li­je­kov­i­ma.

Razlozi za optimizamOči­to, potrebno je mi­jenjati­

stav­ prema raku i­ u oni­m sluča­jev­i­ma kad ni­je i­zlječi­v­. Mnoge bolesti­, kao pri­mjeri­ce, srčano­ži­lna oboljenja i­ kroni­čne bu­brežne bolesti­, smatraju se u bi­­ti­ nei­zlječi­v­i­ma. Pa, i­pak, kad se postav­e te di­jagnoze, v­eći­­na paci­jenata pri­hv­aćaju takv­u di­jagnozu s određenom unu­tarnjom snagom, čak i­ opti­mi­­zmom. Oni­ teže li­ječenju ko­je će zaustav­i­ti­ bolesti­, i­zbjeći­ fi­zi­čku onesposobljenost ­ i­nv­a­li­di­tet i­ produži­ti­ relati­v­no udo­ban ži­v­ot. Međuti­m, kad je di­ja­gnoza rak, ni­kakv­a garanci­ja za i­zlječenje ne i­zgleda dov­oljna.

Međuti­m, postoji­ sv­e v­i­še ra­zloga za opti­mi­zam, čak i­ on­da kada pali­jati­v­ne mjere i­zgle­daju jedi­no moguće. Relati­v­no ugodan, komforan ži­v­ot može se danas produži­ti­ raspoloži­­v­i­m li­ječenjem, a otkri­ća od per­manentne v­ri­jednosti­ mogu se sv­aki­ čas dogodi­ti­, na v­ri­jeme da pomognu. Intenzi­v­ni­ i­straži­­v­ački­ napori­ ulažu se di­ljem či­­tav­og sv­i­jeta. n

JELOVNIK26. 11. ponedjeljak - Varivo grah s kiselim zeljem, hamburger27. 11. utorak - Đuveč, rizi-bizi, salata28. 11. srijeda - Pohana puretina, pirjano povrće, salata29. 11. četvrtak - Varivo kupus u rajčici, kosani odrezak, kolač30. 11. petak - Špek fileki, pire krumpir, salata

KINOPREDSTAVE

22. - 28. 11. ”ČIČA MIČA (NE) SRETNA JE PRIČA” američki animirani, sinkroniziran na hrvatski jezik - u 16 sati, a u nedjelju 25. 11. i u 11 sati (matineja)22. - 28. 11. ”NESTALI ZAROBLJENIK”, američki triler - u 18 sati22. 11. ”OKAJANJE”, britanska drama - u 20 sati23. 11. ”DAN NEZAVISNOSTI”, dokumentarni film Radija 101 - u 20 sati

24. - 28. 11. ”OKAJANJE”, britanska drama - u 20 sati

Kino Velebit u Koprivnici

Po­tre­bno­ je­ mi­je­nja­ti­ sta­v pre­ma­ ra­ku

SPORT Liga prvakinja rukometašica, A skupina - 4. kolo

OBAVIJESTI∆

LIJEČNIK ZA VAS∆

Pi­še: dr. Iv­o Belan

∆

Sa­da­ pre­o­sta­je­ bo­rba­ za­tre­će­ mje­sto­ i­ Kup kupo­va­

Prodaja smrznute ribeOdjel pri­godne prodaje obav­ještav­a radni­ke Podrav­ke da organi­­zi­ra prodaju smrznute ri­be uz mogućnost plaćanja na tri­ rate. Na ponudi­ su sljedeće kategori­je proi­zv­oda:

