JO[ JEDAN ZORANOV BRKNEBOJ[I DUGALI]U

[este, pretposlednje, festivalskeve~eri u Zaje~aru izvedena je pred-stava “La`a i parala`a” J.S. Popo-vi}a, Beogradskog Narodnog pozo-ri{ta, u re`iji Juga Radivojevi}a.Stru~ni `iri (umesto novinarskogkoji je rasformiran druge ve~eri)proglasio je glumcem ve~eri Neboj{uDugali}a dodeliv{i mu nagradu zagluma~ku bravuru “Zoranov brk”, aza ulogu Mite u pomenutoj pred-stavi. Neboj{a Dugali} je ina~e jedanod glumaca sa najvi{e osvojenihnagarada na svim dosada{njimDanima Zorana Radmilovi}a, a2000. godine osvojio je i nagraduSterijinog pozorja “Zoran Radmi-lovi}”, tako|e za gluma~ku bravuru.Da li to zna~i da je prona|en dosto-jan naslednik na{eg najomiljenijegpozori{nog barda?

POZORI[NE NOVINE BROJ 138 OKTOBAR 2006. GODINA XIV CENA 50 DINARA

Pred premijeru ”Snezane i sedampatuljaka” izvo|a~i Pozori{ta mladihu Novom Sadu dvadeset minuta supublici, ~iju su lep{u polovinusa~injavala DECA, ~itali pismo M.Gojkovi}, najavu {trajka i protesteprotiv direktora i Upravnog odbora.Sude}i prema graji i pla~u, deci seovaj ”reality shaw” nije mnogo dopao.Premijera koja je, u re`iji MariceVuleti}, odigrana posle protesta svidelaim se mnogo vi{e. Da li je zloupotrebapolo`aja ako glumci upotrebe scenu ipunu salu za re{avanje svojih, bilokojih pitanja? Zakon daje pravo na{trajk, ali ne daje pravo na maltreti-ranje publike. Pogotovo dece! Da li biovde bilo posla za sud ~asti?

M. O.

STA JE STRAJKA? GDE JE BAJKA!?

LAKO JE NAOPAKO

Ove sezone, 12. novembra,navr{ava se pola veka Ateljea212, osnovanog u maloj sali

”Borbe” 1956. godine, predstavom”Faust” u re`iji Mire Trailovi}. ^estose misli da je prva predstava”^ekaju}i Godoa”, koja je biladoga|aj sezone, vi{e zbog prodoranove estetike i politi~kog pritiska nanju, nego zbog same predstave.

Povodom pedesetogodi{njicepostojanja pojavio se novi sajt Atel-jea, a uskoro izlazi i rasko{na, iscrp-na monografija, {to je samo po~etakvelike proslave, koja }e trajati ~itavusezonu. Monografiju su radili ljudi iz

ku}e poslednje ~etiri godine. Za 12.novembar 2006. priprema se, na Velikojsceni, poseban audiovizuelni doga|aj,koji re`ira Alisa Stojanovi} (dramaturziGordana Gonci} i Jelena Mijovi}) i u komese o~ekuje u~e{}e preko sto gostiju.

Zami{ljen i ostvaren kao rodona~el-nik novih estetika, Atelje je postao mi-ljenik publike pre svega zbog slobodegovora, koju su osvajali njegovi pisci, islobode igre, koju su osvojili glumci.Specifi~an na~in opu{tene i iskrene, po-nekad i drske igre, dovodio je publiku popedeset puta na iste predstave ”Kralj Ibi”,”Radovan tre}i”, ”Maratonci tr~epo~asni krug”...

Na oba nivoa, a ~esto i na redi-teljskom, Atelje je godinama uspevao daosvoji mnogo vi{e sloboda nego ostalapozori{ta u Beogradu, Jugoslaviji, pa i usvetu. Godinama je, preko Bitefa i gosto-vanja, bio jedini (ili bar prvi) na{ prozoru svet.

Normalno da su u svom dugom vekuimali velike uspehe i te{ke krize, od kojihje najte`a bila ”i{~ekivanje rekonstrukci-je”, kada su mnogi verovali da se ansam-bl ne}e oporaviti od vi{egodi{njeg ~eka-nja. Sre}om, oporavio se.

Danas, kada su svi prozori u svetotvoreni, dok vrata jo{ uvek nisu, Ateljetraga za novim putevima. Po`elimo musre}u i dosada{nji uspeh!

D.K.

POLA VEKA ATELJEA 212

Glumica Milena Pavlovi} koja je, pre tri godine, re`irala dramu ”Troje”D`ulijana Barnsa, u Beogradskom dramskom pozori{tu, sprema za ovu 60.sezonu novi komad istoga pisca ”Ljubav, itd.” U novom komadu Barns se vratiosvojim likovima iz romana ”Troje”, s tim {to su oni sada deset godina stariji,mo`da zreliji, mo`da razo~araniji... vide}emo. Jedan od njih vra}a se iz Amerikeu London, gde se ponovo dru`i sa starim, sada donekle izmenjenim prijatelji-ma... Obnavlja se i zaboravljena ljubavna pri~a... trougao. U Mileninoj postavcistariji su samo pet do sedam godina, zato {to su glumci stariji samo tri godine.Igraju Nikola \uri~ko, Milan ^u~ilovi}, Ljubinka Klari} i Danijela [tajnfeld.Milena Pavlovi}, ina~e k}i ~uvenog filmskog reditelja @ivojina Pavlovi}a, bavi sere`ijom paralelno sa veoma uspe{nom, pozori{nom i filmskom gluma~kom kari-jerom.

D.K.

Za finale ovogodi{njeg, petnaestog poredu, festivala ”Dani ZoranaRadmilovi}a” u Zaje~aru, Jug Radi-

vojevi} re`ira ”Kamen za pod glavu”,antologijsku dramu Milice Novkovi}. Prene{to manje od tri decenije ovaj tekst,praizveden u Ateljeu 212, trijumfovao jena na Sterijinom pozorju 1978., Igrala suga, posle, skoro sva pozori{ta, kazali{ta iteatri u onda{njoj Jugoslaviji. Koja nam sedanas ~ini tako nedoku~ivo velikom.Zanimljivo da je sve ove godine pre`ivelaKraljeva~ka (Kraljevska?) verzija u re`iji

Dragana Jakovljevi}a, sada{njegpravnika Teatra ''Joakim Vuji}''.

Kao kultni pisac MilicaNovkovi} je, zatim, imala jo{ parpremijera u Beogradu: ”Brisaniput” u Jugoslovenskom dramskompozori{tu (1980.) i ”Zvezda na~elu naroda” u Zvezdara teatru,koje nisu ponovile neponovljiviuspeh ”Kamena za pod glavu”.Jer je nemogu}e ponoviti nepo-novljivo.

Ova rusti~na, duhovita, puno-krvna drama u{la je svojevre-meno u pedeset, pa u deset naj-boljih drama napisanih na srp-skom jeziku, posle Drugog svet-skog rata. U me|uvremenu imalaje i jedno ne ba{ sre}no izvo|enjeu Beogradskom dramskom po-zori{tu. Nesre}no, zna~i da pred-stava nije imala sre}e, a ne da nijebila dobra.

U Zenici je praizveden Milicinneobi~no zanimljivi i ma{tovititekst ”Koko{ka En~i prele}e At-lantik” (1983.), koji na `alost,drugi teatri nisu stavili na svojrepertoar, zbog ~ega i dandanas`ale neki zaljubljeni reditelji(zaljubljeni u tekst!).

Neprijatnu sudbinu neizve-denog teksta ima njena poetskadrama (lirska bajka) ”Na{ NikolaTesla” napisana po porud`bini zaPozori{te 'Bo{ko Buha', sa name-rom da se pripremi za sve~anootvaranje rekonstruisane sale, ko-ja je planirana za Teslinu go-di{njicu (40 godina, od Teslinogodlaska). Sala jo{ uvek nije rekon-struisana... predstava nije na-pravlljena... pro{le su ve} dveTesline godi{njice od tada... Nijejo{ izvedena ni savremena drama”Zovite an|ele”, a koliko je autor-ki stalo ba{ do ovog teksta vidi seiz naslova knjige u kojoj je objavl-jena. Knjiga se zove: ”Zovitean|ele i druge drame”.

Milica Novkovi} radi u Po-zori{tu Du{ko Radovi}, kao dra-maturg, a `ivi na Novom Beo-gradu. Pre ~etiri meseca obe}ala jeda }e napisati kratku pri~u zaLudus, ali jo{ nije ispunila obe-}anje. ^ekamo.

D.K.

”TROJE” SE VRA]AJUNA SCENU BDP

”KAMEN ZAPOD GLAVU” UZAJE^ARU

PO

^EL

AN

OV

A

SEZ

ON

A2

00

6/0

7

2LUDUS 138Lu

40 Bitef 06

Na 40. BITEF-u je u glavnom pro-gramu prikazano {esnaest pred-stava, koje su nesporno dale kva-

litetan uvid u razli~itost savremene tea-tarske produkcije: od osobenih inter-pretacija dramske klasike (^ehovljev”Galeb”, reditelja Arpada [ilinga, Moli-jerov ”Don @uan” u re`iji AleksandraPopovskog, Marivoova ”Dvostruka nepo-stojanost”, Dimitrija ^ernjakova), pred-stava po savremenom dramskom tekstu(”Jedna i druga” Bota [trausa, re`ijaIvice Buljana), preko hibridnih, post-dramskih oblika teatarske prakse (”Bigin Bombay” Konstance Makras, ”Pri~a oRonaldu, klovnu iz Mekdonladsa” Ro-driga Garsije, ”Samo izgleda da sammrtav” Kirsten Dehlholm), ambijental-nih, grani~nih teatarskih oblika (”KargoSofija-Beograd” Stefana Kaegija, ”Jalo-va zemlja” Lote van der Berg), doplesnog pozori{ta (”Body Remix/Gold-berg Variations” Mari [uinar, ”Jezik zi-dova” Foruma za novi ples SNP-a,”Poslednji pejza`” Jozefa Na|a, ”Baletza `ivot” Morisa Be`ara).

Komedija ”Dvostruka nepostoja-nost” Pjera Marivoa u interpretaciji re-ditelja Dimitrija ^ernjakova (Novosibirs-ki akademski teatar mladih ”Globus”)postaje ozbiljna, makabri~na, psiholo{kadrama, koja analizira probleme opsta-janja ljubavi, neverstva, zavo|enja, od-nos ljubavi i novca. Glumci veoma uz-budljivo, snovi|enjski usporeno oblikujulikove, kao da su u nekom odse~enom,vakuumskom prostoru, dok ih publikaposmatra skoro voajerski, {to }e posebnoubedljiv smisao dobiti na samom krajuove izuzetno zanimljive predstave. ”Ga-leb” Arpada [ilinga, u izvo|enju teatra”Kretakor” iz Budimpe{te je vrlo osobe-na, sasvim ogoljena, deteatralizovanainterpretacija ^ehova, skoro bez sceno-grafije, fokusirana na gluma~ku virtuo-znost. Svakodnevno obu~eni (farmerke,majice), bez posebne {minke, izvo|a~i ustartu redukuju scensku iluziju. Tobrehtovsko ukidanje iluzije bi}e pro-dubljivano i tokom predstave, kada seglumci, ~esto, obra}aju publici, tra`e}i odnje olovku, na primer, ili kada najavlju-ju krajeve, odnosno po~etke ~inova,pauze, itd.

”Sizve Banzi je mrtav”, prema tek-stu Atola Fugarta, u re`iji Piter Bruka, au produkciji ”Théâtre des Bouffes duNord” je predstava koja se bavi proble-mom identiteta u savremenom dru{tvu,obele`enom stalnim etni~kim sukobima,sa jedne, i problemom asimilacije emi-granata, sa druge strane. Dva glumcavrlo inspirisano, posve}eno i ubedljivoigraju ovu filozofsko-politi~ku dramu.Habib Dembele oblikuje Stajlsa, koji je uprvoj polovini predstave sam na sceni;on je nepokolebljivo optimisti~an, bezobzira na sumornu realnost, pri ~emu jeigra glumca izrazito karikaturalna, fi-zi~ki nagla{ena, blisko igri izvo|a~a ko-medije del arte i prakse stand-up ko-mi~ara. Pi~o Vomba Konga stvara likSizve Banzija kao totalnu Stajlsovusuprotnost, dirljivo po{tenog i naivnog,vidno upla{enog, zbunjenog i nesig-urnog. Njegova igra je vi{e realisti~kikoncipirana, psiholo{ki profilisanija,fizi~ki svedenija. ”Sizve Banzi je mrtav”Pitera Bruka je kamerna predstava ne-sporno zna~ajne teme, gluma~ki izvesnoimpresivna, ali istovremeno i mnogo pu-ta vi|ena, i u tom smislu ni po ~emu

zaista specifi~na eksploatacija ove prob-lematike.

”Jedna i druga”, prema tekstu Bota[trausa, u re`iji Ivice Buljana, a u izvo-|enju Slovenskog mladinskog gledali{~aiz Ljubljane, fragmentarna je predstavakoja analizira postblokovsko dru{tvo,gubitke ideala i nada, odnose u disfunk-cionalnim porodicama, usamljenost ite{ko}e u emotivnoj komunikaciji, prob-leme mazohizma i incesta, odnose iz-me|u polova, itd. Predstava je postavlje-na u maniru pop arta, sa jasnom idejomironi~ne dekonstrukcije masmedijskesvakodnevnice. Izgled scene (Numen) ikostima (Ana Savi}-Gecan) karakteri{eretro stilizacija. Ironi~nu bazu pred-stave, osim ki~ dizajna, stvara i tea-tralan ples izvo|a~a, koji prati njihovesongove, kao i prisutvo dva naratora.Ipak, i pored velikog potencijala teksta,kao i zanimljivog, i vrlo ~vrstog redi-teljskog koncepta, predstava u celini neispunjava o~ekivanja zbog blede i neu-bedljive postavke likova. Glumci ih stva-raju izme|u realizma, kada uobli~avajunjihove li~ne tragedije, i teatralnosti,kada dekonstrui{u kli{ee pop kulture.Pri tome, njihova igra ni u jednom ni udrugom obliku naj~e{}e nije dovoljnosugestivna, izo{trena ni efektna, zbog~ega nesumnjivo zanimljive ideje uvelikom broju slu~ajeva ne uspevaju dazaista dopru do publike.

”Pri~a o Ronaldu, klovnu iz Mek-donaldsa”, prema tekstu i u re`iji Rodri-ga Garsije (La Carniceria teatro) jesenzualna, eksplicitna, in-yer-face kriti-ka ameri~ke kulture, vrednosti, imperi-jalizma, mo`da ponekad suvi{e pamflet-ska, ali nedvosmisleno zna~ajna pred-stava, koja konstantno provocira publi-ku, politi~kim problemima, sa jedne, kaoi pitanjima funkcije umetnosti, sa drugestrane. ”Samo izgleda da sam mrtav”danske trupe Hotel Pro Forma, u re`ijiKirsten Dehlholm, je prevashodno mu-zi~ka predstava, ~ija je glavna temanali~je `ivota Hansa Kristijana Anderse-na, tretman njegovih brojnih opsesija iparanoja. Re~ je o vizuelno i muzi~kifascinantnoj predstavi, vrlo poeti~noj,rasko{noj na planu forme, posebno usmislu ispitivanja odnosa izmedju pros-tora i izvo|a~a, pokreta i muzike, svetla imuzike. Njen zna~enjski plan je, me-|utim, znatno oskudniji, ali je ta ~injeni-ca bazi~no pojednostavljene spektaku-larnosti u principu opravdana, jer jepredstava realizovana kao oma` HansuKristijanu, inspirisan pro{logodi{njimjubilejem.

Predstavu ”Cirkus istorija” SonjeVuki}evi} ~ini spektakularno izvo|enjefragmenata iz [ekspirovih tragedija, kaoi delova eseja ”Kraljevi” Jana Kota o[ekspirovoj dramskoj interpretaciji isto-rije. Ovaj esej na neki na~in predstavljaidejnu sr` predstave, u smislu toga da susvi njeni fragmenti idejno objedinjeniKotovom tezom o ”Velikom Mehanizmu”,specifi~noj {emi u [ekspirovim politi~-kim tragedijama, koja se primarno od-nosi na neumoljivu repetativnost ubija-nja, sa ciljem dolaska na vlast. Vrlo stili-zovano obu~eni, na ogoljenoj sceni,glumci veoma energi~no igraju [ekspi-rove vladare zaslepljene vla{}u: TitaAndronika (Mira \ur|evi}), Magbeta(Branislav Le~i}), Ri~arda Tre}eg (Hri-stina Popovi} Mijin), Lira (Dragan Mi-}anovi}), Hamleta (Anita Man~i}). Ra-zli~ita muzika u predstavi (Nik Kejv,Johan [traus), ma|ioni~arski trikovi,kao i senzacionalne cirkuske vratolomi-

je, jesu sredstva u oblikovanju brehtov-ske baze predstave. Predstava je koncipi-rana i kao neka vrsta rituala, zbog toga{to cela publika nosi bele mantile, kojedobija na ulazu, kao i zato {to joj se nudihrana i pi}e, koje ona konzumira tokompredstave; ritualni aspekt je va`an jernagla{ava ideju o istorijskoj cirkularnos-ti ~injenja zla u funkciji osvajanja vlasti.

”Big In Bombay” u re`iji KonstanceMakras, a u izvo|enju kompanije ”Dor-kypark” iz Berlina je predstava koja bise mogla defnisati kao ”postdramska”(Hans-Thies Lehmann), uzimaju}i uobzir odsustvo linearne naracije, odsnos-no njenu drasti~nu fragmentarnost, ne-postojanje fiksnih i konkretnijih likova,upotrebu songova, plesa, video materi-jala, itd. Neka vrsta ironi~ne replike nafilmove bolivudske produkcije, predstavainicira niz zna~ajnih pitanja: problemopsesije slavom i uspehom u savreme-nom dru{tvu, politi~ku korupciju, strahod terorizma, pitanja polnih, nacional-nih, etni~kih identiteta, itd. Dru{tvenopo-liti~ki problemi su posebno efektno pre-zentovani putem jednog monologa, kojiglumac izgovara prebrzo, mehani~ki,bezli~no, ~ime se sa jedne strane izbega-va njihova patetizacija, dok je istovre-meno uspe{no reflektovan jedan inhe-rentan, sveprisutan haos i shizofrenost.

Centralno mesto igre je jedna ~ekao-nica, na sceni vizuelno atraktivno pred-stavljena, kao kutija providnih zidova sakliznim frontalnim vratima, koja mo`eda predstavlja ~ekaonicu na aerodromu,ili ~ekaonicu za neku audiciju, itd.Obu~eni u pre{arenu, trash ode}u, glum-ci naj~e{}e igraju karikaturalno, pla-sti~no. Ukupno posmatrano, ”Big inBombay” veoma uspe{no uspostavljakompleksan, ambivalentno kriti~ki od-nos prema idiomima popularne kulture,kao i prema bitnim dru{tvenim prob-lemima, zbog ~ega je verovatno najboljapredstava prikazana na ovogodi{njemfestivalu.

”Jalova zemlja” rediteljke Lote vanden Berg je neverbalna, ambijentalnapredstava, inspirisana prozom J.M. Ku-cija, karakteristi~noj po autenti~nimprikazima ju`noafri~ke distopije, odno-sno, univerzalnom i dijalekti~nom slika-nju `ivota usamljenih ljudi, ~esto uhva-}enih u ko{marnu vrtoglavicu krimi-nala, nasilja, smrti. Devet sasvim dezori-jentisanih, upla{enih i tu`nih ljudi po-lako se pojavljuju na sceni, ogromnompeskovitom prostoru, a kao proizvod nji-hove zbunjenosti, u susretima se ispo-ljavaju nasilje, agresija, mr`nja, silo-vanja i ubistva, ~ime autori oblikujuprili~no sumornu sliku ljudske prirode.Izvedena na otvorenom prostoru AdeHuje, predstava je u beznade`nim tu-maranjima ljudskih otkrila ~istu poeziju.

Izvo|a~i predstave ”Kargo Sofija-Beograd” Stefana Kaegija su voza~ikamiona iz Bugarske, Vencislav i Slav-ko, koji u ovoj formalno provokativnojpredstavi uglavnom ne glume, ve}, bli-sko televizijskim reality show programi-ma, odnosno dokumentarnim emisijama,govore o svojim `ivotima, li~nim, kao iprofesionalnim. Sme{tena u ogromnojunutra{njosti njihovog teretnog kamio-na, voze}i se beogradskim ulicama, pu-blika ih auditivno i vizuelno prati putemdirektnog digitalnog prenosa. Ovi liveprikazi njihovih razgovora kombinuju sesa snimljenim video materijalima saranijih putovanja, kao i natpisima okorumpiranoj istoriji transportnih kom-panija. Tako|e, ”zavesa” na kamion-skom prozoru, koja se nalazi izme|u

publike i grada-pozornice, u najve}emdelu predstave je podignuta, te marginal-izovani delovi Beograda postaju speci-fi~an teatarski prostor. Predstava ”KargoSofija-Beograd” je vanredno zanimljiv,

eksperimentalan, hibridan teatarski ob-lik, ~iji je glavni cilj ispitivanje granicateatralnosti, odnosno veze izme|u stvar-nosti i pozori{ta.Ana Tasi}

KVALITETAN UVID U RAZLI^ITOSTSAVREMENE TEATARSKE PRODUKCIJE

PPrriiccaa oo RRoonnaalldduu,, kklloovvnnuu iizz MMeekkddoonnaallddssaa ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

GGaalleebb

CCiirrkkuuss iissttoorriijjaa

LUDUS 1383

[ta je menad`er?

Menad`er je kreativni stru~njak izodre|ene oblasti, osposobljen za plani-ranje, organizaciju, rukovo|enje i uprav-ljanje u poslu na temeljima timskog rada.

Menad`er (manager) je terminengleskog porekla, {to u prevodu zna~iosoba koja vodi i kontroli{e posao. ULonugmanovom re~niku, menad`er jedefinisan kao:

”1. osoba koja ima zadu`enje daupravlja jednim delom ili ~itavomkompanijom ili organizacijom,

2. osoba zadu`ena za vo|enjeposlovne karijere umetnika, glumca ilipeva~a,

3. osoba zadu`ena za pripremanje iorganizovanje neke sportske ekipe.”1

Menad`er kao poslovna profesijapodrazumeva stru~njaka za organizaci-ju, rukovo|enje i upravljanje u poslu natemeljima timskog rada.

Tim se defini{e kao grupa pojedi-naca koja sa istim ciljem deluje zajedno iindividualno po{tuju}i menad`erski pri-stup u procesu rada.

Menad`erski pristup karakteri{etimski rad koji se sprovodi kroz: znanje,stru~nost, ve{tinu, kreativnost, koopera-tivnost, harmoni~nost, agilnost, po{tova-nje hijerarhije i dr, a obuhvata oblasti odideje, preko istra`ivanja, koncipiranja,planiranja, operacionalizacije, realizaci-je, upravljanja do analize. To je poslovniprincip koji mo`e da se nazove me-nad`erska delatnost.

Menad`erska delatnost u savreme-nom pozori{tu podrazumeva moderan ikreativan pristup u preraspodeli zadata-ka i obaveza u svim oblicima pozori{nogorganizovanja i upravljanja, od operativ-ca - organizatora u predstavi, prekostru~njaka za vo|enje poslova - mena-d`era produkcije, finansijskog mena-d`era, marketing menad`era, tehni~kogmenad`era i dr, pa menad`era stru-~njaka za rukovo|enje - direktora sekto-ra, generalnog menad`era, do upravnikapozori{ta i ministra za kulturu.

Menad`erska delatnost podrazumevatimski rad koji u procesu realizacijepo{tuje menad`erski princip poslovanja.Poslove relizuju operativne grupe kojimarukovode obrazovani, agilni i koopera-tivni stru~njaci - menad`eri, sa zajed-ni~kim ciljem - realizacija nekog projek-ta.

Projekat je izraz latinskog porekla -projectus, a u op{tem smislu podrazume-

va odre|enu nameru, predlog, skicu,nacrt, plan i sl.

”Projekat je ideja osmi{ljena u viduprocesa koji nas vodi do odre|enog rezul-tata.”2

U poslovnom smislu, projekat je ja-sno definisan i pripremljen plan sa svimrazra|enim detaljima od ideje dokona~ne realizacije - cilja.

”Realizacija slo`enog organizacionogprojekta, sa jedinstvenim programom isimultanim u~e{}em ve}eg broja funkcio-nalno razli~itih organizacionih jedinicasa visoko stru~nim kadrovskim profili-ma, u okviru raspolo`ivih resursa iutvr|enog roka zavr{etka radova, zahte-va adaptivnu strukturu organizovanja,fleksibilnost u funkcionisanju i uprav-ljanju, kao i efikasnu kontrolu izvr{ava-nja zadataka. Ove zadatke ne mo`euspe{no da sprovede linijska sektorskaorganizacija sa strogo formulisanomnadle`no{}u i krutim hijerarhijskimodnosima rukovo|enja. Naime, za svakipoduhvat koji predstavlja posebnuproizvodno-tehnolo{ku celinu, neophod-no je da se obrazuje poseban tim (ekipa)...

Pod projektom se podrazumeva ce-lovit poduhvat ~iji je cilj utvr|en i dateop{te karakteristike.”3

U pozori{tu projekat podrazumevaskup jasno definisanih planova za rea-lizaciju odre|ene pozori{ne ideje. Naj~e-{}e je to pozori{na predstava, a mo`e dabude jo{ i projekat za odre|enu sezonu,projekat pozori{nog festivala, projekatgostovanja i sl.

Menad`erski pristup u timskom raduse sprovodi kroz: znanje, stru~nost, ve-{tinu, kreativnost, kooperativnost, har-moni~nost, agilnost, po{tovanje hijerarhi-je i dr, a obuhvata oblasti od ideje, prekoistra`ivanja, koncipiranja, planiranja,operacionalizacije, realizacije, upravlja-nja do analize. To je poslovni porincipkoji mo`e da se nazove menad`erskadelatnost.

Menad`erska delatnost u savreme-nom pozori{tu podrazumeva moderan ikreativan pristup u preraspodeli zadata-ka i obaveza u svim oblicima pozori{nogorganizovanja i upravljanja, od operativ-ca - organizatora u predstavi, prekostru~njaka za vo|enje poslova - me-nad`era produkcije, finansisjskog me-nad`era, marketing menad`era, tehni~-kog menad`era i dr, pa menad`era stru-~njaka za rukovo|enje - direktora sekto-

ra, generalnog menad`era, do upravnikapozori{ta i ministra za kulturu.

U osnovi menad`erskog rada je tim-ski, kompatibilni, kooperativni, harmo-ni~ni i operativni pristup, spreman nabrze promene i prilago|avanje novo-nastalim situacijama i na hitro re{avanjeeventualno nastalih problema u tokurealizacije projekata.

Rukovo|enjem ovog oblika organizo-vanja bavi se agilni i stru~ni me-nad`ment. Agilni u smislu vizije, ideje,inicijative i realizacije, a stru~ni u smislupravilnog obrazovanja, sticanja znanja ive{tina u neposrednom ang`ovanju iradnom iskustvu.

Pozori{te kao specifi~an oblik scen-ske delatnosti koje u svojoj organizo-vanosti sadr`i vi{e oblika u`e specifi~nihi stru~nih, a pritom uzajamno uslovljenihi kompatibilnih aktivnosti (umetni~ka,tehni~ka, administrativna, proizvodna,prikaziva~ka,...), izra`ava osobenost uorganizaciji, upravljanju i rukovo|enju.

Najkreativniji menad`eri trebalo bida budu producenti.

''Producent je neko ko ima ukupnukontrolu nad pripremanjem filma,pozori{ne predstave ili televizijske emisi-je, a da se pritom ne bavi re`iranjemistih.”4

Producent u pozori{tu je stru~no ikreativno lice sa menad`erskim sposob-nostima, koje je u obavezi da stvori sveumetni~ke, tehni~ke i administrativnepreduslove da projekat za koji je odgovo-ran nesmetano, kvalitetno i u roku buderealizovan. Zna~i, producent je odgovo-ran za realizaciju odre|enog dela projek-ta, npr. izvr{ni producent projekta jeodgovoran za celokupni projekt, a produ-cent predstave samo za realizaciju pred-stave. Producenti na odgovornim mesti-ma i va`nim ulogama u pozori{tu suuglavnom ~lanovi uprave, tj. uklju~eni suu menad`ment pozori{ta.

1LONGMAN Dictionaru of Contempo-raru English , Longman group, London,2000.

2 Milena Dragi}evi} [e{i}, BranimirStojkovi}, Kultura - menad`ment, ani-macija, marketing, Clio, Beograd, 2000,str. 96.

3 Danka Mu`deka Mand`uka, Pro-jektna organizacija u pozori{tu, FDU,Beograd 2000, str. 34.

4 LONGMAN Dictionaru of Contem-poraru English, Longman group,London, 2000Mr. Milovan Zdravkovi}

O MENAD@ERU I PRODUCENTU - UOP[TE

Lari Zapija re`irao je ”Hamleta u Mrdu{i donjoj” Ive Bre{ana sa kojim uoktobru Rije~ko kazali{te gostuje u Ateljeu 212. Slovensko narodno gledali{~eiz Ljubljane gostova}e sa predstavom ”Alamut” u re`iji Du{ana Jovanovi}a.Atelje putuje u Milhajm, gde }e sa predstavom ”Smrtonosna motoristika”Aleksandra Popovi}a, u~estvovati na proslavi 25. godi{njice Rurskog teatraRoberta ]ulija. Sa Berhardovim ”Trgom heroja” gostova}e u Be~u. Uspostav-ljena je ekskluzivna saradnja sa teatrom Radeta [erbed`ije ”Ulisis” sa Briona,koje }e se u Ateljeu predstaviti, u novembru, svojim najnovijim ostvarenjem”Tesla”.

D.K.

RADOVAN III - TRI PUTA U TORONTU

”Radovan III” Du{ana Kovava~evi}a u izvo|enju Ateljea 212, bio jecentralni doga|aj ovogodi{njih ”Dana srpske kulture” u Kanadi. Zbog velikoginteresovanja publike izvo|en je tri dana za redom na sceni pozori{ta ”IzabelBader” u Torontu. Kanadska publika odu{evljeno je pozdravila glumce GoricuPopovi}, Anitu Man~i}, Baneta Zeremskog, Fe|u Stojanovi}a, MiodragaKrstovi}a, Dragana \uki}a, Neboj{u Ili}a i, naravno Branimira Brstinu unaslovnoj ulozi i u ulozi reditelja. Posle kultne praizvedbe ovog teksta, koju jeu Ateljeu 212, godinama igrao slavni Zoran Radmilovi}, u re`iji LjubomiraDra{ki}a, mnogi su smatrali da je prevelika hrabrost raditi ponovo Radovana,sa drugom podelom. Pogotovo {to je svojevremeno neslavno pro{ao poku{ajDejana Mija~a da ponovi uspeh sa Vojom Brajevi}em u naslovnoj ulozi, nasceni Kult teatra. Publika je, me|utim, i ovu novu verziju Ateljea 212 prihvati-la sa rado{}u, te je ona ve} pre{la ~etrdeseto izvo|enje. Osim njih u Torontu sunastupili i baletski umetnici beogradskog Narodnog pozori{ta sa predstavom”Ko to tamo peva”.

D.K.

RAZMENA GOSTOVANJAATELJEA 212 I SVETA

Upravo zapo~eta pozori{nasezona 2006/07. bi}e u U`i~komteatru posve}ena otkrivanju iplasiranju zavi~ajnih autora ireditelja, te daljem usavr{avanju iplasmanu sopstvenog gluma~kogansambla, objavili su, na po~etku61. sezone, upravnik u`i~kogpozori{ta, Zoran Stamatovi}, iumetni~ki direkor Nemanja Ran-kovi}. U skladu sa takvom reper-toarskom politikom priprema sedrama Stiva Te{i}a, U`i~aninapoznatijeg u svetu nego kod nas,koja nosi naslov “Umetnost idokolica”, a re`ira je umetni~kidirekror Nemanja Rankovi} (ta-ko|e U`i~anin). Praizvedbu ovedrame izve{}e glumci u`i~kogpozori{ta, premijerno do kraja2006. godine.

Posle ovoga sledi rad na deluMilutina Uskokovi}a, tvorca sa-vremenog srpskog romana, tako|eU`i~anina. Publika }e videti

premijeru njegovog dela “Do{ljaci” za~ije }e osavremenjenje i prilago|a-vanje na{em vremenu biti anga`ovanneko od mladih dramaturga. Stama-tovi} ka`e da je tekst malo arhai~an,ali vrlo aktuelan i da je samo potreb-no “novo ~itanje”. Ovo }e biti dvaudarna projekta nastupaju}e sezone.

Tako|e nastavljaju i me|unarod-nu saradnju. Planiran je projekat seizraelskom rediteljkom RinomJerusalmi, koja je do sada uspe{noradila u Berlinu, Londonu i TelAvivu. Za sada nije precizirano {ta }eRina Jerusalmi re`irati u U`icu.

U duhu saradnje sa mla|imdramskim autorima planirana jepraizvedba “Gardanusa” GoranaIbrajtera, koju bi re`irao LjubodragMajera.

Po~etkom septembra profesorBrus Kirla, reditelj muzi~kih predsta-va iz SAD-a odr`ao je, za u`i~ke idruge glumce, radionicu o glumi umjuziklu, zbog ~ega se U`i~ani nada-

ju da }e mo`da uskoro imati nasvojoj sceni i mjuzikl. ^emu bi sepublika sigurno obradovala.

Osim toga U`i~ki teatar po-zabavi}e se, prvi put organizo-vano, i predstavama za decu. Isti-na, imao je ovaj teatar i ranijepredstava namenjenih najmla|ojpublici, ali su ih ranije obi~nopravili u`i~ki glumci na sopstvenuinicijativu. Od ove sezone time }ese planski baviti i uprava teatra,jer je ustanovljeno da mladi U`i-~ani vole teatar i da je posao po-zori{ta izme|u ostalog da formirasvoju publiku.

Od 13. do 20. novembra 2006.odr`a}e se u u`i~kom teatru 11.Jugoslovenski pozori{ni festival.Predlog selekcije za ovaj festivalselektorka Ma{a Jeremi} ve} jepredala Savetu festivala, koji }euskoro doneti kona~nu odluku ou~esnicima.

D.K.

U@I^KI ZAOKRET KA ZAVI^AJU

Osoba koja se u kompaniji baviplaniranjem, organizovanjem, moti-vacijom, kontrolom, tj. procesomupravljanja.

Saradnik u nastavi, 25 god

Glavni lik! Faca, ono... Bog i batina ufirmi!

Srednjo{kolac

Anketa: {ta je menad`er?

4

Intervju

LUDUS 138Lu

Da li se repertoarska politikaBeogradskog dramskog pozori{tamenja u ovoj sezoni u odnosu na

prethodne, i u kojoj meri ste kao prvi~ovek ku}e, u mogu}nosti da komunici-rate sa gradskim vlastima u ciljupobolj{anja bud`eta za narednu sezonu,a koliko uspevate da doprete do sponzo-ra?

Repertoar planiran za sezonu2006/2007. Beogradskog dramskog po-zori{ta vezuje se na specifi~an na~in zaproslavu 60 godina od osnivanja Ku}e.Po~eci teatra na Crvenom krstu bili suobele`eni hrabro{}u mladog ansamblada se suo~i sa novom dramaturgijomposleratnog sveta, dramaturgijom tzv.”neudobnog pozori{ta” (termin HauardaStajna), koja se kroz komade Milera,Olbija, Vilijemsa, O’Nila suo~avala sazabludama i predrasudama civilizacije~ija su sva na~ela do`ivela kolaps tokomsvetskog rata. Nastavljaju}i repertoarskutendenciju zapo~etu 2001. godine, BDPpredstavlja nove ili nepoznate komadestranih i doma}ih autora, koji se beziluzija, hrabro bave klju~nim dilemamasavremenog ~oveka - od teze da nemanevinih, preko nepostojanja istine imorala, do zabluda o individualnoj slobo-di i pravu na izbor. Su{tina je u preispiti-vanju - intimnom, sociolo{kom, kulturo-lo{kom, pa i semioti~kom, tekovina XXveka sa kojima je civilizacija i Zapada iIstoka u{la u XXI vek, a klju~ razu-mevanja svakako se nalazi u prelomnim{ezdesetim godinama, vremenu razbi-janja tabua konformizma, sa jedne itotalitarnog unitarizma, sa druge strane^eli~ne zavese. Upravo tu le`i veza iz-me|u Zlatnog doba jednog mladog teatras po~etka 50’tih i savremenog, novogliterarnog pozori{ta koju novi repertoarBeogradskog dramskog poku{ava dapoka`e.

