Pojmovno odredjenje etike kao nauke o moralu

FAKULTET ZA MENAXMENT

NOVI SAD

S E M I N A R S K I R A D

IZ PREDMETA "POSLOVNA ETIKA"

NAZIV SEMINARSKOG RADA:

" POJMOVNO ODRE\EWE ETIKE KAO NAUKE O MORALU"

Mentor: Student: prof dr Radenko S. Kruq Jovanovi} Zoran 136/03-III


NOVI SAD

Blace, 2004.

САДРЖАЈ

САДРЖАЈ 2

1. КРАТАК ПРЕГЛЕД РАЗВОЈА ЕТИЧКЕ МИСЛИ 3

2. ТЕРМИНОЛОШКА И ФОРМАЛНА ОДРЕДБА ЕТИКЕ 9

3. ОСНОВНА ЗНАЧЕЊА РЕЧИ МОРАЛ 11

4. ОСНОВНИ ОБЛИЦИ ИСПОЉАВАЊА МОРАЛА 13

5. ОПШТА, УВОДНА ОДРЕДБА МОРАЛА 17

2


NOVI SAD

6. ЗАДАЦИ ЕТИКЕ И ПОДЕЛА ЕТИКЕ НА ГРАНЕ 19

7. ПИТАЊЕ НАУЧНОГ СТАТУСА ЕТИКЕ 22

ЗАКЉУЧАК 24

ЛИТЕРАТУРА 26

1. KRATAK PREGLED RAZVOJA ETIЧKE MISLI

Ovde ћeмo dati jedan kratak osvrt na razvoj etiчke misli

kroz istoriju, od antiчke kulture do danaшњih dana. Sam

pregled razvoja etiчke misli daћemo kroz misli nekih od

najveћih i najznaчajnijih filozofa1.

Pindar kao glavne vrline, izvodi iz poboжnosti:

1 Dirkem, E. : O podeli druшtvenog rada, Beograd 1972, str. 82

3


NOVI SAD

razboritost, obazrivost, mudrost, pravednost i odrжavaњe

mere.

Euripid smatra da iako se bogatstvo smatra za najviшe dobro,

ono je nepostojano i nepraviчno pa samo po sebi ne donosi

sreћu. Po њemu viшa i postojanija dobra od bogatstva su:

vrlina, sposobnost, plemenitost, prijateљstvo, зdravo

potomstvo, slava otaџbine. Slava, kao jedini oblik relativne

besmrtnosti, jeste najviшa moralna vrednost i najveћa

nagrada za napor i жrtve.

Heraklit je borbу proglasio za naшelo жivota i prvi objavio

da dobro i zлo jesu jedno. To bi znaчilo da nema apsolutno

postojanog morala, veћ da je on, u zavisnosti od druшtvenog

razvitka, razliчit u razliчitim vremenima i krajevima. Kako je

moral u neprestanom meњaњu, to etiчke noвиne iмaju

relativno, a ne apsolutno obele`je.

Po Demokritu najviшe dobro je blaжenstvo, koje se

sastoji u trajnoj duhovnoj vedrini koja se postiжe odrжavaњem

mere, ispуњavaњem duжnosti i radom, naporoni.

On prvi govori o svesti kao najviшem moralnom

dostignuћu. Drжava kojom se vaљano upravљa najveћa je

zaшtita graђana, ali kada je uprava pokvarena onda sve

propada.

Protagora je uчio da kao шto nema apsolutnog saznaњa,

tako nema ni apsolutnih etiчkih istina i vrednosti. Etiчke

norme nisu nepromenљive i veчne, nego se neprestano

4


NOVI SAD

meњaju s razvitkom жivota i чovekova iskustva, jer чovek je

merilo etiчkih kvaliteta i vaжeњa. Њegova etika je

antropocentriчka jer je чovek u centru њegovih filizofskih

posmatraњa.

Sokratova etika se zasniva na tri formalna i tri

materijalna principa.

Prvi formaлni princip kaè da je vrlina znaњe, drugi - da

sve vrline, ukoliko su naravno znaњe чine jedinstvo i treћi - da

je vrlina postiìva, jer se moжe nauчiti. Prvi materijaлni princip

je saznaњe dobra, samousavrшavaњe drugi, a blaжenstvo

treћi. Sokrat se zaлagao za vladavinu duhovne i moraлne elite.

Platon smatra da ideja dobra, stoji na samom vrхu, da je

ona iznad prirodnih zakona i iznad biћa. Prava vrednost жivota

sastoji se u pomeшanosti чulnog zadovoљstva i umne

delatnosti, u takvom spoju da umna ima vlast nad

zadovoљstvom.

