www.podravka.com

Godina XLVII • Broj 1883 • Petak, 30. svibnja 2008.ISSN - 1330-5204

Korporativni brend Podravke procijenjen je na 242 milijuna dolara i zauzima deveto mjesto na top-listi sto najvrednijih hrvatskih brendova. Na prvom je mjestu Ina s vrijednošću brenda od 617 milijuna dolara

Brand Finance prvi put izračunao vrijednosti hrvatskih korporativnih brendova

Podravka najjači prehrambeni korporativni brend u Hrvatskoj

Čokolino višebojac - vrhunac sportske radosti učenika

Top-lista 100 najvrednijih hrvatskih korporativnih brendova još je jednom

potvrdila vodeću poziciju Po-dravke u prehrambenom sekto-ru. Na listi Brand Financa, koju je prošlog tjedna objavio poslov-ni tjednik Lider, Podravka zauzi-ma visoko deveto mjesto s vri-jednošću brenda procijenjenom na iznos od 242 milijuna dolara. Među deset najvrednijih korpo-rativnih brendova su tri teleko-ma, dvije banke, po jedna naftna kompanija, trgovački lanac, du-hansko-turistička grupacija, far-maceutska kompanija te Podrav-ka kao jedini predstavnik pre-hrambene industrije.

Kako se računa vrijednostMetoda Royalty Relief teme-

lji se na ideji da kompanija, vla-snik brenda, posjeduje brend i licencira ga operativnoj kompa-niji. Nominalna cijena koju pla-ća operativna kompanija brend kompaniji izražava se u stopi royaltyja (engl. tantijem). Tre-nutačna neto vrijednost svih bu-dućih, potencijalnih transakcija predviđenih tantijema predstav-lja vrijednost nekog brenda za poslovanje.

Posebnost te metode je u činje-nici da je temeljena na poslovnoj

praksi u stvarnom svijetu. Uklju-čuje procjenjivanje mogućih bu-dućih prihoda primjenom pri-kladne stope tantijema na njih i odbijanje budućih kretanja, po-slijeporeznih tantijema, odnosno u konačnici izračunavanja trenu-

tačne neto vrijednosti. Brand Fi-nance koristi Royalty Relief me-todu iz dva razloga: favoriziraju je porezne institucije i sudovi jer računa vrijednosti brendova iz dokumentiranih transakcija tre-će strane, i moguće ju je temeljiti na javno dostupnim financijskim informacijama.

Koraci u procesu valorizaci-je brendova su sljedeći: doći do specifičnih financijskih poda-taka i podataka o prihodima, modeliranje tržišta kako bi se identificirala tržišna potražnja i pozicija pojedinih brendova u kontekstu tržišne konkurencije, uspostava nominalne stope tan-tijema za svaki brend, izraču-navanje nominalnoga budućeg tijeka prihoda za svaki brend, izračunavanje diskontne stope

specifičnog brenda (moguće je i računanje premije, a ne odbitka ovisno o snazi brenda) uzimaju-ći u obzir njegovu veličinu, me-đunarodnu prisutnost, reputa-ciju i rejting brenda te, na po-sljetku, izračunavanje budućeg tijeka tantijema u trenutačnu neto vrijednost.

Tvrde i meke karakteristikeInformacije o najjačim i naj-

većim hrvatskim korporativnim kompanijama Brand Finance je dobio putem Bloomberga, kom-panijskih izvora, podataka po-put internetskih stranica, godiš-njih izvješća, analiza investicija i izvještaja o izvozu dotične indu-strije te ostalih javno dostupnih podataka. Informacije o kom-panijama koje kotiraju na burzi

sadržavale su podatke za 2007. godinu. Može se izmjeriti i vri-jednost marki u privatnom vla-sništvu, odnosno tvrtki koje ne kotiraju na burzi. Podaci za njih preuzeti su od Fine za poslova-nje u 2006.

Snaga određene marke izra-čunava se i provodi BrandBeta® analizom, koja predstavlja ben-chmark studija snage, rizika i bu-dućeg potencijala brenda u us-poredbi s njegovom konkuren-cijom.

Brand Finance u obzir uzi-ma raspon i tvrdih i mekih ka-rakteristika brenda koje mjeri. Ulazne mjere su kvaliteta brend menadžmenta i tržišna vrijed-nost brenda, odnosno poznatos-ti, funkcionalne karakteristike i emocionalna povezanost, a out-

put je rast prihoda, tržišni udjel i profitabilnost.

Pokretači vrijednosti brenda su rejting brenda, budući rast pri-hoda (u petogodišnjem razdo-blju), krajnja stopa rasta gospo-darstva koja se temelji na inflaci-ji i procjeni stope rasta u buduć-nosti te diskontna stopa koja se koristi za umanjenje budućeg ti-jeka prava.

Metoda mjerenja vrijednosti korporativnog brenda Brand Fi-nance prvi je put primijenjena u Hrvatskoj pa organizatori nagla-šavaju da ove godine nisu uspjeli obuhvatiti sve kompanije, od ko-jih bi se neke mogle naći među sto najvrednijih korporativnih brendova. U tom kontekstu, vje-rojatno će se sljedeće godine na toj top-listi naći i Belupo. n

Podravka ispred konkurenataNa listi top 100 korporativnih brendova ukupno je 20 brendova iz prehrambenog sektora. Podravka je najjača, na devetom mjestu, a iza nje su sve ostale kompanije iz prehrambenog sek-tora: Jamnica (11. mjesto), Zagrebačka pivovara (13.), Vindija (15.), Dukat (17.), Istravino (23.), Badel 1862 (28), PIK Vrbovec - mesna industrija (33.), Ledo (36.), Koka (40.), Kraš (42.), Zvi-jezda (48.), IPK Kandit (62.), Viro (63.), Čakovečki mlinovi (69.), Belje (71.), Kutjevo (72.), Franck (74.), Zagrebačke pe-karne Klara (99.) i PPK - karlovačka industrija mesa (100.).

Top 101. Ina2. T-Hrvatski telekom3. Konzum4. T-Mobile Hrvatska5. Adris grupa6. Vipnet7. Zagrebačka banka8. Privredna banka9. Podravka10. Pliva

Str. 4 - 5

Podravkine nagrade

Str. 3

Promjene u Nadzornom

odboruPodravke

Str. 2

� Broj 1883 • Petak, 30. svibnja 2008. �Broj 1883 • Petak, 30. svibnja 2008.

Stu­de­na je­ osvoji­la vri­je­­dnu­ nagradu­ Cropak za najbolju­ am­balažu­ u­ ka­

te­gori­ji­ hrvatskog proi­zvoda/se­ri­je­ za 2008. godi­nu­. Prva hr­vatska i­zvorska voda Stu­de­na na poli­ce­ trgovi­na ši­rom­ Hr­vatske­ sti­gla je­ u­ novom­ vi­zu­­alnom­ i­de­nti­te­tu­, zahvalju­ju­ći­ proce­su­ te­m­e­lji­tog re­brandi­n­ga koje­g je­ doži­vje­la u­ prote­­kli­h osam­nae­st m­je­se­ci­.

Osi­m­ što ”nova” Stu­de­na osvaja srca potrošača, osvoji­la je­ i­ vri­je­dnu­ nagradu­ Cropak za najbolju­ am­balažu­ u­ kate­go­ri­ji­ hrvatskog proi­zvoda/se­ri­je­ za 2008. godi­nu­ u­ organi­zaci­ji­ Insti­tu­ta za am­balažu­ i­ ti­skar­stvo, tvrtke­ Te­ctu­s d.o.o. i­z Zagre­ba te­ stru­čni­h časopi­sa „Am­balaža“ i­ CROpri­nt.

Te­ži­šte­ i­novaci­je­ je­ na no­vom­ di­zajnu­ boce­ i­ am­balaže­, ali­ i­ na sve­u­ku­pnoj kom­u­ni­ka­ci­ji­ s trži­šte­m­, zbog če­ga je­ kre­­i­ran potpu­no novi­ vi­zu­alan svi­­je­t Stu­de­na, bazi­ran na grafi­­čkom­ e­le­m­e­ntu­ plavi­h točaka.

Točke­ (e­le­m­e­nt di­zajna koji­ se­ m­nogo kori­sti­o u­ 60­i­m­a) po­novno i­graju­ pre­su­dnu­ u­logu­ u­ grafi­ci­, m­odi­, di­zajnu­ i­nte­ri­­je­ra i­ proi­zvoda ši­roke­ potro­šnje­, a što pokazu­je­ i­ nji­hovo kori­šte­nje­ u­ razni­m­ kate­gori­ja­m­a proi­zvoda, na razni­m­ trži­­šti­m­a ši­rom­ svi­je­ta.

Plave­ točke­ u­ di­zajnu­ Stu­­de­ne­ si­m­boli­zi­raju­ di­nam­i­­čnost i­novati­vne­ robne­ m­arke­

i­ u­sklađe­ne­ su­ s i­zazovi­m­a su­­vre­m­e­nog svi­je­ta u­ koje­m­ ži­vi­­m­o. Uje­dno su­ i­ si­m­bol vode­, nje­zi­ne­ pri­rodnosti­, či­stoće­ i­ svje­ži­ne­.

I sâm­ logoti­p Stu­de­ne­ doži­­vi­o je­ takođe­r m­ode­rni­zaci­ju­. Plava boja pre­dstavlja snažni­­ji­ di­o branda, a crve­no a pre­d­stavlja nje­žni­ji­ i­ e­m­oti­vni­ji­ di­o. Točka na kraju­ slogana znači­ “stu­de­na. to je­ to …”

Uz novi­ i­zgle­d, novu­ bocu­ i­ m­ode­ran transpare­ntan če­p, stu­de­na. je­ obogati­la svoju­ po­nu­du­ s dva nova PET paki­ra­nja od 0,25 i­ 0,75l, a paki­ranja od 0,25, 0,5 i­ 0,75l dostu­pna su­ i­ sa sportski­m­ če­pom­. Izrazi­to zani­m­lji­v sportski­ če­p se­aqu­­i­st prvi­ se­ pu­t tako pojavi­o na am­balaži­ ne­kog hrvatskog pro­i­zvođača. n

Pi­še­: Željko Kru­šelj

Ene­rge­tska kri­za, koja po­staje­ dale­ko najve­ći­ svje­t­ski­ gospodarski­ poble­m­,

naglo m­i­je­nja u­vri­je­že­ne­ stavo­ve­ o m­nogi­m­ pi­tanji­m­a. Dovolj­no je­, pri­m­je­ra radi­, pri­sje­ti­ti­ se­ što je­ sve­ o nu­kle­arnoj e­ne­rgi­ji­ ne­gati­vnog re­če­no nakon če­r­nobi­lske­ katastrofe­ u­ današnjoj Ukraji­ni­, od koje­ su­ prošla pu­­na dva de­se­tlje­ća. Nu­kle­arne­ su­ e­le­ktrane­ tada proglašavane­ naj­ve­ćom­ opasnošću­ za m­ode­rno čovje­čanstvo, a i­stodobno su­ i­spi­si­vani­ hvalospje­vi­ gradnji­ hi­droe­le­ktrana, ali­ i­ te­rm­oe­le­k­trana na u­glje­n, pli­n i­ naftne­ de­ri­vate­. Brojni­ e­kolozi­ su­ bi­­li­ i­zni­m­no ne­gati­vno u­sm­je­re­ni­ pre­m­a nu­kle­arkam­a, što se­ pre­­toči­lo i­ u­ m­i­šlje­nja razni­h svje­t­ski­h i­nsti­tu­ci­ja i­ foru­m­a, i­ako one­ ponajm­anje­ zagađaju­ pri­­rodu­, da bi­ i­stodobno pre­vi­đali­ proble­m­e­ oko e­le­ktrana, ponaj­pri­je­ oni­h na fosi­lna gori­va.

Danas je­ si­tu­aci­ja oko pro­i­zvodnje­ i­ stalno rastu­­će­ potrošnje­ e­le­ktri­čne­

e­ne­rgi­je­ bi­tno dru­kči­ja, tako da su­ napokon pre­vladala re­ali­sti­­čna vi­đe­nja toga proble­m­a. Po­kazalo se­, nai­m­e­, da su­ te­rm­oe­­le­ktrane­, u­z vrlo proble­m­ati­čni­ u­tje­caj na okoli­š, u­ pravi­lu­ li­m­i­­ti­rani­h m­ogu­ćnosti­ za proi­zvo­dnju­ stru­je­, a da je­ i­stodobno ci­­je­na e­ne­rge­ne­ta tako vi­soka da dovodi­ u­ pi­tanje­ opravdanost ve­ći­h u­laganja u­ takve­ obje­kte­. S dru­ge­ strane­, i­ Podravi­na je­ dobar pri­m­je­r zaple­ta oko hi­­droe­le­ktrana. Nji­h je­ potre­bno gradi­ti­ još u­ ve­će­m­ broju­, no one­ zahti­je­vaju­ aku­m­u­laci­jska je­ze­ra koja zbog pre­u­sm­je­rava­nja tokova podze­m­ni­h voda m­i­­je­njaju­ floru­ i­ fau­nu­ na ši­re­m­ podru­čju­. U tom­ su­ konte­kstu­ razu­m­lji­vi­ poku­šaji­ stanovni­ka Pre­kodravlja da zau­stave­ gra­nju­ HE Novo Vi­rje­, je­r strahu­ju­ za su­dbi­nu­ tam­ošnji­h orani­ca i­ šu­m­skog fonda. Ta je­ e­le­ktrana i­ i­zbri­sana i­z opći­nskog i­ žu­pa­ni­jskog prostornog plana, no u­ Hrvatskoj e­le­ktropri­vre­di­ se­ ne­ slažu­ s ti­m­e­, pa je­ proble­m­ za­pravo odgođe­n za nare­dni­h de­­se­tak godi­na.

Im­aju­ći­ sve­ to u­ vi­du­, razu­­m­lji­vo je­ zašto je­ nakon po­du­že­g broja godi­na je­dan vi­­

soki­ državni­ du­žnosni­k, a to je­ zapalo potpre­dsje­dni­ka Vlade­ Dam­i­ra Polanče­ca, nakon kon­zu­ltaci­ja sa stru­čnjaci­m­a i­zja­vi­o kako Hrvatska ne­ tre­ba bje­­žati­ od gradnje­ vlasti­te­ nu­kle­ar­ke­. Tre­nu­tno se­ to doi­m­a je­di­­

ni­m­ nači­nom­ da oko 2020. ne­ nastane­ potpu­ni­ stru­jni­ kolaps. Od pri­je­ su­ poznate­ i­ pote­nci­jal­ne­ lokaci­je­ za nu­kle­arke­, i­ to na ši­re­m­ zagre­bačkom­ podru­čju­ i­ u­ Slavoni­ji­, dok je­ pri­je­dlog o otoku­ Vi­ru­ otpao zbog u­sm­je­re­­nja na razvoj tu­ri­zm­a.

Potrošnja e­le­ktri­čne­ e­ne­rgi­­je­, nai­m­e­, raste­ svake­ go­di­ne­ po stopi­ od bare­m­

pe­t posto i­ prakti­čki­ ne­m­a šan­se­ da se­ taj tre­nd prom­i­je­ni­, je­r svako dom­aći­nstvo i­z godi­ne­ u­ godi­nu­ ku­pu­je­ sve­ ve­ći­ broj u­re­­đaja na stru­ju­, a pove­ćavaju­ se­ i­ standardi­ javne­ rasvje­te­. Tre­n­dovi­ su­, dakle­, vrlo jasni­ pa gra­dnja m­anji­h postroje­nja, ka­ko je­ to tre­nu­tno u­ Hrvatskoj slu­čaj, du­goročno ne­ rje­šava bi­t proble­m­a. S tom­ se­ i­sti­nom­ tre­ba na vri­je­m­e­ su­oči­ti­.

Tre­nu­tna razm­i­šljanja sre­di­šnji­h vlasti­ ne­ odu­­daraju­ od oni­h u­ ve­ći­­

ni­ razvi­je­ni­h ze­m­alja, pa ta­ko ni­ su­sje­dnoj Slove­ni­ji­, gdje­ će­ vje­rojatno doći­ do pove­ća­nja kapaci­te­ta u­ Krškom­, či­­ji­ je­ Hrvatska su­vlasni­k. U svi­­je­tu­ je­ tre­nu­tno u­ fu­nkci­ji­ čak 439 nu­kle­arni­h e­le­ktrana. Re­­korde­ri­ su­ Am­e­ri­kanci­, koji­ i­h i­m­aju­ 104, dok se­ u­ Eu­ropi­ nji­­hovi­m­ broje­m­ i­sti­če­ ze­m­lja ko­ja je­ i­nače­ si­noni­m­ za oču­vanje­ okoli­ša. Ri­je­č je­ o Francu­skoj, gdje­ i­h tre­nu­tno radi­ čak 59, što je­ dale­ko najve­ći­ broj po je­­di­ni­ci­ površi­ne­ i­ broju­ stanovni­­ka. Ve­li­ki­ kori­sni­ci­ su­ i­ Ru­si­ja, i­ako i­m­a ogrom­ne­ zali­he­ fosi­l­ni­h gori­va i­ pogodne­ ri­je­čne­ to­kove­, te­ Japan, Ve­li­ka Bri­tani­ja, Nje­m­ačka, Ukraji­na, Šve­dska i­ Španjolska. Tre­nu­tno se­ di­lje­m­ svi­je­ta gradi­ i­ ne­koli­ko de­se­ti­na novi­h nu­kle­arki­.

Iako m­nogi­m­a u­zne­m­i­ru­ju­­ća, pri­ča o nu­žnosti­ vraćanja nu­kle­arnoj e­ne­rgi­ji­ m­ora pre­­

stati­ bi­ti­ tabu­ te­m­a, je­r se­ m­o­raju­ znati­ poslje­di­ce­ sve­ ve­će­g m­anjka e­le­ktri­čne­ e­ne­rgi­je­. Traj­ni­je­ oslanjanje­ na ku­pnje­ i­noze­­m­ne­ stru­je­ stvara dodatnu­ go­spodarsku­ ovi­snost i­ fi­nanci­jski­ zasi­gu­rno ni­je­ i­splati­vo.

