Embed Size (px)
Citation preview
1
HIDRAULIKA Dr Mirko Babi}
UVOD Savremena poljoprivredna tehnika ne mo`e da se zamisli bez velikog broja
razli~itih gasova i te~nosti koji se koriste u radu ma{ina ili ure|aja (vazduh, voda, ulje za podmazivanje, hidrauli~no ulje, gorivo...) ili se pak pomo}u ma{ina obavlja neka tehnolo{ka operacija sa fluidima (voda, vazduh, za{titna sredstva, |ubrivo, mleko, osoka...). Zbog ove ~injenice potrebno je poznavanje dela fizike u kome se prou~avaju te~nosti i gasove.
Te~nosti i gasovi se u fizici nazivaju jednim imenom – fluidi. Deo fizike u kome se prou~avaju fluidi naziva se mehanika fluida. Mehanika fluida je jedna od najstarijih nauka na{e civilizacije. Da bi se prou~avanje mehanike fluida sistematizovalo i olak{alo definisani su razli~iti modeli materije (fluida), koji su slu`ili nau~nicima da objasne fizi~ke pojave. Ipak, naj~e{}e se u klasi~noj mehanici fluida kristio model, po kome se smatra, da je fluid materija koja je neprekidna (kontinualna), pa je prema tome fluidni prostor potpuno ispunjen. Tako definisani model je doprineo obja{njenju velikog broja fizi~kih pojava koje se odnose na te~nosti i gasove.
Hidraulika je deo mehanike fluida koja se bavi nesti{ljivim fluidima. [ta to zna~i? Nesti{ljivi fluid je idealizovani fluid, koji ima takvu osobinu da mu se ne menja zapremina pod dejstvom spoljnih sila. Takvi fluidi u prirodi ne postoje. Me|utim, najve}i broj slu~ajeva u praksi je takav da se zapremina fluida ne menja u zna~ajnijoj meri. To se odnosi na skoro sve slu~ajeve te~nih fluida u ma{inama i ure|ajima. Kada su gasovi u pitanju, tako|e se praksi naj~e{}e javljaju slu~ajevi kada su promene pritiska male, tako da se uz malu gre{ku mo`e smatrati da se njihova zapremina, prakti~no, ne menja. Iako re~ ''hidraulika'' poti~e iz gr~kog jezika (hidro – voda), ovaj istorijski naziv je ostao da va`i bez obzira {to se u savremenoj mehanici fluida odnosi i na te~nosti i na gasove.
Treba ista}i da savremene poljoprivredne ma{ne i ure|aji skoro uvek imaju u sebi ili oko sebe fluide koji su bitni za rad. Naprimer, dizel motor je nezamisliv bez slede}ih fluida: gorivo, ulje za podmazivanje, rashladna te~nost, vazduh, ulje u filteru za vazduh i produkti sagorevanja.
Veliki zna~aj fluida name}e potrebu da in`enjeri poljoprivrede poznaju osnovne zakonitosti hidraulike zbog boljeg razumevanja rada poljoprivredne tehnike.
OSNOVNA FIZI^KA SVOJSTVA FLUIDA Fluidi su materije koje karakteri{e veliki broj razli~itih osobina. Ukratko }e
se objasniti neke od va`nijih osobina. Gustina je osobina koja je bitna za sve materije, a samim tim i za fluide.
Klasi~na fizika gustinu defini{e na slede}i na~in:
Vm
=ρ (kg/m3) (1)
2
gde je: m (kg) masa fluida, a V (m3) njegova zapremina.
Viskoznost je osobina koja je posledica athezionih sila u fluidu. Prilikom kretanja ~estica fluida jednih u odnosu na druge javljaju se sile koje se tome suprotstavljaju. Mera tog suprotstavljanja (otpora) je viskoznost. Viskoznost je razli~ita za pojedine fluide. Te~nosti imaju mnogo ve}u viskoznost od gasova. Viskoznost je vrlo bitna osobina od koje zavisi kretanje fluida. Ako je viskoznost ve}a potrebno je ulo`iti vi{e energije za kretanje. Viskoznost je veoma va`na i kod maziva. Konstruktori ma{ina preporu~uju ulja odre|ene viskoznosti, {to u u eksploataciji treba da se po{tuje, jer }e u protivnom do}i do nepravilnog rada i havarije ma{ine.