Aristotel svoje etiчko u~ewe zasniva na zapaжaњima iz

bogate stvarnosti moralnog жivota. Po њemu etiчko saznaњe

ima svoj izvor u razumu i iskustvu. Њegovo delo je okrenuto

proseчnom чoveku, a ne duhovnoj i moralnoj eлiti i istiчe da

od samog чoveka zavisi dali ћe postiћi vrlinu i tako postati

sreћan. Centraлno mesto u њegovoj etici zauzima љudsko

dobro, a ne Platonovo dobro po sebi. Postizaњe potpunog

жivota i blaжenstva kao najviшeg dobra je moguћe tek u

zajednici, a ta zajednica je drжava, pa je stoga чovek politiчko

5


NOVI SAD

biћe; ono шto je etika pojedincu, to je politika zajednici2.

Drжava je za њega savrшeno љudsko druшtvo, чiji je najviчi

zadatak moralno vaspitavaњe graђana. Ciљ moralnog

vaspitavaњa nije upravљaњe ni sluшaњe, veћ najboљi жivot. Za

њega ekonоmska dobra imaju etiчku vrednost jer sluжe

odrжavaњu jedinke i socijalnоg organizma. Pa ipak, sticaњe

materijalnih dobara, odnosno bogatsva nije najviшe dobro.

Po Karneadu pravo i pravednost meњaju se u skladu sa

klimatskim, antropogeografskim i druшtveno-privrednim

prilikama, a to vaжi i za pojmove dobra i zla. Karnead smatra

da nema apsolutnog dobra i apsolutnog zla, jer bi u toм

sluчaju jedan isti postupak svim љudima mоrao biti dоbar i

pravedan ili moralno negativаn i sramotan.

Epikur vidi svrhu жivota u telesnim i duhovnim

zadovoљstvima. On ne smatra raskошni жivot za zadovoљstvo

veћ staњe u kome je telo bez bolova a duшa bez uznemireњa.

Po њemu duhovna zadovољstva veћa su od telesnih, kao шto

je za њega i pojedinac vaжniji od drжave. Najveћe dobro za

Epikura je uvi|avnost.

Zenon pored Epikurove uvi|avnosti uvodi joш i

razboritost, hrabrost, i pravednost. On svrhu жivota vidi u

skladnom жivotu. Jedina i najviшa apsolutna vrednost kako on

smatra je moraлnо dоbrо. Seneka je prvi koji je govorio o

savesti kao жivoj moћi, a osnovna ideja u њegovoj etici bila je

2 Dirkem, E. : O podeli druшtvenog rada, Beograd,1972, str. 82

6


NOVI SAD

ideja чoveшtva. Za њega je najviшe dobro harmonija sa samim

sobom.

Klement Aleksandrijski, kao crkveni otac govorio je o

slobodi, kao neophodnom preduslovu radi prosuђivaњa

moralnosti љudskih postуpaka. Prema њegovom tvrђeњу

neslobodni postupci ne podleжu nikakvom sudu, jer su

iznuђeni pod pritiskom ili se dogaђaju iz neznaњa, pa se u toм

slu~aju o tim љudima ne moжe doneti nikakav sud.

Origen, koji je bio Klementov uчenik, je smatrao da

znaњe niчemu ne koristi, ako nedostaje vlastita vrlina. Za

њega samo poznavaњe istine i istinitog nije bila vrlina, jer

vrlina predstavљa liчno zadovoљstvo, a znaњe moжe prelaziti

sa jednog na drugog. Kako sam Origen kaжe da i oni koji

greшe ipak znaju шta je dobro a шta zlo, pa nastoje prikriti

svoja nedela. Jedno je poznavaњe dobra i zla a drugo vrlina,

jer moжe biti znaњa i bez vrline, pa, onda sledi da vrlina nije

poznavaњe dobra i zla, nego чiniti dobro i neчiniti zлo.

Baruh de Spinoza smatra da kada bi se љudi raђali

slobodni, oni ne bi obrazovali nikakav pojam o dobrome i

rђavom, dotle dok bi bilи slobodni3. Takoђe po њemu nijedna

stvar ne moжe za nas biti dobra ili rђava ako nema neчeg

zajedniчkog sa nama, pa ako se slaжe sa naшom prirodom

onda je dobra, a ukoliko je za nas r|ava utoliko nam je

suprotna.