[to se ti~e bud`etskih mogu}nosti,mi ra~unamo da }e veli~ina i zna~aj re-pertoara Beogradskog dramskog pozo-ri{ta u sezoni jubileja privu}i nove spon-zore da, uz postoje}u podr{ku javnihvlasti, u~ine nove pozori{ne doga|aje jo{uzbudljivijim i privla~nijim.

S obzirom da gradske strukture nedozvoljavaju zapo{ljavanje novih, mla-dih glumaca, kako se u pravnom smislusnalazite prilikom anga`ovanja umetni-ka?

Problem anga`ovanja novih mladihglumaca kao i gluma~kih ”zvezda”predstavlja poseban izazov za svakupozori{nu upravu. Mi se trudimo daiza|emo u susret autorskim zahtevimaprojekata, da istovremeno obezbedimoravnote`u stalnog sastava ansambla i dauvedemo nova imena. To ne ide uveklako jer presudnu re~ u kreiranju glu-ma~kih podela imaju reditelji. [to se

zakonodavstva ti~e, tu stvari nisu napre-dovale, pa su odluke gradskih vlasti idalje obavezuju}e.

Da li mislite da }e kod nas uskoro upotpunosti zavladati princip kratkoro~-nih ugovora prilikom anga`ovanjaumetnika, kao na Zapadu?

Mislim da }e to postati neminovnost.U Francuskoj, koja ima razvijenu po-zori{nu kulturu i tradiciju dr`avne brigeo kulturi, ima svega 60 stalno zaposlenihglumaca. U pozori{tima je povremenimugovorima anga`ovano vi{e od 15 000glumaca. Sli~no je i u mnogim drugimpozori{nim zemljama u kojima je statusstalno zaposlenih prevazi|en. Dono-{enjem Zakona o pozori{tu, kod nas }e seosloboditi prostor za stvarala{tvo. Saovim Zakonom se, na `alost, kasni. No,bolje i dockan nego nikad, jer }e u su-protnom mnoge odluke biti iznu|ene:bud`etskog novca za kulturu }e biti svemanje i ’’kresanja’’ }e veoma uticati nafinalni proizvod. Dr`ava }e garantovatiopstanak pozori{ta, {to podrazumevapersonal i zgrade, ali }e sve manje parabiti za delatnost.

Da li je pro{lo vreme ’tavorenja’ upozori{tu do penzije, bez konkretnoganga`mana? Kako re{avate situacijestarijih glumaca u Va{em pozori{tu kojigodinama nemaju gluma~ki zadatak?

Sada{nje stanje stvari smatramostatkom birokratskog etatisti~kog mo-dela i prelaznom pojavom tranzicije.Mnogi zaposleni nisu svesni trenutka ukojima se nalaze na{e institucije.Umet-nicima se, uostalom, ne mo`e zameriti{to uglavnom prepoznaju svoje interesekoje nastoje da artikuli{u i brane.Budu}i da problem uposlenosti dela glu-ma~kog ansambla postoji u Beograd-skom dramskom pozori{tu vi{e godina,prirodno se postavlja pitanje statusa onihkoji ne rade. Razumem njihovu ugro-`enost i potrebu da to glasno izra`avajukao preventivu za vreme koje }e nemi-novno do}i. Taj problem }e re{avatiugovori i socijalni programi.

Desetog oktobra je prva premijera usezoni, 'Ljubav itd'. O kakvom jekomadu re~?

Radi se o svojevrsnom nastavkukultne predstave ”Troje” koju je potekstu D`ulijana Barnsa pre tri sezonena Novu scenu Beogradskog dramskogpozori{ta postavila Milena Pavlovi}.Ovoga puta Barnsovi junaci su u krizisrednjih godina i u nu`nim preispitiva-njima ljubavi, prijateljstva, odanosti...Ista je gluma~ka ekipa i o~ekujemo da }epredstava biti lepo igrana i gledana. Sobzirom na predstoje}i jubilej, {est de-cenija postojanja ove ugledne pozori{neku}e, planirano je i nekoliko novihprojekata na Velikoj i Novoj sceni.

JUBILARNA, 60-TA SEZONA BEOGRADSKOGDRAMSKOG POZORI[TA Tom Stopard, 'Rock&Roll' ( 20 lica,

`anr - drama)Najnoviji komad ovog britanskog

pisca, ~e{kog porekla, izveden je najprejuna ove godine u Rojal Kortu u Lon-donu, da bi mesec dana kasnije premi-jeru imao i na Vest Endu, u Pozori{tuDjuk of Jork. Vrtoglav uspeh drame mo`ese povezati sa ~injenicom da pisacbeskompromisno vivisecira sociolo{ki ikulturolo{ki zna~aj rock&roll-a u ru-{enju bedema ”~eli~ne zavese”, ali iintimnog, psiholo{kog ose}anja izolacije iotu|enosti u dru{tvu koje ukida individ-ualnu slobodu mi{ljenja, izra`avanja,stvaranja. Polaze}i od Hvelovih eseja,njegove teze da su i kapitalizam i komu-nizam sebi~ne dru{tvene forme koje vodeka globalnom totalitarizmu, ispituju}iperiod u ~e{koj istoriji izme|u Pra{kogprole}a i Pli{ane revolucije, Stopard usu{tini postavlja intimnu, u nekimelementima i autobiografsku dramu svogjunaka Jana o potrebi da se ”`ivi istina” -bez uzmaka i kompromisa. Rock&roll jezapravo samo sredstvo da se stigne dosr`i psiholo{kog, filozofskog, knji`evnog,sociolo{kog i eti~kog profila vremenakojim se bavi pisac.

Drago Jan~ar - 'Laka konjica' ( 9lica, `anr - drama)

Praizvedba naru~enog komada slo-vena~kog pisca. Novo vreme je vreme ukome je najva`nije sticati mo} i ubiratiprofit. Ono zahteva i nove ljude - ”lakukonjicu”: brze da sla`u, spretne dazgrabe, lake na moralu, lukave da do|udo cilja bez obzira na sredstva, one kojiuvek ho}e vi{e (ili je bolje re}i: kojimanikad nije dovoljno), a ho}e i tu|e. Napitanja da li je (i koliko daleko) mogu}eute}i lakoj konjici i da li je ”Bo`ije oko”samo ilustracija na fresci ili zaista ”odoz-go” motri na sve, odgovara komad DragaJan~ara.

Robert Muzil - 'Zanesenjaci' ( 8 lica,`anr - drama)

^esto pore|en sa Prustom, ovaj pred-ratni austrijski pisac (1880-1942.),bave}i se utopijskim prilazom ljudskojprirodi, kroz suptilnu psiholo{ku ana-lizu, poku{avao je kroz forme romana,dnevnika i dve drame, da prou~i na~inepoku{aja savremenog ~oveka da se izborisa promenama u civilizaciji, svetu kojiga okru`uje. ”Zanesenjaci” su napisani1921. godine, i nisu imali velikog uspeha,za razliku od zapadno-nema~kog isto-imenog filma snimljenog 1985. godine,{to nije nelogi~no s obzirom da pisac kroz24.~asovnu seansu jednog zimskog danau vili u predgra|u Berlina, bele`i,sukobljava i otvara privatne i univer-zalne probleme modernog ~oveka -petoro aktera razgovaraju na temuotu|enja, kolizije `ivotnih stavova i stilo-va, smisla postojanja - danas veomaoptere}uju}e i ~este dileme.

Goran Markovi} - 'Male tajne' (14lica, `anr - drama)

Pisac i reditelj u svom dobro po-znatom maniru kombinovanja doku-mentaristi~kog materijala, biografskihpri~a i fikcije, prati sagu o nastajanjujednog modernog pozori{ta. Inspiracijunalazi u sudbinama grupe teatarskihzanesenjaka koji neposredno pred IISvetski rat, tokom okupacije i najzad uvreme ustanovljavanja komunizmazapo~inju i ostvaruju `ivotni projekatTEATRA KAO PROCESA, pokazuju}ikako interferencije politike, svakodnevnebede i `ivotne prepreke, te{ko da praveumetnike mogu da udalje od onog {to imje sudbina predodredila. Lako se prepoz-naje u osnovi pri~a o nastajanju nukleu-sa iz kog je kao prvo moderno pozori{tenastalo Beogradsko dramsko. Komad jenaru~en povodom jubileja Ku}e.

Vitold Gombrovi~/ Jer`i Jarocki -'Kosmos' (12 lica, `anr - drama)

Poslednji roman Vitolda Gombrovi~adramatizovao je Jer`i Jarocki - koriste}i

postoje}e elemente detektivske pri~e, on umakabri~noj atmosferi propalog letova-nja dvojice studenata u Zakopanima,istra`uje zna~enje i smisao jezika, vere uslobodu izbora, poku{aje da se uredipsiholo{ki haos u glavi savremenog~oveka. Ovo je pri~a bez logi~nog razre-{enja i izlaza, i ostavlja gledaoca u dilemiima li ih uop{te.

Edvard Olbi - 'Koza' (4 lica, `anr -tragi-komedija)

Nagra|en 2002. godine 'Tonijem',ovaj komad Edvarda Olbija podsetio jekriti~are na njegove po~etke (”Ko se bojiVird`inije Vulf”), ali i Piran|ela - ”[estlica tra`e pisca”. Mada po~inje kaouobi~ajena pri~a o krizi srednjeg doba~uvenog arhitekte i introspektivne zapi-tanosti o identitetu, ova drama prerastauobi~ajenu psiholo{ku ravan zapitanostio udobnom `ivotu i uspehu, i postajeuznemiravaju}a ispovest poreme}enoguma. Savr{en brak se pred o~imagledalaca raspada kroz mu~no priznanjearhitekte o preljubi, koju je u~inio posle22 godine braka - sa kozom.

Sanja Domazet - 'Disharmonija'(`anr - poetska drama)

Predstava je planirana kao kopro-dukcija sa Domom kulture ^a~ak, apovod je 125 godina od ro|enja Vladisla-va Petkovi}a Disa. Glavni lik ove tragedi-je je najizrazitiji predstavnik ”ukletihpesnika” u srpskom modernizmu, ”bod-lerovcu” po pesni~koj orijentaciji, kojinipo{to ne mo`e da se uklopi u svet kojiga okru`uje, ~ak ni kad se taj svet nalaziu grani~nim, ratnim situacijama, oljubavi i nemogu}nosti njenog ostvare-nja, o splinu i najni`im strastima koje }ese odigravati u potpalublju la|e ”Italija»1917. godine, ali i o ratu kao sudbinisrpskog naroda, ba{ kao i o slovenskomsnu o raju na zemlji i pobedi, koji seneminovno zavr{ava neuspehom.

NOVA SCENA

Konor Mekferson - 'Blistavi grad'(4 lica, `anr - drama)Novi komad savremenog irskog

dramati~ara Konora Mekfersona, iznovaje pri~a o duhovima - krivice. U pitanjuje bliska, intimna, urbana, ljudska dra-ma iz ordinacije psihoterapeuta (biv{egsve{tenika) - i njegova li~na i njegovogpacijenta, a problem je u uo~avanju real-nosti, bremenu krivice zbog prevare,izdaje, `elje za `ivotom, seksualneorijentacije.

Nenad Jovanovi} - 'Ogled o zidu'( 6 lica, `anr - drama)Neobi~na pri~a o krizi ~etrdesetih,

bra~nom paru ~iji se brak rasta~e poduplivom svakodnevnih rasprava, arascep me|usobnog nepoverenja rastekao i neobja{njiva rupa u zidu premakom{ijskom stanu - znak da }e se sve u{ta su verovali sru{iti, izgubiti u crnojrupi egzistencijalnih nedoumica.

Peter Handke - 'Podzemni bluz'(2+8 lica, `anr - ispovedna drama) Napisan u neuobi~ajenoj formi mo-

nologa Divljeg ~oveka - Bund`ije -Kontra{a - Narodnog neprijatelja tokomvo`nje metroom kroz podzemlje du{esavremenog ~oveka, ovaj komad zapravo

je obra~un sa svim zabludama civilizaci-je - od optere}enja lepotom, vere u razum,individualne slobode, progres, religije,multikulturalizam, zna~aj inteligencije iintelektualaca, elite. Mra~na, nihilisti~kavizija dana{njice, najbla`e re~eno jeuznemiravaju}a po otrovu gor~ine kojunosi.

Matija` Zupan~i~ - 'Razred' ( 7 lica,`anr - farsa)

Pisac koristi farsi~nu situaciju kursaza prekvalifikaciju zaposlenih u uspe-{nom preduze}u, kako bi pokazao svubesmislenost terminolo{kog ispiranjamozga u tranzicionom poku{aju da sesvest ljudi prilagodi visokim standardi-ma zapadnog dru{tva. Individua se gubi,kao i pojedina~na ose}anja, sloboda, ljud-ski kvaliteti, a atavizmi prethodnog soc-realisti~kog perioda u sukobu sa mental-nim deformacijama u dru{tvu u kome subitni samo u~inak i uspeh, dovode doponi`avaju}e travestije osnova humanos-ti.

Nakon velikog uspeha predstave'Mala triologija smrti' na Festivalu uIstanbulu, da li planirate uskoro, jo{neko u~e{}e na festivalu, ili gostovanje?

Planovi za novu sezonu su veomaambiciozni, a pozivi ve} sti`u. Nastav-ljamo sa komunikacijama i saradnjom uregionu. Pored nastupa na festivalimaposebno su nam zanimljivi zajedni~kiprojekti. U planu su koprodukcije sabugarskim i rumunskim teatrima, safestivalom MES... I}i }emo u Moskvu,Izrael, Albaniju, Sloveniju i - u Istanbul.

Beogradsko dramsko pozori{te jeosvojilo nagradu 'Superbrands Srbije2006'. u kategoriji kultura i zabava.Kakvo je zapravo to priznanje, i u kojojmeri doprinosi imid`u ku}e?

Dana{nja publika ose}a potrebu zaja~im do`ivljajem pozori{ta. Otvaranjemmogu}nosti dvostruke komunikacije sapostoje}om i potencijalnom publikom ijavno{}u, do`ivljaj pozori{ta mo`e posta-ti sna`niji, puniji, zna~ajniji. Glas, kriti-ka, ideja koja dolazi ”sa one stranerampe” pro{iruje kreativne mogu}nosti idaje novi kvalitet pozori{tu. Verujem daje, uvr{}ivanjem me|u SuperbrendoveSrbije, uo~en i prepoznat doprinos, profili potencijal Beogradskog dramskogpozori{ta.

Imate odli~no a`uriran i modernodizajniran sajt. U kojoj meri vodite ra-~una o medijskom predstavljanju pozori-{ta, i da li imate tim umetnika koji sebavi predstavljanjem ku}e u javnosti?

Novo vreme tra`i nove na~ine komu-nikacije. Mi `elimo da postignemo da seBeogradsko dramsko pozori{te percipirakao: otvoreno, savremeno, anga`ovanopozori{te, pozori{te otvorenog duha kojeje otvoreno za promene, otvoreno zanove, neobi~ne projekte, otvoreno da da{ansu, nezavisnim projektima. Otvo-renost je dragocena zato {to daje novikvalitet u umetni~kom smislu, dajezna~aj publici i njenim potrebama. Zbogtoga, uz tim Beogradskog dramskogpozori{ta, anga`ujemo i mlade kreativcekoji svojim doprinosom pribli`avajupozori{te postavljenim ciljevima.

Anita Pani}

Razgovor sa upravnikom, Neboj{om Bradi}em

NNeebboojj{{aa BBrraaddii}} ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

TTrraannssiillvvaanniijjaa

LUDUS 1385

Intervju

Mladenovac je ponovo dobio svojpozori{ni Festival, TEATAR UJEDNOM DEJSTVU. Nakon sko-

ro deceniju pauze, nastavlja se `ivot,ovog, nekada veoma uspe{nog festivalakoji je postojao 22. godine u kontinuitetu.Savet u sastavu: teatrolg dr Zoran Jo-vanovi}, predsednik, Du{an Stojkovi},Sa{a Markovi}, Slobodan Radovi}, Vla-dimir Arsi}, Jasmina ^abrilo i BojanBabi} kao ~lanovi saveta, doprineli suideji o obnavljanju ove zna~aje mani-festacije.U periodu od 2. do 8.10.2006.Mladenov~ani su u`ivali u gluma~kimbravurama {est teatara, a u, kako supotvrdili i glumci, i mnogobrojni gledao-ci, odli~noj selekciji Dragane Bo{kovi}.”Nadam se kao Mladenov~anka, i kaopozori{ni ~ovek, da }e ponovo pokretanjepozori{nog festivala u Mladenovcu za-paliti iskru u autenti~nom pozori{nomistra`ivanju u Mladenovcu, i da }e onarazgoreti vatru nekog novog pozori{takoje }e imati znak na{eg grada.” reklaje, na po~etku ovog zna~ajnog tetaraskogdoga|aja, selektor, Dragana Bo{kovi}.Zavesa na sceni je sve~ano podignuta idesila se nedelja pozori{ne ~arolije, kojaje Mladenov~anima vratila radost, iu`ivanje u 'izvo|enju gluma~kih radova',kako je to voleo da ka`e veliki glumac,Zoran Radmilovi}.

Sterijin komediografski opus, urazli~itim poku{ajima istra`ivanja, i saprofesionalcima i sa amaterima. Takosam zaista shvatio koliko je Sterija velikipisac.” rekao je reditelj Jakovljevi}.

Drugi dan festivala bio je u znakuneverbalnog teatra, izvedena je predsta-va 'Hleba i igara' Slova~kog vojvo-|anskog pozori{ta iz Ba~kog Petrovca, ure`iji Miroslava Benke, koji i igra u njoj.”Gledaju}i predstavu, ja je vidim iz kon-teksta jednog fotografa, koji nam po-kazuje svoja snovi|enja, koji seugra|uju u tu ~itavu scensku pri~u, ipovremeno biva zarobljen u njoj. [to seti~e ansambla, pored ostalih imamosjajnog Zdenka Ko`ika sa izuzetnomkulturom scenskog pokreta, sjajnomenergijom i scenskom prisutno{}u.”konstatovao je pozori{ni kriti~ar MilanMa|arev.

Predstava 'Helverova no}' IngmaraVilkvista, u re`iji mladog sarajevskogreditelja Dina Mustafi}a, odu{evila jeMladeniv~ane tre}eg dana ovog obnov-ljenog pozori{nog festivala. Jaroslav[vjer{~, pravo je ime poljskog dramskogpisca ovog uzbudljivog komada, koji jepreveden na desetak jezika i premijernoizveden u Nema~koj, V. Britaniji, Bu-graskoj i kod nas.Vilkvist uvodi na scenunovi tip junaka-~oveka koji je odba~en od

'Dvije', savremeni komad mladehrvatske spisateljice Tene [tivi~i}, a ure`iji Snje`ane Banovi}, Ateljea 212,odigran je petog pozori{nog festivalskogdana u Mladenovcu. Igraju SvetislavGonci}, Jelena \oki}, Aleksandra Jan-kovi} i Stela ]etkovi}.- ”Dvije je pri~a opomerenim vrednostima, o otu|ivanju, toje verovatno postojalo i u sedamdesetimgodinama, i ne znam kada, ali ’ovo’ jedeo na{e stvarnosti”- ka`e AleksandraJankovi}.Obja{njavaju}i komad, glumicaJelena \oki} citirala je spisateljicu Tenu[tivi~i} koja je dala sjajnu floskulu: ”Onesu tako dve cure koje se furaju na SEX&GRAD, samo bez seksa i bez grada.Prosto, to je neki virtuelni svet, koje suone napravile, ne samo one, ve} i svi uokru`enju.”

Poslednjeg takmi~arskog dana na-stupilo je Jugoslovensko dramsko po-zori{te sa predstavom 'Hadersfild', auto-ra Uglje{e [ejtinca u re`iji Britanke,Aleks ^izholm. Tragikomi~an tekst ootu|enju, o odlasku, o odrastanju, oprovinciji i metropoli. ”Iako je komad crni gorak, pri~a je zaista fantasti~na, a ono{to je najbolje u njemu je pri~a o mo-gu}em isku{enju.” rekao je jedan odjunaka komada, glumac Goran [u{ljik.Sjajnu gluma~ku ekipu ~ine i Vojin]etkovi}, Neboj{a Glogovac, Josif Tati},Damjan Kecojevi} i Tijana Mladenovi}.Dva glumca, Glogovac i [u{ljik, osnovalisu producentsku ku}u i zapo~eli susnimanje istoimenog filma, a u re`ijidebitanta Ivana @ivkovi}a.

Festivalsku atmosferu dvadeset itre}eg, ili nakon pauze, prvog pozori{nogfestivala u novom izdanju, u Mladenovcuje ispred Centra za kulturu otkrivena iskulptura poznatog ameri~kog vajaraRafaela Konsuegre, u~esnika ovogodi{njelikovne kolonije, koji je svoj rad u metalupoklonio gradu Mladenovcu kao znakzahvalnosti za gostoprimstvo.

”Na{a `elja i svi napori da, nakondesetogodi{nje pauze, o`ivimo pozori{nifestival u Mladenovcu, dobili su svojupravu satisfakciju, svake ve~eri punasala i sjajne reakcije publike na sve pred-stave, najbolja su potvrda za to. To namje i bio osnovni motiv-da publici `eljnojdobrog pozori{ta, pru`imo deo onog naj-boljeg {to nudi savremeni teatar danas.”izjavio je direktor festivala Sa{aMarkovi}.

Poslednje ve~eri pre progla{enja naj-bolje predstave, publika je u`ivala ukabareu ’Da, to su bili dani’ dva sjajnaglumca, Neboj{e Dugali}a i BorisaPingovi}a.

@iri Pozori{nog festivala Mladenovac2006 "Teatar u jednom dejstvu", u sa-stavu: predsednik Neboj{a Bradi}, re-ditelj iz Beograda i direktor Beogradskogdramskog pozori{ta, i ~lanovi DraganPetrovi} Pele, glumac iz Beograda iDu{an Stojkovi}, knji`evni kriti~ar izMladenovca i ~lan Saveta Pozori{nogfestivala, nakon {to je odgledao sve pred-stave u takmi~arskoj konkurenciji, doneoje jednoglasnu odluku: najbolja predsta-va na Pozori{nom Festivalu, Mladeno-vac 2006. je 'HADERSFILD' po tekstuUglje{e [ajtinca, u re`iji Aleks ^izholm iu produkciji Jugoslovenskog dramskogpozori{ta iz Beograda Predstava "Hader-sfild", iskrena i potresna u istoj meri ukojoj je mladala~ka i savremena,ura|ena je po jednom od najzna~ajnijihtekstova srpske dramaturgije, sa sjanimgluma~kim ansamblom-stav je `irija.

Srpska scena dobila je jo{ jedanuspe{an festival, TEATAR U JEDNOMDEJSTVU, a Mladenov~anima je, zapra-vo, s punim pravom, a na radost svih

ljubitelja pozori{ta, ponovo vra}en njihovfestival koji je postojao 22. godine i kojegse mnogi glumci na ovogodi{njem festi-valu se}aju sa rado{}u. A tu radost su~inile, ne samo odigrane role u pro{lostina istoj sceni, ve} i neke ljubavi, osmesi,

vojni~ki dani, ro|aci i sve one divnestvari koje `ivot zna~e. I to su neki javnopriznali Mladenov~anima, kada su ihove godine pozvali da gostuju sa svojimpredstavama. Pa, eto, ima mnogo razlogada ovaj festival nastavi svoj pozori{ni`ivot u Mladenovcu. Pre svega, zbogRADOSTI IGRE.

Anita Pani}

POZORI[NI FESTIVAL - MLADENOVAC 2006.

PORUD@BENICA

Neopozivo poru~ujem pouze}em slede}a izdanja Saveza dramskih umetnika Srbije:11. Marija Crnobori . . . . . . . . . . . primeraka 12. Mata Miloševi} . . . . . . . . . . . . primeraka 13. Ljiljana Krsti} . . . . . . . . . . . . . primeraka14. Petar Kralj . . . . . . . . . . . . . . . . primeraka15. Olivera Markovi} . . . . . . . . . . . primeraka16. Rade Markovi} . . . . . . . . . . . . primeraka17. Stevan [alaji} . . . . . . . . . . . . . primeraka18. Mira Banjac . . . . . . . . . . . . . . primeraka19. Vlastimir \uza Stojiljkovi} . . . primeraka10. Stevo @igon . . . . . . . . . . . . . . . primeraka11. Mihailo Janketi} . . . . . . . . . . . primeraka12. Branka Veselinovi} . . . . . . . . . primeraka13. Ivan Bekjarev . . . . . . . . . . . . . primeraka

Poru~ene knjige i PTT troškove plati}u poštaru prilikom preuzimanjaNaru~ilac:

Adresa:

Telefon:

MARIJA CRNOBORIPriredio Aleksandar Milosavljevi}cena: 500 dinara

MATA MILOŠEVI]Priredile:

mr Ksenija Šukuljevi} - Markovi} i Olga Savi}cena: 500 dinara

LJILJANA KRSTI]Priredila Ognjenka Mili}evi}cena: 500 dinara

PETAR KRALJPriredila Ognjenka Mili}evi}

cena: 500 dinara

RADE MARKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 500 dinara

MIRA BANJACPriredio Zoran Maksimovi}

cena: 500 dinara

Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI, 2631 464, 2631 522, 2631 592;

OLIVERA MARKOVI]Priredio Feliks Pa{i}cena: 500 dinara

STEVAN [ALAJI]Priredio Petar Marjanovi}cena: 500 dinara

VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 500 dinara

MIHAILO JANKETI]Priredio Veljko Radovi}cena: 500 dinara

STEVO @IGONPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 500 dinara

BRANKA VESELINOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 500 dinara

IVAN BEKJAREVPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 500 dinara

M O N O G R A F I J E

Prvog dana Festivala u Mladenovcu,nakon sve~anog otvaranja u foajeu Kul-turnog centra otvorena je zanimljivaizlo`ba fotografija, autora dr Dragane^oli} Biljanovski pod nazivom 'Gluma~kaistina Ljube Tadi}a'. ”Ljuba bi bio veomazadovoljan ovom izlo`bom. Uvek je govo-rio da ~ovek `ivi onoliko koliko ljudi onjemu pri~aju. Ja se nadam da }emo ga idalje spominjati.” izjavila je glumicaSne`ana Nik{i}, supruga Ljube Tadi}a,otvaraju}i izlo`bu. Tokom festivala, ugalerijskom prostoru Likum, otvorena jei izlo`ba fotografija 'Mladenova~ka ama-terska pozori{na scena 1896-1968' kojuje priredio Slavomir Vojinovi}.

Kao prate}a manifestacija festivala,odr`ana je i promocija 137. broja Lu-dusa.

U godini velikog jubileja, 200 godinaod ro|enja i 150 godina od smrti JovanaSterije Popovi}a, prve festivalske ve~eri,Tatar 'Joakim Vuji}' iz Kragujevca izveoje komad 'La`a i Parala`a' u re`iji Dra-gana Jakovljevi}a, koji je i direktor ovogpozori{ta sa dugom tradicijom. ” [to seti~e Sterije, ja mislim da smo mi jedan odretkih teatara koji odr`ava kontinuitetigranja njegovih komada. U poslednjihdeset godina, imali smo tri izvo|enjaSterije. Od 'Kir Janje', 'Pokondirenetikve', i evo sada 'La`e i parala`e'. Slu~ajje hteo da sam ja, proteklih 30 godinabavljenja re`ijom, izre`irao skoro ceo

svoje okoline, zbog bolesti, kao {to jeHelver u tuma~enju sjajnog Ermina Bra-va, poznatog publici jer je igrao, zajednosa partnerkom kao i u ovom komadu,Mirjanom Karanovi} u predstavi 'No`eviu koko{kama'. ”Lik koji igram jeste vrlozahvalan, ali i zanimljiv, i gluma~ki iljudski. Helverova no} je pri~a o istre-bljenju bilo ~ega {to je druga~ije. Tu-ma~e}i mentalno ometenu osobu vrlo selako mo`e pre}i u karikaturu, u ne{to u{ta se ne mo`e poverovati, u izigravanje.Bilo {ta {to se radi na sceni, ako se pokri-je pravom, iskrenom, iskonskom emoci-jom,onda to samo funkcioni{e. Tako je isa Helverom.” objasnio je glumac ErminBravo na okruglom stolu nakon izvo-|enja predstave.

^etvrti dan Pozori{nog festivala uMladenovcu gostovalo je Srpsko narodnopozori{te iz Novog Sada sa predstavomLica Hibnera, 'Greta, stranica 89', ure`iji Borisa Lje{evi}a. Bravurozna igraJasne \uri~i} i Borisa Isakovi}a, izaz-vala je smeh u prepunoj sali, jer je udevet slika, prikazan odnos izme|ureditelja i glumice, sa svim radostima itugama koje ~ini `ivot umetnika. ”Gretaje svakako komedija i ona sa jedne vedrestrane prilazi pri~i bez ikakvog ulep-{avanja, pozori{nog rada, ali i bezgor~ine. Trudili smo se da svakog od tihlikova, na neki na~in opravdamo.” iz-javio je glumac Boris Isakovi}.

HHaaddeerrssffiilldd ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

6

Intervju

LUDUS 138Lu

Pozori{te na Terazijama osnovano je22. decembra 1949. godine, a osni-va~ je skup{tina grada Beograda.

To je jedino muzi~ko pozori{te u na{ojzemlji i jedna od najzna~ajnijih kul-turnih institucija.

Od 1991. godine, zbog vi{egodi{njerekonstrukcije svoje mati~ne zgrade,predstave su se izvodile na sceni Teatra T.Repertoar Pozori{ta na Terazijama ~ine:mjuzikli, komedije, muzi~ke komedije,muzi~ke revije, vodvilji, satire, kabarets-ki programi i sli~no. Izvedeno je 228premijera i oko 15.000 repriza. Ovajteatar izvodio je dela najzna~ajnijih svet-skih i doma}ih pisaca i kompozitora:”Oklahoma”, ”Poljubi me Kato”, ”Violin-ista na krovu”, ”Tri Musketara”, ”^ovekod La Man~e”, ”Pri~e iz zapadnog kvar-ta”, ”Jalta Jalta”, ”Put oko sveta”, ”Pri~ao konju”, ”Neki to vole vru}e”, ”Mojde~ko”, ”Briljantin”, ”Lutka sa naslovnestrane”, ”Jubilej”... U pozori{tu sure`irali: M. Fotez, S. Jovanovi}, M.Mari~i}, M. Dedi}, J. Putnik, P. Dinulovi},M. Belovi}, @. Ore{kovi}, D. Mija~, A.\or|evi}, J. Markovi}, M. Vukobratovi},M. Karad`i} i drugi.

Na po~etku nove sezone, razgovaralismo sa upravnikom, Mihajlom Vukobra-tovi}em, o svemu onome {to ovako jednakompleksna pozori{na ku}a nudi urepertoraskom smislu, ali i mnogim prob-lemima, koji nastaju upravo stoga, {to sePozori{te na Terazijama u mnogome ra-zlikuje od drugih beogradskih pozori{ta.Zna~ajna novost jeste, pre svega, naime-novanje novog umetni~kog direktora,pozori{nog kriti~ara, @eljka Jovanovi}a.

-Ovo pozori{te je veoma specifi~no, iono upravo dopunjava lepezu pozori{nog`ivota u Beogradu.To je pozori{te kojegaji, neguje i razvija muzi~ki repertoar. Ito jeste na{a klju~na tema za narednusezonu- ka`e Vukobratovi}. U prvoj se-zoni na{eg pozori{ta u rekonstruisanojzgradi, nakon petnaest godina egzila,bila je `elja da dobije svoj kostur, svojufizionomiju, i tek sada, u drugoj sezoni,mo`emo ozbiljno da pokrenemo prvobit-nu ideju, i da je izdiferenciramo. Dakle,da po repertoaru budemo druga~iji.

Kakva je repertoarska politika Po-zori{ta na Terazijama u novoj sezoni, anakon tolikih godina fizi~ke izme{tenostiiz mati~ne zgrade?

Dosta smo uspeli, dakle samo jednusmo predstavu imali, da tako ka`emtradiconalnog pozori{ta, komediju, svedrugo su bile muzi~ke komedijie, ilimjuzikli. Uspeli smo da oformimo noviansambl, da dovedemo novi, mladi svet,ali, nisu glumci jedini akteri Pozori{ta naTerazijama. Jer imamo i hor, orkestar ibalet, koji je tako|e dosta podmla|en uprethodnoj godini. Mi dakle, imamo ~etiriansambla. Ono je strukturisano poput

malog Narodnog pozori{ta. Odnosno, kaopozori{te koje gaji operete i mjuzikle jo{od davnih pedesetih godina, iz koga suizrasla ta ~etiri ansambla. Moderno mu-zi~ko pozori{te tra`i jedinstvenog izvo-|a~a, dakle, u jednom liku vi{e sposob-nosti. Mi tra`imo izvo|a~e koji igraju,pevaju, i glume. Neke uloge u na{impredstavama su zahtevnije, recimo, glu-ma~ki, ali zahtevaju i pevanje, a neke suzahtevnije igra~ki. Radili smo kastingeza vi{e predstava, a poslednji je bio zapredstavu ”^ikago”. Gostuje nam kore-ograf, gospo|a Mojca Horvat, Slovenka,koja se delom {kolovala na Brodveju. Nasvakom kastingu sedi po funkciji, uprav-nik pozori{ta, reditelj predstave, dirigent,koreograf i neko od glumaca koga za-molimo da pomogne. Trudimo da se da toradimo ozbiljno, kvalitetno i da pre svegatime otvaramo vrata ku}a. Ta petnaesto-godi{nja zaparlo`enost je dovela dote{kog stanja unutar ku}e. Ovde su ljudivredni, radni, ali svejedno, mi moramo daosve`avamo taj ansambl.

Primetili smo ekspanziju mnogihprivatnih Akademija i umetni~kih {kolaza glumu. U kojoj meri je takva vrstaobrazovanja relevantna i da li ti mladiljudi imaju {ansu da budu anga`ovani uva{em pozori{tu u nekom trajnijem peri-odu?

U svakom umetni~kom pozivu diplo-ma je vrlo relativna stvar, ona je jedandeo na putu ka formiranju jednog izvo-|a~a. Iza toga dolazi pitanje njegovogtalenta. Mislim da je jo{ uvek jedina,prava i ozbiljna selekcija na FDU. Ove

druge {kole se trude da se omasove i ondakriterijum primanja studenata nije tolikostrog, koliko na FDU. I to se vidi, posebnona audicijama.

Pitanje je da li jedan glumac, ~lanhora, ili baletski umetnik treba da budestalno zaposlen? Pitanje je zapravo kakose formuli{e su{tina institucije pozori{tadanas, u Srbiji? Da li se formuli{e kaostabilna ustanova, spremna da ’oko{ta’?

Jer, normalno, ako formirate jedanansambl, taj ansambl sa tom ku}omstari. Prosto nemate prostora za ozbiljnurekonstrukciju ansambla. Specifi~niproblemi Pozori{ta na Terazijama sutakvi, jer podrazumevaju zahtevnostfizi~kih kapaciteta izvo|a~a. To su te{kepredstave koje traju po dva i po, tri sata, ukojima se igra, peva, glumi u visokomritmu i tra`e u principu ,mla|e ljude. Poprirodi stvari, neminovno je da ansamblstari, i kada je u pedesetoj godini umetnikje recimo, u gluma~kom smislu na vr-huncu karijere i najsna`niji, a u fizi~komsmislu, ve} po~inje njegovo opadanje. IPozori{te na Terazijama je pozori{temladog sveta, i treba da bude tako, i ja senadam da }emo mi uspeti u toj nameri,uprkos problemima koje imamo, danapravimo ansambl koji }e odgovoritizahtevima savremenog muzi~kog pozo-ri{ta.

[ta se o~ekuje od projekata u Po-zori{tu na Terazijama u novoj sezoni i dali ste u protekloj sezoni uspeli da vratitepubliku, onu koje je ovo pozori{te svojimkvalitetom, uspevalo da ima u pro{losti?