Sti{ljivost je osobina fluida koja pokazuje koliko se pod dejstvom spoljnih sila (pritiska) menja njegova zapremina. Sti{ljivost se izra`ava na slede}i na~in:
oVpV
s1
∆∆
−= (Pa-1) (2)
gde je:
∆V (m3) – promena zapremine fluida pod dejstvom promene pritiska, ∆p (Pa) – promena pritiska fluida koja izaziva promenu zapremine i Vo (m
3) – po~etna zapremina fluida. Pored navedenih osobina postoji veliki broj drugih osobina koje su bitne za
rad ma{ina, kao {to su: temperaturno {irenje, kapilarnost, napon pare, povr{inski napon itd.
STATIKA FLUIDA Statika fluida je deo mehanike fluida u kojoj se prou~avaju zakoni mirovanja
fluida. Hidrostatika je deo hidaulike u kojoj se prou~avaju zakoni mirovanja nesti{ljivih fluida. Hidrostati~ki problemi koji se naj~e{}e re{avaju u poljoprivredi su povezani sa skladi{tenjem te~nosti u rezervoare, stati~kim problemima u navodnjavanju i odvodnjavanju, hidrauli~kim cilindrima, hidrauli~kim presama, prblematikom plovnih objekata itd.
Zakon statike fluida primenjen u gravitacionom polju zemlje izra`ava se na slede}i na~in:
hgp ρ= (Pa) (3)
gde je: g (m/s2) – ubrzanje zemljine te`e, ρ (kg/m) – gustina fluida i h (m) – rastojanje posmatrane ta~ke od slobodne povr{ine fluida (dubina). Ako je u pitanju te~nost jedna~ina (j. 3) se koristi za izra~unavanje
hidrostati~kog pritiska u bilo kojoj ta~ki u te~nosti. Za ilustraciju primene jedna~ine statike fluida mo`e se posmatrati slu~aj prikazan na sl. 2. Hidrostati~ki pritisak te~nosti u ta~ki A (primer) se izra~unava po slede}oj jedna~ini:
3
hgphA ρ= (Pa) (4)
a apslutni (ukupni) pritisak u ta~ki A dobija se sabiranje pritiska na slobodnoj povr{ini te~nosti i hidrostati~kog pritiska:
aahAA phgppp +=+= ρ (5)
Na sli~an na~in mo`e se odrediti pritisak u bilo kojoj ta~ki unutar prostora te~nosti.
Sl. 1. Odre|ivanje hidrostati~kog pritiska (uz j.4 i 5)
Jedna~ina statike fluida u gravitacionom polju zemlje (j. 3) je osnova mnogih zakona statike fluida. Navode se slede}i:
− Slobodna povr{ina te~nosti je uvek horizontalna, − U jedinstvenom fluidnom prostoru u istoj horizontalnoj ravni pritisci su
jednaki, − Arhimedov zakon – sila potiska koja deluje na potopljeno telo deluje navi{e
i jednaka je proizvodu zapremine tela, gustine fluida i ubrzanja zemljine te`e. Arhimedov zakon je najstariji pisani zakon mehanike fluida (pre vi{e od 2000 godina) koji i danas va`i u izvornom obliku,
− Paskalov zakon – promena pritiska u jednoj ta~ki fluidnog prostora izaziva istu promenu pritiska u svim ta~kama istog tog jedinstvenog fluidnog prostora.
Hidrauli~na presa Hidrauli~na presa (sl. 2) je jedan od jednostavnijih primera kori{}enja
jedna~ine statike fluida u tehni~kim problemima. Hidrauli~na presa je ma{ina pomo}u koje se mo`e pomo}u male (na primer ru~ne sile) ostvariti veoma velika sila potrebna za ce|enje, presovanje, dizanje i sl.
