1. Pojam i svrha analize

Pojam ( od grčke reči: “analysis ) – znači rastavljanje ili rasčlanjavanje neke celi-ne na njene sastavne delove do stanja kada su dalje nedeljivi.

Svrha. Svrha analize u ekonomiji preduzeća jeste priprema materijala iz dukumentacije na osnovu koji će se moći stvoriti sud o stanju i poslovanju predu-zeća. Kako su podci o stanju i poslovanju sadržani u bilansima, najčešće se govorio analizi bilansa koja se zasniva na knjigovodstvenoj evidenciji, a kasnije i na statističkim evidencijama.

2. Predmet finansiske analize

Finansiska analiza se bavi istaživanjem, kvantificiranjem, deskripcijom i ocenom finansiskog stanja i uspešnosti poslovanja preduzeća. Informacionu podlogu za či-njenje finansiskih analiza su osnovni godišnji finansiski izveštaji: a.) Bilans sta- nja ili /imovinski bilans/, b.) Bilans uspeha ili /bilans rezultata poslovanja/, c.) bilans tokova gotovine /cash flow/ i d.) Aneks. Zbog različiti informacija koje svaki bilans daje samo nihovom komplementarnom /zajedničkom upotrebom/, moguće je dobiti kompletnu ocenu o položaju /stanju/ i uspešnosti poslovanja pred.Pored godišnji finanansiskih izveštaja i svaki pojedinačni knjigovodstveni račun-konto može biti predmet finansiske analize.

Različito tumačenje predmeta finansiske analizePošto se preduzeće smatra složenim, dinamičkim poslovnim sistemom, sva se vi-še insistira da predmet finansiske analize predstavlja kompleksno poslovanje pre-duzeća. Uvode se funkcionalne analize, kao analiza reprodukcionih radnih proce-sa, analizu oganizacije preduzeća, finansisko planiranje, kontrola i sl.Razni autori, kao Prof. dr. I. Vitez ovu prblematiku vidi kao “ poslovni programfinansiske analize” kroz analizu finansiske stabilnosti i analizom izdašnosti finansiskih sredstava / metodom solventnosti i cirkulacijom finansiski sredstava/Prof. dr. B. Benešić govori o “analizi finansiske funkcije” kroz analizu pribavlja- nja finansiskih sredstava svih vrsta / odnosno izvora/, analizu upotrebe finansiskisredstava /njihovog investiranja/, analizu upravljanja finansiskim sredstvima /no-včanog i kreditnog prometa/ i analizom sorovođenja finansiske politike /stabilnos-ti i likvidnosti/.Prof. dr. T. Stojanović još više proširuje problematiku finansiske analize. Jedan aspect je analiza finansiskog rezultata / kroz analizu: dobitka, rentabilnosti poslo-vanja, raspodelu dobiti i sl./. Drugi aspect je analiza obavljanja finansiske funkcije/ kroz analizu: izvora sredstava, vraćanja tuđih sredstava, troškova, finansiske si-gurnosti, osnovnih sredstava, radne snage i sl/.

3. Ciljevi i zadaci finansijske analize

Osnovni cilj i zadatak finansiske analize je upoznavanje s poslovanjem analiziranog premeta radi njegovog daljeg unapređenja /tj. povećanja produktivnosti, ekonomično-sti i rentabilnosti /. Da bi se to postiglo neophodno je predhodno pribaviti material /odnosno neophodne informacije: bilanse, izveštaje, k-ta i sl,/, vrstu i metode i oblike na-meravane analize.Faktori koji uslovljavaju uspešnost ostvarenja ciljeva finansiske analize su:- ličnošću koja vrši analizu;- vremenom koje je za to raspoloživo;- dokumentacijom koja je na raspolaganju:- okolnosšću pod kojom se vrši analiza.Ciljevi finansiske analize se dele na opšte i posebne.Opšti ciljevi finansiske analize: a.) ispitivanje i ocena finansiske siruacije i b.) merenje rentabilnost uloženog kapitala, kao i c.) pružanje svrsishodnih informacija određenim ko- rinicima.Posebni (parcijalni) ciljvi finansiske analize, određeni su zahtevima interni i eksternikorisnika raznih analitičkih izveštaja.