[to se ti~e repertoara, moram da ka-`em da sam zadovoljan. Pre svega zato{to je oslonac u protekloj sezoni bio nasnagama unutar ku}e sa relativno malimbrojem gostiju. Mo`ete me nazvati senti-mentalnim ~ovekom, ali ja sam ose}aokao moralnu obavezu da ljudima koji sudelili sudbinu tog nemanja sale, da uokolnostima nove scene, nove sale, unovim uslovima, stanu pred publiku iprovere sebe. Mo`da je to bio bole}iv gest,ali, bio je gest odavanja po{te tom ansam-blu koji se mu~io veoma dugo, dok se nijevratio na svoju mati~nu scenu. [to se ti~erezultata i reakcije javnosti, to je za menestvar li~nog stava. ^ini mi se da jo{ uvekpostoji nedovoljno shvatanje konceptaPozori{ta na Terazijama, to jest, {taPozori{te na Terazijama gaji. Bilo je ovdepolemika kakav profil predstava treba

POZORI[TE NA TERAZIJAMA, POZORI[TE EMOCIJAovo pozori{te da ima. Ja sam uverenduboko da ono treba postepeno da dolazido toga {ta je to mjuzikl i da kroz tajproces oformi i protagoniste sposobne dato izvedu. Mi smo po brojnosti najve}egradsko pozori{te. Preko 170 ljudi za-poslenih i jo{ nekoliko desetina spoljnihsaradnika. Svi mi moramo pro}i kroz tu{kolu, a ideja te {kole je bila, u stvari,postavljanje odre|enih naslova na na{repertoar koji prakti~no kroz istorijumjuzikla idu korak dalje, odnosno, prib-li`avaju se savremenom mjuziklu. Takoda, taj na{ put se mo`e sagledati kroz trinaslova: ”Kiss me Kejt”, ”Corus line”, isada ”^ikago”. I nakon ”^ikaga”, stvaribi trebalo da budu druga~ije, da mi uizvo|a~kom smislu budemo osposobljenii da razumemo ta~no {ta su na{e potrebe,odnosno, koga treba da dovodimo ovde ikako na{e predstve treba da izgledaju.[to se ti~e prijema publike, mi smo vi{enego zadovoljni, preko 85% smo imalipopunjenost. Nemamo problem davra}amo publiku, neke na{e predstave surasprodate mesec dana unapred. Mi`elimo da kvalitetnim izvo|enjem ikvalitetnim naslovom odgovorimo tojpublici koja je jedva do~ekala da se vratiu tu salu.

Pozori{te na Terazijama po svom re-pertoarskom konceptu nije problemskopozori{te, nije pozori{te koje pred gledao-cem postavlja filosofske, eti~ke i moralneteme. To su zadaci dramskih pozori{ta.Tosu teme drugog pozori{nog oblika.Ovo jepozori{te emocija, i ono je dopuna zatva-ranja lepeze jednog auditorijuma, jednogvelikog rada.

Jo{ uvek se mi borimo za mladupubliku. Prate}i iz ve~eri u ve~e ulazakpublike u salu, vidimo da se tu naravnopojavlje i sve mla|a generacija publike,koja po~inje tek da percipira mjuzikl ikoja recimo, nikada nije ranije u{la usalu 'Vuk Karad`i}'. Svakako je taj trendu razvoju i mi o~ekujemo da }e upravo samjuziklom ”^ikago”, da se to desi.

Da li mo`da planirate da u repertoaruvrstite i neke od obnovljenih verzijakultnih predstava ovog teatra, kojepamte mnoge generacije ljubiteljamjuzikla?

Do kraja ove godine, treba da iza|ejedan od najve}ih hitova Pozori{ta naTeazijama, koji mnoge generacije pamte,a to je ”Neki to vole vru}e” u jednoj novoj

postavi. To je predstava koja je zatvorilascenu terazijsku i trebalo bi da se sada,u jednom obnovljenom kontekstu, na-ravno, pojavi. @elimo da to bude predsta-va koja je oma` Soji Jovanovi}, rediteljkikoja je svojim radom zaista obele`ila ovopozori{te. Ve} u januaru, po~inje rad nane~emu {to je u jednom umetni~kom smi-slu ostalo kao najsvetlija ta~ka Pozori{tana Terazijama, a to je ”Pri~a o konju”. E,to je predstava koja }e biti u jednom dru-ga~ijem rediteljskom rukopisu, re`ira}eJago{ Markovi}, da novoj generaciji, timmladim glumcima omogu}i da seoku{aju u onome {to su nekada DanicaMaksimovi}, Tanja Bo{kovi}, MilenkoPavlov i drugi prosto briljirali.

Mogu da najavim prvu premijeru, ato je ”^ikago”, koja se zapravo radi uduploj podeli, pa su dve premijere 19. i20. oktobra.

U kojoj meri je zastupljenost do-ma}ih dramskih tekstova va`na za re-pertoarsku opredeljenost Pozori{ta naTerazijama? Ima li zapravo dovoljnozanimljivih savremenih tekstova i da limo`da neki od njih, iako kvalitetan, iznekih razloga dugo stoji u fioci Va{egstola?

U fazi smo smo ozbiljnih razgovorasa gospodinom Miloradom Pavi}em zajedan tekst koji je on napisao, zove se”Ven~anje u kupatilu”, koji bi trebalo,ako se na{i razgovori okon~aju pozitivno,da se pojavi u narednoj sezoni. Tako|e,za narednu godinu planiramo jednustvar koja je za nas veoma zanimljiva, ato je jedan Nu{i}, ali Nu{i} koji je vi|eno~ima muzi~kog pozori{ta. To je mjuzikl”O`alo{}ena porodica”. Vidim da imamnogo talentovanih mladih dramskihpisaca i ima dobrih dramskih tekstova.Me|utim, ono {to je problem {to oni jo{uvek nemaju potrebu, ili `elju da seoku{aju u `anru koji se zove mjuzikl. Mismo pre nekoliko sezona uradili ”Pop]iru i pop Spiru” kao muzi~ku komediju.U protekloj sezoni smo tako|e imali dvadoma}a teksta, ”Heroji”, PredragaPeri{i}a, mjuzikl, i Aleksandra \aje”@ivot Jevremov”, i tekst Gordane Gonci},”Spusti se na zemlju”. Mi time `elimo dapoka`emo doma}im autorima da imaprostora da, ako `ele i imaju kvalitetnetekstove, mogu da do|u kod nas upozori{te. Mi radimo od muzi~ke komedi-je do mjuzikla. To je prostor u kometra`imo i autore i tekstove. Imamo i dvateksta koja nam na `alost, dugo stoje ufioci, jedan je muzi~ka melodrama TulijaPinjelija prema kojoj je Federiko Feliniradio film 'La strada'. To je tekst koji namje ostao od protekle sezone, naprosto zbogka{njenja zavr{etka rekonstrukcijezgrade {est meseci, {to nam je dugoro~nopomerilo realizaciju nekoliko naslova,izme|u ostalih i ovaj. Mora}emo danapravimo jedan dugoro~ni stabilan plankoji }e nam omogu}iti da kontinuiranoradimo i da ne gu{imo sami sebe sanovim naslovima, jer mjuzikl ne mo`e dase igra dva puta mese~no. Mora da seigra bar jedanput nedeljeno. I to je malo,u svetu se mjuzikli igraju mnogo ~e{}e.

Da li ste u prilici da idete na gosto-vanja, i kakvi su problemi, kada su upitanju zahtevne muzi~ke predstave savelikim ansamblom?

Mi u principu jesmo mobilni, ali smoprevi{e skupi, kada su gostovanja upitanju.Obi~no ide oko sto pedest ljudi,bukvalno tri autobusa, i {leper sce-nografije i kostima. Jer, mi kada anga-`ujemo kostimografa za predstavu, onradi izme|u sto pedeset i dve stotinekostima. Dakle, ogroman je broj sanduka

DDiirreekkttoorr MMiihhaaiilloo VVuukkoobbrraattoovvii}}

CChhoorruuss LLiinnee

LUDUS 1387

intervju

Posle }e do}i Ljuboslav Majera koji }eraditi ”Pop ]iru i pop Spiru”. Moramo davodimo ra~una i o terminu odigravanjafestivala jer smo mi sve ~etiri godine, zavreme trajanja mog mandata, u obavezida budemo doma}ini.

A {ta se planira na lutkarskoj sceni?Lutka scena nam je i dalje u usponu

i dalje lepo i kvalitetno radi i dobijanagrade. Planiramo put u Istru, gde jelutka scena izabrana od strane Izvr{nogve}a Vojvodine da predstavlja Vojvodinu.Igra}emo u tri grada predstavu ”Tvrdo-glavo jaje” Jovana Carana. To je predsta-va bez teksta sa muzikom Janike Bala{a,a govori o `ivotinjskom svetu i o ljubavi ura|anju, o deci, odnosima u braku.... Nijesamo za decu ve} je namenjena i odrasli-ma, a vrlo je komunikativna sa pu-blikom. Cilj posete Istri nije samo daodigramo predstavu, ve} i da se napravekontakti sa Pulskim pozori{tem i dogov-ori o saradnji, a tako bismo dobili ipodr{ku Izvr{nog ve}a. To je zadatakmene i Vlade Grubanova koji je direktorlutka scene.

Kakvo je Va{e iskustvo sa pu-blikom?

Ako gledam devedesete godine ondamogu re}i da smo u usponu, da jekonstantno broj publike sve ve}i. Mi smoimali pro{le godine na obe scene preko{ezdeset hiljada gledalaca {to smatramoda je dobro, ali ako gledamo neka evrop-ska merila, recimo Ma|arsku, oni imaju

ve}u pose}enost nego {to je broj stanovni-ka. Ako ka`emo da Zrenjanin imaosamdeset hiljada gledalaca onda bi tobio neki reper da mi moramo da postig-nemo jo{ bolju pose}enost pozori{tu. Utom cilju smo napravili i novi veb sajtpozori{ta kako bi mogli da komunici-ramo sa svim saradnicima, ali i da bimogli na druga~iji na~in da animiramomla|u publiku. Tu smo otvorili klubljubitelja pozori{ta da bismo dobili njihovodgovor o predstavama i predloge za daljirad. To }e biti vodilja koja }e nam pomo}ida kreiramo repertoar. Ne mislimo dapodilazimo publici, ali mislim da jeneophodno ~uti i njihov glas i odgovoritina njega.

I na kraju, koja Vam se uloga vi{edopada: ona kada ste bili samo publika,ili ova koju danas obavljate?

Ova koju danas obavljam. Bez obzira{to je te{ko, {to je zahtevno, ja sam negdeponosna na ovo pozori{te, vrlo zadovoljnaatmosferom koja u njemu vlada, negdesam spremna da ulo`im i vi{e energijenego {to sada ula`em, jer ono {to dobijempovratno su dobre predstave, zadovolj-stvo u gluma~kom ansamblu, sveukupnusre}u u pozori{tu i to zadovoljstvo nemo`e iz publike da se oseti. To je jedandvosatni odnos sa predstavom, a ovo jene{to potpuno druga~ije. Gledati pred-stavu iz uloge gledaoca i iz uloge up-ravnika je neuporedivo.

Aleksandra Jagodi}

U SUSRET NOVOJ SEZONI

Gospo|o Paska{, je li te{ko, ili lakodanas biti upravnik jednog pozori{ta?

Ja bih pre svega rekla da je lepo.Lepo na jedan poseban, specifi~an na~in.Ja sam do{la iz prosvete pre dve godinekada sam postavljena za direktora ovogpozori{ta i za mene je pozori{te iznutrabilo nepoznanica. Da li je te{ko ili lako?Pa... te{ko. Te{ko iz jednog posebnog ra-zloga {to upravnik pozori{ta, uop{teupravnik kulturne institucije, pred-stavnik lokalne samouprave treba dasprovodi sve ono {to lokalna samoupravadonese, da ispo{tuje bud`et itd. S jednestrane da se razume i u pravo i u finan-sije, na~in funkcionisanja svega, a s dru-ge strane treba da ima poseban senzi-bilitet za ono {to umetnost jeste.

Dakle, ja imam jednu tezu da uprav-nik pozori{ta mora da bude multiplali~nost: jednom nogom ~vrsto u realnosti,da poznaje finansijske tokove, da na-pravi jedan dobar plan rada pozori{ta,naravno sa umetni~kim direktorom, a pritom i da ispo{tuje sve ono {to tra`e okol-nosti koje ne idu ba{ uvek na ruku.Nestabilna je situacija u lokalnojsamoupravi, bud`et jeste negde odre|en,ali nije fiksiran. Dakle, ako ho}emo dapratimo neke evropske trendove i da na

Da li se u tom pogledu i{ta popravilood kad ste Vi do{li na mesto upravnika?

Od osniva~a po toj stavci bud`eta minismo dobili neka naro~ita sredstva.Svetlosni i zvu~ni park mi sada tek tolikoodr`avamo takvim kakav jeste. Mi dobi-jamo pare za produkciju i tu stvarno nemogu da ka`em. One nisu dovoljne, alimi se dovijamo pomo}u sponzora, tako dase nekako pokrivamo. Ja sam uspela dapreko projekta koji smo poslali Mini-starstvu finansija za nacionalni investi-cioni plan dobijem ne{to {to je ustvari zaodr`avanje zgrade. Zgrada nam je u kri-ti~nom stanju, naro~ito krov koji pro-ki{njava, a problem je ustvari na{abarokna sala koja je spomenik kulture,koja }e uskoro tra`iti obimne restaura-torske radove naro~ito na onom osli-kanom delu plafona.

Znate, vi se na|ete u situaciji, ili }etesada neke produkcijske pare koje dobi-jate namenski skrenuti u nabavku opre-me, pa onda ne}ete mo}i da izvu~ete to-liko premijera koliko ovo pozori{te imasa dve scene, dramskom i lutkarskom.Mi imamo obavezu da iza|emo sa osampremijera.

Uspevate li da pokrijete osam premi-jera?

Ose}ate li bilo kakvu te{ko}u zbogtoga {to ste neko ko nije ni {kolom niprofesijom vezan direktno za pozori{te?

Ja sam po obrazovanju psiholog. Ra-dila sam u {koli dvanaest godina. Kadasam do{la u pozori{te nisam se ose}alanekompetentnom. Za mene je ovo posaomenad`era u kulturi. Ne shvatam ovajposao kao ne{to {to ne bih mogla daradim, jer sam zavr{ila srednju {kolu zaorganizaciju kulturnih aktivnosti, takoda nemam tu problem. Nemam problemu komunikaciji sa ljudima {to je menijako zna~ajno. Gluma~ki ansambl je vrlodobar, vrlo motivisan, podmla|en i svojufunkciju ovde sam pre svega shvatila kaoneko ko nasle|uje dobru ku}u, dobargluma~ki potencijal i moja uloga u tomeje da to dalje unapre|ujem.

Ono {to se meni u~inilo kao preprekaje jedna zatvorenost pozori{nog sveta,jedna mala autisti~nost u smislu da onivrlo te{ko prihvataju ljude i imaju malusurevljivost prema ljudima koji dolaze izneke druge bran{e, ali mislim da sam i touspela nekako da prevazi|em i sadaimam lepu komunikaciju u pozori{tu. Tumi je pre svega pomogla organizacija dvaFestivala profesionalnih pozori{ta Vojvo-dine, na kojima smo bili doma}ini, kadasu mi mnogi od upravnika i saradnikadrugih teatara pomogli da ovaj svetsagledam na pravi na~in.

Sve vi{e se ~ini da upravnik po-zori{ta treba da bude i menad`er. Imateli taj utisak?

Da. Pozori{tima je danas neophodanupravnik menad`er kome je potrebnaizvesna podr{ka i usavr{avanje. Ja sambila na seminaru koji dr`i profesor Mile-na Dragi}evi}-[e{i} na Akademiji umet-nosti. ^ovek zaista mora da bude me-nad`er, da ima {irok dijapazon spo-sobnosti, ali i interesovanja. Zna~i up-ravnik mora da ima i umetni~ki senzi-bilitet, da mo`e da ostvari dobre kontaktei sa spoljnim saradnicima, da ima kon-takt sa medijima, a pre svega da imadobar odnos sa ljudima iznutra, unutarku}e.

Tu se treba pre svega osloniti naumetni~kog direktora...

Kada sam do{la nije bilo umetni~kogdirektora. Milo{ Jagodi} je oti{ao i za me-ne je to bio prvi i najva`niji momenatkoji treba re{iti. Mislila sam da je toklju~na li~nost koja }e da vodi dramu.Danas je to Radoslav Rale Milenkovi},reditelj i glumac, koji trenutno i re`irapredstavu ”Vi{njik”. Napravili smorepertoar za slede}u sezonu.

U kom pravcu }e on i}i?Mi zaista moramo negde da se dr-

`imo klasike, da ne ka`em lektire. Sle-de}i }e raditi Kokan Mladenovi} koji je uprethodnoj sezoni radio [ekspirovu”Ukro}enu goropad”. Ovoga puta }e tobiti savremeni ruski tekst AleksandraGalina, ”Audicija”, odnosno ”Konkurs”.

Pozori{tima je danas neophodan upravnikmenad`er, ka`e prva `ena pozori{ta ”To{aJovanovi}” iz Zrenjanina, Tatjana Paska{, iotkriva {ta je sve ura|eno, a {ta tek pred-stoji da se uradi u toj ku}i kulture

po~etku sezone iza|emo sa repertoaromza celu sezonu onda upravnik debelomora da se zamisli da li }e mo}i to daispo{tuje u finansijskom smislu. Drugapri~a su tehni~ki uslovi. Na{a pozori{tasu se sada, u Beogradu naro~ito, ve}opremila, {to nije slu~aj zrenjaninskogpozori{ta. Ja sam ovde zatekla tehni~kidosta lo{e opremljeno pozori{te. Minemamo ni svetlosni ni zvu~ni parkonakav kakvu produkciju imamo.

Naravno. Ali i tu se dovijamo danapravimo nekako dve ve}e i dve manje,ili tri ve}e i jednu na kamernoj sceni kojutako|e treba da opremimo, jer je kamer-na scena ne{to {to nam daje mogu}nostnekog malog iskoraka iz klasi~nog re-pertoara, pa zato tu scenu treba da pre-tvorimo u jednu malu radionicu, jedanstudio. Tako da funkcioni{emo na granicimogu}eg.

koji se nose na ta gostovanja. Trenutnafinansijska situacija u gradu, jer,naravno, razumno se {tedi, omogu}avasamo isplatu putnih tro{kova. A doma}inkoji nas poziva, ima obavezu da platisme{taj, hranu, ili neke sitne tro{kove, zasto pedeset ljudi, a to je onda vrlo te{ko.Mi imamo dobru saradnju sa NovimSadom, na putu smo da ostvarimo saSkopljem. Pro{le sezone nismo ostvarilisaradnju sa Skopljem, jer nas je ugovorstriktno obavezivao na neke stvari, tetako Festival nije bio u prilici da namomogu}i dovoljan broj dana boravka dabismo mogli na vreme da postavimopredstavu ”Corus line”. Za izvo|enje

zahtevnog mjuzikla, nama treba bar tridana boravka da bismo to postavili nascenu. A to zna~i pet dana boravka u tomgradu. Pa vi izra~unajte oko osamdesetljudi u mjuziklu puta pet dana, koliki sutro{kovi! To je recimo, ~etiri stotinespavanja i hiljadu i dvesta obroka! Pros-to, muzi~ka pozori{ta, mjuzikli, nisuprevi{e zgodni za gostovanja. Ina~e,moram da spomenem, da se mi trudimo,da maksimalno kvalitetnu, savremenu iskupocenu opremu koja je ugra|ena una{u zgradu, iskorostimo. Svi na{iizvo|a~i su na sceni ozvu~eni, na{ svet-losni park je vrlo specifi~an i to ondapodrazumeva pribli`no sli~ne uslove i

kada gostujemo, a to je dosta te{ko. DaVam ka`em, preko sedamdeset postomjuzikla na Brodveju ne do`ivi ni desetoizvo|enje, a neke na{e predstave, kao {toznate, traju godinama. Ima jo{ jedna vrlova`na stvar, kada je ovo pozori{te upitanju. Mi, kao muzi~ko nismo pozori{tekoje pripada onoj kategoriji festivalskihpozori{ta. Vrlo retko se de{ava situacijada neki mjuzikl u|e u opseg interesova-nja selektora jednog festivala kojirazmatra dramska pozori{ta. U narednojsezoni, `elimo da ostvarimo jedan pravackoji je veoma blizak na{em pozori{tu, ato je igra~ko pozori{te. Bi}e to predstavau kojoj }e kao protagonista igrati A{hen

Ataljanc, Mikele Melela, Italijan }e bitireditelj i koreograf te predstave koja sezove ”Kapinera”. U prevodu, re~ zna~ivrstu ptice, i predstavlja asocijaciju na`ivot u kavezu. Taj projekat }e otvoriti jo{jedno polje na{e delatnosti, jer imamo ivrlo kvalitetan baletski ansambl.

Kakvo je mesto, kada je u pitanjukvalitet `anrovski odre|enih predstavaPozori{ta na Terazijama, u odnosu nadruga evropska muzi~ka pozori{ta?

Jedna grupa ljudi iz ku}e i ja na-pravili smo jedno malo studijsko puto-vanje u prethodne dve godine, naravnouz pomo} sponzora, jer mi novac za tonismo imali. Odredili smo destinacije kao

{to su Slova~ka, ^e{ka, Hrvatska iMa|arska, zemlje u okru`enju i zemlje utranziciji. Utisci su da svi `ive jako te{kokada se bave muzi~kim pozori{tem, alisu sve sale prepune, isto kao na{e. Publi-ka vrlo rado gleda te predstave. Ina~e, sviimaju probleme sa finansiranjem pred-stava, vrlo retko vidite ’`iv’ orkestar, vrloretko }ete nai}i na ansambl predstave sasedamdeset, osamdeset izvo|a~a. Uglav-nom su to male predstave u tim okolnimzemljama. Pogledali smo oko desetakpredstava i mislim da smo mi tu apsolut-no rame uz rame sa njima.

Anita Pani}

TTaattjjaannaa PPaasskkaa{{,, pprrvvaa ddaammaa zzrreennjjaanniinnsskkoogg ppoozzoorrii{{ttaa

UU~~eennee `̀eennee

8

EX YU

LUDUS 138Lu

Lutkovno gledali{~e iz Ljubljanenovu sezonu po~inje predstavom‘Ko je napravio Videku ko{uljicu’ u

rediteljskom i likovnom konceptu EkeVogelnik. Videkova porodica ima sed-moro dece, pa on kao najmla|i, uvek nosiizno{ene stvari svojih sestara i bra}e…

***Mestno gledali{~e Ljubljansko

postavilo je ‘Kabare’ Masterofa, Kanderai Eba u re`iji Stanislava Mo{a. Do-ga|anje je postavljeno u Berlin 1931, uvreme za~injanja nacizma i AdolfaHitlera. Mlad ameri~ki pisac Klif u vozuupozna Ernsta Ludviga, koji mu uBerlinu na|e sobu kod gospo|e [najder itu ga upozna sa svetom berlinske no}nezabave. U klubu Kit Kat upozna}eplesa~icu i peva~icu Seli koja se preselikod njega… radnja je ve} svima pozna-ta.

***U istom pozori{tu izvedena je i

premijera komada Denisa ^alema ‘Recimojoj }erki, da sam oti{la na putovanje’u re`iji Klemena Markov~i~a. Re~ je odoga|anjima iz sveta novinskih hronikaod kojih uvek odvra}amo pogled. Do-minik je u zatvoru ve} sedmu godinu,kada joj se u }eliji pridru`i Karolina.@ivot u zatvoru te~e po ubita~no usta-ljenom ritmu. @ene koje dolaze iz ra-zli~itih miljea prisiljene su deliti nekoliko

kvadratnih metara. Od ignorisanja iravnodu{nosti preko otpora, njihov odnospreraste u naklonjenost i prijateljstvo.

***I u Slovenskom ljudskom gledali{~u

Celje premijerno je izveden ‘Kabare’, ure`iji Mihe Alujevi~. Ovaj komad sepriprema i u Narodnom pozori{tu RS uBanja Luci.

***Slovensko mladinsko gledali{~e

gostovalo je u oktobru u Bolonji sa pred-stavom ‘Ime ru`e’ u re`iji Matja`a Ber-gera i na Bitefu i MOT-u komadom‘Jedna i druga’ u re`iji Ivice Buljana.

***Prvi put na slovena~kim scenama

izvedena je Euripidova tragedija ‘Orest’.Na sceni SNG Maribor dramu je re`iraoHansgunther Hejme. Projekat je nastao ukoprodukciji sa nema~kim pozori{temTheater im Pfalzbau gde }e se komad,tako|e, igrati. Euripidova tragedijagovori o Orestu, sinu kralja Agamem-nona, koji se vra}a ku}i da bi osvetioubistvo oca, koje je izvr{ila njegovamajka Klitemnestra i njen ljubavnik,sada{nji kralj, Egist. Euripid se utragediji ne usredsre|uje na ubistvomajke i strica, ve} na stanje u kojem seOrest nalazi posle krvavog ~ina.

***Na sceni drame SNG Ljubljana

premijerno je izveden komad Artura[niclera ‘Prostrana zemlja’ u re`iji Ja-nu{a Kice. Ovo je verovatno najbolje deloaustrijskog dramati~ara o de{avanjima udru{tvu srednje Evrope pred Prvi svetskirat. U tom {irokom miljeu, autor opisujedoga|anja, na prvom mestu glavnejunakinje Genije, o njenim `eljama dapobegne iz spona konvencija i mu`evlje-vih psihi~kih maltretiranja, o tra`enjusmisla za njeno isprazno `ivljenje. Ovajkomad je tragi~na ljubavna pri~a,elegi~na tragikomedija o izgubljenomvremenu.

***Komad Ive Svetine ‘Edip na Korintu’postavio je u istom pozori{tu IvicaBuljan.

***Dramski prvenac Ale{a Bergera,

‘Sudari’, izveden je na maloj sceniDrame SNG Ljubljana u re`iji Vinka Mo-derndorfera. Re~ je o naizgled sva-kodnevnim susretima ljudi iz kojih serazvijaju doga|anja koja otkrivajuapsurd, besmisao `ivljenja…

***Prva premijra ove sezone, pod

nazivom ”Oluje i zvezde nostalgije”, nasceni SNG Nova Gorica su ‘GospodaGlembajevi’ Miroslava Krle`e u re`ijiDu{ana Jovanovi}a.

Krle`a je napisao da Glembajevireprezentuju uop{te vrstu sre}nog i ta-lentovanog postojanja koje je iza{lo izblata, kriminala, la`i, i uspelo je da

dotakne svetlo, profit, ukus, dobro obra-zovanje, ukratko, pasa` iz tame kasvetlu.

***Trinaesti me|unarodni festival EX

PONTO odr`ao se od 16.9. do 26.9. uLjubljani. ”Ovogodi{nji festival je punoptimizma - vodi nas u potragu za vred-nostima o~uvanim kroz istoriju ili prekokulture. Starije percepcije mita kaobezvredne koncepcije ili drugorazrednogknji`evnog domena su se pokazale po-gre{nim i {tetnim. Jer, kroz mitologijuljudi otkrivaju {ta je va`no i zna~ajno.Kroz pozori{te sva ova ~uda i etabliranevrednosti mogu biti shva}ene kaoistra`ivanje sebe”, stoji u festivalskomsaop{tenju. ”Ovogodi{nji Ex Ponto jepo~eo na najbolji mogu}i na~in. Sa´Hamletom´ i sa 650 ljudi u Linhartovojdvorani”, zadovoljno je u prepunomklubu Cankarjevog doma zaklju~io direk-tor festivala Damir Domitrovi} Kos.

U~estvovale su produkcije iz Poljske‘Sveti Edip’, ‘Kao ja’ Zijaha Sokolovi}a,‘Viva verdi’ iz Ljubljane, ‘Kitov stomak’SMG-a Ljubljana, projekat MiroslavaBenke ‘Hleba i igara’, ‘Sestre’ iz[vedske… Pobednik festivala je predsta-va ‘Izlomljen i izbrisan’ pozori{ta KatonaJozef Szinhaz iz Budimpe{te u re`ijiViktora Bodoa.

A.J.

KABARE, KABARE

Kao {to je najavljeno, Dramskiteatar iz Skoplja povodom {ezdese-togodi{njice postojanja postavlja

novi komad Gorana Stefanovskog'Demon iz Debar malog'. Re`iju potpisujeSlobodan Unkovski. ”U pitanju je crnakomedija, napisana za na{e vreme. Ko-ristio sam motiv jedne srednjevekovnefrancuske pri~e o berberinu ubici, koji jebio posebno popularan u engleskoj melo-drami devetnaestog veka. Zami{ljao samkako bi bilo da ovaj berberin `ivi u Debarmalom. Potom mi se ta premisa savr{enouklopila u na{e vreme, u surovihpetnaest godina tranzicije. Sve to do|ekao so na ranu. Barem u pozori{tu”, ka`eStefanovski.

***U Narodnom teatru [tip postavljaju

komad 'Maskarada' Ljermontova. Dra-mu re`ira Kiril Pan~enko iz Moskve. ”Uovom delu poku{a}u da skrenem pa`nju{tispkoj publici na dilemu koja prati svetod njegovog hri{}anskog po~etka - da sene mo`e biti human ukoliko se ne u~ini

dobro delo nekom negde”, rekao je ruskireditelj.

***Premijera predstave 'Galilej', nastale

po idejama Italijana Maura Paserija iRolanda Makrinija, odr`ana je u Ve-le{kom teatru. Re~ je o komadu koji prati`ivot Galileja na kraju 16. i po~etku 17.veka. Formalno je podeljena na tri delakoji nose imena tri italijanska grada:Padova, Firenca i Rim. Padova prikazujeGalilejev li~ni `ivot, njegove nade, u~enje,eksperimente i izum teleskopa. Firenca,koja je bila slobodna zemlja u 17. veku,metafora je oslobo|enja od dogmi iraznih mogu}nosti, dok je Rim mesto gdeje inkvizicija osudila ovog nau~nika imislioca.

***Goran Tren~ovski je postavio komad

‘Ku}a za ptice’ koji je baziran po deluPetra Bakevskog. Premijerno je izvedenaletos na Anti~kom dramskom festivalu uStobi. Bakevski je rekao da njegov tekstgovori o sada{njosti i o potrazi za koreni-

ma i glasovima na{ih predaka. Glavnilikovi su ljudi koji tra`e identitet i kojipoku{avaju da odgonetnu glasove preda-ka kroz glasove ptica.

***U Makedoniji je postavljena jo{ jedna

inscenacija ‚Don @uana’. U Vele{komteatru Molijerovu dramu je re`irao DejanDamjanovski. Reditelj je zadr`ao inte-gralni tekst koji je pro{irio motivima izfilma ”Sedmi pe~at” Ingmara Bergmana.”Kao u Bergmanovom filmu postoji scenagde Don @uan igra {ah. Ova kompliko-vana igra je metafora `ivota. Napraviosam Don @uana sna`nom individuomkoja pravi svoje odluke svesna svojihpostupaka”, rekao je Damjanovski.

***Predstave 'Divlje meso' i 'Don @uan',

obe u re`iji Aleksandra Popovskog iizvo|enju Dramskog teatra iz Skoplja,

Teatarske novosti iz Makedonije

BERBERIN UBICA

Vesti iz slovena~kog gledali{~a

MMnnooggaa iizzvvoo||eennjjaa KKaabbaarreeaa:: CCeelljjee

GGoorraann SStteeffaannoovvsskkii ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

PRVI PUT S OCEM NA IZBOREPredstavom ‘Prvi put s ocem na

izbore' Abdulaha Sidrana Narodnopozori{te Sarajevo otvara novu

sezonu. Prema re~ima reditelja Sulej-mana Kupusovi}a, Sidranov filmski sce-nario je na sre}u za bh. teatar postaopozori{na predstava. ”Nakon predstave´U Zvorniku ja sam ostavio svoje srce´kojom je ´u{ao´ u pozori{te, AbdulahSidran na ovaj na~in postaje pravi dram-ski pisac. Iako ovaj tekst ima izrazitufilmsku dramaturgiju, uspeo sam gaadaptirati za pozori{te i anga`ovati upredstavi 25 glumaca svih generacija.Ono {to posebno nagla{avam kao zaistarevolucionarnu pojavu u na{em pozo-ri{tu je nova generacija glumaca, koju jepro{le godine ´najavio´ mladi AdnanHaskovi} ulogom u ´Legendi o Ali-pa-{i´…”, rekao je Kupusovi}. ”Bez imaloskromnosti, ova praizvedba ubraja se ukulturne doga|aje godine, posebno sobzirom na to da nemamo dovoljno nidramskih pisaca, ni doma}ih tekstova una{em teatru”, dodaje glumac ErminSijamija koji je na ~elu Drame Narodnogpozori{ta.

”Prvi put s ocem na izbore” je pri~ao {ezdesetim godinama pro{log veka, ovremenu kada je biti politi~ki podobanzna~ilo imati {ansu, o policiji koja tu~edecu po ulicama, o o~evima koji ostavlja-ju svoju decu, o direktorima koji ho}e daimaju mlade ljubavnice. Glavni lik, DinoMalko~, ima 18 godina i na prekretnicije svega - dvoumi se o ljubavi, profesiji,prijateljstvima, u sukobu je sa razli~itimljudima... S jedne strane, on sazreva krozfotografiju kojom se bavi, a sa drugestrane sazreva kao ~ovek.

***Internacionalni teatarski festival

MESS 2006 odr`ava se od 15. do 30. okto-bra. Na ovogodi{njoj smotri bi}e izvedeno20 predstava, me|u kojima 17 u glavnomprogramu i 3 festivalske premijere. Festi-val ugo{}ava umetnike iz 13 zemalja, aprva predstava koju }e sarajevska publi-ka videti je 'Faust'reditelja HarisaPa{ovi}a. ”Ove godine dominiraju dram-ske predstave. MESS }e se ponovo potru-diti da ponudi predstave koje imaju u

sebi ne{to {to je istra`iva~ko, pre svega usvojoj formi, {to je intrigantno, provoka-tivno, anga`ovano, a sa druge strane`eleli smo da poka`emo predstave koje sunastale iz ’unutra{nje’ re`ije, odnosnotraganja glumaca i reditelja iz teksta i tu,pre svega, mislim na ^ehova”, rekao jeDino Mustafi}, direktor festivala.

Mustafi} je izdvojio: [ekspirovu 'Bo-gojavljensku no}' rumunskog rediteljaSilvia Purcaretesa, u izvedbi pozori{taMarin Sorescu, ^ehovljev 'Vi{njik' ure`iji Rimasa Tuminasa iz Litvanije, 'Trisestre' istog pisca u re`iji Nemca JurgenaGo{a, teatra [au{piel iz Hanovera. Izsusednih zemalja Slova~ko vojvo|anskopozori{te iz Ba~kog Petrovca u~estvuje sapredstavom 'Hleba i igara' MiroslavaBenke, Crnogorsko narodno pozori{teizve{}e 'Nigdje nikog nemam' u re`ijiEgona Savina, Zagreba~ko kazali{temladih 'S druge strane' reditelja BobeJel~i}a i Nata{e Rajkovi}, Dramski teatariz Skoplja predstavi}e se Molijerovim'Don @uanom' u re`iji Aleksandra Po-povskog, a Jugoslovensko dramsko po-zori{te izve{}e 'Brod za lutke' u re`ijiSlobodana Unkovskog. Bosnu i Herce-govinu predstavljaju i '^etvrta sestra'Kamernog teatra 55 u re`iji Dine Mu-stafi}a i 'No} dugih svetala' Teatramladih, rediteljke Tanje Mileti}-Oru~evi}.U glavnom programu su i predstave:'Euridikin krik' ansambla Studia Ojun-culari iz Turske, 'Adieu Europe, EuropeAdieu' Paola Ma|elija u izvedbi ma-|arskog teatra Miskolci Nezei Sinhaz,'Make up opera' Oskara Kor{unovasateatra iz Litvanije, 'Mpalermo' u re`ijiEme Dante iz Italije, 'Desconfianza..'.{panskog teatra La Carniceria, rediteljaRodriga Garsie, te 'Lacrimosa' pozori{netrupe Teatr Piesn Kozla iz Poljske,reditelja Gregora Brala.

Na 46. MESS-u premijerno }e bitiizvedena italijanska predstava 'KolLaure Balis', Paola Bakaranija i PaolaRudelija. U koprodukciji sa SARTR-om ifrancuskim teatrom Glob, planirana jepremijera 'Obla~na nebesa', autora i

reditelja @an-Luk Oliviera. Tre}a ovogo-di{nja premijera bi}e 'Majka Hrabrost'rediteljke Mire Erceg, koja je ra|ena ukoprodukciji MESS-a i Narodnog po-zori{ta Republike Srpske.

***Predstavom 'Hamlet' sarajevskog

reditelja Harisa Pa{ovi}a u Ljubljani jeotvoren 13. me|unarodni teatarski festi-val Ex Ponto. Reagovanjem publikezadovoljan je i reditelj predstave HarisPa{ovi}: ”Prijatno smo zate~eni fenome-nalnim prijemom. Igrali smo svuda i biloje prelepo, ali s obzirom na to da su uLjubljani ljudi gledali bez prevoda, da susedili ~etiri sata i da se nakon toga nisudizali sa sedi{ta, zaista je divno.”

***Rekonstruisana bronzana skulptura

Branka ]opi}a, koja je za vreme rata uBiH znatno o{te}ena, sve~ano je otkrive-

na ju~e ispred zgrade Narodne i univer-zitetske biblioteke RS uBanja Luci.

