Poglavlje 4 kon ANALIZA PRODAJNOG TRŽISTA

Tel: +387 59/

89101 Trebinje, Obala Luke Vukalovića bbTel/Fax: +387 59/ 260-207e-mail: [email protected]

Laboratorija: 225-116

STUDIJA IZVODLJIVOSTI O IZGRADNJI SISTEMA ODSUMPORAVANJA DIMNOG GASA NA TERMOELEKTRANI UGLJEVIK U REPUBLICI SRPSKOJ, BiH List: 4.1

4. ELEKTROENERGETSKA ANALIZA I PLASMAN ELEKTRIČNE ENERGIJE 4.1. Uvod Analiza prodajnog tržišta analizirana je kroz osnovne karakteristike proizvoda (električna energija, ugalj) ili usluga (društvena ishrana, transport i sl.), analizu i procjenu tražnje, analizu i procjenu ponude, analizu i procjenu moguće prodaje, kao i prognozu očekivanih prodajnih cijena električne energije, kao glavnog proizvoda, u narednom periodu. 4.2. Mogućnosti plasmana električne energije Uspostavljanje tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi, povezanog sa tržištem Evropske Unije, znatno će izmjeniti pristup energetskim analizama i valorizaciji opravdanosti izgradnje nekog novog energetskog objekta ili pak revitalizacije postojećeg objekta. Postepeno otvaranje tržišta i uvođenje konkurencije, omogućava isporučiocima električne energije da se opredijele za kvalifikovane potrošače i nezavisne trgovce električne energije, koji će moći kupovati električnu energiju direktno od proizvodnih ili trgovačkih kompanija. To znači da će kupci sami birati svoje dobavljače, čime se uvodi konkurencija na regionalnom nivou. Prema novoj direktivi EU o jedinstvenom tržištu električne energije (EK 2003/54), svi poslovni potrošači električne energije će biti kvalifikovani kupci i slobodni da biraju svog dobavljača od 1. jula 2004. godine, a od 1. jula 2007. godine svi kupci će postati kvalifikovani kupci (potpuna liberalizacija tržišta). Sporazumima o formiranju tržišta Jugoistočne evrope, ovi rokovi su daleko povoljniji za BiH u cjelini (kvalifikovani potrošači od 01.01.2008. godine, potpuna liberalizacija 01.01.2015. godine). Znači, pri izradi ove elektroenergetske analize vodiće se računa o potrebama potrošnje električne energije u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini, ali i o električnoj energiji kao tržišnom i izvoznom proizvodu, odnosno energetskom resursu sa aspekta razvoja, privlačenja stranih investicija i povećanja izvoza. Plasman električne energije i drugih usluga u elektro sektoru, u osnovi zavisi od dva važna faktora koje treba na odgovarajući način identifikovati i istražiti:

potražnja za nabavkom različitih proizvoda i usluga u elektro sektoru, kao što su band energija, dnevna energija, vršna energija, usluge regulacije, rezerva i slično;

tržišna cijena električne energije i pojedinih vrsta usluga u ovom sektoru. Naravno, tome treba dodati i mogućnost povoljnog "trgovanja" električnom energijom iz energetskih objekata sa povećanom energetskom efikasnošću i ekološki prihvatljivim tehnologijama, kao i objekata koji koriste nove obnovljive izvore energije, što se uzima u obzir već kod izbora koncepcije i samog projektovanja. Znači, valja uvažavati i nove konku-

Tel: +387 59/




rente na tržištu električne energije, a to su privilegovani proizvođači energije koji koriste obnovljive izvore. Prema Direktivi EK 96/92/EK (prva direktiva o jedinstvenom tržištu električne energije), prvenstvo dobijaju kapaciteti koji koriste obnovljive izvore ili otpad za proizvodnju struje ili kapaciteti za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije (kogeneracija). Radi davanja procjene mogućnosti plasmana električne energije iz RiTE Ugljevik neophodno je dati analizu proizvodnje i potrošnje električne energije u bližem (Republika Srpska i BiH) i širem okruženju (zemlje Zapadnog Balkana). Svakako, pomenute analize odnose se na sadašnji i protekli period, kao i na procjenu rasta potrošnje i proizvodnje električne energije u budućem vremenu. Uobičajeno je da se dugoročne strateške procjene daju za period od 25 do 30 godina, koliko iznosi i pretpostavljeni produženi životni vijek termoelektrane, sa realizovanom revitalizacijom, rekonstrukcijom i modernizacijom njenih postrojenja. Sadašnje stanje odnosa potrošnje i moguće proizvodnje električne energije u pojedinim zemljama, zasnovano je na aktuelnim statističkim podatcima i drugim relevantnim dokumenatima iz te oblasti. Međutim, prognozu porasta potrošnje u pojedinim zemljama teško je definisati bez ozbiljnih i obimnih elektroenergetskih analiza i strateških procjena. Pri tome je jedan od važnih preduslova defisnisanje strategije društvenog razvoja i strategije razvoja energetike u konkretnoj zemlji koja se posmatra. U daljoj analizi koristiće se podaci iz strateških dokumenata Srbije, Hrvatske, Makedonije i Bosne i Hercegovine, i to:

Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, usvojena u Narodnoj skupštini Republike Srbije 23. maja 2005. godine;

Zakon o energetici, usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije 23. jula 2005. godine;

Strategija energetskog razvitka Republike Hrvatske, usvojena od strane Hrvatskog sabora 19. marta 2002. godine;

Strategija za energetskiot razvoj na Makedonija, MANU, 2000; Srednjoročna razvojna strategija BiH 2004. – 2007. (PRSP); Strategija razvoja elektroprivrede Republike Srpske u periodu od 1995. do 2020.

godine, sa saglasnošću Vlade RS od 12.10.1998. godine. Plan za izgradnju novih proizvodnih elektroenergetskih kapaciteta u Federaciji

Bosne i Hercegovine, Vlada F BiH, januar 2005. godine. Studija energetskog sektora u BiH, Nacrt konačnog izvještaja, Energetski institut

“Hrvoje Požar”, Hrvatska, Soluziona, Španjolska, Ekonomski institut Banja Luka, Rudarski institut Tuzla, BiH, 2008.

Pretposljednji dokument je donešen kao prvi korak u definisanju mogućih novih proizvodnih objekata u Federaciji BiH, u situaciji kada ne postoji izrađena i usvojena strategija društvenog razvoja, niti strategija razvoja energetike ni na enetitetskom niti na nivou Bosne i Hercegovine. Slično tome, Strategiju razvoja elektroprivrede Republike Srpske treba aktuelizirati, jer su se u međuvremenu znatno izmjenile pretpostavke pod kojima je ona

Tel: +387 59/




rađena. Naravno, pri izradi ove studije opravdanosti nije moguće vršiti detaljne strateške analize i proračune. Ali u nedostatku aktuelnih strateških dokumenata za Republiku Srpsku, Federaciju BiH i Bosnu i Hercegovinu u cjelini, biće korišteni rezultati sprovedenih ekspertskih proračuna i analiza u sličnim dokumentima (Studija izvodljivosti za TE Stanari i za projekat Gacko/Oktavia), na osnovu kojih će se izvući potrebna sagledavanja i zaključci za ovu studiju. Studija izvodljivosti razvoja energetskog basena Gacko iz 2008. godine pokazala je da električna energija, kao oplemenjeni i univerzalno iskoristivi energetski oblik, ima posebnu društvenu važnost. Naime, postoji jaka korelacija između potrošnje električne energije po stanovniku i iznosa bruto društvenog proizvoda po stanovniku. Broj stanovnika u svijetu raste, dok trenutno četvrtini tog stanovništva električna energija nije dostupna. To sve mogu biti razlozi ubrzanog rasta potrošnje električne energije u budućnosti u svijetu. Procjene su da će do 2030. godine porasti svjetska potrošnja električne energije od današnjih 16.100 TWh na 31.600 TWh godišnje. Ugalj za proizvodnju električne energije predstavlja osnovni energetski resurs na kojemu se temelji razvoj privrede mnogih zemalja. Prognoza globalne potrošnje energije, uz uslov da će potrošnja električne energije rasti brže od potrošnje energije, prema Studiji izvodljivosti razvoja energetskog basena Gacko iz 2008. godine data je na slici 4.1.

Slika 4.1. Prognoza globalne potrošnje energije

U zemljama EU očekuje se do 2020. godine godišnji rast potrošnje električne energije od 1,6 % / god., što će rezultirati potrošnjom od oko 4.000 TWh, a što predstavlja porast od oko 800 TWh. U 2030. godini očekuje se godišnja potrošnja električne energije od oko 4.300 TWh. Glavni dio te potrošnje pokrivaće elektrane na ugalj (28 %) i kombi elektrane na prirodni gas (28 %). Nuklearna će energija u 2020. godini pokrivati oko 19 % potrošnje,

Tel: +387 59/




umjesto današnjih 32 %. U pojedinim se scenarijima predviđa porast udjela obnovljivih izvora energije na oko 23%. Prema procjenama stručnjaka, fosilna goriva će i nadalje pokrivati najveći dio rasta potrošnje električne energije u svijetu. U 2030. godini će fosilna goriva pokrivati oko 70% potrošnje električne energije. Obnovljivi izvori energije će igrati značajnu ulogu u svjetskoj primarnoj energetskoj strukturi. U nekim zemljama svijeta porašće uloga i važnost nuklearne energije. Struktura proizvodnje električne energije u Evropi. sa oko 50% proizvedene električne energije bazirane na uglju i prirodnom gasu, prikazana je na slici 4.2.