Hidrauli~ka presa se sastoji od dva cilindra sa klipovima razli~itih pre~nika, cevovoda koji povezuje te cilindre (sl. 2). Malom silom F1 deluje sa na klip I. Povr{ina ~ela klipa je A1. Posledica dejstva sile na klip je pritisak p1, ~ija vrednost se izra~unava po slede}em izrazu:
1
11 A
Fp = (6)
4
U jednostavnijem slu~aju, kakav je prikazan na slici, ~elo klipa I i ~elo klipa 2 su u istoj horizontalnoj ravni. S obzirom da su cilindri spojeni cevovodom pritisci te~nosti na oba ~ela klipa, po jedna~ini statike fluida, su jednaki:
21 pp = (7)
Sl. 2. Hidrauli~na presa (1- cilindar I, 2 – cilindar II, 3 – klip I, 4 – klip II, 5 – cevovod,
6 – objekt koji se presuje, 7 – podloga) Dejstvo pritiska te~nosti p2 na klip II izaziva silu F2, koja deluje navi{e na
objekt koji se presuje. Ta sila je jednaka:
222 ApF = (8)
iz ~ega sledi:
2
22 A
Fp = (9)
Ako se zamene vrednosti pritisaka (j. 6 i j. 9) u jedna~inu (j.7) dobija se:
2
2
1
1AF
AF
= (10)
iz ~ega sledi:
11
22 F
AA
F = (11)
Pomo}u izraza (j. 11) mo`e se izra~unati sila kojom se pritiskuje objekt. Vidi
se da ta sila zavisi od veli~ina ~eonih povr{ina klipova i sile kojom se dejstvuje na klip I. Iz prethodnog proizilazi da se malim silama mogu izazvati veoma velike sile pritiska na objekt. Prethodni izrazi va`e za slu~aj da su klipovi u istoj horizontalnoj ravni. U slu~aju da to nije tako potrebno je korigovati izraz (j. 7) za
5
vrednosti razlike hidrostati~kog pritiska koja zavisi od visinske razlike ~eonih povr{ina klipova.
KRETANJE FLUIDA Prou~avanje kretanja fluida je ne{to slo`enije u odnosu na kretanje ~vrstih
tela. Osnovne zakonitosti mehanike fluida zasnovane su na dva najpoznatija zakona klasi~ne fizike: zakonu o odr`anju energije i zakonu o odr`anju materije. Naravno, kada je u pitanju poljoprivredna tehnika i uop{te poljoprivreda postoji veliki broj slu~ajeva kretanja fluida, bilo da je re~ o ma{ina ili ure|ajima.
Bernulijeva jedna~ina
Primenjuju}i op{ti fizi~ki zakon o odr`anju energije na kretanje fluida dobija
se poznata Ojlerova diferencijalna jedna~ina za kretanje fluida. Ona se odnosi na ustaljena (stacionarna) strujanja fluida. Re~ je, dakle, o kretanju fluida pri kome se, u svakoj ta~ki fluidnog prostora, tokom vremena ne menjaju veli~ine koje karakteri{u strujanje (brzina, gustina, pritisak). Ako se ova jedna~ina primeni na strujanja fluida u gravitacionom polju zemlje, dobija se poznata Bernulijeva jedna~ina koja glasi:
const2
2=++ gz
pvρ
(J/kg) (12)
gde je v (m/s) – brzina kretanja fluida, a z (m) – koordinata u pravcu navi{e.. Iz analize jedna~ine (j. 12) proizilazi njena struktura. Dimenzija (J/kg) ukazuje na to da je re~ o koli~ini energije po jedinici mase. Pojedini ~lanovi jedna~ine (j. 12) predstavljaju slede}e:
- prvi ~lan: 2
2v - koli~ina kineti~ke energije
- drugi ~lan: ρp
- koli~ina pritisne energije i
- tre}i ~lan: gz - koli~ina polo`ajne (geodezijske) energije.
Zbir koli~ina polo`ajne i pritisne energije predstavlja ukupnu potencijalnu energiju fluida. To zna~i da se u slu~aju kretanja fluida mo`e re}i da je zbir potencijalne i kineti~ke energije fluida konstantan du` strujanja.