Aleksandra Jak{i}

””PPiinnookkiioo”” uu BBaannjjaa LLuuccii:: MMaakkss MMeettaalliikk ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

V me|unarodni festival pozori{ta za decuBanjaluka 2006 trajao je od 8. do 14. 10.

Doga|aji u pozori{tima Bosne i Hercegovine

LUDUS 1389

EX YU

Pu~ki komad ‘Kazimir i Karolina’Edena fon Horvata premijerno jeizveden u Rimu na Me|unarod-

nom pozori{nom festivalu. Novu pred-stavu rije~kog HNK Ivana pl. Zajcare`irao je Paolo Ma|eli. Ova drama jepraizvedbu imala daleke 1932. u Leip-ziger Schauspielhaus-u. ”Smatram da uovom trenutku u Evropi, problem kojimse i autor bavi u toj drami, jeste neza-poslenost. To je vrlo zreo i aktuelandramski primer na{eg svakodnevnogpitanja. Predstava }e se odli~no mo}isituirati upravo u Rijeci, koja je sme{tenana tom neobi~nom dodiru srednje Evropei Mediterana. Njegova drama izvorno sedoga|a na minhenskom ´Oktoberfestu´,no mi }emo to promeniti jer prava fe{tajeste `ivot unutar kojeg postoje tuge imelanholija koje se zovu sudbine. Njima,na ma{tovit na~in, bavi}emo se u ovojpostavci. Fon Horvat, Su{a~anin, uvek sejavlja kao vampir u kriznim vremenimai tu je njegova veli~ina…”, rekao jeMa|eli.

”Ima ne~eg anti~kog, ne~eg nevinogu hrvatskim glumcima, interpretitorimaFon Horvata, izvedenog na sceni teatra´Argentina´ u sklopu festivala ´Post-Jugoslavija´ kojeg je osmislio \or|oUrsini Ur{i}. Mi Italijani, nikad ne vidi-mo gorke i predivne Horvatove komedije.Masimo Kastri bio je poslednji koji je1999. postavio jednu od njih, ´Vera,ljubav, nada´ na scenu. Poslednju ver-ziju ´Kazimira i Karoline´ re`irao jepre vi{e od trideset godina Franco Enri-kez (...) Briljantna nevinost hrvatskihglumaca pod vodstvom Paola Ma|elija,koji se iz du{e opredelio za ovo delo. Samreditelj opisuju}i scenografiju, bioskop naotvorenom u kojem se stvarnost spaja sasimbolikom, prime}uje da ~amac postajemesto erotike i smrti. Ma|eli se, ka`e,odlu~io na to kako bi stvorio ´prostor-oazu´ i time naglasio intimnost radnje.(...) Jasni su motivi svih aktera, pa iKazimira, iako je uvek izoliran, ~ak i

onda kad mu se pribli`i frustriranaErna. Po~ev{i od nje, svi `ele isto, sna-`no, sa slepom odlu~no{}u, ostvariti svojusudbinu”, delovi su kritike Franca Kor-delija, kriti~ara najuticajnijih italijan-skih novina, rimskog Corriere della sera.

***Reditelj Vinko Bre{an ~iji smo film

”Svedoci” gledali pre dve godine naFestu, po~eo je da re`ira i za pozori{te.Postavio je crnohumorni psiholo{ki trilerMata Mati{i}a 'Ni~iji sin' na sceni HNKIvana pl. Zajca. Komad je do`iveopraizvedbu pre po~etka sezone na tre}im”Rije~kim letnim no}ima”. ”Posebno mije drago da se ovom predstavom na scenuvratio veliki hrvatski glumac Bo`idarAli}. A Vinko Bre{an je ve} danas ve-likan hrvatskog filma, a voleo bih dasvoju darovitost {to ~e{}e poka`e i u po-zori{tu. Jer, iako ga dugo poznajem, biosam zadivljen na~inom na koji je radiomoj tekst. On je zaista po{teno napraviotu predstavu. Ukomponovao je u njuzahtevnu `anrovsku razli~itost, a da nijenaru{io teatarsku celinu. Ima predstavakoje se dogode, nekako same od sebe. Aliovu je Vinko, uz pomo} fenomenalnihglumaca, kreirao. Domislio. On joj jeugradio du{u. Najva`nije svetlo kojedonose je to da su oni spremni na onajpozori{ni rizik koji donose moji tekstovi.Oni su spremni osvetleti one teme koje mezanimaju. Za pisca nema bolje situacijeod one u kojoj talentovani reditelj poma`eo`ivljavanju teksta. Na primer, na~in nakoji je Vinko re{io scenu ubistva Sime je,po mom mi{ljenju, genijalan; ili scena napsihijatriji…”, rekao je autor Mati{i}.

***Na sceni splitskog HNK-a Mateja

Kole`nik je postavila ^ehovljevog 'UjkaVanju'. ”[ta nam novo jo{ mo`e re}i^ehov? Njegovom dramom te{ko je na-praviti politi~ki ili dru{tveno anga`ovanupredstavu, a opire se i prekrajanjimatoliko potrebnim da bi se zadovoljilata{tina autorskog teatra. Na pitanje kako

NEZAPOSLENOST U EVROPI NA MA\ELIJEV NA^IN

BEKETOV JUBILEJUPodgorici je odr`ana trodnevna

privredno-kulturna manifestacijaDani Zagreba. Izvedena je pred-

stava ”U poseti kod gospodina Grina",hrvatske teatarske grupe Planet Art. Potekstu D`efa Barona, komad je re`iralaAida Bukvi}. Uloge tuma~e Pera Kvrgi} iLuka Dragi}. Proslavljeni tekst, koji semo`e pohvaliti sa preko 250 izvedbi{irom sveta (pa i u Ateljeu 212), dramskije prvenac ovog pisca. Kako ocenjujekritika ”ovo nije tek puka bulevarskazabava kakva se mo`e o~ekivati odkomada najavljenog kao savremeniameri~ki teatarski hit’. U komadu dog-matski stari Jevrej prebacuje mla|emJevreju da odlukom da bude homoseksu-alac zavr{ava Hitlerov posao. To na krajuzavr{i tako {to mladi Jevrej smek{astarog, koji onda prihvata }erku koju jedavno proglasio mrtvom jer se udala zanejevreja. Pri tom, naravno, prihvata i

homoseksualnost mladog Jevreja. Kolikoje ovde zaista re~ o nekonfliktnom ipomalo banalno idealisti~kom poimanjupomirenja, dokazuje i ~injenica da jeBaron bio pozvan da ~ita ovaj komad uUjedinjenim nacijama.

***Predstava ‘^ekaju}i Godoa’, ra|ena

u koprodukciji FIAT-a, Crnogorskognarodnog pozori{ta i Zetskog doma saCetinja, izvedena je u Pri{tini u okviruinternacionalnog teatarskog festivala”Kosovo InFest”. Po drami SemjuelaBeketa komad je re`irao Slobodan Mila-tovi}. Ova predstava premijerno je izve-dena u septembru, na otvaranju Festi-vala internacionalnog alternativnogteatra u Podgorici, u ~ast obele`avanjastogodi{njice ro|enja jednog od najve}ihdramskih pisaca 20. veka - Beketa. Ovajkomad kamen je temeljac teatra apsurdakoji je ta~no opisao egzistencijalnu

mu~ninu i ba~enost u svet bez orjentacijei cilja, bez anga`mana i zadatka, bezsmisla.

***Prva ovosezonska premijera Crno-

gorskog narodnog pozori{ta je kabareValentina Krasnogorova ´Ajmo na sex’ ure`iji Lidije Dedovi}. Rus Krasnogorov jeuspe{an politehni~ki in`enjer koji u

starosti postaje {irom sveta priznat pisac.Sada je ~lan Unije pisaca Rusije,Izraelske federacije pisaca i ~lan Ruskeunije pozori{nih radnika. Napisao je oko20 dramskih tekstova koji su imali insce-nacije i uspehe u mnogim zemljamasvijeta. Komad ´Ajmo na sex” napisan jepre tri godine i imao je premijere u

Pozori{ne novosti iz Crne Gore

Kazali{na de{avanja u Hrvatskoj

ga igrati, sam ^ehov je odgovarao: ´Ja neznam, pa tamo je sve napisano.´ Za{to seuvek vra}amo ^ehovu? Za njim pose`unajve}i reditelji, nastoje}i mu dati obrisesvog vremena, a opet ne izdati njegovuunutra{nju strukturu. Odgovor je jednos-tavan. ^ehovljev mikrokosmos sva~iji jemikrokosmos i kad odstranimo dru-{tvene, istorijske i politi~ke okolnosti, unama ostaje ^ehov. Pru`a nam mogu}-nost da govorimo o onome {to uistinujesmo - samo ljudi. Ujka Vanja jedna jeod najsjajnijih ^ehovljevih studija~oveka, u kojoj se prepli}u jednostavneljudske te`nje: nada, bezna|e, ljubav,napetost, oslobo|enje...”, obja{njavaju uSplitu za{to su izabrali ovaj tekst zarepertoar.

***Prve premijere ansambala HNK

Zagreb i HNK Vara`din zakazane su tekza septembar. U Zagrebu pripremaju'Dom Bernarde Albe' {panskog pesnika idramati~ara, Federika Garsie Lorke. Ovajpotresan dramski tekst napisao je ne-posredno pred smrt, 1936. godine. Lju-bomora, potisnut gnev, neopro{tene re~i,neokajane krivnje, tajne ljubavi, ponos istrast, neki su elementi ove drame, kojomLorka progovara o tradicionalnoj [paniji.Drama Hrvatskoga narodnog kazali{tanakon gotovo dvadeset pet godina po-novno postavlja Lorkin tekst, u svetlostistvaranja repertoara koji korespondira sasavremeno{}u, a temelji se na vrhuncimasvetske dramatike. Re`iju potpisujeBo`idar Violi}.

***U Vara`dinu Damir Zlatar-Frey

postavlja svoj komad 'Krv i ko{ute'.Drama je napisana 1989. godine ipraizvedbu je do`ivela u SNG-u u Mari-boru, dok ju je hrvatska publika upoz-nala nakon premijere u Istarskom narod-nom kazali{tu u Puli 2003. Junakinje sutri `ene: operska diva suo~ena s gu-bitkom glasa, njena sestra i ljubavnasuparnica te slu{kinja, a istovremeno i

prijateljica i partnerka u imaginarnojoperi. No, sr` nije u pri~i o operskojprimadoni za koju gubitak glasa imate`inu gubitka `ivota, ve} u specifi~nomautorskom pore|enju melodramatskihsituacija. Dijalog je tek nazna~en, istr-zan, fragmentaran, gotovo elipti~an, narubu izrecivog, kao da svaka re~ kojulica izgovaraju aludira na ne{to skri-veno, opasno, smrtonosno. Zapravo ~itavFrejev tekst je prava partitura ~istih idubokih emocija koje se otvaraju izatvaraju na sceni kao te{ki i otrovnicvetovi u gluma~koj radnji, ti{ini, muzicii prigu{enim krikovima s dna ljudskog`ivota.

***Zagreba~ko gradsko kazali{te ”Ko-

medija” je posle raznih peripetija izvelomjuzikl 'Briljantin’ D`ima D`ejkobsa iVorena Kejsija, u re`iji Igora Barberi}a.

***Satiri~ko kazali{te ”Kerempuh” po-

stavilo je komad 'Brak iz ra~una' u re`ijiDra`ena Feren~ina. Predstavu ~ine vi{e^ehovljevih jedno~inki: ”O {tetnosti du-vana”, ”Prosidba”, ”Medved” i ”Svad-ba”.

***Autorski projekat Nata{e Rajkovi} i

Boba Jel~i}a, 'S druge strane', postavljenje u Zagreba~kom kazali{tu mladih.”Re~ je o predstavi koja se bavi `ivotima

~etvoro usamljenih ljudi i njihovimnaporom da nam ispri~aju svoje pri~e.Iako svaki `ivot na kraju stane u jednure~enicu, dobro je znati da se i tare~enicu mo`e re}i na milion na~ina. U`ivotu ~oveka, ba{ kao i u njegovoj {oljiod kafe, na kraju se mogu razaznati trido ~etiri klju~ne figure. U sredini ove{olje, u prstenu, izdvojena i najve}a figu-ra je `ene kojoj je glava toliko te{ka da jemora rukama pridr`avati. Svuda oko njemale ribe. Ka`u, to su brige. Nad njomduga tamna sena u kojoj se razaznaje likde~aka koji izgleda kao da se bori, opirevetru koji ga oduvava. Tik uz njegaveliko slovo V. Nema sumnje - pobeda.Na samom rubu mlada `ena sa sovom naramenu kao da ma{e, doziva. Obaveznoprihvatiti pomo} `enske osobe, mudrost jeuz nju. I medveda, zapravo vi{e medve-di}a svakako pustiti u ku}u, u `ivot. Onkao da grebe {apama po vratima, alinema hrabrosti u}i. Medved u {olji, tonije lo{e. Zapravo to uop{te nije lo{a {olji-ca, mo`da samo nije dobar dan za gata-nje”, pi{u Nata{a & Bobo.

Ovu predstavu je mogu}e videti i uBeogradu, krajem oktobra na sceniJugoslovenskog dramskog pozori{ta.Tako|e, ZeKaeM }e se predstaviti Beo-gra|anima i komadom ”Skakavci” Bi-ljane Srbljanovi} u re`ijiJanu{a Kice.

A. J.

BBrriilljjaannttiinn uu zzaaggrreebbaa~~kkoojj ””KKoommeeddiijjii””

PPrreemmiijjeerraa uu CCNNPP--uu:: ‘‘AAjjmmoo nnaa sseexx’’

petnaestak evropskih i svetskih pozori-{nih centara.

Svaka osoba u ovom ~udnom, ap-surdnom komadu pri~a i misli samo nasex. Ovo je otvorena dramska struktura.Nema zapleta u tradicionalnom smislu tere~i. Akcija karaktera je motivisanausamljeno{}u i sexualnom `eljom. Onitragaju za ljubavlju i toplinom, `ude}i dapobegnu od svih problema. Mo`e seslobodno odabrati `anr.

”Ovo je kabare. O seksualnosti kaospasu i nu`nosti. Kabare. Imaginarnisvet libida. Potisnutih `elja. Kabare.Kontakt sa publikom. Komunikacija.Samopotvrda. Suludo bekstvo. Od usam-ljenosti. Kabare. Intima. Erotika. Zabava.Provokacija. Muzika. Perverzija. Muzi-ka. Ples. Bliskost. Kabare. Socijalnoanga`ovan. Implicitno satiri~an. Kabare.Uzdi`e seksualnost na nivo NeophodnogEruptivnog Verbalnog Telesnog Pro-vokativnog. Plesno-peva~kog... ´Ajmona sex' je poziv na sex, na oslobo|enje, nakafu, pi}e, razumevanje”, pi{e rediteljkaDedovi}.

Aleksandra Jak{i}

predstavljale su Makedoniju na rimskomfestivalu ”Post Jugoslavija”. ”Don @uan”je posle Bitefa gostovao i na sarajevskomMESS-u.

***Premijera Gogoljevog 'Revizora'

odr`ana je u teatru ”Centar” u re`ijiVladimira Mili~ina. Mili~in u original-nom tekstu nije ni{ta menjao jer jesmatrao da bi u tom slu~aju delo izgubilona svojoj kompleksnosti. ”Te{ko je re-`irati tekstove za koje svi misle da gaznaju, ~ak i oni koji ga nisu pro~itali.

Nismo pravili jeftinu komediju, iako ukomadu ima smeha. No on je katarzi~an,onaj od kojeg boli glava”, ka`e reditelj idodaje: ”Gogoljev rad je najte`a varijantaodgovora {ta je umetnost. Umetnost ra-zotkriva stvarnost, otkriva sve prikri-veno, i tu`no i grdno, i prekrasno i be-zobli~no, i komi~no i tragi~no. Zato suGogoljevi junaci i satiri~ni i tragi~ni.Njegovo ume}e pokazuje da umetnostmo`e da prika`e na sceni `ivot koji jeneprihvatljiv za ~ovekovu du{u.”

***U Dramskom teatru Narodni teatar

Kosova igrao je predstavu 'Dom Ber-narde Albe' u re`iji Bekira Ljumija.

***Predstava ”Otelo” u re`iji Lili Aba-

d`ijeve otvorila je ovogodi{nje izdanjeMladog otvornog teatra u Skoplju. ÌÎÒ jeskopskoj publici ponudio petnaestakpredstava iz Italije, [vajcarske, Sloveni-je, Belgije, Srbije i Francuske, i naravno,Makedonije. ”Otelo” nacionalnog pozori-{ta iz Sofije ”Ivan Vazov” je sve`e ~itanje

[ekspira kroz pantomimu, fizi~ki teatar,muziku, scenske borbe i akrobatiku.SMG iz Ljubljane izvelo je komad ”Jednai druga” Bota [trausa u re`iji IviceBuljana (bili su na Bitefu), {vajcarskakompanija ”Alijas” je izvela koreografiju”Volim da si kod ku}e”, pri~u oanksioznosti nastaloj od neprestaneborbe unutra{njeg i spolja{njeg ...

***Bitoljski teatar je gostovao ma me-

|unarodnom pozori{nom festivalu ”Nabregu” u Burgasu, u Bugarskoj. '@enid-

bu', komediju koja govori o strahu mu`ada izgubi svoju li~nost pri sjedinjavanjusa `enom, re`irala je Bugarka Lili Aba-d`ijeva. Ova moderna i neobi~na adap-tacija Gogoljeve komedije trijumfovala jena susretima ”Vojdan ^ernodrinski” uPrilepu.

***Predstava 'Sne`ana i sedam patulja-

ka' otvorila je novu sezonu Teatra zadecu i mlade u Skoplju. Poznatu Ander-senovu bajku je adaptirao i re`iraoPetar Pa{ov.

A.J.

10

Reagovanje na reagovanje

LUDUS 138Lu

Po{tovana gospo|o Ojdani},

1. U delu Va{eg teksta koji se odnosina sukob interesa, navodite neta~anpodatak da sam kao svojevremni uprav-nik SNP-a u Novom Sadu, stavio svojudramu ”Cuba Libre” na repertoar zasvog mandata. Verujem da }e faktografi-ja ovde biti od pomo}i. Predstava ”Cubalibre” je premijerno izvedena u aprilu2001. na sceni ‘Pera Dobrinovi}’ SNP-a.Moja malenkost je postala upravnikSNP-a u junu, 2001. dakle, dva mesecakasnije. Po{to poznajete tehnologijupozori{ta, ne treba da Vas podse}am da jepo~etak proba mog teksta u SNP-u kre-nuo znatno ranije, kada nisam mogao nida sanjam da }u jednog dana do}i na ~eloSNP-a. O~ekujem izvinjenje Ludusa.Nadam se da ova dezinformacija nijebila zlonamerna.

2.

Transparentnost bud`eta podrazme-va javnu kontrolu tro{enja sredstavaporeskih obaveznika, {to jeste sinonimozbiljnog demokratskog poretka. Vrlo jedobro {to ste nam objasnili da se u tim

bud`etima nalazi i po ne{to PDV-a idrugih poreskih davanja, ali ste potpunoproma{ili temu i sagovornika, a maloopet i zamutili, jer se od 1. jula 2003. 40posto doprinosa pla}a preko honorara sa-mo samostalnim umetnicima po projektu,ostali, a njih je ve}ina, i dalje rade zaplate u svojim ku}ama.

3. Nigde u svom tekstu nisam ni re-kao, ni insinuirao, da nam za upravniketeatara trebaju ”kreativni apstinenti” ili”neumetnici”, a ponajmanje ”mastiljare”kako navodite u tekstu. Ko je pro~itaopa`ljivo moj tekst, lako je mogao da uo~ida je sukob interesa markiran kao jedanod neophodnih segmenata reformi na{egpozori{ta. Prevedeno - na~in anga`ma-na, pla}anje dodatnog, kreativnog radadirektora pozori{ta u domicilnim ku}a-ma moraju biti strogo regulisani jasnimpravilima koja podrazumevaju planira-nje repertoara, dogovor sa osniva~em iUpravnim odborom pozori{ta, kao i sta-le{kim udru`enjem. U suprotnom, imateprovizorijum u kome sve mo`e i ni{ta nemo`e, odnosno sve zavisi od ”diskre-cionih prava” upravnika. Podseti}u Vasda je ovakav na~in upravljanja javnimustanovama, u brozoidno i Slobino vre-me, bio generator korupcije u javnomsektoru.

4. Paradoksalno, ali iako sve vremekritikujete moje stavove izre~ene u ‘Stan-dardu’, Vi se u dobroj meri sla`ete sanjima. U delu oko naduvanih honorara,sami konstatujete, citiram: ”Ako ne po-stoje relevantni javni reperi, onda jesvaka pri~a o potpla}enosti i prepla}e-nosti odprilikativna i privatna, a hono-rari se formiraju po principu ja~i-ka~i iostaje ogroman prostor za medijskumanipulaciju,” kraj citata. Vrlo dobro,potpuno se sla`em sa Vama, gospo|oOjdani}, samo Vas pitam za{to ne postojeti ”javni reperi”, i ko je nadle`an da ihkreira i implementira - kako bismonajzad spre~ili tra~eve i medijske mani-pulacije, kao i nevaljale direktore i umet-nike da u vakuumu do dono{enja pravila

rade {ta ho}e? Na primer, da vode svojeprivatne producentske firme u zgradipozori{ta kao {to to neskriveno ~iniSvetozar Cvetkovi}. Verujte mi - tek tada}emo biti u stanju da u na{em pozori{tuzavedemo idili~an mir i bo`ansku har-moniju koju sada predla`ete.

5. Va{a opaska o staljinisti~kojkontroli direktora pozori{ta je jo{ jedandokaz Va{eg ozbiljnog nepoznavanja le-gislative i svetskih standarda u menad`-mentu javnih finansija. Svaka ozbiljnasvetska ustanova tipa World bank, Ev-ropska banka za rekonstrukciju i razvoj,svaki ozbiljniji komercijalni sponzor kojiula`e u kulturu }e Vam nakon novacakoji Vam opredeli tra`iti detaljan izve{tajdo poslednjeg centa na koji na~in stepotro{ili dodeljena sredstva i tu vi{e ne-ma improvizacija. Moja teza je da na{apozori{ta ne raspola`u kadrovima kojamogu da isprate ove standarde. Poslednjiprimer je svakako propala javna nabav-ka za tehni~ku opremu Bitef teatra, gdeneuki slu`benik teatra nije umeo da sro~ivaljani, pismeni zahtev, te pozori{te nijeni dobilo opremu neophodnu za produk-ciju predstave ”Cirkus istorija” u kore-ografiji Sonje Vuki}evi}. Va{a insinuaci-ja o mojoj `elji za provociranjem ne-kakvog sukoba unutar DS-a, je trapava iparanoi~na. Ja nikada ne insinuiram, jauvek izgovaram ~injenice. Kao {to }usada izgovoriti slede}u -

danas to jeste ozbiljan estetski, politi~ki iideolo{ki ”opinion making” deo nacije. Utom smislu, Dejan Mija~ svakako jesteautoritet i lu~ono{a ~iji stavovi i porukeimaju ozbiljnog uticaja na na{oj javnojkulturnoj i politi~koj sceni.

[ta god Vi tvrdili, ”Golubnja~a” usred multikulturne Vojvodine, jeste bilaozbiljna provokacija i najava memoran-dumskog vremena koje prethodi ~uvenoj8. sednici. Kao ilustraciju za ovu tvrdnju,nave{}u Vam i podse}anje da je Mija~postavio i”Valjevsku bolnicu” Dobrice]osi}a, na sceni JDP-a 1989. u vremenajve}eg orgijanja Slobodana Milo{evi}akoji se pripremao za rat.

Ipak, kao i u ve}em delu teksta, iovde ste proma{ili poentu. Naime, moja`elja nije bila da ocrnim uglednog profe-sora da je svojevremeno bio nacionalista,ili da je danas ~edijanac.

makedonsku verziju teksta ”Paviljoni”,Milene Markovi}, pozori{ta iz Bitolja? Javidite, jesam. E pa, uz du`no po{tovanjemakedonskim umetnicima, moram daVam ka`em da sam video sijaset amater-skih predstava, koje su na mene ostavilebolji utisak. Ivan Medenica je dovo|e-njem te predstave umesto sjajnih ”[ina”JDP-a, Unkovskog, Milenu Markovi} na-pravio budalom, a nama svima poru~ioda je Sterijino pozorije njegov privatnifestival. Pogotovu kada je na kraju i samdobio Sterijinu nagradu za svoj rad oAmerici, koju je sam predlo`io kao cen-tralnu temu festivala. Va{a generalnanesposobnost, ili odsustvo `elje da sezaista na ozbiljan na~in pozabavite prob-lemima koji su otvoreni u ”maleroznom”‘Standardu’, ukazuje da ili ne pratiteozbiljno na{ pozori{ni `ivot, ili da je Gori-ca Mojovi} idejni tvorac Va{eg nespret-nog ~lanka. Poznaju}i njen lik i delo,siguran sam da bi potpisala svaku Va{ure~enicu. Iako ona, poput Bogoljuba Ka-ri}a, nikada nije ostavila ni jedan potpisza sobom. Uvek je koristila druge dr`a~eolovki.

TRA@IM IZVINJENJE!

Pozdravljamo revolucionarne odlukevlade Srbije o dodeli nacionalnihpenzija istaknutim umetnicima!

Umetnici i ~lanovi svih umetni~kihudru`enja Srbije pozdravljaju Ministrafinansija gospodina Dinki}a, koji je izme|uostalog izjavio i precizirao da }e izboristaknutih umetnika, odnosno ispu-njavanje uslova i kriterijuma, obavljatiposebna komisija sastavljena od devet~lanova. ^etiri ~lana na predlog Mini-starstva kulture, a pet na predlog koordi-nacionog odbora umetni~kih udru`enja.

Ovom prilikom `elimo da predstavimojo{ jedan veliki i do sada nere{ivi problemdosada{njeg vrednovanja umetnika koji sustekli penziju. Na primer, dramski umetnikkoji je oti{ao u penziju sa punim radnim

sta`om ili starosnom penzijom je administrativnoizjedna~en sa drugim neumetni~kim profesijama.Umetni~ke penzije se uglavnom nalaze na nivouproseka ili ispod proseka.

Mislimo da bi se valorizacijom umetni~kihpenzija postigao veliki napredak u smislu umet-ni~kog vrednovanja koje do sada nije ura|eno.Zatim, mislimo da ne treba obja{njavati da velikibroj umetnika, pored istaknutih, ne bi smeli dabudu identifikovani sa ostalim profesijama. Ako jerecimo, sprema~ica u uspe{nom preduze}u ostvar-ila ve}a mese~na primanja od bilo kog umetnika idobila i ve}u penziju, onda je umetnik ne samoo{te}en, nego i degradiran. Ona sa osnovnim obra-zovanjem, a on sa visokim, zna~i, za isti radni vek,ona je iznad njega. Dakle, njegov odlazak u penzi-ju je, ponavljam, ispod njenog nivoa.

NACIONALNE PENZIJE ISTAKNUTIM UMETNICIMAPetooktobraske promene su bile velika

nada da }e administrativno samoupravnisistem do`iveti promene u smislu valorozaci-je pojedinih drasti~nih propusta (^kalja iMija su zabavljali 25000000 ljudi, a njihovepenzije su bile ispod ljudskog dostojanstva).Za sve ima uvek opravdanje, ali jedini ipravi postulat je profesionalna lestvica kojuljudi sami obrazuju kroz zakone i odredbe.

Ovaj ozbiljni problem revalorizacijeumetni~kih penzija bi trebalo da pokreneMinistarstvo kulture u saradnji sa Umet-ni~kim udru`enjima.

U Beogradu, 29.09.2006.Ranko Kova~evi},Toma Kuruzovi}

Molim Vas da mi po Zakonu ojavnom informisanju i pre svega,po{tuju}i dobar duh kolegijalneetike, omogu}ite da u narednombroju Ludusa, odgovorim na nekapitanja koja ste pokrenuli u vezimog intervjua objavljenog u listu‘Standard’ od 18. 08 2006.

Zakon o dostupnosti informacijaod javnog zna~aja je usvojen pro{legodine i obavezuje dr`avnu upravuda na zahtev gra|ana i javnostipredo~i svaki podatak koji se ti~etro{enja novaca poreskih obveznika.Va{a anksioznost po pitanju uzne-miravanja javnosti nakon objavlji-vanja produkcionih bud`eta pred-stava u beogradskim pozori{timasugeri{e Va{e ozbiljno nepoznavanjeprincipa demokratskog dru{tva.

Pogre{ili ste adresu, jer - nitisam ja izneo te cifre, niti sam komen-tarisao da su previsoke, naprotiv, jaotvoreno lobiram da davanja zaprograme budu jo{ mnogo ve}a nau{rtb preskupe, megalomanskegradnje velelepnih zdanja u kojimaapati~ni i siroma{ni umetnici delujukao prosjaci u novom mercedesu.

Nenad Bogdanovi} i Gorica Mo-jovi} su predstavnici najkonzerva-tivnije kulturne politike u zemljikoja se di~i Cecinim koncertom ifestivalom brzog ispijanja piva naKalemegdanu. Tako Maja Gojkovi},onako kolateralno, u svom graduima i Stinga i Vorhola i Exit, a usko-ro }e verovatno imati i veliki filmskifestival koji je beogradski dvojacaparat~ika odbio. Nakon slede}ihlokalnih izbora, te{ko da }e GoricaMojovi}, bez znanja ijednog svet-skog jezika i sa ovakvomprevazi|enom kulturnom politikom,koja se poput ”Mileta u tranziciji”gnu{a svih evropskih standardakoji neumitno dolaze i kod nas, mo}ida opstane. Bila bi to velika bruka isramota za DS, zaista.

Moja namera je bila demisti-fikacija jednog mita u na{empozori{tu ~ije delovanje, po momskromnom mi{ljenju, u dobroj meriko~i kvalitativnu promenu na{egpozori{nog ambijenta, jer se svimsilama poput Gorice Mojovi} ili poputVas, trudi da hibernira postoje}estanje. ^ovek koji je uvek bio uzdvor, uvek pohlepan prema novcimai nagradama i nikada spreman daotvori kulturni prostor za generacijekoje }e ga naslediti.

S po{tovanjemIvan M. Lali}

* Nelektorisano, zbogizbegavanja sukoba

Eto, da i ja malo insinuiram. Unajboljoj nameri da po{tedim i Vas ina{u ne`nu pozori{nu bran{usaznanja koje sam rade}i tri godineu Savetu za borbu protiv korupcije,sticao o gra|evinskim ”kombinacija-ma” gradskih ~elnika. Tu mislim ina one koje se ti~u gradnje velelep-nih zdanja pozori{ta, naravno.

6. Dejan Mija~ mo`e biti i radikal iLDP-ovac, i ja protiv njegovog, privatnogpoliti~kog opredeljnja zaista nemam ni-{ta, niti me previ{e zanima. Ipak, DejanMija~ jeste vrhunski predstavnik dru-{tvene elite koja je osamdesetih bila, a i

Va{a usporedba sa Molijerom je po-novo krajnje nespretna i neoprezna, na`alost.

Podseti}u Vas da je najpoznatijidvorski umetnik, zapravo bila Leni Rin-fe{tajl.

7. I na kraju jedno pitanje za Vas,gospo|o Ojdani}: Da li ste ikada gledali

LUDUS 13811

Jo{ reagovanja

Po{to smo ispo{tovali (grozna novo-govorna kovanica, zvu~i kao dasmo to uradili preko jego, a zapra-

vo bilo nam je milo!) dobar duh kolegi-jalne etike, i objavili ceo Va{ odgovor namoj tekst ”Teatri kao kolateralna {tetamedijskog rata”, sad jo{ da odradim (istaonakva re~) izvinjavanje, tamo gdemogu, i repliciranje tamo gde moram.Istim redom:

1. IZVINJAVAM SE {to su se u mojojmemoriji slepila dva doga|aja iz Va{ebiografije, tj. datum premijere Va{egteksta ”Cuba libre” i Va{eg dolaska na~elo SNP-a, mada su izme|u njih pro{lacela dva meseca. Proveravah kod kolega,i po{to su svi mislili sli~no, napisah tako.BEZ ZLE NAMERE!

najglasniji i najnametljiviji. Kao {to jebudala uvek vi{e nego pametnih.

Ne sla`em se da davanja zaprograme treba da budu jo{ ve}a nau{trb ”velelepnih pozori{nih zdanja”.Kad se ponovo ujedinimo sa Turcima tj.kad svi u|emo u EU onda }emo mo`daigrati u anti~kim amfiteatrima (madasumnjam), ali sada su nam potrebnikonforni teatri, po{to nemamo mediter-ansku klimu. Zgrade mogu trajatidecenijama, a neki skupi programi jedva2,3 reprize! Osim toga mogu da se priva-tizuju, a niko ne bi kupio ex-premijere.

Sa ”prosjakom u mercedesu” mo`daste uvredili mnoge kolege. Neki od tih”prosjaka” igraju po 200 predstava zaGODI[NJU platu od 4000 EU koliki je biova{ honorar za par repriza ”Dru{tvenihigara” (lep naslov)!

Zato {to osim sumnjive ljudske prirodepostoji jo{ sumnjivija priroda politike.

4. Nije paradoksalno da se u dobrojmeri sla`emo. Samo {to ja mislim da tonije tema za tekst u ”Standardu” jernam, kao bran{i, odatle vi{e {teti nego {tokoristi.

Dokle }emo da se pitamo za{to ne{tonije ”odra|eno”? Bezli~no. Za to {tonema ”cenovnika” krivi smo, uz ostale iVi i ja. Vi malo vi{e, jer ste insajder ibiv{i funkcioner. Nema regulative? Za{tose niste time bavili kao ~elnik SNP-a? Ilikao ~lan Komisije za borbu protiv korup-cije? Niste valjda verovali da }e sekorupcija upla{iti od onih odvratnih bil-borda sa pokvarenim zubima i pani~nopobe}i iz Srbije? Pa korupcija nije gadlji-va, to je bar jasno.

Ne ”insinuiram”, kao {to tvrdite, daVi poku{avate isprovocirati sukob unutarDS, nego da pozori{ta uvla~ite u tajsukob. Za koji mislim da mo`e da nasboli uvo. Re{ite to gospodo, me|u sobom,makar u dvobojima. Ne svi|a mi se dateatri budu Va{ argument za obaranjegarniture.

Nikada nisam pomenula ”idili~nimir i bo`ansku harmoniju” u teatru. Bartaj nemogu}i idiotizam nemamo.

5. Moja opaska o staljinisti~koj kon-troli odnosila se na ”nezavisne finansij-ske kontrolore” koje bi anga`ovala grad-ska vlada i koji bi, samim tim, bili ekstranezavisni! (U ”Standardu” ih je najavioneko drugi u istom ~lanku.)

Va{a teza da pozori{ta ne raspola`ukadrovima koji su u stanju da ”isprate”(opet onakva re~!) nove standarde vre-de}e kad ra{~istimo da li se standardiprave zbog ljudi ili ljudi zbog standar-da?! Da li mi postojimo radi sistema ilisistem radi nas? Ili sistem postoji radisebe, a ljude ko ...

Ne poznajem ”nestru~no lice iz Bitefteatra”, koje pominjete, ali znam da upozori{tu kadgod pukne neka premijera,na koktelu posle ispadne kriv nekibravar ili stolar koji, naravno, nije stru-~an ni - prisutan. Ina~e se sla`em daimamo puno nestru~nih, ne samo popozori{tima.

6. Ne razumem. @elite li da se izvi-nim Molijeru {to sam ga ”nespretno”poredila sa Mija~em? OK - Izvinite, @an!(Bojim se da nije ~uo.) Ni Va{e pod-se}anje na Leni Rinfe{tal nije spretnije.Imao je Hitler i vernoga psa, pa to neometa dana{nje keroljupce u tvrdnji dapas voli samo dobroga ~oveka. Bio jebiljojed, {to ne smeta vegeterijancima dai dalje tvrde kako me|u njima nemaagresivaca. Reklamirao je novi svetskiporedak, i dobijao je po 99% glasova naplebiscitima, pa su posle svi tvrdili da ganisu voleli i nisu znali {ta radi.

Tako egzistira i iluzija o nezavisnimumetnicima.

^injenica je, na `alost, da su svi elit-ni umetnici donekle re`imli-merakli. ^aki grani~ni oponenti ~ija je funkcija dalimitiraju dokle sme da se talasa. Prirod-no je da vlast voli poslu{nost, zato i jestevlast. [to ne zna~i da je poslu{nostdovoljna! Potreban je talenat, ve{tina,ambicija, izd`ljivost... Neposlu{an umet-nik mo`e biti pu~ki, uli~ni... elitni, ne.Pojam uspeha, u smislu socijalnog alpi-nizma i love, nu`no je vezan za pojamvlasti. Ne samo kod nas. Nije to Mija~evpatent. Mo`da je te`e vlastima da trpenarod, nego {to je narodu da trpi vlast?Ko je kriv umetnicima {to nisu vlast, a

IZVINJENJA I REPLICIRANJA OKO HIBERNIRANJA STANJA

ne}e da budu narod? Uostalom, kakvanam je finansijska elita (pare prljave, apranje zabranjeno!), pozori{na je pod-no{ljiva!