3 Jovoviћ, D. : Politiчka ekonomija, Blace, 2002, str. 17

7


NOVI SAD

Џon Lok odbacuje uчeњe o univerzalnosti moralih pravila

i o њihovoj uroђeносti, уkазујући na znaчaj vaspitaњa u

formiraњu moralnih principa pojedinaca. On smатра да nema

moralnih principa koji bi bilи opшte prihvaћeni, jer љudi imaju

razliчите практичне principe, koji su rezultat razliчitih prirodnih i

druшtvenih usлova u kojiма живе.

Helvecijus smatra da zakonodavstvo koje нe polazi od

naчela javne dobrobiti, predstavљa узrok svih poroka i razlog

шto je nauka o moralu tako malo doprinela sreћi чoveчanstva.

Po њemu da bi se iskorenili poroci koji proizilaze iz

zakondavstva jednog naрoda neophodno je promeniti i samo

zakonodavstvo. Takoђe, on u neznaњu i gluposti vidi uzroke

bede i siromaшtva naroda.

Po miшљeњu Шarл Furijea posle invazije ekonomista,

nauka o moralu naglo je promenila miшљeњe dopuшtajuћi

љubav prema trgovini sa novim gesтom kojem se govori da se

neradi za slavu nego za novaц. Nastupilo je vreme vladavine

kapitala i vrednosti utemeљenih na wemu.

Robovaњe stvarima i beda љudske egzistencije dostiжu

svoj vrhunac u graђanskom druшtvu, u druшtvu koje je kao

svoje geslo istaklo zahtev za slobodom i jednakoшћu.

Razarajuћi hriшћansku etiku, kapitalizam je razvio svoj sistem

moralnih vrednosti, ukidajuћi stara boжanstva poklonio se

novim, jedan oblik potчiњenosti i potчiњavaњa zamenio je

drugim.

8


NOVI SAD

2. TERMINOLOШKA I FORMALNA ODREDBA ETIKE

Pre svega radi preciznijeg daљeg definisaњa pojmova

etike i morala, neophodno je objasniti same reчi pojam i

9


NOVI SAD

odredbu. Reч pojam i odredba mogu se uzeti u dva smisla.

Prvo u smislu opшtih karakteristika neke pojave i; drugo, u

smislu detaљnog, potpunijeg saznaњa o samoj sadrжini,

strukturi, sastavu nekih pojava, o њihоvim odnosima itd. U

prvom sluчaju, dati pojam i odredbu neчega znaчi ustvari dati

predhodni, opшti pojam i odredbu koji sluжe kao polaziшta za

daљa iскаziвaњa.

Pojam i odredba u smislu punijeg, sadrжajnijeg znaњa

mogu se dobiti tek kroz proces analize i naposletku, kao њen

rezultat.

Da bismo objasnili sam pojam etike moramo dati

takozvanu terminoloшku odredbu ili definiciju4. Reч etika je

grчkog porekлa i potiчe oд dva prvobitno vrlo srodna termina

etos i itos. Ovi termini su joш u Aриstotelovo vreme imali

razliчita znaчeњa. Dok je etos oznaчavao prvenstveno navikу,

naviknute, spoљaшњe, uobiчajene radњe, itos se odnosio

prvenstveno na unutraшњa, voљna, duшevna svojstva i odлike.

Kod nas je u XIX veku dugo u upotrebi bila reч naravstvenost,

ta reч je ruskog porekлa (nаravi - obiчaji). Danas je ova reч

zameњena latinskim izrazom moral koji opet, potiчe od reчi

mos-moris, шto znaчi i obiчaj i narav. Etika je dakle, nauka o

moralu ili etosu.

Sam termin etike i osamostaљeњe etike kao

posebne filozofske discipline, veзani su зa Aristotela koji je

4 Lukiћ, R. : Sociologija morala, Nauчna kњiga, Beograd, 1976 str.157

10


NOVI SAD

prvi uveo termin etike. Etika po њemu oznaчava raspraву o

moralu (o vrlini, dobru, sreћi i sl. kojom se utvrђuje sadrжaj tih

pojmova).

Aristotel je deleћi љudsku psihiчku delatnost na dve

oblasti: na razumski, logiчki, i nerazumski ili alogiчki deo

(hteњe, poжude) podelio i љudske vrline i umeшnosti koje tim

oblastima iдgovaraju. One koje odgovaraju razumskom delu

(znaњe, moћ shvataњa, pamet) nazvaна je dianoetiчkim

(intelektualnim), a one koje se odnose na alogiчki deо -

etiчkim (moralnim). U ovu drugu gруpu svojstava, odnosno

vrlina spadaju, na primer, hrabrost, ponos, umerenost i td.