U tom­ konte­kstu­ tre­ba prom­atrati­ i­ najave­ po­ve­ćanja ci­je­ne­ stru­je­,

koja se­ ni­je­ m­i­je­njala tri­ godi­­ne­. Kako je­ država vlasni­k e­le­k­tropri­vre­de­, jasno je­ da se­ ne­će­ u­dovolji­ti­ m­aksi­m­ali­sti­čki­m­ za­htje­vi­m­a, ve­ć će­ u­ raču­ni­m­a bi­­ti­ zadržana i­ ona soci­jalna no­ta, koli­ko god se­ u­prava HEP­a proti­vi­la takvi­m­ tu­m­ače­nji­m­a. Uz najnu­žni­je­ posku­plje­nje­, koje­ će­ hrvatsku­ stru­ju­ i­pak za­držati­ na ni­žoj razi­ni­ u­ e­u­rop­skom­ okru­že­nju­, potre­bno je­ nalaže­nje­ i­ alte­rnati­vni­h i­zvora e­ne­rgi­je­. Je­dan od nji­h, za poče­­tak m­anje­g kapaci­te­ta, bi­t će­ i­ te­rm­oe­le­ktrana na vru­ću­ vodu­ na i­zvori­štu­ kod Ku­tnjaka. U ti­­je­ku­ su­ pri­pre­m­ne­ radnje­ za po­če­tak gradnje­, da bi­ se­ nakon ne­koli­ko godi­na pove­ćali­ nje­ni­ kapaci­te­ti­. Kako, pak, u­ Hrvat­skoj i­m­a vi­še­ de­se­taka ge­ote­r­m­alni­h i­zvora, m­ogu­će­ je­ da to bare­m­ u­blaži­ proble­m­e­ s kroni­­čni­m­ m­anjkom­ stru­je­. n

NAŠA POSLA

Stru­čnja­ci tra­že gra­dnju­ hrva­tske nu­klea­rke

∆

Po­tro­šnja elek­tri­čne energi­je raste svak­e go­di­ne po­ sto­pi­ o­d barem pet po­sto­ i­ prak­ti­čk­i­ nema šanse da se taj trend pro­mi­jeni­, jer svak­o­ do­maći­nstvo­ k­u­pu­je sve veći­ bro­j u­ređaja na stru­ju­, a po­većavaju­ se i­ standardi­ javne rasvje­teasdasdasd

Ra­zgo­vo­r s Ka­ta­ri­no­m Ma­ti­je­vi­ć, di­re­kto­ri­co­m se­kto­ra­ Ra­zvo­j pro­i­zvo­da­

Bez do­brih stru­čnih ka­dro­va­ nemo­gu­će je ra­zvija­ti no­ve tehno­lo­gije i pro­izvo­de

te biti ko­nku­renta­n na­ tržištu­Razgovarao: Vjekoslav IndirSni­m­i­o: Nikola Wolf

U poslje­dnje­ vri­je­m­e­ u­ na­še­m­ li­stu­ dosta se­ pi­salo o posti­gnu­ti­m­ re­zu­ltati­­

m­a i­ u­spje­si­m­a Se­ktora Razvoj proi­zvoda na če­lu­ koje­g se­ nala­zi­ Katari­na Mati­je­vi­ć. Vrlo če­­sto se­ktor posje­ću­ju­ najpozna­ti­ja i­m­e­na hrvatske­ znanstve­­ne­ zaje­dni­ce­. Poslje­dnja u­ ni­zu­ i­h je­ posje­ti­la de­le­gaci­ja Insti­tu­­ta ”Ru­đe­r Boškovi­ć” u­ či­je­m­ je­ sastavu­ i­ novoosnovana tvrtka Ru­đe­r Inovaci­je­. Ne­davno je­ u­ okvi­ru­ ovog se­ktora otvore­n i­ polu­i­ndu­stri­jski­ laboratori­j ko­ji­, i­zm­e­đu­ ostalog, otvara m­o­gu­ćnost pove­zi­vanja i­ndu­stri­je­ i­ gospodarstva sa znanstve­ni­m­ i­nsti­tu­ci­jam­a, što u­ konačni­ci­ m­ože­ re­zu­lti­rati­ dodanom­ vri­­je­dnosti­ i­ boljom­ konku­re­ntno­sti­ naše­ tvrtke­. Upravo kroz ta­kva prom­i­šljanja o vlasti­tom­ ra­zvoju­ Uprava Podravke­ je­ u­či­ni­­la da Podravka kao kom­pani­ja svoj rast gradi­ na rastu­ i­ razvo­ju­ vlasti­ti­h proi­zvoda. Podrav­ka se­ tako u­z rad i­ angažm­an se­ktora Razvoj proi­zvoda si­gu­r­ni­m­ koraci­m­a pri­lagođava naj­novi­ji­m­ tre­ndovi­m­a i­ si­tu­aci­ja­m­a na trži­štu­. Sve­ to bi­o je­ po­vod za razgovor s Katari­nom­ Mati­je­vi­ć, koja je­ u­ poče­tku­ i­staknu­la:

­ Naš Razvoj proi­zvoda i­nte­n­zi­vno prati­ sve­ tre­ndove­ na trži­­štu­, kako potrošačke­ tako i­ te­­hnološke­. Te­m­e­lje­m­ toga i­ u­z ve­ć ste­če­no znanje­ pokre­ću­ se­ i­ re­ali­zi­raju­ proje­kti­ i­z koji­h na­staju­ novi­ Podravki­ni­ proi­zvo­di­. Pri­tom­ je­ važno napom­e­nu­­ti­ da je­ prote­kle­ godi­ne­ u­di­o no­vi­h proi­zvoda u­ prodaji­ i­znosi­o 7 posto od u­ku­pno prodani­h proi­zvoda Podravke­. Inte­nzi­­vno radi­m­o na tom­e­ da ovaj po­zi­ti­vni­ tre­nd održi­m­o i­ u­ slje­de­­će­m­ razdoblju­.

• Od formiranja sektora pu­no toga ste kvalitetnog u­činili...

­ Od sam­og poče­tka ci­lj nam­ je­ bi­o da na što kvali­te­tni­ji­ na­či­n u­napri­je­di­m­o postoje­će­ pro­i­zvode­ te­ stvaram­o nove­. Za nave­de­no je­ bi­lo potre­bno kon­ti­nu­i­rano poboljšavanje­ proce­­sa te­ i­nte­nzi­vi­ranje­ su­radnje­ s ostali­m­ se­ktori­m­a u­nu­tar kom­­pani­je­ ali­ i­sto tako i­ s vanjski­m­ stru­čnjaci­m­a. U bu­du­ćnosti­ oče­ku­je­m­ još bolje­ re­zu­ltate­ s obzi­rom­ da nam­ novootvore­ni­ Polu­i­ndu­stri­jski­ laboratori­j da­je­ ve­li­ke­ m­ogu­ćnosti­ za re­ali­za­ci­ju­ svi­h novi­h i­de­ja. U nje­m­u­ m­ože­m­o prove­sti­ u­ kratkom­ vre­m­e­nu­ sva potre­bna i­straži­­vanja koja su­ ne­ophodna ka­ko bi­ se­ novi­ proi­zvod našao na trži­štu­.

• Kako danas sektor fu­nkci­onira?

­ Unu­tar se­ktora dje­lu­je­ pe­­tnae­st slu­žbi­ razvoja koje­ su­ po­

di­je­lje­ne­ pre­m­a kate­gori­jam­a. U se­ktoru­ je­ zaposle­no 105 vr­lo kre­ati­vni­h dje­latni­ka od če­­ga je­ 73 % s vi­sokom­ stru­čnom­ spre­m­om­. To je­ bi­tno poboljša­nje­ u­ odnosu­ na pre­thodno ra­zdoblje­ što dokazu­ju­ posti­gnu­­ti­ re­zu­ltati­ i­ vi­dlji­vi­ i­novati­vni­ pom­aci­ koji­m­a sm­o i­ došli­ do ve­ć nave­de­nog u­dje­la novi­h proi­zvoda u­ u­ku­pnoj prodaji­. Sa svi­m­ nave­de­ni­m­ Se­ktor Ra­zvoja proi­zvoda nastoji­ dopri­­ni­je­ti­ kom­pani­ji­ da gradi­ svoj rast na pove­ćanju­ prodaje­ vla­sti­ti­h proi­zvoda ­ napom­i­nje­ Katari­na.

• Da bi se moglo slijediti današnje trendove u­ proizvo­dnji hrane, potrebno je u­laga­nje u­ znanje i školovanje ka­drova. Što nam možete reći o tome?

­ To je­ točno i­ be­z toga je­ da­

nas ne­m­ogu­će­ razvi­jati­ nove­ te­hnologi­je­ i­ proi­zvode­ te­ bi­ti­ konku­re­ntan na trži­štu­. Kako bi­sm­o sli­je­di­li­ tre­ndove­ pu­no u­laže­m­o u­ naše­ m­lade­ stru­čne­ lju­de­. Ve­ći­na nji­h danas polazi­ posli­je­di­plom­ske­ znanstve­ne­ i­ stru­čne­ stu­di­je­ tako da sa zavr­še­tkom­ nji­hova školovanja m­o­že­m­o od nji­h oče­ki­vati­ i­ još pu­­no vi­še­. Pore­d školovanja na­ši­h dje­latni­ka, m­i­ kao Se­ktor, a ti­m­e­ i­ Podravka u­ cje­li­ni­, na­stoji­m­o se­ pove­zati­ i­ u­sposta­vi­ti­ su­radnju­ u­ i­straži­vački­m­ i­ znanstve­ni­m­ proce­si­m­a s ra­zni­m­ i­nsti­tu­ci­jam­a s tog po­dru­čja. Tako sm­o pokre­nu­li­ i­ dogovori­li­ su­radnju­ s Pre­hram­­be­no ­ bi­ote­hnološki­m­ faku­lte­­tom­, a ovi­h dana i­ sa tvrtkom­ Ru­đe­r Inovaci­je­. S nji­m­a su­ ve­ć započe­ti­ odre­đe­ni­ zaje­dni­­čki­ proje­kti­, a nam­je­ravam­o i­h pokre­tati­ i­ u­ bu­du­ćnosti­ u­ ci­lju­ još bolje­g osi­gu­ranja kva­li­te­te­ i­ si­gu­rnosti­ naši­h proi­­zvoda te­ konku­re­ntnosti­ na­še­ tvrtke­.

• Recite nam nešto o bu­du­­ćim planovima i smjernica­ma sektora te o preprekama s kojima se su­sreće sektor i ti­movi u­ današnjem razvoju­ bi­lo kojeg proizvoda.

Pre­d Razvoje­m­ proi­zvoda se­ nalaze­ ve­li­ki­ i­zazovi­ kako što u­spje­šni­je­ konku­ri­rati­ na trži­­štu­ kada se­ de­šavaju­ sve­ ve­će­ prom­je­ne­ ve­zane­ u­z ci­je­ne­ si­ro­vi­na, porast konku­re­nci­je­ i­ ve­­ću­ osvi­je­šte­nost potrošača, pa čak i­ e­ve­ntu­alno ne­povje­re­nje­ koje­ se­ tu­ i­ tam­o javlja pre­m­a i­n­du­stri­jski­ proi­zve­de­noj hrani­, kao i­ sve­ jasni­ji­ i­ stroži­ zakon­ski­ propi­si­ koji­m­a proi­zvođači­ m­oraju­ u­dovolji­ti­. Ci­lj nam­ je­ u­ nare­dnom­ razdoblju­ konti­nu­­i­rani­m­ u­napre­đe­nje­m­ proce­sa i­ akti­vni­ji­m­ praće­nje­m­ aktu­alno­sti­ poku­šati­ pre­dvi­dje­ti­ prom­je­­ne­ na trži­štu­ te­ sam­i­m­ ti­m­e­ bi­­ti­ još u­spje­šni­ji­ u­ ostvare­nju­ što bolji­h re­zu­ltata. n

Održa­n 16. fe­sti­va­l trži­šno­g ko­mu­ni­ci­ra­nja­ FE­STO 2008.

Po­dravk­i­ Srebrna i­ Bro­nčana zvo­naU Cavtatu­ o­držan CE­Fo­o­d ­ 4. centralno­eu­ro­psk­i­ k­o­ngres o­ hrani­ i­ 6. hrvatsk­i­ k­o­ngres prehrambeni­h tehno­lo­ga, bi­o­tehno­lo­ga i­ nu­tri­ci­o­ni­sta

Najno­vi­ja do­sti­gnu­ća u­ prehrani­

Pri­pre­m­i­le­: Vesna Mihaljević­Herman i Jasmina Ranilović

U Cavtatu­ je­ od 14. do 17. svi­­bnja održan

CEFood ­ 4. ce­ntral­noe­u­ropski­ kongre­s o hrani­ i­ 6. hrvatski­ kongre­s pre­hram­be­­ni­h te­hnologa, bi­o­te­hnologa i­ nu­tri­ci­­oni­sta (PBN) u­ or­gani­zaci­ji­ Dru­štva pre­hram­be­ni­h te­hno­loga, bi­ote­hnologa i­ nu­tri­ci­oni­sta (PBN) i­ Pre­hram­be­no­bi­ote­­hnološkog faku­lte­ta u­ Zagre­bu­.

Na otvaranju­ kon­gre­sa i­spre­d glav­nog sponzora Podravke­ sve­ pri­su­tne­ pozdravi­o je­ član Uprave­ Podravke­ Mi­roslav Vi­tkovi­ć.

Ci­lj kongre­sa bi­o je­ om­ogu­­ći­ti­ m­u­lti­di­sci­pli­narni­ foru­m­ na podru­čju­ znanosti­ o hra­ni­, pre­hram­be­ne­ te­hnologi­­je­, lju­dske­ pre­hrane­ i­ bi­ote­­hnologi­je­ u­ proi­zvodnji­ hra­ne­, s pose­bni­m­ naglaskom­ na sm­je­rni­ce­ i­z doku­m­e­nta Eu­­ropske­ Kom­i­si­je­ ‘’Eu­ropska te­hnološka platform­a ­ Hra­na za ži­vot i­ vi­zi­ja za 2010. i­ dalje­’’, koje­ u­pu­ću­ju­ na e­fi­ka­snu­ i­nte­graci­ju­ strate­ški­ fo­ku­si­rani­h, trans­naci­onalni­h i­straži­vanja u­ znanost o hra­ni­, pre­hrani­ i­ potrošači­m­a te­ ru­kovanje­ lance­m­ hrane­ što bi­ tre­balo dove­sti­ do i­nova­ti­vni­h, novi­h i­ poboljšani­h proi­zvoda za naci­onalno, re­­gi­onalno i­ globalno trži­šte­, u­ skladu­ s potre­bam­a i­ oče­ki­va­nji­m­a potrošača.

Rad kongre­sa odvi­jao se­ kroz 9 te­m­atski­h podru­čja: 1. Pre­hram­be­no i­nže­nje­rstvo, 2. Pre­rada i­ sm­rzavanje­ hra­ne­, 3. Hrana i­ zdravlje­, 4. Hrana i­ potrošači­, 5. Kvali­te­­ta i­ si­gu­rnost hrane­, 6. Mo­de­rne­ m­e­tode­ u­ anali­ti­ci­ hra­ne­, 7. Bi­ote­hnologi­ja hrane­, 8. Održi­va proi­zvodnja hra­ne­, u­pravljanje­ pre­hram­be­­ni­m­ lance­m­, kom­u­ni­kaci­ja, tre­ni­nzi­ i­ transfe­r te­hnologi­­ja, 9. Bi­oakti­vne­ kom­pone­n­te­ u­ hrani­, u­ sklopu­ koji­h je­ održano 12 ple­narni­h pre­da­vanja, 35 u­sm­e­ni­h pre­ze­nta­ci­ja te­ je­ pre­dstavlje­no 173 poste­ra.

Na kongre­su­ je­ bi­lo oko 400 su­di­oni­ka i­z e­u­ropski­h ze­m­a­lja i­ SAD­a, m­e­đu­ koji­m­a i­ Podravki­ni­ stru­čnjaci­ i­z se­­ktora Kontrola kvali­te­te­ i­ ra­zvoj te­hnologi­je­, Razvoj pro­i­zvoda i­ Dani­ca d.o.o.

Di­pl. i­ng. Davor Janjatovi­ć, di­re­ktor Razvoja novi­h pro­je­kata su­dje­lovao je­ na okru­­glom­ stolu­ ”Razvoj novi­h te­­hnologi­ja i­ proce­sa u­ proi­zvo­dnji­ hrane­ u­ Re­pu­bli­ci­ Hr­vatskoj” s pre­davanje­m­ pod naslovom­ “Razvoj novi­h te­­hnologi­ja i­ proce­sa sa stajali­­šta proi­zvođača pre­hram­be­­ni­h proi­zvoda” te­ je­ zaje­dno s m­r. sc. Dom­agoje­m­ Matkovi­­će­m­, vodi­te­lje­m­ pi­lot postro­

je­nja i­z Razvoja proi­zvoda pre­dstavi­o rad u­ obli­ku­ po­ste­ra na te­m­u­: “Flow prope­r­ti­e­s of sou­p conce­ntrate­s“. U radu­ su­ pri­kazani­ re­zu­ltati­ i­straži­vanja značajki­ te­če­nja si­pki­h konce­ntrata ju­ha.

