Embed Size (px)
Citation preview
POLA VEKA UDRUŽENJA ZA PRAVO
OSIGURANJA SRBIJE
(1961–2012)
HALF CENTURY OF THE INSURANCE LAW
ASSOCIATION OF SERBIA
(1961–2012)
Beograd, 2013
УДРУЖЕЊЕЗА ПРАВО ОСИГУРАЊА
СРБИЈЕ
INSURANCE LAW ASSOCIATION OF SERBIA
POLA VEKA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE (1961–2012)
HALF CENTURY OF THE INSURANCE LAW ASSOCIATION OF SERBIA (1961–2012)
Izdavač – Publisher
UDRUŽENJE ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE (AIDA SRBIJA)
Insurance Law Association of Serbia (AIDA Serbia)
www.srbija-aida.org; www.erevija.org
Novi Beograd, Milentija Popovića 5b/II
račun: 105-51590-71 kod AIK banke a.d. Niš
5b/II Milentija Popovica, Belgrade
Account: 105-51590-71 with AIK Bank a.d. Nis
Izbor tekstova, recenziju, redaktorstvo i uređenje knjige izvršio je:
Prof. dr Jovan Slavnić
Selection, review and editorship of the articles and book by
Professor Jovan Slavnic, LLD
Grafi čki dizajn – Design
Stevan Paković
Lektor i korektor
Aleksandra Jovanović
Štampa – Print
„Planeta print“, Beograd
Udruženje za pravo osiguranja Srbije ima eksklu-zivno pravo da dozvoli ili ne dozvoli umnoža-vanje, u bilo kom obliki i formi, sadržaja ili dela sadržaja objavljenog u ovoj knjizi.
Association for Insurance Law of Serbia has an exlusive right to permit or decline permission for copying the content or part of the content in and form or form published in the book.
061.23:347.764(497.11)
POLA veka Udruženja za pravo osiguranjaSrbije : (1961-2012) = Half Century of the Insurance Law Association of Serbia :(1961-2012) / [izbor tekstova, recenzija, redaktorstvo i uređenje knjige Jovan Slavnić = selection, review and editorship of the articles and book by Jovan Slavnic]. - Beograd : Udruženje za pravo osiguranja Srbije = Association for Insurance Law of Serbia, 2013 (Beograd : Planeta print). - 233, [15] str. : ilustr. ; 24 cm
Deo teksta uporedo na srp. i engl. jeziku. - Tiraž 150. - Str. 3-8: Predgovor / Jovan Slavnić = Foreword / Jovan Slavnic. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.
ISBN 978-86-903105-5-51. Уп. ств. насл.a) Удружење за право осигурања Србије(Београд) - 1961-2012COBISS.SR-ID 197048588
CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд
PREDGOVOR
Ova knjiga, kojom se obeležava pedeset godina rada Udruženja za pravo osigu-
ranja Srbije (Udruženje), napisana je u čast događaja koji su obeležili glavne etape u
osnivanju i radu Udruženja, dostignuća koje je Udruženje doseglo na polju nauke
osiguranja i ličnosti koji su bili glavni akteri tih događaja i dostignuća. Zato je ona
nezaobilani deo istorije osiguranja Srbije posle Drugog svetskog rata, koju u Srbi-
ji od osnivanja Državnog osiguravajućeg zavoda (DOZ) 1945. godine do današnjih
dana još niko nije ni u projektu kao celinu osmislio. Prema nekim izvorima, u ovom
periodu je dr Nikola Nikolić sa saradnicima istovremeno kao redaktor i recenzent o
tridesetogodišnjici osnivanja DOZ-a napisao publikaciju „Trideset godina osiguranja
imovine i lica u SFRJ Jugoslaviji.”1 Utoliko se ova naša knjiga može smatrati jednom
od retkih tomova, do sada napisanim, te buduće novije istorije osiguranja Srbije.
Knjiga je sastavljena iz osvrta, priloga i eseja specijalno pisanih za ovu priliku i
nekih koji su preuzeti iz ranije objavljenih publikacija Udruženja, kada su u pitanju
događaji, dostignuća i ličnosti koje su od posebnog značaja u osvetljavanju istorije
Udruženja, što je posebno naznačeno u fusnotama. Osvrti, prilozi i eseji (prilozi)
koji su napisani za ovu priliku preovlađuju. Oni ostali koji su već objavljeni, ali nisu
preuzeti, uglavnom su popisani, i mogu se naći u popisu literature na kraju knjige.
Prilozi koji su našli mesto u ovoj knjizi obrađuju teme koje čine fragmente za
istoriju Udruženja. Prvo, jer za određene događaje, dostignuća i ličnosti koje čine
istoriju Udruženja, u trenutku kada se objavljuje ova knjiga, nedostaju dokumenta,
izvori koji se odnose na sve njih. Na primer, oni koji bi bliže osvetlili i upotpunili
period njegove aktivnosti od osnivanja 1961. kao sekcije Jugoslovenskog udruženja
za pravo osiguranja i samostalnog udruženja (Udruženja za pravo osiguranja Repu-
blike Srbije) u okviru Saveza udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije do reosnivanja
1998. godine ovog samostalnog udruženja u Udruženje za pravo osiguranja Jugosla-
vije. Drugo, jer pojedini akteri njene istorije, kojima je ona poznata, nisu želeli uopšte,
ili su prihvatili samo delimično da participiraju u njenom pisanju. Ostaje nam da
zaključujemo da li je to uglavnom zato što bi bili u prilici da pišu o manje značajnim
delovima istorije Udruženja čiji su bili neposredni akteri, što ne bi pogodovalo njiho-
voj uobrazilji o svojoj ulozi i veličini koju zauzimaju u istoriji Udruženja ili zbog toga
što za rad na istoriji ne bi bili plaćeni onoliko koliko oni smatraju da on vredi. Neki
njeni poznavaoci su, pak, nezainteresovani i indolentni, premda su imali određenu
ulogu u istoriji Udruženja koju bi vredelo zapisati.
1 Đurović, Veljko. „In memoriam – Dr Nikola Nikolić”, Osiguranje u teoriji i praksi, 3/1997, str. 47.
4 Jovan SLAVNIĆ
Da su u knjizi obuhvaćeni fragmenti za njegovu istoriju, govori i to da u njoj nedo-
staje poglavlje o delovanju članova Udruženja na skupovima pravnika organizovanih
u okviru Kopaoničke škole prirodnog prava, Katedre za imovinu, Sekcije za osiguranje
koju su u svojstvu urednika vodili prethodni i sadašnji predsednik Udruženja, profesor
Predrag Šulejić i pisac ovih redova, i u okviru čijih 25 godišnjih susreta do decembra
2012. godine je objavljeno preko 100 stručnih i naučnih radova članova našeg Udru-
ženja2, koje je do primene Zakona o udruženjima od 2009. godine bilo kolektivni član
Udruženja pravnika Srbije, koje je bilo organizator ove Škole, odnosno skupova u okvi-
ru te Škole, da bi kasnije njihovu organizaciju preuzelo i izdvojilo se iz Udruženja prav-
nika Srbije novosnovano udruženje – Udruženje Kopaonička škola prirodnog prava.
Osnivanje navedenog udruženja nije uticalo na dinamizam članova našeg Udruženja
koji nastavili da budu nosioci gotovo svih radova koji su za potrebe ove Škole i dalje
objavljivane u časopisu Udruženja pravnika Srbije – Pravnom životu, a Predrag Šulejić i
Jovan Slavnić nastavili da kao članovi uređivačkog odbora ovih skupova uređuju radove
napisane za sekciju „Osiguranje.” Takođe, u ovoj istoriji nedostaje poglavlje koje bi bilo
posvećeno saradnji Udruženja sa Privrednom komorom Srbije, koja je jedno vreme u
bliskoj prošlosti, kada je uspostavljena, bila veoma uspešna.
Ova istorija je fragmenarna uglavnom zato što su mnogi dokumeti koji se od-
nose na delovanje Udruženja od 1961. do 1998. godine uništeni, a ličnosti koje su
bile glavni akteri njegove aktivnosti u tom periodu, sada upokojene, nisu iza sebe o
tome ostavile ništa napismeno. Možda ih sada, kada je to već kasno, ne treba preko-
revati što nisu mislili da će vreme za pisanje istorije Udruženja doći i postarali se da
dokumenta sačuvaju predajući ih svojim najbližim saradnicima i što iza sebe o svom
delovanju u ovom periodu njene istorije nisu ostavili pisani trag.
U ovoj knjizi posvećenoj pedesetogodišnjici Udruženja samo je predstavljen pre-
sek njegovog rada u određenim periodima, tako što je na početku opisan rad iz njego-
ve najbliže prošlosti, a na kraju rad s početka njegovog delovanja. Zato se u knjizi ne
mogu naći ocene autora priloga iz kojih se ona sastoji, da li je i koliko je ono s početka
delovanja Udruženja do danas i prema periodima ostvarilo i kakav trag je ostavilo u
nauci prava osiguranja. To je zadatak naših kritičara, svih onih koji će knjigu čitati i /
ili onih kojima su rad i dokumenta o radu Udruženja dostupni posredstvom objavlje-
nih članaka u časopisu Revija za pravo osiguranja (dalje u tekstu: Revija), zbornicima
radova sa godišnjih savetovanja Udruženja, objavljenih radova u okviru Kopaoničke
škole prirodnog prava i u drugim publikacijama.3 Oblici i intenzitet rada i dokumenti
2 Koliki je to veliki opus, govori podatak da je u okviru ovih susreta samo profesor Predrag Šulejić objavio 18 radova, a ovaj potpisnik 21 rad (Bibliografi ja Kopaoničke škole prirodnog prava 1987–2012, Beograd, 2012, str. 263 i 237).3 Na primer, u publikaciji M. Orlić, Z. Janjić i J. Slavnić, Odgovornost i osiguranje odgovornosti advokata, Beograd, 2006 ili knjizi J. Slavnić, S. Jovanović, J. Pak i Z. Janjić, Posrednici i zastupnici osiguranja u pravu EU i srpskom pravu, Beograd, 2007.
5PREDGOVOR
o ovom radu u poslednjoj deceniji mogu se sagledati i praćenjem dve internet stranice
Udruženja: one na kojoj se predstavljaju aktivnosti Udruženja (www.srbija-aida.org) i
radovi objavljeni u Reviji (www.erevija.org). Oni će oceniti i da li smo objavljivanjem
ove knjige na dostojan način obeležili svoju pedesetogodišnjicu.
Knjiga je nastala kao rezultat priloga većeg broja autora i obuhvata različite teme
i periode iz rada Udruženja zbog čega se u njoj nije moglo izbeći izvesno ponavljanje
tako što se u pojedinim od njih samo pominju neki događaji, dostignuća i ličnosti
koje su u tim događajima učestvovale, a u drugim je taj sadržaj detaljnije predstavljen.
Ovakvo ponavljanje ima svoju pozitivnu stranu jer će podstaći znatiželjnog čitaoca
knjige da u njoj pročita i druge priloge u knjizi ako se u nekom prilogu kome je po-
svetio čitalačku pažnju nešto samo pominje bez bliže informacije.
Objavljivanje ove knjige pomogla je „Kompanija Dunav osiguranje”, zahvaljujući
svesrdnom zalaganju gospodina Dragana Miloševića, direktora u Direkciji za neži-
votna osiguranja, inače posvećenog člana Udruženja, da se za tu namenu iskoristi
jedan deo sredstava koja su planirana u ovoj Direkciji za pomoć Udruženju za pravo
osiguranja u 2012. godini. Ovim putem ja njemu i Kompaniji na toj pomoći toplo
zahvaljujem.
Beograd, 9. januar 2013.
Prof. dr Jovan Slavnić
Predsednik Udruženja za pravo osiguranja Srbije
FOREWORD
Th e book we are celebrating with fi fty years of the Insurance Law Association of
Serbia work has been written in the honour of the events that marked main phases
of its establishment and work, of the achievements the Association has reached in
the fi eld of insurance science and of the persons who were main participants of those
events and achievements. Th erefore, it is inevitable part of the Serbian insurance his-
tory aft er the World War 2, that no one in Serbia has designed, merely in a project
form, from establishment of the State Insurance Offi ce in 1945 until today. Accord-
ing to some sources, Mr. Nikola Nikolic, LLD with his associates and simultaneously
acting as an editor and referee for the thirty-year anniversary of the State Insurance
Offi ce establishment wrote the monograph “Th irty Years of Property and Persons
Insurance in the Socialist Federal Republic of Yugoslavia.”1 Th is is why our book may
represent one of the rare volumes of that future, newer Serbian insurance history ever
written.