Posledњu oznaku etiчki primenila je њegova шkola na

u~iteљeve spise koji tretiraju moral i konaчno na samu

disciplinu. Tako јe nastala reч etika.

Ovde smo izneli terminoloшku i formalu odredbu etike, a

da bismo dobili sadrжajnu odredbu etike, potrebno je da

govorimo o њenim zadacima u ispitivaњu morala, o њenim

metodama, kao i o њenom mestu meђu drugim naukama. Pre

negoli damo odredbu i definiciju samog morala, ukazaћemo

na neke osnovne naчine upotrebe samog termina moral u

svakodnevnom жivotu kao i na sastavne elemente ilи oblike

pojave morala5.

5 Fukujama, F. : Sudar kultura, Beograd (1997);

11


NOVI SAD

3. OSNOVNA ZNAÊWA REÎ MORAL

Reч moral je latinskog porekлa i poтiчe od reel mos-

moris, шto znaчi i obiчaj i naзиv. Reч moral upotrеbљavamo u

nekoliko znaчeњa ili smislova, a mi ћemo ovoм prilikom

navesti samо њena dva.

Prvo, reч moral ponekad upotrebљavamo u vrednosno -

neutralnom smislu. To чinimo kada zeлimo da oznaчimo

osobenost ponaшaњa nekog pojedinca, neke grupe ili neke

istorijske epohe, bez obzira na to da li govorimo o pozitivnom

ili negativnom, dobrom ili rђavom, uzdignutom ili

neuzdignutom ponaшaњu. Pa tako na primer govorimo o

moralnom liku nekog чoveka, o moralu u fуdbalskim

klubovima, o moralu u doba feudalizma иtd. misleћi pri tome

na ponaшaњe uopшte ( уkљuчujuћi pri tome i dobre i loшe

osobine ili pojave ). U ovom znaчeњu чesto se uzima izraz

moralitet ili pozitivni moralitet umesto reчi moral. Sve to u

smislu vaжeћeg, postojeћeg moraliteta.

Moralitet je reч latinskog porekla - moralitas - ono шto je

у skladу sa zahtevima morala (pomiшљeњe na srcu, radњa,

postupak), svojstvo slagaњa sa najviшim zakonom odrжaњa

љudskog dоmstva, celine љudskog roda (supr. legalitet

svojstvo slagaњa sa zakonima ili pravnim poretkom jedne

drжave), оно шto je у moralnom pogledu dobro, moraлno

ponaшaњe nekog чoveka; vrlina, krepost, чistota i etiчka

12


NOVI SAD

vrednost nekog postupka.

Drugo znaчeњe reчi moral je odreђeno vrednosno, a ne

neutralno. U najveћem broju sluчajeva reч moral

upotrebљavamo sa znaчeњem koje se odreђuje u suprotnosti

sa nemoralom, odnosno za oznaku samih pozitivnih, dobrih

osobina.

13


NOVI SAD

4. OSNOVNI OBLICI ISPOQAVAWA MORALA

Moral ili moralitet jednog чoveka, klase, naroda, doba i

sl. predstavљa ime za niz meђusobno poveзanih manifestacija

ili oblika. Krenuћemo najpre, od onog obika sa kojim se u

svakodnevnom жivotu najчeшћe sreћemo i kojim izraжavamo

sve druge oblike. Tu mislimo na moraлni sud ili ocenu. Svi mi

svakodnevno iznosimo svoje sudove o tome dali je neшto

dobro ili лоше. Tај naш moraлni sud se najчeшћe odnosi na neki

postupak, drжaњe, ponaшaњe, karakter i sl. i moжe se odnositi

na nekog drуgog чoveka ili na nas same koji izriчemo takav

sud o sebi. Predmet etiчke ocene nisu samo individuaлni i

meђuindividuaлni odnosi veћ i klasni, druшtveni odnosi, odnosi

meђu druшtvenim grupama. Takвe na primer, eksploatacija

kao jedan vid druшtvenog odnosa, izmeђu vlasnika sredstava

za proizvodњu i radnika je za etiчku, moraлnu osudu, bez

obzira na to da se kroz takav odnos ostvarivao progres, opшte

istorijski napredak. Samo su sofisti i faшisti tvrdili da se sila,

moћ i moral poklapaju.