[to se ti~e va{e optu`be da ja, zajed-no sa Mija~em i sa g|om Mojovi}, `elimda ”hiberniram postoje}u stanje”, to jekukavi~je jaje! Nisam s njima nikad po-pila ni kafu, a kamoli hibernirala stanje.Proverite, Vi ih bolje znate!

(Toliko sam nevina da bi mi trebalodati velike pare da me malo pokvare!)

Uostalom, stanje se ne da hiberni-rati, ono se sigurno menja, samo je pitan-je ko }e to sebi pripisati u zaslugu. I ko }eslede}i tra`iti da mu budemo zahvalni{to nas je ”oslobodio”.

Ako me sutra neko cimne sa ”Gde si,bre, sestro, do|i da hiberniramo stanje!”naljuti}u se na Vas.

7. Ne gledah makedonsku verziju”Paviljona”. Ako je Medenica dovo|e-njem toga u NS ”napravio Milenu Mar-kovi} budalom a nama svima poru~io daje Sterijino pozorje njegovo” ja ipak tosmatram nebitnim. [ekspira, kod nasnaprave budalom svaki ~as, pa ni{ta!Bitno je da su oni, svi zajedno, promoteriiste estetike koja se danas name}e kaojedina mogu}a. Diktatura estetike jepodmuklija od vojne. Kao i modni fense-raj sa ”kostur-aufinger luk” zbog kogasirote manekenke i tinejd`erke bukvalnoumiru od gladi. Zato smatram da je Bitoljili JDP zavla~enje u sitna crevca i od-vla~enje pa`nje. Diktaturu estetikeomogu}ava nedostatak li~nog stava ilistrah da se takav stav ispolji. Najgore je{to upravo diktatura estetike, {alje zbu-njenu publiku na folk-pop koncerte i

Izvinjavam se svim Beograd-skim gradona~elnicima {to samnapisala da ih niko ne pamti idemantujem sebe! M. \ur|evi}pamti svakoga, jo{ od prvogaBogdanovi}a.

Ako Vi imate dokaze o gra-|evinskim ”kombinacijama” grad-skih ~elnika koje pominjete u ta~ki7, onda je to tema za sud, a ne zabulevarske novine, pa ni za Ludus.Ako sa dokazima ne odete na sud,prikrivate krivi~no delo, {to jeka`njivo. Ako pak nemate dokaza,onda je tra~, i mo`ete dobiti druguulogu na sudu.

Na kraju, prihvatam da Vi, kaodramski pisac, ne znate mnogo opsihijatriji, ali zato ne prihvatamVa{e dijagnoze o mojoj navodnojanksioznosti i paranoji. Spremnasam da, zajedno sa Vama, odem kodrelevantnog glavodera, pa da vidi-mo ko }e kakvu dijagnozu dobiti.

Ozbiljno.

Od Va{ih prijatelja iz ”Standarda”o~ekujem izvinjenje {to NISU UPOTRE-BILI INTELIGENCIJU PRILIKOM ^I-TANJA MOG TEKSTA U LUDUSU i {tosu ga uporedili sa kuhinjskim stolnja-kom, koje (pore|enje) do`ivljavam kaorodnu diskriminaciju. Za{to `ene vezujuza kuhinju?

2. Moje ”ozbiljno nepoznavanjeprincipa demokratskog dru{tva” kakoga nazvaste, poti~e otud {to su meni kaodemokratiju prodavali najrazli~itijeforme, od diktature, preko samouprav-ljanja, oligarhije i anarhije, pa do ovogasada {to se isto naziva demokratijom.Dojadilo mi je da razabiram jesu li to,ba{ ovaj put, ba{ stvarno bubrezi ili suopet neki ni`i i manji, parni organ~i}i.Tim vi{e {to ne nameravam da kupim,kao {to nisam nikad kupovala, jer nevolim iznutrice. Iste korene ima i mojepoznavanje dru{tva kao takvog. Bezprideva i ambala`e. Na `alost, znam daje ”javnost” (mislena, a ne misle}a ime-nica) idealno podru~je za manipulaciju,a da tzv. javno mnenje obi~no ~ine

pred tv ekrane da gledaju Velikog brata.Cenim Va{u hrabrost da uka`ete naproblem, ali mislim da niste ukazali napravi. Ili koristite tehniku zbunjivanja?

Ako su ove godine svi, horski i de-klamatorski (javno), hvalili Medenicinuselekciju, jasno je da se radi o horu, a neo li~nostima. Glavno pitanje je: ko dirigu-je horom?! Sama pojava takvih hori}auvek je simptom straha. Strah nisu mogliizazvati ni Mija~ ni iko od prozvanih. Koje mogao izazvati takav strah, kakav jeposlednji put u Srbiji vi|en jo{ u dobasocrealizma?! Ne znam ta~no, samonaslu}ujem da su opet neki komesari...Vi biste mogli znati...

[to se ti~e moje ”generalne nespo-sobnosti ili odsustva `elje da se zaista naozbiljan na~in” pozabavim problemimakoji su otvoreni u va{em intervjuu... valj-da sam zbog te generalne nesposobnostijedino ja na va{ tekst reagovala? [to seti~e na~ina: za{to ozbiljno, kad mo`emoveselo?! Ne mislim da je teatar ozbiljnastvar, a ni problemi u njemu. Ni `ivot nijeneka ozbiljna pojava.

Svako Vam danas `ivi. I muve.

neozbiljna Ojdani}

Anketa: {ta je menad`er?

3. Mo`da niste insinuirali da namtrebaju za upravnike ”kreativni apsti-nenti” ali ako skinete umetnike - ko osta-je? Drugi umetnici koji }e odoleti `elji daigraju i lava? Sukob interesa se ranije(jasnije) zvao zloupotreba polo`aja. Uvekje javno napadan, ali obi~no nije spre-~avan. Neke osobine imaju sve vlasti, bezobzira na provinijenciju.([to ih vi{emenja{, sve vi{e li~e! - francuska po-slovica) Tito umro pre frtalj veka, Mi-lo{evi} svrgnut odavno mirno po~iva, paza{to onda, aman, nije sve potaman?

Naravno da se sla`em s Vama, isa Zakonom, da je nu`na kontrolatro{enja bud`etskih sredstava, aliza{to bi to amaterski radila ”jav-nost” kad postoji stru~na, pla}enafinansijska policija?

Da li bi Vama bolje pristajao Atelje 212 nego S. Cvetkovi}u? Za{to ste besniba{ na njega? Zar on jedini ima privatnu ku}u u javnoj? Ili vam je lo{e igrao”Dru{tvene igre” na pro{logodi{njem Belefu? Ili je odbio da ih primi na scenuAteljea, da se izigraju, s obzirom da su ko{tale 50 000 EU?! [ta je da je, nije razlogza toliki bes. Meni nije pro~itao ni jednu komediju, pa se ne ljutim. Ko mu je kriv.

Onaj koji izmi{lja nekom posao, da binjemu bilo lepo.

Penzionerka, 74 god

Organizator. ^ovek koji organizujezaposlene. Ima dobru platu.

Dipl ecc. 25 god

Osoba koja raspola`e i upravlja estrad-nim zvezdama.

Maserka, 33 god

12

Konflikti i kolaterala

LUDUS 138Lu

Glumci novosadskog Pozori{ta mla-dih ve} nekoliko nedelja su u {traj-ku. Njih 18 od 42 zaposlenih. Tra`e

da upravnik Tomislav Kne`evi} i svi~lanovi Upravnog odbora podnesu ostav-ke.

[ta tvrde {trajka~iLista razloga zbog kojih tra`e da

upravnik ode, {to su tra`ili jo{ pre ~etirimeseca u otvorenom pismu upu}enomgradona~elnici Novog Sada Maji Goj-kovi}, poduga~ka je a raspon ”primeraKne`evi}evog lo{eg poslovanja” je razno-lik: od toga ”da po dolasku na mestodirektora PM nije okupio kolektiv i damu se nije predstavio”, ”da o novimprojektima saznaju iz novina”,”da od`irija nekih festivala tra`i da im dodelinagradu kako bi do{li i naredne godine”,”da u javnosti iznosi pogre{nu sliku oradu PM”, ”da prislu{kuje, {pijunira, iprepada ljude po hodnicima, pozornici idugim pozori{nim prostorijama i da na'informativnim razgovorima' u njegovojkancelariji koristi povi{en ton, pretnje,unosi se sagovorniku u lice, isle|uje i {irineistine te tako zava|a kolektiv”, do toga”da tro{i pare na ~a{}avanje posle premi-jere i na ~a{}avanje publike koja gledapredstavu ”Beograd, nekad i sad” dokdragocenim saradnicima, neophodnimza funkcionisanje pozori{ta i stvarala~keprocese, mesecima kasni s isplatomhonorara”, kao i toga ”da je slu`benimkolima i{ao u Gu~u, iako PM tamo nijeimalo profesionalnih aktivnosti”.

[trajka~i, koje predvodi glumac Sa{aStojkovi}, navode ”da je atmosfera u po-zori{tu neizdr`iva i da mnogi glumciimaju ozbiljne zdravstvene tegobe, izaz-vane Kne`evi}evim konstantnim maltre-tiranjem”. Upravnika kritikuju i zato {toanga`uje spoljne saradnike, iako u po-zori{tu ima dovoljno stru~nih ljudi, pa utom kontekstu navode da je za predstavu”Beograd, nekad i sad” u re`iji Sini{eKova~evi}a, od 24 glumca - njih 20 an-ga`ovao honorarno. (Ve}ina od ovih 20honoraraca su mladi novosadski aka-demci kakvih u ansamblu PM ima samo4, koji su tako|e igrali.) Upravnikuspo~itavaju i to ”{to se direktno me{a u

umetni~ki rad - i rediteljima i glumcima- nare|uju}i im kako da rade svoj posao,{to kvari rediteljske koncepcije a glumci-ma direktno ometa rad na sceni”.Smatraju nedopustivim i to ”{to je uprav-nik za sve zaposlene pripremio aneks o'Zabrani konkurencije', kojim svimauskra}uje da igraju u predstavama vanPM, jer se navodno radi o sukobu intere-sa, dok za nepotpisivanje istog u roku odosam dana preti otkazom”.

Jedan od problema zbog kojih bi damenjaju upravnika, {trajka~i navode dase Kne`evi} ”na svim festivalima pona{aasocijalno, jer ne poseduje ve{tinu komu-nikacije, zbog ~ega ne stupa u kontakt saosobama koje bi mogle da doprinesuprofesionalnom razvoju pozori{ta...”.Zbog svega toga, ”PM nema jasno profi-lisan umetni~ki koncept”, a nije im jasnoni po kom kriterijumu skida stare pred-stave s repertoara, {to saznaju na osnovutoga {to se stare scenografije prekrajaju unove”. Dodaju da, ”otkako je on uprav-nik, ni nagrade vi{e ne sti`u u pozori{te”a kao jednu od zamerki navode i to ”daza posao lektora honorarno anga`ujesvog sina i brata, iako u ansamblu posto-je ljudi koji umeju i ve} su radili tajposao”. (Honorarno.) [trajka~i jo{ ka`uda njihovi zahtevi nisu politi~ki obojeni,navode da niko od glumaca nije ~lan nitijedne partije, iako ih Kne`evi} optu`ujeda su eksponenti prethodne garniture uPM - Dragoljuba Selakovi}a i njegovogprethodnika Roberta Kolara. Glumce jeuvredilo i to {to je Kne`evi} u jednom TVnastupu rekao ”da je PM pre njegovogdolaska bilo intelektualno, moralo, profe-sionalno i kulturno zapu{teno, te da je unjemu vladao najcrnji amaterizam”.

[ta ka`e direktorCeo slu~aj, koji }e u me|uvremenu

pokazati niz zanimljivih finansijskih,kako ih je Kne`evi} nazvao, zakulisnihmalverzacija, po~eo se odmotavati nakon{to su glumci uo~i predstave ”Mala sire-na” najavili polu~asovni {trajk upozore-nja, kojim su osniva~a i javnost obave-stili da `ele da vide Kne`evi}eva le|a.Upravo taj njihov gest inspirisao je Kne-`evi}a da po~etak sezone odlo`i - s obja-{njenjem ”da nemaju prava da maltreti-raju publiku, da posebno najmla|a pu-

[PANSKA SERIJA O [TRAJKU U POZORI[TU MLADIHrare od sto i vi{e hiljada dinara, s pot-puno bizarnim obja{njenjima u ugo-voru...

Uglavnom najni`i autorski honorarbio je 65.000 dinara a najvi{i 200.000dinara! Ovaj poslednji, u tom trenutkutaze postavljeni upravnik DragoljubSelakovi} dao je - sebi - reditelju Dra-goljubu Selakovi}u za projekat ”Hamlet,all stars”: 200.000 za re`iju, 200.000 zaadaptaciju i 200.000 za idejno re{enjescenografije koje u predstavi koju smovideli ina~e nije ni bilo! Dakle 600.000dinara! [to opet nije sve, jer je svom asi-stentu scenografa na toj predstavi dao75.000 dinara koji je opet imao svog asi-stenta!!!

”De{avalo se i to da neko iz tehnikepotpi{e ugovor na sumu od 100.000 di-nara, ali da ni dinar od toga ne vidi. I tosu samo neki od {okantnih honorara kojisu ispla}ivani u PM, a sad taj isti tim,koji je u samom startu bio protiv mogdolaska na mesto upravnika PM, me|ukojima su ljudi koji godinama nisu stalina scenu, koji s uvredljivim obja{njenji-ma odbijaju uloge jer su male za njih,{trajkuje. Kao primer odbijanja igranja unovim projektima Kne`evi} je naveoprimer glumca koji je sa diplomomtehni~ara {kole za svinjarstvo potcenji-vao rad cenjenog dramskog pisca kaoneprili~nog za PM.

Protiv svih njih koji su se ogre{ili ozakon, bi}e, naglasio je Kne`evi}, podne-sene krivi~ne prijave a on, ”koji im je dosada gledao kroz prste - zbog nedolazakai ka{njenja na probe, zbog igranja upijanom stanju, seksualnog uznemira-vanja mladih koleginica... - ubudu}e }edosledno primenjivati propise, pa je utom kontekstu na jednom od presova - ponov~aniku - kaznio: jednog glumca zanedolazak na probu a drugog zato {touporno odbija uloge i zato {to je na probisricao tekst drame, ~ime je omeo i uvre-dio druge glumce koji su ga ve} na prvojprobi znali napamet. Taj gest nedopusti-vo vre|a i poni`ava brdo mladih {kolo-vanih i darovitih glumaca koji nemajuposao a vape za njim, smatra Kne`evi}

Prijava }e, ina~e, biti podnesena iprotiv \or|a ]iri}a organizatora scene zadecu koji je u nekoliko navrata tako|epodizao basnoslovne honorare. Jedan odnjih, 100.000 dinara, dobio je ~ak kaoasistent na scenografiji jedne predstave!

blika ne sme biti izlo`ena neprijatnosti-ma - {to je prili~no ozlojedilo glumce jerim je to (~etiri otkazane predstave),naveli su, smanjilo mogu}nost dobrogskora na blagajni koji bi onda imao odje-ka na njihove nov~anike.

Oni, naime, ho}e da igraju, ali nekako Kne`evi} svira, bili su gotovojednodu{ni.

Nakon {to je skoro ceo ansambl ustaoprotiv njega, upravnik je odlu~io da ja-vno ispri~a sve ono {to je saznao nedugopo postavljenju na mesto upravnika, a o~emu je }utao jer se na tu temu ume|uvremenu konsultovao sa osniva~em- Gradom, te gradona~elnicom i gradskimsekretarom za kulturu. Na jednom odpresova novinarima je dostavio nizzanimljivih fiktivnih ugovora iz periodaprethodnog upravnika.

”Sve je po~elo zato {to nisam hteo daispla}ujem ke{, na {ta je glumce naviklaprethodna uprava. Odgovorno tvrdim daje u pozadini organizovana mre`a ko-rupcije, a predvodnik je bio moj prethod-nik, Dragoljub Selakovi}, kome su glum-ci i tehnika, neki svesno, neki nesvesno,pomagali u tome”, rekao je Kne`evi} re-kav{i da mu je Nadzorni i Upravni odborsad nalo`io da iznese sve detalje te pri~e.

Naveo je, izme|u ostalog, da je sablagajne PM, preko fiktivnih ugovora, zaposlove koji nisu postojali, uzeto dvamiliona dinara! Poimence je pominjaoglumce i basnoslovne honorare koje sudobijali, {to na ime asistenta scenografaili reditelja, {to za rediteljske poslove iliza specijalnu obuku glumaca za od-re|enu predstavu. Kne`evi} navodi da jejedan od najspornijih projekata novogo-di{nja predstava ”Dobrodo{lica DedaMrazu” za koju je na ime autorskihhonorara s kase ispla}eno 500.000 di-nara! A predstave nije ni bilo.

U tim transakcijama de{avalo se daglumica dobije stotinak hiljada dinarakao kostimograf predstave, da kroja~icapozori{ta dobije pozama{an kostimograf-ski honorar samo zato {to je u rodbin-skim odnosima s jednim od prethodnihupravnika, da glumci podi`u honorare”za pripemu i odr`avanje ~asova obliko-vanja i umetni~kog osmi{ljavanja pro-dukcione tehnike i usavr{avanje scen-skih mogu}nosti glumaca”, da {ef te-hnike u nekoliko navrata podi`e hono-

Na propitivanje, za{to ostaje u ku}i ukojoj ga zaposleni ne `ele, Kne`evi} ka`eda to nije ta~no - u Ku}i je 42 stalnozaposlena, a protiv njega je tek 18 ljudi.Dodaje da je kao upravnik potpisao 10premijera, a da je s repertoara skinuosamo one predstave koje su brukalepozori{te i same glumce. Takva je pred-stava ”Hamlet, all stars”, smatra Kne-`evi}.

[ta jo{ ka`u{trajka~i

[trajka~i su u me|uvremenu urednoi{li na probe ”Sne`ane i sedam patulja-ka” a uo~i same premijere ove predstaveizveli su svoju, za sada poslednju akciju.Pre predstave istupili su pred decom injihovim roditeljima zatra`iv{i opetostavku upravnika i ~lanova UO. Stigli suponovo da odu na razgovor kod jednog od~lanova gradske vlade, ali ni tada kao niprilikom jednog ranijeg susreta sa grad-skim sekretarom za kulturu nikakavdogovor nije postignut.

”Mi samo `elimo da radimo svojposao”, ka`e glumica Vera Hr}an Ostoji}a najstarija ~lanica PM, glumica OljaVojnovi} nagla{ava da je jako potresa to{to Kne`evi} smatra da je njihov protestpoliti~ki instruisan. ”Nas ne zanima {taje bilo pre, mi gledamo u budu}nost. Mi bida igramo, a sve {to nije valjalo i za {taima indicija da bi moglo podle}i zakonu -treba predati nadle`nim organima”.Vojnovi} Kne`evi}u zamera ”retro po-zori{ni pogled” a Hr}an Ostoji} ”manjaktalenta za pozori{no otvorenu komu-nikaciju”.

[trajka~i isti~u da ne}e odustati odsvojih zahteva i u tom smislu najavljujujo{ drasti~niji oblik {trajka - neigranje.

[ta jo{ ka`edirektor

S druge strane, ne odustaje ni Kne-`evi} koji najavljuje nove predstave idosledno po{tovanje zakonskih mera, uokviru kojih, ka`e, mogu usleditii otkazi.

S. Mileti}

Treba li nam uop{te Pozori{temladih? - zapitalo bi se svako odbar tri stotine dece koje se na{lo

na premijeri ”Sne`ane i sedam patu-ljaka”, da im je imalo bilo jasno {ta one~ike i tete na sceni rade. Glumci nisu -niti su tako obu~eni niti zabavljajudecu?! Naprotiv, stoje pore|ani kaovojnici i strogo ~itaju ne{to bezveze…[ta!? Da sam uspela da objasnimsvojoj deci (dvadeset u~enika drugograzreda, mahom sedmogodi{njaci) dasu to proglasi (i {ta su to proglasi) zapi-tali bi se…

Tu ve} znam odgovor, pa ja sam imu~iteljica: OVAKVO Pozori{te mladihnam uop{te ne treba!

I to nam odavno ne treba, odavnotamo nerado vodim decu. Na ulazuprljava zadimljena kafana, unutrajadni programi. Bar su kafanu ukinuli,pomislih i povedoh decu na premijeru,opet nerado. Scilu i Haribdu na ra-zrovanoj ulici ispred pozori{ta (mo`dabi oko toga pre trebalo pisati grado-

na~elnici?) nekako pre|osmo bez gubita-ka i odranih kolena…

Svima je ve} dobro znano {ta seunutra dogodilo. Manje-vi{e. Jer, premainterpretaciji jedne grupacije novina,publika je ovacijama do~ekala petnae-stominutno maltretiranje dece, a sve ucilju smene nekakvog upravnika, koga,uzgred, ne postavljaju deca. Niti onihu{ka~i i antihu{ka~i iz (malog) delaodrasle publike, oni su bili tu samo dadignu buku, za novinare. Pa sad kojenovine koga bolje ~uju. Po{to sam i jatamo bila na radnom zadatku, ja samvodila ra~una o deci, i mogu samo daposvedo~im da su sva deca, bez obzirana politi~ku pripadnost (sic!), bila upla-{ena, oja|ena, a mnoga su i plakala.

To {to su oni nakon toga odigralipredstavu, nimalo ne umanjuje u~injenu{tetu. Da znaju mrvicu psihologije (akako bi, sa svojom ‘obrazovnom struk-turom’?) bilo bi im jasno da niti }e posletog ‘~ina’ biti u stanju da igraju, niti }eiko to biti u stanju da prati. I dobili su {tasu dobili, jedini aplauz od srca pripao je~etvorogodi{njij devoj~ici koja je iz

publike iza{la na scenu da pomazizeku. [ta }e dete, kad ne}e glumci,mora da se zabavi sama.

Ispred pozori{ta, nehotice sam na-~ula sva|u izme|u nekog anonimusakoji se predstavljao kao Sindikat, ineke gospo|e koju je on optu`ivao da jeUdru`enje. On je tvrdio da, (psovka,pred svom onom decom), kao Sindikatmora da podr`i glumce {ta god onitra`ili, dok ona, da li sa pozicijaUdru`enja - re`i … Ne znam ni kojeUdru`enje, ni koji Sindikat, ali mi jejasno da ovde pozori{te postoji zbogglumaca, upravnika, sindikata,udru`enja, kafed`ija… koga sve ne,samo ne zbog publike! I za{to ondamaltretirati tu publiku, koja je,uzgred, od ovoga zakonski za{ti}enaPoveljom o pravima deteta? I tako onikoji stoje iza ove ujdurme, bilo postavl-janja novog upravnika, bilovi{egodi{njeg tolerisanja stanja uPozori{tu mladih, bojim se, nikad neidu u pozori{te. Nikakvo, ponajmanjede~ije.

SNE@ANA I 17 (moralnih) PATULJAKA

Dakle, predla`em da se Pozori{temladih rasformira. Biv{i ‘glumci’, a uzpomo} Sindikata, po{to smo mi humanodru{tvo, da se rasporede na radna mestaprema kvalifikacijama iz radne knji`ice.Pa ko zavr{i na svinjogojstvu, ko upekari, ko u {loseraju… [ta fali onojpesmi Bore ^orbe, ‘Pekar, lekar, apote-kar…’, svi bi da budu glumci, a ne}e naAkademiju. Smenjeni direktor da sepo{alje u Gu~u, slu`benim kolima. (Kolaposle da se vrate.)

I da se onda formira komisija, koja}e putem javnog konkursa, a na odre|enivremenski rok, zaposliti i upravika, i{kolovane glumce, i reditelja… sve {totreba. Osim kafed`ije! Tako|e, predla`em

da se u tu komisiju uklju~i i neka odnas u~iteljica, koja bi pomogla uoceni da li je kandidat uop{tesposoban za rad sa decom. Pa da i mividimo neki ‘honorar~i}’, znate, na{esu u~iteljske plate upola manje od‘{trajka~kih’. Pri tom smo zavr{iliAkademije, bar pedago{ke, ako negluma~ke. Za svoje platice radimo,povremeno, i veoma poni`avaju}estvari, recimo, vodimo decu napremijeru u Pozori{te mladih. Iposle decu le~imo od posledica,gratis.R. \or|evi}, u~iteljica i majka,Novi Sad

A {ta ka`e publika?

LUDUS 13813

U Novosadskompozori{tu/Ujvidekisinhaz u sezoni2006/2007

Igra}e nekoliko izvrsnih predstavaiz pro{le sezone. Pre svih "Ples napraznik Lunase" i "Medejine krugove".Ove dve predstave Pozori{te je u pro{lojsezoni s prili~nim uspehom igralo uBeogradu, U`icu, Subotici, ali i Pe{ti,Ki{vardi, Bukure{tu i Ulmu.

Na samom startu ove sezone zateklaih je i vest da im je pripala nagrada

”Senteleki” koja se dodeljuje za razvojdramskog stvarala{tva. Odmah potomuprili~ili su svoje tradicionalno takmi-~enje mladih dramskih pisaca. Ono je 21.septembra odr`ano {esti put. Tim po-vodom izdava~, I{tvan Besede{ iz Sente,objavio je knjigu drama mladih pisaca,njih 15, koje su u proteklih {est godinaizvedene na sceni Novosadskog pozo-ri{ta.

Direktor pozori{ta Laslo [andor ka`eda se raduje {to su svi na okupu, niko ihnije napustio, pre{ao u neko drugo po-zori{te, oti{ao u Ma|arsku, ”u pe~albu”.Dodaje da im se, na`alost, niko nije nipridru`io, mada pozori{te vapi za novim

RUSI I DOMA]I, RAVNOPRAVNOljudima, uvek za onim novim na sceni,ali i za scenskim radnicima. Nedostajebar po jo{ jedan majstor svetla, tona,scene... Za sada njih nije mogu}e an-ga`ovati jer to ne dozvoljava aktuelnasistematizacija radnih mesta...

U trenutku dok razgovaramo trajuprobe komada ”Na dnu” Maksima Gor-kog. Laslo isti~e da su s raznim reditelji-ma godinama poku{avali da postave tajkomad, ali da je jako dobro {to premijeru,koja }e biti 20. oktobra, najavljuju podrediteljskom palicom Ljuboslava Majere.

Po~etkom janura mladi reditelj Fe-renc Lavro, koji je nedavno diplomiraona AU, radi}e komediju "Desetar i ostali"Imrea Dobozija, dok }e u martu uslediti

Na petnaestim ”Danima ZoranaRadmilovi}a” koji se odr`avaju uistoimenom pozori{tu u Zaje~aru,

a u znak se}anja na velikog glumca,desio se ve} drugog dana neprijatanpresedan. Naime, `iti novinara u sastavuMirjana Rado{evi} (novinarka Politike),predsednica i ~lanovi Zoran Cvijeti}anin(novinar Ve~ernjih novosti), SlavicaMarkovi} (novinar Glasa javnosti), Da-rinka Mihajlovi} i Davor Maru{i}(novinari RT Zaje~ar) koji je formiran dabi svake festivalske ve~eri dodelio pojednu nagradu ”Zoranov brk” ZAGLUMA^KU BRAVURU, ve} drugeve~eri nije dodelio nagradu.

Prve ve~eri, kada je igran ”Hader-sfild” Jugoslovenskog dramskog pozo-ri{ta `iri se, unutar rasko{ne podeleovoga komada odlu~io za Josifa Tati}a.Sutradan su predstavu Ateljea 212”Posetilac” igrali Vojislav Brajovi},Dragan Nikoli}, Andrija Milo{evi} iAn|elika Simi}, a pomenuti `iri, ve}okrnjen jer su dva ~lana podnelaostavku, je smatrao da su slavni glumciigrali ”izvrsno i korektno”(zanimljivakombinacija prideva!) ali da gluma~kebravure nema i - nije dodelio nagradu.

Pre izlaska na scenu gde je trebalada saop{ti ovu neprijatnu vest predsedni-ci `irija Mirjani Rado{evi}, kako onaka`e u Politici: ”... selektor i umetni~kidirektor festivala je zapretio i rekao danije na{e da mislimo ve} da slu{amo {tanam se ka`e. Ovako ne{to nisam do`ivelaza sve godine profesionalnog rada, a bila

sam ~lan `irija na brojnim na{im i stra-nim festivalima.” Nakon ostavke i tre}eg~lana `irija, za koju nije sasvim jasnokada se desila, direktor tvrdi pre, a no-vinari ka`u posle nedodeljivanja na-grade, direktor festivala Vladimir \uri~i}suspendovao je novinarski `iri. Premdase mo`e smatrati da se `iri, ako su 3 od 5~lanova podneli ostavke, zapravo ras-formirao sam, odnosno - raspao se..Novinarski `iri, navodno, smatra da jeradio po savesti, ali ne i po volji Organi-zacionog odbora, mada u slu~aju mirnesavesti nije sasvim jasno otkud tolikeostavke? Mo`da zato {to novinari nisupoliti~ari?

Direktor je ingerenciju za dodelu”Zoranovog brka” prebacio na stru~ni`iri koji radi u sastavu Milan Mihajlovi},predsednik, Nada Blam i Sa{a Jelenkovi},~lanovi. Organizacioni odbor festivala jeodlu~io da cela podela ”Posetioca”, ~et-voro izvrsnih glumaca dobije po ”Zora-nov brk”. Ostaje otvoreno pitanje: da li jeto ute{no ili nije?! Prema pravilnikurada, Stru~nom `iriju se ne ostavlja mo-gu}nost nedodeljivanja glavne nagrade,ali navodno takve odrednice za dodelji-vanje ”Zoranovog brka” i novinarski `irinema.

Istina je tako|e da ”gluma~ka bravu-ra” nije isto {to i ”izvrsna igra”, jer posto-je glumci koji ~itavog `ivota igrajuizvrsno (a pogotovo ”korektno”, {to za-pravo zna~i - podno{ljivo) da nikada nisunapravili ni jednu gluma~ku bravuru. A

SUSPENDOVAN @IRI ZA ”ZORANOV BRK” raznih novina nego danas, sve te novinekulturi posve}uju upadljivo najmanjepa`nje. Politika npr. od 44 strane (nera~unaju}i dodatak) kulturi posve}ujejednu do dve, a i tada se tu na|u na popola strane reklama za avio kompanije iVegetu. Pa stvarno, ne bi bilo pametno dase raklama za avio kompaniju stavi uCrnu hroniku, zar ne? Ve~ernje novostiod pedesetak strana, kulturi posve}ujedve! Press - prakti~no nema stranurezervisanu za kulturu. Kao ni Kurir ko-ji uglavnom sve strane posve}uje ”vesti-ma”, a vest je, kao {to znamo kad besan~ovek ujede psa, a ne obrnuto.

S obzirom na ~injenicu da ve} nekovreme pripadamo istom Ministarstvu zakulturu i medije, bilo bi logi~no da toministarstvo odredi minimum koji bimediji morali da posvete kulturi. Akonam je kultura uop{te potrebna. Tada nebi bio potreban skandal da kulturnidoga|aji dospeju na novinske stranice. Ado tada, nije neophodan, ali - vr{i posao.

U svetu estrade i politike, skandal sesmatra skoro legitimnim sredstvom re-klame, dok je u pozori{nom svetu skan-dal, Bogu hvala, jo{ uvek sramota, madase o njemu uvek vi{e pi{e po medijimanego o obi~nom, mirnom i uspe{nom ra-du. ^injenica je da bez ovog skandalaZaje~arski festival ne bi dobio polastrane u Politikinoj rubrici ‘Kultura’ icelu stranu u ‘Blicu’, mada se skandal,po svojoj su{tini, ne bi mogao smatrati -kulturnim doga|ajem.

Posebno je pitanje {to zapravo naj-~e{}e nema odrednica o tome kako se

postoje i oni drugi koji ne igraju uvekizvrsno, ali umeju da naprave tufamoznu - gluma~ku bravuru. Kao {to jeistina, koju su znali jo{ stari Latini, pane valja ako je mi ne znamo, da o ukusi-ma ne treba raspravljati, tako je istina damnogi festivali prave novinarske `irije,ne zato da bi im ostavili sloboduodlu~ivanja, nego zato da bi dobili medi-jsku podr{ku. Da bi se o njima uop{tepisalo. Sa ove ta~ke gledi{ta samo posto-janje novinarskih `irija moglo bi seposmatrati i kao vid korupcije. Nu`ne na`alost, jer mada nikad nismo imali vi{e

pojedini `iri formira i koje osobine ~la-novi `irija obavezno moraju imati. Jednaod nu`nih osobina, govore}i iz iskustvasa mnogih na{ih festivala i ne samonovinarskih `irija, mogla bi biti npr. -trezan. I neura|en.

Zanimljivost {este festivalske ve~eribila je scenska pojava predsednikastru~nog `irija Milana Cacija Mihajlovi}au predstavi “@anka” Slavija teatra izBeograda. Nije ba{ uobi~ajeno dapredsednici `irija igraju na festivalu gdeobavljaju tako va`nu funkciju, ~ak i akoje izvan konkurencije.

M. Ojdani}

Poslednjih godina, ili su ve} deceni-je u pitanju, retko idem upozori{te. Ni{ta li~no. Vi{e zato {to

je nelogi~no, to pozori{te. Jednom je jednomnogocitirano lice reklo ”@ivot je ko-medija za one koji misle, a tragedija zaone koji ose}aju.” Sa ~ime bih se slo`ila,u svim aspektima `ivota, osim kada je

(na{) pozori{ni `ivot u pitanju. Jedinotamo uhvatim sebe da se smejem k'o ludna bra{no dok glumci s puno patosalupaju glavom o patos. Drugi put, opet,kako uklju~im mozak meni se pla~e,dakle tragedija. Od komedije na reper-toaru.

Ludiranjeu Ludusu

VVoojjaa BBrraajjoovvii}} ssaa ssooppssttvveenniimm bbrrcciimmaa

Ipak sino} pristanem da po|em, izistra`iva~kih pobuda, ono, da vidim da l’se izgradilo, to pozori{te. Jeste, iznutra. Ai spolja su okre~ili. Na sceni... E, pane}emo! Samo mi jo{ etiketa ”pozori{nekriti~arke” fali. Nego, pauza! Kona~no!

Gde u holu uo~im jednu neupaljenucigaretu, kako u pratnji neke osobemu{kog ili `enskog pola, svejedno, nisamzagledala, hita uz stepenice. Te razumnopomislim da te stepenice vode do nekogbifea, ili bar kafeza za pu{a~e, pa pohi-tam i ja. Ba{ sam na{la gde }u da budemrazumna! Gore, u predvorju balkona,velikom i praznom ko da je muzej, zaistapostoji bife. Malecki, u }o{ku, oko njegase tiskala grupica seniora, svi odredapiju energy drinks, dotle je i bilo logi~no:1. Na repertoaru je... e, ne}u da lajem, al’ubilo se za old tajmere; 2. Postoji direkt-na linija GSB izme|u pozori{ta i Domapenzionera na Be`anijskoj kosi; 3. Gle-daoci su vidno zanemo}ali u poslednjihsat vremena; 4. Po gradu se pri~a da jedirektor pozori{ta ve}inski vlasnik fa-brike koja proizvodi energy drinks.

Ali nigde prijateljskog tra~ka dima?!Da li je pu{enje zaista {tetno po zdravlje,

pa niko od seniora-pu{a~a nije do`iveoovaj nevi|eni ve~ernji provod? Da li jeBeograd re{io da postane Svet prekoopranih pepeljara, a javni toaleti kaddo|u na red? Da li je direktor pozori{tapuk’o na aukcijskoj prodaji akcijaduvanske industrije pa se sad i`ivljava?Da li...

Nisam stigla da isprocesiram svevarijante jer me je prenulo jedno raz-dragano:

– Draga! Uuu! - osvr}em se davidim kome bih ja mogla biti draga,budibogsnama, i to ovde.

Stajala je sama, na desetak metaraod gerijatrije, iz vi{e razloga: 1. Mlada jei lepa; 2. Puca od zdravlja i energije; 3. O n a p u { i!!! Pa po`urim da joj seobradujem. I palim pljugu, zajedno smoja~e. Bla-bla, e ba{ ne}u da vam ka`emkoga smo izogovarale. Dobar tra~, od de-set dimova, kada nam je pri{la tre}a, ve}vadim uplja~, da se na|em `eni u nevolji.Kad me|utim...