Book embraces reviews, contributions and essays specially prepared for this
purpose and some contributions singled out from the previously published Associa-
tion periodical, when it comes to events, achievements and persons if of a particular
importance for revealing Association history, such fact has a special indication in a
footnote. Reviews, contributions and essays produced particularly for this occasion
prevail. Rest of them published in the past, but not printed herein, have their enu-
meration in the Literature at the bookend.
Contributions that found their place in this book represent narrative of the topics
being fragments from and for the Association history. Firstly, because for a certain
events, achievements and persons making Association history, documents, sources
relating to them are missing at the time of writing this book. Th ose persons could
refl ect and round a closer look at the period of activity since establishment of the
chapter of the Yugoslav association for insurance law and Insurance Law Association
of Republic Serbia within the Union of insurance law associations of Yugoslavia in
1961 until reestablishment in 1998 of this independent association into the Insurance
Law Association of Yugoslavia. Secondly, because some participants of its history,
as far as we are familiar with, did not want at all or have accepted to take part in its
writing only partially. Th is left us to contemplate if that was because they would be in
position to write about less signifi cant parts of the Association history whose proxi-
mate protagonists they were, which would not serve conceit on their role and value
in the Association history or because they would not get paid in as much they believe
1 Djurovic, Veljko. „In memoriam – Dr Nikola Nikolic”, Osiguranje u teoriji praksi, 3/1997, p. 47.
7FOREWORD
such work was worth for. Some of the experts, on the other side, were indiff erent and
fainéant, though they had a specifi c role in the Association history worth of making
a record.
Chapter about activity of the Association members on the lawyers gatherings
organised at the Kopaonik School of Natural Law, Department for property, Section
for Insurance is missing and that explains why the book comprises only fragments
of the Association history. Th is is despite the fact that Professor Predrag Sulejic and
author of these lines, former and present president of the Association, chaired the
Section for Insurance where over 100 expert and scientifi c works of our Association
members appeared in the periodicals of 25 annual gatherings until December 2012.2
Insurance Law Association was the member of the Serbian Lawyers’ Association
who was organiser of this School until entry into force of the Law on Associations in
2009. Subsequently newly founded the Kopaonik School of Natural Law Association
segregated from the Serbian Lawyers’ Association taking over organisation of that
School. Th is did not aff ect Association members’ dynamism who continued to be
authors of almost all works published for the purpose of this School in the Serbian
Lawyers’ Association periodical Legal Life (Pravni zivot), and Predrag Sulejic and
myself continued as Editorial board members to review works submitted for Section
“Insurance.” Moreover, chapter dedicated to Association co-operation with the Com-
mercial Chamber of Serbia, which once established in the close past was successful
one, is missing.
Th is history is partial mainly because of loss of many documents relating to the
Association work from 1961 to 1998, and persons who were main protagonists in
that period are late without leaving any written trace on that activity. Perhaps, now
when it was late, they should not be reproached for not contemplating that the time
for writing Association history would come, not taking care to save the documents
by handing them over to their closest associates and that they did not leave a written
sketch themselves on that part of the Association history.
Th is book dedicated to the Association 50-year anniversary only gives break-
downs of the work per periods, with activity from the nearest past described and
beginning of the activity at the bookend. Th erefore, there are no evaluations by the
contributing authors on if any or how much activity there were from the Association
beginnings and per certain periods until today and what mark remained in the insur-
ance law science. Th at is our critics’ task and all those who will read the book and /
or those whom work and documents on the Association work are at hand through
articles in the Insurance Law Review magazine, proceedings with works from annual
conferences, works published at the Kopaonik School of Natural Law and other peri-
2 How large opus this was, information that Prof. Predrag Sulejic and myself alone wrote 18 and 21 works respectively for those gatherings speaks for itself (Bibliography of the Kopaonik School of Natural Law 1987–2012, Belgrade, 2012, pp. 263 and 237).
8 Jovan SLAVNIC
odicals.3 Forms and work intensity and documents on this work in the last decade are
perceivable and can be followed on two Association webs: that representing Associa-
tion activities at: www.srbija-aida.org and works published in the Insurance Law Re-
view at: www.erevija.org. Th ey will assess if we have marked own 50-year anniversary
worthily by publishing this book.
Book originated from the collection of contributions and addresses diff erent
topics and periods of the Association work, which explains why we could not avoid
certain repetitions by mentioning some events, achievements and acting persons,
whereas such content in the other essay has presentation in more detail. Such rep-
etition has its own positive side because it will encourage interested reader of this
book to read other contributions if in one contribution he dedicates reader attention,
something has mere mention without broader information.
“Dunav Insurance Company” helped publishing of this book, thanking par-
ticularly to wholehearted eff orts of Mr. Dragan Milosevic, director at Non-life De-
partment, otherwise faithful member of the Association, on using part of the funds
planned at that Department for support of the Insurance Law Association in 2012.
I am taking this opportunity to thank him and the “Dunav Insurance Company”
warmly.
Belgrade, 9 January 2013.
Professor Jovan Slavnic, LLD
President of the Insurance Law Association of Serbia
3 For example: Orlic, M., Janjic, Z. & Slavnic, J. Attorney at law responsibility and liability insurance, Belgrade, 2006 or Slavnic, J., Jovanovic, S., Pak, J. & Janjic, Z. Insurance intermediaries and agents in the EU and Serbian laws, Belgrade, 2007.
SADRŽAJ / CONTENTS
I DEO
/ PART I
PRILOZI ZA ŠIRU ISTORIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA
SRBIJE
/ CONTRIBUTIONS FOR A BROADER HISTORY OF THE INSURANCE
LAW ASSOCIATION OF SERBIA
ODELJAK I: UVOD
/ CHAPTER I: INTRODUCTION
– Zbog čega objavljujemo spomenicu povodom pedesetogodišnjice osnivanja
Udruženja za pravo osiguranja Srbije? / Why we are publishing memorial for the
50-anniversary of the Insurance Law Association of Serbia establishment? – Prof. dr
Jovan Slavnić ................................................................................................................. 15
– Udruženje za pravo osiguranja Srbije danas – Omaž spoljnim ličnostima koje
su doprinele današnjem ugledu Udruženja / Insurance Law Association of Serbia
today – Tribute to the external individuals who contributed to today Association repute
– Prof. dr Jovan Slavnić ............................................................................................... 17
– Čestitka prof. Joanisa Rokasa povodom pedesetogodišnjice Udruženja za pravo
osiguranja Srbije / Prof. Ioannis Rokas congratulation for the 50-year anniversary of the
Insurance Law Association ............................................................................................ 27
Text in Enlish .......................................................................................................... 28
ODELJAK II: PERIOD OD 2005–2012. GODINE
/ CHAPTER II: 2005–2012 PERIOD
– Sećanja i utisci jednog člana redakcije Revije za pravo osiguranja / Recollections
and impressions of a member of the Insurance Law Review Editorial board – Prof. dr
Volfgang Rorbah ........................................................................................................... 29
Text in German ....................................................................................................... 39
– Život Revije za pravo osiguranja u periodu 2006–2012. godine / Life of the
Insurance Law Review from 2006 to 2012 – Prof. dr Slobodan Jovanović ............ 50
10 SADRŽAJ
– Značaj prevođenja i objavljivanja prevoda direktiva Evropske unije u Reviji
za pravo osiguranja / Importance of publishing translations of the EU directives in the
Insurance Law Review – Prof. dr Jovan Slavnić ........................................................ 63
– U čast desetogodišnjeg jubileja Revije za pravo osiguranja – Aktivnosti
u okruženju nacionalnog ponosa, solipsizma i EU patriotizma / To the honor
of 10-year jubilee of the Insurance Law Review publishing – Activities
surrounded by national pride, solipsism and EU patriotism – Prof. dr Volfgang
Rorbah ............................................................................................................................ 68
– Novi početak buduće saradnje, Osvrt na priznanja uručena zaslužnim
članovima Udruženja za pravo osiguranja Srbije povodom desetogodišnjice
održavanja godišnjih savetovanja / New beginning of the future co-operation, A word
on recognition given to the worthy members of the Insurance Law Association of Serbia
on the 10th anniversary of annual conferences – Prof. dr Jovan Slavnić ................. 70
– Međunarodna aktivnost Udruženja za pravo osiguranja Srbije u okviru AIDA
od 2006–2012. godine / International activity of the Insurance Law Association of
Serbia at the AIDA 2006–2012 – Prof. dr Slobodan Jovanović .............................. 72
– Ko je AIDA i kakvo mesto ima Udruženje za pravo osiguranja Srbije u AIDA?
/ What is AIDA and what place the Insurance Law Association of Serbia has at AIDA
– Prof. dr Slobodan Jovanović ................................................................................... 80
– Događaj za istoriju Udruženja za pravo osiguranja Srbije – Osvrt na izbor dr
Slobodana Jovanovića za člana Izvršnog komiteta AIDA Europe kao znak priznanja
AIDA Udruženju za pravo osiguranja Srbije za njegovo uspešno delovanje / Event
for history of the Insurance Law Association of Serbia – Review of Slobodan Jovanovic
appointment for a member of the Steering Committee of the AIDA Europe as a sign of
AIDA recognition to the Insurance Law Association of Serbia for a sucessful activity –
Prof. dr Jovan Slavnić ................................................................................................... 85
– Međunarodna saradnja – put Srbije ka olimpu osiguranja – Intervju urednika
časopisa risCONTROL* sa profesorom Jovanom Slavnićem (prevod sa nemačkog
jezika) / International Co-operation – Serbian Way to Olymp of Insurance, interview
of the Editor of the „risCONTROL” with Professor dr Jovan Slavnic (translation from
German) .......................................................................................................................... 90
– Osiguranje 08 – nastup Srbije na 12-om međunarodnom kongresu osiguranja
u Beču u organizaciji Instituta za međunarodna istraživanja Austrije / Insurance 08
– Serbia presentation on 12th international insurance congress in Vienna organised by
the Institute for international research of Austria – Prof. dr Volfgang Rorbah ..... 94
11SADRŽAJ
– Godišnja savetovanja Udruženja za pravo osiguranja Srbije od 2006–2012.