Neophodno je da bi smo uopшte mogli da procenimo dali

je neki postupak ili neki odnos moraлno dobar ili rђav imati

kriterиjум po kome se sudi ili meри. Ti kriterijumi se

ispoљavaju u obliku normi ili pravila. Te norme predstavљaju

mодеle, oblike naчine ponaшaњa kojiх se trebamo pridrжavati.

Meђutim, norme nemogu neposredno uticati na љudsko

14


NOVI SAD

ponaшaњe nego tek preko savesti i svesti. Da bi ih izvrшavao

чovek mora na neki naчin biti motivisan i podstaknut, шto ћe

reci da pre svog postupka u nekoj situaciji mora znati da ћe

nastupiti odreђene posledice, pozitivne ili negativne, veћ

prema tome da li postupa u skladu sa normom ili protiv we.

Za raзлiku od pravnih normi, iza kojih kao garant

њihovog ispuњењa stoji drжava, odnosno drжavni organi koji

raspolaжu sredstvima prinude ili religijskih propisa i verovaњa

o kojima brine opet jedna posebna organizovana institucija,

crkva, - moraлne norme nisu osloњene na neki takav organ ili

instituciju, veћ na individuaлnu savest pojedinaca i na dejstvo

kolektivne svesti, javnog mneњa, koje svojim odobravaњem ili

osudom vrшi pritisak na individuu da чini postupke koji se

smatraju dobrim i iзbegava one koјi se smatraju rђavim.

Moraлne norme ili pravila su obavezne, i mi svojom moralnom

saveшћu ili saveшћu uviђamo i oseћamo da ih treba uvaжavati

i izvrшavati mada ih u praksi ne izvrшavamo uvek.

Ne postoji ni jedna zajednica ( pa makar to bila i

lopovska banda ) koja ne bi od svojih чlanova zahtevala, na

primer, odrжavaњe zadate reчi, ukazivaњe pomoћi druгом

чlanu i sl. Drugo јe pitaњe da li se pridrжavaњe takvih normi

smatra obaveznim i u odnosu prema чlanovima druge

zajednice ili grupe. Њihovo uvaжavaњe unutar grupe je samo

usлov da ona moжe postojati. Postoje dakle posebni morali, ali

i jedan opшti moraлni fond ili kodeks.

15


NOVI SAD

Pojmovi norme i obaveze pretpostavљaju kao osnovи

pojam vrednosti. Postoje teorije o moralu koje na socijoloшko-

formalistiчki naчin pokuшavaju da dokaжu da je zasnivaњe

obaveznosti moralno - druшtvenih normi dovoљna њihova

propisanost od strane druшtva. Mi ipak smatramo da se

nijedan propis, pa makar se on zasnivao na druшtvenom

autoritetu, ne moжe da se pojmovno-logiчki i psihiчki shvati

bez pojma vrednosti. Propisivati neшto ima sмisлa samo ako

se izvrшavaњem toga propisa ostvaruje neka vrednost ili neka

svrha koja se smatra, doжivљava, oceњuje kao vredna.

Odnosno moжemo reћi da je propisivati bezvredno -

besmiшљeno.

Pojam vrednosti samo je jedan oblik ili momenat шireg

pojma koji predstavљa hijerarhija, poredak vrednosti. Moramo

reћi i to da se s druge strane, ovaj pojam vrednosti ne moжe

postaviti bez њemu suprotnog pojma nevrednosti ili pojma

onoga шto je suprotno vrednosti. Odnosno mi moжemo neшto

oceњivati, izdvajati, vrednovati kao dobro, samo oslaњajuћi se

na to шto neke druge postupke ili radњe ili pojave oцeњujemo

kao vrednosno idiferentne ili protivne vrednosti (npr.

iskrenost je dobra i mi je cenimo jer postoji i neiskrenost,

odnosno suprotnost iskrenosti).

Uzmimo na primer шetњu ili izlet. Oni сluжe realizaciji

nekih pozitivnih vrednosti (osveжeњu, razonodi i sl.), ali

druшtveno moralna svest zahteva da јe vrednosti, odnosno

16


NOVI SAD

њihovo ostvarivaњe podredimo nekim opшtijim, druшtvenim

zadacima i vrednostima koji stoje na viшem mestu и skali

vrednosti. Ocena dobro ili loшe za ponaшaњe u ovakvim i

sliчnim sluчajevima u kojima чesto dolazi i do konflikta izmeђu

izvesnih vrednosti moguћa je samo na osnovi ideje hijerarhije,

skale vrednosti koja sadrжi ideju usaglaшavaњa ili

podreђivaњa jednих vrednosti drugiмa.