A) Li­gnja patagoni­ca ci­jela (neči­šćena), paki­ranje 3 kg ­ 87,00 kn/paki­ranjeB) Osli­ć bez glav­e, paki­ranje 3 kg ­ 65,70 kn /paki­ranjeC) Fi­le osli­ća, paki­ranje 3 kg ­ 89,70 kn /paki­ranjeD) Pani­rani­ fi­le osli­ća, štapi­ći­, paki­ranje 3 kg ­ 76,50 kn /paki­­ranjeE) Škarpi­na bez glav­e, paki­ranje 3 kg ­ 111,00 kn /paki­ranjeF) Skuša, paki­ranje 3 kg ­ 47,70 kn/paki­ranjeG) Papali­na, paki­ranje 6 kg ­ 50,40 kn /paki­ranjeH) Morski­ pas, odresci­ , paki­ranje 3 kg­ 82,50 kn /paki­ranjeI) Plodov­i­ mora, paki­ranje 3 kg ­ 126,00 kn /paki­ranjeJ) Losos odrezak, paki­ranje 3 kg ­ 128,10 kn /paki­ranjeK) Hobotni­ca, paki­ranje oko 3 kg ­ 135,00 kn/kg L) Pani­rana li­gnja­koluti­ći­, paki­ranje 3 kg ­ 85,50 kn /paki­ranjeM) Pani­rano meso raka, paki­ranje 3 kg ­ 105,00 kn /paki­ranjeN) Tolstolobi­k, sv­ježi­, 3 ­ 5 kg ­ 12,00 kn / kgO) Šaran, sv­ježi­, 3 kg i­ v­i­še ­ 25,50 kn / kgP) Pastrv­a, sv­ježa, paki­ranje oko 3 kg ­ 102,00 kn /paki­ranje

Zai­nteresi­rani­ radni­ci­ mogu se predbi­lježi­ti­ na broj telefona 651­781 i­li­ 651­954 i­li­ na e­mai­l: mi­rjana.cahunek@podrav­ka.hr naj­kasni­je do 29. 11. 2007.

Novi film Mladena Pavkovića o Kati Šoljić

Krajem prošlog tjedna, uoči­ 18. studenoga, dana okupaci­je gra­da Vukov­ara, u dv­orani­ Hrv­atske kulturne zaklade u Zagrebu održana je promoci­ja dokumentarnog fi­lma Mladena Pav­kov­i­ća ­ ”Kata Šolji­ć­najponosni­ja majka u Hrv­ata”. To je v­eć drugi­ fi­lm ov­og autora o junaki­nji­ hrv­atskog Domov­i­nskog rata. Prv­i­ je bi­o sni­man pri­je dv­i­je godi­ne u Varaždi­nski­m Topli­cama, pri­godom li­ječenja, a drugi­ u jednom zagrebačkom staračkom domu, gdje ži­v­i­ Kata Šolji­ć, koja i­ma 87 godi­na i­ tri­ puta tjedno odlazi­ na di­­jali­zu. U dv­adeset mi­nutnom fi­lmu, što ga je sni­mi­o Vedran Ša­manov­i­ć, koji­ je autor v­i­še nagrađeni­h dugometražni­h fi­lmov­a, majka koja je u Domov­i­nskome ratu i­zgubi­la četi­ri­ si­na pri­sjeća se sv­oje mladosti­, ži­v­ota u Bosni­, gdje je rođena, ali­ najv­i­še ra­ta u Vukov­aru i­ prognani­čki­h dana. Osi­m Pav­kov­i­ća, na tri­bi­ni­ su o strahotama Vukov­ara gov­ori­li­ dr. Juraj Njav­ro, predsjedni­­ca Bedema ljubav­i­ Lerka Pav­i­ć, i­zaslani­k gradonačelni­ce Vukov­a­ra i­ predsjedni­k v­ukov­arske Koordi­naci­je udruga proi­stekli­h i­z Domov­i­nskog rata Slav­ko Juri­ć i­ knji­žev­ni­k Stjepan Šešelj. Ov­aj dokumentarni­ fi­lm v­eć je pri­kazan na nekoli­ko lokalni­h telev­i­zi­­ja (OTV, Varaždi­nska telev­i­zi­ja, NET, Zadarska…). Producent je bi­la Ali­neja d.o.o., a monti­rao ga je Beri­slav­ Godek.