godine / Annual conferences of the Insurance Law Association of Serbia 2006–2012 –
Prof. dr Jovan Slavnić ................................................................................................ 100
– Jubilej godišnjih savetovanja Udruženja za pravo osiguranja Srbije – Osvrt na
desetu godišnjicu / Jubilee of the Annual Conferences of the Insurance Law Association
of Serbia – Prof. dr Jovan Slavnić ............................................................................. 109
– Aktivnosti na statusnim i organizacionim promenama, promenama u sastavu
organa i sticanju fi nansijske samostalnosti Udruženja za pravo osiguranja Srbije
u periodu od aprila 2005. do decembra 2012. godine / Activities on the status and
organisation changes, changes of the bodies members and acquiring independence of
the Insurance Law Association of Serbia from April 2005 to December 2012 – Prof. dr
Jovan Slavnić ............................................................................................................... 113
– Udruženje za pravo osiguranja Srbije sprovelo usklađivanje statuta sa novim
Zakonom o udruženjima od 8. jula 2009. / Insurance Law Association of Serbia
adopted amendments in line with the new Law on association of 8 July 2009 – Prof. dr
Jovan Slavnić ............................................................................................................... 119
– Ujedinili su se da podrže struku i nauku osiguranja! / Th ey have teamed up to
support insurance expertise and science – Prof. dr Jovan Slavnić .......................... 122
– Propuštene šanse Udruženja za pravo osiguranja Srbije u razdoblju od aprila
2005. do decembra 2012. / Chances missed by the Insurance Law Association of Serbia
from April 2005 to December 2012 – Prof. dr Jovan Slavnić .................................. 124
– Saradnja Udruženja osiguravača Srbije i Udruženja za pravo osiguranja Srbije u
periodu od 1991. do 2011. godine / Co-operation of the Association of Serbian Insurer and
Insurance Law Association of Serbia from 1991 to 2011 – Dr Milan Cerović .............. 132
– Moja saradnja sa Udruženjem za pravo osiguranja Srbije / My co-operation with
the Insurance Law Association of Serbia – Mr Jelena Gazivoda ............................ 134
ODELJAK III: PERIOD OD 1998. DO 2005. GODINE
/ CHAPTER III: PERIOD 1998–2005
– Reč predsednika Udruženja za pravo osiguranja Srbije i Crne Gore povodom
završetka etape rada Udruženja od aprila 1997. do aprila 2005. / Address of the President
of the Insurance Law Association of Serbia and Montenegro at the expiry of the Association
activity from April 1997 to April 2005 – Prof. dr Jovan Slavnić ................................ 137
12 SADRŽAJ
– Rad Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije u periodu od 19. maja 1998. do
10. oktobra 2001. godine / Activity of the Insurance Law Association of Yugoslavia from
19 May 1998 to 10 October 2001 – Prof. dr Jovan Slavnić ..................................... 139
– Rad Udruženja za pravo osiguranja Srbije od 1998. do aprila 2005. godine /
Activity of the Insurance Law Association of Serbia from 1998 to April 2005 – Prof. dr
Katarina Ivančević ...................................................................................................... 144
– Revija za pravo osiguranja od 2002. do 2005. godine / Insurance Law Review
from 2002 to 2005 – Prof. dr Katarina Ivančević ................................................... 155
– Skupovi u periodu od 1999. do 2005. godine i godišnja savetovanja Udruženja
za pravo osiguranja Jugoslavije i Udruženja za pravo osiguranja Srbije i Crne Gore
od 2001. do 2005. godine / Seminars from 1999 to 2005 and annual conferences of the
Insurance Law Association of Yugoslavia and Insurance Law Association of Serbia and
Montenegro from 2001 to 2005 – Prof. dr Katarina Ivančević .............................. 160
ODELJAK IV: PERIOD OD 1961. DO 1998. GODINE
/ CHAPTER IV: PERIOD 1961–1998
– Od Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja i Saveza udruženja za pravo
osiguranja Jugoslavije do Udruženja za pravo osiguranja Srbije / From Yugoslav
Insurance Law Associaiton and Federation of the insurance law associations of
Yugoslavia to the Insurance Law Association of Serbia – Prof. dr Predrag Šulejić i
prof. dr Jovan Slavnić ................................................................................................. 167
– Oni zaslužni pre nas za osnivanje i afi rmaciju Udruženja za pravo osiguranja
Srbije čije rezultate baštinimo danas (dr Nikola Nikolić, dr Vojilav Sokal, prof. dr
Vladimir Jovanović i prof. dr Ivica Jankovec) / Th ose, before us, worthy of establishment
and affi rmation of the Insurance Law Association of Serbia, whose results we inherit
today (Nikola Nikolic, PhD, Vojislav Sokal, PhD, Professor Vladimir Jovanovic, PhD
and Professor Ivica Jankovec, PhD) – Prof. dr Jovan Slavnić ................................. 183
ODELJAK V: BIBLIOGRAFIJA I LITERATURA
/ CHAPTER V: BIBLIOGRAPHY AND LITERATURE
– Bibliografi ja Udruženja za pravo osiguranja Srbije / Bibliography of the Insurance
Law Association of Serbia – Doc. dr Jasmina Labudović Stanković ....................... 198
– Literatura za širu istoriju Udruženja za pravo osiguranja Srbije / Literature for
a broader history of the Insurance Law Association of Serbia: .................................. 230
13SADRŽAJ
Prilozi i osvrti / Contributions and reviews ....................................................... 230
Govori predsednika Udruženja za pravo osiguranja Srbije prilikom otvaranja
godišnjih savetovanja/ Speeches of the president of the Insurance law associationa of
Serbia at the opening of the annual conferences ......................................................... 231
Poruke sa godišnjih savetovanja Udruženja za pravo osiguranja Srbije / Messages
from the annual conferences of theIinsurance law association of Serbia – Izbor /
Selection - Prof. dr Jovan Slavnić .............................................................................. 232
II DEO
/ PART II
NEKA DOKUMENTA KOJA OSVETLJAVAJU PEDESETOGODIŠNJI RAD
UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
/ SOME DOCUMENTS SHEDDING LIGHT ON THE 50-YEAR ACTIVITY OF
THE INSURANCE LAW ASSOCIATION OF SERBIA
I DEO / PART I
PRILOZI ZA ŠIRU ISTORIJU UDRUŽENJA
ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
/ CONTRIBUTIONS FOR A BROADER
HISTORY OF THE INSURANCE LAW
ASSOCIATION OF SERBIA
Odeljak I: UVOD / Chapter I: INTRODUCTION
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
ZBOG ČEGA OBJAVLJUJEMO SPOMENICU POVODOM PEDESETOGODIŠNJICE OSNIVANJA
UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE?
Grubo je reći, ali je istina da danas ne bi na mapi naučnih i profesionalnih
strukovnih organizacija Srbije bilo Udruženja za pravo osiguranja Srbije (dalje u tekstu:
Udruženje) da davne 1961. godine nije, tada mlado, tek prethodne godine osnovano
Međunarodno udruženje za pravo osiguranja (AIDA), u želji da oformi svoje sekcije u
evropskim i vanevropskim državama pozvalo naše međunarodno poznate nastavnike
Pravnog fakulteta u Beogradu, profesora Borislava Blagojevića i još neke o kojima će
kasnije u ovoj publikaciji biti govora, koji su tada imali intenzivne kontakte sa visokim
pravničkim establišmentom tadašnje Evrope, da osnuju udruženje za pravo osiguranja
na nacionalnom nivou i zatim traže prijem u AIDA i tako postanu nacionalnu sekciju
AIDA za Jugoslaviju. Oni su to zdušno prihvatili i 6. decembra 1961. godine na
ovom fakultetu održali su Osnivačku skupštinu Jugoslovenskog udruženja za pravo
osiguranja (Jugoslovensko udruženje) koje je sledeće godine i primljeno u članstvo
AIDA. Da to nije bio lak zadatak za AIDA, zbog nepostojanja kadrovskog kapaciteta
u pojedinim državama, nezainteresovanosti da se u jednoj državi formira nacionalno
16 Jovan SLAVNIĆ
udruženje, nemogućnosti da zainteresovani osnivači obezede sredstva za rad
udruženja i sl., dokazuje činjenica da danas, 62 godine od njenog osnivanja, u Evropi
postoje samo 27 nacionalnih sekcija (a u svetskim razmerama 58), od kojih sa prostora
bivše SFRJ pored Srbije svoju nacionalnu sekciju ima još samo Slovenija. Pritom, za
razliku od Srbije, Slovenija je posle raspada Jugoslavije morala proći kroz postupak
prijema u članstvo AIDA, dok je Srbiji priznato pravno sledbeništvo Jugoslovenskog,
odnosno pravno sledbeništvo kasnije osnovanog reorganizovanog Jugoslovenskog
udruženja u Savez udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije i kontinuitet članstva
od prijema u članstvo AIDA Jugoslovenskog udruženja. To je, kao što će se bliže iz
ove publikacije videti bilo potpuno opravdano jer je, između ostalog, srpska sekcija
i njeni članovi u Jugoslovenskom udruženju, odnosno Savezu udruženja za pravo
osiguranja Jugoslavije prva osnovana i bila preko svojih članova pokretač i najagilniji
akter međunarodne saradnje Jugoslovenskog udruženja u okviru AIDA. Udruženje
za pravo osiguranja Srbije nije prekidalo svoje kontakte i saradnju sa AIDA i za
vreme građanskih ratova iz 90-tih godina koji su se odigrali na prostoru bivše SFRJ i
u periodu odmah posle ovih ratova, zahvaljujući kontaktima koje je dr Vojislav Sokal
održavao sa tadašnjim generalnim sekretarom i članovima predsedništva AIDA (na
primer, sa dr Karoljom Bardom, tada četvrtim potpredsednikom AIDA) i učešćem na
Kongresu AIDA 1998. godine u Marakešu. Dok danas, slovenačka nacionalna sekcija
AIDA važi za neaktivnog člana AIDA, a AIDA Srbije ima člana u Izvršnom komitetu
AIDA Europe u drugom četvorogodišnjem mandatu.
Šta je bio cilj osnivanja i rada Udruženja, kao samostalne naučne i strukovne
organizacije akademski obrazovanih pravnika i lica drugog akademskog obrazovanja
koja se bave oblastima ili pitanjima povezanim sa pravom osiguranja, i njegov cilj kao
nacionalne sekcije AIDA? Da se u Srbiji okupi kreativna mreža stračnjaka i naučnika
iz oblasti osiguranja predanih vrednostima koje mogu da unaprede struku i nauku
prava osiguranja i povežu je na istom ovom cilju sa evropskim strukovnim i naučnim
udruženjima, pa i svetskim prostorom prava osiguranja kroz kolektivni, zajednički
organizovan rad na objavljivanju priloga u časopisima, kao što je to danas Revija
za pravo osiguranja (dalje u tekstu: Revija), učešćem sa svojim pisanim i kasnije
objavljenim, radovima na savetovanjima koje je organizovalo Udruženje i vođenjem
diskusija na okruglim stolovima i drugimi stručnim skupovima. I zatim istupanjem
sa svojim radovima i diskusijama na međunarodnim skupovima i drugim oblicima
rada koje je organizovala ili u njihovom radu učestvovala AIDA. Dakle, osnivački
cilj Udruženja je bio i ostao dostizanje vrednosti koje su suprotnost komercijalizmu
i konzumerizmu koje se naročito u poslednjih deset godina ispoljava kod domaćih
pravnika koji se „bave” pravom osiguranja, koje se ogleda u zagušivanju stručnog i
literarnog polja prava osiguranja za nauku i praksu osiguranja bezvrednim napisima i
diskusijama, koje nažalost redakcioni odbori naših pravnih časopisa, pa i onih koji su
(neopravdano) na listi naučnih časopisa koju utvrđuje srpsko ministarstvo nadležno
17ZBOG ČEGA OBJAVLJUJEMO SPOMENICU POVODOM PEDESETOGODIŠNJICE...
za nauku i organizatori raznoraznih pravničkih skupova, zdušno prihvataju da objave
i tako dalje podstiču ovu nemilu pojavu.
Već pedesetogodišnje trajanje i postignuti rezultati u tom periodu na ostvarivanju
rečenog osnovnog cilja zbog koga je Udruženje osnivano čini opravdanim da pišemo
ovu spomenicu o pedesetogodišnjici života Udruženja, koju smo mogli nazvati i
kratkom istorijom Udruženja. Nastranu to što je namena koja opradava pisanje ove
publikacije da u kratkim crtama uputi čitaoca i na neke konkretne rezultate rada
Udruženja, ali i da sačuva ono što zaborav i nemar u ne/čuvanju dokumenata o radu
Udruženja konstantno preti da uništi. Znatan deo dokumenata koji su sadržali fakte
o radu Udruženja je već nepovratno izgubljen ili su oni zaboravljeni jer zaslužni ljudi
koji su 1961. godine osnovali i nakon toga vodili Udruženje do 1998. godine su nestali
sa životne scene, a da nisu iza sebe ostavili zapise o činjenicama iz njegovog života i
svojoj ulozi u njegovom životu.
Rukovodeći se pravilom da sve ono što nije zabeleženo nije ni postojalo, namena
spomenice o pedesetogodišnjici Udružnja je takođe da sačuva od zaborava pregnuća
onih ličnosti koje su ga osnovale, vodile i personifi kovale tokom ovih pedeset godina.
Time ćemo pokazati da ih nismo gurnuli u stranu već da smo zahvalni za ono što
su učinili da Udruženje bude ono što je danas. Ostaje međutim otvoreno pitanje
da li smo se, s obzirom na sadržinu i kvalitet objavljenog, tim ličnostima odužili
objavljujući ovu publikaciju???
Čitalac ne treba da zameri čitajući ovu brošuru što stil autora koji su je napisali
ne pokazuje njihovu sposobnost da u svojim pojedinačno napisanim osvrtima na
određene teme odraze romanesknu naraciju napisanog, jer ni jedan od njih nije se
bavio pisanjem istorije, hronologije ili sličnog štiva i što ona pored uloženog truda
više liči na katalog događaja o nastajanju i trajanju jedne institucije. Izuzetak je među
autorima samo profesor Volfgang Rorbah, koji je i kao istoričar sa doktoratom nauka
i autor deset tomova enciklopedije o istoriji austrijskog osiguranja, napisao svoje
priloge u ovoj publikaciji onako kako bi se možda očekivalo od svih ostalih autora koji
su participirali u njenom pisanju. Da u kapi, nekakvom zanimljivom detalju prepozna
u trajanju Udruženja celinu njegovih dostignuća. Zato sam ubeđen da će nekoliko
njegovih osvrta napisanih za ovu priliku biti najzanimljiviji našim čitaocima.
16. decembra 2012.