– Izvinite, ovde se ne pu{i - ka`e,pristojno, ljubazno, ko velim tako i treba,ipak je ovo hram kulture, da smo u bolni-

ci glavna sestra bi nam ve} nalupala{amare. Pa onda nastavlja, snishodljivo.- Osim ako nemate dozvolu, ovaj... od...ovaj... Od nekoga.

– Naravno da imamo - tako|e lju-bazno i nimalo snishodljivo re~e mojapoznanica i u nastavku izgovori ime di-rektora pozori{ta. Koje ba{ ne}u da vamka`em, pu{a~ je, toliko, pa poga|ajtesami.

– Oh, onda u redu, oprostite! Ho}eteda vam zamenim pepeljaru? - ponudi seslu`beno lice nejasne funkcije, mo`da je i`enski vatrogasac u civilu. Odbile smo,ve} svira za kraj pauze.

– Stvarno ima{ d o z v o l u z a p u-{ e nj e? - pitam kad se `ena udaljila, a odsramote mi do{lo da progutam upaljenupljugu. - Poznaje{ ga?

– Koliko i ti, znam ime iz novina. Aliznam i kako to ide.

Obo`avam da ispu{im preko veze! Au pozori{tu }e ponovo da me vide kad mizatreba energy drink. Mo`da ni onda,ima i na kiosku.

Romi Scott

premijera po tekstu Gabora Viraga (kojipi{e i pod imenom Aron Blum) "Hamletje mrtav". Re`ira}e Zoltan Pu{ka{.

Na kraju sezone dolazi im \or|eIva{ku s kojim su napravili jednu od svo-jih najboljih predstava "[est lica tra`episca". Ovoga puta postavi}e "Audiciju"Aleksandra Galina. Taj isti komad u Ka-po{varu }e uskoro re`irati Radoslav Mi-lenkovi} s kojim se Laslo dogovarao danaprave mali festival "Audicija" izregiona.

Na dve scene ovog teatra verovatno}emo gledati i nekoliko diplomskih rado-va, a jedan od fiksnih planova je kopro-dukcijska predstava po tekstu koji pi{eRozalija Boro{ Bre{}anski za klasu kojaje diplomirala ta~no predeset godina.

S. Mileti} LLaasslloo [[aannddoorr ((FFoottoo:: BBrraannkkoo LLuu~~ii}}))

P U [ E NJE PR EKO V E Z E

14

Banja Luka, Republika Srpska

LUDUS 138Lu

DUPLA DOZA ODGOVORNOSTI

Nakon niza uspje{no ostvarenihuloga u predstavama ”Bogojav-ljenska no}”, ”Porodi~ne pri~e”,

”Nakaze”, ”La`a i parala`a” , ”Vlast” ,”Gospo|a ministarka”, ”Je li bilo Kne-`eve ve~ere”, ”Sveti Georgije ubivaA`dahu”... te u~e{}a u televizijskim pro-jektima, talenat Aleksandra Stojkovi}aPiksija, glumca banjalu~kog pozori{ta,sve ~e{}e izlazi iz okvira BiH.

Nedavno se vratio sa snimanja filma”Edina” u Poljskoj, i pozori{ne turnejepo Americi, gdje je sa Tihomirom Sta-ni}em, Petrom Kraljem i \or|em Mar-kovi}em igrao ”Jazavca pred sudom”. Od21. oktobra oku{a }e se na sceni teatra uBe~u sa ansamblom predstave ”Gospo|aministarka” u re`iji Milice Kralj.

‘Nikada nisam ni sanjao da }emozaista igrati u Americi, nisam bio sigu-ran u to, sve do trenutka kada smo iza{li

na scenu. To je jedno iskustvo koje se nemo`e opisati ni upore|ivati. Publika nasje izvrsno prihvatila u svim gradovima,ovacije su bile jednako nezaboravne i uVa{ingtonu, ^ikagu, Klivlendu i SanFrancisku. Program je otvorio PetarKralj, izvo|enjem svoje monodrame ”@i-vio `ivot ja, Pera Kralj”, potom je Ti-homir Stani} igrao ”Mostove” po An-dri}evom romanu ”Na Drini }uprija” i nakraju ve~eri smo igrali i ”Jazavca predsudom”. Na jednom univerzitetu, dr`alismo ~as ameri~kim studentima koji u~eSrpski jezik, govorli smo monologe ipjesme i oni su nas slu{ali sa potpunompa`njom. Organizator nam je rekao dasmo gostovanjem nadma{ili predstavuNP Beograd ”Kir Janja” koja je poslednjaigrala tamo. Osje}ao sam duplu dozuodgovornosti, prema ku}i koju predstav-ljam i koja po prvi put igra u Americi i

prema velikim glumcima kao {to suPetar Kralj i Tihomir Stani}. Sje}am se,kada sam prvi put igrao sa profesoromPetrom Kraljem na sceni, bilo je jakoneobi~no meni, ali i svima koji su nasgledali. Uvijek sam znao da se ne mo`edesiti ni{ta lo{e, jer je rije~ o velikom

~ovjeku i glumcu. Tako je bilo raditi i saSvetlanom Bojkovi}, Mi{om Janketi}em i\uzom Stojiljkovi}em, koji su prije svegakvalitetne li~nosti i veliki profesionalci.Predstava Milice Kralj ”Gospo|a mini-starka” , imala je izuzetne uspijehe svakiput kada smo je igrali i to je predstavakojoj se mi iz ansambla neobi~no raduje-mo. Vjerovatno }e tako pro}i i u Be~u.

Kako za ”Ludus” Piksi ka`e, tek saAkademije je iza{ao kao nova gluma~kali~nost sa novim pogledom na `ivot iteatar. Osnovna vodilja mu je odgovoranpristup prema profesiji, a pravo mjerilouspjeha je publika.

‘Kada sam do{ao na Akademijumislio sam da znam mnogo toga, jer samve} radio nekoliko predstava. Meni jePetar Kralj za nekoliko dana sve to sru-{io i zahvaljuju}i njemu iza{ao sam kaopotpuno nova formirana pozori{na li~-nost. Kada sam po~eo raditi sa velikimrediteljima, shvatio sam {ta sam svenau~io od njega, ali i Dejana ^avi}a kojinas je izuzetno nau~io pozori{noj etici.Iako idolopoklonstva ne valjaju, odrastao

sam uz igru Pavla Vujisi}a, Zorana Rad-milovi}a, Petra Kralja, Dragana Jovi~i}ai priznajem da im se i danas divim. Kri-ti~ki posmatram predstave koje gledam imislim da imam tu vrstu profesionalnedeformacije, ali se trudim da nakon pred-stave ne razmi{ljam mnogo o tome i negovorim ljudima koji su igrali, jer samsvjestan da smo mi glumci stra{no sujet-ni. Kritiku prihvatam, zavisno od togakako mi pristupi onaj ko mi govori imislim da predstava mnogo zavisi odreditelja. Prva predstava koju sam gledaou Beogradu ”Sveti Georgije ubiva a`-dahu” na mene je ostavila najja~i utisakdo sada. Igrali su Dragan Nikoli}, PeraKralj, \uza Stojiljkovi} i mnogi drugiveliki glumci, a ja sam bio op~injen.Dugo sam ma{tao o toj ulozi poru~nikaTasi}a, i mislio sam da bi ga ja odigraonajbolje na svijetu. Kada je predstavastavljena na na{ repertoar, dobio samulogu Rajka Pevca. Shvatio sam da sureditelji hajduci, znaju profile glumaca i~esto ne `ele eksperimentisat. To miponekad smeta.

Vuka Zec

Aleksandar Stojkovi} Piksi, glumac NP RS

ME\UNARODNI FESTIVAL POZORI[TA ZA DECUPredstava ”Je`eva ku}ica”, prema

tekstu Branka ]opi}a i u re`iji@ivomira Jokovi}a, 9. septembra na

sceni Dje~ijeg pozori{ta RS, otvorila jenovu 50. pozori{nu sezonu.

Od 8. do 14. oktobra u toku je petiMe|unarodni festival pozori{ta za djecu,i na sceni banjalu~kog Dje~ijeg pozori{taigrat }e 17 predstava iz BiH, Srbije, Hr-vatske, Slovenije, Bugarske, Ma|arske,Bjelorusije, Poljske, Njema~ke i Izraela.

U okviru festivala na repertoaru supredstava ”Alisa”, pozori{ta Bo{ko Buhaiz Beograda, ”Ivica i Marica” Dje~ijegkazali{ta ”Branko Mihaljevi}” iz Osijeka,te ”Pal~ica” Mini teatra iz Ljubljane.Lutkarsko kazali{te Mostar, izvest }epredstavu ”Madejev Le`aj”, a pozori{teRuse iz Bugarske ”Mali muk”. U~estvujei Zagreba~ko kazali{te lutaka sa ”Uobra-`enom mi{icom”, Bjelorusko pozori{te”Lutka” sa ”Crnom koko{kom i sta-novnicima podzemlja'', te Zemunsko po-

OSNOVANO POZORI[TE JAZAVACBanja Luka je u julu mjesecu dobila

jo{ jednu pozori{nu ku}u. Rije~ je oGradskom pozori{tu ‘Jazavac’ koje

su osnovali mladi banjalu~ki glumciDragana Mari}, Sandra Ljubojevi}, De-jan Zori} i Mario Lukaji}.

- Planiramo pru`iti priliku mladimrediteljima, kostimografima, glumcima,scenografima te oformiti jednu pravupozori{nu ekipu, {to }e svakako zna~ajnouticati na razvoj kulturnog `ivota uBanja Luci.- rije~i su Dragane Mari},koja je dvije godine profesionalno anga-`ovana u Narodnom pozori{tu RS uBanja Luci.

Prva predstava Gradskog pozori{ta‘Jazavac’, premijeru }e do`ivjeti 20. okto-

bra. Prema tekstu Nila Labjuta, ”Oblikstvari” na banjalu~koj sceni re`iraStojan Matavulj iz Vara`dina.

- ”Oblik stvari” govori o tome koliko~ovjek daleko mo`e i}i u raznim odnosi-ma u `ivotu i gdje je ta granica koju trebapostaviti. Ovo je jedna vrsta dramskedramaturgije koja je vrlo zahtjevna.Rediteljskih izmjena ne}e biti, osim {tosmo imena iz djela prilagodili sredini ukojoj se predstava radi.- tvrdi rediteljMatavulj.

U ulogama Sonje i Adama su Dra-gana Mari} i Mario Lukaji}, dok Teodorui Filipa igraju Sandra Ljubojevi} i DejanZori}.

V. Z.

DOBRA PREDSTAVA TOPI PROBLEME

Poznavaoci pozori{nog `ivota u Ba-nja Luci, tvrde da je protekla se-zona u banjalu~kom teatru bila

jedna od najuspje{nijih do sada. Reper-toar zasnovan na velikim srpskim pisci-ma i stranim klasicima, pokazao se kaovrlo dobar odabir jer je uspje{no ostva-reno sedam premijera, nekoliko festival-skih nagrada, veliki broj gostovanja irepriznih igranja, a na svakom izvo-|enju tra`ila se stolica vi{e.

Sa banjalu~kim glumcima sara|ivalisu vrhunski umjetnici, Svetlana Boj-kovi}, Petar Kralj, Mihailo Mi{a Janketi}i Vlastimir \uza Stojiljkovi}. I prijemjesec dana po prvi put u 77. godina odosnivanja ovog teatra, Narodno pozori{teRS gostovalo je u Va{ingtonu, ^ikagu,Klivlendu i San Francisku.

Pitali smo Tihomira Stani}a, pod~ijim je umjetni~kim rukovodstvom iorganizovana protekla sezona, kakvu jesituaciju zatekao u NPRS u Banja Luciprije godinu dana?

- Narodno pozori{te Republike Srp-ske, tada je bilo u zaista zreloj situaciji zaradikalne promene u pristupu i produk-ciji. Jedan od mojih osnovnih zadatakabio je da poku{am udahnuti vi{e sa-mopo{tovanja i hrabrosti ansamblu. Tru-dio sam se da radimo velike predstave, dase anga`uje gotovo kompletan gluma~kiansambl, da se ostvare atraktivne uloge ida izbor gostuju}ih glumaca bude naj-bolji. Gostovali su izuzetni ljudi i glumci,koji su imali odli~an pristup prema ovompozori{tu i svojim profesionalnim i pri-vatnim uspehom podstakli banjalu~keglumce da prepoznaju vrlinu u sebi.Pokazali su da imaju po{tovanja premaradu ovog pozori{ta i glumcima, i iz Ba-nja Luke su se vra}ali sa velikim re~imahvale. Mislim da je to jedan od pokazate-lja da smo uspeli ostvariti ciljeve. Mi isada u pozori{tu imamo neke probleme,koje i svako drugo pozori{te ima jermislim da je nasle|ena jedna anahronaorganizacija, ali kad se desi dobra pred-stava ti problemi se tope i imam ose}aj daje u banjalu~kom pozori{tu ve} tako.

Prva predstava u novoj 77. pozo-ri{noj sezoni premijeru }e do`ivjeti 18.oktobra. Rije~ je o velikom dijelu BertoltaBrehta, "Majka hrabrost i njena djeca"koje od 21. avgusta na Velikoj scenire`ira Mira Erceg. U ovom koprodukci-jskom projektu sa MESS-om i MaticomHrvatskom iz Mostara, anga`ovano jevi{e od 20 glumaca, dok je u nose}oj uloziKsenija Prohaska. U Kozarskoj Dubicina repertoaru su "Magare}e godine"Branka ]opi}a, u adaptaciji NemanjePetronja. Nakon velikog uspjeha sa pred-stavom "Jazavac pred sudom" u kopro-dukciji sa Zvezdara teatrom, NPRS jenedavno u~vrstilo veze sa Maticom, pot-

pisivanjem protokola o saradnji sa Zvez-dara teatrom.

Kakav repertoar ste planirali dokraja godine i da li }ete i u narednimprojektima anga`ovati gostuju}e glum-ce?

– Nadam se da }emo do kraja se-zone i isteka mog mandata ostvariti jo{tri premijere. Planiramo raditi 'RobertaZuko', u re`iji Nenada Gvozdenovi}a gde}e glavnu ulogu tuma~iti Boris [avija,,"Kabare" u re`iji Kokana Mladenovi}ai "Omer Pa{u Latasa" u produkciji saZvezdara teatrom a re`iji Dejana Mija~ai dramatizaciji Petra Gruji~i}a.. "RobertoZuko" je za ovu generaciju glumaca,{ansa da iz ove specifi~ne situacije ipakna|u mesto gde pripadaju, jer je to pri~ao socijalnoj destrukciji koje mo`da nismosvesni, ali je itekako prisutna. "Kabare" ipored forme mjuzikla prepoznaje dru-{tvene pojave. Dakle, poku{avamo krozklasi~na evropska dela u dramskoj knji-`evnosti prona}i i prepoznati mesto kojese ti~e nas. I dalje je prioritet anga`ova-nje ansambla, sazrevanje i da tematskiovu sredinu zainteresujemo za pozori{te.Ne}e biti gostuju}ih glumaca, poku{at}emo bez njih. Siguran sam da to ne}eumanjiti odziv publike, jer su na{i glum-ci sada ve} porasli.

Protokol sa 'Zvezdarom', koja jeveliko srpsko pozori{te, konstituisanobez stalnog gluma~kog ansambla, otvaraprostor i mogu}nosti na{im glumcima daigraju u Beogradu. Tako da su ravno-pravni u konkurenciji za uloge sa beo-gradskim glumcima. 'Zvezdara' je nana{e veliko zadovoljstvo, pokazala naj-vi{e interesovanja za saradnju. Imamodogovore sa NP Sarajevo o stalnoj sarad-nji, koja bi podrazumevala mese~nu

razmenu predstava. Moj mandat uskoroisti~e i mislim da je dve godine koje samimao da uradim ne{to, sasvim dovoljnoza realizaciju. Sve dalje bi bilo u~vr{-}ivanje vlasti, a ja sam privatno i profe-sionalno vezan za Beograd i moje `ivotneambicije nisu nikad bile takve. Ovosmatram jednim lepim izletom u nekidrugi oblik bavljenja pozori{tem.

Kako je predstava "Jazavac predsudom" Pavla Lazi}a i umjetni~ki pro-gram sa kojim ste od 13. septembragostovali u Va{ingtonu, ^ikagu, Klivlen-du i San Francisku prihva}en tamo, da li}e biti jo{ inostranih gostovanja?

- U Ameriku smo oti{li na pozivSrpskog ujedinjenja, gostovanje je inici-ralo Udru`enje biv{ih studenata Elek-trotehni~kog fakulteta Beograd, koji sumega predstavnici u svetu i na vrlo

zna~ajnim pozicijama. Prvo smo igrali uVa{ingtonu, a zatim u ^ikagu, Klivlendui San Francisku. Program je izuzetnoprihva}en svuda i odmah smo dobilipoziv da isti taj program izvedemo uNjujorku, Detroitu, San Dijegu, Sijetlu,Los An|elesu i Bostonu. U zavr{nimrazgovorima, organizatori su uva`ilirazloge da ne mo`emo gostovati u tokusezone jer je sastav na{e male trupetakav, da bi odsustvo Petra Kralja ili me-ne blokiralo desetak predstava u Beo-gradu kao i Aleksandra Stojkovi}a Pik-sija i \or|a Markovi}a ovde. Narednaigranja odlo`ili smo za slede}u godinu ito }e biti van pozori{ne sezone. Ovimpionirskim poduhvatom otvorili smovrata za druge predstave koje bismomogli poslati tamo.

Vuka Zec

Tihomir Stani}, umjetni~ki direktor NP RS u Banja Luci

zori{te lutaka ”Pinokio” sa predstavom”Balada o [arcu”.

Poslednjih festivalskih dana, naj-mla|i Banjalu~ani mogu pogledati ”KraljDrozdov Kljun” Ma|arskog pozori{ta,”Ferdinand” iz Njema~ke, ”Carev zato-~enik” pozori{ta lutaka iz Ni{a, ”Jaha~”pozori{ta ”Kom-kom” iz Jerusalema i”D`in” u izvo|enju Lutkarskog pozori{ta”Guliver” iz Var{ave.

V. Z.

PPeettaarr KKrraalljj kkaaoo DDaavviidd [[ttrrbbaacc

AAlleekkssaannddaarr SSttoojjkkoovvii}}

TTiihhoommiirr SSttaannii}}

LUDUS 13815

Knjige

kulturi. Otuda je Jovanovi}eva mono-grafija o \ur|evki ^akarevi} istovre-meno i zna~ajan doprinos izu~avanjuna{e istorije opere i muzi~kih zbivanjauop{te.

Vladimir Jovanovi} komponovao jeknjigu o primadoni \ur|evki ^akarevi}po{tuju}i uobi~ajene obrasce predstav-ljanja umetnice. Prvo poglavlje na~i-njeno je od intervjua koje je primadonadala autoru; u ovom opse`nom delu knji-ge, \ur|evka ^akarevi} detaljno pripove-da o sebi, naju`oj porodici, nema{tinikoja je bila pratilac njenog detinjstva, oplemenitosti pojedinih ljudi koji su jojomogu}ili da se {koluje i da zavr{i studi-

beogradske Opere, da je pru`ila ogromandoprinos njenom ugledu u zemlji i svetu,da je osamnaest godina bila stalan gost uoperskim teatrima u Italiji - posebno uRimu i Torinu - te da je za sve to vremebila istaknuti u~esnik brojnih muzi~kih ikoncertnih manifestacija {irom neka-da{nje Jugoslavije. Pedesetogodi{njaplodna karijera \ur|evke ^akarevi},dakle, predstavlja izuzetno zna~ajandoprinos srpskoj i jugoslovenskoj mu-zi~koj umetnosti i, {ire uzev{i, muzi~koj

Profesor Akademije umetnosti uNovom Sadu, Vladimir Jovanovi},objavio je monografiju posve}enu

stvarala{tvu primadone beogradske Ope-re, \ur|evke ^akarevi}, nastavljaju}i daistra`uje jedan od najzna~ajnijih periodau radu ove ku}e, period pedesetih i {ezde-setih godina pro{log veka.

Povod za pisanje o primadoni \ur-|evki ^akarevi}, profesor Jovanovi} na-{ao je u ~injenici da je ova umetnica du`eod dve decenije bila jedan od oslonaca

je na Muzi~koj akademiji. Dalji tok kari-jere \ur|evke ^akarevi} i{ao je stan-dardnom uzlaznom stazom: poslekratkog vremena provedenog u Beograd-skoj komediji - gde je imala zapa`eneuloge u muzi~kim komadima - prelazi uOperu gde postaje ~lan operskog hora, dabi posle dve-tri sezone dobila solisti~kezadatke i pre{la u grupu solista Opere.Veoma brzo njena karijera bele`i uspone,ni`u se mecosopranske uloge jedna zadrugom i \ur|evka ^akarevi} postaje -uz tada{nje prvake Opere - nosilac ituma~ najslo`enijih uloga. \ur|evka^akarevi} preuzima u celosti tzv. ”gvoz-deni” repertoar mecosopranskog faha, nesamo u belkantu, ve} i u operama sloven-skih autora. Me|u njenim najzna~ajni-jim rolama su Adal|iza (”Norma” Belin-ija), Elizabeta (”Marija Stjuart” Doniceti-ja), Kostelni~ka (”Jenufa” Jana~eka),Eboli (”Don Karlos” Verdija), Amneris(”Aida” Verdija), Santuca (”Kavalerijarustikana” Maskanjija), Dalila (”Samsoni Dalila” Kamija Sen-Sansa), a zna~ajandeo nje-nih uspeha pripada i koncertnimnastupima na kojima je pevala {irokrepertoar jugoslovenskih i svetskihkompozitora, me|u kojima su i Betoven,Bah, Vagner, Vivaldi, De Falja, Maler,Mocart i ^ajkovski, ali i Baranovi},Vu~kovi}, Peri~i} i Gotovac.

U drugom poglavlju, o \ur|evki ^a-karevi} pi{u njene kolege sa operskescene; s puno po{tovanja za njen opus itopline za nju kao li~nost, o primadoni

pi{u Radmila Bako~evi}, Zvonimir Kr-neti}, Radmila Smiljani}, Ani Rado{evi},Jelena Vlahovi}, Aleksandar i Olga \oki},Mladen Jagu{t i drugi.

Tre}e poglavlje donosi izbor iz na{e istrane {tampe o ulogama \ur|evke ^a-karevi}, dok ~etvrto i peto poglavlje zau-zima obimna i pregledno izlo`ena doku-mentacija o operskom i koncertnom re-pertoaru umetnice. Na kraju autor mono-grafije objavljuje i nekoliko interesantnihpriloga iz li~ne arhive \ur|evke ^akare-vi}, upotpunjuju}i ionako ve} bogatusliku o primadoni.

Monografija Vladimira Jovanovi}a o\ur|evki ^akarevi} nudi vi{e nego kore-ktno ispri~anu pri~u o ostvarenom snusiroma{ne devoj~ice iz banatskog sela Gajkod Kovina; k}i rano preminulog ocaIlije Henca i po`rtvovane majke Vuko-save, \ur|evka ^akarevi} izgradila jeimpresivnu opersku karijeru i stekla uevropskim okvirima uva`avano i po{to-vano ime; sve to uspela je da ostvari za-hvaljuju}i ogromnom trudu i neumor-nom radu, kao i razumevanju i podr{cisvojih najbli`ih. Sama \ur|evka ^aka-revi} ka`e: ”Sre}na sam i ponosna {tosam svakodnevnim upornim radom us-pela da ostvarim veliku umetni~ku kari-jeru... idu}i trnovitim putem od sela Gajdo najve}ih i najpoznatijih operskih sce-na i koncertnih dvorana u svetu”.

Radomir Putnik

MONOGRAFIJA O PRIMADONIVladimir Jovanovi}: ”\ur|evka ^akarevi}”Izdava~: Foto Futura, Beograd, 2006.

napominje da se gluma ne mo`e nau~iti -tehnika glume, me|utim, mo`e. Ali, darse ne}e ispoljiti bez osvojene gluma~ketehnike; da bi neko postao glumac, sma-tra autor, potrebno je da ovlada glu-ma~kom tehnikom. To zna~i, da budu}iglumac mora intenzivno da radi narazvijanju svojih ~ula.

Prva lekcija - Koncentracija - govorio prvom koraku u razvoju glumca. Uslede}im lekcijama - Memorija emocije,Dramska radnja, Karakterizacija, Po-smatranje, Ritam, Boleslavski upoznajesvoju u~enicu s osnovnim pretpostavka-ma gluma~ke tehnike, sve tananije sebave}i pitanjima na kojima po~iva umet-nost glume.

U lekcijama koje u~itelj dr`i u~enicinalazi se jedan bitan momenat: shvata-nje da je gluma umetnost du{e. Navode}iu~enicu da osvaja, korak po korak, izra-`ajna sredstva gluma~kog zanata, u~iteljje neprekidno opominje na ~injenicu daje umetnost glume, pre svega, umetnost~oveka koji je maksimalno razvio svojemocionalan svet, i koji je u stanju da gaprenese gledaocu. Tek u takvim okolnos-tima, glumac je osposobljen da ostvarikreaciju.

U predgovoru napisanom za prvoizdanje knjige 1933. godine, teatrolog ikriti~ar Idit Ajzeks isti~e da Boleslavskidobro zna da je u glumi - vi{e nego i ujednoj drugoj umetnosti - ono {to je ne{tomanje od dobrog, odvojeno ~itavimsvetovima od onoga {to je zaista dobro.Ajzeksova zaklju~uje da je za glumupotreban do`ivotan rad uz u~enje, ali daje to profesija koja zaista vredi da se nanjoj do`ivotno radi.

Recenzenti Vladimir Jevtovi} i Lji-ljana Ili} ukazuju na osobenost pristupaRi~arda Boleslavskog, podse}aju}i ~ita-oce - i pozori{ne gledaoce - da je teatar-ska umetnost podjednako usmerena ~o-vekovoj du{i koliko i njegovom raciju, {tose poslednjih godina bezrazlo`no zabo-ravlja.

Radomir Putnik

je kao glumac u Moskovskom hudo`e-stvenom teatru, da bi 1920. pre{ao u Nju-jork i postao reditelj American Laborato-ry Theatre. Od 1929. te~e karijeru film-skog reditelja. Napisao je dve autobi-ografske knjige, kao i knjigu o glumi:”Gluma: prvih {est lekcija”.

Boleslavski je kao glumac formiranu Moskovskom hudo`estvenom teatru,{to je, razume se, ostavilo trajan uticaj nanjegovo shvatanje glume kao zanata.Njegovih {est lekcija iz glume zasnivajuse upravo na nekim postulatima koje jeuspostavio Stanislavski kao tvorac glu-ma~kog sistema.

[est lekcija o glumi Boleslavski dajeosamnaestogodi{njoj devojci koja `eli dapostane glumica. Boleslavski prihvatanjenu molbu da joj pomogne, ali odmah

Praktikum glume Ri~arda Boleslav-skog objavljen je prvi put kod naspre deset godina. Preduzimljivi

teatrolog Radoslav Lazi} priredio je {tivoBoleslavskog za objavljivanje, ta~no pro-cenjuju}i da je Boleslavski u nevelikojknjizi ponudio zainteresovanim kandi-datima za studije glume, dubinski uvid uosnovne pretpostavke na kojima se za-sniva gluma~ki zanat. Pojava novogizdanja svedo~i da je ~itala~ka publikapodr`ala nauk Boleslavskog i da }e ovajgluma~ki praktikum - prvi put objavljen1933. godine - i dalje predstavljati za svezainteresovane jedan od neophodnihuvodnika u u~enje ve{tine glume.

Ri~ard Boleslavski, filmski i pozo-ri{ni reditelj, ro|en je u Var{avi 1889, aumro u Los An|elesu 1937. godine. Po~eo

GLUMA^KI PRAKTIKUMRi~ard Boleslavski: GlumaIzdava~: Knji`evno-izdava~ka zadrugaAltera, Beograd, 2006.Prevodilac: Borivoj Ka}ura

Kada neko delo, kao {to je 'Kvar-tet,' nastane u ~ast velikog diri-genta D`ord`a [oltija, i kao

svojevrstan oma` operi, onda je pravomesto za njegovu premijeru u Teatru ioperi Madlenianum. Premijerompredstave 'Kvartet', u re`iji Milo{aJagodi}a, prema tekstu Ronalda Har-vuda otvorena je 5. oktobra sezona2006/2007 u Teatru i operi Madleni-anum.

Jedan od najve}ih savremenihbritanskih pisaca, dobitnik Oskara zascenario filma 'Pijanista' RonaldHarvud je kod nas poznat po dra-mama 'Garderober' i 'Na ~ijoj strani'.Za 'Kvartet' je re~eno da je 'najlep{iprimer engleske sentimentalnekomedije', a Harvud je jo{ jednomdokazao da je izvrsni poznavalacopere, ali i svega zakulisnog {to jeprati, mitova i spletki, glamura, ali ineumitne prolaznosti slave operskihglasova i peva~a.

Predstava je trenutno izuzetnopopularna u Hrvatskoj, a igra se navi{e od sedam jezika u Americi iEvropi.

Inspiraciju za komad Harvud jedobio nakon {to je video dokumen-tarni film o ku}i \uzepa Verdija, te-

KADA SAMO SE]ANJA OSTANUstamentom zave{tanoj na kori{}enjepenzionisanim operskim peva~ima.Tako je nastao komad kamernog tipaza ~etiri iskusna starija glumca.Reditelj Milo{ Jagodi} je oformiokvartet od proverenih gluma~kihimena, prvaka na{e dramske scene.^ine ga: \ur|ija Cveti}, Ru`ica Soki},Miodrag Radovanovi} i Ivan Bekja-rev.

Oni se okupljaju da povodom go-di{njice Verdija, jo{ jednom zapevajukvartet iz opere 'Rigoleto' koji ih jeproslavio pre vi{e od dve decenije.Nekada{nje zvezde operske scene,nevoljno se spremaju}i za nastup,ogoljuju svoje privatne i profesionalne`ivote, otkrivaju}i kome se karijerazavr{ila zbog propalog glasa, a komeiz privatnih razloga. Me|usobno senadigravaju}i, ovaj kvartet glumacakomad nosi ravnopravno, dovode}ipubliku i do suza i do smeha. Glasovevreme{nim peva~ima pozajmili sustudenti FMU, dok su u predstavikori{}ene arije iz opere 'Rigoleto.'

Iako je najavljivan i o~ekivan,Ronald Harvud nije prisustvovaopremijeri. O~ekuje se krajem ove ilipo~etkom slede}e godine.

M. Jur~i}

Premijera u Madlenijanumu

OD MEKDONALDSA DO MUZEJASAVREMENE UMETNOSTI

Predstava ‘Pri~a o Ronaldu, klovnu iz MekDonaldsa’, po tekstu kontro-verznog argentinskog pisca Rodriga Garsije, izvedena je 5, 6, 7, 8. i 9. oktobra uMuzeju savremene umetnosti na U{}u. Za razliku od istoimene predstave koja jeizvedena na ovogodi{njem Bitefu u izvo|enju madridske grupe ‘Karniserija’, ovapredstava je nagla{eno politi~ki anga`ovana i aktivno komunicira sa svojimvremenom. Dela Rodriga Garsije su svojevrsni fenomen na novoj evropskojpozori{noj sceni, prepoznatljiva po nepo{tovanju `anrovskih odrednica. On spajanespojivo, rimejke klasika i urbane stadionske mitove, izobli~ene slavne li~nosti,psovke i himne...

Koristi zastra{uju}e monologe i dijaloge bez poente, podr`ava buntovne ineumerene glumce ~ija je destrukcija usmerena ka samom sebi, ali i svetu okosebe. Tekst Rodriga Garsije je preveo Damir Todorovi}, a predstava je njegovrediteljski prvenac. U glavnim ulogama su Vladimir Aleksi} i Nata{a Markovi},dok je muzika poverena Tijani Todorovi} i Jeleni Rosi}.

Predstava ja atraktivni audiovizuelni doga|aj koji je u sebi sadr`i glumu saelementima performansa, video art i di d`ejeve.

Glavni lik je neafirmisan glumac bez posla, gorak, ironi~an, inteligentan ineuspe{an koji se zapo{ljava kao animator u Mek Donaldsu. Pred publikom otvarasvoju du{u, ispoljavaju}i revolt i prezir prema savremenom dru{tvu, medijskoj

mo}i, strah od samo}e. On nema iluzija i nenada se i~emu. Glumica Nata{a Markovi} jeza svoju ulogu u predstavi izjavila da je‘veoma zahtevna i iziskuje veliku koncen-traciju i koordinaciju, jer je ona Ronaldovalter ego’.

Izvr{ni producent predstave je Malopozori{te "Du{ko Radovi}", uz podr{kuSkup{tine grada Beograda, Italijanskoginstituta za kulturu, Instituta Servantes iStudia Sund iz Milana. Komad }e u prevodudo`iveti prvo svetsko izvo|enje, za koje jeMalo pozori{te ‘Du{ko Radovi}’ dobilo pravatokom boravka Rodriga Garsije na Bitefu.

M.Jur~i}

Premijera pozori{ta Du{ko Radovi}

Kapitalna investicijau Kru{evcu

Iako najavljivana i o~ekivana,predstava 'Tvr|ava' po delu Me{eSelimovi}a, a u adaptaciji i re`ijiNeboj{e Bradi}a, nije otvorila sezonuKru{eva~kog pozori{ta. U 'gra|enju''Tvr|ave' zakazali su 'investitori'(Ministarstvo kulture i donatori) kojisu obezbedili samo 15% sredstava.Time je opet aktualizovana pri~a oneravnopravnosti pozori{ta izunutra{njosti i onih iz metropole.Komentar upravnika Kru{eva~kogpozori{ta, Branislava Nedi}a, na to jebio: 'Glumci mi predla`u da se zapomo} obratimo Ministarstvu zakapitalne investicije, s obzirom da jere~ o kapitalnom delu... Verovatno}emo to u~initi, o~ekuju}i da nasministar Velimir Ili} bolje razume.'

Kad ne mo`e klasika, dobar je ivodvilj, pa je sezona Kru{eva~kogpozori{ta po~ela premijerom vodviljaReja Kunija, 'Zaobi|i gospo|uMakam' u re`iji Vladimira Popadi}a,a najavljena je i premijera komada'Bli`e' u re`iji Darka Baji}a, kojupripremaju glumci Kru{eva~kogpozori{ta i studenti FDU iz Beograda.

M. J.

16

Od Srbije ni{ta veselije

LUDUS 138Lu

POZORI[TE U PROVINCIJI I PROVINCIJA U POZORI[TU

USrbiji van Beograda ima dostapozori{ta sa profesionalnim statu-som.

Unutar tih zdanja, godinama ve}doga|aju se tako veliki marifetluci da bidecenija bila nedovoljna da se sva taujdurma dovede u red. U toj provincijskoj`abokre~ini plivalo je i ronilo, lovilo ikoristilo, mno{tvo znanih i neznanih lju-di. Malo se videlo, jer je mulj bio veliki.Na sre}u, u njoj su radili i stvarali mnogiveliki umetnici, pa ~ak i velikani, di`u}iugled tih pozori{ta. Ako su sedamdesetihgodina anga`man dobijali glumci bezzavr{ene akademije, govorim o unutra-{njosti, mada je i u Beogradu bilo takvihprilika, to ve} odavno nije slu~aj. Tagarnitura glumaca je ve} u penziji, ili jebar tu negde.

Me|utim, {ta se doga|a danas? Jo{uvek se desi da anga`man dobije glu-mac, akademac, ali bez diplome. A ondanastane problem. Gde, kada i kakodiplomirati? O toj temi ne `elim da go-vorim, pre{iroka je, i na svoj na~in bolna.Ali, parole kao konfete lete po Srbiji:”Zaposlimo mlade, {kolovane ljude.”Gde? Na sre}u, ima mnogo {kolovanihumetnika, pre svega glumaca. Nanesre}u, oni nemaju gde da rade. VanBeograda ne `ele, a u Beogradu nemamesta za sve. I {ta sad... Dolazimo do”famozne” provincije od koje naj~e{}emladi glumci be`e k´o |avoli od krsta.Da je sre}e pa da svoj nau~eni zanatpotvrde prakti~nim radom. Me|utim,ljudi be`e. Za{to? Zato {to je provincijaopasnost, koja preti da porobi svakogpojedinca, bez obzira na karakter.