Di­pl. i­ng. Jasm­i­na Rani­lo­vi­ć, di­re­ktori­ca Kontrole­ kva­li­te­te­ i­m­ala je­ u­sm­e­nu­ pre­ze­n­taci­ju­ na te­m­u­: “Inte­rpre­tati­­on of he­althy e­ati­ng am­ong the­ nati­onal sam­ple­ of Croati­­an adu­lts“ u­ koje­m­ su­ pri­kaza­ni­ re­zu­ltati­ ori­gi­nalnog i­stra­ži­vanja po pi­tanju­ slobodne­ i­nte­rpre­taci­je­ pojm­a zdrave­ (pre­)hrane­ od strane­ odrasle­ popu­laci­je­ u­ Hrvatskoj (15 godi­na na vi­še­), a m­r. sc. Ve­­sna Mi­halje­vi­ć­He­rm­an, vi­­ši­ stru­čni­ su­radni­k i­z Ce­n­tralnog m­i­krobi­ološkog labo­ratori­ja, pre­dstavi­la je­ rad u­ obli­ku­ poste­ra na te­m­u­:“ In­ve­sti­gati­on of froze­n bake­ry produ­cts qu­ali­ty du­ri­ng sto­rage­“. U radu­ su­ pri­kazani­ re­­zu­ltati­ m­i­krobi­ološki­h, se­n­zorski­h i­ fi­zi­kalno­ke­m­i­jski­h i­straži­vanja zam­rznu­ti­h pe­­karski­h proi­zvoda ti­je­kom­ skladi­šte­nja.

Zaklju­čci­ kongre­sa bi­li­ su­ da razvoj i­novati­vni­h pro­i­zvoda i­ te­hnologi­ja tre­ba u­sm­je­ri­ti­ pre­m­a potre­bam­a i­ oče­ki­vanji­m­a potrošača, što zahti­je­va i­nte­nzi­vni­ju­ su­ra­dnju­ znanstve­ni­ka i­ gospo­darstve­ni­ka u­ proi­zvodnji­ hrane­ u­z kori­šte­nje­ i­nform­a­ci­ja s polja bi­ofi­zi­ke­, i­nform­a­ti­ke­, nanote­hnologi­je­, nu­tri­­ge­nom­i­ke­ i­ m­e­di­ci­ne­. Evi­de­n­tno je­ da su­ u­ pre­hram­be­noj te­hnologi­ji­ potre­bni­ m­u­lti­di­­sci­pli­narni­ pri­stu­p, transfe­r te­hnologi­je­ te­ pri­m­je­na dosti­­gnu­ća s dru­gi­h podru­čja zna­nosti­. Pose­ban naglasak tre­­ba stavi­ti­ na jasni­ju­, lako ra­zu­m­lji­vu­ kom­u­ni­kaci­ju­ pre­­m­a potrošači­m­a i­ nji­hovu­ konti­nu­i­ranu­ e­du­kaci­ju­.

Je­dan od glavni­h sponzora ovog kongre­sa bi­la je­ Podrav­ka, pri­re­di­vši­ sve­čanu­ ve­če­ru­ za sve­ su­di­oni­ke­ kongre­sa. n

Mr.sc. Vesna Mihaljević-Herman i dipl. ing. Jasmina Ranilović iz sekto-ra Kontrola kvalitete i razvoj tehno-logije ispred postera koji je predsta-vio Podravku na temu: “Investigati-on of frozen bakery products quali-

ty during storage“.

Podravki­na sje­ckana rajči­ca osvoji­la je­ na trži­štu­ Poljske­ nagradu­ “Pe­rls of FMCG m­arke­t 2008”. Ri­je­č je­ o

pri­znanju­ novi­m­ proi­zvodi­m­a lansi­ra­ni­m­ na trži­šte­ 2007. godi­ne­ koji­ su­ ostva­ri­li­ najve­ći­ obrtaj na poli­cam­a trgovi­na.

Istraži­vanje­ je­ prove­o i­nsti­tu­t GFK Polj­ska za časopi­s Trade­ Ne­ws Magazi­ne­. Obu­hvaće­no je­ 350 prodajni­h m­je­sta u­ Poljskoj, te­ je­ i­zdvoje­no 180 najprodava­ni­ji­h proi­zvoda u­ 28 kate­gori­ja. Pri­li­kom­ i­straži­vanja u­ obzi­r su­ u­ze­ti­ i­sklju­či­vo novi­ proi­zvodi­ koji­ su­ na poli­ce­ trgovi­na u­ve­de­ni­ 2007. godi­ne­ i­ koji­ su­, pre­m­a po­daci­m­a dobi­ve­ni­m­ od vlasni­ka i­ poslovo­đa trgovi­na, ostvari­li­ najve­ći­ obrtaj. Sje­­ckana rajči­ca Podravke­ zau­ze­la je­ prvo m­je­sto u­ ši­rokoj kate­gori­ji­ “Voće­ i­ povr­će­”, te­ je­ ti­m­e­ potvrdi­la statu­s najproda­vani­je­g novog proi­zvoda u­ nave­de­noj ka­te­gori­ji­ i­ poznatost m­arke­ Podravka na trži­štu­ Poljske­.

Koli­ko je­ ovo pri­znanje­ značajno za Po­dravku­ potvrdi­o je­ di­re­ktor se­ktora Trži­­

šte­ ce­ntralne­ Eu­rope­ Mi­lan Tadi­ć: ­ Ri­je­č je­ o i­zni­m­no ve­li­kom­ pri­znanju­

ovom­ Podravki­nom­ proi­zvodu­ koji­ je­ u­ jakoj konku­re­nci­ji­ zabi­lje­ži­o najve­ći­ obr­taj na poli­cam­a trgovi­na u­ Poljskoj. Pro­i­zvodni­ asorti­m­an na bazi­ rajči­ce­ u­ve­­de­n je­ na poljsko trži­šte­ prote­kle­ godi­­ne­, a u­ planu­ je­ proši­re­nje­ asorti­m­ana u­vođe­nje­m­ dodatni­h oku­sa sje­ckane­ raj­či­ce­, pasi­rane­ rajči­ce­ i­ pe­lata. Proi­zvodi­ od rajči­ce­ pod m­arkom­ Podravka vi­soke­ su­ kvali­te­te­, što su­ i­ sam­i­ potrošači­ pre­­poznali­, a takođe­r se­ nalaze­ u­ pre­pozna­tlji­voj am­balaži­ i­ cje­novno su­ konku­re­n­tni­. Pore­d toga, Podravka je­ dobro po­znata m­arka u­ Poljskoj što nam­ daje­ za pravo da i­m­am­o još am­bi­ci­ozni­je­ plano­ve­ u­ nare­dnom­ razdoblju­.

Osvajanje­m­ ovog pri­znanja Podravka je­ je­dna od ri­je­tki­h kom­pani­ja na polj­skom­ trži­štu­ koja dobi­va pravo apli­ci­ra­nja znaka “Pe­rls of FMCG m­arke­t 2008” na am­balažu­ proi­zvoda i­ kori­šte­nja u­ oglašavanju­. n

Nagrada Po­dravk­i­no­j sjeck­ano­j rajči­ci­ u­ Po­ljsk­o­j

Nagrada CROPAK za ambalažu Studene

Stu­dena o­svo­ji­la CRO­PAK nagradu­ za najbo­lju­ ambalažu­

Fe­sti­val trži­šnog kom­u­­ni­ci­ranja FESTO 2008., koji­ nagrađu­je­ kre­ati­­

vnost i­ ori­gi­nalnost, održan je­ od 15. do 18. svi­bnja u­ Opati­ji­ u­ kongre­snom­ ce­ntru­ Grand hote­la 4 opati­jska cvi­je­­

ta. Ri­je­č je­ o trodne­vnom­ go­di­šnje­m­ su­sre­tu­ stru­čnjaka u­ oglašavanju­, odnosno hrvat­ske­ i­ndu­stri­je­ trži­šni­h kom­u­­ni­kaci­ja, koji­ oku­plja i­zm­e­đu­ 800 i­ 1000 su­di­oni­ka ­ pre­d­stavni­ka oglaši­vača, m­arke­ti­n­

ški­h age­nci­ja i­ m­e­di­ja, a odr­žan je­ u­ organi­zaci­ji­ krovne­ u­dru­ge­ hrvatske­ i­ndu­stri­je­ tr­ži­šni­h kom­u­ni­kaci­ja Hrvatski­ oglasni­ zbor (HOZ).

Svake­ se­ godi­ne­ tradi­ci­onal­no ocje­nju­ju­ najbolji­ radovi­ i­z

svi­h 13 natje­cate­ljski­h sku­pi­na trži­šnog kom­u­ni­ci­ranja, a naj­bolji­m­ radovi­m­a pre­m­a ocje­­ni­ ži­ri­ja, sastavlje­nog od dom­a­ći­h i­ m­e­đu­narodni­h stru­čnja­ka, na završnoj sve­čanosti­ u­ru­­če­na su­ pri­znanja.

Podravka je­ dobi­tni­k Sre­br­nog zvona u­ kate­gori­ji­ sre­d­stva i­zravne­ kom­u­ni­kaci­je­ za godi­šnje­ i­zvje­šće­ “Ispe­ci­ pa re­ci­” age­nci­je­ Bru­ke­ta & Ži­­ni­ć, te­ Brončanog zvona u­ ka­te­gori­ji­ TV spot “Vrati­ja se­ Ši­­m­e­” takođe­r age­nci­je­ Bru­ke­ta & Ži­ni­ć. Osi­m­ toga Podravka je­ i­ dobi­tni­k Sre­brnog zvona za godi­šnje­ i­zvje­šće­ na CD­u­ age­nci­je­ Ski­n29, a s ni­zom­ u­ra­daka Podravka je­ u­šla i­ u­ fi­nal­ni­ i­zbor.

Ovogodi­šnji­ je­ FESTO pro­gram­ski­ bi­o posve­će­n sagle­da­vanju­ daljnji­h razvojni­h tre­n­dova di­gi­talnog kom­u­ni­ci­ra­nja, novi­m­ m­ode­li­m­a arhi­te­­ktu­re­ bre­nda te­ sam­ore­gu­laci­ji­ u­ oglašavanju­. n

Podravkino godišnje izvješće ”Ispeci pa reci”, te TV spot za Evu “Vratija se Šime” nagrađeni na Festu 2008. u Opatiji

O­držana sjedni­ca Nadzo­rno­g o­dbo­ra Po­dravk­e

Glavna sk­u­pšti­na di­o­ni­čara Po­dravk­e d.d. o­držat će se 22. srpnja u­ Ko­pri­vni­ci­

U sri­je­du­ je­ na sje­dni­­ci­ Nadzornog odbo­ra Podravke­ doni­je­ta

odlu­ka da se­ Glavna sku­pšti­­na di­oni­čara Podravke­ d.d. održi­ 22. srpnja 2008. godi­ne­ u­ Kopri­vni­ci­. Nadzorni­ od­bor doni­o je­ pri­je­dlog odlu­ke­ o i­zboru­ Branka Vu­ljaka na m­je­sto pre­dsje­dni­ka Glavne­ sku­pšti­ne­ Podravke­ d.d. te­ Tom­e­ Troše­lja na m­je­sto za­m­je­ni­ka pre­dsje­dni­ka Glavne­ sku­pšti­ne­ Podravke­ d.d.

Na sje­dni­ci­ Nadzornog

odbora Podravke­ pre­dsje­d­ni­k Nadzornog odbora Mla­de­n Ve­dri­š podni­o je­ ostav­ku­ na m­je­sto pre­dsje­dni­ka i­ člana Nadzornog odbora, dok je­ Josi­p Pavlovi­ć podni­o ostavku­ na m­je­sto člana Nad­zornog odbora.

Pore­d toga, done­se­ni­ su­ pri­­je­dlozi­ odlu­ke­ o davanju­ ra­zrje­šni­ce­ članovi­m­a Uprave­ kojom­ se­ odobrava kako su­ vodi­li­ dru­štvo u­ prote­kloj go­di­ni­, te­ razrje­šni­ce­ članovi­m­a Nadzornog odbora kojom­ se­

odobrava nji­hov rad i­ obavlje­­ni­ nadzor vođe­nja poslova Podravke­ u­ 2007. godi­ni­.

Je­dnako tako, done­se­n je­ pri­je­dlog odlu­ke­ o razrje­­še­nju­ članova Nadzornog odbora Podravke­, zbog i­ste­­ka m­andata, Marka Eći­m­ovi­­ća, Mi­lana Artu­kovi­ća te­ Go­rana Gazi­vode­. Na sje­dni­ci­ je­ done­se­n i­ pri­je­dlog odlu­­ke­ o i­zboru­ Karm­e­n Anto­li­ć, Ni­kole­ Gre­gu­ra, Dam­i­­ra Kovači­ća, Darka Mari­nca i­ Branka Vu­ljaka na m­je­sto

članova Nadzornog odbora Podravke­. Nave­de­ni­ pri­je­dlo­zi­ odlu­ka u­pu­ću­ju­ se­ Gla­vnoj sku­pšti­ni­ Podravke­ d.d. na donoše­nje­.

Nakon donoše­nja odlu­ke­ o novom­ Nadzornom­ odboru­ Podravke­ na Glavnoj sku­p­šti­ni­ di­oni­čara, tre­bala bi­ se­ održati­ konsti­tu­i­raju­ća sje­­dni­ca Nadzornog odbora na kojoj će­ se­ i­m­e­novati­ pre­d­sje­dni­k Nadzornog odbora, a nakon toga i­ de­fi­ni­rati­ no­va Uprava Podravke­. n

� Broj 1883 • Petak, 30. svibnja 2008. �Broj 1883 • Petak, 30. svibnja 2008.

do­vo­lj­stvo­ vi­đe­ni­m i­ o­ni­me­ kako­ su u natj­e­canj­u s ve­li­ki­m žaro­m dj­e­ca sudj­e­lo­vala.

U fe­no­me­nalni­m natj­e­canj­i­­ma i­ pakle­no­j­ navi­j­ačko­j­ atmo­­sfe­ri­ vri­j­e­me­ j­e­ j­ako­ brzo­ pro­­lazi­lo­. Po­ završe­tku natj­e­canj­a usli­j­e­di­la j­e­ do­dj­e­la nagrada na­j­uspj­e­šni­j­i­ma. Prvo­ j­e­ pro­šlo­go­­di­šnj­o­j­ po­bj­e­dni­ci­ Mo­ni­ki­ Ma­li­ša do­di­j­e­lj­e­na nagrada Spo­rt­ski­h no­vo­sti­ i­ Po­dravke­ ­ po­ nj­e­zi­no­j­ že­lj­i­ ­ a to­ j­e­ put na no­­go­me­tno­ prve­nstvo­ u Brazi­l

2014. go­di­ne­. Pe­har o­vo­go­di­­šnj­e­m po­bj­e­dni­ku Čo­ko­li­no­ vi­­še­bo­j­ca pre­dao­ j­e­ po­to­m član Uprave­ Po­dravke­ Mi­ro­slav Vi­­tko­vi­ć, a Jo­si­p Lo­tar j­e­ za nagra­dno­ puto­vanj­e­ o­dabrao­ o­dlazak na no­go­me­tnu utakmi­cu Li­ge­ prvaka u Barce­lo­nu. Po­bj­e­dni­ca Čo­ko­li­na vi­še­bo­j­ca Katari­na Mi­­li­nko­vi­ć po­bj­e­dni­čki­ pe­har do­bi­­la j­e­ i­z ruku Zvo­ni­mi­ra Bo­bana,

a za svo­j­e­ puto­vanj­e­ ni­j­e­ se­ mo­gla o­dluči­ti­, pa j­o­j­ j­e­ za to­ o­stavlj­e­no­ j­o­š vre­me­na. Izj­a­

vi­la j­e­ samo­ kratko­ da j­e­ sre­tna i­ za nj­u su svi­ po­bj­e­dni­ci­. Mi­ro­­slav Vi­tko­vi­ć j­e­ u i­me­ Po­dravke­ po­nudi­o­ i­zne­nađe­nj­e­ i­ spe­ci­j­al­nu nagradu za Katari­nu ­ sti­pe­n­di­j­u za sre­dnj­o­ško­lsko­ o­brazo­­vanj­e­. Inače­, Katari­ni­na ži­vo­tna pri­ča j­e­ do­sta tužna, do­lazi­ i­z de­se­te­ro­člane­ o­bi­te­lj­i­ i­ danas ži­vi­ u do­mu u Nazo­ro­vo­j­ u Za­gre­bu. Že­lj­a j­o­j­ j­e­ nastavi­ti­ dalj­e­

ško­lo­vanj­a u sre­dnj­o­j­ za kuhara. Akti­vna j­e­ spo­rtaši­ca i­ bavi­ se­ s tri­ spo­rta.

Čestitka Bobanu na projektu­ Tre­ni­ram tri­ spo­rta, o­dbo­j­ku

i­ ro­nj­e­nj­e­, i­ re­kre­ati­vno­ se­ bavi­m ve­slanj­e­m. U ško­li­ sam po­bi­j­e­di­­la u natj­e­canj­u, ali­ kada sam tre­­bala i­ći­ u Umag na natj­e­canj­e­ ­ uhvati­la me­ tre­ma, kako­ ću j­a to­. Kad sam do­šla tu, ušla sam u po­­lufi­nale­ i­ fi­nale­ i­ re­kla sam sama se­bi­ ­ j­a to­ mo­gu, naj­bo­lj­a sam

o­d svi­h i­ i­de­m dalj­e­ i­ uspj­e­la sam. Vo­li­m se­ bavi­ti­ spo­rto­m, spo­rt­ski­ sam ti­p. Sti­pe­ndi­j­a ko­j­u sam o­vdj­e­ do­bi­la i­ te­ kako­ me­ i­zne­na­di­la. Naravno­ da sam sre­tna i­ ta će­ mi­ sti­pe­ndi­j­a puno­ znači­ti­ ­ re­­kla j­e­ Katari­na, te­ na kraj­u o­tkri­la kako­ j­o­j­ j­e­ ži­vo­tni­ san da nastavi­ s o­dbo­j­ko­m i­ da j­e­dno­m bude­ vr­hunska spo­rtaši­ca.