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
UDRUŽENJE ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE DANAS*1
Omaž spoljnim ličnostima koje su doprinele današnjem ugledu UdruženjaFragment za istoriju Udruženja povodom pedesetogodišnjice rada
1. ZAŠTO OVAJ OMAŽ?
Pedesetogodišnjica rada Udruženja je bila protekle 2011. godine, ali zbog
endemske zaboravnosti na važne događaje iz prošlosti i većim delom zanemarivanja
tih događaja od značaja za njegovu istoriju svojstvene našem narodu, pa i ovom autoru
i njegovim najbližim saradnicima, javnost o njoj nismo pravovremeno izvestili i ona
nije obeležena kada je trebalo. A to je bila prilika da se rad, a posebno stvaralaštvo koje
je ostvareno aktivnošću Udruženja, nađe u centru pažnje naučne javnosti i delatnika
u osiguranju i da se pre nego što se napiše njegova potpunija istorija, osvetle činjenice
od uticaja na koliko-toliko u ovom trenutku objektivnu procenu mesta koje Udruženje
zauzima danas među profesionalnim organizacijama u osiguranju i nauci osiguranja.
Onom na kome se sada nalazi, zahvaljujući svesrdnoj pomoći koje su Udruženju
pružile spoljne ličnosti iz naših društava za osiguranje i akademske zajednice iz zemlje
i inostranstva. Mada smo podsećanje na taj događaj propustili da učinimo tokom 2011.
godine ipak nismo u ovom podsećanju sasvim zakasnili zahvaljujući tome što se i u
2012. godini za život Udruženja vezuje jedan drugi okrugli jubilej. To je pedeset godina
članstva Udruženja u Međunarodnom udruženju za pravo osiguranja (Association
Internationale du Droit des Assurances – AIDA, ili na engleskom jeziku – International
Association of Insurance Law). Doprinos koje je dalo Udruženje ovom međunarodnom
udruženju kao njegova nacionalna sekcija i povratno ugled koje je Udruženje postiglo
učestvujući u njegovim aktivnostima, spoljne ličnosti kojima je posvećen ovaj omaž
takođe su nesebično pomogle.
U ovom prilogu za istoriju Udruženja biće učinjen kratak osvrt samo na jednu
etapu njegove aktivnosti i krug ličnosti koje su u toj etapi odigrale najznačajniju ulogu
u njegovoj afi rmaciji i zauzimanju mesta koje ono danas ima. Taj period započinje
izborom pisca ovih redova za predsednika Udruženja na redovnoj Skupštini Udruženja
održanoj 15. aprila 2005. godine. Taj datum je za Udruženje od značaja zbog toga što je
* Ovaj prilog je unet u spomenicu o pedeset godina rada Udruženja za pravo osiguranja Srbije jer čini značajan fragment za istoriju Udruženja. Objavljen je u Zborniku radova sa XIII godišnjeg savetovanja Udruženja na temu „Izazovi usklađivanja prava osiguranja Srbije sa evropskim (EU) pravom osiguranja”, održanog na Paliću, 20–22. aprila 2012. godine, na str. 9–17.
19
sa njim prestala funkcija predsednika Udruženja koju je od aprila 1997. do aprila 2005.
godine obavljao dr Predrag Šulejić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu kome je
na sledećoj sednici Skupštine održanoj 12. aprila 2006. godine dodeljena titula prvog
počasnog predsednika Udruženja zbog doprinosa koji je dao unapređenju rada i ciljeva
Udruženja, ali, i zbog njegovog dugogodišnjeg uspešnog nastavničkog rada i literarnih
ostvarenja koja su ostavila trajniji trag u pravnoj teoriji i praksi osiguranja.
2. ŠTA JE I GDE JE UDRUŽENJE DANAS?
U vreme dok je profesor Predrag Šulejić bio predsednik Udruženja, ovaj autor je
bio jedini potpredsednik Udruženja i svoj zajednički rad sa njim na ovoj funkciji je
završio organizovanjem V godišnjeg savetovanja Udruženja na temu „Osiguranje u
svetlu novog zakonodavstva” i izborom, recenzijom i uređivanjem zbornika i referata
za ovo savetovanje, održanog na Paliću, od 14–17. aprila 2005. godine. Izbor je
obuhvatio dvadesetsedam referata, svrstanih u pet sekcija: Statusna pitanja subjekata
tržišta osiguranja, Obavezno osiguranje, Osiguranje imovine, Osiguranje lica i Opšta
pitanja prava i privrede osiguranja. Zbornik je objavljen u knjizi obima 308 strana B4
formata. Obuhvatio je referat samo jednog inostranog autora iz Slovenije, profesora
Šime Ivanjka.
Zatim smo u istom svojstvu zajedno radili na VII savetovanju i zborniku
radova posvećenog temi „Osiguranje u susret procesu pridruživanja Srbije i Crne
Gore Evropskoj uniji” (Palić, 12–14. april 2006). A 2007. godine, zajedno sa dr
Slobodanom Jovanovićem, na VIII savetovanju „Usklađivanje osiguranja Srbije sa
sistemom osiguranja Evropske unije” (Palić, 12–14. april). Godine 2008. ovaj put sa
profesorkom Jasnom Pak, na IX savetovanju „Evropski put prava osiguranja Srbije,
posebno ugovora o osiguranju” (Palić, 10–11. april). Sledeće 2009. godine ta saradnja
se prekida i moj rad se nastavlja sa dr Slobodanom Jovanovićem na X savetovanju i
zborniku radova posvećenom temi „Integracija prava osiguranja Srbije u evropski
(EU) sistem osiguranja” (Palić, 24–26. april). Zajedno sa Slobodanom Jovanovićem
organizujem i recenziram i naredno XI godišnje savetovanje kome je bio posvećen
zbornik radova na temu: „Evropske (EU) reforme u pravu osiguranja Srbije”
(Palić, 23–24. april 2010). U 2011. godini saradnja sa Slobodanom Jovanovićem se
privremeno prekida, uključivanjem umesto njega profesorke Jasne Pak u organizaciju
savetovanja i recenziju zbornika radova koji je pratio XII godišnje savetovanje
posvećeno „Promenama u pravu osiguranja Srbije u okviru evropskog (EU) razvoja
prava osiguranja” (Palić, 15–17. april), da bi sa njim saradnju ponovo nastavio radom
na ovom XIII savetovanju „Izazovi usklađivanja prava osiguranja Srbije sa evropskim
(EU) pravom osiguranja”, Palić, 20–22. april 2012. povodom koga je napisan ovaj
skromni omaž. Na njemu je već premašen uobičajeni prosek iz nekoliko prethodnih
godina da na savetovanjima uzima učešće oko 35% inostranih autora. Ovog puta
UDRUŽENJE ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE DANAS
20
od devetnaest autora, devet dolaze iz inostranstva (Italije, Austrije, SAD, Slovenije,
Hratske). A obim Zbornika je obima standarda u proteklih pet godina (između 360–
430 strana).
Kakav je naučni nivo ovih naših godišnjih savetovanja? U formalno-pravnom
smislu, zbornici radova koji su povodom njih objavljivani svrstavaju se, prema
Pravilniku o kvantitativnom vrednovanju rezultata istraživača Ministarstva za nauku
(sada Ministarstva za prosvetu i nauku) (Službeni glasnik RS, br. 38/2008) u kategoriju
M44: tematski zbornik vodećeg nacionalnog značaja, pri čemu se istraživački rezultati
radova objavljenih u zbornicima vrednuju sa dva naučna boda. Malo ili puno?
Objektivno realno ili nerealno? Ja mislim malo ili objektivno nerealno u šta se može
uveriti čitalac bilo koje zbirke objavljenih konkretizovanih i potpuno obrazloženih
i neponavljanih poruka sa prethodnih pet i više godišnjih savetovanja upućenih
domaćim regulatornim telima, društvima za osiguranje i njihovom strukovnom
udruženju – Udruženju osiguravača Srbije (videti, na primer, poruke sa XII godišnjeg
savetovanja objavljene u Reviji, br. 3/2011, str. 27–38).
Koliki je eho našeg časopisa Revije u domaćoj i inostranoj naučnoj javnosti, koja
je evo ušla u jedanaestu godinu objavljivanja i čiji br. 2 će se sledećeg meseca naći
pred licem naše javnosti? Umesto ličnog samovrednovanja, ustupiću ocenu njenih
dometa velikom prijatelju Udruženja i autoru brojnih članaka u našim publikacijama,
profesoru dr Volfgangu Rorbahu koji je u čast desetogodišnjeg jubileja Revije, u br.
1/2010, napisao sledeće: „Današnji eminentan značaj ‚Revije’ u odnosu na ostale
časopise sa temom osiguranja jeste u objavljivanju radova vrhunskih stručnjaka sa
evropskom, odnosno međunarodnom reputacijom iz desetak država, koji ne pišu
samo o savremenim tokovima, već i daju predloge za teške, u Srbiji do sada nerešene
probleme u osiguranju.
‚Revija’ će svojim višejezičnim pristupom (srpski / nemački / engleski) obezbediti
još bolje mesto u budućnosti. Prvo, jer na taj način jača ugled ovog medija u stranim
stručnim bibliotekama, i, drugo, naučni tekstovi koje objavljuje mogu akterima
politike u osiguranju Evropske unije i Srbije da daju dragocene impulse za njihove
dalje aktivnosti na spajanju naroda.” O čemu ovaj profesor govori svedočanstvo je
i obimna bibliografi ja radova koji su objavljeni u Reviji (i Zbornicima sa godišnjih
savetovanja) istaknuta na sajtu Udruženja.
Ugled i doprinos u naučnom stvaralaštvu Revije o kome govori profesor Volfgang
Rorbah nije, međutim, dopro do onih koji u Ministarstvu za prosvetu i nauku Srbije
odlučuju o naučnoj kategorizaciji domaćih časopisa iz društvenih nauka, i Revija je
do danas i pored tri prijave na konkurs da bude uvrštena na domaću SCI listu časopisa
ovog Ministarstva i dalje izvan ove liste. Nikada nam nije upućeno objašnjenje na naša
pitanja zbog čega Revija uslove za ovu kategorizaciju ne ispunjava, niti smo na žalbu
na koju je pravo izdavačima prvi put dato na konkursu sprovedenom u 2011. godini
Jovan SLAVNIĆ
21
ikada dobili odgovor. I to nas ne bi bolelo da se na ovoj listi poodavno ne nalaze
neki pravni časopisi koji objavljuju radove iz svih ili iz većine pravnih disciplina
koji ne ispunjavaju ni neke osnovne uslove za naučnu kategorizaciju koje je to isto
Ministarstvo ustanovilo. Njihove redakcije, odnosno urednici, na primer, ne sprovode
anonimnu recenziju ponuđenih radova za objavljivanje, zatim, u uređivačkom
odboru časopisa godinama se nalaze samo nekoliko i to domaćih članova što govori o
uređivačkoj politici podređenoj interesima članova redakcije i zatvorenosti časopisa.
Ono što je Ministarstvo za nauku, odnosno prosvetu i nauku učinilo da nas umiri
je odluka da za 2010. godinu dodeli jedan naučni bod za priloge objavljene u Reviji
samo za učesnike u projektima koje ono fi nansira, tj. kao da je Revija na njegovoj
listi naučnih časopisa u kategoriji M53. Mi se sa takvom „ispod žita” kategorizacijom
ne mirimo i naša je odluka da se pomoću ličnosti iz univerzitetske akademske
zajednice kojima je posvećen ovaj omaž i drugih iz te zajednice domaćih i inostranih
ličnosti iz sedam različitih zapanoevropskih država koje smo na sednici Upravnog
odbora održanoj 29. marta izabrali u sastav novog redakcionog odbora usmerimo
da naš časopis dobije mesto na SCI listi neke od evropskih međunarodnih ustanova
akreditovanih za naučnu kategorizaciju pravnih časopisa.
Naučno stvaralaštvo koje se odvija u okviru Udruženja dobilo je međunarodno
priznanje na Osnivačkoj konferenciji AIDA Europe koja je održana u Hamburgu
22. maja 2008. godine. Na toj konferenciji je dr Slobodan Jovanović, glavni urednik
Revije, na moj predlog kao predsednika AIDA Srbije, izabran u sastav devetočlanog
Izvršnog komiteta AIDA Europe, pored Torbena Bodropa (Danska), Đuzepine Kapaldo
(Italija) (ona je u međuvremenu zamenjena Pjerpaolom Maranom), Otom Čurgom
(Mađarska), Robertom Kohom (Nemačka), Žeromom Kulmanom (Francuska), Hoze
Marija Munjoz Paredasom (Španija), Joanisom Rokasom (Grčka) i Pegi Šaron (Izrael),
a na čijem čelu je predsednik AIDA Europe u svetu reosiguranja čuveni Kolin Kroli.