Jedna~ina (j. 12) predstavlja brzinsku formu Bernulijeve jedna~ine. Ova poznata jedna~ina mo`e se pisati i u slede}im formama:
- pritisna forma: const2
2=++ gzp
v ρρ (J/m3) i (13)
- visinska forma: const2
2=++ z
gp
gv
ρ (J/N) (14)
Ako se Bernulijeva jedna~ina primeni na neku proizvoljnu cev (sl. 3) dobija
se:
6
22
22
11
21
22gz
pvgz
pv++=++
ρρ (J/kg) (15)
Prethodni oblici Bernulijeve jedna~ine odnose se na idealni fluid, odnosno
fluid pri ~ijem kretanju nema transformacije fluidne energije u toplotnu usled trenja. Kod realnog fluida to trenje postoji tako da pro{irena Bernulijeva jedna~ina glasi:
Hggzpv
gzpv
Σ+++=++ 22
22
11
21
22 ρρ (J/kg) (16)
gde je ΣHg – zbir svih gubitaka usled trenja du` strujanja. Ovi gubici nastaju usled viskoznosti fluida. Jedna~ina (j. 16) pokazuje da je ukupna koli~ina energije fluida u drugom preseku (2) jednaka ukupnoj koli~ini energije fluida u prvom preseku (1) umanjenoj za gubitke energije (ΣHg) koji su nastali zbog otpora strujanju od preseka 1 do preseka 2 (sl. 3).
Sl. 3. Proizvolja strujna cev (uz j.15 i j. 16.) (1 – prvi presek strujne cevi, 2 – drugi presek strujne cevi)
U slu~aju cevovoda, za koje se naj~e{}e i primenjuje Bernulijeva jedna~ina, u
prora~unima treba uzimati srednju brzinu fluida. Jedna~ina kontinuiteta Drugi va`an zakon klasi~ne fizike je zakon o odr`anju materije (mase). U
realnim uslovima rada poljoprivredne tehnike va`e zakoni klasi~ne fizike. Zakon ima jednostavan oblik:
m = const (17) Za slu~aj nesti{ljivih fluida koji se prou~avaju u hidraulici smatra se da je:
7
ρ ≈ const (18) Iz prethodnog sledi: Q = v A = const (19)
gde je:
v (m/s) - srednja brzina fluida u preseku cevi, Q (m3/s) – zapreminski protok fluida kroz cev i A (m2) – povr{ina popre~nog preseka cevi. Jedna~ina (j. 19) je jedna~ina kontinuiteta za nesti{ljive fluide. Za
konkretan slu~aj (sl. 4) jedna~ina glasi: Q1 = Q2 = Q3 = Q4 = A1 v1 = A2 v2 = A3 v3 = A4 v4 (20)
Sl. 4. Cev razli~itog preseka du` strujanja (uz j. 20) (1,2,3 i 4 – razli~iti popre~ni preseci cevi)
Uprethodnom primeru, u jedna~ini (j. 20), srednje vrednosti brzina fluida u
popre~nom preseku cevi. Srednja vrednost brzine fluida u cevima se defini{e na slede}i na~in:
AQ
v = (m/s) (21)
gde je: Q (m3/s) – zapreminski protok fluida kroz cevovod, a A (m2) – povr{ina pore~nog preceka cevi.
HIDRAULI^NE MA[INE Ma{ine su naprave u kojima se obavlja transformacija energije. Hidrauli~ne
ma{ine su ma{ine u kojima se obavlja transformacije fluidne (strujne) energije u neki drugi oblik ili obrnuto. Hidrauli~ne ma{ine se dele na:
- radne hidrauli~ne ma{ine i - motorne hidrauli~ne ma{ine. Radne hidrauli~ne ma{ine su one ma{ine kod kojih se neki drugi oblik
energije transformi{e u fluidnu energiju. Dakle, u radnim hidrauli~nim ma{inama
8
se energija dovodi (predaje) fluidu. O{tepoznati primer za ovu vrstu ma{ina je pumpa.
Motorne hidrauli~ne ma{ine su one ma{ine kod kojih se fluidna (strujna) energija transformi{e u neki drugi oblik. Ove ma{ine rade tako {to se na bazi iskori{}enja energije fluida, obi~no, pokre}e neki ure|aj. Primer za ovu vrstu ma{ina je hidrauli~ni ure|aj na traktoru (''hidraulik'').
Radne hidrauli~ne ma{ine Radne hidrauli~ne ma{ine su pumpe, ventilatori, kompresori i injektori. Ove
ma{ine se veoma razlikuju po veli~ini, konstrukciji, principu rada itd. Uobi~ajeno je da se dele po principu rada, i to na:
1. Hidrauli~ne turboma{ine, 2. Zapreminske hidrauli~ne ma{ine i 3. Strujne hidrauli~ne ma{ine. Hidrauli~ne turboma{ine se karakteri{u obratanjem radnog kola i
kontinualnim (ravnomernim) protokom fluida kroz nju. One se dele na: 1.Radijalne ili centrifugalne 2.Aksijalne ili osne i 3.Radiaksijalne ili dijagonalne. Radijalne ma{ine karakteri{e kretanje fluida od ose obratanja ka periferiji
radnog kola (sl.5a). U odnosu na ostale turboma{ine u ovim ma{inama predaje se ve}a koli~ina energije jedinici mase fluida, ali se posti`u manji protoci.