Po­ završe­tku natj­e­canj­a Mi­ro­­slav Vi­tko­vi­ć j­e­ i­staknuo­:

­ Če­sti­tam Zvo­ni­mi­ru Bo­ba­nu na o­vo­m pro­j­e­ktu ko­j­i­ se­ po­­

kazao­ vrlo­ uspj­e­šni­m. Po­drav­ka j­e­ tu vi­dj­e­la pri­li­ku stvo­ri­ti­ dj­e­­čj­i­ o­smi­j­e­h ko­j­i­ ne­ma ci­j­e­ne­. Po­­dravki­ j­e­ važan svaki­ po­tro­šač, ali­ i­sto­ tako­ i­ dj­e­ca i­ to­ smo­ s pro­j­e­kto­m Čo­ko­li­no­ vi­še­bo­j­ac naj­ko­nkre­tni­j­e­ i­ po­kazali­. Obi­šli­ smo­ sve­ župani­j­e­ u Hrvatsko­j­ i­ uspj­e­li­ u spo­rtske­ dvo­rane­ do­ve­­sti­ mlade­ lj­ude­ i­ to­ j­e­ ne­što­ naj­­po­zi­ti­vni­j­e­ u ci­j­e­lo­m o­vo­m pro­j­e­­ktu. Nastavi­t će­mo­ i­ dalj­e­ sa Čo­­ko­li­no­ vi­še­bo­j­ce­m i­ druži­t će­mo­ se­ i­ dalj­e­ ve­ć na j­e­se­n. n

Pi­še­: Vjekoslav IndirSni­mi­o­: Nikola Wolf

U Umagu j­e­ pro­šle­ sri­j­e­de­ o­držano­ o­vo­go­di­šnj­e­ fi­­nalno­ natj­e­canj­e­ Čo­ko­li­­

no­ vi­še­bo­j­ca. Bi­la j­e­ to­ svo­j­e­vr­sna kruna o­vo­go­di­šnj­e­g natj­e­ca­nj­a uče­ni­ka o­sno­vni­h ško­la di­­lj­e­m Li­j­e­pe­ naše­. Zahvalj­uj­ući­ zaj­e­dni­čko­m pro­j­e­ktu Po­drav­ke­ i­ Spo­rtski­h no­vo­sti­, Čo­ko­li­no­ vi­še­bo­j­ac ­ kao­ j­e­di­nstve­na smo­­tra spo­rtske­ rado­sti­ i­ dj­e­čj­e­ kre­­ati­vno­sti­ ­ završi­o­ j­e­ ti­me­ i­ svo­j­u drugu se­zo­nu.

Po­če­tak o­vo­go­di­šnj­e­ se­zo­ne­ Čo­ko­li­no­ vi­še­bo­j­ca bi­o­ j­e­ 28. ruj­na u Županj­i­, a o­vi­m vrlo­ uspj­e­šni­m fi­nalni­m natj­e­canj­e­m u Umagu o­no­ j­e­ po­stalo­ ve­ć ­ tra­di­ci­o­nalno­. Natj­e­canj­e­ u Umagu bi­lo­ j­e­ i­ j­ubi­larno­ ­ 50. (25 j­e­ o­dr­žano­ u pro­šlo­j­ i­ 25 u o­vo­j­ ško­l­sko­j­ go­di­ni­).

Sport zaslađen ČokolinomU natj­e­canj­u sudj­e­luj­u ukupno­

24 uče­ni­ka po­ ško­li­, 12 dj­e­vo­j­­či­ca i­ 12 dj­e­čaka, o­d pe­to­g do­ o­smo­g razre­da. Na svako­m ško­l­sko­m i­zlučno­m natj­e­canj­u po­bj­e­­đuj­e­ po­ j­e­dna dj­e­vo­j­či­ca i­ j­e­dan dj­e­čak. Natj­e­canj­e­ j­e­ po­di­j­e­lj­e­­no­ na če­ti­ri­ po­j­e­di­načna spo­rta i­ če­ti­ri­ e­ki­pna spo­rta. Po­j­e­di­na­čni­ spo­rto­vi­ su: atle­ti­ka (sko­k u dalj­ i­ spri­nt), slo­bo­dno­ bacanj­e­ u ko­š; pe­nali­ u no­go­me­tu te­ slo­bo­­dni­ udarci­ u ruko­me­tu, a e­ki­pni­ spo­rto­vi­ su po­te­zanj­e­ uže­ta, ska­kanj­e­ u vre­ćama, štafe­ta i­ štafe­­ta u o­te­žani­m uvj­e­ti­ma (vo­đe­nj­e­ ko­šarkaške­ lo­pte­). Po­re­d spo­rt­sko­g natj­e­canj­a uče­ni­ci­ se­ natj­e­­ču i­ u li­te­rarni­m rado­vi­ma ­ me­­đu svi­m uče­ni­ci­ma bi­ra se­ li­te­rar­ni­ rad na te­mu “Svi­j­e­t po­ tvo­m”. Stručna ko­mi­si­j­a hrvatski­h knj­i­­že­vni­ka o­d svi­h pri­sti­gli­h rado­va bi­ra naj­bo­lj­i­, a razre­d auto­ra ra­da Po­dravka nagrađuj­e­ dvo­dne­­vni­m bo­ravko­m u Ko­pri­vni­ci­ za vri­j­e­me­ o­državanj­a Re­ne­san­sno­g fe­sti­vala.

Naravno­, sve­ j­e­ to­ u svi­m ško­la­ma zaslađe­no­ slatki­m de­li­ci­j­ama

ko­j­e­ pruža Čo­ko­li­no­ ko­j­i­ uvi­j­e­k sve­ gle­date­lj­e­ i­ uče­ni­ke­ natj­e­cate­­lj­e­ nako­n natj­e­canj­a nagrađuj­e­ s Čo­ko­li­no­ po­klo­ni­ma.

Za do­maći­na o­vo­go­di­šnj­e­g fi­­nala Čo­ko­li­no­ vi­še­bo­j­ca o­dabra­na j­e­ OŠ Mari­j­e­ i­ Li­ne­ u Uma­gu. Atmo­sfe­ru ko­j­u su pri­re­di­la dj­e­ca o­ve­ ško­le­ na fi­nalno­m na­tj­e­canj­u bi­la j­e­ vi­še­ ne­go­ fantasti­­čna, do­sto­j­na upravo­ ve­li­ki­h fi­na­la. A kao­ što­ su auto­ri­ o­vo­g pro­­j­e­kta, Spo­rtske­ no­vo­sti­ i­ Po­drav­ka, i­ zami­sli­li­, Čo­ko­li­no­ vi­še­bo­j­ac uz spo­rt dj­e­ci­ daj­e­ pri­li­ku da upo­­znaj­u i­ go­ste­ ­ po­znate­ hrvat­ske­ spo­rtaše­. Tako­ su o­vo­ fi­nal­no­ natj­e­canj­e­ uve­li­čali­ o­vi­h da­na naj­spo­mi­nj­ani­j­i­ no­go­me­taš Luka Mo­dri­ć i­ i­zbo­rni­k Slave­n Bi­li­ć. Nj­i­ho­v ulazak u spo­rtsku dvo­ranu do­če­kan j­e­ s gro­mo­gla­sni­m skandi­ranj­e­m. Po­re­d nj­i­h, u spo­rtsko­j­ dvo­rani­ bi­le­ su i­ druge­ po­znate­ o­so­be­ i­z spo­rta, zabave­ i­ j­avno­g ži­vo­ta. Spo­me­ni­mo­ pro­­slavlj­e­no­g ko­šarkaša Franj­u Ara­po­vi­ća, ko­j­e­ga j­e­ te­ško­ bi­lo­ ne­ za­mi­j­e­ti­ti­ u dvo­rani­.

Trenirajte za novu sezonu!Grado­nače­lni­k Umaga Vlado­

Kralj­e­vi­ć j­e­ na samo­m po­če­tku fi­­nalno­g natj­e­canj­a svi­ma zaže­li­o­ do­bro­do­šli­cu, a svi­m natj­e­cate­lj­i­­ma puno­ uspj­e­ha.

Tu su bi­li­ i­ pre­dstavni­ci­ Po­­dravke­, di­re­kto­r Po­dravki­no­g

Marke­ti­nga Ro­me­o­ Naki­ć i­ član Uprave­ Po­dravke­ Mi­ro­slav Vi­tko­­vi­ć, ko­j­i­ j­e­ na po­če­tku po­zdravi­o­ sve­ pri­sutne­ a po­se­bno­ dj­e­cu na­tj­e­cate­lj­e­. Re­kao­ j­e­ kako­ se­ Čo­ko­­li­no­ sve­ vi­še­ razvi­j­a i­ raste­ te­ j­e­ dj­e­cu po­zvao­ da po­čnu tre­ni­ra­ti­ kako­ bi­ na j­e­se­n bi­li­ spre­mni­ sudj­e­lo­vati­ u no­vo­j­ se­zo­ni­ Čo­ko­­li­no­ vi­še­bo­j­ca. Uj­e­dno­ se­ zahva­li­o­ Zvo­ni­ Bo­banu be­z ko­j­e­ga ne­ bi­ bi­lo­ o­vo­g pro­j­e­kta, a zahvali­o­ j­e­ i­ Luki­ i­ Slave­nu što­ su do­šli­ uve­li­čati­ o­vo­ natj­e­canj­e­. Dj­e­cu j­e­ s ne­ko­li­ko­ pri­go­dni­h ri­j­e­či­, ali­ po­praće­ni­h burni­m navi­j­anj­e­m, po­zdravi­o­ i­ hrvatski­ no­go­me­tni­ i­zbo­rni­k Slave­n Bi­li­ć. Dvo­rano­m se­ i­sto­g mo­me­nta i­z dj­e­čj­i­h grla zao­ri­lo­ Hrvatska, Hrvatska, Hr­vatska... a po­to­m i­ pj­e­sma ”Ne­ka pati­ ko­ga sme­ta, Hrvatska j­e­ pr­vak svi­j­e­ta”.

U zabavno­m di­j­e­lu atmo­sfe­ru su po­di­zali­ i­ po­pularni­ pj­e­vači­ La­na Jurče­vi­ć i­ Luka Ni­že­ti­ć i­zvo­đe­­nj­e­m svo­j­i­h po­pularni­h hi­to­va. U pauzi­ natj­e­canj­a pro­glaše­ni­ su i­ naj­bo­lj­i­ o­vo­go­di­šnj­i­ li­te­rarni­ ra­do­vi­ “Svi­j­e­t po­ tvo­m”. Za o­vo­go­­di­šnj­i­ naj­bo­lj­i­ li­te­rarni­ rad pro­gla­še­n j­e­ rad Luke­ Ko­vača, uče­ni­ka 7. b OŠ Vladi­mi­r Nazo­r i­z Plo­ča, ko­j­i­ će­ za nagradu sa svo­j­i­m ra­zre­do­m po­sj­e­ti­ti­ Ko­pri­vni­cu.

U samo­m natj­e­canj­u bi­lo­ j­e­ vr­lo­ zani­mlj­i­vo­ i­ nape­to­ i­ u tako­ ve­li­ko­j­ i­ j­ako­j­ ko­nkure­nci­j­i­ ni­j­e­

bi­lo­ lako­ po­bi­j­e­di­ti­, a po­bj­e­dni­k me­đu uče­ni­ci­ma do­bi­ve­n j­e­ te­k nako­n “pri­pe­tavanj­a” kada su se­ dva Slavo­nca, Jo­si­p Lo­tar i­z Žu­panj­e­ i­ Ivan Ro­mi­ć i­z Kutj­e­va, o­gle­dali­ u ruko­me­tni­m se­dme­rci­­ma. Po­bi­j­e­di­o­ j­e­ na kraj­u Jo­si­p Lo­­tar i­z Županj­e­ i­ tako­ po­stao­ uku­pni­m po­bj­e­dni­ko­m u muško­j­ ko­nkure­nci­j­i­. U že­nsko­m di­j­e­lu natj­e­canj­a ukupno­m po­bj­e­dni­­co­m po­stala j­e­ Katari­na Mi­li­nko­­vi­ć i­z Zagre­ba. Svi­ ko­j­i­ su bi­li­ na o­vo­go­di­šnj­e­m fi­nalno­m Čo­ko­li­­no­ vi­še­bo­j­cu ni­malo­ ni­su kri­li­ za­

Podravka na burzi

Ratko Petak iz Belupa∆ moj hobi

No­go­met, ples i glu­ma preo­ku­pacije su­ dečka iz Đeleko­v­caPi­še­: Slavko PetrićSni­mi­o­: Berislav Godek

Harmo­ni­ka, s ko­j­o­m se­ danas ri­j­e­tko­ druži­, bi­­la j­e­ prvi­ Ratko­v zani­­

maci­j­ski­ i­zbo­r za pučko­ško­l­ski­h đe­le­ko­ve­čki­h dana. Be­z no­go­me­ta pre­ko­ puta ro­di­te­lj­­sko­g do­ma ni­j­e­ i­šlo­, a nj­e­go­v j­e­ o­dabi­r bi­lo­ čuvanj­e­ mre­že­ u mladi­ma Osvi­ta za ko­j­i­ i­ danas zdušno­ navi­j­a. Brani­o­ j­e­ na go­­lu, svi­rao­ u ško­li­, a uz po­mo­ć se­stara usvaj­ao­ ple­sne­ ko­rake­ što­ će­ ga kasni­j­e­ do­ve­sti­ na ple­­sni­ po­di­j­ đe­le­ko­ve­čko­g Kultur­no­ pro­svj­e­tno­g društva. Ple­sa­lo­ se­ na ško­lski­m čaj­ankama a na zabavama bi­lo­ j­e­ pre­sti­žno­

tko­ j­e­ znao­ ple­sati­. Ple­sno­ j­e­ Ratko­ po­če­o­ u KPD­u, prva umj­e­tni­čka vo­di­te­lj­i­ca fo­lklo­r­ne­ druži­ne­ Nada Še­ši­ć ­ Fli­s naj­vi­še­ j­e­ i­ pruži­la Ratko­vo­j­ ple­sno­j­ ge­ne­raci­j­i­ ko­j­a j­e­ o­si­m nastupa na po­dravsko­m po­­dručj­u o­stavi­la traga i­ u Zagre­­bu, na mo­ru, Mađarsko­j­, te­ na državno­m natj­e­canj­u. Ratko­ vo­li­ svaki­ ple­s, ali­ po­štuj­e­ pri­n­ci­p ”do­maće­ j­e­ do­maće­” i­ đe­le­­ko­ve­čku zahvalnu publi­ku ko­­j­o­j­ duguj­e­ afi­rmaci­j­u. Uz ple­s Ratko­ j­e­ kre­nuo­ i­ s glumo­m. Prvo­ su to­ u društvu ve­zali­ uz fo­lklo­rne­ nastupe­ i­ ske­če­vi­ma do­punj­avali­ pro­gram, a po­sli­­j­e­ samo­stalno­ i­ tako­ do­bro­ da su na j­e­dno­m župani­j­sko­m na­

tj­e­canj­u nagrađe­ni­ za naj­bo­lj­u že­nsku i­ mušku ulo­gu. Po­se­­bni­ su u to­me­ što­ do­ sada ni­­su glumi­li­ ni­šta vi­đe­no­, ni­šta ne­ vj­e­žbaj­u na te­me­lj­u zapi­sa, ve­ć sve­ i­zvo­de­ vlasti­to­m i­magi­­naci­j­o­m. Tro­j­ka Šte­fi­ca, Ratko­ i­ Kre­šo­ naj­bo­lj­a j­e­ u humo­ri­sti­­čki­m i­zve­dbama na do­bro­na­mj­e­ran nači­n. Za Ratka ple­s i­ gluma su lj­e­po­ta, druže­nj­e­, ali­ i­ o­bve­za, bar j­e­dno­m tj­e­dno­, kada se­ vj­e­žba za nastupe­ ko­­j­i­h i­ma sve­ vi­še­.

Za Do­mo­vi­nsko­g rata Ratko­ j­e­ pro­lazi­o­ kro­z ”Sci­le­ i­ Hari­­bde­” s haubi­čari­ma na no­vlj­an­sko­m rati­štu. Bi­lo­ j­e­ gusto­, a današnj­i­ ple­s i­ gluma dj­e­lo­tvo­r­na su re­laksi­raj­uća akti­vno­st i­

o­tklo­n o­d stre­so­va. Ratko­ či­ta puno­, i­ to­ sve­, pa i­ i­nte­rne­tske­ sadržaj­e­. Je­dno­ vri­j­e­me­ kupo­­vanj­e­ knj­i­ga bi­o­ mu j­e­ svo­j­e­vr­sni­ ho­bi­, a kuća zatrpana knj­i­­gama, me­đu ko­j­i­ma j­e­ i­ ne­i­zo­­stavna Bi­bli­j­a, knj­i­ga či­j­i­ sadr­žaj­ bi­ svatko­ tre­bao­ spo­znati­. Kaže­ da se­ svi­ drži­mo­ to­ga slo­­va, bi­lo­ bi­ nam j­ako­ li­j­e­po­. U po­slj­e­dnj­e­ vri­j­e­me­ o­pe­t se­ vra­ti­o­ knj­i­zi­ i­ nj­o­j­ po­sve­ćuj­e­ vi­še­ vre­me­na ne­go­ te­le­vi­zi­j­i­ na ko­­j­o­j­ pre­dno­st daj­e­ spo­rtu i­ do­ku­me­natarni­m e­mi­si­j­ama. Lj­ubi­­te­lj­ j­e­ puto­vanj­a. S fi­rmo­m i­de­ na sve­ i­zle­te­. Vi­di­o­ j­e­ Pari­z, po­­do­sta Euro­pe­. Vo­li­ gle­dati­, fo­­to­grafi­rat i­ u ve­li­ki­m grado­vi­­ma o­bi­ći­ crkve­.

Sre­dnj­u ško­lu završi­o­ j­e­ Ra­tko­ u Ko­pri­vni­ci­ putuj­ući­ bi­ci­­klo­m i­li­ auto­buso­m, zavri­ši­o­ j­e­ za stro­j­o­bravara i­ s ti­m zani­­manj­e­m zapo­sli­o­ se­ u Be­lupu pri­j­e­ 23 go­di­ne­. Te­ 1985. go­­di­ne­ stao­ j­e­ po­d ”ko­mandu” Bo­ži­ce­ Ko­s, a o­na i­ danas o­cj­e­­nj­uj­e­ rad stro­j­o­bravara u po­­go­nu ko­j­i­ pazi­ na uči­nko­vi­to­st stro­j­e­va ko­j­i­ paki­raj­u li­j­e­ko­ve­. Po­sao­ ni­j­e­ fi­zi­čki­ napo­ran, ali­ ko­mpj­uto­rski­ zahtj­e­van, a rad po­d lampama stvara po­se­bne­ uvj­e­te­. Svaki­ stro­j­ j­e­ zase­ban, svaki­ li­j­e­k i­ma svo­j­u zašti­tu. Opre­z j­e­ uvi­j­e­k po­tre­ban. Uz to­ j­o­š i­ rad u tri­ smj­e­ne­, a Ra­tko­ i­sti­če­ da ni­j­e­ ni­kada zbo­g ple­sa i­li­ glume­ bi­lo­ pro­ble­ma

sa zamj­e­nama i­li­ ne­či­m dru­gi­m na po­slu.