Ove ličnosti nije potrebno posebno predstavljati našoj informisanoj stručnoj i naučnoj
javnosti prava osiguranja. Onoj koja čita publikacije koje objavljuje Udruženje u kojima
oni objavljuju svoje radove i redovno ili povremeno uzima učešće u radu svetskih
kongresa AIDA ili godišnjim konferencijama AIDA Europe ili putem sajta prati rad
ovih skupova. Onima koji nisu upućeni, dovoljno je da bi dobili sliku o tome koje mesto
predsednik AIDA Europe i članovi Izvršnog komiteta AIDA Europe zauzimaju u krugu
erudita prava osiguranja, da potraže podatke o radovima koje su oni objavili i njihovom
učešću u svojstvu članova nekih od radnih grupa za izradu međunarodnih dokumenata,
kao što je radna grupa projekta „Reforma evropskog ugovornog prava osiguranja” čijim
naporima imamo da zahvalimo što je 2007. i 2009. godine ugledao svetlost dana Nacrt
Principa evropskog ugovornog prava osiguranja. Ili, da na sajtu AIDA pročitaju ko čini
predsednike nacionalnih sekcija AIDA i radnih grupa koje deluju u njenom okrilju kao
i na koje je teme usmeren rad ovih radnih grupa.
UDRUŽENJE ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE DANAS
22
A koja sve pregnuća članova Udruženja stoje iza ovog priznanja? Na to nije
moguće ovde ukratko odgovoriti. Ona su brojna i obimna i zato moraju biti predmet
posebnog prikaza jer čine zaseban deo istorije Udruženja. Prikaz koji se odnosi
na ovaj deo istorije bi mogao nositi naslov: „Učešće članova Udruženja za pravo
osiguranja Srbije u radu svetskih kongresa AIDA i konferencijama AIDA Europe.”
Bilo je 13 kongresa i tri konferencije na kojima su članovi Udruženja učestvovali
sa svojim (nacionalnim) referatima na jednu, dve ili tri teme kojima su kongresi
bili posvećeni, odgovarali na brojne upitnike o tim i drugim temama o kojima se
raspravljalo na radnim grupama tokom održavanja kongresa i konferencija.
Praktični značaj izbora Slobodana Jovanovića za člana Izvršnog komiteta
AIDA Europe je pre svega u tome što je on otvorio vrata sticanju novih kontakata
i prijateljstva sa ličnostima iz nauke i prakse osiguranja u Evropi, od kojih će jedna
ličnost kojoj je uz ostale posvećen ovaj omaž odlučno uticati da Udruženje nastavi
putem dalje pune međunarodne afi rmacije i uključivanja časopisa Revije u neku od
uglednih međunarodnih SCI lista (naučnih) časopisa.
3. DVE OSNOVNE IDEJE VODILJE U POSTIZANJU
VISOKIH NAUČNIH REZULTATA I MEĐUNARODNE AFIRMACIJE
UDRUŽENJA I LIČNOSTI KOJE SU TOME PRESUDNO DOPRINELE
Ono što je prvo trebalo učiniti zarad ostvarivanja ovih ciljeva jeste osloboditi se
većeg broja neoriginalnih i nekreativnih autora koji su do 2005. godine pisali za Reviju
i do 2007. godine učestvovali na našim godišnjim savetovanjima. Tako je nastala
jedna značajna praznina u autorskom koru kome se do tada obraćalo Udruženje jer
u Srbiji ima malo kvalitetnih i inventivnh pisaca koji se bave pravom i sa pravom
osiguranja povezanim pitanjima, i to nije nepoznato. Eliminisanim autorima, kod
kojih sam zaradio atribut „glavoseče” morala se naći zamena. Jedini i prirodni put je
bio da se obratimo inostranim autorima koji pripadaju zemljama sa čijim pravom se
naše pravo usklađuje u procesu približavanja i članstva u Evropskoj uniji.
Presudnu, početnu ulogu u tome je imao profesor bečkog državnog univerziteta
dr Volfgang Rorbah koga sam upoznao krajem 2005. godine prilikom njegovih čestih
dolazaka u Beograd da kao ekspert pomogne austrijskom osiguravajućem društvu
„Uniqa”, u naporima sa kojima je ono u to vreme započelo na preuzimanju akcija
akcionarskog društva „Zepter” sa namerom da uđe na tržište osiguranja Srbije. Vrlo
brzo smo se sprijateljili zahvaljujući tome što sam mu obezbedio određenu literaturu
u kojoj su srpski autori pisali o osnivanju i poslovanju austrougarskih osiguravajućih
društava u Srbiji početkom 20-og veka, koja je njemu bila nepoznata. Ta građa mu je
bila dobrodošla u daljem osvetljavanju istorije međusobnih odnosa koji su postojali
između osiguranja Srbije i Austrougarske. Već tada, profesor Volfgang Rorbah je
Jovan SLAVNIĆ
23
bio najistaknutiji austrijski i evropski istoričar osiguranja sa davno odbranjenim
doktoratom iz istorije, pored doktorata ekonomskih nauka i ona mu je bila dragoceni
izbor za pisanje devetog toma istorije osiguranja Austrije na kome je upravo radio.
Profesor Volfgang Rorbah je već u prvim kontaktima prihvatio moj predlog da
sam godišnje napiše po jedan članak za Reviju i sa svojim referatom učestvuje na našim
godišnjim savetovanjima. I on se u tom svojstvu pojavio sa svojim prvim člankom u
prvom broju Revije iz 2006. godine pod naslovom „Privatno osiguranje kao sredstvo
u borbi protiv korupcije.” Tako je i započelo naše prisno prijateljstvo zasnovano na
jednoj zajedničkoj ljubavi – ljubavi prema nauci osiguranja. Da bi on, sa člankom koji
je napisan za zbornik radova kome je ovaj omaž kao predgovor namenjen, napisao
do sada 13 članaka i tri priloga prigodne, informativne i jubilarne prirode. Njegova
velika zasluga je i to što se potrudio da se postigne da nas dvojica zajedno na XII
kongresu Instituta za međunarodna istraživanja sa sedištem u Beču, održanom 20–
22. oktobra 2008. godine u Beču govorimo na temu „Budućnost srpskog privatnog
zdravstvenog osiguranja i zbrinjavanja” i što sam tom prilikom dobio mogućnost da
predstavim Udruženje za pravo osiguranja Srbije. Obojica smo, međutim, bili svesni
da njegov publicistički rad za Udruženje ne bi bio dovoljan da Revija i Zbornici u
kontinuitetu objavljuju naučne i za praksu osigurnja vredne radove ako se u pisanje
radova ne uključe i drugi ugledni inostrani autori, koji su do tada sporadično pisali
svoje priloge zahvaljujući pojedinačnim kontaktima koji su urednici Revije imali sa
nekim inostranim autorima. Zato se profesor Volfgang Rorbah latio teškog posla
da dovede veći broj austrijskih i neke nemačke autore, naučne radnike i praktičare.
Ovom prilikom ću od autora koji su njegovom zaslugom počeli da pišu članke za
publikacije Udruženja pomenuti samo neke od njih: prof. dr Petera Hausera, čiji je
jedan od radova objavljen i u ovom Zborniku, dr Manfreda Hasenorla, predavača
na Univerzitetu „Johanes Kepler” u Lincu, dr Hansa Pera, predsednika Nadzornog
odbora austrijskog „Generalija” i dr Luja Normana Adenhovea, generalnog sekretara
Udruženja osiguravača Austrije. Povrh toga, gotovo redovno je uspevao da od
austrijskih i nemačkih mecena obezbedi donacije kojima se Udruženje fi nansijski
pomagalo da održi svoja godišnja savetovanja. I ja mu na svom ovom njegovom
dobru za Udruženje izražavam jedno veliko, veliko hvala.
Sledeći veliki prijatelj Udruženja, koji je takođe dao nemerljivi doprinos
međunarodnoj afi rmaciji Udruženja i naučnim rezultatima koje je ono do sada
postiglo, je prof. dr Joanis Rokas, predsednik AIDA Grčke i predsednik Radne
grupe za distribuciju proizvoda osiguranja svetske AIDA. On se sa svojim prvim
radom „U susret harmonizaciji propisa Evropskog prava osiguranja” javio na našem
VII godišnjem savetovanju 2007. godine. Shvativši da Srbiji Evropska unija mora
otvoriti put ka učlanjenju, on je predložio da se Revija i savetovanja koje Udruženje
organizuje usredsrede na priloge koji će razmatrati evoluciju evropskog (EU) prava
osiguranja, institute evropskog prava osiguranja čije vrednosti treba i mogu da se
UDRUŽENJE ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE DANAS
24
brzo prihvate u Srbiji kao budućoj članici EU i njihovu materijalizaciju predlozima
za izmenu postojećih i donošenjem novih propisa u Srbiji usklađenih sa evropskim
(EU) propisima o osiguranju. Kako je jedan od prioritetnih ciljeva našeg Udruženja već
bio usmeren ka neophodnosti da se naša naučna i stručna javnost upozna sa pravom
osiguranja EU i pripremi za njegovu primenu u skoroj budućnosti, mi smo u Udruženju
vrlo rado prihvatili i dosledno nastavili da se trudimo da objavljujemo priloge ovakve
sadržine. Ono što posebno obeležava doprinos profesor Joanisa Rokasa jeste da je svoje
članke koje je kod nas nastavio da objavljuje pisao o „vrućim” evropskim polemičkim
temama, razmatrajući ih na način i na nivou onih koji se objavljuju u evropskim
naučnim časopisima osiguranja, upravo kao da su Revija i Zbornici sastavni deo te
publicistike. On je zatim pridobio svoje brojne saradnike iz Atine da o intrigantnim
evropskim institutima prava osiguranja i njihovoj primeni u državama članicama EU
polemišu čime su oni zahvaljujući tom njegovom zauzimanju da se redovno javljaju
svojim prilozima u Reviji i Zbornicima radova ostvarili svoj zapaženi spisateljski opus,
o čemu svedoči popis njihovih radova u napred pomenutoj bibliografi ji. Među ovim
saradnicima profesora Joanisa Rokasa, sada našim autorima, posebno ću istaći Miru
Todorović Simeonides, dr Nusiju Kirjaki i mr Konstantinu Sultati.
Jedna ličnost koja se u Reviji kao autor prvi put pojavila 2009. godine sa člankom
„Kako regulisati posrednike reosiguranja u EU: Sadašnjost i budućnost Direktive
2002/92/EC”, je dr Pjerpaolo Marano, profesor Pravnog fakulteta Katoličkog
univerziteta u Milanu i član Izvršnog komiteta AIDA Europe. O njemu se nadam
da ću ja ili neko drugi imati prilike u bliskoj budućnosti da pišem kao izuzetno
zaslužnom za evropsku afi rmaciju Udruženja i najzaslužnijem za svrstavanje Revije
na neku od evropskih SCI lista časopisa. Do sada je objavio šest vrhunskih članaka
u našim publikacijama, doveo je više uglednih novih autora, neke čak iz SAD i Kine,
i unapred se odričući svih budućih honorara i drugih počasti preuzeo odgovornu
dužnost da pomogne da putem kojim je već krenulo Udruženje i obezbeđenjem
novog korpusa autora iz reda najpoznatijih evropskih pisaca prava osiguranja,
Reviju zajedničkim snagama uvedemo na SCI listu časopisa neke evropske institucije
nadležne za njihovu evaluaciju. Nameran da u tome uspe on je prihvatio da od broja
2/2012 Revije preuzme od mene funkciju zamenika glavnog urednika.
Druga ideja vodilja koja je činila uslov sine qua non da se Udruženje nađe na
vrhu piramide naših naučnih Udruženja bila je da se obezbedi stabilno i sigurno
fi nansiranje njegovih aktivnosti.
Ličnost koja je na prvom mestu u tome odlučno pomogla Udruženju je gospodin
Nebojša Divljan, do aprila 2011. generalni direktor „Delta Generali osiguranja.”
Pronicljiv kao što jeste, on je brzo procenio potencijale Udruženja i bez ikakvih
pregovora prihvatio da 17. jula 2009. godine potpiše sa Udruženjem ponuđeni mu
Memorandum o razumevanju i saradnji. Tim memorandumom je na trajnoj osnovi
Udruženju obezbeđena primerena fi nansijska pomoć u ostvarivanju njegovih ciljeva.