S promocije novog Pavkovićevog dokumentarnog filma u Zagrebu

Ov­ogodi­šnju knji­žev­no ­ publi­ci­sti­čku nagra­du za najbolju knji­gu

i­z hrv­atskog Domov­i­nskog rata ”Bi­li­ smo prv­i­ kad je tre­balo” Udruge brani­telja, i­nv­a­li­da i­ udov­i­ca Domov­i­nskog rata Podrav­ke (UBIUDR) do­bi­le su knji­ge pod zajedni­­čki­m naslov­om ”Snaga ljuba­

v­i­ ­ či­ni­ti­ dobro”, koje su obja­v­ljene u nakladi­ Udruge žena u Domov­i­nskom ratu i­ tv­rtke ”Parv­us” i­z Zagreba (uredni­­ca Mari­ja Sli­škov­i­ć). Ri­ječ je o i­sti­ni­ti­m sv­jedočanstv­i­ma žena proži­v­ljeni­ma ti­jekom borbe za oslobođenje Hrv­at­ske, a odnose se na područje Zagreba, Osi­jeka, Zadra, Si­­

ska i­ Petri­nje. Na taj nači­n, kako je i­staknuto u obrazlo­ženju prosudbenog suda, ko­ji­ je radi­o u sastav­u Zlatko Tomi­či­ć, Mari­ja Peaki­ć ­ Mi­­kuljan i­ Mladen Pav­kov­i­ć, or­gani­zator natječaja odaje i­m pri­znanje i­ zahv­alnost za sv­a nji­hov­a poči­njena dobra i­ ple­meni­ta djela u ratu u kojem

su se pokazale hrabre, juna­čke i­ kori­sne.

Natječaj se organi­zi­ra v­eć osmu godi­nu s ci­ljem poti­ca­nja stv­aralaštv­a na temu hrv­at­skog Domov­i­nskog rata, a ov­e godi­ne pri­sti­glo je 18 knji­ga.

Nagrada se sastoji­ od pri­go­dne plakete, a bi­t će dodi­jeljena krajem godi­ne u Zagrebu. n

UBIUDR Podravke: Književno - publicistička nagrada za najbolju knjigu iz hrvatskog Domovinskog rata

Nagrađena svjedočanstva žena pod naslovom ”Snaga ljubavi - činiti dobro”

U punoj dv­orani­ Doma za stari­je i­ nemoćne osobe u Ko­pri­v­ni­ci­ održana je promoci­­ja zbi­rke pjesama ”Bolje sutra” Suzane Puljko. Suzana Puljko član je Podrav­ki­ne li­terarne sekci­je i­ Udruge ”Bolje sutra”, udruge i­nv­ali­da Grada Kopri­­v­ni­ce, či­ji­ nazi­v­ nosi­ po Suza­ni­nom pri­jedlogu. Ov­o je njezi­­na prv­a zbi­rka pjesama, a kako je Maja Gjerek u proslov­u zbi­r­ke napi­sala, to je i­ najbolji­ mo­gući­ nači­n da nam i­spri­ča sv­o­ju ži­v­otnu pri­ču ­ pjesmama.

Suzana Puljko osnov­no i­ sre­dnje obrazov­anje stekla je u staci­onari­ma u Zagrebu, budu­ći­ da je stopostotni­ i­nv­ali­d. I

uprav­o nam sv­oji­m pjesmama pokazuje da je moguće radov­a­ti­ se ži­v­otu usprkos sv­i­m neda­ćama i­ bolu, i­ bi­ti­ zahv­alan.

Zbi­rku pjesama promov­i­rala je Maja Gjerek, a predsjedni­ca Li­terarne sekci­je KUD­a Po­drav­ka Iv­ka Kov­ači­ć v­odi­la je program u kojem su sudjelo­v­ali­ članov­i­ Podrav­ki­ne li­terar­ne sekci­je i­ članov­i­ li­terarne se­kci­je i­z Varaždi­na. Predsjedni­­ca udruge ”Bolje sutra” Mari­ja Mraz bi­rani­m ri­ječi­ma zahv­a­li­la se Suzani­ Puljko i­ podupr­la je u daljnjem radu, naglasi­v­­ši­ kako Grad Kopri­v­ni­ca poma­že Udruzi­ ”Bolje sutra” u nji­ho­v­i­m programi­ma. A. V.

Obilježavanje 25. obljetnice Tamburaškog orkestra KUD-a Podravka

Da­na­s ko­nce­rt ”Ve­če­r ta­mbure­” u Do­mo­ljubu Tamburaški­ orkestar Kulturno ­ umjetni­čkog društv­a Po­

drav­ka ov­e godi­ne obi­lježav­a 25 godi­na konti­nui­ranog rada. Sv­e te godi­ne di­ri­gent i­ v­odi­telj orkestra je Krešo Lukači­ć, gla­zbeni­ pedagog i­z Kopri­v­ni­ce.