Slika 4.2. Prikaz strukture proizvodnje električne energije u Evropi

4.2.1. Osvrt na energetske prilike u okolnim zemljama Pre analize proizvodnje i potrošnje električne energije u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini, daje se kratki osvrt na elektroenergetske prilike u okolnim zemljama. Republika Srbija je dugo vremena bila jedina bivša jugoslovenska republika koja je imala viškove električne energije. Međutim, izostajanje izgradnje novih proizvodnih elektro energetskih objekata uslovilo je da se zatvaranje godišnjeg energetskog bilansa vrši sa određenim količinama uvozne električne energije. Energetski bilans Srbije u 2006. godini zatvoren je sa neto uvozom električne energije od 188 GWh, dok je u toku 2007. godine ostvarena maksimalna proizvodnja veća od planirane u iznosu od 38.897 GWh (potrošnja u 2007. godini je iznosila 37.785 GWh). Znači, može se zaključiti da u narednim godinama Srbija neće imati električne energije na raspolaganju za izvoz, nego će do izgradnje novih proizvodnih objekata morati uvoziti izvesne količine električne energije. Trenutno, EPRS vodi ozbiljno aktivnosti na iznalaženju strateških partnera za izgradnju termoelektrana

Tel: +387 59/




Kolubara B (700 MW) i trećeg bloka u TENT-u (700 MW). Ovi savremeni energetski blokovi ukupne snage 1.400 MW imaće velikog uticaja na tržištu električne energije jugoistočne Evrope. Republika Crna Gora ima praktično isti instalisani kapacitet za neto proizvodnju električne energije kao i 1990. godine, kada je proizvedeno 2.154 GWh. Ukupna potrošnja električne energije (bruto konzum) iznosila je 1990. godine 3.250 GWh, što znači da je i tada postojao deficit u proizvodnji električne energije, koji je namirivan uvozom iz drugih republika bivše SFR Jugoslavije (1.096 GWh). Naravno, deficit u podmirivanju potrošnje električne energije u Crnoj Gori nastavlja se i u narednim godinama: u 1995. godine 1.300 GWh, u 2001. godini 1.775 GWh i u 2002. godini 2.161 GWh. Potrošnja električne energije u 2003. godini iznosila je 4.393 GWh, te sa ukupnom proizvodnjom od 2.736,7 GWh, deficit je iznosio 1.656,3 GWh. U hidrološki vrlo povoljnoj 2004. godini, ukupna proizvodnja električne energije iznosila je 3.185,7 GWh, od čega 2.231,2 GWh u hidroelektranama i 954,5 GWh u TE Pljevlja. U toj godini bruto konzum Crne Gore iznosio je 4.510,8 GWh, što znači da je deficit iznosio 1.325,1 GWh, koji je namiren iz uvoza. Planirana proizvodnja za 2006. godinu bila je 2.764 GWh, ne računajući proizvodnju za sopstvene potrebe elektrana (oko 130 GWh). Na osnovu Dugoročnog ugovora sa Elektroprivredom Srbije, umjesto proizvodnje HE „Piva” kojom upravlja EPS, planirana je isporuka 1.065 GWh iz sistema EPS tako da je ukupna planirana raspoloživa električna energija u sistemu za 2006. godinu bila 3.049 GWh. U 2006. godini ostvarena je proizvodnja od 2.818 GWh, što je za 2,6% više nego u 2005. godini. Hidroelektrana „Perućica” je proizvela 836 GWh ili 6,1% manje od plana, HE „Piva” 889 GWh ili 16,6% više od plana, a male HE 19 GWh ili 10,9% manje od plana, dok je TE „Pljevlja” proizvela 1.075 GWh ili 0,2% više od plana. Potrošnja je iznosila 4.685 GWh, što je za oko 1,3% više od plana za 2006. godinu i za oko 3,1% više nego u 2005. godini. Ukupna raspoloživa električna energija iznosila je 3.134 GWh, a deficit u sistemu od 1.551 GWh pokriven je blagovremeno ugovorenim uvozom, čime je i u 2006. godini ostvaren visok stepen sigurnosti rada elektroenergetskog sistema i snabdijevanje potrošača. Ukupna potrošnja električne energije, u Crnoj Gori u 2006. godini iznosila je 4.684,7 GWh, što je u odnosu na plan više za 58,7 GWh ili 1,3%, a u odnosu na ostvarenje iz prethodne godine, više za 141,3 GWh ili 3,1%. Karakteristike ostvarene potrošnje su: najveća mjesečna potrošnja na prenosnoj mreži ostvarena je u januaru (468,2 GWh), a najmanja u septembru (343,3 GWh), najveća dnevna potrošnja ostvarena je 26.januara (16.557 MWh), a najmanja 23. aprila (10.767 MWh), najveće srednje satno opterećenje registrovano je 26. januara u 19. satu (779 MW), a najmanje 10. jula u 17. satu (334 MW), isključujući dane u kojima su, zbog poremećaja u elektroenergetskom sistemu, ostvarena manja opterećenja. U 2007. godini ostvarena je proizvodnja od 2.083 GWh, što iznosi 88,15% od plana ili 73,34% od ostvarene proizvodnje u 2006. godini (2.840 GWh). Hidroelektrana „Perućica” je proizvela 757 GWh ili 86,46% od plana, hidroelektrana „Piva” 552 GWh ili 85,95% od plana, a male hidroelektrane 16 GWh ili 83,37% od plana, dok je

Tel: +387 59/




termoelektrana „Pljevlja” proizvela 786 GWh što iznosi 91,53% od plana. Potrošnja je iznosila 4647 GWh, što je za 1,01% više od plana za 2007. godinu i za oko 0,8% manje nego u 2006. godini. Ukupna potrošnja električne energije, u Crnoj Gori u 2007. godini iznosila je 4647 GWh, što je u odnosu na plan više za 52,7 GWh ili 1,1%, a u odnosu na ostvarenje iz prethodne godine, manje za 38 GWh ili 0,8%. Karakteristike ostvarene potrošnje su: najveća mjesečna potrošnja na prenosnoj mreži ostvarena je u decembru (470,7 GWh), a najmanja u maju (346,6 GWh), najveća dnevna potrošnja ostvarena je 17. decembra (15.935 MWh), a najmanja 21. maja (10.872 MWh), najveće srednje satno opterećenje registrovano je 23. decembra u 19. satu (766 MW), a najmanje 4. juna u 5. satu (357 MW), isključujući dane u kojima su, zbog poremećaja u elektroenergetskom sistemu, ostvarena manja opterećenja. Elektroenergetski sistem Republike Hrvatske, još od ranih devedesetih godina prošlog vijeka nije raspolagao dovoljnim kapacitetima sopstvenih elektrana za pokrivanje potrošnje električne energije. Tako je u 1990. godini ukupna potrošnja od oko 15.270 GWh pokrivena sa 10.398 GWh sopstvene proizvodnje na pragu ili sa oko 68%. Energetski bilans za tu godinu zatvoren je uvozom električne energije od 4.874 GWh, od čega 976 GWh čistog uvoznog salda i 3.898 GWh, kao saldo prijem-isporuka sa drugim republičkim energetskim sistemima u bivšoj Jugoslaviji. Prema podacima iz elektroenergetskih bilansa Republike Hrvatske za period 2001÷2004. godina, bruto potrošnja električne energije u Hrvatskoj kontinuirano raste od 1994. godine. U periodu od 2001. do 2004. godine taj rast iznosi 2,6%, 4,7% i 3,66% godišnje. Neto uvoz električne energije ostvaren je u 2004. godini sa 1.100 GWh, a u 2005. godini neto uvoz iznosio je 2.362 GWh. HEP Proizvodnja d.o.o. je društvo s ograničenom odgovornošću s dobijenim dozvolama za obavljanje dvije energetske djelatnosti: proizvodnju električne energije za tarifne kupce i proizvodnju toplotne energije za centralne toplotne sisteme gradova Zagreb, Osijek i Sisak. U 2007. godini, hidroelektrane HEP Proizvodnje d.o.o. proizvele su 5.979 GWh, a termoelektrane 3.860 GWh. HEP Proizvodnja d.o.o. u ime ispred HEP grupe ima ugovor o vođenju i održavanju postrojenja TE Plomin 2, u kojem je proizvedeno 1.403 GWh. Troškovi proizvodnje i nabavke električne energije porasli su, iako je ukupno proizvedeno i nabavljeno 615 GWh električne i 78 GWh toplotne energije manje u odnosu na 2006. godinu. Na rast ovih troškova uticali su sljedeći faktori: rast nabavnih cijena lož ulja od 7,6 posto, gasa 15 posto, uglja 19 posto, te cijene električne energije koja se kupuje na tržištu od 36 posto, manja proizvodnja električne energije u hidroelektranama za 28 posto (1,7 TWh), veća proizvodnja električne energije u termoelektranama za 26 posto (1,4 TWh). Troškovi nabavke električne energije, koji obuhvataju električnu energiju iz NE Krško, uvoz električne energije i nabavu iz obnovljivih izvora energije iznosili su 2.504,4 milijuna kuna i porasli su za 475,1 milijuna kuna (23,4 posto). Iako je nabavka električne energije u iznosu od 7,8 TWh, smanjena 4 posto u odnosu na 2006. godinu, kao rezultat manje prodaje izvan Hrvatske (za 41 posto), veće cijene nabavke električne energije poništile su uticaj tog smanjenja. Zbog smanjene proizvodnje električne energije u hidroelektranama, kao posljedice znatno nižeg dotoka vode od višegodišnjeg prosjeka (za 28 posto, sa 6,07 TWh na 4,4 TWh), povećana je proizvodnja u termoelektranama (za 26 posto, s 5,4 TWh na 6,8 TWh).

Tel: +387 59/




U oblasti proizvodnih kapaciteta, HEP je tokom 2007. godine nastavio sa izgradnjom HE Lešće (42 MW), čije se stavljanje u pogon planira za 2009. godinu. Na lokaciji TE-TO u Zagrebu nastavljeni su radovi na izgradnji novog bloka za proizvodnju električne i toplotne energije (100 MWe, 80 MWt), čiji početak proizvodnje se očekuje početkom 2009. godine. Potpisani su ugovori za isporuku opreme i za izgradnju kombi kogeneracijskog zamjenskog bloka u TE Sisak (230 MWe, 50 MWt), a u toku su aktivnosti na pripremi TE Slavonija i TE Dalmacija (po 400 MW), te zamjenskog bloka TE Plomin (500 MW). Ti projekti čine desetgodišnji program izgradnje ukupno 1.700 MW novih elektrana, što predstavlja oko 40 posto ukupnih kapaciteta kojima danas HEP raspolaže. Planirana dinamika izgradnje odgovor je na rast potrošnje električne energije u Hrvatskoj viši od 3 posto godišnje i potrebu smanjenja zavisnosti Hrvatske o uvozu električne energije. Osim izgradnje konvencionalnih izvora električne energije, razvijaju se i projekti obnovljivih izvora. Osnivanjem kompanije HEP Obnovljivi izvori energije d.o.o. pokrenuta je aktivnost na izgradnji vjetroelektrana, malih hidroelektrana, geotermalnih elektrana i elektrana na biomasu. U prenosnoj djelatnosti najznačajniji su događaji bili potpisivanje ugovora o izgradnji dalekovoda 2x400 kV Ernestinovo-Pečuh (Mađarska), sporazuma o namjeri izgradnje podmorskog kabla između Hrvatske i Italije, te ugovora o modernizaciji Nacionalnog dispečerskog centra i izgradnji regionalnih centara daljinskog upravljanja. Ukupna bruto proizvodnja električne energije u Makedoniji 1990. godine iznosila je 5.737 GWh, od čega je 4.146 GWh ili 89,7% proizvedeno u termoelektranama ESM. Iste godine je i bruto potrošnja električne energije iznosila 5.817 GWh, koji je pokriven sa 80 GWh uvozne energije. Godišnji potrošački konzum električne energije u 2004. godini narastao je na 7.391 GWh, a proizvodni kapaciteti su povećani samo za 80 MW (HE Kozjak od 2004. godine). U sadašnje vreme, elektroenergetski bilans Makedonije zatvara se većim uvozom električne energije. Analizom energetskih prilika i u ostalim zemljama jugoistočne Evrope u 2003. i 2004. godini, može se konstatovati da su samo Bugarska, Rumunija i Bosna i Hercegovina imale viškove električne energije iznad aktuelnog potošačkog konzuma. Najveće viškove energije imala je Bugarska u kojoj dominira proizvodnja iz termoelektrana sa više od 92% u ukupnoj proizvodnji. Pri tome energija iz nuklearnih elektrana je učestvovala sa 40,5%. Ukupna proizvodnja električne energije u 2004. godini iznosila je 41.538,3 GWh, a bruto potrošnja 35.381,7 GWh. Razlika je plasirana na tržište električne energije (5.878 GWh) i za pumpni rad reverzibilnih hidroelektrana (278,5 GWh). Međutim, obustavljanjem rada nuklearnih elektrana, Bugarska više neće biti značajniji izvoznik električne energije. Rumunija i Grčka imaju najveći elektroenergetski sektor u jugoistočnoj Evropi. Ukupna proizvodnja električne energije u Rumuniji u 2004. godini (51.934 GWh) ostvarena je u klasičnim termoelektranama (58,8%), nuklearnoj elektrani (9,9%) i u hidroelektranama (31,3%). Proizvodnja jedine nuklearne elektrane snage 700 MW iznosila je u 2004. godini 5.146 GWh, što je više od od proizvodnje svih elekrtana (TE i HE) u Republici Srpskoj