@ivot u provinciji nosi sa sobom siro-ma{tvo, pre svega duhovno. Rezultati sunesagledivi. Svaki poku{aj opiranja,naj~e{}e pojedina~ni, osu|en je na pro-past, pre ili kasnije. ^ovek nije savr{en,niti mo`e biti, pa da to ludilo pobedi. Tazahuktala ma{inerija provincijskog ludi-la je nesalomiva, a tamo gde je stepenobrazovanja nizak, posledice su zastra-{uju}e. ^ovek, ako ho}e da se bavi umet-no{}u u provinciji, ima samo dva mogu}aizbora: prvi je, prihvatiti pravila provin-cije i postati pravi provincijalac. Drugi je,odre}i se svog talenta i rada i zavu}i se umi{ju rupu sam, zaboravljen i tu`an.Prihvatanjem prvog - ~ovek prividno~uva egzistenciju. Prihvatanjem drugog- ~uva dostojanstvo. Umetnik u toj deobije uvek jedno te isto - prokleti gubitnik.Posle trideset godina rada u provincijigovorim kao nad humkom svojih poko-panih napora, a sa `eljom da se ni jed-nom, posebno dobrom glumcu, to nikadane dogodi. Tuga.

Skoro da nema ni jednog pozori{ta uprovinciji koje ima kompletan, stru~anumetni~ki tim na ~elu ku}e. (Umetni~kogdirektora, dramaturga, organizatora,stru~ni marketing...) O administraciji ida ne govorim. ^ast izuzecima, ako ihima. Umesto stru~nog umetni~kog tima,nekakvi vlastodr{ci sa korba~ima urukama. Svakim danom sve ih je vi{e,koji se mehanizmom podvale po sistemu'ja tebi - ti meni', pretvaraju u horskepostave. Na koricama novokompono-vanih partitura pi{e: ”tr`i{te”, ”trgo-vina!” Trgovina ~ime? Du{ama! A pot-pisnici tih kupoprodajnih ugovora, ko su

oni? Misionari! (Izvinjavam se, to je vrloretka pojava u svetu, a tek kod nas...Njima, naravno, kapa dole). Me|utim,ovi {to sebe takvima smatraju, su zapra-vo sitnosopstveni, ~esto iskompleksiranipojedinci kojima je su{tina pozori{tanepoznata, volja za vladavinom velika, aljubav prema pozori{tu nikakva. Neki odnjih nisu u{li u pozori{te ni kao publika.

Zato sam ja, kao mo`da i mnogidrugi, prinu|ena da sa stidom sakrijemsvoj ”kov~eg” sa vi{e od stotinu predsta-va. Skoro polovina sa glavnim ulogama.Da sakrijem osam zvani~nih republi~kihpriznanja za rad, da sakrijem nebrojenejavne nastupe pred hiljadama ljudi, dasakrijem iskrenu ljubav i najtopliju ener-giju koju sam nesebi~no delila sa glumci-ma diljem biv{e i sada{nje mi domovine.Da se sakrijem bez ijednog dana bolo-vanja, ne ra~unaju}i ro|enje deteta, da sesakrijem zbog ve~ite `urbe da ne zaka-

snim na probu, predstavu... Da se sakri-jem {to sam ceo `ivot provela rade}i upozori{tu i `ive}i od pozori{ne plate!!! A,sve zato {to sam se usudila da mnogekabadahije, koje su se u{unjale u po-zori{te radi li~ne koristi, nazovem pravimimenom. Nisam imala ”stila”, pa biumesto priznanja trebalo da o~ekujemkaznu. I dok se mnogi, koji nikakve vezesa pozori{tem nemaju, me{kolje zavaljenina tu|im mestima, sa redovnom platom,(danas u Srbiji), pravi pozori{ni radnicitumaraju, mnogi i bez ku}i{ta i bezadrese, tu`ni i nesre}ni. Nad takvima sejo{ ~ini brutalan, bahat, nevaspitan iopasan podsmeh, koji prerasta u kihotnajgnusnijeg sladostra{}a. Nije li tosvojevrstan teror i o~igledni zlo~in?

Mo`da je situacija sli~na i u nekimbeogradskim pozori{tima, ali slika o tomenije jasno definisana, pa zato izme|uunutra{njosti i Beograda nema precizneveze. Kooperativnost je svedena na for-mu, neretko, i sa jedne i sa druge strane.A to je zato {to kooperativni most ~inepojedinci koji ~esto to rade iz li~nih inte-resa. E, tu je problem. Ako je tako, ~emuforma: udru`eni dramski umenici Srbije?I, {ta sada? Obustavljati rad zbog pojedi-naca? Ugro`avati rad i `ivot tolikog brojapravih pozori{nih ljudi! Da ne zabora-vim: posebno starije, majstore, kroja~e,dekoratere, garderobere, rekvizitere... Ne,trebalo bi se iskreno udru`iti. Pobediti usebi samoljublje i strah. Biti nepokolebljivi jasno staviti do znanja svakom zalu-talom pojedincu da mu mesto nije upozori{tu. Pa zar je za to potrebno ~ekatiZakon o pozori{tu? Re}i }ete mi: -Jeste,potrebno je. A ja znam, kao i mnogi, dazakon o pozori{tu postoji u svakom pojed-incu koji su{tinski pripada pozori{tu ikoji pozori{te voli.

Pred sudom se mo`e slagati, ali predzavesom ne mo`e. Znamo se mi jako do-bro izme|u sebe. Samo smo se malo po-gubili, razdvojili i, naravno dozvolili ve{-tim igra~ima da kolo vode, pa se vi{e nezna ni ko kosi, ni ko vodu nosi. Jedinina~in da provincija u ljudima zamre jestezajedni{tvo i civilizacijska komunikacijame|u ljudima. U ovom slu~aju, me|ukulturnim ljudima. A {to se ti~e mladihglumaca, ne rizikujte da pojedina~noule}ete u ovaj dosta haoti~an pozori{ni`ivot. Morate se udru`iti kao jato i dr`atijedni za druge. Morate iskreno i samoiskreno u~initi slede}e: nau~eni zanatstavite u slu`bu zajedni~ke energije,velikog rada i velike ljubavi prema svomposlu. Ako se pojavi samo jedan, kogaosetite da sebi~nom podlo{}u ru{i har-moniju tima, ne koketirajte sa njim, jer jeprevarant. Slobodno ga odstranite. Do}i}e vam glave kad-tad. Jer, ne zaboravite:za sre}u su potrebni svi, a za nesre}u jedovoljan i jedan ~ovek.

Rezultati }e sami do}i kao posledicatimskog rada, a uzajamno po{tovanje uovom poslu i iskrena kolegijalnost, vrlolako podnose razliku u kvalitetu. Tada sei slabiji glumac dobro ose}a, jer jeza{ti}en i uvek ima {ansu da bude bolji, anajbolji zna da to nije postao sam, ve} sasvojim iskrenim kolegama. Sa takvimodnosom, sebi mo`ete ulep{avati `ivot, usuprotnom - izgubi}ete sve. I posao, iprijatelje, i kolege, na kraju i vlastitodostojanstvo. Posta}ete pravi provinci-jalac, a za to se, koliko znam, niste {kolo-vali.

S ljubavlju i po{tovanjem, Danica Krljarglumica pred penzijom

Pred sudom se mo`e slagati, pred zavesom ne!

Slovenac iz Berlina,u Kikindi

Nova sezona uNarodnom pozori{tuiz Kikinde po~ela je 7.oktobra premijerompredstave ‘Ti ludi te-

nori’ Kena Ludviga, u re`iji JureRudolfa, slovena~kog reditelja izBerlina. Prvi put preveden na na{jezik, ba{ za kikindsko pozori{te,tekst ovog savremenog vodvilja jedo`iveo proizvedbu u na{oj zemlji.

Slede}a premijera na ovoj sceniplanirana je za 2. decembar, kada seobele`ava Dan kikindskog pozori{ta.Probe su po~ele sredinom oktobra. Upitanju je 'Pokondirena tikva', Steri-je, u re`iji Marka Manojlovi}a, dok}e Vesna ^ip~i} i Pavle Peki}, beo-gradski gosti, igrati u predstavi. Uprodu`etku sezone o~ekuje se jo{jedna premijera, '^ekaju}i Mar~ela'po tekstu Stefana Ri~ija i \anijaFortea, u re`iji Filipa Markovinovi}a.2002. godine je ova predstava u Itali-ji progla{ena za najbolju.

Za po~etak slede}e godine naja-vljene su probe predstave 'Putuju}epozori{te [opalovi}', Ljubomira Si-movi}a, u re`iji Borisa Lije{evi}a,mogu}a je i koprodukcija s teatrom'Forum' iz Berlina, a o~ekuje sepostavka predstave 'Per Gint', Henri-ka Ibzena, u koprodukciji sa Nor-ve{kom. Saradnja sa stranim teatri-ma nastavlja se postavkom komada'Gde ti `ivi{' Ane Lasi}, a re`iju }eraditi reditelj iz Nema~ke.

M. J.

Jubilej [aba~kogpozori{ta

Pozori{na sezona u [apcu po~elaje obele`avanjem jubileja - stoteprofesionalne sezone, dodelom na-grada i predstavom ‘Sabirni centar’po tekstu Du{ana Kova~evi}a u re`ijiKokana Mladenovi}a. Istim povodomje do 9. oktobra trajala manifestacija‘Teatar na pravom putu’ u okvirukoje su igrane predstave ‘Na tri kral-ja’ pozori{ta iz Tuzle, "Rodoljupci"vr{a~kog pozori{ta, "Don @uan sevra}a iz rata" sremskomitrova~kogpozori{ta, i "Edmond Kin" ni{kogteatra. Doma}in, [aba~ko pozori{te,izvelo je premijeru ‘Kosovska...’ potekstu @eljka Huba~a u re`iji NenadaTodorovi}a.

Ovogodi{nja Nagrada za dopri-nos radu [aba~kog pozori{ta, "BorisKova~" (najpoznatiji {aba~ki glumaci re`iser) pripala je glumcu IvanuToma{evi}u za ulogu Janka Kesera upredstavi ‘Sabirni centar’. Toma{evi}se pored glume bavi re`ijom i pisa-njem dramskih tekstova, a glumac je{aba~kog ansambla od 1980. godine.Nagra|ivan je na doma}im festivali-ma, a laureat je me|unarodnog festi-vala 'Jonesko' u Rumuniji.

Do kraja sezone, a pod motom‘sezona novih naslova’ o~ekuje sepostavka predstave ‘Kabare’ IvanaToma{evi}a i dramska adaptacijapripovetki Laze K. Lazarevi}a, profe-sorke Kate Jugovi}.

M. J.

XIV Vr{a~kapozori{na jesen

Po ~etrnaesti put zapo~eo je16.10. 2006., naravno u Vr{cu, festi-val Vr{a~ka pozori{na jesen. Odvijase pod motom “Klasika ili istina”itraja}e do 22. 10. U zvani~nom delufestivala u~estvuju predstave ”Beo-grad nekad i sad” J.S Popovi}a, ure`iji Sini{e Kova~evi}a, a u produk-ciji Pozori{ta mladih iz Novog sada,“Rodoljupci” istog autora, u izvo-|enju NP Sterija iz Vr{ca, a u re`ijiFilipa Gaji}a, “Ne~ista krv” BoreStankovi}a, koju izvodi istoimenopozori{te iz Vranja, u re`iji RadetaRadivojevi}a. Zatim “Prevareni” J.S.Popovi}a, NP Sterija - profesionalnascena na rumunskom jeziku, u re`ijiAn|elke Nikoli}, te “Jazavac predsudom” Petra Ko~i}a, koprodukcijaNP Republike Srpske iz Banja Luke iZvezdara teatra iz Beograda. Festivali ove godine financira Skup{tinaop{tine Vr{ac, uz finansijsku po-dr{ku Pokrajinskog sekretarijata zakulturu Vojvodine i koncerna“Hemofarm”.

D.K.

'Ujkin san' u SNPu

Premijera predstave ‘Ujkin san’,Dostojevskog, u dramatizaciji i re`ijiEgona Savina, obele`ila je 6. oktobrapo~etak nove pozori{ne sezone DrameSrpskog narodnog pozori{ta.

”Va`no je zvati seErnest” u Somboru

Narodno pozori{te u Somboru otvo-rilo je svoju sezonu premijerom predstave'Va`no je zvati se Ernest', Oskara Vajlda,u re`iji Olivere \or|evi}. Predstava jepripremana pet meseci, a glavni 'teret'pored rediteljke ponelo je ~etvoro mladihglumaca i njihove iskusne kolege, Ta-tjana [anta Torlakovi}, Zdravko Pani},Ksenija Mari}-\or|evi} i drugi. Bezpauze, predstava se igra 75 minuta.

‘Venecijanka’ uSubotici

Renesansnom komedijom 'Veneci-janka', nepoznatog autora, a u re`ijiVesne Topalov, 29. septembra po~ela jenova sezona u suboti~kom Narodnompozori{tu, Drama na srpskom jeziku.Predstava se bavi univerzalnim pitanji-ma ljubavi, strasti, ljubomore, za-vo|enja... Ovom premijerom najavljanaje i renesansa samog pozori{ta, a mani-festova}e se kroz bogat pozori{ni pro-gram na kome }e se na}i 'Mi{olovka'Agate Kristi, 'Mnogo vike ni oko {ta'Viljema [ekspira kao i dela drugih velik-ih autora.

Joakim inter festU okviru saradnje Kragujeva~kog

pozori{ta i ERT fondacije iz Modenenastala je predstava ‘Poslednje mene’, potekstu italijanskog pisca Furija Bordona iu re`iji italijanskog reditelja MasimoLukonija. Ovom predstavom otvoren je

Prvi me|unarodni festival malih scena,‘Joakim inter fest’.

Na ‘Joakim inter festu’, u konkurenci-ji za nagrade takmi~i se trinaest predsta-va iz Srbije (Kragujevac, Ni{, Novi Sad,Beograd, [abac, U`ice i Kikinda), kao ipredstave iz inostranstva: Engleske,Rumunije, Slovenije, Hrvatske i CrneGore.

DDaannaa KKrrlljjaarr

LUDUS 13817

Metropola s brda s dola

'^ikago'na Terazijama

Jedan od najpopularnijih mjuzikla usvetu '^ikago' do`ive}e svoju premijerukod nas u Pozori{tu na Terazijama. Ko-reograf je go{}a iz Slovenije, Mojca Hor-vat, a re`ija je poverena Kokanu Mladen-ovi}u.

Novu sezonu }e obele`iti obnovljenimjuzikli 'Neki to vole vru}e' i 'Pri~a okonju', a u pripremi su premijere Nu-{i}eve 'O`alo{}ene porodice' u formimjuzikla, komedija s pevanjem 'Svadbau kupatilu', od Pavi}a i 'La strada,'scenska adaptacija Felinijevog filma'Ulica' i plesna predstava 'La Capinera'A{hen Ataljanc.

50-ti put ‘Cigani’lete u nebo”

Pedesetim, jubilarnim izvo|enjemmjuzikla 'Cigani lete u nebo', premamotivima pripovetke 'Makar ^udra'Maksima Gorkog, u re`iji Vladimira La-zi}a, otvorena je nova pozori{na sezona uPozori{tu na Terazijama. Jedna odnajomiljenijih predstava ovog pozori{ta,'Cigani lete u nebo', premijerno je izvede-na 17. aprila 2004. godine. Glavne ulogetuma~e Ivan Bosilj~i} i Milena Ra`-natovi}.

'Muke sa slobodom'u Narodnom

Prva dramska predstava 138. sezoneNarodnog pozori{ta u Beogradu po~ela jesa predstavom 'Muke sa slobodom' naSceni 'Ra{a Plaovi}'. Predstava je nasta-la u koprodukciji NP i Belef centra, aautori su Jun Fose, Arne Ligre, MaritTisvik i Vida Ognjenovi}.

BDP - Super-brands Srbije 2006

Nagradu "Superbrands Srbije 2006",u kategoriji Kultura i zabava, osvojilo jeBeogradsko dramsko pozori{te! Nagradudodeljuje nezavisna organizacija "Super-brands" vode}im brendovima u 55 ze-malja. U obrazlo`enju stoji: ”Titulu Su-perbrand dobili su svi brendovi ~ijadostignu}a prevazilaze ostale u okvirujednog tr`i{ta, na osnovu mi{ljenja ~la-nova Saveta "Superbrandsa" o snazisvakog brenda pojedina~no i glasovadobijenih istra`ivanjem javnog mnjenjakoje je sprovela agencija ‘Medium GallupInternational’ ”.

Gosti BDPaVelika scena BDP, bila je doma}in

teatra Kabare iz Tuzle koji je nastupio sapredstavom 'Prikazanje' D`evada Kara-hasana. Isti teatar je nastupio i na Novojsceni BDP sa komadom 'Goli pijanist'Matja`a Zupan~i~a.

Iz Celja je stiglo Slovensko ljudskogledali{~e i za beogradsku publiku izvelopredstavu

Tine Kosi 'To ti je lajf' u re`iji VitaTaufera, koja je premijerno izvedenamaja ove godine na mati~noj sceni.Matja` Zupan~i~ jo{ jednom se pred-stavio publici na Novoj sceni BDP, kaopisac i re`iser komada 'Igra parova', ovajput sa Slovenskim ljudskim gledali{~em.

Ein Karem je drevno naselje u pred-gra|u Jerusalema, koje se, razumese, vremenom urbanizovalo, ali je

sa~uvalo mnogo od svoje tradicije i izvor-nosti (kao, uostalom, i sam Jerusalem).Ein Karem je biblijsko mesto, spominje seu Svetom Pismu kao dom PravednihZaharija i Jelisavete, roditelja SvetogJovana Krstitelja. Sam Sveti Jovan ro|enje u Ein Karemu, i na tom mestu podi-gnuta je velelepna crkva. Zna~ajan je iHram podignut na mestu susreta Pra-vedne Jelisavete i Presvete Bogorodice, upodno`ju kojeg se nalazi i Izvor PresveteBogorodice, koji se, po predanju, otvoriokada je Pravedna Jelisaveta blagoslovilaPresvetu Bogorodicu, zbog Deteta kojegnosi u Svojoj utrobi. Upravo na tomIzvoru, odigrana je, u okviru einkarem-skog festivala, predstava egzoti~nog na-ziva: ”Ash Mimaim” (u prevodu sahebrejskog: ”Vatra iz vode”). O njoj, ne{tokasnije.

Ein Karem je zanimljiv i po tome, {tou njemu `ive i rade mnogi umetnicirazli~itih profila, a postoje i nekolikeumetni~ke {kole. Mo`e se slobodno re}i daje Ein Karem, izme|u ostalog, i svojevr-sna umetni~ka kolonija.

Zbog svega toga, nije nikakvo ~udo,sto je u Ein Karemu upostavljen uli~nifestival, koji sada ima ve} dugu tradiciju.Odr`ava se svake godine, sredinom sep-tembra… Klovnovi, `ongleri, uli~ni svi-ra~i i performeri, slikari na otvorenomprostoru… Male radionice keramike,pozori{ne {minke, cirkuskih, pa ~ak ikulinarskih ve{tina, sve to, i mnogo vi{e,

rekao bih, samo doprinosi lekovitoj lepotiovog izuzetnog mesta… Mno{tvo umet-nika, posetilaca, turista, dece, ali i polici-jskog obezbe|enja (ipak smo u Izraelu!) -sve to na jednom mestu - u Ein Karemu!

Ve~e festivalskog dana - odlazimo,dakle, na Izvor Presvete Bogorodice, dabismo pogledali predstavu ”Ash Mi-maim”, pozori{ne trupe ”Mystorin” izJerusalema, u re`iji Julije Ginis. U pred-stavi igraju (ispostavlja se - vrlo nadah-nuto), ~etiri devojke i jedan mladi}, uprelepim, originalnim kostimima, koje suna~inili Julija Ginis i Svetlana Liv{i}. No,tu je jo{ i jedan iskusan glumac-narator,koji nas, kroz tekst, muziciranje naharmonici i simpati~ne gegove, uvodi upri~u o nesta{noj devoj~ici, koja se pod-smevala zloj ve{tici, pa ju je ova, za ka-znu, za~arala, tako {to ju je ubacila ubajkoviti i fantasti~ni svet, koji se, po-sredstvom umetnosti teatra, otvara i predna{im o~ima. U tom svetu, devoj~ica sre}erazne bajkovite likove, i prolazi, zajednosa njima, kroz razli~ite pustolovine. Nakraju, publika (me|u kojom - mno{tvodece), od po~etka i sama ”uvu~ena” upustolovinu, poma`e devoj~ici da se oslo-bodi ~ini, i ona se vra}a u normalan svet,a zla ve{tica biva raskrinkana, i po-be|ena. Osim izuzetnog vizuelnog efekta,najve}u vrednost ove predstave vidim,pre svega, u vol{ebnom na~inu na koji jerediteljka spojila elemente predstave:ples, mistiku, svetlo, muziku, kontakt sapublikom, kao i atmosferu samog mesta,u jednu celinu. Zaista, bajka o devoj~ici usvetu fantasti~nih kreatura, na zanimljivi inventivan na~in (iako po svemu ra-zli~ita od biblijskog doga|aja koji se ovde,

po predanju, desio), uspela je da se uklopiu neobi~nu i obavezuju}u arhitekturusamog mesta. Bilo je to jedno prijatno ilepo pozori{no ve~e na Izvoru PresveteBogorodice, u Ein Karemu.

Toplo preporu~ujem ovu predstavu ifestivalima u Srbiji, posebno onima naotvorenom prostoru.

A Ein Karem? No, on se preporu~ujesam po sebi - ako do|ete u Izrael, nemojtepropustiti da ga posetite. Jo{ ako se zade-site ovde sredinom septembra…

Sr|an Simi}

FESTIVAL U EIN KAREMU

JDP 'Predpenzijom'

Izvedbom komada 'Pred penzi-jom' austrijskog pisca Tomasa Bern-harda, u re`iji Dina Mustafi}a, otvo-rena je nova sezona JDP, na sceni"Bojan Stupica", 7. oktobra. Glavnauloga je poverena Mirjani Karanovi},a igraju i Branislav Le~i} i MilicaMihajlovi}. Reditelj Dino Mustafi} jedo{ao iz Sarajeva, a poznat je pofilmu "Rimejk" i pozori{noj predstavi'Helverova no}' u kojoj tako|e igraMirjana Karanovi}. Predstava 'Predpenzijom' je reprizirana i slede}eve~eri, a na programu su jo{ dveizvedbe do kraja oktobra.

Jo{ jedan reditelj iz inostranstva,Lari Zapija, Rije~anin, beogradski|ak a na radu u Torontu, pripremaslede}i komad koji }e premijerno bitiizveden na sceni 'Bojan Stupica':'Bolest porodice M' italijanskog auto-ra mla|e generacije, Fausta Paravid-ina.

Na Veliku scenu JDP, se posle 38godina na velika vrata vra}a Lui|iPirandelo sa komadom 'Tako je (akovam se tako ~ini)' u re`iji DejanaMija~a. U predstavi igraju DraganMi}anovi} i Radmila Andri}.

M. J.

DDiinnoo MMuussttaaffii}}

Radost kulture

AAnnddrriijjaa MMiilloo{{eevvii}} ii SSiimmoo TTrreebbjjee{{aanniinn

Stotim, jubilarnim izvo|enjempredstave ‚Samo za tvoje u{i’, potekstu Stevana Koprivice u re`ijiMilana Karad`i}a, otvorena je pozo-ri{na sezona na Velikoj sceni novoosnovane Ustanove kulture ‚Vuk Ka-rad`i}’, biv{a scena Teatra ‘T’.

Predstava je za samo dve godineigranja stigla do stotog izvo|enja, agledana je na mnogim scenamaSrbije, Crne Gore, u Hrvatskoj (Vu-kovar), u Londonu i Cirihu, ~ak tripredstave.

Veliku popularnost predstava jestekla zahvaljuju}i tekstu StevanaKoprivice koji izvrsno korespondirasa publikom, i svakako gluma~komtandemu koga ~ine Andrija Milo{evi}Banjo i Simo Trebje{anin. Duhovitapredstava sa zadatkom da opusti,dobro zabavi, zasmeje, delo je produ-centske ku}e Favi.

Komedija ‘Samo za tvoje u{i’ jeurbana pri~a o lakoj i brzoj zaradi,po sistemu ‘le`im, a radim’, {to je,na`alost, san mnogih. Zato je i iden-tifikacija sa glavnim protagonistimajednostavna, jer ako u njima nisuprona{li sebe, prepoznali su sebibliske osobe.

Ova predstava se idealno uklapau slogan”Radost kulture” pod kojim}e se, kako je najavljeno, u narednomperiodu odvijati sva kulturnadoga|anja u UK ”Vuk Karad`i}.

M. J.

Ru`no pa~e uPinokiu

HH..KK.. AAnnddeerrsseenn

Pozori{te lutaka ‘Pinokio’ je svo-ju publiku obradovalo premijerompredstave 'Ru`no pa~e' po tekstuIgora Bojovi}a u re`iji StevanaBodro`e.

Iako je namenjena deci od tre}edo sedme godine, predstava odli~nokomunicira i sa ne{to starijom decomkoja tragaju za svojim identitetom.Glavnom liku, de~aku Milovanu, samAndersen pri~a pri~u o ru`nompa~etu.

Scenografiju i lutke je pravilaStevka Kiuvlijeva u Centralnomlutkarskom pozori{tu u Sofiji.

Kako na FDU trenutno ne postojinijedan predmet koji se bavi lut-karstvom, Stevan Bodro`a je izjavioda je to veliki izazov za reditelja. Timpovodom su gradske vlasti obe}ale da}e ve} slede}e godine krenuti urenoviranje zgrade u kojoj se nalazi'Pinokio', a da }e onda u njemu posto-jati prostori namenjeni lutkarskimradionicama i razli~itim programi-ma.

M. J.

hhaann--mmaaiimm--rraasshhiimm--rreedd ssmmaalleerr

hhaann--mmaaiimm--rraasshhiimm--rreedd ssmmaalleerr

18LUDUS 138Lu

Sa vi{egodi{njim sta`om direktoraZepter grupacije, postali ste direk-tor Madlenianuma. Ne postoji di-

rektna sli~nost izme|u te dve funkcije.Kako ste se snalazili u po~etku i kolikosu ranije ste~ena iskustva bila od pomo}ina mestu direktora opere i teatra?

Moderna pozori{ta u svetu danas zadirektore ili upravnike postavljaju me-nad`ere. Iako se iz dr`avnih bud`etaodvajaju zna~ajna sredstva za kulturu,pozori{ta su velikim delom anga`ovanau obezbe|ivanju vlastitih finansijskihizvora preko fondova, donatorstva, spon-zorstva, fundraisinga, te zapo{ljavanjemvlastitih kapaciteta i dodatnim komerci-jalnim sadr`ajima. U tom smislu, velikoste~eno iskustvo u okviru grupacijeZepter u zemlji i inostranstvu zna~ajnasu mi pomo} u organizaciji i rukovo-|enju na mestu direktora Madlenianu-ma.

Kakav je status Madlenianuma kaoprivatnog pozori{ta u odnosu na dr-`avna?

Uprkos deklarativnim najavama oizjedna~avanju privatnih i dr`avnihkulturnih institucija, ~ini mi se da dr-`ava jo{ nije spremna da se upusti u ovajpoduhvat. Na{a pravna regulativa uop{tei ne poznaje status privatnog pozori{ta, teMadlenianum ve} osam godina delujekao preduze}e, i podle`e svim propisimakoji se primenjuju na privredne subjekte,{to nas u svakom slu~aju stavlja u nepo-voljniji polo`aj od ostalih pozori{ta kojase uz to jo{ finansiraju iz dr`avnogbud`eta.

Da li jo{ neko, osim gospo|e Mad-lene Zepter, u~estvuje u finansiranjuva{ih projekata?

Gospo|a Madlena Zepter ulo`ila jepreko 15.000.000 Eura samo u rekon-strukciju stare, oronule i dotrajale zgradeDoma kulture u Zemunu, koja ~ak i

MADLENIANUM ISPRED SVOGA VREMENAposle takvog ulaganja i dalje pripadaOp{tini Zemun, s obzirom da u momentuzaklju~ivanja ugovora o tridesetgodi{-njem zakupu nije postojala mogu}nost dase objekat otkupi.

Osim toga, svi na{i dosada{nji po-ku{aji, vezani za u~e{}e na konkursimagradskog Sekretarijata za kulturu odbi-jeni su iako smo u protekloj sezoni reali-zovali izuzetno zna~ajne projekte vezaneza jubileje velikih li~nosti (Nikola Tesla,Mocart, Frida Kalo..). Minimalna pomo}gradskog sekretarijata za kulturu i re-publi~kog Ministarstva kulture svela sebukvalno na simboli~nu pomo}...

Ko pozori{tu pru`a najve}u podr{kui na koji na~in?

Pozori{te se izdr`ava sredstvimaOsniva~a, donatorstvom grupacije Zepteri vlastitim prihodima ostvarenim krozkomercijalne delatnosti. Naime, objekatu kojem radimo predstavlja izuzetnomultifunkcionalno zdanje sa najsavre-menijom opremom. Uz stru~nu umet-ni~ku i tehni~ku ekipu koju imamo, umogu}nosti smo da organizujemo svevrste manifestacija, od poslovnih pre-zentacija do umetni~kih spektakala.

Sa kakvim pote{ko}ama se suo~avapozori{te?

Najve}u pote{ko}u ~ini upravo ~inje-nica da se navike i svest ljudi menjajuveoma sporo. Ljudi naprosto smatraju daneko ko je ulo`io toliko u kulturu i mo`eda se meri sa najve}im savremenimmecenama Evrope, treba da bude dodat-no ”ka`njen” tako {to }e mu se perma-nentno ” lepiti ” etiketa ” onog koji imapara ” ili ” onog koji treba najvi{e daplati”. Ponekad nas prosto prenerazitakav odnos kako pojedinaca, tako ijavnosti. Nedavno je, na primer, u listuGlas javnosti iza{ao ~lanak koji ovdenavodim po se}anju u kome pi{e: ”Dok seu Zemunu {epuri privatna opera, vlasni-ci ekspropisanog zemlji{ta na kojem seMadlenianum nalazi nisu obe{te}eni jo{od 1945. godine…” Da li bi osniva~ Mad-lenianuma kao zakupac objekta koji jefakti~ki potpuno obnovio morao da re{i inere{ene vlasni~ke odnose od pre 60godina?

Scena Madlenianuma je otvorena zagostovanja pozori{ta i iz zemlje i ino-stranstva. Gostuje li Madlenianum uunutra{njosti Srbije?

Madlenianum je u nekoliko navrataimao veoma uspe{na gostovanja udrugim gradovima Srbije, ali i tada suova gostovanja bila uglavnom finansir-ana iz vlastitih sredstava. Sve to u sa-da{njim uslovima pravi gotovo nepre-mostivu prepreku za neka budu}a gosto-vanja. Predstave Madlenianuma su popravilu velike i rasko{ne, ~ak iako je re~

o drami, a o operi i baletu da se i negovori.

Za ukupan doprinos kulturi, za svastremljenja i napore koje ula`ete, sma-trate li da ova sredina to zaslu`uje i umeda ceni?

Sredinu zapravo ~ini publika. Mad-lenianum ima svoju publiku koja voli na{repertoarski profil i prati nas iz predstaveu predstavu. I pored svih te{ko}asmatramo da smo nosioci odre|ene kul-turne misije koju moramo da ispunimo.Mnogobrojna publika koja nas pratidokazuje da smo u ostvarenju te misijena najboljem putu.

1999. godine Madlenianum je bio na15 mestu na listi od 45 najuspe{nijih pre-duze}a u zemlji? Kako se danas kotira?

Ne znam kako su se u 1999. godini ,kada smo radili izme|u bombardovanja,~esto samo da odr`imo moral gra|ana,umetnika i nas samih, rangirala pre-duze}a, ni po kojim kriterijumima. Akoje meren entuzijazam koji smo imali itada i sada, onda smo sigurno visokokotirani. [ala na stranu, svima je pozna-to da preduze}e koje se bavi produkcijomoperskih i baletskih, pa i dramskih pred-stava, ne mo`e biti profitabilno. Cenekarata od 7-8 Eura koja, s obzirom nastandard na{ih gledalaca ne mo`e bitipove}ana, u startu ~ini svaku produkcijugotovo neisplativom. Ni jedna operska ilibaletska predstava ne mo`e podmiriti nitre}inu tro{kova jednog izvo|enja nasceni, a da ne govorimo o tro{kovimaprodukcije. Najtu`nije je od svega kadana festivalima ili premijerama ugledamoveliki broj praznih mesta, jer su karte,umesto da budu prodate ljubiteljimateatra, naj~e{}e podeljene ”zaslu`nim~inovnicima”.

Kada biste ciframa predstavljaliukupnu delatnost pozori{ta, kako bi toizgledalo?

Neke od cifara ve} sam spomenulakada su u pitanju ulaganja osniva~a urekonstrukciju objekta Madlenianum.Trudimo se da barem 25% tro{kovapokrijemo i obezbedimo vlastitim anga-`ovanjem.

Mnogo zna~ajnije cifre su one kojegovore da smo u{li u devetu uzastopnupozori{nu sezonu, da iza sebe imamozna~ajan repertoar visokog umetni~kogkvaliteta, da smo samo od maja 2005.godine kada je Madlenianum ponovo ot-vorio vrata novog obnovljenog zdanja,realizovali devet velikih i uspe{nih pre-mijera na {ta smo, kao mlada pozori{naku}a, veoma ponosni.

Ko u~estvuje i kreiranju repertoara ipostoji li neko ko je zadu`en za odobra-vanje istog?

U kreiranju repertoara u~estvujenajpre umetni~ki kolegijum i Umetni~kisavet Madlenianuma.

Donedavno je umetni~kim kolegiju-mom rukovodio na{ rano preminuli kole-ga, dirigent, pijanista i kompozitor, ma-estro Gorjan Korunoski. U ovoj sezoni ufunkciji umetni~kog direktora nalazi sepoznati operski reditelj Dejan Miladi-novi}, na mestu muzi~kog direktora i{efa dirigenta, maestro Stanko Jovanovi},a u funkciji pomo}nika umetni~kogdirektora Aleksandar Gatalica, knji`ev-nik i muzi~ki kriti~ar.

Miladinovi} i Jovanovi} su ve} uMadlenianumu realizovali izuzetno us-pe{ne projekte, kao {to su re`ija opere”Hofmanove pri~e” , te ”Dve udovice ” i”Travijata” pod dirigentskom palicommaestra Jovanovi}a.

Na ~elu Umetni~kog saveta ve} du`evreme nalazi se akademik Dejan Despi},a u sastavu Umetni~kog saveta surenomirani kulturni radnici i umetnici.

Gospo|a Zepter kao osniva~ i finansi-jer trasirala je op{ta programska oprede-ljenja Madlenianuma, ali kada je u pita-

Intervju

nju konkretan repertoar i novi projekti upotpunosti se oslanja na svoje kompe-tentne saradnike.

Vozimo veliki i skupi brod, te se tru-dimo da o svakom projektu dobro razmi-slimo i sve njegove dobre i lo{e stranedetaljno razmotrimo.

Madlenianum je specifi~an i po tome{to nema sopstveni umetni~ki ansambl.Koje su prednosti toga?

Ovaj izbor ima svoje dobre i lo{estrane. Madlenianum je slobodan da zasvoje projekte anga`uje najbolje reditelje,peva~e i glumce. Mnogi reditelji `ele darade u Madlenianumu, jer u ovoj ku}i istatista mo`e biti izabran izme|u vi{ekandidata. Ta sloboda nam daje mo-gu}nost da izaberemo najbolje i postig-nemo najve}i umetni~ki kvalitet. Na-ravno, ovo izuzetno poskupljuje i uve-}ava tro{kove i produkcije i postproduk-cije.

Na originalne na~ine se trudite dapubliku privu~ete i zadr`ite. Da li jepose}enost predstava adekvatna ulo-`enim naporima?

Zemun je izuzetno {armantan deoBeograda, ali na`alost prili~no udaljen uodnosu na druga pozori{ta u gradu, gdese mo`e u{etati i usput. Tako|e, operskirepertoar koji je na{e prioritetno oprede-ljenje ima relativno uzak krug ljubitelja,a akcije edukacije mlade publike u Srbijisu na izuzetno niskom nivou. Evropskapozori{ta imaju posebne aktivnosti ve-zane za edukaciju publike, posebnomladih, naro~ito kada je re~ o operi. Ev-ropske opere su stoga povezane u Me-|unarodnu organizaciju RESEO koja seisklju~ivo bavi propagiranjem opere i ob-razovanjem mladih. Madlenianum je~lan ove organizacije jo{ od 2001. godine.Ali, u nedostatku {ire dru{tvene akcije, una{oj zemlji, mi smo kao kap u moru.

Stoga se trudimo da atraktivnimmarketingom informi{emo i zainteresu-jemo publiku o repertoaru Madlenianu-ma. Me|utim o dobrim i atraktivnimpredstavama vrlo brzo se ~uje, a pose-}enost na{ih predstava u stalnom je po-rastu. Raduje nas {to publika izuzetnovoli na{ savremeni stil u postavljanjuopere kao {to su 'Hofmanove pri~e' ilimoderna 'Travijata sa asfalta'. Tu susvakako i 'Wolfgang Amade', baletskispektakl koji }e sigurno po gledanostinadma{iti na{ izuzetno popularni 'Trip-tih'.