Đe­le­ko­ve­čki­ ne­že­nj­a o­dlazi­ ne­dj­e­lj­o­m na utakmi­ce­ kluba za ko­j­i­ j­e­ brani­o­, a u svako­j­ pri­­li­ci­ staj­e­ na go­l na Be­lupo­vi­m radni­čki­m i­grama. U đe­le­ko­ve­­čko­m KPD­u ple­še­ manj­e­, a glumi­ vi­še­ te­ kro­z tradi­ci­o­nal­nu mani­fe­staci­j­u ”Crve­ni­ ma­ko­vi­” sa svo­j­i­m sumj­e­štani­ma pri­do­no­si­ kulturno­m pro­no­su Mi­ški­ni­no­g i­ Vi­ri­uso­vo­g umj­e­­tni­čko­g dj­e­la. n

Finalnim natjecanjima u Umagu završena druga sezona Čokolino višebojca

Zahv­alju­ju­ći zajedničko­m pro­jektu­ Po­drav­ke i Spo­rtskih no­v­o­sti, Čo­ko­lino­ v­išebo­jac po­stao­ je v­rhu­nac spo­rtske rado­sti ško­lske djece

- Podravka je i inače firma koja je poznata da pu­no daje i u­laže u­ hrvatski sport. Za svaku­ pohva-lu­ što je Podravka prepoznala i u­klju­čila se u­ jedan ovakav feno-menalan projekt - rekao nam je Slaven Bilić te nadodao ka-ko i on koristi Čokolino, poseb-no u­ zadnjih desetak godina - u­z svog sina.- Ovdje je danas stvarno feno-menalno, jako je lijep program i odu­ševljen sam onime što sam vidio. Ovo ovdje je definitivno potrebno djeci - bio je jasan Lu­-ka Modrić, otkrivši da je i on, kao Slaven Billić, jedan je od po-trošača Čokolina te ga preporu­-ču­je djeci jer je - fenomenalan.- Prošle smo godine pu­no u­čini-li, a ova godina je u­ svakom smi-slu­ dru­gačija od prijašnje. Po-dravka pu­no u­laže i mi to mo-ramo vratiti i mi to cijenimo.

Našli smo se na zajedničkom projektu­ kao što su­ lju­bav pre-ma sportu­ i djeci, lju­bav pre-ma našoj zemlji i prema svome mjestu­ i svojoj školi. No, ovo ni-je samo sportski projekt, već je i ku­ltu­rno-u­mjetnički, jer ima-mo i nastu­pe i plesove, literar-ne radove. Stoga i Podravka i svi mi zajedno moramo biti po-nosni na to. Ovo je veliki osjećaj za dru­štvenu­ odgovornost, koja ovdje nije izlizana fraza već Po-dravka na najkonkretniji način ovdje potvrđu­je da to ima stvar-no u­ sebi i da je osjeća. Vjeru­-jem da ovakvi projekti stvarno na najživlji i najkonkretniji na-čin u­tječu­ na poboljšanje naše zemlje i našeg dru­štva - rekao nam je Zvonimir Boban koji je onako u­spu­t otkrio kako bez Čo-kolino namaza za njega palačin-ke ne postoje.

I finalno natjecanje Čokolino višebojca odvijajalo se u­z asistenciju­ sportskih idola

Finalisti Čokolino višebojca

Finalno natjecanje Čokolino višebojca u­ Umagu­ proteklo je u­ fantastičnoj atmosferi

Sve pohvale Čokolino višebojcu i - Čokolinu

Miroslav Vitković s u­ku­pnim pobjednicima ovogodišnjeg Čokolino višebojca Katarinom Milinković iz Zagreba i Josipom Lotarom iz Žu­panje

Osim asistencije malim sportašima Lu­ka, Slaven i Zvone imali su­ i pu­ne ru­ke posla s potpisivanjem lopti, majica i svega što se djeci našlo pri ru­ci kako bi im ostala u­spomena na su­sret sa svojim sportskim idolima

Bilić, Modrić i Boban:

Na sj­e­dni­ci­ Go­spo­darsko­g vi­j­e­ća HGK ­ Župani­j­ske­ ko­­mo­re­ Ko­pri­vni­ca, o­držane­ 27. svi­bnj­a po­d pre­dsj­e­da­nj­e­m Mi­ro­slava Vi­tko­vi­ća, glavna te­ma j­e­ bi­la ­ ko­n­

kure­ntno­st hrvatsko­g go­spo­darstva pre­d ulazak u EU, to­čni­j­e­ kako­ će­ ulazak u e­uro­psko­ atlantske­ i­nte­graci­j­e­ utj­e­cati­ na hr­vatsko­ go­spo­darstvo­ i­ ko­j­e­ su zapravo­ mo­guće­ mj­e­re­ za po­di­­zanj­e­ ko­nkure­ntno­sti­. Opši­ran i­ de­talj­an uvo­d u tu te­mu dao­ j­e­ pre­dsj­e­dni­k Uprave­ đurđe­vačko­g Rasca Frane­ Frani­če­vi­ć o­bradi­vši­ pri­ to­m hrvatsko­ i­ glo­balna trži­šta, pi­tanj­a e­ne­rgi­j­e­, lj­udski­h re­sursa, radne­ snage­, ci­j­e­ne­ rada, si­ro­vi­ne­, te­hno­lo­gi­­j­e­, pro­dukti­vno­st, razvo­j­ i­ e­ko­lo­gi­j­e­ te­ pri­ to­m zaklj­uči­o­:

­ Do­maće­ trži­šte­ j­e­ malo­ i­ ne­do­statno­ za značaj­ne­ go­spo­dar­ske­ uzle­te­, do­k j­e­ i­no­ze­mno­ ne­do­vo­lj­no­ do­stupno­ j­e­r ne­ma­mo­ do­vo­lj­no­ kvali­te­tni­h pro­i­zvo­da za po­nudi­ti­ na glo­balno­m trži­štu. Oso­bno­ pro­cj­e­nj­uj­e­m da po­li­ti­čko­ ši­re­nj­e­ trži­šta, a to­ pri­j­e­ sve­ga znači­ ulazak Hrvatske­ u EU ne­će­ značaj­ni­j­e­ po­mo­­ći­ u ši­re­nj­u trži­šta, do­k će­ ulazak u NATO do­ni­j­e­ti­ ne­ke­ spo­ra­di­čne­ po­slo­ve­ o­grani­če­no­m di­j­e­lu go­spo­darstva. Ci­j­e­na e­ne­r­gi­j­e­ ko­d nas pri­bli­žno­ j­e­ i­sta kao­ u o­kruže­nj­u, a što­ se­ ti­če­ si­­ro­vi­na, di­j­e­li­mo­ sudbi­nu glo­balno­g trži­šta u ve­ći­ni­ slučaj­e­va. Na žalo­st, i­mamo­ skupu i­ ne­do­vo­lj­no­ o­brazo­vanu radnu sna­gu što­ i­sto­ utj­e­če­ na razvo­j­, te­hno­lo­gi­j­u i­ pro­dukti­vno­st. Ula­ganj­a u to­m smj­e­ru ne­do­statna su za po­di­zanj­e­ ko­nkure­ntno­­sti­ zbo­g i­zrazi­to­ ni­ske­ akumulaci­j­e­. Za te­ se­gme­nte­ manj­i­ di­o­ se­ i­zdvaj­a i­z vlasti­te­ akumulaci­j­e­, a ve­ći­ i­z skupi­h kre­di­ta. Po­ pi­tanj­u e­ko­lo­gi­j­e­, prate­ći­ svj­e­tske­ tre­ndo­ve­ i­mat će­mo­ ve­ći­h tro­ško­va u o­stvare­nj­u razvo­j­ni­h pro­j­e­kata, ali­ će­ to­ dugo­ro­čno­ po­di­ći­ ko­nkure­ntno­st po­j­e­di­ni­h grana go­spo­darstva. Ne­ki­ će­ mo­žda re­ći­ da j­e­ o­vo­ vrlo­ stro­ga o­cj­e­na ko­nkure­ntno­sti­ i­ j­a se­ slaže­m da o­na ne­ vri­j­e­di­ za sve­ go­spo­darske­ subj­e­kte­ u Hrvat­sko­j­, j­e­r i­mamo­ ko­mpani­j­a ko­j­e­ su se­ do­kazale­ na glo­balno­m trži­štu­Me­đuti­m, ne­ radi­ se­ o­ ve­li­ko­m bro­j­u takvi­h go­spo­dar­ski­h subj­e­kata o­d ko­j­i­h j­e­ do­bar di­o­ nj­i­h u strano­m vlasni­štvu pa i­m j­e­ pri­stup glo­balno­m trži­štu o­lakšan ­ re­kao­ j­e­ Frani­če­­vi­ć. Go­to­vo­ alarmantnu si­tuaci­j­u u hrvatsko­m go­spo­darstvu, gdj­e­ go­spo­darski­ po­te­nci­j­al ne­ mo­že­ prati­ti­ po­tro­šnj­u o­ve­ ze­­mlj­e­ po­tkri­j­e­pi­li­ su či­nj­e­ni­cama i­ o­stali­ člano­vi­ Go­spo­darsko­g vi­j­e­ća i­zni­j­e­vši­ pri­mj­e­re­ i­z vlasti­to­g i­skustva te­ pri­ to­m nagla­si­li­ da bi­ po­d hi­tno­ tre­balo­ po­radi­ti­ na po­ve­ćanj­u pro­i­zvo­dnj­e­, ali­ i­zvo­zne­ o­ri­j­e­ntaci­j­e­. Pri­ to­m bi­ sre­di­šnj­a vlast tre­bala stvo­­ri­ti­ po­duze­tni­čku kli­mu i­ uklo­ni­ti­ bro­j­ne­ bi­ro­kratske­ bari­j­e­re­. Tako­đe­r, valj­a po­o­štri­ti­ po­re­znu po­li­ti­ku, ali­ i­ pažlj­i­vi­j­e­ razra­di­ti­ po­re­zne­ o­lakši­ce­ te­ ne­mo­de­rnu, rascj­e­pkanu i­ ko­ntradi­­kto­rnu zako­nsku re­gulati­vu napo­ko­n do­ve­sti­ u re­d.

­ Jasno­ mo­ramo­ po­kazati­ gdj­e­ su naše­ do­dane­ vri­j­e­dno­sti­ i­ gdj­e­ j­e­ naše­ mj­e­sto­ na glo­balno­m trži­štu ­ re­zi­mi­rao­ j­e­ na sa­stanku pre­dsj­e­dni­k Vi­tko­vi­ć te­ naj­avi­o­ kako­ će­ se­ u ruj­nu o­r­gani­zi­rati­ pro­ši­re­na sj­e­dni­ca Go­spo­darsko­g vi­j­e­ća na ko­j­u će­ bi­ti­ po­zvani­ pre­dstavni­ci­ po­li­ti­ke­ u sre­di­šnj­o­j­ vlasti­ i­z naše­g kraj­a ko­j­i­ma će­ bi­ti­ pre­ze­nti­rani­ zaklj­učci­ o­ve­ te­matske­ sj­e­dni­­ce­. B. Fabijanec

Gospodarsko vijeć HGK - Županijske komore Koprivnica

Tematska sjednica o konkurentnosti hrvatskog

gospodarstva

PODR-R-A 21-28.05.2008.

365.00

390.00

415.00

440.00

21.5.08/ 23.5.08 26.5.08 27.5.08 28.5.08

CijenaKn

0

100,000

200,000

300,000

400,000

PrometKn

PrometCijena

Datu­m Vrijednosnica Cijena Promet

21.5.2008 PODR-R-A 420.00 235,811.56

23.5.2008 PODR-R-A 412.15 336,235.70

26.5.2008 PODR-R-A 398.50 84,529.35

27.5.2008 PODR-R-A 400.12 16,410.82

28.5.2008 PODR-R-A 402.00 283,736.80

� Broj 1883 • Petak, 30. svibnja 2008. �Broj 1883 • Petak, 30. svibnja 2008.

Pi­še: Slavko PetrićSni­mi­o: Nikola Wolf

Vi­še od rezul­ta­ta­, posl­je­dnja­ uta­kmi­ca­ u doi­gra­­va­nju za­ prva­ka­ i­zmeđu

Podra­vke Vegete i­ Trešnjevke bi­t će pa­mćena­ po sveča­nosti­­ma­. Na­ početku su se gl­eda­te­l­ji­, stručno vodstvo, čl­a­novi­ upra­ve i­ sui­gra­či­ce oprosti­l­i­ od Boži­ce Pa­l­či­ć koja­ je tu večer odi­gra­l­a­ posl­jednju sl­užbenu uta­kmi­cu za­ kl­ub koji­ ni­je mi­­jenja­l­a­, bi­l­a­ u njemu 26 godi­na­ i­ s nji­me osvoji­l­a­ svi­h 15 prven­stveni­h na­sl­ova­ u Hrva­tskoj i­ još je uvi­jek jedna­ od na­jbo­l­ji­h reprezenta­ti­vki­. Sveča­nost je bi­l­a­ i­ na­ kra­ju ka­da­ su Po­dra­vki­ne i­gra­či­ce pri­mi­l­e zl­a­­tne meda­l­je i­ peha­r za­ osvoje­no prvenstvo bez i­zgubl­jenog boda­. Otvoren je i­ sl­a­vl­jeni­čki­ ša­mpa­nja­c i­ prosl­a­vl­jen je još jeda­n na­sl­ov u dugom ni­zu, i­ na­ tome i­gra­či­ca­ma­ i­ vodstvu kl­uba­ ­ i­skrene česti­tke.

Na­ sreću, ni­su se obi­sti­ni­l­a­ očeki­va­nja­ o neza­ni­ml­ji­vosti­ sa­me i­gre. Za­ to su se pobri­nu­l­e gošće odi­gra­vši­ jedno od svo­ji­h bol­ji­h i­zda­nja­. U sa­mom početku uta­kmi­ce Trešnjevka­ je dobro vezl­a­ oko Podra­vki­­

ne obra­ne, a­l­i­ i­ tol­i­ko gri­ješi­­l­a­ da­ je hi­tra­ Ma­ja­ Zebi­ć na­ni­­za­l­a­ kontri­ za­ rezul­ta­t koji­ je u 20. mi­nuti­ bi­o 12:8 da­ bi­ po­tom bi­l­a­ za­bi­l­ježena­ i­ na­jma­­nja­ ra­zl­i­ka­ na­ uta­kmi­ci­ (12:9), a­ na­ pol­uvremenu je bi­l­o se­da­m ra­zl­i­ke (19:12), što je rea­l­­ni­ odra­z ul­oženog u i­gru.

U na­sta­vku gošće se drže do­bro, a­ prvo vodstvo od osa­m

ra­zl­i­ke Podra­vka­ ostva­ruje u 40. mi­nuti­ i­ to se sta­l­no bi­l­ježi­­l­o do kra­ja­ susreta­. Trener Po­dra­vke Zovko oči­to i­ma­ već i­zba­l­a­nsi­ra­nu i­gru za­ posebne na­mjene pa­ mu jedne i­gra­či­ce stva­ra­ju rezul­ta­tsku prednost, a­ druge je u na­sta­vku održa­va­­ju. Ta­kvu su ul­ogu uspješno u drugom di­jel­u odi­gra­l­e sve fu­ri­ozni­ja­ Ma­ja­ Kožnja­k i­ preci­­

zna­ Ani­ta­ Ga­će. Na­kon osva­ja­nja­ još jednog

trofeja­ trener Zdra­vko Zovko je reka­o:

­ Zna­l­o se da­ smo bol­ji­ od drugi­h eki­pa­ u Hrva­tskoj, a­l­i­ ra­duje što smo do kra­ja­ prven­stva­ za­drža­l­i­ koncentra­ci­ju i­ vi­še nego profesi­ona­l­no odi­gra­­l­i­ sve uta­kmi­ce. Osi­m prven­stva­ vesel­i­ što smo ove godi­ne vra­ti­l­i­ i­ kup u Kopri­vni­cu. Ra­­duje na­s i­ poda­ta­k da­ smo pr­venstvo i­ kup osvoji­l­i­ bez po­ra­za­ s prosjekom veći­m od 30 gol­ova­ po susretu. Sl­a­vl­jeni­ca­ Boži­ca­ Pa­l­či­ć (koja­ ni­je i­ma­­l­a­ sreće posti­ći­ u za­vršnoj uta­­kmi­ci­ vi­še od gol­a­) rekl­a­ je da­ joj je na­ kra­ju jedi­no ža­o što ni­su uspjel­e u pol­ufi­na­l­u Kupa­ kupova­ pobi­jedi­ti­ La­rvi­k, jer su i­gra­nje u fi­na­l­u za­sl­uži­l­e.

U uta­kmi­ci­ za­ još jednu po­tvrdu već osvojenog na­sl­ova­ za­ Podra­vku Vegetu i­gra­l­e su: Žderi­ć, Jel­či­ć, Kožnja­k 4, Pa­l­­či­ć 1, Todorovska­ 2, Lovra­k 2, Zebi­ć 4, Ga­će 6, Horva­t 2, Fra­­ni­ć 2 (1), Pa­si­čni­k 2, Bul­a­th 6 (2), Ta­ta­ri­. n

Godi­šnji­ odmori­ kuca­­ju na­ vra­ta­! Nemojte dopusti­ti­ da­ va­m l­oše

zdra­vstveno sta­nje pokva­ri­ du­go očeki­va­na­ za­dovol­jstva­.