Tel: +387 59/




(4.960,2 GWh). Ukupna potrošnja električne energije u Rumuniji iznosila je 50.746 GWh, a izvezeno samo 1.188 GWh. U sušnoj 2003. godini, Rumunija je izvezla 2.065 GWh električne energije. Bosna i Hercegovina raspolaže značajnim energetskim resursima hidroenergije i mrkog i lignitskog uglja, ali se ne može reći da je energetski bogata zemlja. Isto tako, BiH ima izgrađene elektroenergetske kapacitete sa dobro izbalansiranim odnosom hidro i termo energije, tabela 4.1. Tabela 4.1. Proizvodnja električne energije u Bosni i Hercegovini, [GWh] Godina 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005.

RS

HE* 2026,4 2629,4 2212,6 2625,4 1870,5 2137,1 2770,3 2816,0 TE 2308,7 2373,2 2180,1 2052,0 2205,0 2520,0 2189,9 2384,0 Ukupno RS 4335,1 5002,7 4392,7 4677,4 4075,1 4657,1 4960,2 5200,0 Učešće HE, % 46,74 52,56 50,37 56,13 49,90 46,53 55,85 54,15

Fed.

BiH

HE* 2524 2545 2592 3165 2406 2480 3346 3318 TE 2740 2601 3420 3589 4307 4114 4435 4219 Ukupno F BiH 5264 5146 6012 6754 6713 6594 7781 7537 Učešće HE, % 47,95 49,45 43,11 46,86 35,84 37,61 43,00 44,00

BiH

HE* 4550 5175 4805 5790 4276 4617 6116 6134 TE 5049 4974 5600 5641 6512 6634 6625 6603 Ukupno BiH 9599 10149 10405 11431 10788 11251 12741 12737 Učešće HE, % 47,40 50,99 46,18 50,65 39,64 41,04 48,00 48,16

* Uključena i proizvodnja distributivnih MHE

Proizvodnja električne energije u BiH 1990. godine iznosila je 12.613 GWh (neto) ili 15.096 GWh na generatoru, uključujući i 945 GWh proizvedenih u industrijskim energanama, koje uglavnom sada ne rade. Potrošnja električne energije iznosila je 115.35 GWh, što je dostignuto u 2005. godini (Tabela 4.2). Elektroenergetski sistem BiH raspolagao je sa 13 hidroelektrana ukupnog kapaciteta 2.034 MW i prosečnom godišnjom proizvodnjom od 5.500 GWh, kao i 4 termoelektrane sa 15 energetskih blokova i ukupnom snagom od 1.957 MW. Ove termoelektrane su u 1990. godini imale neto proizvodnju od 9.678 GWh. Sadašnji kapaciteti termoelektrana i hidroelektrana u BiH, uglavnom su isti kao i 1990. godine. Ustvari nešto su manji, jer je u međuvremenu isključeno iz rada 6 starijih blokova manjih snaga po 32 MW (6x32=192 MW), a puštena je u pogon 2004. godine HE Peć-Mlini, instalisane snage 32 MW sa mogućnošću proizvodnje od 50 do 80 GWh. Instalisana projektna snaga termoelektrana iznosi 1.618 MW na pragu, a raspoloživa moguća godišnja proizvodnja ovih TE iznosi 7.757 GWh, od čega se 4.980 GWh odnosi na Federaciji BiH, a 2.777 GWh na TE u RS. Ukupna snaga hidroelektrana u BiH iznosi 2.001 MW, a računska srednja godišnja proizvodnja hidroelektrana iznosi 6.192 GWh. Srednja godišnja proizvodnja HE u poslednjih 9 godina (1997-2005. godina) iznosila je 5.150 GWh, od čega se 2.750 GWh odnosi na Federaciju BiH, a 2.400 GWh na Republiku Srpsku. Proizvodnja

Tel: +387 59/




električne energije u BiH u toku 2006. godine iznosila je 13.281 GWh, a u 2007. godine 11.779 GWh. Od toga je u termoelektranama proizvedeno 7.414 GWh u 2006. odnosno 7.783 u 2007. godini, dok je u hidroelektranama proizvodnja išla od 5.867 GWh u 2006. godini do 3.996 GWh u 2007. godini. Razlog pada proizvodnje u hidroenergetskim objektima je izuzetno nepovoljna hidrološka situacija u 2007. godini. Posmatrajući tri karakteristične godine, i to 2002. (sušna) i 2004. i 2005. godina (vlažne), određeni su: (1) minimumi proizvodnje hidroelektrana za RS (1.870 GWh), Federaciju BiH (2.406 GWh) i za BiH u celini (4.276 GWh) i (2) maksimumi proizvodnje hidroelektrana za RS (2.816 GWh), Federaciju BiH (3.346 GWh) i za BiH zbir predhodnih vrednosti (6.162 GWh), što je vidljivo iz tabele 4.1. Posebne poteškoće za EES BiH nastupiće u periodima kada definitivno iz pogona budu izlazili pojedini termoenergetski blokovi zbog isticanja njihovog životnog veka. Taj period počinje oko 2011. godine kada bi iz pogona trebao da izađe blok od 100 MW (G3, TE Tuzla). Već je obustavljen rad energetskih blokova snage 32 MW u TE Tuzla i TE Kakanj. Vreme kada prestaje životni vek nekog energetskog bloka utvrđuje se detaljnim ispitivanjem stanja važnije energetske opreme (tzv. preostali životni vek). To se približno poklapa sa 150.000÷200.000 radnih časova normalnog rada energetskog bloka na mreži ili oko 45 godina životnog veka od uključenja energetskog bloka u rad pa do roka definisanog nakon revitalizacije. Ovaj poslednji princip primenjen je i u ovoj elektroenergetskoj analizi, premda je moguće da se nekim blokovima taj period nešto skrati ili produži. U tabelama 4.1 i 4.2, prikazani su podaci o proizvodnji i potrošnji električne energije za Republiku Srpsku, Federaciju BiH i za Bosnu i Hercegovinu u celini. Izvršena su određena preračunavanja radi dobijanja podloga za kvalitetniju procenu rasta potrošnje električne energije po dekadama do 2030. godine. Tabela 4.2. Potrošnja, procenti godišnjeg rasta i mogući viškovi električne energije u BiH Godina 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004 2005.

Potrošnja EP BiH GWh 3.312 3.396 3.410 3.500 3.505 3.667 3.847 4.191% 2,54 0,41 2,64 0,14 4,77 4,91 8,94

Potrošnja EP HZHB GWh 1.921 2.343 2.787 3.026 3.126,5 3.267 3.418 3.470 % 21,97 18,95 8,58 3,32 4,49 4,62 1,52

Potrošnja F BiH

GWh 5.233 5.739 6.197 6.526 6.631,5 6.934 7.265 7.661 % 9,67 7,98 5,31 1,62 4,56 4,77 5,45

Potrošnja ERS GWh 3.021,6 3.098,4 3.147,8 3.055,6 3.068,5 3.158,5 3.291,6 3.458,3 % 2,54 1,59 - 2,93 0,42 2,93 4,21 5,06

Razlika proizvodnje i potrošnje u RS GWh 1.313 1.905 1.245 1.621 1.007 1.498 1.668,6 1.742,7

Potrošnja BiH*

GWh 8.254,6 8.837,4 9.344,8 9.581,6 9.700 10.092 10.762 11.372 % 7,06 5,74 2,53 1,23 4,05 4,60 5,33

Proizvodnja BiH GWh 9.599 10.149 10.405 11.431 10.788 11.251 12.741 12.738

Razlika proizvodnje i potrošnje u BiH GWh 1.344,5 1.311,2 1.059,9 1.849,8 1.088,5 1.158,6 1.979,0 1.365,9