No, da sumiramo koje su to sve osnovne etчke kategorije

ili oblici ispoљavaњa morala koje smo naveli u prethodnom

izlagaњу. Ponovimo da su to kategorije: moraлni sud,

postupak, karakteр, savest, obaveza ili duжnost, kriterij или

pravilo, vrednost i hijerarhija vrednosti. Takoђe smo naveli i

kategorije dobro i zлo, treba i ne treba. Ove posledњe

kategorije istiчemo jer ima teoretiчara koji u fundamentalne

etiчke kategorije ubrajaju i kategoriju ispravno odnosno

neispravno, i to uporedo sa treba i ne trеba. Mi ipak smatramo

da one nemaju tako fundamentaini znaчaj kao treba i ne treba

i da su ustvari izvedene iz њih, kao шto su i kategorije treba i

ne trеba izvedene iz pojma vrednosti i hijerarhije vrednosti.

U okviru osnovnih ispoљeњa morala ili osnovnih etiчkih

kategorija moжemo izvrшiti podelu na dve osnovne grupe ili

dva osnovna vida ili oblika ispoљeњa morala. To su subjektivни

i objektivni vid. Pa na osnovu te podele moraлnu noрмu,

atribute dobro i zлo, kao i kategorije treba i ne treba, odnosno

ispravno i neispravno moжemo ubrojiti u objektiви vid

17


NOVI SAD

moralnog fenomena.

5. OP[TA, UVODNA ODREDBA MORALA

Op{ta, uvodna odredba morala moè se dati samo u

formi takozvane definicije. To ~inimo na taj na~in {to jedan

pojam. odnosno objekat podvedemo pod najbliì {iri pojam,

odnosno ubrojimo u klasu objekata, pa onda istakemo i

specifi~nu razliku kojom se pojam ili objekat koji se defini{e

razlikuje od {ireg pojma, odnosno zajedni~kih odlika klase

objekata. Primewuju}i ovakav postupak, moèmo najpre re}i

da je moral oblik qudske prakse, oblik prakti~nog odno{ewa

~oveka prema svetu, prema drugim qudima kao i prema sebi

samom. On se manifestuje u vrednosnom procewivawu

qudskih postupaka i htewa kao pozitivno ili negativno vrednih

(odnosno, nevrednih), pri ~emu se prvi odobravaju,

preporu~uju, zapovedaju, a drugi ne odobravaju, kude, osu|

uju, zabrawuju.

Postavqa se i pitawe u ~emu je specifi~na razlika

morala od drugih oblika prakse i vrednosnog procewivawa. Ta

razlika se moè videti najpre u pogledu objekta moralne

prakse i objekta moralne ocene, odnosno moralnog suda.

Gledana sa tog stanovi{ta, posebnost moralne prakse je u

tome {to je wen objekat sam ~ovek, dok je recimo u radno-

18


NOVI SAD

proizvodnoj praksi objekat prakse sama priroda, sami prirodni

objekti. Isto tako, i objekat moralne ocene je sam ~ovek.

Tako|e moralnost se moè definisati kao jedan od oblika

dru{tvenosti, dru{tvene svesti ~ovekove. ("Onaj koji ne moè

da ìvi u zajednici ili kome nista nije potrebno, jer je sam sebi

dovoqan, nije deo dràve, te je ili zver ili >bog< - kaè

Aristotel"). Ona po~iwe gde i kada ~ovek svoju individualnost

uskla|uje sa zahtevima zajedni~kog ìvota.

Drugi momenat s obzirom na koji se moè ista}i razlika i

specifi~nost moralnog suda jeste to da se on izraàva u

atributima dobro i zlo. Dok se, recimo estetski sud izraàva u

atributima lepo, uspelo, ru`no, neuspelo, a sud o vrednosti

neke saznajne prakse ili saznajnog rezultata u atributima

istinito, odnosno neistinito.

Prema ovome izloènom moèmo re}i da je moral jedno

aktivno ~ovekovo oblikovawe i ocewivawe sebe i drugih qudi

kao dobrih i zlih. A samu etiku mozemo definisati kao

filozofsku nauku o moralu i moralnoj svesti ~ovekovoj, o

wenoj prirodi i razvitku; koja obja{wava poreklo, razvoj, forme

moralne svesti, daje odredbu pojmova: dobra, vrline, du`nosti

i sl. i kriti~ki procewuju postoje}u moralnu svest sa

stanovista odre|enog u~ewa o najvi{oj vrednosti ( najvi{em

dobru ), kao izrazu osnovnog smisla ìvota i osnovnih ciqeva

humanizacije dru{tva i ~oveka.