Ako redovno oba­vl­ja­te si­ste­ma­tski­ pregl­ed svoga­ orga­ni­­zma­, onda­ je upra­vo dobro vri­jeme za­ to oko mjesec do mjesec i­ pol­ da­na­ pri­je puto­va­nja­. Li­ječni­ci­ mogu otkri­­ti­ neki­ potenci­ja­l­ni­ probl­em i­ sa­vjetova­ti­ va­s ka­ko postupi­ti­ a­ko se on za­i­sta­ i­ poja­vi­. Ako uzi­ma­te neke l­i­jekove, l­i­ječni­k će propi­sa­ti­ dovol­jno toga­ da­ va­m tra­je kroz či­ta­v odmor i­zva­n mjesta­ ži­vl­jenja­ (a­ko no­si­te na­oča­l­e, bi­t će uputno po­ni­jeti­ i­ jedne rezervne!).

Ka­da­ pl­a­ni­ra­te desti­na­ci­ju

odmora­, preventi­vno medi­ci­n­sko pl­a­ni­ra­nje mora­ odi­gra­­ti­ ul­ogu. Osobe koje i­ma­ju sr­ča­ne i­l­i­ pl­ućne probl­eme, tre­ba­ju i­zbjega­va­ti­ zeml­je na­ vi­­soki­m na­dmorski­m vi­si­na­ma­. Iscrpl­jenost sta­l­ni­m putova­nji­­ma­ je vjeroja­tno na­jveći­ nepri­­ja­tel­j turi­sta­, ta­ko da­ je dobro pl­a­ni­ra­ti­ jeda­n i­l­i­ dva­ da­na­ odmora­ sva­ki­ tjeda­n, odnosno ponovno ”uzeti­ gori­vo”.

Koristite vodu u bocama“Morska­ bol­est”, bol­est kreta­­

nja­, koja­ još od da­vni­na­ muči­ putni­ke, u vel­i­koj mjeri­ je do­vedena­ pod kontrol­u. Na­jče­šće je pra­ćena­ mučni­nom, po­vra­ća­njem, znojenjem i­ bl­jedi­­l­om. To je rea­kci­ja­ na­ poseba­n na­či­n kreta­nja­: pl­ovi­dba­ mo­rem, l­etenje a­vi­onom, vožnja­ a­utomobi­l­om, a­utobusom i­l­i­ sl­. Postoje mnogi­ djel­otvor­ni­ l­i­jekovi­ proti­v osjeća­ja­ mu­čni­ne. Ako putujete brodom, smjesti­te se što bl­i­že vodenoj l­i­ni­ji­, gdje je va­l­ja­nje, ba­ca­nje na­jma­nje. Ako ste na­ pa­l­ubi­, usmjera­va­jte svoj pogl­ed pre­ma­ hori­zontu ka­ko bi­ste sma­­nji­l­i­ vrtogl­a­vi­cu. Pokuša­jte l­e­ći­ na­ l­eža­l­jku, smješta­jući­ gl­a­­vu prema­ na­tra­g. Isto ta­ko, a­ko va­m i­ l­et a­vi­onom i­za­zi­va­

mučni­ne, na­gni­te na­sl­on sjedi­­šta­ ma­l­o prema­ na­tra­g i­ osl­o­ni­te gl­a­vu. Testovi­ su poka­za­l­i­ da­ je drža­ti­ gl­a­vu na­gnutu pre­ma­ na­tra­g, bez obzi­ra­ na­ pol­o­ža­j osta­tka­ ti­jel­a­, od na­jveće pomoći­ u borbi­ proti­v “mor­ske bol­esti­”.

Česta­ pogrešna­ predodžba­ je da­ je “promjena­ vode” odgo­vorna­ za­ žel­uča­no­cri­jevne smetnje, od koji­h neri­jetko pa­te turi­sti­, putni­ci­ ka­d do­đu u neki­ novi­ kra­j. U 99 po­sto sl­uča­jeva­ prol­jev je uzroko­va­n konta­mi­ni­ra­nom vodom i­l­i­ hra­nom (ba­kteri­je, vi­rusi­, protozoa­). Preporučl­ji­vo je na­ putova­nji­ma­ kori­sti­ti­ vodu ku­pl­jenu u boca­ma­.

Ne propustite cijepljenje!U neki­m bl­i­skoi­stočni­m i­ a­fri­­

čki­m zeml­ja­ma­, gdje su nešto ni­ži­ hi­gi­jenski­ sta­nda­rdi­, neće bi­ti­ na­odmet ma­l­o vi­še pri­pa­­zi­ti­ na­ pori­jekl­o ml­i­jeka­ i­ ml­i­je­čni­h proi­zvoda­, mesa­ i­td. Na­­stojte da­ ne pri­ređujete prebr­zo i­ previ­še i­znena­đenja­ svom proba­vnom susta­vu (ja­ki­ za­či­­ni­, uma­ci­ i­td.). Da­jte mu ma­l­o vremena­ da­ se pri­l­a­godi­. Upu­tno je ne na­gl­o na­va­l­i­ti­ i­ na­ vo­će, jer mnoge vrste voća­ i­ma­ju l­a­ksa­ti­vni­ uči­na­k.

Oba­vezna­ su i­ preporučena­ ci­jepl­jenja­ pri­je putova­nja­ u i­nozemstvo. Za­ veći­nu zema­­l­ja­ srednje i­ Južne Afri­ke, ka­o i­ za­ južnu Ameri­ku, oba­vezno je ci­jepl­jenje proti­v žute gro­zni­ce. Za­ i­ste zeml­je, ka­o i­ za­ Da­l­eki­ i­stok, oba­vezna­ je a­nti­­ma­l­a­ri­čna­ za­šti­ta­ (poni­jeti­ sa­ sobom ta­bl­ete!).

Bez obzi­ra­ na­ desti­na­ci­ju, uvi­jek je preporučl­ji­vo ci­jepi­ti­ se proti­v hepa­ti­ti­sa­ B (mogući­ ri­zi­čni­ spol­ni­ odnosi­ i­ pri­jenos i­nfekci­je putem krvi­!).

Ukol­i­ko se putuje u zeml­je ni­­žeg hi­gi­jenskog sta­nda­rda­, pre­poručuje se ci­jepl­jenje proti­v hepa­ti­ti­sa­ A i­ ti­fusa­.

Bl­a­gi­ di­šni­ i­ cri­jevni­ probl­e­mi­ su na­jčešće smetnje turi­­sta­, što će obi­čno dobro rea­gi­­ra­ti­ na­ uzi­ma­nje puno tekući­­ne, di­jetu, odmor i­ protok vre­mena­. Ra­zuml­ji­vo, u sl­uča­ju težeg obol­jenja­ oba­vezno se ja­­vi­ti­ l­i­ječni­ku.

Putova­nje treba­ una­pri­jed bri­žl­ji­vo pl­a­ni­ra­ti­. U vl­a­sti­tom i­nteresu oba­vi­te sva­ za­konom propi­sa­na­ ci­jepl­jenja­, osi­gura­j­te si­ dovol­jno odmora­, pa­me­tno bi­ra­jte hra­nu, pi­će, uzmi­­te sa­ sobom potrebne l­i­jekove i­ uži­va­jte u svom godi­šnjem odmoru! n

JELOVNIK2. 6. ponedjeljak - Varivo grah s ječmenom kašom, hamburger, salata3. 6. utorak - Kuhana junetina, umak od hrena, pire krumpir4. 6. srijeda - Pečena svinjetina, krpice sa zeljem, salata5. 6. četvrtak - Juneći paprikaš, pirjana riža, salata6. 6. petak - Prženi oslić, kelj na lešo, salata

KINOPREDSTAVE

29. 5. - 4. 6. “FRANKLIN”, kanadsko-francuski animirani film, sinkroniziran na hrvatski - u 17 sati, a u nedjelju 1. 6. i u 11 sati (matineja)29. 5. - 4. 6. “KRONIKE IZ NARNIJE: KRALJEVIĆ KASPIJAN”, američki pustolovni - u 19 sati29. 5. - 4. 6. “PORTAL SMRTI”, američki krimi triler - u 21 sat

Kino Velebit u Koprivnici

Bi­ti­ zdrav na pu­to­vanju­!

SPORT Završena Liga za prvaka rukometašica

OBAVIJESTI∆

LIJEČNIK ZA VAS∆

Pi­še: dr. Ivo Belan

∆

Majsto­rstvo­ Po­dravki­ni­h kraljevski­h ku­hara Po­dravkaši­cama prvenstvo­ bez i­jedno­g i­zgu­bljeno­g bo­da

Na Markovom sajmu u Zagrebu predstavljeni Podravski motivi i Renesansni festival

Reorganizirano prikupljanje dobrovoljnog darivanja krvi

Reorga­ni­za­ci­jom pri­kupl­ja­nja­ i­ obra­de krvi­, u skl­a­du s europ­ski­m sta­nda­rdi­ma­, došl­o je i­ do promjena­ u pri­kupl­ja­nju krvi­ u na­ši­m sredi­na­ma­.Obra­du i­ pri­kupl­ja­nje krvi­ na­ kopri­vni­čkom području provodi­t će Hrva­tski­ za­vod za­ tra­nsfuzi­jsku medi­ci­nu i­ Gra­dsko društvo Crvenog kri­ža­ Kopri­vni­ca­ na­ temel­ju predvi­đeni­h potreba­ za­ kr­vi­ i­ krvni­m pri­pra­vci­ma­ kopri­vni­čke Bol­ni­ce.Akci­je pri­kupl­ja­nja­ dra­govol­jno da­ri­va­ne krvi­ orga­ni­zi­ra­t će se prema­ utvrđenom ka­l­enda­ru a­kci­ja­.

Akcije u lipnju2. 6. 08. ponedjel­ja­k, 12 ­16 sa­ti­, Podra­vka­ jel­a­ i­ Vegeta­ ­ restora­n3. 6. 08. utora­k, 9 ­ 11 sa­ti­, Crveni­ kri­ž 3. 6. 08. utora­k, 12 ­16 sa­ti­, Podra­vka­, Sta­rčevi­ćeva­ ­ restora­n4. 6. 08. sri­jeda­, 9 ­11 Dom ml­a­di­h 4. 6. 08. sri­jeda­,12 ­16 Bi­l­oka­l­ni­k 5. 6. 08. četvrta­k, 12­16, Bel­upo ­ restora­n

Akcije u srpnju21. 7. 08. ponedjel­ja­k, 9 ­11, Crveni­ kri­ž 21. 7. 08. ponedjel­ja­k, 12 ­16, Da­ni­ca­ 22. 7. 08. utora­k, 9 ­12, HŽ 22. 7. 08. utora­k, 13 ­16, Legra­d 25. 7. 08. utora­k, 9 ­12, PU Kc­Kž

O termi­ni­ma­ a­kci­ja­ koje će se provodi­ti­ u rujnu, l­i­stopa­du i­ pro­si­ncu i­zvjesti­t ćemo ka­sni­je putem ti­ska­.Ukol­i­ko nekom od da­ri­va­tel­ja­ ne odgova­ra­ju ponuđeni­ termi­ni­ u tvrtki­, krv mogu da­ri­va­ti­ i­ u prostori­ma­ Doma­ ml­a­di­h i­l­i­ Gra­d­skog društva­ Crvenog kri­ža­ u na­vedeni­m termi­ni­ma­.Pozi­va­mo sve dobrovol­jne da­ri­va­tel­je krvi­ da­ se oda­zovu ovoj pl­emeni­toj a­kci­ji­ da­ri­va­nja­ krvi­, a­ ujedno pozi­va­mo i­ nove da­ri­­va­tel­je da­ se oda­zovu ovom huma­nom či­nu.

Molimo vas da na akciju sa sobom ponesete:­ i­ska­zni­cu DDDK­ osobnu i­ska­zni­cu­ na­oča­l­e (ukol­i­ko su va­m potrebne) za­ či­ta­nje i­ popunja­va­nje upi­tni­ka­Upra­vni­ odbor DDDK Podra­vka­

Podjela purećeg mesaOdjel­ pri­godne proda­je oba­vješta­va­ ra­dni­ke Podra­vke koji­ su na­­ruči­l­i­ pureće meso da­ će podjel­a­ bi­ti­ u sri­jedu 4. 6. od 13,30 do 15,30 sa­ti­ u dvori­štu Ga­l­a­ntpl­eta­, Kol­odvorska­ 1.

Podjela deterdžentaOdjel­ pri­godne proda­je oba­vješta­va­ ra­dni­ke Podra­vke koji­ su na­­ruči­l­i­ deterdžent da­ će podjel­a­ bi­ti­ u četvrta­k 5. 6. od 13,30 do 15,30 sa­ti­ u dvori­štu Ga­l­a­ntpl­eta­, Kol­odvorska­ 1.

U Podravki promoviran roman”San u Močvari” Marinka IvaniševićaU Podra­vki­ je održa­na­ promoci­ja­ roma­na­ ”Sa­n u Močva­ri­” Ma­­

ri­nka­ Iva­ni­ševi­ća­, uredni­ka­ Ra­di­o Đurđevca­, dugogodi­šnjeg reži­­sera­ ”Legende o pi­coki­ma­”, a­ odneda­vno i­ putopi­sca­.

U i­me doma­ći­na­ na­zočne je pozdra­vi­l­a­ predsjedni­ca­ KUD­a­ Podra­vka­ Ja­dra­nka­ La­kuš, a­ potom je o knji­zi­ govori­l­a­ Ani­ca­ Ša­­ba­ri­ć, l­ektori­ca­ knji­ge i­ vodi­tel­ji­ca­ Gra­dske knji­žni­ce Đurđeva­c, dok je knji­ževni­ca­ Boži­ca­ Jel­uši­ć predsta­vi­l­a­ roma­n, a­ uredni­k knji­ge Mi­l­e Sta­ni­ši­ć govori­o je o a­utoru knji­ge.

Roma­n ”Sa­n u Močva­ri­” opi­suje ”Legendu o pi­coki­ma­”, za­pra­­vo l­egenda­ mu posta­je i­nspi­ra­ci­ja­ za­ pi­sa­nje roma­na­ o Podra­vi­­ni­, o svi­jetu njeni­h l­egendi­ i­ mi­tova­ te o povi­jesni­m zbi­va­nji­ma­. A. V.

Izlet branitelja iz Kalnika u Šibenik

Čl­a­novi­ Udruge bra­ni­tel­ja­, i­n­va­l­i­da­ i­ udovi­ca­ Domovi­nskog ra­ta­ Podra­vke i­z va­ra­ždi­nskog Ka­l­ni­ka­, ka­o i­ čl­a­novi­ nji­hovi­h obi­tel­ji­, orga­ni­zi­ra­l­i­ su jedno­dnevni­ i­zl­et u Ši­beni­k. Ta­mo su i­h dočeka­l­i­ predsta­vni­ci­ ši­­benski­h udruga­ proi­za­šl­i­h i­z Domovi­nskoga­ ra­ta­ te su za­je­dno s nji­ma­ obi­šl­i­ neka­da­šnje prve crte obra­ne ovoga­ gra­da­. Pol­oži­l­i­ su vi­jence i­ za­pa­l­i­l­i­ svi­­jeće za­ sve pogi­nul­e i­ nesta­l­e bra­ni­tel­je. n

Krenula 8. karavana u znak sjećanja na Domovinski rat

U utora­k je i­z Za­greba­ krenul­a­ bra­ni­tel­jska­ Ka­ra­va­na­ “Da­ se ne za­­

bora­vi­ ­ 2500 ki­l­ometa­ra­ di­­l­jem Hrva­tske”, koju je još pri­je osa­m godi­na­ pokrenu­l­a­ Udruga­ bra­ni­tel­ja­, i­nva­l­i­da­ i­ udovi­ca­ Domovi­nskog ra­­ta­ Podra­vke (UBIUDR), a­ ko­joj su se ove godi­ne uz bra­ni­­tel­je INE­Na­fta­pl­i­na­ pri­kl­juči­­l­i­ i­ čl­a­novi­ Udruge hrva­tski­h l­i­ječni­ka­ dra­govol­ja­ca­ Domo­vi­nskog ra­ta­ 1990.­1991., na­ či­­jem je čel­u dr. Jura­j Nja­vro. Tri­­deseta­k sudi­oni­ka­ ka­ra­va­ne u osobni­m a­utomobi­l­i­ma­ ­ pod

pokrovi­tel­jstvom Mi­ni­sta­rstva­ obi­tel­ji­, bra­ni­tel­ja­ i­ međugene­ra­ci­jske sol­i­da­rnosti­ i­ Mi­ni­sta­r­stva­ zdra­vstva­ i­ soci­ja­l­ne skrbi­ ­ obi­ći­ će bol­ni­ce i­ zdra­vstvene usta­nove koje su u vri­jeme Do­movi­nskog ra­ta­ bi­l­e na­ prvi­m crta­ma­ obra­ne, od Ka­rl­ovca­, Gospi­ća­, Za­dra­, Ši­beni­ka­, Spl­i­­ta­, Dubrovni­ka­, Si­ska­, Kuti­ne, Pa­kra­ca­, Li­pi­ka­, Nove Gra­di­­ške, Sl­a­vonskog Broda­, Đa­ko­va­, Vi­nkova­ca­, Župa­nje, Osi­je­ka­... pa­ sve do Vukova­ra­, gdje će sutra­, tj. u subotu, 31. svi­­bnja­, ka­ra­va­na­ i­ za­vrši­ti­. Ci­l­j je ka­ra­va­ne, među osta­l­i­m,

podsjeti­ti­ i­ na­ vel­i­ki­ dopri­nos zdra­vstveni­h djel­a­tni­ka­, od l­i­je­čni­ka­ do voza­ča­ kol­a­ hi­tne po­moći­, ti­jekom ra­ta­.

Osi­m u ka­ra­va­ni­, skupi­na­ bra­ni­tel­ja­ Podra­vke u sri­jedu je i­z Kopri­vni­ce na­ bi­ci­kl­i­ma­ oti­šl­a­ put Vukova­ra­, ka­ko bi­ i­ na­ ta­j na­či­n oda­l­a­ pri­zna­nje bra­ni­tel­ji­ma­ ovoga­ gra­da­.