Jovan SLAVNIĆ
25
Četiri godine pre ovog memoranduma, 11. jula 2005. godine njegovim zalaganjem
u svojstvu predsednika Upravnog odbora Udruženja osiguravača Srbije, Upravni
odbor ovog udruženja je doneo odluku da prihvata da po izdatom broju časopisa
Revija participira u troškovima njenog izdavanja u određenom iznosu. Kasnije je
opet njegovom zaslugom, ovaj iznos povećan za 50%. Ovde je važno primetiti da
njegovi naslednici na funkcijama na kojima je bio nisu do danas doveli u pitanje
fi nansijske obaveze koje je on u ime „Delta Generali osiguranja” preuzeo i Udruženju
osiguravača Srbije predložio da ih ono preuzme prema našem Udruženju. Šta više,
novi generalni direktor „Delta Generali osiguranja” gospodin Andrea Simončeli
se izjasnio za unapređenje ove saradnje koju je sa Udruženjem započeo gospodin
Nebojša Divljan i u jednoj elektronskoj poruci, koju mi je uputio 2. jula 2011. godine,
napisao je: „Poštovani profesore Slavniću zahvaljujem na vašoj toploj dobrodošlici
u Beograd. „Delta Generali” će biti ponosan da nastavi saradnju sa AIDA Serbia i
sa velikim zadovoljstvom ću pripremiti rad čiju temu ćemo zajedno dogovoriti pre
objavljivanja u vašoj Reviji...”
Za gospodina Nebojšu Divljana vezana je i jedna anegdota koja je dobila svoj
kreativni odjek u aktivnostima Udruženja. Jednom prilikom on mi se požalio da
na sve njegove argumente da su rešenja koja Narodna banka Srbije ili Ministarstvo
fi nansija donose i predlažu u svojim propisima nepovoljna za privredu osiguranja,
dobija tipski odgovor da su preuzeta iz direktiva EU. Tada sam mu saopštio da ovi
odgovori koje dobija u regulatornim telima više neće moći tako lako proći jer ćemo
mi u Reviji intenzivirati rad na prevodima direktiva i da će tako društva za osiguranje
u tim prevodima moći da se osvedoče koliko su odgovori koje je on dobijao tačni
ili lažni, što su najčešće i bili. Ovom prilikom ne treba propustiti da se zabeleži da
je gospodin Nebojša Divljan, da bi dokazao ovim telima da su neka rešenja za koja
su se oni zalagali daleko od evropske regulative, naručio projekat u kome sam i ja
učestvovao, o savremenoj sadržini ugovora o osiguranju i obavezi informisanja
osiguranika od strane osiguravača o sadržini ugovora koji oni zaključuju. Podržavao
je i organizaciju svih skupova koje je Udruženje organizovalo samo ili zajedno sa
Udruženjem osiguravača Srbije ili Privrednom Komorom Srbije oko donošenja
novih zakona. Rečju, voleo je osiguranje i sve one koje su radili na unapređenju
struke i razvoju osiguranja. Zbog toga je i rado prihvatao da bude nosilac uvodnog
izlaganja na našim godišnjim savetovanjima u kojima je iznosio svoja gledišta o
stanju i perspektivama razvoja našeg tržišta osiguranja. A imao je šta da kaže, i onda
kada se nismo slagali u gledištima. Rado se izjašnjavao o problemima naše privrede
osiguranja i rešenjima koja podstiču njen razvoj u obimnim intervjuima, od kojih je
jedan dao urednicima Revije 2006. godine. Ova njegova uvodna izlaganja bi postala
tradicija, da 2011. godine nije otišao iz osiguranja u lični biznis. Sa žaljenjem nas
u Udruženju i nadom da će se možda ponovo vratiti u našu branšu. Ostao mi je u
prijatnom sećanju i zbog jedne osobine koja nije svojstvena našim menadžerima u
UDRUŽENJE ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE DANAS
26
osiguranju. Nije odbijao da prihvati moje telefonske pozive i predloge da se sretnemo
i razgovaramo o problemima Udruženja i osiguranja.
Trajnu i stabilnu fi nansijsku pomoć prihatila je da pruži Udruženju u ime
Kompanije Dunav osiguranje i gospođa Milenka Jezdimirović. I to već na prvom
našem sastanku do koga je došlo tek pošto je imenovana na mesto generalnog
direktora ove kompanije. To tumačim kao rezultat njenog pravničkog obrazovanja i
želje da po svojoj vokaciji pomogne unapređenju prava i pravne struke u osiguranju,
istovremeno i uverenjem da je to odlučila pod impulsom impresija koje je ponela sa
predavanja iz prava osiguranja koje je slušala kod profesora Predraga Šulejića, što mi
je i posebno naglasila. Tako je došlo i do zaključivanja, između Udruženja i Kompanije
Dunav na trajnim osnovama, Memoranduma o razumevanju i saradnji 16. decembra
2009. godine. Ono što je ostavilo gorak utisak kod mene povodom ove saradnje i
zaključenog Memoranduma jeste što je, prezauzeta obavezama, operacionalizaciju
zaključivanja Memoranduma gospođa Milenka Jezdimirović prepustila jednom
svom saradniku koji se uporno trudio da razvodni njegovu sadržinu i učini ga što
nepovoljnijim po Udruženje.
Ovaj omaž ne mogu da završim a da ne pomenem veliku podršku koju je
Udruženju pružilo „Takovo osiguranje”, zahvaljujući zauzimanju njene izvršne
direktorke gospođe Snežane Živković. Kod nje sam zapazio jednu neobičnu crtu, da
je u razgovorima koje sam sa njom vodio uvek izražavala radost da Udruženju može
da pomogne. Možda je to delom i baština našeg poznanstva koje smo ostvarili na X
Svetskom kongresu AIDA u Marakešu (11–15. maja 1998.) Udruženje je doskora
i sa ovim društvom imalo zaključen Memorandum o razumevanju i saradnji na
istim osnovama na kojima je baziran i sa „Delta Generali” i „Dunav osiguranjem”,
zaključen 5. oktobra 2009. godine, ali sa skromnijim sredstvima fi nansijske pomoći,
u poređenju sa onima koje Udruženje ima od prethodno imenovana dva naša najveća
društva za osiguranje.
U Beogradu, 31. marta 2012.
Jovan SLAVNIĆ
ČESTITKA PROF. JOANISA ROKASA POVODOMPEDESETOGODIŠNJICE UDRUŽENJA
ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
Poštovani profesore Slavniću,
Želim da vama lično i vašim kolegama izrazim moje najsrdačnije i najiskrenije čestitke povodom pedesetogodišnjice AIDA Serbia.
Kao opunomoćeno lice za kontakt između Međunarodnog udruženja za pravo osiguranja – AIDA i AIDA Serbia tokom poslednjih nekoliko godina, iz prve ruke su mi poznate promotivne aktivnosti i objavljivanje Revije za pravo osiguranja vašeg Udruženja. Verujem da je sve to uticalo i da će uticati na razvoj i snaženje pravnog okvira osiguranja u Srbiji.
Revija za pravo osiguranja, u kojoj smo kolege iz moje advokatske fi rme i ja u nekoliko brojeva pisali priloge, pokriva sve veći broj važnih pravnih pitanja i prati tekuće evropske i međunarodne trendove. Naglasak je na pitanjima nadzorne delatnosti EU nad osiguranjem, modelima njegove primene i tumačenju u državama članicama EU. Sledeće polje delovanja Udruženja je pružanje direktne ili posredne pomoći srpskom nadzornom organu analizom bitnih pitanja prava osiguranja i građanskog prava kao i suštinsko razumevanje i usklađivanje propisa sa direktivama o osiguranju EU. Bio sam impresioniran brojem i raznovrsnošću pitanja brojnih država kojima se bavi Udruženje, uključujući i analize nadzora osiguranja tekućeg i budućeg razvoja iz teorijskog i praktičnog ugla, problemima u zaštiti potrošača itd.
Godišnja savetovanja o pravu osiguranja na Paliću, na kojima sam učestvovao poslednjih nekoliko godina, privukla su naše kolege iz brojnih susednih i ostalih evropskih država, pri čemu se, uprkos trenutnoj krizi tržišta osiguranja u Srbiji, stalno povećava zainteresovanost za prisustvo na savetovanjima.
Zadivljujuće je redovno i aktivno učešće AIDA Serbia na konferencijama i panelima koje organizuje AIDA Europe.
Ne treba posebno naglašavati značaj osvrta na pravo osiguranja, komentara, naučnih studija, analiza i prikaza sudskih i arbitražnih presuda za razvoj pravne teorije i prakse osiguranja u Srbiji. Nedavno su ove aktivnosti dobile i dodatni praktični značaj u vezi sa izradom posebnog poglavlja posvećenom ugovoru o osiguranju u Nacrtu Građanskog zakonika Srbije.
Po mojem mišljenju, nacionalna sekcija AIDA Serbia ima značajne i dobro osmišljenje aktivnosti, koje moramo posebno ceniti uzimajući u obzir veličinu i razvoj srpskog tržišta privatnog osiguranja. Želim vam da nastavite da ulažete dragocene napore uz podršku i učešće novih članova i kolega.
Srdačno,
15. 2. 2013. dr Joanis Rokas
PROF. IOANNIS ROKAS CONGRATULATION FOR THE 50-YEAR
ANNIVERSARY OF THE INSURANCE LAW ASSOCIATION OF SERBIA
Dear Professor Slavnic,
I would like to express to you personally, as well as to your colleagues, my
heartiest and sincere congratulations for the 50th anniversary of the AIDA Serbia.
Being the liaison person between AIDA World and AIDA Serbia during the last
few years, I know fi rst hand, the insurance law publishing and promoting activities
of your Association. I believe that they have aff ected and will aff ect the development
and strengthening of the insurance legal environment in Serbia.
Th e Insurance Law Review, to which my colleagues of our law fi rm and I have
contributed on numerous instances, covers the increasing number of important legal issues
and follows the current European and International trends. Th e focus is on the issues of the
EU insurance regulative activity, models of its applications and interpretation in diff erent
EU member states. Another scope of the Association is the provision of direct or indirect
assistance to the Serbian Regulator addressing the relevant issues of insurance and civil law
and the substantial understanding and harmonization with EU insurance Directives. I was
impressed by the number and diversity of issues it covers in diff erent jurisdictions, including
the analyses of insurance supervision from diff erent theoretical and practical perspectives,
current as well as future trends, insurance consumer protection issues etc.
Th e Palic Insurance law annual conferences, which I have attended the last few
years, attract our colleagues from many neighboring and European countries, while
the interest for them has been continuously increasing, despite the current crisis of
the insurance market in Serbia.
Remarkable is the regular and active participation of AIDA Serbia in conferences
and panels organized by AIDA Europe.
Needless to point out the importance of the insurance law reviews, commentaries,
scientifi c studies, analyses and reviews of judgments and arbitration awards for the
development of insurance legal theory and practice in Serbia. Recently, these activities
have additional practical importance in relation to the draft ing of the Chapter of the
Serbian Civil Code on insurance contract.
In my point of view the AIDA Serbian Chapter has signifi cant and profound
activities, additionally appreciated given the size and development of the Serbian
private insurance market. I wish you to continue the valuable eff orts and being
supported and joined by new members and colleagues.
Your sincerely
15. 2. 2013. Prof. Dr. I. K. Rokas
28 I. K. Rokas
ODELJAK II: PERIOD OD 2005–2012. GODINE
/ CHAPTER II: 2005–2012 PERIOD
Prof. dr Volfgang RORBAH
SEĆANJA I UTISCI JEDNOG ČLANA REDAKCIJE
REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA
1. UVOD
Počev od 2003. godine, godine u kojoj je umrla i moja majka, koja je bila rodom
iz Srbije, moje su se poslovne aktivnosti sve više iz Beča prenosile na Beograd,
odnosno Srbiju. Jedan od najvažnijih putokaza na mom putu bavljenja naukom
osiguranja u Srbiji bio je predsednik Udruženja za pravo osiguranja Srbije, prof.
dr Jovan Slavnić. Naša saradnja je rezultirala između ostalog, mojim sada već
sedmogodišnjim sudelovanjem u radu redakcije visokovrednog časopisa Revija za
pravo osiguranja, kao i mojim učešćem kao referenta i moderatora na redovnim
godišnjim savetovanjima Udruženja, do sada održavanim na Paliću.
Takođe mi je Jovan, nazivam ga imenom jer se naš profesionalni odnos u
međuvremenu pretvorio u prijateljstvo, olakšao put u pravcu mog angažmana kao
gostujućeg profesora na „Visokoj poslovnoj školi Beograd” i, konačno, kao redovnog
univerztetskog profesora u Srbiji u oblasti menadžmenta u osiguranju
Ovaj esej opisuje uspon Revije od nacionalnog, ili lokalno u okviru Srbije
orijentisanog, naučnog medija u intelektualnu „evropsku ligu.”
Sudbina je htela da i ja delimično učestvujem na tom putu svojim stvaralaštvom
i radom.
U svakom naučnom projektu zastoj u radu predstavlja opasnost, pa tako ni u
slučaju Revije nije smelo da dođe do zastoja u objavljivanju radova; zastoj ovde i u
današnje vreme predstavlja nazadovanje i pad u nacionalističku najlošiju ligu, koja,
na žalost, u balkanskim zemljama još uvek nije ispala iz igre.