Etika po Aristotelu, koji je prvi uveo termin etike, ozna~ava

19


NOVI SAD

raspravu o moralu (o vrlini, dobru, sre}i i sl. kojom se utvr|uje

sadràj tih pojmova).

6. ZADACI ETIKE I PODELA ETIKE NA GRANE

U predhodnim poglavqima smo definisali etiku, kao

nauku o moralu ili kao ispitivawe morala. Prilikom samog

ispitivawa, mi moèmo biti rukovodeni sa dve razli~ite svrhe

prema kojima se moè izvr{iti osnovna podela u okviru etike

kao nauke. Pa se tako moèmo baviti moralom, prvo, treba da

ga opi{emo, objasnimo, razumemo onakvog kakav se on

javqa u dru{tvenom ìvotu. Sav taj skup operacija

(posmatrawe. razumevawe, obja{wewe i sl.) moèmo nazvati

zajedni~kom recju teorija - koja u gr~kom jeziku zna~i

posmatrawe, sagledavawe. Drugo mi u bavqewu moralom

moèmo biti rukovo|eni i prakti~nom svrhom, a to je slu~aj

onda kada ne teìmo opisu i obja{wewu, teorijskom shvatawu

postoje}ih moralnih shvatawa i ocena, ve} ho}emo da jasno

utvrdimo, formuli{emo principe i pravila kojima se

rukovodimo.

U prvom slu~aju, pitawe {ta je dobro u stvari zna~i:

kako, {ta, za{to, radi ~ega qudi smatraju ne{to za dobro, a

drugo za zlo ?

20


NOVI SAD

U drugom slu~aju pitawe {ta je dobro za nas zna~i: [ta

treba da ~inimo, kojih principa da se pridràvamo ? U

zavisnosti od ova dva razli~ita na~ina pitawa o moralu, etika

se deli na dve osnovne grupe, na teorijsku etiku i na

prakti~nu ili normativnu. U teorijsku etiku spadaju:

psihoiogija, sociologija, gnoseologija morala, meta - etika. A, u

normativnu: porodi~na etika, vojni~ka, novinarska, nau~na,

medicinska itd.

Zadatak teorijske etike je, analiza, obja{wewe i

razumevawe morala. Kao sto smo ve} rekli u teorijsku etiku

spadaju: psihoiogija, socijologija, gnoseologija morala, meta -

etika.

Sociologiju morala ~ini istraìvawe funkcionalnih odnosa

i kauzalnih veza izme|u oblika morala i oblika dru{tva. Ona

doprinose razumevawu morala tretiraju}i ga kao objektivno

dati momenat u protivure~ivoj, konfliktima bogatoj celini

dru{tvenog ìvota i dru{tveng iskustva.

Psihologija morala se bavi problemom na osnovu kojih to

prirodno datih sklonosti i na osnovu kojih to naknadno, u toku

vaspitawa primewenih mera i uticaja qudsko bi}e razvija

moralni ose}aj i moralnu svest, osloba|a se od egoizma i

po~iwe uvaàvati tu|e ideje i potrebe, uvaàvati pravila i

norme zajedni~kog ìvota.

U najnovije vreme se razvija posebna grana teorijske

etike koja se zove gnoseologija morala ili logika. Ona se bavi

21


NOVI SAD

posebno{}u i prirodom moralnog su|ewa i posebno,

gnoseolo{kim statusom moralnih atributa dobro i zlo.

Meta - etika je teorija koja: kazuje kakva su zna~ewa,

na~ini opravdawa najop{tijih termina i iskaza koje

upotrebqavamo u moralnom odnosu prema svetu; vrednosno,

iskqu~uju}i moralno, ocewuje ta zna~ewa i na~ine

opravdavawa; na osnovu toga odre|uje zna~ewe takvih

termina i na~ine wihovog opravdavawa, i formuli{e takve

iskaze i odre|uje na~ine wihovog opravdavawa.

Normativna etika nastoji da formuli{e i obrazloì norme

pravilnog, ispravnog, dobrog postupawa i da tako odigra

prakti~nu, rukovodstvenu ulogu, da pomogne u samom

delovawu.

Kada se eti~ar bavi formulacijom i obrazlagawem svih

osnovnih moralnih normi, onda takav tip etike nazivamo

op{tom prakti~no - normativnom etikom ili op{tom

moralikom. A ako bi poku{ao da formuli{e i obrazloì norme

kojima se reguli{u

odnosi u specijalnim ili posebnim dru{tvenirn grupama, kao i

specificne du`nosti ~lanova tih organizacija prema dru{tvu

uop{te, prema wihovom pozivu i sl. Tako dobijamo:

porodi~nu etiku, lekarsku, novinarsku, vojni~ku, lova~ku,

nau~ni~ku itd.