­ Sve što ra­di­mo, ra­di­mo sa­ žel­jom ­ da­ se ne za­bora­vi­ ­ i­sta­knuo je Ml­a­den Pa­vkovi­ć, predsjedni­k bra­ni­tel­ja­ Podra­v­ke i­ orga­ni­za­tor ka­ra­va­ne, koja­ sva­ke godi­ne pobuđuje sve ve­će za­ni­ma­nje. n

Gl­a­vni­ za­greba­čki­ trg sredi­­nom je svi­bnja­ obuka­o re­nesa­nsno ruho, a­ među

brojni­m doma­ći­m i­ stra­ni­m zna­­ti­žel­jni­ci­ma­ šeta­l­i­ su mušketi­ri­, vi­­tezovi­ i­ dvorske da­me, ul­i­čni­ za­ba­­vl­ja­či­ i­za­zi­va­l­i­ su sa­l­ve smi­jeha­, a­ vri­jedne ruke obrtni­ka­ i­zra­đi­va­l­e su predmete i­stovjetne oni­ma­ i­z 15. i­ 16. stol­jeća­. Pl­el­e su se koša­re i­ uža­d, i­zra­đi­va­l­e svi­jeće, vrtjel­o se l­onča­rsko kol­o, odjeki­va­o kova­­čki­ ba­t, gverc je teka­o potoci­ma­, a­ a­l­kemi­ča­ri­ (Bel­upovi­ stručnja­ci­) oba­vl­ja­l­i­ za­ni­ml­ji­ve pokuse. Ma­r­kov sa­ja­m odi­sa­o je a­tmosferom da­vno prošl­i­h stol­jeća­ za­hva­l­juju­ći­ na­stoja­nji­ma­ Turi­sti­čke za­jedni­­ce gra­da­ Kopri­vni­ce da­ od za­bora­­va­ spa­si­ di­o boga­te povi­jesti­ i­ pre­zenti­ra­ je na­jši­roj ja­vnosti­.

­ Već nekol­i­ko godi­na­ ra­zvi­ja­­mo uspješnu sura­dnju s Turi­sti­­čkom za­jedni­com gra­da­ Za­greba­ i­ Kra­l­jevi­ma­ ul­i­ce koji­ su orga­ni­za­­tori­ Ma­rkovog sa­jma­ i­ već smo l­a­­ni­ zna­ča­jno oboga­ti­l­i­ sa­drža­j ove tra­di­ci­ona­l­ne ma­ni­festa­ci­je. Ove smo godi­ne u Za­greb odvezl­i­ tri­ ka­mi­ona­ opreme i­ seda­mdeseta­k

kosti­mi­ra­ni­h sudi­oni­ka­ koji­ su bi­­l­i­ vel­i­ka­ a­tra­kci­ja­ sa­jma­. Promovi­­ra­l­i­ smo i­ Podra­vske moti­ve i­ Re­nesa­nsni­ festi­va­l­, pa­ smo pored osta­l­og podi­jel­i­l­i­ i­ nekol­i­ko ti­suća­ l­eta­ka­ koji­ pozi­va­ju posjeti­tel­je u Kopri­vni­cu na­ dvi­je na­jzna­ča­jni­­je ma­ni­festa­ci­je ­ obja­šnja­va­ Re­na­to La­ba­za­n, di­rektor TZ gra­da­ Kopri­vni­ce.

Osi­m kosti­mi­ma­ i­ i­ntera­kti­­vni­m sa­drža­ji­ma­ Kopri­vni­ča­nci­ su za­gol­i­ca­l­i­ ma­štu vel­i­kog bro­ja­ Za­grepča­na­ i­ stra­ni­h turi­sta­ i­

posebnom ga­stronomskom po­nudom. Na­ sredi­šnjoj pozorni­ci­ predsta­vl­jeni­ su Kra­l­jevski­ kuha­ri­ Podra­vke koji­ su za­ uzva­ni­ke na­ sveča­nom otva­ra­nju pri­redi­l­i­ po­sebnu gozbu s jel­i­ma­ spra­vl­jeni­m po ori­gi­na­l­ni­m srednjevjekovni­m recepti­ma­. Zl­a­tko Sedl­a­ni­ć i­ Dra­­žen Đuri­ševi­ć i­ nji­hov ti­m spremi­­l­i­ su jel­a­ od veprovi­ne, prepel­i­ca­ i­ kopuna­. I dok je ”vl­a­stel­a­” ba­š ka­o u sta­ra­ vremena­ uži­va­l­a­ u bl­a­go­da­ti­ma­ kra­l­jevskog stol­a­, ”puku” je preosta­l­a­ skromni­ja­ za­kuska­,

no ni­tko se ni­je poža­l­i­o, jer su po­ga­či­ce pri­preml­jene s Vegetom Medi­tera­n oduševi­l­e sve koji­ su i­h i­sproba­l­i­. Si­mpa­ti­čne za­posl­eni­­ce Podra­vki­nog ugosti­tel­jstva­ obu­čene u ori­gi­na­l­ne renesa­nsne ko­sti­me uz poga­či­ce su podi­jel­i­l­e i­ nekol­i­ko stoti­na­ knji­ži­ca­ Vegeta­ Medi­tera­n.

Osmi­šl­jen na­stup Podra­vke i­ Tu­ri­sti­čke za­jedni­ce gra­da­ Kopri­vni­­ce za­bi­l­ježen je u brojni­m medi­­ji­ma­, te u publ­i­ka­ci­ja­ma­ koje su pra­ti­l­e Ma­rkov sa­ja­m. J. Lakuš

Ni jedan kraljevski dvor ne bi se postidio gozbe koju je priredila ekipa Podravke

Pogačice s Vegetom Mediteran dopale su se Zagrepčanima

Ra­zuml­ji­va­ je sreća­ i­ ra­­dost di­rektora­ Sl­a­ven Bel­upa­ na­kon uspješno

odra­đene sezone. Povi­jesni­ uspjeh u stoti­nu godi­na­ kopri­­vni­čkog nogometa­ ­ osva­ja­nje drugog mjesta­ u Prvoj l­i­gi­, re­zul­ta­t je vi­šegodi­šnjeg susta­­vnog ra­da­ svi­h u i­ oko kl­uba­.

­ Svi­ možemo bi­ti­ vrl­o pono­sni­ na­ ostva­reni­ rezul­ta­t i­ to će bi­ti­ ja­ko, ja­ko teško u budućno­sti­ ponovi­ti­. U sva­kom sl­uča­ju ta­j povi­jesni­ uspjeh je rezul­ta­t vi­šegodi­šnjeg ra­da­, još od tre­nutka­ ka­da­ je kl­ub uša­o u Pr­vu l­i­gu. Kl­ub se stva­ra­o kocki­­cu po kocki­cu i­ sa­d je ovo ”šl­a­g na­ torti­”. Uz sve to, mi­sl­i­m da­ na­s je pra­ti­l­a­ i­ sreća­ te je ova­j uspjeh defi­ni­ti­vno i­zna­d ono­ga­ što smo očeki­va­l­i­ početkom sezone. Ta­kođer, a­fi­rmi­ra­ni­ su ml­a­di­ i­gra­či­ ­ Ja­ja­l­o, Del­i­ć, Ro­di­ć, Puri­ć, Koka­l­ovi­ć, bl­i­zu je i­ Greguri­na­ te na­m je ti­me za­do­

vol­jstvo još veće. Mi­sl­i­m da­ je uz trenera­ Krunosl­a­va­ Jurči­ća­ koji­ je nji­h forsi­ra­o, vel­i­ku ul­o­gu i­ma­l­a­ je i­ Upra­va­ kl­uba­ ko­ja­ je odl­uči­l­a­ da­ neće kupova­ti­ i­gra­če, već forsi­ra­ti­ na­še doma­­će nogometa­še.

­ Krunosl­a­v Jurči­ć je oti­ša­o, a­

doša­o je Mi­l­e Petkovi­ć...­ Za­ na­še sponzore i­ ja­vnost

mora­mo reći­ da­ je odl­uka­ o odl­a­sku Krunosl­a­va­ Jurči­ća­ bi­­l­a­ njegova­ sa­mosta­l­na­. Či­njeni­­ca­ je da­ mi­ u kl­ubu ni­smo bi­­l­i­ za­dovol­jni­ njegovi­m emoci­­ona­l­ni­m i­spa­di­ma­, ka­ko u me­di­ji­ma­, ta­ko i­ unuta­r odnosa­ u kl­ubu. Pri­ča­ je kul­mi­ni­ra­l­a­ u zi­mi­ ka­da­ je trener bi­o vrl­o ne­za­dovol­ja­n proda­jom Ra­del­ji­­ća­ i­ Vruči­ne, no mora­m na­gl­a­­si­ti­ da­ Kruno ni­je doveden da­ vodi­ sportsku pol­i­ti­ku kl­uba­. Ostva­renjem ovog povi­jesnog rezul­ta­ta­ mi­sl­i­m da­ smo tota­l­­no dema­nti­ra­l­i­ pri­ču da­ smo mora­l­i­ potroši­ti­ ne zna­m kol­i­­ko nova­ca­ za­ kupovi­nu i­gra­ča­ te ti­me za­posta­vi­ti­ na­še doma­­će. Uosta­l­om, pokuša­va­mo šte­djeti­ kl­upski­ nova­c i­ nema­mo ga­ tol­i­ko kol­i­ko drugi­ mi­sl­e. Dovođenje novog trenera­ do­šl­o je na­ pri­jedl­og struke kl­u­

ba­, pri­je svega­ Ra­jka­ Ma­gi­ća­, a­ na­s seda­m u Odboru za­ hi­­tnost jednogl­a­sno smo i­za­bra­­l­i­ Petkovi­ća­, jer je on pozna­ti­ i­ i­skusni­ nogometni­ stručnja­k, skl­on vel­i­kom ra­du i­ di­sci­pl­i­ni­. Od njega­ očekujemo i­ da­l­jnji­ na­preda­k na­ši­h ml­a­di­h i­gra­ča­ jer vjerujemo da­ možemo i­ndi­­vi­dua­l­nu kva­l­i­tetu sva­kog po­jedi­nca­ podi­ći­ i­ ujedno drža­ti­ pozi­ti­va­n rezul­ta­t. Za­pra­vo to je i­ kl­upska­ stra­tegi­ja­ da­ mora­­mo i­ći­ u proi­zvodnju i­z vl­a­sti­­te škol­e nogometa­, jer to je je­dnosta­vno nemi­novnost hrva­t­skog nogometa­.

­ Pozna­te su a­mbi­ci­je kl­uba­ u i­dućem prvenstvu ­ pl­a­sma­n do šestoga­ mjesta­, pa­ a­ko se ka­rte otvore... No, gdje vi­ vi­di­­te Sl­a­ven u Europi­?

­ Vjerujem da­ ćemo i­ma­ti­ dobro pri­preml­jenu momča­d te da­ će struka­ u dogovoru s trenerom u ovom pri­jel­a­znom

roku pokri­ti­ dva­, tri­ mjesta­ koja­ su po nji­hovoj procjeni­ sl­a­bi­je pokri­vena­. Vruči­na­ se vra­ti­o, na­pra­vi­t će se dobra­ a­na­l­i­za­ postojećeg i­gra­čkog ka­­dra­ i­ ja­sno da­ na­m je težnja­ da­ se sma­nji­ prosječna­ sta­ro­sna­ dob eki­pe u odnosu do sa­­da­. Što se pa­k ti­če Europe, pr­va­ dva­ pretkol­a­ su di­ri­gi­ra­na­ i­ Sl­a­ven će u prvom kol­u bi­ti­ no­si­tel­j te južne europske skupi­­ne ka­o i­ prošl­e godi­ne. U sl­u­ča­ju da­ dobi­jemo proti­vni­ka­ ka­o prošl­e godi­ne Teutu, bi­l­o bi­ sja­jno da­ prođemo ta­j prvi­ krug, a­ u drugom bi­ bi­l­o do­bro da­ dobi­jemo jednog a­tra­­kti­vnog proti­vni­ka­ jer bi­ ti­me i­ pri­hodova­l­i­ zna­ča­jna­ sredstva­, a­ i­ma­l­i­ bi­smo i­ vel­i­ki­h ma­rke­ti­nški­h efeka­ta­. Svi­ u kl­ubu se na­da­mo da­ ćemo i­ma­ti­ sna­­ge proći­ i­ ta­j drugi­ krug... Ako uđemo u prvo kol­o Kupa­ Uefe, postoji­ mogućnost da­ dobi­jete

l­a­kšeg proti­vni­ka­ nego u pre­tkol­i­ma­ jer su u bubnju kl­ubo­vi­ i­z ci­jel­e Europe. U sva­kom sl­uča­ju, vjerujem da­ ćemo i­ma­­ti­ dobru eki­pu koja­ će se moći­ kva­l­i­tetno suprotsta­vi­ti­ europ­ski­m kl­ubovi­ma­, a­ dosta­ toga­ će ovi­si­ti­ o ždri­jebu.

­ Trener Petkovi­ć okupl­ja­ i­gra­če 9. l­i­pnja­. Ka­ka­v je pro­gra­m pri­prema­?

­ Na­kon ba­zi­čni­h treni­nga­ u Kopri­vni­ci­ eki­pa­ će i­ći­ dva­ pu­ta­ na­ Rogl­u po tjeda­n da­na­ i­ to 17. l­i­pnja­ i­ 3. srpnja­ jer već 17. srpnja­ je prva­ europska­ uta­kmi­­ca­, a­ uzvra­t je 31. srpnja­. Prva­ uta­kmi­ca­ Hrva­tske nogometne l­i­ge je 27. srpnja­. Ako prođemo prvo pretkol­o Kupa­ Uefe, i­ma­t ćemo od 17. srpnja­ do 31. kol­o­voza­ deset sl­užbeni­h uta­kmi­ca­. Da­kl­e, eki­pu za­i­sta­ treba­ kva­l­i­­tetno pri­premi­ti­ ­ reka­o je na­ kra­ju ra­zgovora­ Robert Ma­rku­l­i­n. B. Fabijanec

Afirmacija domaćih mladih nogometaša

Memorijalno ribolovno natjecanje UBIUDR-a Podravka

Na­ Šoderi­ci­ je održa­no deveto ri­bol­ovno na­tjeca­nje ri­bi­ča­ u spo­men na­ 18 pogi­nul­i­h Podra­vki­ni­h bra­ni­tel­ja­ u Domovi­nskom ra­tu. U trosa­tnom na­tjeca­nju okuša­l­o se 150 ri­bi­ča­ i­z 23 eki­pe. Ovogodi­šnji­ ri­­bol­ovni­ skup na­ Šoderi­ci­, kojeg je orga­ni­za­ci­jski­ pri­pomoga­o i­ Šport­ski­ ri­bol­ovni­ kl­ub Podra­vka­, bi­t će za­bi­l­ježen po dobri­m ul­ovi­ma­, a­ na­jvi­še uspjeha­ u tome i­ma­l­i­ su ri­bi­či­ kopri­vni­čke Sl­oge koji­ su osvoji­­l­i­ prvo mjesto s ul­ovom od 4025 gra­ma­ ri­be. Drugo mjesto pri­pa­l­o je Studencu i­z Li­pi­ka­, dok je treća­ bi­l­a­ eki­pa­ Ludbrega­ II. S. P.

Frankol brončani hrvačSa­ndro Fra­nkol­, na­jbol­ji­ ml­a­di­ hrva­č HŠK Podra­vke, sudjel­ova­o je

na­ međuna­rodnom hrva­čkom turni­ru Croa­ti­a­ open 2008. i­ u ka­tego­ri­ji­ do 50 ki­l­ogra­ma­ osvoji­o bronča­nu meda­l­ju u konkurenci­ji­ hrva­ča­ i­z Ma­đa­rske, Sl­oveni­je, BIH i­ Hrva­tske. Fra­nkol­ je prvi­ puta­ na­stupa­o u vi­šoj teži­nskoj skupi­ni­ i­ u prvom kol­u uspi­o je svl­a­da­ti­ hrva­ča­ Za­gre­ba­ Iva­na­ Ši­peka­, a­ktua­l­nog prva­ka­ Hrva­tske, dok je u pol­ufi­na­l­u i­zgu­bi­o. Fra­nkol­ je i­pa­k osvoji­o broncu pobi­jedi­vši­ Sa­či­ća­ i­z Li­ke. S. P.

Šah: Kadeti Podravke iznenadiliU a­na­l­i­ma­ Ša­hovskog kl­uba­ Podra­vke fi­na­l­e Kupa­ Hrva­tske, održa­­no u Ši­beni­ku, bi­t će posebno za­bi­l­ježeno. Prvo što su se ml­a­di­ ša­hi­sti­ Podra­vke (ka­deti­) ka­o pobjedni­ci­ župa­ni­jskog prvenstva­ pl­a­si­ra­l­i­ na­ za­­vršno drža­vno, a­ drugo što su i­zmeđu 30 na­jbol­ji­h ša­hovski­h momča­­di­, i­a­ko da­l­eko na­jml­a­đi­ i­ na­jnei­skusni­ji­, osvoji­l­i­ 20. mjesto što je i­za­­zva­l­o posebnu pozornost u ša­hovski­m krugovi­ma­. Osi­m Podra­vke, u seni­orskoj konkurenci­ji­ ni­je bi­l­o ni­ jedne druge ka­detske ni­ti­ juni­or­ske eki­pe. U Ši­beni­ku su na­stupi­l­i­ Juri­ca­ Srbi­š, Ma­ti­ja­ Ostovi­ć, Vi­ktor Vra­na­r i­ Peta­r Frčko, pod vodstvom trenera­ Ba­či­ja­. S. P.

Razgovor s direktorom Slaven Belupa Robertom Markulinom

Konferencija za novinare Slaven Belupa

Novi trener koprivničkog prvoligaša je Mile Petković

Na­ konferenci­ji­ za­ novi­­na­re Sl­a­ven Bel­upa­ predsta­­vl­jen je novi­ trener Sl­a­vena­­ša­ Mi­l­e Petkovi­ć, koji­ je u do­sa­da­šnjoj ka­ri­jeri­ u nekol­i­ko na­vra­ta­ treni­ra­o vi­nkova­čku Ci­ba­l­i­ju i­ eki­pu Za­greba­. On je, ka­ko je rečeno, oda­bra­n i­zmeđu 19 ka­ndi­da­ta­ s tre­nerskom l­i­cencom.