Aksijalne ma{ine karakteri{e prolaz fluida kroz radno kolo u pravcu koji je paralelan sa osom obratanja (sl. 5b). Ove ma{ine u odnosu na ostale turboma{ine posti`u ve}e protoke, ali je predata koli~ina energije jedinici mase fluida manja.
Sl. 5. Principijelne skice tipova turboma{ina: a- radijalna, b – aksijalna i c – radiaksijalna
(1 - ku}i{te, 2 – radno kolo, 3 – pogonsko vratilo; debelom crtkanom linijom ozna~eno je kretanje fluida)
9
Radiaksijalne hidrauli~ne ma{ine su po konstrukciji kombinacija raijalnih i aksijalnih ma{ina. Kod ovih ma{ina fluid se kre}e i u pravcu ose obrtanja i radijalno u odnosu na taj pravac (sl. 5c).
Prethodna pore|enja turboma{ina se odnose na ma{ine pribli`no istih gabarita (osnovnih dimenzija) i snaga pogonskih motora.
Zapreminske hidrauli~ne ma{ine ~esto se nazivaju klipnim ma{inama. Osnovna karakteristika ovih ma{ina je diskontinualnost protoka. Fluid na mahove prolazi kroz ma{inu. Fluid odre|ene zapremine, {to je posebna karateristika svake ma{ine, periodi~no prolazi kroz kroz ma{inu. Kod nekih tipova zapreminskih ma{ina diskontinualnost je izra`ena, dok je kod nekih tipova konstrukcionim re{enjem ubla`ena. Prema principu rada dele se na:
1. Linijska klipna ma{ina (pumpe, kompresori), 2. Klipno obrtne pumpe
2.1.Aksijalno obrtna klipna pumpa, 2.2.Radijalno obrtna klipna pumpa,
3. Membranska i klipnomembranska pumpa (primer: pumpa niskog pritiska na SUS motoru),
4. Zup~asta pumpa (primer: pumpa za ulje za podmazivanje SUS motora), 5. Vij~asta pumpa, 6. Krilna pumpa itd. Zapreminske ma{ine su ne{to manje prisutne u praksi, ali veliki je broj
slu~ajeva gde su one u prednosti nad turboma{inama. Strujne hidrauli~ne ma{ine su specifi~ne po koncepciji i nameni. One se
karakteri{u po tome {to se za pove}anje koli~ine energije fluida koristi energija nekog drugog fluida (sl. 6). Ove ma{ine se zovu injektori.
Sl. 6. Injektor
Injektor je hidrauli~na ma{ina koja, pored nazna~enog, slu`i i za veoma dobro, brzo i efikasno me{anje dva razli~ita fluida.
Karakteristike radnih hidrauli~nih ma{ina Osobine radnih hidrauli~nih ma{ina se iskazuju karakteristikama. Osnovne
karakteristike ovih ma{ina su:
10
- protok, - napor, - snaga za pogon ma{ine i - stepen korisnog dejstva ma{ine. Protok kroz hidrauli~nu ma{inu se iskazuje isto kao protok kroz cevovod. On
se mo`e iskazati na dva na~ina: - zapreminski protok Q (m3/s, m3/h, l/min...) i
- maseni protok •
m (kg/s, kg/h...) Napor ma{ine je koli~ina energije koja se predaje jedinici koli~ine fluida.
Sli~no kao kod Bernulijeve jedna~ine ova veli~ina se iskazuje na razli~ite na~ine: - napor H (m ili J/N) ili - jedini~ni rad ma{ine Y (J/kg) ili - totalni napor ∆p (J/m3 ili Pa). Me|usobna veza ovih veli~ina je: ∆p = ρ Y = ρ g H (22) Napor se mo`e iskazati kao razlika energije fluida na izlazu iz ma{ine i
energije na ulazu u ma{inu. Snaga za pogon ma{ine se odre|uje na osnovu prethodnih karakteristika:
ηρ HQ
Pg
= (W) (23)
gde je η (-) – stepen korisnog dejstva radne hidrauli~ne ma{ine, ~ija vrednost zavisi od tipa, konstrukcinih karakteristika i radne ta~ke ma{ine.