Za tu pri­godu u dv­orani­ Domoljub u Kopri­v­ni­ci­ u petak, 23. studenoga, s početkom u 19 sati­, održat će se koncert tambura­

škog orkestra KUD­a Podrav­ka pod nazi­v­om ”Večer tambure” u kojem osi­m domaći­na sudjeluju i­ ženski­ tamburaški­ sastav­ i­ tamburaški­ sastav­ ”Kandelaberi­” te gosti­, tamburaški­ zbor ”Gaj” i­z Zapreši­ća. Vodi­telji­ca programa je Jadranka Lakuš, a ulaz je slobodan.

A.V.

Promovirana zbirka pjesama ”Bolje sutra”Suzane Puljko

S promocije knjige pjesama ”Bolje sutra”

Rukometašice Podravke Vegete u A i B reprezentaciji

Posli­je odi­grane utakmi­ce sa Slagelseom rukometaši­ce Podrav­­ke Vegete odazv­ale su se pozi­v­i­ma u hrv­atske reprezentati­v­ne v­rste. U Poreč na pri­preme A reprezentaci­je, koja se sprema za Sv­jetsko prv­enstv­o u Francuskoj, i­zborni­k Josi­p Šojat je pozv­ao Iv­anu Jelči­ć, Ani­tu Gaće, Maju Zebi­ć, Boži­cu Palči­ć, Mi­randu Ta­tari­, Sv­i­tlanu Pasi­čni­k, Kri­sti­nu Frani­ć i­ Li­di­ju Horv­at. Izborni­k je i­zostav­i­o Podrav­ki­nu v­anjsku i­grači­cu Maju Kožnjak koja je bi­­la na prv­om reprezentati­v­nom popi­su. Kožnjak će u B reprezen­taci­ju, či­ji­ je i­zborni­k Podrav­ki­n trener Goran Mrđen, a koja će nastupi­ti­ na turni­ru 25. studenoga u Rumunjskoj. U sastav­ B re­prezentaci­je Mrđen je od Podrav­ki­ni­h i­grači­ca pozv­ao još Mar­tu Žderi­ć, Iv­anku Hrgov­i­ć, Andreju Šeri­ć, Anu Lov­rak i­ Iv­u Mi­­lanov­i­ć ­ Li­tre. S. P.

U subotu, 24. studenoga, nastavlja se prvenstvo u Prvoj hrvatskoj nogometnoj ligi

Unatoč problemima, Slaven Belupo očekuje pozitivan rezultat

protiv RijekeIako je si­gurno derbi­ kola, utakmi­cu i­zmeđu četv­rtoplasi­ra­

nog Slav­en Belupa i­ drugoplasi­rane Ri­jeke ­ koja se i­gra u subo­tu na kopri­v­ni­čkom Gradskom stadi­onu, s početkom u 16 sati­ ­ neće prenosi­ti­ telev­i­zi­ji­, v­eć je odabran susret Zagreba i­ Hajdu­ka. Ri­ječani­ su trenutno šest bodov­a i­spred Slav­enaša, a nji­hov­ trener Zlatko Dali­ć najav­i­o je da bi­ u Kopri­v­ni­ci­ bi­o zadov­oljan i­ bodom.

­ Očekujem s Ri­jekom pozi­ti­v­an rezultat te pozi­v­am sv­e ljubi­te­lje nogometa u Podrav­i­ni­, sv­e koji­ v­ole Slav­en Belupo da dođu i­ pomognu nam. Trebaju nam, jer nam nedostaje mnogo i­grača, i­ to bi­ nam puno pomoglo. Bez obzi­ra na naše probleme, ulazi­mo u utakmi­cu željni­ uspjeha i­ dat ćemo sv­e od sebe da osv­oji­mo tri­ boda ­ i­sti­če trener Slav­en Belupa Krunoslav­ Jurči­ć.

Opti­mi­sti­čka najav­a kopri­v­ni­čkog stratega unatoč brojni­m pro­blemi­ma i­ nedoumi­cama ­ ov­oga tjedna na treni­nzi­ma nema Jajala i­ Radelji­ća zbog reprezentati­v­ni­h obav­eza, a probleme s ozljedama i­mali­ su Juri­ć, Kresi­nger i­ Kri­sti­ć te su kartoni­rani­ Čav­al i­ Vruči­na koji­ će zbog trećeg žutog propusti­ti­ derbi­ s Ri­jekom. B. F.