4. Vrste finansiske analize

Sa stanovišta analize poslovanja najpoznatije su sledeće vrste analiza:- kvalitativna i kvantitativne analiza.- statička i dinamička analiza,- kompleksna i parcijalna analiza.- interna i eksterna analiza,- stalna i povremena analiza,- analiza vrednosti.-4.1. Kvantitativna i kvalitativna analiza – Kvantitativna analiza se bavi merenjem ipraćenjem kvantitativnog/količinskog/ kretanja pojave i stanje analiziranog predmeta.Rezultati su joj: porast, smanjnje, stagnacija i sl.Kvalitativna analiza ima za predpostavku složenost predmeta analize. Razčlanjava ga i analizira njegovu strukturu i daje odgovarajuće zaključkr /sud/.4.2. Statička i dinamička analiza – Ova podela zavisi od toga da li se analiza konkre-nog predmeta posmatra s aspekta stanja/statički/ ili kretanja/dinamički/.Statička analiza se bavi ispitivanjem pojave ili stanja u trenutku njihovog uočavanjai obično se kvantitativno izražava. Predmet analize se posmatra na određeni dan. Ne-gativna strana statičke analize je u tome što ona neispituje kretanje pojave ili stanja, pa ne može uočiti tendenciju razvoja ili stagnacije i stoga njeni zaključci nisu pouzdani.. Dinamička analiza ispituje pojave ili stanja u kretanju, odnosno u određenoj vre-menskoj dimenziji. Značaj dinamičke analize je prvenstveno u pouzdanosti donoše-nja ispravnih odluka.4.3. Komplesna i parcijalna analiza –

11. Racio analiza u fnkciji finansiske analize

Osnovni finansiski izveštaji se analitički ispitivaju putem raznih metoda i instru-menata finansiske analize, a najčešće:- metodom racio brojeva (racio analiza),- analiza pomoću neto obrtnog fonda.- analiza bilansa tokova gotovine (“cash flow” analiza),- analiza bilansa tokova finansiskih sredstava (“funds flow” analiza)Racio analize – se najčešće koriste prilikom analiziranja -a.) finansiskog položaja ili krvne slike preduzeća ( informacioni osnov su pokazatelji bilansa stanja ) i - b.) uspešnosti posovanja (informacioni osnov su pokazatelji bilansa uspeha ). odnosno:

- pokazatelji Bilansa stanja – a k t i v a /imovina-sredstva/ p a s i v a/ izvori imov-sredst/

Obrtna sredstva: - zalihe - krat. potraž. i plasm - novac i har. od vred.

Kratkoročne obaveze - dobavljači - krat. kred

- ost. krat. obavez

Stalna sredstva: - osnovna sredstva /zemlj. građ. oprem i sl/

- nemater, ulaganja / upis osniv.uloga-akcija/ - dugor. fin. plasmani / dugoroč. dati zajmovi/

Dugoročni izvori: - kapital /osnovni + nears. dobit/ - dug. Kred. i zajmov

NOF - /Neto obrtni fond/NOF = Kad dugoročni izvori u 100% iznosu “pokriju” /izfinansiraju/ stalna sredstva, pa preostali deo se koristi za finansiranje obrtnih sredstava, što je za preduzeće mno-go povoljnije, nego angažovati neke od krat. izvora-obaveza.Na osnovu metodologije finansiskog položaja preduzeća rađene po osnovu pokazate-lja iz Bilansa stanja dobijamo kvalitetne analize, kao:1. analiza kratkoročne finansiske ravnoteže,2. “ dugoročne “ “,3. “ neto obrtnog fonda,4. “ visine, structure I dinamike sredstava,5. “ “ “ “ izvora sredstava.Likvidnost ili kratkoročna finansiska ravnoteža

. . . o pokazateljima iz finansiske analize. . . .

I. Profitabilna stabilnost preduzeća – se ocenjuje putem sledeći bilansni pokazatelja:

a. / Dobit x 100 = 6,52 (podatak iz BU) Poslovna sredstva ( podatak iz BS)Dobijeni rezultat od 6,52 nam govori o koeficijentu oplodnje angažovanih poslovnihsredstava u periodu posmatranja. Odnosno na svaki 100 din. angažovanih poslovnih sredstava, preduzeće ostvaruje dobit od 6,52 din.

. b. / Dobit x 100 = 9,05 ( podatak iz BU) Ukupan prihod ( podatak iz BU) Dobijeni rezultat od 9,05 nam govori o profitabilnosti ukupnog prihoda /profitnoj margini/, odnosno koliko je čiste dobiti na svaki 100 din. ostvarenog ukupnog prihoda.

c. / Dobit + amortizacija x100 = 12,4 (podaci iz BU) Poslovna sredstva ( podatak iz BS)Dobijeni rezultat od 12,4 /ili stopa reproduktivne sposobnosti/ nam govori kojim tempom ili za koliko godina bi sa dobijenom stopom se reprodukovala /zanovila/ anga- žovana poslovna sredstva / u konkretnom slučaju za 8 godina (100:12,4)/.