* Sa potrošnjom Distrikta Brčko

Tel: +387 59/




Proizvodnja električne energije u termoelektranama Federacije BiH u periodu od 1998. do 2004. godine, vidi se iz tabele 4.1. Upoređujući podatke o proizvodnji termoelektrana Tuzla i Kakanj u 1990. godini (6.637 GWh), zapaža se veliki pad u proizvodnji termoblokova. Termoelektrane u Federaciji BiH ostvarile su u 2004. godini tek 66,8% proizvodnje iz 1990. godine, a za TE iz RS taj procenat iznosi 71,8% odnosno 82,6% za 2003. godinu u kojoj je ostvarena najveća proizvodnja u termoelektranama ERS u periodu od 1998 do 2005. godine. Ipak, prema podacima NOS-a, najveća proizvodnja u termoelektanama BiH ostvarena je 2006. godine u iznosu od 8.280 GWh, od čega se na JP EP BiH odnosi 4.811 GWh, a na ERS 2.764 GWh, a to je još uvijek manje nego u 1990. godini. Detaljnije su analizirani podaci o proizvodnji električne energije u termoelektranama tokom poslednjih 9 godina i upoređivani sa ostvarenom proizvodnjom u 1990. godini. Jedino je blok TE Tuzla A6 (215 MW) ostvario veću proizvodnju u 2002. i 2003. godini u odnosu na ostvarenje iz 1990. godine. Sve 4 termoelektrane u BiH imaju u celini i pojedinačno ostvarenu znatno manju proizvodnju nego u 1990. godini. Autorima ove analize postavilo se ozbiljno pitanje, sa kojom raspoloživom snagom ovih elektrana može da se računa u narednih 25 godina odnosno do isteka njihovog životnog veka. Ostala je dilema: da li ovi termoenergetski blokovi ne ostvaruju veću proizvodnju i snagu zato što nije potrebno odnosno ne zahteva konzum ili ti blokovi imaju tehnoloških smetnji za ostvarivanje veće snage na generatoru bloka. Prema našim saznanjima ima i jednog i drugog, ali to nije moguće preciznije definisati bez dodatnih ispitivanja, analiza i proračuna. Uzevši u celini, raspoložive snage sa kojima se u budućnosti može računati uzete su niže od ostvarenih u 1990. godini, a veće od postignutih snaga u poslednjih nekoliko godina, tabela 4.1. Tako su za dalji proračun usvojene sledeće godišnje raspoložive energije TE na pragu: za Federaciju BiH 4.980 GWh, za RS 2.777 GWh i za BiH 7.757 GWh. U tabeli 4.1 prikazana je ostvarena neto proizvodnja električne energije u poslednjih 8 godina u termoelektranama i hidroelektranama, po entitetima (Federacija BiH i Republika Srpska) i na nivou BiH kao državne celine. Vidljive su i mogućnosti ostvarenja proizvodnje električne energije u sušnim, vlažnim i "osrednjim" periodima. Na osnovu toga su i odabrane donje i gornje mogućnosti proizvodnje hidroelektrana, što ne znači da nije bilo ili da ne može da bude i sušnijih i vlažnijih godina. Tako je za BiH uzeta minimalna proizvodnja postojećih hidroelktrana od 4.276 GWh (sušna 2002. godina) i maksimalna 6.162 GWh, tj. kombinacija 2004 i 2005. godine (2.816+3.346 GWh). Srednja proizvodnja hidroelektrana u BiH u poslednjih 8 godina iznosila je 5.150 GWh (Republika Srpska – 2.400 GWh i Federacija BiH – 2.750 GWh). Rast potrošnje električne energije u poslednjih 7 godina bio je dosta neujednačen, kako po sektorima potrošnje u tri javna elektroprivredna preduzeća (JP ERS, JP EP BiH, JP EP HZ-HB), po entitetima, tako i u BiH u celini, što se detaljno vidi iz tabele 4.2, a za BiH i dodatno iz dijagrama na slici 4.3. Potrošnja električne energije tokom poslednjih 8 godina, po javnim elektroprivrednim preduzećima, entitetima i na nivou Bosne i Hercegovine, prikazana je u tabelama 4.1 i 4.2. U tabelu su unešeni i porasti potrošnje u posmatranoj u odnosu na predhodnu godinu, što može poslužiti kao određeni indikator za utvrđivanje procentualnog rasta potrošnje u BiH u

STUDTERM

naregodizbirnproizodre Viškodgosu vipotro

Progje jeelektosnodefinpostoni raverif ZbogkretaBosnocenpokr

89101 TTel/Faxe-mail:

UDIJA IZVODLJIMOELEKTRANI

dnih 25 goinu, koja je uni podaci ozvodnje i po

eđeni "saldo"

kovi proizvovarajućim aiškovi elektrošnje elektri

Slikelektrgod

gnoza rastadan od bitnitroenergetsk

ovu procene niše se stratoje urađene azvoja elektfikovana dug

g napred navanja potrošnjni i Hercegonu rasta potrivati narast

012345678

1999 20

7,06%

Trebinje, Obalax: +387 59/ 26: igmtb@spinter

IVOSTI O IZGRAI UGLJEVIK U R

odina. Naravuzeta kao bao proizvodnotrošnje elek" iz koga se p

odnje elektalinejama tarične energijične energije

ka 4.3. Procerične energijini u odnosu

potrošnje eih faktora zaki sistem. U

ekonomskotegija razvoji usvojene dtroenergetskgoročna prog

vedenih činjnje električneovini. Naravrošnje elekttajuća potro

000 2001 20

5,74%

2,53%

a Luke Vukalovi60-207r.net

DNJI SISTEMA REPUBLICI SRPS

vno, posebnazna godina nji električnktrične energpodmiruju p

trične energabele 4.2. Naje u Federace za proizvod

entualni rastije u BiH u pu na predhod

električne ea ocenu mog

U nekoj držaog razvoja zoja energetikdugoročne stkog sistema, gnoza potroš

jenica, autore energije i

vno, pri tometrične energošnja elektr

002 2003 20

1,23%

4,05%

ića bb

ODSUMPORAVASKOJ, BiH

na pažnja pza dalje pro

ne energije gije po godi

preuzete obav

gije iznad ajveći viškovciji BiH već dnju alumini

t potrošnje posmatranoj dnu godinu

nergije. Progućnosti uklaavi ili regionzemlje ili reke. U Bosnitrategije ekon

kao dela sšnje električn

ri ove analizrazvoja enere je nužno uije, okvirnoične energij

004 2005

4,6%5,33%

ANJA DIMNOG G

osvećena jeoračune. Na

za BiH iinama. Svakveze po ugov

ostvarene vi ostvaruju svedeni na m

ijuma u MosInteresasa dobrSarajevenergijeEP HZH1.448,6višak FederacGWh. Uvišak elGWh. Vgodine proračuenergijeOdnos električgodini p4.5.

ognoza rasta apanja konkrnu, prognozegiona. Na bi i Hercegonomskog razsektora enerne energije.

ze opredelili rgetskog sekutvrditi polao definisati ije, stanje p

T

GASA NA

e obradi pokraju tabele i apsolutna kako, ova ravorima.

potrošnje, se u Repub

manje vrednstaru i ferosiantan je primom hidrolog

vo imalo je e od 2.322,9HB Mostar GWh, tako

električne ciji BiH iznoU istoj godilektrične eneVrijednosti p

uzete su kun rasta potre u naredn

proizvodnjne energije prikazan je

potrošnje elretnog energ

za rasta potrbazi tih i drvini i Repuzvoja i razvorgetike. Zna

su se za ekktora u Repuazne elementizvore iz kopostojećih i

Tel: +387 59/ Labora

2

List:

odataka za 24.2, unešenrazlika izm

azlika predst

prikazani sblici Srpskojnosti, zbog vlicijuma u Ja

mer 2004. gogijom: JP EP

višak elekt9 GWh, dok imalo manjao da je kon

energije osio svega 5ini ERS je iergije od 1.6

potrošnje iz 2kao osnovicrošnje elektnih 25 goje i potru BiH u 2

na slikama

lektrične enegetskog objerošnje vrši srugih paramublici Srpskooja energetikači, ne posto

kspertsku proublici Srpskote, kriterijumojih bi se mizvora elekt

atorija: 25-116

4.11

2005. ni su i među tavlja

su u , dok

velike ajcu. odina

P BiH trične je JP

ak od načni u 574,3 imala 668,6 2005. ca za trične odina. rošnje 2005. 4.4 i

ergije ekta u se na

metara oj ne ke, pa oji ni

ocenu oj i u me za mogla trične

STUDTERM

enerodno

AnalenerHercpredmetorazvmere

Stratpokrekon

S S

Projeразв

89101 TTel/Faxe-mail:

UDIJA IZVODLJIMOELEKTRANI

rgije i njihovose na ovu p

lizirane su srgetike Srbijcegovinu. Pdviđa se dostohije) po dvoj 2,2%. Uke racionaliza

tegija energrivanja rastanomskim ras

Scenario S1:Scenario S2:

ekcija razvoвој на Макед

45,30%

36,90%

Trebinje, Obalax: +387 59/ 26: igmtb@spinter

IVOSTI O IZGRAI UGLJEVIK U R

v mogući izlroblematiku

Slika 4.4

stope rasta pe, Hrvatske rema "Stratta umeren gva scenarijukoliko bi se acije i gasifik

Slika 4.5

getskog raza i načina postom:

: 2000÷: 2000÷

oja EES Maдонија" (MA

2,2

a Luke Vukalovi60-207r.net

DNJI SISTEMA REPUBLICI SRPS

azak iz pogou.

4. Proizvodn

potrošnje elei Makedoni

tegiji razvojgodišnji rast uma: dinamiu tom periokacije u Srbi

5. Potrošnja

zvitka Repuokrivanja po

÷2010, 3,7%÷2010, 3,0%

akedonije daAНУ, 2000)

13,90

30,40

30,50%

0%

ića bb

ODSUMPORAVASKOJ, BiH

ona zbog sta

nja električn

ektrične enerije. Neke anja energetikpotrošnje el

ičan ekonomdu ostvariloiji, predviđa

a električne e

ublike Hrvaotrošnje elek

%; 2011÷2%; 2011÷2

ata je u do.

40,80

0%

%

ANJA DIMNOG G

arosti, kao i

e energije u

rgije u dugonalogije mogke Republiklektrične enemski razvoj o znatno sma

se porast po

energije u Bi

atske predviktrične energ

2020, 3,0%;2020, 2,6%;

kumentu "С

%

1. E

2. E

3. E

T

GASA NA

druge važnij

BiH u 2005

oročnim stragu da se izvuke Srbije doergije u Srbi2,7% i usp

anjenje potrootrošnje man

iH u 2005. g

iđa dva osgije u skladu

; 2021÷20; 2021÷20

Стратегија з

ERS - 5200 GW

EP HZ-HB 1770

EP BiH - 5767 G

1. ERS - 3458,

2. EP HZ-HB -

3. EP BiH - 419

4. Brčko - 252

Tel: +387 59/ Labora

2

List:

ije faktore ko

5. godini

ategijama razuku i za Bo

o 2015. godiji (bez Kosporen ekonoošnje kroz bnji za 0,5%.

godini

snovna scenu sa procenj

030, 2,1%;030, 1,6%.

за енергетс

Wh

0 GWh

GWh

3 GWh

3470,0 GWh

91,0 GWh

2,4 GWh

atorija: 25-116

4.12

oji se

zvoja osnu i dine", sova i omski brojne

narija jenim

скиот

Tel: +387 59/




Razmatrana su dva scenarijuma rasta potrošnje električne energije u Makedoniji:

Osnovni scenario sa godišnjim rastom potrošnje po dekadama: 2000÷2010, 3,75%; 2011÷2020, 3,25%; 2021÷2030, 2,75%;

Prvi poboljšani scenario za period od 2003. do 2030. godine sa sledećim dekadnim

porastima potrošnje električne energije: 2003÷2010, 3,50%; 2011÷2020, 3,00%; 2021÷2030, 2,50%.