22


NOVI SAD

7. PITAWE NAU^NOG STATUSA ETIKE

Pod naukom podrazumevamo ne samo utvr|ivawe

(odnosa me|u ~iwenicama, ili utvr|ivawe zakona, ve} i odre|

ivawe postupaka, mетодa, normi ili pravila za postizawe odre|

enih qudskih svrha. U prvom slu~aju imamo indikativne

nauke (nauke koje utvr|uju kako postoji ono sto jeste, po

kojim zakonima ono postoji ), a u

drugom slu~aju imamo prakti~ne ili noрмativne nauke -

nauke o na~inima ostvarivawa, dovођењe u postojawe onoga

sto treba da postoji, {to postoji kroz samuqudsku akciju.

Sama etika, zavisno od zadatka koji eti~ar sebi

postavqa, se deli na dva oblika.

23


NOVI SAD

Prvi smo nazvali teorijskom etikom. U teorijskoj etici se

bavimo posmatrawem, analizom, klasifikovawem, prikazom

geneze i najraznovrsnijim vidovima obja{wewa i razumevawa

moralnog fenomena kako u wegovom subjektivnom tako i

objektivnom vidu. Nema razloga da se teorijskoj etici spori

status nauke, jer je ona istovremeno i dru{tvena i filozofska i

psiholo{ka nauka, jer je wen predmet, u stvari moral, tako

kompleksan da moè biti iscrpqen tek metodama svih ovih

nauka.

[to se ti~e normativne etike, wen status moèmo najop{tije

odrediti tako {to }emo re}i da je ona normativna nauka. Na

osnovu ~iwenice da vrednosti ne konstitui{e sama

normativna nauka ve} qudsko htewe i qudske potrebe,

subjektivno-relativisti~ki teoreti~ari zastupaju mi{qewe da je

normativna etika kao nauka nemogu}a, po{to nikakva norma

koju ona donese ne obavezuje ~oveka ako on ne prihvata kao

vredno ono sto norma propisuje.

24


NOVI SAD

ZAKQUÂK

Trudili smo se da etiku posmatramo kao perмanentnu

aktivnost, u wenoj integraciji sa drugim oblicima dru{tvene

svesti, sagledamo wenu ulogu i mesto, nagлasimo wenu

va`nost prikazavawem wenih osnovnih pojmova.

Jasna analiza morala, doprinela je, nadamo se,

razumevawu i poja{wewu ovog pojma. Ova analiza odnosila

se, pre svega, na slede}a poja{wewa:

25


NOVI SAD

- Osnovna zna~ewa morala - otkrivawe wegove same biti

- Osnovni oblici ispoqavawa morala - obja{wewa o

osnovama wegovog delovawa;

- Dobro i злo - obja{wewa ovih ve~nih kategorija, bitna su

kao re{ewa mnogih моралnih dilema koje se postaqaju

pred eti~kog ~oveka;

- Misija etike - wena obaveza da kvalitetno i ubedqivo

odgovori na izazove vremena

- Podela etike - ustanovqewe wenog prizawa i proìmawa

na{ih ìvota

Posebno smo èleli da ukaèmo na problem

univerzalnosti eti~kog, tj. na ~iwenicu i potrebu da etika

zauzima nova poqa, istovremeno kriti~ki ocewuje ve}

usvojene vrednosti, jer smatramo da je ìvot sam po sebi

dinaмiчki proces koji taj svoj karakter prenosi i na qudsku

delatnost i bivstvovawe u celini.

Na kraju, smatramo da smo dali vrlo ubedqiv odgovor na

pitawe - Da li je etika nauka ?

Razmatrawem wena dva pojavna oblika (teorijski i

normativni deo), potvrdili smo kako wenu nau~nu prirodu i

zasnovanost na nauci (teorijska etika), tako i jasnu potrebu za

wenim postojawem, brojnim koristima wenog bivstvovawa za

qude (normativna etika).

26


NOVI SAD

LITERATURA

1. Dirkem, E. : O podeli druшtvenog rada, Beograd, (1972);

2. Fukujama, F. : Sudar kultura, Beograd (1997);

3. Jovoviћ, D. : Polиtiчka ekonomija, (2002).

27

Documents

Pojmovno odredjenje etike kao nauke o moralu