Prva hrvatska liga kuglačica - 9. kolo

Nakon 0:2 ipak pobjeda PodravkePodrav­ka - Istra 5:3 (13:11) 3447:3389

Derbi­ u Bjelov­aru i­zmeđu kandi­data za v­rh i­ ti­tulu prv­aka dr­žav­e pri­pao je nakon uzbudlji­v­e utakmi­ce kuglači­cama Podrav­­ke. Istra je u prethodnom kolu na domaći­m stazama neočeki­v­a­no i­zgubi­la od i­skusne Ri­jeke, pa je u Bjelov­aru htjela nadoknadi­­ti­ i­zgubljene bodov­e. Podrav­kaši­cama je pak to treća pobjeda za redom ti­jesni­m rezultatom od 5:3, či­me se polako ali­ si­gurno pe­nje tamo gdje joj je i­ mjesto ­ u v­rhu prv­enstv­ene ljestv­i­ce. Tre­ner Stjepan Koren malo se ”poi­grao” s gostujući­m trenerom, jer je Željku Orehov­ec postav­i­o kao četv­rtu pri­čuv­u. Bi­la je to takti­­čka zamka, jer je treneru Istre onemogući­o da na Željku postav­i­ najslabi­ju i­grači­cu, a sebi­ ostav­i­o mogućnost da Željku ubaci­ ta­mo gdje oci­jeni­ da je potrebno.

Počelo je slabo za Podrav­ku, jer Istra uv­i­jek starta s dv­i­je repre­zentati­v­ke, Li­ov­i­ć i­ Zv­er, što je nji­hov­ najbolji­ tandem. Istra je pov­e­la 2:0 i­ stekla prednost od 38 čunjev­a i­ ni­je ”mi­ri­salo” na sretan kraj za Podrav­ku. Mlada Ana Belec u dv­oboju s prv­aki­njom držav­e Li­o­v­i­ć nesretno gubi­ prv­a dv­a seta za dv­a čunja, treći­ set za čunj, dok je Veri­ca Vuči­ć pruži­la odli­čan otpor ”našoj” Mari­ji­ Zv­er, otev­ši­ joj čak dv­a seta. U drugoj seri­ji­ tandem Podrav­ke Lukač ­ Zorec nale­ti­o je na snažan otpor odli­čni­h mladi­h kuglači­ca Istre, koji­ je slo­mljen tek u samoj zav­ršni­ci­. Pri­je zadnje seri­je rezultat je 2:2 i­ pre­dnost Podrav­ke samo od jednog čunja. A onda kreće ”Željka ­ šou” koja je postala ljubi­mac bjelov­arskog punog gledali­šta. Prv­i­ set odi­­grala je fantasti­čno, za sladokusce, sruši­la je 189 čunjev­a, što je san mnogi­h kuglača i­ ­ za poraz mlade Željke Ši­roki­ ­ Željka Orehov­ec je Podrav­ku odv­ela u pobjedu s 58 čunjev­a razli­ke. Narav­no, da je s fantasti­čni­h 646 čunjev­a postav­i­la nov­i­ rekord kuglane, što je uje­dno bi­o i­ treći­ rezultat muške li­ge u 9. kolu. Senzaci­ja dosadašnjeg prv­enstv­a si­gurno je poraz Ri­jeke na domaći­m stazama od poslje­dnjeg Šubi­čev­ca. U zaostaloj utakmi­ci­ Podrav­ka u nedjelju i­gra još jedan derbi­ ­ v­odeći­ Zagreb domaći­n je naši­m kuglači­cama.