U prethodnom poglavlju analizirano je stanje energetskih kapaciteta, proizvodnje i potrošnje električne energije u poslednjih 9 godina, a izvršena su i neka poređenja sa stanjem u 1990. godini. Utvrđeno je procentualno kretanje potrošnje u zadnjih nekoliko godina, a nešto detaljnije proizvodnja i potrošnja električne energije u 2005. godini, koja će se uzeti kao bazna godina za dalje proračune i prognozu potrošnje do 2030. godine. U razmatranom periodu, utvrđeni su i odnosi proizvodnje hidro i termo energije, kao dobar reper za ocenu pouzdanosti snabdevanja električnom energijom u hidrološki nepovoljnim periodima. "Strategija razvoja Elektroprivrede Republike Srpske u periodu od 1995. do 2020. godine" usvojena je 1998. godine. Pri proračunu rasta potrošnje električne energije od 2001. do 2020. godine predviđao se dosta dinamičan ekonomski razvoj RS i BiH, imajući u vidu stepen zaostalosti u razvoju i potrebu smanjivanja razlika u odnosu na srednje razvijene zemlje. Na osnovu takvog predviđanja, u Strategiji su definisane sledeće stope godišnjeg rasta potrošnje električne energije sa startom planirane potrošnje u 2000. godini od 3.177 GWh:

• Osnovni scenario: 2001÷2010, 5%; 2011÷2020, 4%; • Niži scenario: 2001÷2010, 4%; 2011÷2020, 3%.

Očigledno je da se u proteklom periodu nije ostvario ni dinamičan ekonomski razvoj, niti tako planirana potrošnja električne energije. Zbog toga je bilo potrebno definisati nove realnije stope rasta potrošnje električne energije sa baznom 2005. godinom. Prilikom usvajanja "Plana za izgradnju novih proizvodnih elektroenergetkih kapaciteta u Federaciji Bosne i Hercegovine" u januaru 2005. godine, Vlada Federacije BiH je zaključila da je neophodno pripremiti integralni i pojednostavljeni scenario bilansa do 2020. godine, koji bi, između ostalog, uvažavao:

• predpostavljeni godišnji rast distributivne potrošnje, okvirno oko 2,5 do 3%; • povećanje potrošnje velikih potrošača/direktnih potrošača, kao što su

Aluminijum, Elektrobosna, BH-Steel, Polihem, Cementara Kakanj, Željeznica Federacije BiH i drugi.

Na osnovu analiza različitih stopa rasta potrošnje električne energije u okolnim zemljama i u samoj Bosni i Hercegovini, definisana su dva scenarijuma rasta potrošnje u Republici

Tel: +387 59/




Srpskoj i u Bosni i Hercegovini i to za: dinamičniji ekonomski razvoj (DER) i usporeniji ekonomski razvoj (UER). Kao osnovica za proračun izabrana je dostignuta potrošnja električne energije u 2005. godini, tabela 4.2. Stope rasta potrošnje prema dva scenarijuma i po dekadama, prikazane su u tabeli 4.3. Prognoza rasta potrošnje električne energije u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini za oba scenarija ekonomskog rasta prikazana je za reperne godine na slici 4.6.

Tabela 4.3. Prognozirane godišnje stope rasta potrošnje električne energije u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini u periodu od 2005. do 2030. godine

Scenarijum ekonomskog razvoja i potrošnje

Period

2005÷2010. 2011÷2020. 2021÷2030. Nakon 2030.

Dinamičniji ekonomski razvoj - DER 3,5% 2,8% 2,0% 1,6%

Usporeniji ekonomski razvoj - UER 2,5% 2,0% 1,6% 1,3%

Najveća potrošnja električne energije ostvaruje se u zapadnom delu Republike Srpske, tj. području koga pokrivaju distributivna preduzeća "Elektrokrajina" Banja Luka i "Elektrodoboj" Doboj. Ovo područje je i od ranije poznato po tome što nema izgrađenih kapaciteta za proizvodnju električne energije, osim HE Bočac, srednje godišnje proizvodnje od 272 GWh (višegodišnji prosek proizvodnje). Prema podacima za 2006. godinu, u ovom delu RS troši se 63% (2.054,3 GWh) električne energije, dok je proizvodnja zastupljena sa samo 5,5% (297 GWh iz HE Bočac). Ukupna distributivna potrošnja električne energije u RS u 2006. godini iznosila je 3.261 GWh, a za potrebe potrošača iz zapadnog dijela Republike Srpske više od 90% energije prenosi dalekovodima iz istočnog dijela Republike Srpske. Izgradnjom i puštanjem u rad TE Stanari 2012. godine, ovaj elektroenergetski deficit biće potpuno kompenzovan. Sa ukupnom proizvodnjom TE Stanari (2.857,5 GWh) i HE Bočac (272 GWh) u iznosu od 3.129,5 GWH, mogla bi se pokriti potrošnja električne energije u zapadnom delu Republike Srpske do iza 2020. godine. Slično rastu potrošnje električne energije, rasla bi i potreba za snagom u elektroenergetskom sistemu, što će zavisiti i od strukture potrošnje. Prema strukturi potrošnje u 2004. godini, faktor godišnjeg opterećenja za RS iznosi 0,5477 bez potrošnje Distrikta Brčko, a uz maksimalnu snagu potrošnje u RS od 686 MW. Faktor godišnjeg opterećenja potrošnje u BiH za 2004. godinu iznosio je 0,65 kod maksimalne snage potrošnje od 1.890 MW i potrošnje električne energije od 10.762 GWh. Dijagram rasta snage potrošnje u BiH i RS, prikazan je na slici 4.7. Snaga je u funkciji godišnje potrošnje električne energije, ali zavisi i od strukture potrošnje koji se definiše godišnjim faktorom opterećenja. U ovom slučaju je uzeto da će se tokom vremena faktor opterećenja potrošnje postepeno poboljšavati: za BiH fg=0,65÷0,665; za RS fg=0,5477÷0,650. Ako bi se zadržala sadašnja struktura potrošnje električne energije i u

Tel: +387 59/




narednim godinama, onda bi bila potrebna veća maksimalna snaga potrošnje od one iskazane na slici 4.7. Tako na primer, kod faktora

opterećenja fg=0,5477 iz 2004. godine, potrebna snaga potrošnje u RS 2020. godine bila bi Pmax=1.128 MW, umesto 1.025 MW kako je prikazano na slici 4.7. Slika 4.6. Prikaz prognoze rasta potrošnje električne energije u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini za dva scenarijuma ekonomskog razvoja i potrošnje električne energije (DER i UER) prema tabeli 4.3

U narednim studijsko-istraživačkim radovima treba posvetiti veću pažnju definisanju promene strukture potrošnje električne energije u RS i BiH, kako bi se meritornije utvrdile vrednosti potrebnih snaga u EES sa porastom potrošnje, uključujući i rezerve snage koje budu dogovorene u strategiji razvoja energetike BiH. Karakteristika potrošnje električne energije u BiH pre 1990. godine bila je sa godišnjim faktorom opterećenja od 0,7224. Suficiti i deficiti električne energije u RS i

BiH od 2005 do 2033. godine. Kada postoji dugoročna prognoza potrošnje električne energije i registrovani viškovi proizvodnje iznad potrošnje, onda se postavlja logično pitanje, koliko dugo mogu postojeći kapaciteti za proizvodnju podmirivati potrošnju i fiksno preuzete obaveze, a da ne dođe do deficita u snabdevanju električnom energijom. Razumljivo, to se odnosi i na snagu i količinu energije potrebne EES, pri čemu se mora održavati kvalitet prema propisanim standardima EU.

Slika 4.7. Prikaz porasta snage sa porastom potrošnje u BiH i RS po

scenariju DER Republika Srpska i BiH imaju određeni višak izgrađenih kapaciteta koji mogu za sada davati nešto veću proizvodnju od potrebne potrošnje električne energije. Pošto ne postoji izrađena i usvojena strategija razvoja energetike ni u RS ni u BiH, autori ove studije pokušali su i na ovo pitanje dati odgovor putem ekspertske analize. Proračun pokrivanja potrošnje električne energije sa raspoloživim proizvodnim kapacitetima u Republici Srpskoj i u Bosni i Hercegovini kao celini, prikazan je tabelarno u tabelama 4.4 i 4.5.

2005 2010 2015 2020 2025 2030

DER-BiH 11371 13505 15504 17800 19653 21698UER-BiH 11371 12865 14204 15682 16978 18380DER-RS 3458 4107 4715 5413 5977 6599UER-RS 3458 3912 4320 4769 5163 5590

0

5000

10000

15000

20000

25000

GW

h

DER-BiH UER-BiH DER-RS UER-RS

2004 2005 2010 2015 2020 2025 2030

BiH 1890 1997 2354 2690 3079 3384 3725RS 686 720 845 930 1025 1088 1159

01000200030004000

Pmax

, MW

Tel: +387 59/




Ta

bela

4.4

. Pro

raču

n po

kriv

anja

pot

rošn

je e

lekt

ričn

e en

ergi

je sa

rasp

olož

ivim

pro

izvo

dnim

kap

acite

tima

u Bi

H

U E

R*

Raz

lika:

(H

E+TE

) - P

otro

šnja

Sred

nja

14

+ 13

66

+ 12

53

+ 96

0

+ 66

2

+ 35

6

+ 42

- 595

- 112

5

- 181

8

- 209

7

- 317

5

- 496

8

- 527

5

- 626

1

- 762

0

- 815

1

- 103

98

- 123

30

- 139

56

* D

ER –

Din

amič

niji

Ekon

omsk

i raz

voj

UER

– U

spor

eniji

Eko

nom

ski R

azvo

j

Min

.

13

+ 22

65

+ 19

72

+ 16

74

+ 13

68

+ 10

54

+ 41

7

- 113

- 806

- 108

5

- 221

8

- 395

6

- 426

3

- 524

9

- 660

8

- 713

9

- 938

6

- 113

18

- 129

44

Max

.

12 + 37

9

+ 86

- 212

- 518

- 832

- 146

9

- 199

9

- 269

2

- 297

1

- 410

4

- 584

2

- 614

9

- 713

5

- 849

4

- 902

5

- 112

72

- 132

04

- 148

30

Prog

noza

po

trošn

je

11

1137

1

1165

4

1194

7

1224

5

1255

1

1286

5

1312

2

1365

2

1392

5

1420

4

1448

7

1537

5

1568

2

1618

8

1644

7

1697

8

1780

5

1838

0

1910

6

D E

R*

Raz

lika:

(H

E+TE

) - P

otro

šnja

Sred

nja

10

+ 13

66

+ 11

38

+ 72

6

+ 30

0

- 141

- 598

- 135

6

- 214

5

- 297

6

- 339

7

- 468

1

- 778

2

- 739

3

- 859

2

- 100

62

- 108

26

- 134

48

- 156

48

- 176

05

Min

.

9

+ 21

50

+ 17

38

+ 13

12

+ 87

1

+ 41

4

- 344

- 113

3

- 196

4

- 238

5

- 366

9

- 589

6

- 638

1

- 758

0

- 905

0

- 981

4

- 124

36

- 146

36

- 165

93

Max

.