Sledeće redove sam napisao takođe iz osećaja odgovornosti vršeći dužnost
potpredsednika Austrijsko-srpskog društva i zamenika direktora institucije „Europa
Nostra Austria”; izjašnjavajući se kao Austrijanac, ovako se na isti način izjašnjavam
za povezivanje sa srpstvom i Evropom. U tom duhu su, uostalom, i nastali svi moji,
delom vrlo kritični, članci napisani za Reviju.
Neka čitaoci iznete kritike loših mera upravljanja u Srbiji u prvoj liniji vide kao
animiranje za poboljšanja, tj. reforme, a nikako kao omalovažavanje.
30
Upravo onako kako kaže starokineski fi lozof Konfučije: „Istinite reči nisu lepe, a
lepe reči nisu istinite!”
2. OKCIDENT ORIJENTA
Beograd, grad na dve reke, vezan je za istoriju Austrije u opštem smislu, a za
istoriju osiguranja u posebnom smislu. Kao Austrijanac srpskih korena (sa majčine
strane), u kome se u jednoj osobi stiču istoričar, delatnik u osiguranju i slavist, posle
spajanja evropskog „Okcidenta” i „Orijenta” sam postepeno sve više bio upućen na
grad Beograd, kome toliko odgovara naziv „Okcident Orijenta.”
Ovaj pojam zahteva izvesno objašnjenje:
Ne radi se samo o činjenici da je dugo vremena granica između Otomanskog i
Austrijskog carstva, odnosno Austrijsko-ugarske monarhije bila tamo gde je današnji
Beograd (ranije između Beograda i Zemuna).
Od gradske arhitekture preko elegantnih gastronomskih objekata do pozorišnih
predstava, opera, koncerata i nauke, kultura zapada se posmatraču ovde predstavlja
u mnogim oblicima.
Koliko su ipak različiti, čitaj: orijentalno-balkanski usmereni, sadržaji iza
ili ispod „zapadnjačkog omota”, obrazovana osoba koja iz Srbije često putuje u
inostanstvo uočava po svakom sledećem povratku u domovinu, a stranac tek nakon
dužeg boravka u Beogradu.
Ne radi se pri tome o oceni šta je bolje ili gore (o gostoprimstvu u južnoslovenskim
regionima, na primer, svaki „zapadnjak” može samo da sanja), već se postavlja pitanje
na koji način najbolje i najbrže ove dve kulture učiniti „kompatibilnim.”
Na ovo pitanje je naročito teško odgovoriti kada govorimo o osiguranju.
2.1. PRVI KONTAKTI SA PROFESOROM SLAVNIĆEM I REDAKCIJOM REVIJE
Prvi susret profesora dr Slavnića i mene (u skladu sa starom tradicijom
osiguranja) dogodio se jednog novembarskog dana 2005. godine u Knez Mihajlovoj
ulici, gde se nalazila direkcija „Cepter osiguranja” koje je kupila kompanija „Uniqa”,
a koje je tada bilo najveće srpsko osiguravajuće društvo u privatnom vlasništvu i
nalazilo se u zgradi u kojoj je nekad bila i „Prva hrvatska štedionica.”
Zadatak koji mi je tada poveren od strane centrale „Uniqa”-e u Srbiji sastojao
se u tome da se hitno uspostave i nadograđuju kontakti između nauke i ekonomije
osiguranja u skladu sa međunarodnom praksom. Zbog čega Austrija još od dana
Monarhije neguje ovakav pristup u odnosu sa partnerima (u koje i Srbija spada
još od 19. veka), može se objasniti na sledeći način: Bogatstvo, ekonomski razvoj i
prosperitet društava za osiguranje određeni su mnogim pojedinačnim faktorima. Na
Volfgang RORBAH
31
prvom mestu treba pomenuti nauku i istraživanje čije inovacije su pokretački motor
na svim područjima. Logično, naučna saznanja treba primeniti u realnoj ekonomiji.
Na ovaj način je moguće krize ublažiti, a ponekad čak i sprečiti.
U tom pravcu je moj prvi partner za dijalog u Beogradu trebao da bude prof.
dr Jovan Slavnić, ekspert za pravo osiguranja poznat i van granica Srbije. Bio mi je
predstavljen kao novi predsednik Udruženja za pravo osiguranja Srbije (nacionalne
sekcije međunarnodne organizacije AIDA), koji je na tu dužnost stupio zamenivši
profesora dr Predraga Šulejića. Profesor Šulejić je, na osnovu svojih zasluga, godinu
dana kasnije imenovan za počasnog predsednika Udruženja.
Profesor Slavnić mi je na naš prvi susret, nakon koga je posle nekoliko dana
kasnije usledio i drugi, doneo nekoliko primeraka Revije za pravo osiguranja želeći da
o njoj čuje moje mišljenje, predloge, ali i kritike o novoj orijentaciji časopisa.
„I ovde nalazim Okcident Orijenta, kao i u celom gradu”, spontano sam
odgovorio. „Odgovarajući izgled i kvalitetni naučni radovi autora Jovanovića,
Slavnića, Šulejića i drugih.”
Izlaganja koja su navedeni eksperti objavili u Reviji o reformi osiguranja 2004.
godine, kada je na Narodnu banku Srbije preneta funkcija nadzora osiguranja,
i precizno predstavljen početak procesa prilagođavanja u skladu sa direktivama
Evropske unije, zračili su, posle godina mračnog ultranacionalizma, svežim duhom
Okcidenta.
„I gde je tu Orijent, Balkan?”, pitao me je Slavnić oštro.
Moj odgovor je glasio: „Težak i širokim masama nerazumljiv tekst o procesu
prestrukturisanja, pisan samo na srpskom jeziku, samo od strane domaćih autora i
samo iz ugla pravnika, predstavljen pravničkom terminologijom.”
Na primer, nalazimo isuviše suvoparno prikazan prvi reformski korak (2004–
2006), u kome je tri četvrtine domaćih društava, koja nisu ispunjavala pretpostavke i
imala sopstvena sredstva po merilima za savremene osiguravače, predstavljao gubitak
dozvole za rad i likvidaciju od strane Narodne banke Srbije.
U drugom koraku programa prilagođavanja (od 2005. nadalje) usledilo je
izdavanje dozvola za osnivanje društava za osiguranje inostranim osiguravačima.
I opet je postojalo samo pravničko obrazloženje zahteva koje su za ovaj postupak
postavljale direktive Evropske unije.
Ovakvi prikazi su nacionalističkim demagozima bili povod za kreiranje
argumenata:
• da korumpirani političari i intelektualci iz inostranstva prete iskorenjavanjem
domaćih osiguravajućih drušava, i da su vođeni na način da u krajnjem efektu dovedu
do gubitka radnih mesta,
• da predstoji invazija stranih kompanija gladnih novih poslova kojima će iz
zemlje isisati poslednju paru, a retka radna mesta upotrebiti za ustoličenje svojih
štićenika,
SEĆANJA I UTISCI JEDNOG ČLANA REDAKCIJE REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA
32
• da istom cilju služi i novo strukturisanje reosiguranja u pravcu jače
međunarodne podele rizika,
• da će, drugim rečima, stranci u Srbiji samo pojačati korupciju u celokupnom
području zbrinjavanja preko osiguranja.
Ovakve demagoške argumente i ekonomski lažne zaključke najbolje mogu pobiti
ekonomisti koji raspolažu bogatim iskustvom u branši. U svakom slučaju, za to su
potrebna poređenja sa drugim državama, dakle, internacionalnost.
3. INTERDISCIPLINARNA I MEĐUNARODNA ORIJENTACIJA REVIJE
Kada se osvrnemo, vidimo da je najveća i trajna zasluga predsednika
profesora Slavnića u nauci osiguranja u Srbiji u njegovoj potrazi i nalaženju smelih
intredisciplinarnih i internacionalnih saboraca za Reviju. Time je stvorio novu
kulturu osiguranja u Srbiji.
Sa ponosom i radošću danas mogu da naglasmim da je Jovan Slavnić meni i
gostujućim autorima „uvezenim” mojom pomoći, kao i stranim stručnjacima koje je
sam uspeo da pridobije za saradnju, dao mogućnost da postavimo temelj toj kulturi
osiguranja „via Revija.”
Ovaj proces su pratile mnoge rasprave, ali se zbog njih nismo udaljili; naprotiv,
bile su podloga na kojoj su se prijateljski odnosi dalje učvršćivali.
Prema mom životnom principu da je napad najbolja odbrana, počeo sam jednu
prilično široko postavljenu kampanju za argumentaciju protiv nacionalističkih
pseudoistina, iz koje izdvajam sledeće:
U Reviji br. 3/2006, prvom broju za koji sam pisao, objavljen je moj članak
„Privatno osiguranje kao sredstvo protiv korupcije”, u kome sam na primeru privatnog
zdravstvenog osiguranja pokazao da se novac privatnih pacijenata putem poreza i taksi
stavlja na raspolaganje za izgradnju i razvoj uglavnom defi citarnog sistema zdravstvenog
sistema i sistema bolnica. Takav način fi nansiranja ne pospešuje, već upravo sprečava
korupciju. Naime, tada se ne mogu više tako lako putem „plavih koverata” i raznih vrsta
podmićivanja, puniti džepovi pojedinih korumpiranih zdravstvenih delatnika.
Zvanični porezi na privatne dodatne honorare lekara i povećanje cena luksuznih
bolničkih soba imaju dvostruko korisno dejstvo. Ta sredstva omogućavaju nabavku
najmodernijih medicinskih aparata za bolnice; osim toga, smanjuje se broj
medicinskih radnika koji u potrazi za boljim primanjima odlaze u inostranstvo.
Što se tiče navodnog iskorištavanja osiguravajućih društava u Srbiji od strane
stranih kompanija, treba reći sledeće:
Iskorištavači su često sedeli upravo u domaćim osiguravajućim društvima, gde su
pristajali, na primer, da punu odštetu plate tek kad vide „plavi koverat.”
Strane kompanije su za svako osnivanje društva u Srbiji platile desetke miliona
evra; porez koji su platili poslužio je za saniranje loših puteva, javnog saobraćaja itd.
Volfgang RORBAH
33
Građevinarstvo Srbije je takođe napredovalo; gradile su se poslovne zgrade, što
je omogućilo hiljade novih radnih mesta u toj branši. Ne sme se zaboraviti ni to da su
svršeni studenti u Srbiji u društvima za osiguranje osnovanim od strane inostranih
osiguravajućih kompanija dobijali znatno bolje plaćena radna mesta na kojima su bili
uredno prijavljeni, odnosno imali zdravstveno i penzijsko osiguranje.
Nastup stranih osiguravajućih kompanija uticao je na poboljšanje konkurentske
sposobnosti domaćih društava, iako je njihov broj sa četrdeset u 2005. godina opao na
sedamnaest u 2007.
Ukupna premija u Srbiji i Crnoj Gori iznosila je 2006. godine oko 457 miliona
evra. Početkom 2009. godine Crna Gora i Kosovo su se već odvojili od Srbije, ali
uprkos tome ukupna premija je premašila iznos od 600 miliona evra.
Ovakve poruke u Reviji su i laiku mogle vrlo jasno da predstave smisao
zakonodavstva u osiguranju.
Investitori u osiguranje sa sedištem u inostranstvu su od 2007. godine bili bolje
informisani putem Revije, u kojoj su tekstovi od tada objavljivani i na nemačkom i
engleskom jeziku.
4. MENJATI NE SAMO ORGANIZACIJU, VEĆ I PONAŠANJE
Krajem 2008. godine, kada je svetska ekonomska kriza već izbila i ljudi sve više
tražili strukturisane informacije na temu sigurnosti, Revija je sa svojom grupom
autora specijalizovanih za materiju osiguranja u oblasti ekonomske politike,
istorije ekonomije, prava u ekonomiji osiguranja kao i zdravstvene ekonomije, na
međunarodnoj ekonomskoj sceni potpuno odgovorila tom zahtevu. Drugim rečima,
ovaj srpski časopis se u pogledu svoje strukturisanosti u poređenju sa poznatim
svetskim publikacijama nije imao čega postideti. Autori su slali ne samo kvalitetan
čitalački materijal, već su i nudili odlične predloge rešenja za nove kategorije
kombinacija osiguranja koja su odgovarala demografskim, ekonomskim, ekološkim
i tehnološkim zahtevima. Vreme globalizacije je na mnogim područjima ostavljalo
sve jasnije tragove u krugovima nauke osiguranja u Srbiji.