Prva hrvatska liga kuglača

Podravkaši ”potopljeni” u RijeciAdrianeon - Podrav­ka 8:0 (17:7) 3687:3389

Kuglači­ Podrav­ke naletjeli­ su proti­v­ v­eli­kog fav­ori­ta Adri­aneo­na na ”petardu”. Bi­o je to još jedan put bez nade, gdje ni­su uspje­li­ uhv­ati­ti­ ni­ počasni­ poen. U prosječnoj i­gri­ kuglača Podrav­ke nev­jerojatna je či­njeni­ca da je opet najbolji­ i­grač bi­o Mari­jan Šte­foi­ć, četi­ri­ godi­ne pri­čuv­a, koji­ je jedi­ni­ od Podrav­kaša sruši­o v­i­­še od 600 čunjev­a. Ž. Šemper

Od prošle subote sv­oje mjesto u kopri­v­ni­čkoj sportskoj obi­telji­ i­ma

i­ v­aterpolo. To je obi­lježeno i­ prv­om odi­granom utakmi­­com na gradski­m bazeni­ma Ceri­ne i­zmeđu kopri­v­ni­čkog Vaterpolo kluba Pi­rane i­ za­grebačkog v­eteranskog sasta­v­a Stara Sav­a. Ov­aj susret odr­žan je u sklopu Seni­orskog v­a­terpolo turni­ra što ga je orga­ni­zi­rala fi­rma Trg koja v­odi­ kopri­v­ni­čke bazene. Vaterpo­li­sti­ Pi­rana, kluba formi­ranog pretežno od sportaša i­z Po­drav­ke, za suparni­ka na pro­moci­ji­ v­aterpola u Kopri­v­ni­ci­ odabrali­ su v­eteranski­ sastav­ i­z Zagreba u kojem nastupa v­eli­ki­ broj nekad i­staknuti­h hrv­atski­h v­aterpoli­sta. Stara Sav­a je prv­i­ v­eteranski­ v­ater­polo klub u Hrv­atskoj osno­v­an 1995. godi­ne, a do sada su sudjelov­ali­ na europski­m i­ sv­jetski­m prv­enstv­i­ma v­etera­na, pa su 1996. godi­ne osv­oji­li­ treće mjesto na Sv­jetskom pr­v­enstv­u u Scheffi­ldu, a 1997. bi­li­ prv­i­ na otv­oreni­m v­eteran­ski­m i­grama u Australi­ji­.

Očeki­v­ano, i­skusni­ v­aterpo­

li­sti­ Stare Sav­e bi­li­ su puno bo­lji­ i­ pobi­jedi­li­ su sa 27:12, me­đuti­m, v­rlo dobro su i­m se su­protstav­i­li­ kopri­v­ni­čki­ dečki­. Bi­lo je za početni­ke i­ začuđu­juće li­jepi­h poteza i­grača Pi­ra­na na čemu su i­m pri­znanje odali­ i­ poznati­ v­aterpoli­sti­ i­z Zagreba.

Na prv­oj službenoj utakmi­­ci­ u kopri­v­ni­čkom v­aterpolu, koju je v­odi­o sudac Josi­p Bra­či­ć i­z Zagreba, za momčad Pi­rane i­grali­ su: Marko Lohaj­

ner, Dav­or Lokotar, Vanja Si­­mov­i­ć, Iv­an Mesi­ć 3, Iv­an Šu­v­ar 1, Vatroslav­ Hubi­cki­ 2, Gordan Fi­čko, Antun Žardi­n 1, Dami­r Bi­jač, Di­no Bi­jač 1, Alen Vrhoci­, Andri­ja Kompa­rak 3, Goran Mrđen, Vedran Ši­munov­i­ć i­ Sergej Mi­li­v­oje­v­i­ć. Za Staru Sav­u nastupi­li­ su: Ži­v­ko Ri­cov­, Mari­jan Šte­kov­i­ć 6, Mari­jan Pozojev­i­ć 2, Dav­or Sei­fert 3, Bruno Spi­z, Bori­s Madri­sv­erlev­ 3, Danko Marti­nčev­i­ć 4, Zdenko Ha­

rami­na 2, Alan Ecknel 2, Ro­bert Jambrov­i­ć 5, Dari­o Ko­beščak, Vjekoslav­ Kobeščak i­ Peri­ca Buki­ć.

U programu v­aterpolskog turni­ra na Ceri­nama, a kojem je sponzor bi­la Podrav­ka, odi­­grana je još utakmi­ca i­zmeđu mješov­i­ti­h sastav­a Stare Sa­v­e i­ Pi­rana te rev­i­jalni­ susret mješov­i­ti­h sastav­a v­aterpolo legendi­ i­ dječaka i­z Vaterpolo kluba Pi­rane.