8

+ 26

4

- 148

- 574

- 101

5

- 147

2

- 223

0

- 301

9

- 385

0

- 427

1

- 555

5

- 778

2

- 826

7

- 946

6

- 109

36

- 117

00

- 143

22

- 165

22

- 184

79

Prog

noza

po

trošn

je

7

1137

1

1176

9

1218

1

1260

7

1304

8

1350

5

1388

3

1467

2

1508

3

1550

4

1593

8

1731

5

1780

0

1851

9

1888

9

1965

3

2085

5

2169

8

2275

5

Ras

polo

živa

pro

izvo

dnja

hi

droe

lekt

rana

(HE)

Sred

nja

6

6134

5150

5150

5150

5150

5150

5150

5150

5150

5150

5150

5150

5150

5150

5150

5150

5150

5150

5150

Max

.

5

6162

6162

6162

6162

6162

6162

6162

6162

6162

6162

6162

6162

6162

6162

6162

6162

6162

6162

Min

4

4276

4276

4276

4276

4276

4276

4276

4276

4276

4276

4276

4276

4276

4276

4276

4276

4276

4276

Mog

uća

proi

zvod

nja

TE

3

6603

7757

7757

7757

7757

7757

7377

7377

6957

6957

6107

5257

5257

4777

3677

3677

2257

900 0

Izla

zak

TE iz

po

gona

M

W/G

Wh

2 - - - - - -

100/

380

-

110/

420

-

200/

850

200/

850

-

110/

480

215/

1100

-

300/

1420

300/

1357

215/

900

God

ina

1

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2013

2014

2015

2016

2019

2020

2022

2023

2025

2028

2030

2033

Tel: +387 59/




Tabe

la 4

.5. P

roraču

n po

kriv

anja

pot

rošn

je e

lekt

ričn

e en

ergi

je sa

rasp

olož

ivim

pro

izvo

dnim

kap

acite

tima

u RS

U E

R*

Raz

lika:

(H

E+TE

) - P

otro

šnja

Sred

nja

14

+ 17

42

+ 16

33

+ 15

44

+ 14

53

+ 13

60

+ 12

65

+ 11

87

+ 10

25

+ 94

2

+ 85

7

+ 77

1

+ 50

1

+ 40

8

+ 25

4

+ 17

5

+ 14

- 165

8

- 319

0

- 341

0

*

DER

– D

inam

ični

ji Ek

onom

ski r

azvo

j U

ER –

Usp

oren

iji E

kono

msk

i Raz

voj

Min

.

13

+ 20

49

+ 19

60

+ 18

69

+ 17

76

+ 16

81

+ 16

03

+ 14

41

+ 13

58

+ 12

73

+ 11

87

+ 91

7

+ 82

4

+ 67

0

+ 59

1

+ 43

0

- 124

2

- 277

4

- 299

4

Max

.

12

+ 11

03

+ 10

14

+ 92

3

+ 83

0

+ 73

5

+ 65

7

+ 49

5

+ 41

2

+ 32

7

+ 24

1

- 29

- 122

- 276

- 355

- 516

- 218

8

- 372

0

- 394

0

Prog

noza

po

trošn

je

11

3458

3544

3633

3724

3817

3912

3990

4152

4235

4320

4406

4676

4769

4923

5002

5163

5415

5590

5810

D E

R*

Raz

lika:

(H

E+TE

) - P

otro

šnja

Sred

nja

10

+ 17

42

+ 15

98

+ 14

73

+ 13

43

+ 12

09

+ 10

70

+ 95

5

+ 71

5

+ 59

0

+ 46

2

+ 33

0

- 89

- 236

- 455

- 567

- 800

- 258

5

- 419

9

- 452

0

Min

.

9

+ 20

14

+ 18

89

+ 17

59

+ 16

25

+ 14

86

+ 13

71

+ 11

31

+ 10

06

+ 87

8

+ 74

6

+ 32

7

+ 18

0

- 39

- 151

- 384

- 216

9

- 378

3

- 410

4

Max

.

8

+ 10

68

+ 94

3

+ 81

3

+ 67

9

+ 54

0

+425

+ 18

5

+ 60

- 68

- 200

- 619

- 766

- 985

- 109

7

- 133

0

- 311

5

- 472

9

- 505

0

Prog

noza

po

trošn

je

7

3458

3579

3704

3834

3968

4107

4222

4462

4587

4715

4847

5266

5413

5632

5744

5977

6342

6599

6920

Ras

polo

živa

pro

izvo

dnja

hi

droe

lekt

rana

(HE)

Sred

nja

6

2816

2400

2400

2400

2400

2400

2400

2400

2400

2400

2400

2400

2400

2400

2400

2400

2400

2400

2400

Max

.

5

2816

2816

2816

2816

2816

2816

2816

2816

2816

2816

2816

2816

2816

2816

2816

2816

2816

2816

Min

4

1870

1870

1870

1870

1870

1870

1870

1870

1870

1870

1870

1870

1870

1870

1870

1870

1870

1870

Mog

uća

proi

zvod

nja

TE

3

2384

2777

- - - - - - - - - - - - - -

1357

0 0

Izla

zak

TE iz

po

gona

M

W/G

Wh

2 - - - - - - - - - - - - - - - -

300/

1420

300/

1357

‘

God

ina

1

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2013

2014

2015

2016

2019

2020

2022

2023

2025

2028

2030

2033

Tel: +387 59/




Proračun pokrivanja potrošnje izveden je za dva scenarija potrošnje električne energije (DER i UER) i tri varijante raspoložive proizvodnje hidroelektrana u EES u RS i BiH: minimalni (sušna godina), maksimalni (kišna godina) i srednja varijanta. U tabeli 5.4, predstavljen je proračun pokrivanja potrošnje u Bosni i Hercegovini u celini. Kao što se vidi, svi postojeći termoenergetski objekti će izaći iz pogona u periodu od 2011. do 2033. godine, ako se primeni princip njihovog životnog veka od 45 godina, uključujući i period nakon revitalizacije. To samo po sebi znači da u tom periodu nastupaju složenije prilike za pouzdano snabdevanje električnom energijom, jer pored rasta potrošnje, javlja se i smanjenje proizvodnje. Orjentaciono, to je i period kada treba očekivati ulazak u pogon novih elektroenergetskih objekata. U Republici Srpskoj može da se očekuje prvi izlazak energetskog bloka iz pogona tek 2028. godine (TE Gacko 1, 300 MW), što znači da je do tog perioda potrebno pokrivati novim energetskim blokovima samo rast potrošnje električne energije. Prema scenariju DER i sušnoj godini, prvi nedostatak električne energije u RS mogao bi se pojaviti 2015. godine, tabela 4.5. Analizirajući rezultate proračuna unešene u tabele 4.4 i 4.5, može da se izvuče više različitih zaključaka. Tako na primer, posmatrajući tabelu 4.4 (scenario DER), može se konstatovati da će se u BiH osetiti nedostatak električne energije već u 2007. godini, ako bi se pojavila sušna godina kao 2002. godina. Isto tako, ako bi hidroelektrane radile u uslovima dobre hidrologije, kao 2004. i 2005. godine, nedostatak energije bi se pojavio tek 2011. godine. U uslovima usporenijeg ekonomskog rasta odnosno potrošnje električne energije po scenariju UER, nedostatak električne energije pojavio bi se za oko jednu godinu kasnije (tabela 4.4, kolone 11, 12, 13 i 14). U pomenutim tabelama nisu unešene sve godine u nizu, nego su od 2011. godine unešene samo "prelomne" godine kada iz pogona izlazi neki termoenergetski blok. Na sličan način može da se "čita" i tabela 4.5 za Republiku Srpsku. Prema scenariju DER i srednjem režimu rada HE, u RS pojavio bi se deficit električne energije tek 2019. godine, a u izrazito vlažnim godinama čak 2022. godine. Kao što je već rečeno, lošiji hidrološki uslovi mogli bi dovesti do pojave nedostatka električne energije već 2015. godine.

Ako bi se ugradila pouzdanost snabdevanja električnom energijom od 95% (5% rezerve), onda bi ranije razmatrani termini bili pomaknuti unazad za oko dve godine. S druge strane, ušlo se u proračun i analize sa dosta optimizma u pogledu budućeg korišćenja termoenergetskih kapaciteta, zbog čega je već u 2006. godini iskazana znatno veća proizvodnja TE u odnosu na stvarnu proizvodnju 2005. godine za oko 17% na nivou BiH (tabela 4.4), a na osnovu čega se dobija veći višak električne energije u odnosu na potrošnju (suficit). Međutim, u 2006. godini ostvarena je veća proizvodnja električne energije u TE Federacije BiH (4.811 GWh), a ta godina bila je i hidrološki povoljna (ukupna proizvodnja HE iznosila je 6.051 GWh), pa je ostvareni suficit od 2.202 GWh u BiH približno jednak prognoziranom kod dobre hidrologije u iznosu od 2.150 GWh (tabela 4.4, kolona 9). Prognozirana moguća godišnja proizvodnja termoelektrana u RS od 2.777 GWh, bliža je realnosti, pošto je ta proizvodnja u 2006. godini iznosila 2.802,5 GWh. Očekuju se određene rekonstrukcije u TE Gacko i u TE Ugljevik sa ciljem povećanja korišćenja instalisanih kapaciteta.

Tel: +387 59/




I na kraju, postavlja se razumljivo pitanje, sa kojim elektroenergetskim jedinicama u RS i u Federaciji BiH treba namiriti budući deficit u snabdevanju električnom energijom, koji će nastati kao rezultat porasta potrošnje, izlaska iz pogona starih termo jedinica, pokrivanja preuzetih obaveza za isporuku i plasiranje određenih količina električne energije na otvoreno tržište energije. Hidroelektrane, kandidati za izgradnju u narednom višegodišnjem periodu, definisane su Zaključkom Vlade Federacije BiH iz januara 2005. godine i Odlukom Vade RS od 12.10.1998. godine o davanju saglasnosti na Strategiju razvoja ERS.

Predhodnim odlukama i zaključcima je predviđeno da se izgradi 14 hidroelektrana ukupne instalisane snage 1.035 MW i mogućom godišnjom proizvodnjom od 3.021 GWh. U Federaciji BiH predviđena je izgradnja 9 hidroelektrana (585,5 MW i 1.483,3 GWh), a u RS 5 hidroelektrana (450 MW i 1.538 GWh). Istim planskim dokumentima predviđena je izgradnja 9 termoelektrana, ukupne instalisane snage od 4.160 MW i neto proizvodnjom od 24.426 GWh. Od planiranih termo kapaciteta u Federaciji BiH gradilo bi se šest termoenergetskih blokova (2.487 MW i 14.269 GWh), a u RS tri energetska bloka (1480 MW i 10.157 GWh). Navedenom izgradnjom energetskih objekata u BiH, ostvarila bi se moguća dodatna proizvodnja električne energije od 27.447 GWh i ukupna dodatna snaga na pragu elektrana od 5.195 MW, što svakako prevazilazi potrebe potrošnje u BiH i nakon 2033. godine (tabela 4.4). Drugo je pitanje da li će se moći izgraditi planirani energetski objekti, imajući u vidu potrebna ogromna finansijska sredstva.