Po tome kakvo interesovanje vladame|u publikom, koji sadr`aji su za njihnajinteresantniji?

Od pro{le sezone u repertoaru Madle-nianuma uvr{ten je i dramski program.Drama je u na{oj sredini za razliku npr.od Slovenije popularniji `anr i okuplja{ire slojeve publike. Na{a nastojanja iduu pravcu osavremenjivanja operskogrepertoara, na na~in koji bi mogao operupribli`iti dana{njoj publici, i u tome mi-slimo da ve} imamo zna~ajan uspeh.

Kako ocenjujete kulturnu ponuduBeograda i mesto Madlenianuma u njoj?

Kulturna ponuda Beograda je obim-na, ali u pore|enju sa drugim metropola-ma ili glavnim gradovima Zapadne iIsto~ne Evrope, ipak relativno skromna.Madlenianum je jedna od tri opere udr`avi i jedino pozori{te u Zemunu, od-nosno s ove strane Save kojem gravitirapreko 500.000 stanovnika. U drugimsredinama to bi garantovalo prakti~noprivilegovan polo`aj. Ipak, jo{ uvek se, iposle osam godina rada, gotovo pionirskiborimo za svoj status.

Ovog leta se na va{oj sceni nijeigrala ni jedna predstava sa 31. Festi-vala monodrame i pantomime. Za{to, ida li }e se slede}eg leta ponovo igrati?

Ovoga leta realizovali smo predstavu”Prometej u okovima” u koprodukciji saBelefom i termini ova dva Festivala su se

gotovo preklopili. @eleli bismo da na-stavimo tradiciju Festivala pantomime imonodrame u Zemunu, naravno kada igradske vlasti ovo predvide u svom bu-d`etu.

Madlenianum svojim izgledom, sti-lom i elegancijom enterijera kao i eks-kluzivnim sadr`ajima i renomiranimgostima jednostavno diktira i nekeobrasce pona{anja i odevanja. Da li Vamse ~ini da je na{a pozori{na publikazrela da se po tim manirima izjedna~i saevropskom?

Na{a publika je od samog osnivanjaevropska i srpska. ^ini se da su jo{ osni-va~ki akti nekada{nje Kamerne opereMadlenianum odredili budu}u publiku, arepertoarska politika kroz osam sezonasamo ju je dodatno profilisala.

Da li je Madlenianum ispred svogvremena?

Po mnogo ~emu. Po~ev od najboljihtehni~kih uslova, otvorenosti za sarad-nju, ali vi{e od svega `eljom i misijomosniva~a da svojim sugra|anima bespo-vratno pokloni vrednosti koje se ne mogumeriti ni ciframa, ni novcem, {to sigurnoodska~e od na~ina i obi~aja vremena ukojem `ivimo.

[ta smatrate svojim najve}im upe-hom od kako ste na ~elu ove ku}e?

Moj dolazak u Madlenianum koin-cidira sa pripremama za otvaranje ve-lelepnog zdanja Opere & Theatre Madle-nianum. Ovakvo moderno zdanje zahte-valo je i moderan, profesionalan i ra-cionalan na~in organizacije i rukovo-|enje, baziran na timskom radu, kojiujedno svima omogu}ava da ispolje svojekreativne sposobnosti. Mislim da sam utom uspela, naravno sve u cilju da seumetnicima obezbede najbolji uslovirada, a publici najkvalitetniji umetni~kido`ivljaj.

Nisam Vas pitala, a rado biste rekli?@elim da spomenem ne{to o ~emu se

kod nas ne zna, ili se sa planovima nijedaleko odmaklo. Sredinom februara2007. god. obele`ava se ~etiri veka opere.^itava Evropa i svetska javnost pripremase za ovaj doga|aj posve}en jednoj odnajve}ih civilizacijskih tekovina. Organi-zacija Opera Europa, ~iji je Madleni-anum dugogodi{nji ~lan, u Parizu orga-nizuje trodnevne operske spektakle uOperama Garnije i Bastilja i drugim pa-riskim pozori{tima. Tih dana sve ev-ropske metropole bi}e povezane direkt-nim prenosima iz Pariza, a svakopozori{te organizova}e premijere i mani-festacije posve}ene operi. Tih dana raz-meniva}e se i odr`avati razli~ita operskadoga|anja u pozori{tima, gradskimtrgovima i sli~no. Madlenianum se ta-ko|e sprema da uzme u~e{}e u ovomvelikom Jubileju.

Kultura je najbr`i put pribli`avanjaEvropi i svetu. @elela bih da prepoznamo~injenicu da smo i mi deo ovogzajedni~kog duhovnog prostora.

Mirjana Jur~i}

DDaannkkaa TTeeooddoorroovvii}}

Razgovor sa direktorkom MadlenijanumaDankom Teodorovi}

PPrroommeetteejj uu ookkoovviimmaa ((FFoottoo:: \\.. TToommii}}))

PPrroommeetteejj uu ookkoovviimmaa ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

LUDUS 13819

In memoriam

KA@I MI ZBOGOM, I ZAGRLJAJ

Nisam sigurna da li bi se slo`ila, dase bilo {ta o tebi ka`e ili pro~ita uovom ~asu. Ja }u to ipak u~initi.

'Zbunjeni smo pred onima koji nasnapu{taju kao pred kraljevima', rekao jejedan veliki pisac. Kraljevi nisu vi{e ono{to su bili, ali oni koje nosimo u srcima, akoji odlaze i dalje nas ostavljaju zbu-njene sa nevericom - nikad vi{e. To jeona tajna koja nam oduzima dah, pravere~i i misli.

Draga MARIJA,Sigurna sam da }e te tamo do~ekati

DANILO KI[ sa gitarom i da }ete zajed-no zapevati - Miljenki ti moj. A velikagospodja Rahela Ferari }e sa zagonetnimsme{kom popraviv{i tvoj ~uperak re}i:"[to si tako poranila mila moja", srda~note grle}i.

Zajedni~ki smo ~esto bivale na is-pra}aju na{ih kolega i pri~ale o hiljadesuvi{nih nepotrebnih re~i koje se pri tomizgovaraju pa nam je ponekad bilo isme{no. Koje su to re~i i re~enice, a da nebudu pateti~ne pri poslednjem zbogom,nekom tako izuzetnom, kao {to si bila ti.

Ne jedanput sam rekla Marija, Tvojeime je znak. Nomen est omen. Uvek mi

se ~inilo da `ivi{ sedam `ivota tako boga-to ispunjeno. Ne sti`u}i da do`ivi{ sveono, kuda su te vodili tvoj talenat, tvojaradoznalost.

Nije ~udo, tvoj cenjeni otac SvetozarMilutinovi} bio je glumac, pisac, novinar,reditelj, osniva~ Zeni~kog i Mostarskogpozori{ta. Po~ela si kao mlada glumica uJugoslovenskom Dramskom pozori{tu,delile smo istu garderobu godinama itako smo odrastale. U~e}i o ljubavi, u~ilesmo se `ivotu. ^ak sam na svoje ven~anjeu Rim, davne 1968. godine, oti{la u tvomkaputu.

Bila sam o~arana tvojom gospod-skom lepotom (profesor Karlo Buli} {mi-nkaju}i pretvarao te u Gretu Garbo), tvo-jim talentom. Dobila si kao tek diplomi-rani student glume u klasi Miljenka Ma-ri~i}a ovacije i briljantne kritike za ulogugospo|e Smit u Joneskovoj ']elavoj pe-va~ici'. Potom si odigrala veliki broj liko-va tuma~e}i [ekspira, Bonda, Sartra,Kamija, a sa tvojim budu}im suprugom,Mi}om Tomi}em, i Radetom Markovi}embila si ~lan grupe A, prve samostalnegluma~ke trupe u nas. Postala si vrlobrzo prava TV zvezda u ~uvenoj serijiLole \uki}a, 'Gradjanin pokorni' igraju}i

Soliterku. Soliterka je u `argonu visoka`ena, a mo`e biti i dragulj i usamljenik,{to si uglavnom bila ti. U pozori{tu si bilahrabra. Znala si da ka`e{ svoje mi{ljenjeonda kad su mnogi }utali. Uvek si bilasvoja. A Branko Ple{a je rekao: "Marijasve {to uradi, uradi odli~no". Nisi volelani{ta {to je preterano, minimalizam bibila tvoja poruka. Mislim da pozori{tenije imalo pravog sluha ni za tvoju lepo-tu ni za tvoju vrstu talenta.

Po~ela si da se bavi{ i tapiserijom.Jednom su tvoje ne`ne i tanke {ake staleda vezuju, po~ev{i od jednog ~vori}a, takomo}ne tapiserije, koje su tvoja glava i

ruke pretvarale u ne{to ~udesno, veli-~anstveno. Bile su izlo`ene u Ateljeu 212,jednog Bitefa. Na pozornici se u tom ~asuodigravao 'San letnje no}i' sa ~uvenimLindzijem kao Pukom, a engleska sce-nografija li~ila je na tvoje tapiserijskesnove. Oni su to prepoznali pa su tvojadva rada otkupljena i odnesena u En-glesku, preko La Man{a.

Sli~no se de{avalo i u Parizu, [vaj-carskoj, Nema~koj, gde si izlagala, imalasi svog galeristu, i po~injala je tvojainternacionalna karijera. Dara ^aleni}govore}i tako nadahnuto stihove EmiliDikinson scenu je osmislila tvojom tapi-serijom. Dok sam te gledala kako pri-prema{ materijale ~inilo mi se da si uprethodnom `ivotu bila ~arobnica, bralatrave, bojila platno.

Velike tapiserije posle toga, zamenju-je mali razboj, koji i danas stoji u tvojojsobi sa {arenim vunicama na vrhu i sasve{}u da mo`da nikom vi{e ne}e biti po-treban. Na njemu si tkala najlep{e po-njave, {aleve.

Tako se na neki na~in i prela tvoja`ivotna sudbina. Sve biva manje va`no.Polako napu{ta{ ono {to je prolazno, po-

vr{no. Tra`i{ ti{inu, spokoj i ispunjenjena drugoj strani. Imala sam utisak da siu tome na{la svoj mir.

Ruke koje se skupljaju pri aplauzuli~e na ruke pri molitvi, primetio je jedanirski de~ak. Jedan hram si zamenila dru-gim. Otac Tadej je bio tvoj duhovnik i sane`no{}u si mi pokazivala njegovu fo-tografiju. Radovale smo se zajedno, kadse rodio unuk Vanja, a ono {to se de{avalosa na{om malom Milicom, koja je postalaMilica Tomi}, ispunjavalo te sre}om i po-nosom. Mada to nisi toliko pokazivala.

Rekla si jedanput, da ~ovek {to pro|ekroz ve}u patnju, pri kraju svog puta, da}e pre sti}i do nekih dalekih sfera. Znamda ti nije bilo lako, naprotiv, ali ako sitako verovala onda }e{ dobiti velikunagradu. Kad bismo se rastajale uvek bikazala: "Ka`i mi zbogom Brano, i zagr-ljaj.''

Zbogom draga na{a Marija

^itano na sahraniMarije Milutinovi}.Branka Petri}03.10.2006.g

PRIHVA]ENA INICIJATIVAGORANA MARKOVI]A

Dugogodi{nji prvak drame Naro-dnog pozori{ta u Beogradu, po-znati filmski glumac i omiljeni

saradnik Pitera Bruka, DraganMaksimovi}, umro je u bolnici 2000.godine od posledica premla}ivanja.

Dok je ~ekao autobus na Zelenomvencu, u kafani, napala ga je grupaskin hedsa i, misle}i da je Rom, nasmrt pretukla. Veruje se da se radi obesprizornim navija~ima ”Rada” kojisu bili besni zbog gubitka utakmiceprotiv ”Obili}a”... Policija do danasnije prona{la po~inioce ovog zlo~ina,pravdaju}i se time da je navodnoDragan Maksimovi} odbijao dasara|uje. Za rasisti~ko ubistvo~uvenog glumca jo{ niko nije ka`njen!

Filmski i pozori{ni reditelj GoranMarkovi}, podr`an od mnogih kolega,nedavno je podneo gradskoj vladiinicijativu da se a`urira potraga zaubicama i da se Draganu Maksi-movi}u, kao zaslu`nom umetnikupodigne spomen plo~a. Informisanismo da su gradski ~elnici prihvatili

POZORI[TE NA RADIJU, RADIO KAO POZORI[TE

Za neke je leto predugo i pretoplo, zaneke varljivo, a za neke, opet, pravovreme za opu{tanje, odmor i ra-

zonodu, ali i za sakupljanje energije iideja za nove produkcije. Neki mu po-~etak i kraj odre|uju zvani~no, kalen-darski, a drugi se orijenti{u u okvirutako nazvanog meteorolo{kog leta kojetraje od po~etka juna do kraja avgusta.Tre}ima su, pak, udarni i pravi letnjimeseci juli i avgust. Zvani~na pozori{nasezona je zavr{ena, a ni dramski pro-gram radio Beograda nema premijera.Mo`da je re~ o nekoj vrsti zati{ja, alisvakako nije o mrtvilu. Repertoar se, na-ravno, ni u sezoni ne mo`e zamisliti bezbrojnih repriza, ali u svojoj umi{ljenoj iliistinskoj prezauzetosti slu{alac ponajvi{epazi da mu koja premijera ne promakne,premda unapred zna da }e mu mnogaproma}i. Leti, ako li samo odvoji i ne{tovremena za dobar stari radio, sa znatnomanje optere}enja mo}i }e da pristupipra}enje onoga {to je snimljeno ranije,pokad{to i dosta ranije, ne malo }e seiznenaditi kad opet ili prvi put ~uje testara i ~esto dragocene snimke u kojima}e tek u lepe letnje sate u`ivati. Prve tri~etvrtine drugog popodnevnog sata sva-kog radnog dana na talasima II progra-ma ispunjava emisija ”Klub 2”, u kojojgostuje neka zanimljiva li~nost. Bezobzira na zna~aj gosta, povod za razgov-or mo`e biti konkretni doga|aj ili poduh-vat, {to mo`e dovesti u pitanje ili sasvimukinuti potrebu repriznog emitovanja.Razma`eni slu{alac u ovom slu~aju nepri`eljkuje reprize, ve} - ako je potrebno- ponovno dovo|enje istog gosta. Sa odo-bravanjem i ljubopitstvom primljena je ipra}ena 15. avgusta repriza razgovorasa dinami~nim glumcem i rediteljem Mi-lenkom Pavlovom. U opu{tenoj, ali ne ineobaveznoj konverzaciji Pavlov je govo-rio o svojevrsnoj sujeti publike, jer segledalac smeje nekom drugom i ~esto ne`eli da u ismejanom prepozna sebe, odometima, iskustvu i inventivnosti TanjeBo{kovi}, pa o mladim na{im glumcima,zatim o Steriji, Aci Popovi}u, Ljubomiru

Simovi}u i Radomiru Putniku, o sop-stvenom tuma~enju komada ”Ja, rezer-vista” Radivoja Laleta Boji~i}a, o potrebida se umetno{}u potkrepljuju pozitivne, apotiru negativne osobine ~ovekove.

A prethodnog dana, 14. avgusta, gostu istom ”Klubu 2” bio je Ljubomir Si-movi}, koji je upornoj i radoznaloj LjupkiKova~evi} iskreno, sabrano i mudro go-vorio o svojoj autopoetici i pesni~komiskustvu. Po~etak juna je bio u znaku”Sterijinog pozorja”. Pa`ljiviji slu{aocikulturnih rubrika i emisija I i II progra-ma dobili su dovoljno raznovrnih infor-macija o radionicama, re`ijama, uloga-ma i nagradama. Dok smo ih slu{ali i sadovoljno razloga razmi{ljali o me|unaro-dnim pozori{nim kontaktima, u nama jeiznova zapo~injala da rije jedva pritisnu-ta misao o nedopustivo slaboj ili nikakvoj~ujnosti Radio Novog Sada ~ak i na teri-toriji Beograda, jer, da je ta ~ujnost ve}a,a ve}a bi mogla i morala da bude zbogzna~aja ove radio-stanice i njenih emisi-ja, na{a solidna radijskim putem omo-gu}ena obave{tenost o ”Sterijinom pozor-ju” bila bi upotpunjena ~itavim nizomrazgovora, komentara i zvu~nih slika.Emisije ”Radiovizor” (kulturni informa-tor) i ”Kult-pres” (kulturne rubrike u{tampi) osmog sata 1. juna vodio je Dra-goljub Bokonji}. U njima je posebno me-sto zauzelo izve{tavanje sa ”Pouorja”,detaljno, sistemati~no i zanimljivo. Pa`-nju je privukao okrugli sto o autorskojdokumentarnoj predstavi pozori{ta izBratislave o Josefu Tisou, sve{teniku ko-ga smatraju odgovornim za odvo|enje70000 ljudi u logor u Slova~koj za vremeII svetskog rata, pozori{ni i filmski glu-mac Marijan Labuda izneo je zanimljivarazmi{ljanja o recepciji ratnih strahota iposledica me|u mla|im gledaocima, bilioni jevrejske ili neke druge nacionalnos-ti. U pomenutim emisijama, kao i u”Kulturnim krugovima” na istom radi-jskom programu, 1. i 2. juna upe~atljivutisak je ostavio poljski reditelj Jano{Kica. Imponovalo je njegovo dobro po-

znavanje i te~no govorenje na{eg jezika,ba{ kao i njegova posve}enost pozori{tu.Kica je u svojim umetni~kim traganjimalutao Evropom, a neke njegove postavkedavane su u Srbiji u izvo|enju Slovena~-kog narodnog pozori{ta iz Nove Gorice.Sam on ka`e da dobro poznaje prilike uSrbiji, Hrvatskoj i Sloveniji i da je kadarda uo~i sli~nosti i razlike u tranzicionimkretanjima u ovim zemljama i u Poljskoj.Opredelio se za tekst ”Skakavci” BiljaneSrbljanovi}, za koji ka`e da je i u evrop-skim okvirima tra`ena i popularnadramska spisateljica. Tekst se bavi da-na{njicom, ali nije televizijski realisti-~an, ve} otvara prostor za moderno i~itanje i izvo|enje. Dugo je Kica tra`iopogodnu priliku i sredinu za izvo|enjeovog komada, ali se njegovo strpljenje iupornost pokazalo opravdano: njegovuideju i anga`ovanje prihvatilo je Zagre-ba~ko kazali{te mladih, u kome nastupa-ju, osim tih mladih, legende hrvatskogglumi{ta Bogdan Boban i Pero Kvrgi}koji je prvu nagradu na ”Pozorju” dobio1956. i jo{ jednu 2006. (poslednju upravoza ulogu u ovoj predstavi). Na samupredstavu osvrnuo se pozori{ni reditelj,kriti~ar i radijski dokumentarista GoranCvetkovi}. Ovaj otvoreni i o{tri analiti~arnema mnogo lepih re~i za srpske sa-vremene pozori{ne predstave i postavke,ve} sasvim britko isti~e nedostatke,proma{aje, diletantizam, pre}utkivanje izaborav.

Nekima }e se u~initi simpati~no, anekima simptomati~no {to, poCvetkovi}u, na{e predstave retko moguizdr`ati pore|enje ~ak i sa onima izna{eg neposrednog susedstva. Onneumorno nagla{ava da se na{a sredinanije jo{ neposredno i potpuno suo~ila sasavremenom istorijskom istinom, {to seonda odra`ava i na na{u pozori{nuprodukciju. Nas i neke oko nas smatrabalkanskim bolesnicima kojima velikepredstave, kakva je ”Skakavci” uizvo|enju ZKM, mogu da pomognu priozdravljenju i uklapanju u savremeneevropske i svetske umetni~ke tokove. Zadetaljno i analiti~ko informisanje o”Pozorju” moramo pohvaliti Miru-Mi{kuKne`evi}.

Ranko Buri}

Dugo toplo leto: Festivali, me|unarodnikontakti, muzi~ke i dokumentarne emisije

MMaarriijjaa MMiilluuttiinnoovvii}}

ovu inicijativu i da je podizanjespomen plo~e u{lo u proceduru. Nemainformacija iz policije,za sada.

D.K.

EX YU u RimuPrvi festival post-Jugoslavije

u organizaciji Teatro di Roma,okupio je u periodu od 27.septembra do 16. oktobrapozori{ta iz ex Jugoslavije. Prvose predstavilo Jugoslovenskodramsko pozori{te u Teatru Valleu Rimu, nastupima 30. septem-bra i 1. oktobra sa predstavom‘Pse}i valcer’ Leonida Andrejevau re`iji Dejana Mija~a. Sa bale-tom ‘Ko to tamo peva’ gostovalo jei Narodno pozori{te dok su pred-stavnike ostalih ex-Ju republika~inili: HNK iz Zagreba (‘Kazimiri Karolina’), Dramski teatar izSkoplja (‘Divlje meso’ i ‘Don\ovani’), Kamerni Teatar 55 izSarajeva (‘Helverova no}’), SMG

iz Ljubljane (‘Fragile!’), En Knapiz Ljubljane (‘S.K.I.N’)

Selektor, \or|o Ursini Ur{i~, jeobra}aju}i se publici i pozivaju}ije na festival izjavio: ‘Tu je ta~kasusreta onoga {to smo bili i onog{to mo`emo postati - trezveni zovu na{u pro{lost, pro~i{}enu odkrhotina rata i napregnutu kaspletu kultura koje }emo pre ilikasnije morati da prihvatimo kaoosobenost budu}e Evrope.’

M. J.

Pozori{te se uvla~i pod ko`u.Jo{ kao dete su je vodili u pozori{te.

Pamtila je ”Hobita” (nije joj se dopao,knjiga joj je bila mnogo bolja), ”Kucnuoje ~as da upoznate Momo” (to joj se ve}dopalo, lepa adaptacija), ”Lopticu-sko-~icu” (slatko), ”Sne`nu kraljicu” (za-nimljivo od po~etka do kraja, iako jepri~u prakti~no znala napamet)... Znalose: nedeljom se prvo ide u pozori{te, aonda na jagnjetinu u ”Maderu”. Jagnjeti-na je bila dobra. Pozori{te je bilo bolje.

Kasnije, prestali su da je vode upozori{te. U srednjoj {koli, dospela je uodeljenje u kome su skoro svi voleli od-laske u teatar. Bili su prirodni smer, a upozori{te su i{li ~e{}e nego |aci sa dru-{tvenog. U {koli su im prodavali karte spopustom; ne jednom se desilo da bezikakvog prethodnog dogovaranja celoodeljenje kupi karte za istu predstavu,{to bi njihova razredna mudro iskoristilada zajedni~ki odlazak u pozori{teproglasi za odra|ivanje radne subote.Ostali nastavnici nisu mogli da se na~udekako je najnemirnije i najproblemati~-nije (po disciplini, po ocenama su bilinajbolji) odeljenje u {koli toliko tiho upozori{tu. Na ~asovima nikad nisu bilitoliko tihi. \aci su mirno slu{ali pohvalekoje bi im nastavnici kasnije uputili, dasu bili ponosni na njih {to su toliko mir-ni, da su slu`ili na ~ast svojoj gimnaziji.Na nastavni~ke komentare da bi takodisciplinovani mogli da budu i na ~asovi-ma niko nije bio toliko glup da odgovorida im je pozori{te (njima, sa prirodnogsmera!) zanimljivije od fizike.

Krajem srednje {kole, odlu~ila je da}e se baviti pisanjem. Nije planirala da tobude pisanje za pozori{te, proza ju jemnogo vi{e privla~ila, ali nikakve studijekreativnog pisanja nisu postojale. Tada jesaznala za dramaturgiju, i da bi je tamo~etiri godine u~ili kako da pi{e drame iscenarija. Nikada nije napisala ni dramuni scenario, ali, pisanje je pisanje. Svojuprvu dramu napisala je za prijemni ispit,i primljena je.

U pozori{te je intenzivno po~ela daide tokom studija dramaturgije - indeksjoj je omogu}avao da na ve}inu predsta-

20

Kratka pri~a

LUDUS 138Lu

POVRATAKva u|e besplatno. Dopadao joj se taj svetsnova i iluzija. Nije bio poput knjiga kojeje i dalje najvi{e volela, ali nije bio nilo{iji, samo druga~iji. Koncizniji, {to joj jeu pisanju uvek nedostajalo. Konkretniji.Pru`ao joj je i `ive ljude, `ivi pokret.Bujne imaginacije, nikada za tim pri-likom ~itanja nije ose}ala potrebu, ali jebilo veoma zanimljivo videti kako izgle-da ne~ija tu|a predstava napisane re~i, ikako publika reaguje na tu predstavu.

Bilo je i lo{ih predstava, naravno,gomila gluposti, ali bilo je i dosta dobrih.Na dobrim predstavama se de{avalo danema gde da sedne, ali bi joj pa`nja bilaprevi{e zaokupljena zbivanjima na scenida bi joj to smetalo. Vi{e joj je smetao izo-stanak reakcije publike na neke zaistadobre stvari. Na ”Sme{noj strani sporta”smejali su se svim jeftinim {alama, ali napotpuno bezrazlo`no (i zbog toga jo{zabavnije) ”Is it safe? Is it safe?” usredpredstave nije reagovao ama ba{ niko.Pitala se: da li je mogu}e da ama ba{niko ne prepoznaje citat iz ”Maratonca”,da li se ba{ niko ne se}a izvanredneuloge Lorensa Olivijea?

Na studijama je nau~ila kako daorganizuje svoje misli. Nau~ila je dapisanje ide mnogo br`e - i da rezultatbude bolji - ako od starta ima koncepcijukompletnog dela, umesto da pi{e onakokako joj ideje nai|u i da se potpuno izgu-bi.

Nakon studija, naravno, nije bilonimalo lako na}i posao. Tada je prestalada ide u pozori{te, delom zbog nedostatkanovca, delom zbog toga {to se, tokomgodina, nagledala previ{e gluposti, pa jojse i nije i{lo. Vratila se pisanju proze,zanemarenom u toku studija.

Otkrila je svet Interneta. Otkrila je ida joj za pisanje proze kakvu najvi{e volivi{e le`i engleski od sopstvenog jezika.Komunicirala je sa ljudima sa engleskoggovornog podru~ja, i shvatila da joj jeznanje engleskog, ili, bar, pisanog en-gleskog, bolje nego {to je mislila; akosvojim novim poznanicima ne bi rekla dajoj engleski nije maternji jezik, ne bi to ninaslutili. Poreklo nije krila, niti je to {toje iz tada, ~inilo se, u svetu omra`enezemlje, smetalo bilo kome. Rekli bi ne{tou stilu: ”Au, ti mora da si kroz sva{tapro{la”, i razgovor bi se vratio svimaomiljenoj temi, pisanju pri~a.

Bila je veoma ponosna kada je poprvi put prodala pri~u. Napisanu naengleskom. Stigao joj je ~ek. Suma nijebila visoka, ali je zna~ila po~etak uspeha.

Po~ele su da joj sti`u ponude zaposao i u sopstvenoj zemlji, na sopstven-om jeziku. Dramatizacije za televiziju.Njena sopstvena struka. Bilo je zanimlji-vo raditi. Bilo je dobro raditi. Kada jepo~ela da pi{e i ~lanke, kona~no se na{lau situaciji kakvu je `elela od samog star-ta: mogla je da pre`ivi od pisanja. Ni-kakav luksuz nije bio mogu}, i pa`ljivorukovanje novcem je bilo neophodno, alivelike prohteve ionako nije imala.

Shvatila je da neke stvari koje su jojnesumnjivo iskusni i nesumnjivo dobro-namerni ljudi rekli ipak nisu ta~ne.Nemogu}e je dobro pisati na stranomjeziku - pogre{no. Nekada je mo`da bilota~no, ali stvari su se promenile. Ne-mogu}e je u zemlji Srbiji pre`iveti odpisanja. I opet, pogre{no - kredit za stanna osnovu novca koji zara|ujete pisan-jem ne}ete mo}i da dobijete, ali pre`ivetise mo`e, ako pi{ete jako, jako mnogo.

Sasvim slu~ajno, nai{la je na jo{ je-dan sajt na Internetu. Doma}i, ovog puta.Sa zanimljivim ljudima, koji su se, poputnje, interesovali za fantastiku. Pozori{teih nije zanimalo, ali knjige i filmovi i tekako jesu. Preko njih je saznala za nekedo tada joj nepoznate reditelje. Za Taka{iMikea (inteligentno osmi{ljeni filmovi,veoma mra~an smisao za humor -savr{eno). Za Take{i Kitana (u svakomili skoro svakom filmu po jedna potpunobezrazlo`na scena stepovanja, rediteljevza{titni znak - izuzetno zabavno). Ka-snije, i za Mijazakija i njegove anime,bolje ura|ene od ve}ine crtanih filmovate vrste. Na{ao bi se tu, povremeno, iponeko iz njene struke - dramaturg - kaoi poneki reditelj, ili neko ko bi `eleo dapostane jedno ili drugo. Jo{ je i vi{e biloonih koji su pisali pri~e. Svi su bili punientuzijazma. Ako bi neki budu}i rediteljpo`eleo da snimi filmi} i imao ideju {ta ikako ho}e da uradi, lako bi na{ao onekoji ho}e da mu u tome pomognu, biloglumom (ne{kolovanom), bilo specijal-nim efektima (zavr{ene studije vajar-stva), bilo spremanjem hrane za celuekipu (uvek va`na stavka).

Bilo je dobro vratiti se ku}i (mental-no, po{to fizi~ki nije ni odlazila), i uvide-ti da i tu ima interesantnih ljudi sa koji-ma se mo`e komunicirati i sara|ivati.Ljudi kojima nije na pamet padalo dapodlegnu sveop{toj depresiji, ljudi koji suprevi{e zaljubljeni u sopstvene poslove(neki od njih i u svog momka ili devojku)da bi se ose}ali nesre}no. Vi|ala se sa timljudima i van internetskog foruma. Znalisu jedni drugima imena, predstavljali suse jedni drugima pravim imenima pri-likom upoznavanja, ali su umesto njihkoristili iste nadimke koje su koristili naforumu. Za novoste~ene prijatelje bila jeEnd`i, imenom koje su joj dali roditelji,samo su je jo{ roditelji i de~ko zvali.

U pozori{te i dalje nije i{la, i nije jojnedostajalo. Um joj je bio previ{e okupi-ran drugim stvarima. Pisanjem ovoga.Pisanjem onoga. Novim knjigama, no-

vim filmovima. Stripovima, tako|e, kakoonima po kojima je ve} ura|en film, takoi onima po kojima }e film tek biti ra|en.Film ”Spajdermen” joj se dopao, rediteljje uspeo da zadr`i zdravu ironijskudistancu i da ne shvati preozbiljno ~o-veka u trikou koji skaku}e po zgradama.”Grad greha” je vizuelno izgledao ba{kao i strip, {to je bilo mogu}e izvesti jer jesam strip imao kadrove poput filmskih,umesto uobi~ajenih stripovskih. ”V kaoVendeta” je bio drasti~no bla`i od samogstripa, {to je fanove razo~aralo, ali je kaofilm funkcionisao odli~no.

Bilo je pomalo iritiraju}e {to se sni-maju skoro samo adaptacije stripova ilo{i rimejkovi, ali, dokle god je bilo idobrih filmova, nije bilo previ{e iritira-ju}e.

Nai{ao je i novi posao, ponovo rad zateleviziju, ovog puta pisanje scenarija za”Kockicu”. Novi izazov, zahtevniji odsvega {to je ranije radila. Postavilo se,usput, pitanje ide li u pozori{te, pi{e li zapozori{te. Na odgovor ”ne” nai{la je nablagu zbunjenost - dramaturg koji ne ideu pozori{te? - ali ni na {ta ja~e od toga.

Novi izazov je uspe{no savladan,barem sude}i po novinskim kritikama.Nakon toga je, ~ak, uspevala da izdvoji ivi{e vremena za pisanje pri~a, svojeve~ne ljubavi, ne~ega {to je zbog pisanjaprevelikog broja ~lanaka zanemarila.

A onda je dobila poziv da prisustvujepozori{nom festivalu. Vrhunske pred-stave. Radoznala i pomalo zbunjena od-laskom u pozori{te nakon vi{egodi{njepauze, gledala je ”Hleba i igara” Mi-roslava Benke. Neverbalni teatar, ne{tosa ~ime nije imala mnogo iskustva. Pred-stava je bila dobro primljena od publike.Dopala se i njoj, izuzev preglasne muzikekoja je trebalo da zvu~i prodorno, ali jeumesto toga iritirala. I izuzev ~injeniceda je neke delove predstave razumela,dok su joj drugi bili nejasni - bilo joj jeo~igledno za te scene da se de{avaju uglavi glavnog junaka, ali {ta se to ta~node{avalo u njegovoj glavi nije joj bilojasno. Ipak, bila je velika hrabrost izvestitakvu predstavu, i to je cenila. I, makarpovremeno i bila nerazumljiva, predsta-va ni u jednom trenutku nije bila dosad-na; zahtevala je konstantnu pa`nju, idobila ju je, od svih.

Bio je dobar ose}aj vratiti se u po-zori{te. Mada joj nije nedostajalo tokomodsustva, bilo je prijatno vratiti se. Prijat-no poput vra}anja na poznati teren,prijatno poput u{u{kavanja.

Prijatno poput povratka ku}i nakondugog puta, i otkrivanja da lepa se}anjavezana za dom ne varaju, da je sve i daljeudobno i prijateljski. Setila se pesmeFredija Merkjurija ”Radio Ga-Ga”, i za-vr{nog stiha ”Radio, someone still lovesyou”. Ne{to sli~no je ose}ala premapozori{tu.

Nije znala ho}e li se u budu}nostibaviti pozori{tem. Nije joj se ~iniloverovatnim; u me|uvremenu je steklanove ljubavi, i bavljenje tim novim lju-bavima joj je bilo bliskije. Postala je,ipak, End`i, neko ko najvi{e vremenaprovodi na Internetu, i ~ije je stvaranje

Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137COBISS.SR-ID 54398983

Izlazi jednom mese~no(osim u julu i avgustu)Tira`: 1500 primerakaPrvi broj objavljen 5. XI 1992.

IzdajeSavez dramskih umetnika SrbijeBeograd, Studentski trg 13/VITelefoni: 011/2631-522,2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873http://www.sdus.org.yue-mail: sdus@net.yuPIB 100040788Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92(Privredna banka a.d.)Devizni ra~un: 5401-VA-1111502(Privredna banka a.d.)

PredsednikMilan Gutovi}

Glavna i odgovorna urednicaMirjana Ojdani}

RedakcijaStevan Koprivica, Igor Bojovi},Dragana Bo{kovi}, Vladimir Arsi}, Mr Milovan Zdravkovi},Isidora Masnikovi}, Dragan Vuji},Sloboda Mi}alovi}, Ivan Bekjarev

Lektura i korekturaMirjana Jur~i}

Sekretarica redakcijeAleksandra Jak{i}

Tekstove i informacije slati na:ludus_mir@yahoo.com

Fotografije, sa potpisom, slati na:sdus@net.yu

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampuAXIS studio, Beograde-mail: office@axis.co.yu

Dizajn logotipa „LUDUS“\or|e Risti}

Redizajn logotipa „LUDUS“AXIS studio

[tampaPreduze}e za grafi~ko izdava~kudelatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,Beograd, Borisa Kidri~a 24

Re{enjem Ministarstva za informacijeRepublike Srbije Ludus je upisan uRegistar sredstava javnoginformisanja pod brojem 1459

vezano za Internet. Ali, to nije bilo bitno.Pozori{te }e uvek biti tu, strpljivo ispremno da u sebe primi svakog ko po`elida do|e. Makar taj neko po ceo dan”visio” u nekoj drugoj vrsti virtuelnogsveta, vrsti od koga mu o~i ponekad buduzakrvavljene kao vampiru.

Pozori{te se uvu~e pod ko`u. Kolikogod duga~ka bila pauza nakon koje muse vratite, bilo da se radi o poseti, bilo dase radi o aktivnom bavljenju pozori{tem,povratak u pozori{te je poput povratkaku}i.

Ivana Milakovi}

Anketa: {ta je menad`er?

Glavni terenski prodavac. Ono {to sunekad bili trgova~ki putnici. Poku{avada navu~e ljude da ne{to kupe. Samoga sada tako krste, da se Vlasi nedosete!

Vlasnik mini marketa, 43 god

Ima jedan kod mene u zgradi, ka`e daje menad`er, a on domar. Ot~epljujekanalizaciju i tera kerove.

Stanar solitera, oko 60 god

Pa, osoba... Mena|er... Znam, al' nemogu sad da se setim. Jel' {ef? Jesampogodio?

Slu~ajni prolaznik, oko 20 god