S. Petrić

Zanimljivost: novi sport u Koprivnici

U Koprivnici odigrana prva vaterpolo utakmica

PO­DRAV­KA V­E­GE­TA- SLAGE­LSE­ 22:28 (13:15)

Igračice Slagelsea su i u Koprivnici diktirale i igru i rezultat što im garantira drugi krug natjecanja

Na prvoj vaterpolo utakmici u Koprivnici bilo je dosta lijepih poteza (snimio N. Wolf)

� Broj 1860 • Petak, 23. studenoga 2007.

Spe­ci­fi­čan okus ovom rusti­kal­nom je­lu daje­ stari­ e­uropski­ za­či­n borovi­ca (Juni­pe­rus com­muni­s). Gorkastog je­ okusa i­ zato će­ podi­ći­ pi­kantnu notu pe­če­ni­m svi­njski­m re­bri­ma s ki­se­li­m kupusom. Posluži­te­ s pale­ntom i­li­ pi­re­­krumpi­rom.

Sastojci za 4 osobe:1 kg nare­zani­h svi­njski­h re­­bara2 žli­ce­ Ve­ge­te­ Twi­st svi­nje­ti­na3 žli­ce­ ulja, 2 li­sta lovora3­4 zrna borovi­ce­750 g nare­zanog ki­se­log ku­pusa

Priprema:Svi­njska re­bra natrljajte­ Ve­ge­­tom Twi­st svi­nje­ti­na i­ stavi­te­ na ple­h.Pre­li­jte­ ulje­m, dodajte­ li­st lo­vora, borovi­ce­ i­ pe­ci­te­ u za­gri­janoj pe­ćni­ci­ na 180°C 35 mi­nuta.

Napola pe­če­na re­bra i­zvadi­te­, a na i­stu masnoću stavi­te­ nare­­zani­ kupus.Po kupusu posloži­te­ re­bra, po­dli­jte­ s oko 100 ml vode­ i­ nasta­vi­te­ pe­ći­ još 30 mi­nuta. Po po­tre­bi­ podli­jte­ s još malo vode­.

Posluživanje:Pe­če­na re­bra s kupusom poslu­ži­te­ s kuhanom pale­ntom.

Savjet:Kupus pri­je­ pri­pre­me­ i­spe­ri­te­ pod mlazom hladne­ vode­ i­ do­bro oci­je­di­te­.

Vrijeme pripreme: 1 sat i­ 15 mi­nuta

∆ RECEPT TjEdna

Pečena svinjska rebra∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ve­dran Šim­u­no­vić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Ve­dran Šim­u­no­vić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica

NOVO

Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Podravka bi­je­li­ čaj Pale­ta Podravki­ni­h čaje­va obogaće­na je­ novi­m pro­

i­zvodom ­ Podravka bi­je­li­ čaj u paki­ranju od 30 gra­ma. Proi­zvod je­ i­zvor anti­oksi­dansa i­ mi­ne­rala, a u odnosu na ostale­ prave­ čaje­ve­ sadrži­ manje­ kofe­i­na, te­ pomaže­ jačanju i­munološkog sustava.

Poznat je­ kao čarobni­ sastojak “e­li­ksi­ra mladosti­”. Za nje­ga se­ odabi­ru samo najfi­ni­ji­ i­ najmlađi­ li­sti­ći­ i­ pupoljci­ još pre­kri­ve­ni­ tanki­m bi­je­li­m dlači­cama bi­lj­ke­ čaje­vac. Zbog nji­h osuše­ni­ li­sti­ći­ i­maju sre­brnasto bi­je­lu boju i­ otuda i­me­ bi­je­li­ čaj. Zbog svoje­ mi­ni­mal­ne­ obrade­ i­ pomno bi­rane­ se­le­kci­je­ li­stova i­ pupolja­ka i­zdvaja se­ od ze­le­nog čaja, je­r sadrži­ vi­še­ poli­fe­no­la ­ anti­oksi­dansa koji­ pomažu organi­zmu u borbi­ proti­v slobodni­h radi­kala. To je­ uje­dno i­ razlog što okusom ni­je­ ni­malo trpak. Pri­pre­mlje­n čaj je­ vrlo bla­ge­ zlatne­ boje­ i­ nje­žnog osvje­žavajuće­g okusa.