Završni komentar u vezi provedene elektroenergetske analize. Na osnovu sprovedene energetske analize, kao i sadašnjeg stanja u okvru javnog preduzeća Elektroprivreda Republike Srpske, nije teško zaključitim da se eventualnim isključenjem RiTE Ugljevik iz elektroenergetskog sistema gubi polovina proizvodnje električne energije iz termoelektrana ili četvrtina ukupno proizvedene električne energije. Ovo bi imalo za posljedicu potrebu kontinuiranog uvoza električne energije po znatno skupljoj tarifi, kako bi se obezbijedila puna pokrivenost snabdijevanja teritorije Republike Srpske. S druge strane, Rješenjem o odobravanju Plana aktivnosti sa mjerama i rokovima za postepeno smanjenje emisija, odnosno zagađenja i za usaglašavanjem sa najboljom tehnikom br. 16-92-330/07 od 11.01.2008. godine tačkom 28 predviđena je realizacija postrojenja za ODG, Prilog 1. Ovim Rješenjem predviđen je i krajnji rok za realizaciju ove aktivnosti za 31.03.2013. godine. U tom smislu rukovodstvo Ri TE Ugljevik u koordinaciji sa rukovodstvom javnog matičnog preduzeća „Elektroprivreda Republike Srpske“ Trebinje preduzelo neophodne aktivnosti s ciljem realizacije postrojenja ODG i time obezbjeđenje kontinuiranog nastavka rada RiTE Ugljevik i nakon 2013. godine. 4.2.2. Prognoza rasta potrošnje električne energije Prognoza rasta potrošnje energije u nekoj državi ili regionu vrši se na osnovu procjene ekonomskog razvoja zemlje ili regiona. Na bazi tih i drugih parametara definiše se strategija razvoja energetike. U Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj ne postoje urađene dugoročne strategije ekonomskog razvoja i razvoja energetike, pa ni razvoja elektroenergetskog sistema

Tel: +387 59/




kao dijela sektora energetike. Znači, ne postoji ni verifikovana dugoročna prognoza potrošnje električne energije. Iz tih razloga, korišteni su rezultati eksperske procjene prikazani na slici 4.7. Ograničenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Ovo je poznati problem vezan za termoelektrane na fosilna goriva. Emisija materija koje zagađuju vazduh riješena je i domaćim i evropskim propisima i predstavlja tehničko pitanje koje se rješava povećanim investicijama i većim troškovima u toku eksploatacije tih enegetskih objekata. Međutim, emisija GHG je mnogo složeniji i već internacionalizovani problem, koji je na neki način definisan Kjotskim protokolom. Bosna i Hercegovina je potpisala i ratifikovala Kjotski protokol I čije odredbe joj nezaobilazno pripadaju. Takođe, Bosna i Hercegovina je među 189 članica koje su prihvatile Okvirnu konvenciju UN o promjeni klime (UNFCCC), a od 6. decembra 2000. godine Konvencija je stupila na snagu za BiH. Na primjer, Republika Hrvatska je 1996. godine ratifikovala Okvirnu konvenciju UN o promjeni klime, a 1997. godine se uključila u Aneks I Konvencije i potpisala Kjotski protokol, preuzimajući pri tome obavezu kvantifikovanog smanjenja svojih emisija u prvom obračunskom periodu od 2008. do 2012. godine za 5% u odnosu na nivo emisija iz 1990. godine. Hrvatska još nije ratifikovala Kjotski protokol jer ima velikih problema da ispuni preuzete obaveze po smanjenju emisija GHG. I u BiH mora se pažljivo odnositi prema ovom problemu, radi čega se ovo i ističe u ovom poglavlju. Moguće je da Bosni i Hercegovini, kao zemlji u razvoju, neće biti postavljen zahtjev za smanjenje emisija GHG u odnosu na 1990. godinu, ali će vjerovatno biti problematično prekoračenje emisija GHG ostvarenih 1990. godine na nivou BiH kao države. Rezultati proračuna godišnjih emisija ugljendioksida (CO2) iz novih termoelektrana, izvedenih po metodologiji IPCC, pokazali su da ukupna godišnja emisija CO2 iz novih TE bi iznosila 20.946 kt CO2/a, od čega bi na Republiku Srpsku otpalo 5.225 kt CO2/a. Naravno, to je znatno više u odnosu na stvarnu emisiju CO2 iz TE u BiH, 2004., pa i 1990. godine. Pošto u BiH nije izvršena inventarizacija gasova GHG za protekli period vremena, znači ne postoje ni zvanični podaci o emisiji GHG za 1990. i druge godine. U okviru izrade ove studije izveden je proračun emisija CO2 iz postojećih TE u BiH za period od 1990. do 2004. godine po metodologiji IPCC, sa ciljem da se bilans emisije GHG zatvori u okviru termo-energetskog sektora. Emisija ugljendioksida (CO2) iz TE u BiH u 1990. godini iznosila je 12.384 kt CO2/a, a 2004. godine 8.211 kt CO2/a. Razlika je 4173 kt CO2/a, ali istu treba povećati za 26%, koliko je pretpostavljeno da će postojeće termoelektrane povećati proizvodnju električne energije (pa i emisije CO2) u narednom periodu. Znači, računa se da će postojeće TE emitovati ukupno 10.346 kt CO2 godišnje, tj. ostaje "pozitivna" razlika emisije CO2 od 2.038 kt CO2. Postavlja se pitanje kolika bi bila proizvodnja odnosno snaga termoelektrane, a da se u konačnosti ne prekorači dostignuta emisija CO2 iz 1990. godine. Odgovarajućom

Tel: +387 59/




metodologijom proračuna dolazi se do rezultata da je to 1.831 GWh ili neto snaga od 319 MW uz rad sa tom raspoloživom snagom 5740 časova godišnje. Uz specifičnu potrošnju od 8%, to bi dalo instalisanu snagu na generatoru od 347 MW. U slučaju da postojeće termoelektrane zadrže nivo proizvodnje iz 2004. godine, dobili bi se sljedeći rezultati kao u predhodnom slučaju: 3.742 GWh; 653 MW na pragu i 710 MW na generatoru. U poređenju sa kapacitetima novih TE iz tabele 4.13 (3.260 MW na pragu ili 3.515 MW na generatoru), predhodne vrijednosti "dozvoljenih" kapaciteta su dosta maleni i iznose svega 10% odnosno 20% od planiranih novih kapaciteta. 4.3. Snabdjevanje energijom u Evropi u uslovima globalizacije i liberalizacije tržišta električne energije Liberalizacija tržišta električne energije u EU početkom devedesetih godina izazvala je sniženje cijene električne energije kao posljedicu smanjenja troškova proizvodnje. Obustavljeni su neracionalni i skupi proizvodni kapaciteti, a zaustavljeno je i investiranje u nove elektrane zbog niske cijene električne energije na tržištu.

Slika 4.8. Cijene električne energije u trgovini na veliko u Europi - rast cijena električne

energije je potaknut rastom cijena fosilnih goriva i CO2 dozvola Od 2000. godine evidentan je, međutim, trend porasta cijena električne energije. Od 2002. godine do početka uvođenja trgovine CO2 certifikatima (početkom 2005.), cijene rastu na nivo ukupnih proizvodnih troškova, koji omogućuju pokretanje novog investicijskog ciklusa u elektroenergetici. Značajni rast cijene od 30 EUR/MWh krajem 1994. godine na 45 EUR/MWh, ostvaren u jesen 2005. godine, uglavnom je utemeljen na cijenama CO2 certifikata. Prema analizama njemačkog instituta RWI postoji 95 % korelacija između rasta cijena električne energije i nivoa cijena CO2 certifikata. Tržište CO2 certifikata je i

Tel: +387 59/




organizirano da bi uticalo na cijene električne energije, kako bi se ostvarili željeni ekološki učinci. U vrijeme relativno jeftinih energenata (kada je cijena nafte bila reda 20 USD po barelu) i kada su u skladu sa tim i cijene energije iz termoelektrana bile oko 30 USD/MWh (3 $c/kWh), a iz nuklearnih elektrana približno isto (pa čak i nešto niže od toga), tehnički iskoristiv potencijal je bio znatno veći od ekonomski iskoristivog potencijala. U sadašnjoj energetskoj realnosti, kada je prag proizvodne cijene električne energije za upoređivanje ekonomske rantabilnosti elektrana podignut na 60 USD/MWh, pa i na 80 USD/MWh, a biće uskoro podignut i na 100 USD/MWh pa i više od toga. Nakon euforije masovnog građenja drugih navodno obnovljivih i ''čistih'' izvora energije (vjetrogeneratori, solarne elektrane), u zadnje vrijeme nastupa period otrežnjenja. Pokazalo se sljedeće: gotovo svi obnovljivi izvori energije, osim vodnih snaga, veoma su rasuti, te je

neophodna njihova složena i skupa koncentracija, da bi se omogućilo korišćenje; zbog velike rasutosti po prostoru, korišćenje takvih obnovljivih energetskih resursa

povezano je sa većim specifičnim utroškom drugih materijalnih resursa (čelika, aluminijuma, bakra, stakla, plastike, betona, itd.), do kojih se dolazi utroškom velikih količina energija, tako da je njihova ukupna neto energetska dohodovnost dosta mala;

energetske analize pokazuju da neki neopravdano hvaljeni uređaji za proizvodnju električne energije (npr. solarne elektrane, ali i mnogi vjetrogeneratori) ne uspijevaju da tokom čitavog relativno kratkog vijeka eksploatacije vrate primarnu energiju koja je utrošena za njihovu izradu, čime postaje besmislen atribut da se radi o ''obnovljivoj'' energiji;

za neke obnovljive resurse, kao što je npr. bioenergija, troši se velika količina druge energije (nafte) za proizvodnju i sakupljanje biomase, što se začuđujuće često previđa;

neki obnovljivi resursi (vjetar, energija Sunca) vremenski su vrlo promjenljivi, tako da njihovo korišćenje ne smanjuje potrebnu instalisanu snagu drugih elektrana, tako da svaki takav izvor mora da bude dupliran i sa odgovarajućom klasičnom elektranom, čime se samo povećava pritisak na sve materijalne resurse;

korišćenje nekih obnovljivih izvora nije prihvatljivo sa gledišta očuvanja životne sredine, jer se troši i/ili obezvrjeđuje veliki prostor, odnosno, moraju se pojačano koristiti prljave tehnologije za dobijanje materijala koji su potrebni za njihovo korišćenje.