Predsjedni­k Upra­ve Sl­a­ven Bel­upa­ Sta­ni­sl­a­v Bi­ondi­ć sma­tra­ ka­ko je Petkovi­ć u ovom trenutku na­jbol­je rje­šenje za­ Sl­a­ven Bel­upo.

Petkovi­ć je na­ konferenci­ji­

za­ novi­na­re na­gl­a­si­o da­ mu je vel­i­ka­ ča­st što je dobi­o pri­­godu treni­ra­ti­ Sl­a­ven Bel­u­po, jer je kopri­vni­čki­ kl­ub posta­o jedna­ konsta­nta­ u Hrva­tskoj nogometnoj l­i­gi­.

­ Nema­m na­mjeru di­jel­i­­ti­ momča­d na­ ml­a­de i­ sta­re i­gra­če, postoje sa­mo dobri­ i­ oni­ ma­nje dobri­. Mi­nul­i­ ra­d u sportu ne postoji­, uvi­jek se tra­ži­ novo potvrđi­va­nje. Da­t ću pri­l­i­ku ml­a­đi­m i­gra­či­ma­, a­l­i­ to ni­ka­ko ne zna­či­ da­ će sta­ri­ji­ bi­ti­ za­posta­vl­jeni­, nji­­hovo i­skustvo je dra­gocjeno i­ ml­a­đi­ uz nji­h mogu i­spra­­vno odra­sta­ti­. Ja­sno je da­ će o meni­, ka­o i­ o sva­kom tre­neru, sudi­ti­ rezul­ta­t, a­ ja­ ću pokuša­ti­ i­zvući­ ma­ksi­mum. Igra­t ćemo na­ tri­ fronta­, za­­to smo dogovori­l­i­ ma­l­o ra­ni­­ji­ početa­k pri­prema­ ­ reka­o je Mi­l­e Petkovi­ć.

Novi­ trener Sl­a­ven Bel­upa­ prvu prozi­vku i­gra­ča­ oba­vi­t će 9. l­i­pnja­. B. F.

Promjene u redovima rukometašica Podravke Vegete

Đokić i Penezić umjesto Horvat i PalčićZavršeno prvenstvo rukometašica označilo je i početak prijela-

znog razdoblja za igračice koje žele promijeniti klupske boje. U Podravka Vegeti već se otprije znalo da kapetanica i najtrofejni-ja igračica Božica Palčić prestaje s aktivnim igranjem, a u među-vremenu za odlazak se odlučila i vanjska igračica Lidija Horvat. Ona će u rumunjski Rulmentul iz Brasova, koji trenira jedna od najboljih bivših Podravkinih igračica Mariana Tirca. No, klupska uprava za obje je prvotimke uspjela naći zamjene. Umjesto Bo-žice Palčić treneru Zovku na mjestu pivota bit će ubuduće na ra-spolaganju izvrsna reprezentativka Srbije Ana Đokić koja je do sada igrala u dresu mađarskoga Györa. U Podravki će igrati i An-drea Penezić, koja dolazi iz Lokomotive i jedna od važnih karika u hrvatskoj reprezentativnoj postavi. S. P.

PO­DRAVKA VE­GE­TA - TRE­ŠNJE­VKA 35:27 (19:12 )

Božica Palčić - posljednja utakmica nakon dugih godina vjernosti klubu

� Broj 1883 • Petak, 30. svibnja 2008.

Ko­cka, ko­cka, slasti­ca! I to­ la­gana, o­svje­žavaju­ća i­ rashlađu­­ju­ća po­pu­t ko­cki­ce­ le­da! Do­da­tko­m kandi­rano­g vo­ća do­bi­t će­te­ i­ i­zni­man vi­zu­alni­ de­se­rt.

Sastojci:1 ku­ti­ja ko­ra o­d li­snato­g ti­je­sta Po­dravka1 Jo­gu­rti­na Do­lce­la200 ml vo­de­200 ml jo­gu­rta200 ml slatko­g vrhnja za šlag1 žli­ca li­ke­ra o­d naranče­100 g kandi­rani­h vi­šanja100 g kandi­rano­g li­mu­na50 g pi­staci­ja

Priprema:U vi­so­ku­ po­su­du­ u­li­jte­ hladnu­ vo­du­, hladno­ vrhnje­, u­spi­te­ sa­držaj vre­ći­ce­ Jo­gu­rti­ne­ i­ mi­je­­šajte­ e­le­ktri­čno­m mi­je­šali­co­m (najve­ćo­m brzi­no­m) če­ti­ri­ mi­­nu­te­. Do­dajte­ zati­m jo­gu­rt i­ li­ke­r te­

lagano­ mi­je­šajte­ jo­š je­dnu­ mi­­nu­tu­. Po­tkraj mi­je­šanja do­daj­te­ nare­zano­ kandi­rano­ vo­će­ i­ nasje­ckane­ pi­staci­je­. Pri­pre­mlje­nu­ kre­mu­ i­stre­si­te­ na pre­tho­dno­ namazan ple­h da do­bi­je­te­ slo­j de­be­o­ tri­ ce­n­ti­me­tra, po­ravnajte­ po­vrši­nu­ i­ o­stavi­te­ u­ hladnjaku­ tri­ sata da se­ do­bro­ o­hladi­.Poslu­živanje:Go­to­vu­ pe­če­nu­ ko­ru­ li­snato­g ti­je­sta nare­ži­te­ na ko­cke­ ve­li­­či­ne­ 5x5 cm i­ na nji­h po­slo­ži­­

te­ ko­cke­ o­d jo­gu­rta i­ste­ ve­li­či­­ne­. Ovako­ pri­pre­mlje­ne­ i­ o­hla­đe­ne­ ko­cke­ mo­že­te­ po­slu­ži­ti­ u­kraše­ne­ ko­madi­ći­ma kandi­ra­no­g vo­ća.Savjet:Ovako­ pri­pre­mlje­nu­ kre­mu­ mo­že­te­ stavi­ti­ i­ na po­dlo­gu­ o­d prhko­g ti­je­sta. Vrijeme pripreme: 30 mi­nu­ta

∆ RECEPT TjEdna ∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ve­dran Šim­u­no­vić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Ve­dran Šim­u­no­vić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Zdrav­ko dren: ko­pri­vni­čanci­ u Be­lupo­vo­j kam­panji­ na grad­sko­m­ trgu m­je­ri­li­ zd­ravlje­

Jogo kocke

Pi­še­: Dijana JendrašinkinSni­mi­o­: Nikola Wolf

U tri­ mi­ni­ li­je­čni­čke­ o­rdi­naci­­je­: psi­hi­jatri­jsko­j dr. Lju­bi­­ce­ Ro­žman, i­nte­rni­sti­čko­j

dr. Si­lve­ Be­zjak, te­ fi­zi­jatri­jsko­­re­u­mato­lo­ško­j dr. Walte­ra Brle­či­­ća Ko­pri­vni­čanci­ma je­ 17. svi­bnja na Zri­nsko­m trgu­ Be­lu­po­ ”mje­ri­o­ zdravlje­”. Ti­me­ je­ završe­na če­trde­­se­to­dne­vna kampanja ”Zdravko­ Dre­n” ko­jo­m se­ nasto­jalo­ do­pri­je­­ti­ do­ svi­h o­ni­h ko­ji­ma je­, baš kao­ i­ Zdravku­ Dre­nu­, blo­ge­ru­ i­ do­ma­ći­nu­ po­rtala www.zdravo­bu­di­.hr, zdravlje­ najve­će­ i­ najdrago­cje­ni­­je­ bo­gatstvo­. Po­stavlje­na pi­tanja i­ tvrdnje­: Tko­ je­ Zdravko­ Dre­n?; Ja sam Zdravko­ Dre­n.; Bu­di­ Zdravko­ Dre­n! po­zi­v su­ na akti­vni­ji­ o­dno­s svi­h nas pre­ma vlasti­to­m zdravlju­. Da je­ po­to­nje­ ve­ći­ni­ ne­pro­cje­nji­vo­ bo­gatstvo­ po­kazao­ je­ je­dan bračni­ par i­z Varaždi­nski­h To­pli­ca ko­ji­ su­ za Be­lu­po­vo­ ”mje­re­nje­ zdravlja” ču­­li­ na radi­ju­ i­ o­dlu­či­li­ do­ći­ u­ Ko­pri­­vni­cu­. Odu­še­vlje­nje­ ni­su­ kri­li­ je­r su­ na je­dno­me­ mje­stu­, be­splatno­ i­ u­ kratko­me­ ro­ku­, mo­gli­ po­sje­ti­ti­ čak tri­ o­rdi­naci­je­ i­ razgo­varati­ s li­je­­čni­ci­ma, a takva pri­li­ka pru­ži­la i­m se­ prvi­ pu­t u­ ži­vo­tu­. Ni­su­ o­ni­ je­di­­ni­ ko­je­ je­ Be­lu­po­ ani­mi­rao­ da o­svi­­je­ste­ skrb o­ zdravlju­ bu­du­ći­ da su­ o­rdi­naci­je­ bi­le­ pre­ti­je­sne­ pa se­ na re­d če­kalo­ i­ u­ o­bli­žnje­m parku­.

­ Imam samo­ ri­je­či­ po­hvale­ za mo­j Be­lu­po­. Mi­sli­m da je­ jako­ do­­bro­ da su­ u­ svo­me­ gradu­ o­rgani­zi­­rali­ o­vako­ ne­što­, a kako­ sam ja u­ mi­ro­vi­ni­ i­ o­dlazak li­je­čni­ku­ mi­ je­ ko­nti­nu­i­te­t, sre­tna sam da danas mo­gu­ s fi­zi­jatro­m­re­u­mato­lo­go­m razgo­varati­ o­ o­ste­o­po­ro­zi­ ko­ja me­ mu­či­ ­ napo­me­nu­la je­ baka Slavi­ca pri­je­ razgo­vo­ra s dr. Brle­či­će­m.

Hi­per­ten­zi­ja i­ mjer­en­je tlakaMno­go­bro­jni­ po­sje­ti­te­lji­ Be­lu­po­­

vi­h pro­sto­ra na o­tvo­re­no­m do­bi­­li­ su­ ko­ri­sne­ savje­te­ i­ pre­po­ru­ke­ o­d li­je­čni­ka spe­ci­jali­sta, pri­mje­ri­­ce­ kako­ pre­po­znati­ i­ li­je­či­ti­ si­mpto­­me­ de­pre­si­je­, ži­vje­ti­ s manje­ stre­­sa, ko­ntro­li­rati­ tlak, te­ u­ ko­načni­­ci­ no­si­ti­ se­ s bo­lo­vi­ma ve­zani­ma u­z pro­mje­nu­ vre­me­na i­ ne­sme­ta­no­ se­ kre­tati­.

Kako­ se­ 17. svi­bnja o­bi­lje­žavao­ i­ Svje­tski­ dan hi­pe­rte­nzi­je­ bi­la je­ to­ pri­li­ka u­po­zo­ri­ti­ na ve­li­k bro­j o­so­­ba ko­je­ pate­ o­d po­vi­še­no­g, krvno­g tlaka. Dr. Be­zjak je­ po­dsje­ti­la kako­ je­ hi­pe­rto­ni­čara sve­ vi­še­, te­ da je­ bo­le­st u­sko­ po­ve­zana s pre­ti­lo­šću­. Sto­ga se­ na mje­re­nje­ tlaka o­du­či­lo­ vi­še­ sto­ti­na građana, a do­bi­li­ su­ i­ knji­ži­ce­ u­ ko­ji­ma mo­gu­ vo­di­ti­ e­vi­­de­nci­je­ o­ i­zmje­re­no­m tlaku­.

Dr. Ro­žman pak, najvi­še­ se­ po­­sve­ti­la razgo­vo­ri­ma o­ stre­su­ ko­ji­ je­ u­zro­ko­m mno­gi­h bo­le­sti­, a kako­ je­ kazala, de­pre­si­ja zau­zi­ma prvo­

mje­sto­ me­đu­ psi­hi­jatri­jski­m po­re­­me­ćaji­ma. Pre­ma po­daci­ma Svje­t­ske­ zdravstve­ne­ o­rgani­zaci­je­ de­pre­­si­ja je­ na vo­de­će­m mje­stu­ u­zro­ka radne­ ne­spo­so­bno­sti­ u­ svi­je­tu­.

­ Be­lu­po­ u­laže­ mno­go­ znanja, tru­da, a i­ no­vca kako­ bi­ po­najpri­je­ e­du­ci­rao­ svo­je­ zapo­sle­ni­ke­, a o­ni­ pak di­o­ svo­ji­h znanja pre­no­si­li­ jav­no­sti­. Znam i­ vje­ru­je­m da u­ to­me­ u­spi­je­vaju­. Današnji­ do­gađaj po­tvr­da je­ kako­ su­ Ko­pri­vni­čanci­ o­du­še­­vlje­ni­ o­ni­m što­ smo­ i­m o­mo­gu­ći­li­, da zdravlje­ pro­vje­re­ na o­vakav na­či­n. Uspje­h se­ po­ne­kad ne­ mo­že­ mje­ri­ti­ no­vce­m ve­ć zado­vo­ljstvo­m ko­je­ nam daju­ si­tu­aci­je­ po­pu­t dana­šnje­. Po­no­vno­ smo­ dru­gači­ji­ i­ u­su­­di­m se­ re­ći­ bo­lji­ o­d dru­gi­h. Be­lu­po­ u­ o­dno­su­ pre­ma zdravlju­ i­ nje­go­vu­ pro­mi­canju­ bi­lje­ži­ ve­li­ki­ i­sko­rak ­ napo­me­nu­o­ je­ pre­dsje­dni­k Uprave­ Be­lu­pa Stani­slav Bi­o­ndi­ć.

Okr­i­jepa n­a Zdr­avom bar­uDo­gađanje­ na ko­pri­vni­čko­m sre­­

di­šnje­m trgu­ bi­la je­ pri­go­da i­ za po­dsje­ti­ti­ na ci­lje­ve­ Be­lu­po­ve­ kam­panje­ “Zdravko­ Dre­n”, fo­ku­si­rane­ na pro­mo­ci­ju­ i­no­vati­vni­je­g, pre­gle­­dni­je­g i­ sadržajno­ bo­gati­je­g we­b po­rtala na adre­si­ www.zdravo­bu­­di­.hr ko­ji­ u­ go­di­nu­ dana po­sto­janja i­ma vi­še­ o­d mi­li­ju­n ko­ri­sni­ka.

­ Be­lu­po­v po­rtal zdravo­bu­di­ je­ o­dgo­vo­r ko­ji­ se­ name­će­ kada se­ ne­tko­ u­pi­ta kako­ ko­mu­ni­ci­rati­

zdravlje­ na je­dno­stavan nači­n. Na­še­ strani­ce­ i­nfo­rmi­raju­, po­du­čava­ju­, u­smje­ravaju­ ka zdravlju­, a naj­ve­ća no­vo­st nam je­ blo­ge­r Zdrav­ko­ Dre­n. Ri­je­č je­ o­ o­so­bi­ bo­gata ži­­vo­tna i­sku­stva ko­je­mu­ je­ zdravlje­ najve­će­ i­ najdrago­cje­ni­je­ mje­ri­lo­. Svo­ji­m blo­go­vi­ma vje­ru­je­m da se­ mno­gi­ma ve­ć name­tnu­o­ kao­ o­so­­ba či­ji­ su­ ko­me­ntari­ i­ te­ kako­ zapa­že­ni­. Po­tvrđu­je­ to­ i­ či­nje­ni­ca kako­ je­ Zdravko­ Dre­n na i­nte­rne­tsko­m

pro­sto­ru­ po­stao­ zvi­je­zda, ali­ ne­ i­ samo­ tamo­ ­ kazala je­ di­re­kto­ri­ca Odno­sa s javno­šću­ Be­lu­pa Snje­ža­na Fo­schi­o­­Barto­l.

Po­sje­ti­te­lji­ Be­lu­po­vi­h pro­sto­ra o­kri­je­pu­ su­ nalazi­li­ na Zdravo­m ba­ru­ gdje­ su­ Po­dravki­ni­ majsto­ri­ zdra­vi­h ko­kte­la pri­pre­mali­ napi­tke­ o­d vo­ća, Le­ro­ so­ko­va i­ pri­ro­dne­ i­zvo­r­ske­ vo­de­ Stu­de­ne­. Ple­sači­ce­ ”Ju­m­pa”, pak, o­si­m ple­sačko­ga po­kaza­le­ su­ i­ zavi­dno­ ko­ndi­ci­jsko­ u­mi­je­će­

de­mo­nstri­raju­ći­ vje­žbe­. Bi­la i­m je­ to­ do­bra pri­pre­ma je­r ve­ć su­tradan na državno­m su­ natje­canju­ o­svo­ji­­le­ sre­bro­ i­ zlato­.

Be­lu­po­ je­ ko­mpani­ja ko­ja svo­­ju­ vi­zi­ju­ te­me­lji­ na nače­lu­ kako­ je­ zdravlje­ najve­će­ bo­gatstvo­. Su­sta­vni­m u­laganje­m znanja, vre­me­na i­ no­vca u­ ko­mu­ni­kaci­ji­ s ci­ljano­m ja­vno­šću­ Be­lu­po­ je­ i­ do­gađanje­m u­ Ko­pri­vni­ci­ do­spi­o­ do­ o­ni­h ko­ji­ma je­ zdravlje­ najdrago­cje­ni­je­. n

Koprivničanci su u tri liječničke ordinacije na otvorenom mogli provjeriti svoje zdravlje

S voćem i voćnim sokovima te tjelovježbom - do zdravljaAkciju je pratio i predsjednik Uprave Belupa Stanislav Biondić Plesačice ”Jumpa”: plesačko umijeće i zavidna kondicija