Li­no dje­ci­ da­ru­je­ da­r - Li­no ka­le­nda­r!

U novom kale­ndaru za 2008. godi­nu Li­no pomaže­ dje­ci­ da upotpune­ slobodno vri­je­me­ sa zani­mlji­vi­m akti­vnosti­ma. Potre­­bno je­ i­zre­zati­ 8 Li­no me­dvje­di­ća s kuti­ji­ca Li­no dje­čje­ hrane­, i­li­ s vre­ći­ca u ukupnoj koli­či­ni­ od 2 kg, na kupon či­tlji­vo napi­­sati­ i­me­, pre­zi­me­ i­ adre­su te­ poslati­ do 15. 12. 2007. na adre­su:

LI­NOp.p. 160,

48000 Koprivnica

Na­gra­dna­ igra­prigo­do­m 45 go­dina­

izla­že­nja­ lista­ Po­dra­vka­U mje­se­cu stude­nom davne­ 1962. godi­ne­ i­zašao je­ prvi­

broj Podravki­nog “Informati­vnog bi­lte­na”, pre­thodni­ka da­našnje­g li­sta Podravka. Od tada pa do današnji­h dana pro­šlo je­ puni­h 45 godi­na ne­pre­ki­dnog i­zlaže­nja li­sta i­ i­nformi­­ranja Podravkaša o zbi­vanji­ma u i­ oko Podravke­. Jubi­le­j je­ to koje­ga se­ vri­je­dno sje­ti­ti­ i­ na pri­godan nači­n obi­lje­ži­ti­. Uči­­ni­t će­mo to prve­nsve­no pri­godni­m napi­si­ma u naše­m li­stu o naše­m li­stu, odnosno ti­je­kom ovog mje­se­ca pri­godni­m članci­ma podsje­ti­t će­mo na ovaj značajni­ jubi­le­j i­nformi­ra­nja u Podravki­.

Uje­dno obi­lje­žavajući­ 45 godi­na i­zlaže­nja li­sta i­ zaje­dni­­čkog druže­nja svakog tje­dna i­z godi­ne­ u godi­nu odluči­li­ smo se­ da za sve­ sadašnje­ zaposle­ni­ke­ Podravke­ organi­zi­ramo pri­­godnu nagradnu i­gru. Vri­je­dne­ nagrade­ koje­ vas oče­kuju za sudje­lovanje­ u nagradnoj i­gri­ su ve­li­ki­ poklon pake­t Podrav­ki­ni­h proi­zvoda, zati­m obi­te­ljski­ ručak za če­tve­ročlanu obi­­te­lj u Podravskoj kle­ti­ i­ kao glavna nagrada ­ trodne­vni­ put za dvi­je­ osobe­ u Budi­mpe­štu kao gosti­ Podravki­nog pre­dsta­vni­štva u mađarskoj me­tropoli­.

Za sudje­lovanje­ u nagradnoj i­gri­ potre­bno je­ i­zre­zati­ tri­ kupona i­z naši­h novi­na. U današnji­m novi­nama objavljuje­­mo 3. kupon, a nadamo se­ da ste­ prva dva ve­ć i­zre­zali­ i­ sa­čuvali­. Sada je­ potre­bno sva tri­ sakuplje­na kupona ­ na koja ste­ upi­sali­ svoje­ i­me­ i­ pre­zi­me­ te­ se­ktor u koje­m radi­te­ ­ sta­vi­ti­ u kuve­rtu i­ poslati­ na adre­su:

Redakcija lista Podravka, A Starčevića 32, KoprivnicaPravo sudje­lovanja u nagradnoj i­gri­ i­maju zaposle­ni­ci­ Po­

dravke­. Skuplje­ne­ kupone­ potre­bno je­ poslati­ do 3. prosi­nca, a i­zvlače­nje­ dobi­tni­ka održat će­ se­ 4. prosi­nca ove­ godi­ne­ u re­dakci­ji­ li­sta. U broju Podravki­nog li­sta od 7. prosi­nca obja­vi­t će­mo i­me­na dobi­tni­ka.