4.4. Regulatorni sistem u BiH Bosna i Hercegovina ima veoma složen regulatorni sistem tržišta električne energije zahvaljujući kompleksnoj političkoj strukturi. Državna regulatorna komisija je nezavisna agencija Bosne i Hercegovine i ima nadležnost nad prenosom električne energije, radom prenosnog sistema i nad međunarodnom trgovinom električnom energijom za teritoriju cijele BiH. Sa druge strane, Regulatorna komisija za električnu energiju u Republici Srpskoj (REERS) ima glavno ovlaštenje za izdavanje i obnavljanje licenci za

Tel: +387 59/




proizvodnju, distribuciju i snabdjevanje, kao i trgovinu električnom energijom, građenje velikih elektroenergetskih objekata na teritoriji Republike Srpske. Veoma slična regulatorna komisija postoji i za Federaciju BiH. Konačno, nezavisni operator sistema NOS BiH je organizovan kao korporacija i vlasnici su Federacija BiH i Republika Srpska. Svi proizvođači u Republici Srpskoj bi trebali obezbjediti struju tarifnim potrošačima na prvom mjestu, samo višak električne energije bi se trebao prodavati na slobodnom tržištu (odnosno biti izvezen). Počevši od 2006. za svakog proizvođača električne energije utvrđena je regulisana tarifa, jedinstveno ili sa dvije komponente tarife, pokrivajući amortizaciju uključenih resursa, fiksnu novčanu cijenu i promjenjivu cijenu. Zahtjevana amortizacija za resurse je ograničena i ne može premašiti cijenu duga, koliko god značajno bila povećana jer državno vlasništvo u Gacku pada ispod većinskog. Član 51, stavka 2 Pravilnika o tarifnom sistemu precizira da svi proizvođači u Republici Srpskoj trebaju snabdjeti tarifne potrošače električnom energijom u skladu sa javnom obavezom u proporciji sa planiranom proizvodnjom unutar balansa električne energije. Drugim riječima, samo višak proizvodnje može biti prodat tarifnim potrošačima i biti izvezen. Prema regulatornoj komisiji za el. en. Republike Srpske, svi potrošači će postati kvalifikovani počevši od 2015., kao što bi i tržište trebalo postati slobodno i deregulisano. 4.5. Strateški ciljevi razvoja Elektroprivrede RS Osnovni strateški ciljevi razvoja elektroprivrede u Republici Srpskoj su sljedeći: Rekonstrukcija, revitalizacija i modernizacija distributivnih, prenosnih i proizvodnih

energetskih postrojenja i objekata i dovođenje sistema u funkciju samostalnog rada u skladu sa novim geopolitičkim okruženjm;

Modernizacija postojećeg i uvođenje novog savremenog informaciono - upravljačkog sistema sa ciljem povećanja efikasnosti rada i vođenja elektroprivrede;

Izgradnja novih prenosnih i proizvodnih elektroenergetskih kapaciteta prema dinamici usklađenoj sa porastom potrošnje električne energije i realizacijom plana revitalizacije postrojenja;

Priprema i realizacija projekta u oblasti vlasničke transformacije i prestruktuiranje elektroprivrede u skladu sa novim društveno - ekonomskim prilikama i uslovima za rad sistema po standardima Evrope;

Uvođenje snažnijih ekonomskih kriterija u rad elektroenergetskog sistema kako bi se postigli bolji finansijski i ekonomski efekti sistema u cjelini, uz izbjegavanje situacija da se vrši prodaja električne energije po cijenama zanatno nižim od proizvodnih cijena.

Dinamički rast proizvodnje uglja i električne energije ostvarivan je kontinualno u cijelom razdoblju poslije drugog svjetskog rata (osim neposredno u vremenu građanskog rata u BiH), zahvaljujući naporima da se intezivira proces industijalizacije i u što bržem roku

Tel: +387 59/




ublaži nasleđe ekonomske zaostalosti. U posljednim decenijama, pred građanski rat u BiH, društveni proizvod rastao je po prosječnoj stopi od 4% do 6%. Upoređujući proizvodnju, koja se trenutno ostvaruje, sa proizvodnjom koja se prethodno ostvarivala i proizvodnjom u drugim sličnim područjima, a imajući u vidu raspoloživost prirodnih resursa, može se konstatovati da i dalje ostaju velike mogućnosti za dinamičko povećanje privrednog razvoja u cjelini. Bitan elemenat strategije je utvrđivanje redosleda izgradnje energetskih objekata do 2020. godine, na osnovu čega će se definisati i srednjoročni programi izgradnje. Osnovni parametar za izbor objekata i redosljed izgradnje uzeta je energetsko - ekonomska vrijednost (B/C) svakog objekta i pokrivanje prognozne potrošnje uz planirani stepen sigurnosti (95%) u cijelom planskom periodu. Razmotren je i dopunski kriterijum vezan za posledice deficitarnosti izvora električne energije u zapadnom dijelu Republike Srpske i pouzdanost snabdijevanja energijom ovog područja. Uvažavanjem dodatnog kriterijuma o prostornoj uravnoteženosti proizvodnje električne energije, uvažen je jedan od veoma značajnih faktora iz grupe indirektnih pokazatelja rentabilnosti investicionog ulaganja. Drugim riječima, uzeti su u obzir efekti koji se reflektuju van elektroprivrede u ostalim proizvodnim i uslužnim djelatnostima. Ovdje je riječ o negativnim efektima na razvoj i poslovanje određenih djelatnosti, koji dolaze do izražaja učestalim prekidima i nesigurnim napajanjem električnom energijom posebno u vanrednim prilikama. Energetske analize su pokazale da se planirani porast potrošnje električne energije izjednačava sa mogućnostima proizvodnje postojećih elektrana (TE i HE) u Republici Srpskoj zaključno sa 2010. godine, uz planirani stepen sigurnosti snabdijevanja potrošača od 95%. Do kraja razmatranog planskog perioda (2020. god.) potrebna je ukupna garantovana snaga novih elektrana za podmirenje potrošnje po osnovnoj varijanti od 614 MW. Na osnovu toga za zadovoljenje potreba u Republici Srpskoj do 2020. god. trebalo bi pustiti u pogon jedinice termoelektrana ukupne snage od 785 MW ili hidroelektrane sa ukupnom prosječnom proizvodnjom od 3.400 GWh/god. i garantovanom snagom od 614 MW. 4.6. Analiza i procjena tražnje Kao rezultat napora Evropske Komisije da se stvori standardno, otvoreno tržišno okruženje, tržište Jugoistočne Evrope nudi mogućnosti za investitore i očekuje se da postane funkcionalno i efikasno. Tržište Jugoistočne Evrope je srednjeročno perspektivno za ulaganje s obzirom da se može očekivati porast cijena iz razloga što se dugi niz godina nisu gradili energetski objekti i zbog tehničkog stanja postojećih proizvodnih jedinica, te velikog udjela električne energije proizvedene u hidrotermoelektranama. Iako tržište Jugoistočne Evrope obezbeđuje dovoljno energije za sopstvene potrebe, a i izvozi je, čitav region bi mogao postati zavisan od uvoza počevši od 2015. do 2020. godine, ukoliko ne dođe do velikih ulaganja i rekonstrukcije postojećih postrojenja. Da bi proširili unutrašnje energetsko tržište Evropske Unije na regiju Jugoistočne Evrope, Ugovor o energetskoj zajednici je potpisan 25. oktobra 2005. u Atini gdje je Bosna i Hercegovina bila potpisnica među Evropskom Unijom i drugim partnerima Jugoistočne Evrope - Hrvatskom,

Tel: +387 59/




Srbijom, Crnom Gorom, Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom, Albanijom, Rumunijom, Bugarskom i UNMIK-om u ime Kosova. Bosna i Hercegovina je izložila u Solunu prvog aprila 2006. godine, zajedno sa drugim potpisnicama, da potvrđuje ugovor. Predviđamo da će do kraja 2015. godine tržište električne energije Jugoistočne Evrope postati funkcionalno i efikasno kao rezultat napora Evropske Komisije da stvore standardno, deregulisano tržište. Cijela regija Jugoistočne Evrope bi se trebala kretati u nivou cijena 2-6 EUR/MWh iznad indeksa lajpciške berze električne energije (EEH) cijene srednjeročno. Sadašnji «forvard» za 2009. godinu na lajpciškoj berzi se kreće na nivou cca 74 EUR/MWh s prognozom daljeg rasta. Zahvaljujući međupovezanosti i slobodnom tržištu u regiji Jugoistočne Evrope počevši od 2015., Cijela regija Jugoistočne Evrope bi se trebala kretati u nivou cijena 2-6 EUR/MWh iznad indeksa lajpciške berze električne energije (EEH) cijene srednjeročno. Sadašnji «forvard» za 2009. godinu na lajpciškoj berzi se kreće na nivou cca 74 EUR/MWh s prognozom daljeg rasta. Ova perspektiva je u skladu s današnjim cijenama koje polaze iz analize tržišta.

Slika 4.9. Ostvarene cijene na tržištu električne energije u Jugoistočnoj Evropi u 2007. god. Između 2015. i 2020. godine moglo biti bi izgrađeno do 8GW novog kapaciteta mimo objavljenog projekta realizacije do 2015. godine, bez značajnog smanjenja cijena snage ispod njemačkog nivoa cijene (EEH). Sa druge strane, lokacija novih izgradnji bi mogla igrati važnu ulogu u lokalnom formiranju cijena pojedine podregije. Činjenica je da i Bosna

Tel: +387 59/




i Hercegovina i Srbija pripadaju podregijama sa većim rizikom smanjenja cijena ukoliko sve nove izgradnje elektrana budu realizovane. Ovo je izazvano uglavnom zahvaljujući prilično ograničenoj međupovezanosti sa okolnim zemljama u poređenju sa velikim rezervama lignita i vodenog potencijala unutar regije. Očigledno je da će samo prvi investitori imati dobit od držanja tržišta i tako stvoriti barijere za stvaranje konkurencije. Postrojenja za proizvodnju električne energije u BiH se sastoji uglavnom od hidroelektrana ukupnog kapaciteta od 2095 MWe i termoelektrana Tuzle, Kaknja, Gacka i Ugljevika od 1780 MWe koje posjeduju zasebne elektroprivrede EBiH, ERS i EP HZ BiH. Potrošnja električne energije u Republici Srpskoj je u stalnom porastu poslije završetka rata. Stopa porasta potrošnje električne energije u Republici Srpskoj je preko 6% godišnje, a ista stopa se očekuje i u narednom periodu. Prema elektroenergetskom bilansu za 2008.god. potrošnja električne energije u Republici Srpskoj planira se na nivou 4.000 GWh, a proizvodnja na nivou 5.500 GWh. Države u okolini prije svega Crna Gora, Hrvatska, Srbija, Makedonija itd. imaju stalni deficit u poizvodnji i potencijani su kupci električne energije. Međutim, zbog velikih rezervi goriva i vodenog potencijala, određene regije bi mogle trpjeti zbog lokalnog viška kapaciteta i snižavanja cijene. Prema procjeni ČEZ-a realan je razvoj projekata u BiH koji je dat na slici 4.10.

Slika 4.10. Razvoj projekata u BiH do 2020. godine

Documents

Poglavlje 4 kon ANALIZA PRODAJNOG TRŽISTA