Motorne hidrauli~ne ma{ine Motorne hidrauli~ne ma{ine se ne{to manje upotrebljavaju u poljoprivredi. U
poljoprivrednoj tehnici zastupljene su slede}e motorne hidrauli~ne ma{ine: 1.Hidrocilindri, 2.Pneumatski cilindri i 3.Hidromotori. Hidrocilindri se klipne ma{ine koje energiju te~nosti (naj~e{}e hidrauli~no
ulje) pretvaraju u mehani~ku energiju pravolinijskog kretanja klipa. Primenjuju se na traktoru (''hidraulik''), na raznim poljoprivrednim ma{inama kao izvr{ni organi pogonjenih delova, na hidrauli~nim istovarnim platformama (istovar zrnastih poljoprivrednih materijala iz traktorskih prikolica i kamiona), hidrauli~ne dizalice u remontnim radionicama u poljoprivredi itd.
Pneumatski cilindri su po konstrukciji sli~ni hidrocilindrima, s tim {to se kao fluid koristi vazduh. Primenjuju se u pogonima dorade poljoprivrednih proizvoda kao izvr{ni organi automatskih regulacionih ili upravlja~kih sistema.
11
Hidromotori su ma{ine koje energiju fluida pretvaraju u mehani~ku energiju obrtnog kretanja radnih organa nekih ma{ina. Ove ma{ine se primenjuju na slo`enijim savremenim kombajnima raznih vrsta.
CEVOVODI Transport fluida se realizuje kroz cevovode. Transporta fluida se obavlja u
slu~aju da energija fluida u po~etnoj ta~ki transporta ve}a nego u krajnjoj. Ako to nije tako potrebno je ugraditi radnu hidrauli~nu ma{inu (pumpu, ventilator, kompresor ili injektor).
Cevovovodi su tehni~ki sistemi sastavljeni od cevi, cevne armature i pomo}nog materijala. Cevi mogu razli~itih dimenzija, a izra|uju se od veoma razli~itih materijala. Izbor dimenzija i materijala zavisi od svakog konkretnog slu~aja, odnosno od pritiska, hemijske agresivnosti fluida, protoka, gustine itd. osnovni elementi cevne armature su:
1.Cevni zatvara~i koji mogu biti: 1.1. ventili, 1.2. zasuni i 1.3. slavine. 2.Razvodnici 3.Cevno koleno 4.Muf (kratka cev sa narezanim navojem u unutra{nosti cevi) 5.Dupla nipla (kratka cev sa narezanim navojem na spolj{njem omota~u cevi), 6.Redukcija pre~nika (elementi koji slu`e za promenu pre~nika cevovoda), 7.Holender (element koji obezbe|uje rastavljivost cevovoda), 8.Prirubnica, 9.^ep, 10.Ventil sigurnost (obezbe|uje prekora~enje pritiska u cevovodu preko
dozvoljenog), 11.Filteri itd. Od pomo}nog materijala treba spomenuti zaptivne materijale raznih vrsta
koji obezbe|uju hermeti~nost cevovoda. LITERATURA [1] Bukurov, @.: Mehanika fluida, Fakultet tehni~kih nauka, Novi Sad, 1987.
s.491. [2] ^ugaev, R.R.: Gidravlika, Energoizdat, Leningrad, 1982. s. 672. [3] Markoski, M.: Cevni vodovi, Ma{inski fakultet, Beograd, 1989. s. 277. [4] Risti}, B: Pumpe i ventilatori, Nau~na knjiga, Beograd, 1990, s. 368. [5] Voronjec, K, Obradovi}, N.: Mehanika fluida, Gra|evinska knjiga,
Beograd, 1979, s. 336. [6] Vukovi}, V.: Hidropneumatska tehnika, Fakultet tehni~kih nauka, Novi
Sad, 1996. s.294. [7] [a{i}, M.: Transport fluida i ~vrstih materijala cevima, Nau~na knjiga,
Beograd, 1990. s.318.