II. Operativna sposobnost preduzeća – se ocenjuje koz sledseće bilansne pokazatelje:

a. / Ukupna obrtna sredstva ( podatak iz BS) = 1,25 ( na prim.) Ukupne kratkoročne obaveze ( podat.iz BS) > . . . ciljni standard ovog pokazatelja je ( = ili > od 1), odnosno da kratkoročne obaveze imaju “pokriće” u raspoloživim obrtnim sredstvima, a ne da “finansiraju pored obrtni i stalna sredstva” b. / Ukupan prihod ( podatak iz BU) = 1,62 ( naprim.) Poslovna aktiva (podatak iz BS) . . . pokazatelj nam govori o doprinosu poslovne aktive u ostvarivanju prinosni prihoda,Odnosno na svaki dinar angažovane poslovne aktive ostvaruje se 1,62 din. ukupni priho-da. Što u poređenju sa sličnim preduzećima u ovoj delatnosti ja /ne/povoljno.

III. Finansiska stabilnost preduzeća – se ocenjuje kroz bilansne pokazatelje:

a./ sostveni kapital ( podatek iz BS) = 0,62 ukupna pasiva (podatak iz BS)

. . . je pokazatelj koji izražava odnos “vlasništva”preduzeća nad ukupno raspoloživomimovinom-pasivom. U ovom slučaju uk. raspolož. imovina je 62 % u “vlasništvu” pred. a38 % u obavezama tuđih lica.

b. / dobit + amortize. + mater. rezervisanja ( podaci iz BU ukupne kamate (p0daci iz BU). . . Pokazatelj nam govori o /ne/uspešnosti angažovanja tuđih izvora finansiranja u ost-varivanju reproduktivnih sredstava, odnosno da na svaki dinar plaćenih troškova kamatapreduzeće ostvaruje xx dinara sredstava za reprodukciju.

IV. / Finansisko stanje preduzeća - se ocenjujekroz likvidnost, kreditnu sposobnost i kreditnu zaduženost

Likvidnost I stepena: Gotovina + hartije od vrednosti ( podaci iz BS)( ili Trenutna likvidnost ) Kratkoročne obaveze ( podaci iz BS) . . . ciljni standard dobrog pokazatelja je da je = ili > od 1.

Likvidnost II stepena: Obrtna imovina - Zalihe. ( BS )( ili Tekuća likvidnost) Kratkoročne obaveze (BS ) / ili samo: Kupci : Dobavljačima /

. . . ciljni standard dobrog pokazatelja je da je = ili> od 1.

Likvidnost III stepena: Ukup. obrtna sredstva (podaci iz BS)( ili Opšta likvidnost) Ukup. kratkroč. Obaveze ( podaci iz BS)

. . . ciljni standard je dobrog pokazatelja je da je = ili > od 1.

Stepen pokrića obrtnih sredstava: Kapital + dugor. rezervis. + dug. krediti ( pod. iz BS) Obrtna sredstva ( pod. iz BS)

. . . Ovaj pokazatelj nam daje odgovor da li preduzeće ima neto obrtni fond, odnosno da li i koliko obrtnih sredstava se fina- nsira iz trajnih dugoročnih izvora. Ovaj pokazatelj je komplementaran pokazatelju:

Stepen pokrića stalnih sredstava: Kapital+dugoroč. rezervisanja +dug. Krediti (BS) Stalna sredstva (BS)

. . . ciljni standard i zlatno pravilo fin. politike i pokazatelj kreditne sposobnosti je da stalna sredstva budu izfinansirana /”pokrivena”/ dugoročnim trajnim izvorima. Viškom, faktički neto obrtnim fondom bi se finansirala obrtna sredstva

. . . iz knjige “ Finansiska analiza” . . . /od str.120 - - -/

12.1. Kratkoročna finansiska ravnoteža – racio likvidnosti

Ispitivanje kratkoročne finansiske ravnoteže izražava se kroz likvidnost preduzeća.Likvidnost je ustvari sposobnost redovnog plaćanja dospelih obaveza. Ona je bitna zafinansisko upravljanje i određivanje samog finansiskog položaja preduzeća. Kao meru platežne sposobnosti preduzeće koristi više racija:

a.) Racio opšte likvidnosti je odnos između obrtnih sredstava i kratkoročnih obavezai izračunava se formulom: ROL /racio opšte likvid./ = Obrtna sredstva Kratkoroč. obaveze Dobijeni broj nam govori sa koliko dinara obrtnih sredstava je pokriven svaki dinar krat-koročnih obaveza. Ako je dobijeni rezultat manji od 1, likvidnost je nezadovoljavajuća,odnosno ako su kratkoročne obaveze veće od obrtnih sredstava, znači da se jedan njen deo /višak iznad obrtni sredstava/ koristi za finansiranje stalnih sredstava/imobilizacije/.Zato je donji limit ovog racija 1. Američke banke u analizi svojih klijenata ciljaju da ovajodnos bude 2 : 1 /odnosno da su obrtna sredstva dva puta veća od kretk. obaveza/, što je nerealno sobzirom da su preduzeća iz različiti delatnosti, različitost koeficijenata obrta i sl. proble-ma. Zato kod tedtiranja ovog racija, dodatno treba ispitati:

- strukturu obrtnih sredstava ( odn. gotovine, potraživanja i zaliha);- kojeficijent obrta zaliha (dani vezivanja zaiha i proseč. period konverzije /pretva-varanja / zaliha u gotovinu);.- kojeficijent obrta kupaca (ili prosečni period naplate potraživanja od kupaca);- struktura kratkoročnih obaveza prema rokovima dospeća ( na koji su rok odo-breni krat. krediti, rok kada se moraju platiti obaveze dobavljačima, državi porezi i sl)

b. Racio reducirane likvidnosti je stroži metod ocenjivanja likvidnosti, jer su obrt-na sredstva u brojitelju reducirana za iznos zaliha, kao najnelikvidnijem delu obr- tne i utvrđuju se po formuli:

RRL /racio reducirane likvid/ = a.) Obrtna sredstva – zalihe Kratkoročne obaveze ili b.) Tek. potraž. + kratk. plasm. + gotovina Kratkoročne obavezeDobijeni broj u obe formule ako je 1 ili oko 1 se smatra zadovoljavajućim-ciljnim. Ako je znatno veći od jedan može značiti preteranu likvidnost i opasnost za rentabi- lnost i nedovoljnog investiranja ili znatno manju od 1 što je znak opasnosti od nelik-vidnosti.Ako je Gotovina najlikvidniji deo obrtne imovine, onda su potraživanja od kupacadruga po redu najlikvidniji deo obrtne imovine, ali i ovaj pokazatelj treba dodatnotestirati u smislu:- klasifikacije kupaca po rokovima dospeća za naplatu;- ocenom njihovog boniteta;- koeficijenta obrta I prosečnog vremena naplate.

c.) Racio pokrića tekućih obaveza tekućim potraživanjima i gotovinom -je tđ.jedan od pokazatelja platežne sposobnosti preduzeća, a izražava se sledećom formulom:

RPTO /Racio pokrića tekući obaveza tekućim potraž. i gotov./: = Tekuća potraživanja + Gotovina Tekuće obavezeCiljni broj u rezultatu bi trebao biti 1 ili > od 1.

d.) Racio gotovinske likvidnosti:- luži za merenje tz likvidnosti prvog stepena, a ra-čuna se po formuli:

RGL /racio gotovinske likvid/ = Gotovina /sred.tek.rn. + blagaj.+ hart. od vred./ Dospele obaveze /obaveze koje se dospele za plaćanje./Ciljni rezultat ovog odnosa je tđ. 1 ili > od 1, što govori o dobroj platežnoj sposobnosti preduzeća.

12.2. Racio dugoročne finansiske ravnoteže

Finansiska ravnoteža na dugi rok je obezbeđena kada su dugoročno angažovana sredstvau konkretnom preduzeću izfinansirana /prekrivena/ dugoročnim izvorima sredstava. tj. kada je zadovoljena jednačina:

Stalna imovina + zalihe = Kapital + Dugoroč. rezerv + Dugoroč. kreditiZa ispitivanje i ocenu dugoročne finansiske ravnoteže, koriste se sledeći racio brojevi:

a.) Racio dugoročnog finansiskog ekvilibrijuma:

Dugoročni izvori / Kapital + Dugoročna rezervizanja + Dugoročni krediti-zajmovi/ Dugoročno vezana sredstva /Imobilizacija,odnos. stalna sredstva + Zalihe/

Ciljni rezultat ovog racija je 1 ili > od 1 čime je uspostavljena dugoročna finansiskaravnoteža i zadovoljeno zlatno bilansno pravilo.Ako je manje od 1 ravnoteža je narušena i izlaz treba tražiti u bržoj konverziji zaliha u likvidnije stanje.

b.) Racio pokrića imobilizacije dugoročnim kapitalom