Sasvim sigurno da su pozitivni impulsi stizali i sa godišnjih savetovanja Udruženja
za pravo osiguranja: ona su imala jasnu orijentaciju na zakonodavstvo Evropske
unije, a njihov međunarodni karakter postajao je svake godine sve izraženiji. U biti
ovih savetovanja predstavljala se i Revija. Takođe se sve više koristila i kao stručna
literatura u izradi završnih radova na osnovnim i master studijama, kao i u izradi
doktorskih disertacija na univerzitetima i visokim školama u Srbiji.
Ovo je bila pozitivna strana faze transformacije.
Negativna strana se ogledala u produbljavanju jaza između kosmopolitski i
internacionalno orijentisanih eksperata praćenih njihovim studentima, sa jedne
strane i nacionalista nastrojenih „po starom”, koji se nisu mogli i ne mogu se pomiriti
SEĆANJA I UTISCI JEDNOG ČLANA REDAKCIJE REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA
34
sa promenama u radnom okruženju, koji zbog svojih iskustava ne mogu i ne žele da
razumeju smisao i potrebu promena.
A tu je i grupa kolebljivih i neodlučnih. Oni u društvenim naukama često
prestavljaju prepreku jer se kod njih nikad ne zna da li su za ili protiv.
U ovoj fazi je predsednik Slavnić morao da isključi nekoliko članova redakcije,
postupajući poput hirurga koji amputacijom dela tela spašava organizam u situaciji
životne opasnosti.
Sećam se sastanaka redakcije Revije na Paliću pre nekoliko godina organizovanom
tokom godišnjeg savetovanja Udruženja, na kome je predsednik Slavnić nekim članovima
uvek ponovo naglašavao da se u prvom redu mora promeniti njihovo ponašanje i da novo
strukturisanje ni u kom slučaju ne sme da bude dovedeno u pitanje. Jedan od suštinskih
problema je bio taj što se među „nesavremenima” nalazio nemali broj onih koji su na
profesionalnom planu imali dobar uspeh, ali od toga nisu mnogo profi tirali. Umesto da
promene način razmišljanja, uporno su branili sebe i svoje mišljenje uz tvrdnju da nove
strukture prete uništenjem „dobrog starog”, koje su zastupali.
4.1. SUPROTNOST IZMEĐU MODERNIH OSIGURAVAČA I NACIONALISTA
Moderno osiguranje i nacionalizam su usled svojih dijametralno suprotnih fi lozofi ja
inkompatibilni. Reosiguranje ograničeno na jednu državu ne samo da je neefi kasno, nego
predstavlja i opasnost od degeneracije osiguranja. Veliki rizici ne bi uopšte bili osigurljivi bez
mreže reosiguravača raširene po celoj zemaljskoj kugli. Uređenom osiguranju je poteban
političar, naučnik i praktičar koji misli i dela na bazi međunarodne i miroljubive orijentacije,
i koji usvakoj fazi zastupa geslo: „Zajedno smo jači!”
Potrebni su istraživači koji su u stanju da kod različitih naroda identifi kuju
elemente onoga što im je zajedničko i u čemu su slični. Potrebni su samokritični ljudi
koji su u stanju da prepoznaju svoje nedostatke, spremni da priznaju da druge države
imaju bolja rešenja datih problema nego što ih ima njihova sopstvena država.
Revija je posebno od 2009. godine počela da usvaja takve tendencije.
Uži tim redakcije je u svoje paralelne naučne publikacije, objavljivane u njihovim
državama, ugrađivao odgovarajuće ključne modele rešenja.
Revija je zapravo odigrala izuzetno važnu ulogu u čitavom nizu drušveno-
ekonomskih reformi. Ali, društvo je u Srbiji podeljeno. Pošto je za ovu državu, kao
i za Evropu, karakteristična pojava starenja stanovništva, to je i broj onih „od juče”
relativno velik. Zbog čega je u ovim krugovima jako izražena rezistentost prema
primanju saveta, dobro je objasnio ekspert za nacionalizam, Hans-Ulrih Veler, u
svojoj knjizi „Nacionalizam: istorija, oblici, posledice.” Oni svoje stavove mogu da
promene veoma teško ili nikako, a razlozi za to su sledeći (videti originalne citate
autora i njihove interpretacije):
Volfgang RORBAH
35
„Svakom ‚upornom verovanju da je odabran i poslan, koje u sebi gaji svaki
(ultra)nacionalista odgovara, oduvek jeste i uvek će odgovarati, sa jedne strane
eksternalizacija zla, a sa druge strane stilizovanje protivnika u (smrtnog) neprijatelja.’
Tako se, na primer, investicije ili udeo u vlasništvu stranih kompanija interpretiraju
kao prodaja i izrabljivanje zemlje.”
Veler nastavlja: „Tako ‚eksternalizacija zla oslobađa osećanje sopstvene vrednosti,
razumevanje sebe i samosvest. Iznalaženje stalno novih neprijatelja je način odbrane
od samokritike sopstvenih slabosti.’ Fundamentalni defi cit nacionalizma i njegovih
nacionalnih država jeste njegova nesposobnost za nalaženje zadovoljavajućih
mirovnih rešenja na planu unutrašnje i spoljne politike. Upravo, i u naporima za
unutrašnjom integracijom i u propagiranju spoljnih interesa nastaju snažni konfl ikti.
Ako se nekad i postignu kompromisi u unutrašnjoj ili spoljnoj politici, uglavnom je
to onda kada se obuzdavaju nacionalizam i nacionalistički egoizam.”
Na ovom mestu treba pohvaliti odgovorne u Reviji zbog njihovih stalnih
nastojanja i spremnosti na kompromise u potencijalno vrlo konfl iktnim situacijama.
5. RAD SA JAVNOŠĆU U INOSTRANSTVU
Važan aspekt strategije uspeha nekog medija od međunarodnog značaja jeste i
taj da za saradnju pored domaćih naučnika pridobije i strane. To si urednici Revije
znali od samog početka.
Drugi aspekt, čije je dejstvo često potcenjeno, jeste lični rad u javnosti odgovornih
u redakciji, odnosno naučnika u inostranstvu. Takav rad se realizuje kroz referate,
učešćem na kongresima, zajednički rad na sabranim delima itd. Nastaje jedna vrsta
naučnog lobiranja koje je u stanju da se u velikoj meri udalji od manipulativnih
političkih uticaja.
Dugoročne prednosti ličnog prisustva u inostranstvu leže za svakog pojedinca u
proširivanju njegovog uvida u pojedine međuzavisnosti, od kojih su neke nabrojane
kako sledi:
• Zbog snažnijih mogućnosti integrisanja on lakše prepoznaju sopstvena
pogrešna usmerenja,
• Usvaja napredne stragije drugih učesnika i
• Logično, lakše se odvaja od domaćih zastarelih običaja jer mu sopstvena pravila
više ne deluju tako „savršena.”
5.1. DRŽAVNI OKVIRNI ZAKONI I EKONOMIJA OSIGURANJA
U državama u kojima je kultura osiguranja na visokom nivou, u pogledu naučnih
projekata se obično postave zakonski okviri u kojima se praktikuju postupci koji su
SEĆANJA I UTISCI JEDNOG ČLANA REDAKCIJE REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA
36
već bili utvrđeni i u Povelji o građanskim pravim Austrije iz 1867. godine, a koji glase:
„Nauka i njeno učenje su slobodni.”Ovo ne stoji ni u kakvoj suprotnosti sa činjenicom da se u tim zemljama de facto
na svakom većem kongresu nalaze i predstavnici ministarstava koji najčešće i sami uzimaju udela na projektima ili sarađuju na njihovoj implementaciji. Njihovo učešće nema za cilj provođenje državne kontrole ni patronizaciju, već jačanje zajedničkog duha i međusobnog razumevanja.
Uzajamno poznavanje i uvažavanje naučnika i državnih službenika rađa sledeće prednosti: Država, odnosno njeni funkcioneri ne serviraju visokovrednim istraživačima i međunarodno priznatim univerzitetskim profesorima nikakvo uvođenje u skupe liste u kojima će „milošću ministra” biti utvrđeno koji medij i koji autor se u određenoj državi sme oceniti kao „pravi naučnik.”
Mladi i ambiciozni intelektualci tada mogu na specifi čnim listama zaključiti u kom politički dozvoljenom mediju je objavljen članak „potreban za stvaranje karijere.”
Opasnost da takvom praksom intelektualno siromašni časopisi šire neznanje prodajući „mesta za parking naučne osrednjosti” za dobre pare, jeste za neke evropske kulturne države dovoljan povod da se i dalje drže sistema registracije ISSN ili ISBN.
Prema srednjoevropskom shvatanju, korist za narod, tj. ekonomiju ili zdravstvo se bolje prepoznaje na osnovu rezultata ekspertiza, disertacija, nalaza, stručnih članaka i sličnog, nego na osnovu pomenutih lista.
Kritika se ne odnosi na liste same, nego na pretpostavke pod kojima se one u nekim državama sačinjavaju.
5.2. DRŽAVNA PRIZNANJA
Naučnici, naučne instutucije, mediji, zastupnisi interesa itd. nalaze se u „Evropi
bez granica” u stalnoj međunarodnoj utakmici. Komisije sastavljene od međunarodno
priznatih naučnika daju najstrožija mišljenja i utvrđuju rejting i rangiranje da li su u
stanju za proveru. Bez merljivih uspeha nema ni privrednih sponzorstava.
Eksperti prava i ekonomije u najrazvijenjim zemljama Evrope svake godine za
potrebe vlada tih zemalja sastavljaju godišnje izveštaje koji sadrže mere za borbu
potiv kriznih situacija. Država nagrađuje najbolje radove i odlikuje uspešne naučnike.
Inicijative i predlozi za odlikovanja u najvećoj meri dolaze iz sektora privatne privrede
i zastupnika njihovih interesa (komora). Naučnici koji dobiju diplome i odlikovanja
bivaju zatim angažovani u državnim komisijama kao savetnici.
5.3. IZUZETAN NASTUP PREDSTAVNIKA REVIJE
Međunarodna delatnost Revije, opisana u prethodnom odeljku, na koncentrisan
način se odvijala od 2008. godine.
Volfgang RORBAH
37
Najpre je profesor Slavnić bio zamoljen da u jubilarnom izdanju „Istorije
osiguranja Austrije”, obima hiljadu strana, sarađuje kao jedan od autora najvišeg
ranga. Njegov zapažen rad odnosio se na saradnju u oblasti nauke osiguranja između
Srbije i Austrije u prošlosti i sadašnjosti.
Juna 2008. godine profesor Slavnić je bio pozvan na svečanu prezentaciju ovog
dela u sedište „Raiff eisen banke” u Beču, na kojoj je izneo referat pred cenjenim
ličnostima iz reda političara, duhovnika i ekonomista, kao i desetinama članova
upravnih i nadzornih odbora osiguravajućih kompanija i banaka. Referat je sadržao i
laudatio profesoru Rorbahu, izdavaču pomenutog enciklopedijskog dela, u to vreme
odlikovanom Državnim počasnim krstom za nauku i umetnost.
U sledećem koraku je u austrijskom časopisu za osiguranje RisControl, broj
6/2008, na tri strane objavljen intervju profesora Slavnića o Udruženju za pravo
osiguranja Srbije i o tržištu Srbije, prosperitetnom za austrijsku privredu. Šanse za
ove dve države istaknute u intervjuu bile su povod da profesor Slavnić bude pozvan
u oktobru iste godine na „Bečki forum osiguranja 2008”, to jest, na međunarodni
kongres osiguranja u organizaciji Instituta za međunarodna istraživanja IIR (Institute
for International Research), održanom u dvorcu Šenbrun u Beču.
Tom prilikom izneli smo svoje referate o stanju osiguranja u Srbiji. Uz
gromoglasan aplauz učesnika kongresa, profesoru Slavniću su rukovodioci kongresa
uručili i poklon, paket cenjenih austrijskih vina, povodom njegovog 70-og rođendana.
Pojedini učesnici kongresa iz Austrije i Nemačke su takođe dali obećanje da
će u aprilu sledeće, 2009. godine, učestvovati na savetovanju Udruženja za pravo
osiguranja Srbije koje se inače tradicionalno održava na jezeru Palić.
5.3.1. Rezime
U brojevima 2–3/2008 i 4/2008 Revije profesor Slavnić je objavio reportaže i
komentare o svojom boravcima u inostranstvu. Na taj način je Revija još izrazitije
uvedena sferu širokih horizonata i vizija.
Moderno uspešno osiguranje bez politike ne može da opstane, što znači,
potrebno mu je dalekovidna, čitaj planska politika osiguranja (koja je delom i
socijalna politika).
Međutim, prokletstvo današnje politike na celom Balkanu jeste njena zavedenost
kratkoročnim planiranjem i delanjem. Političari koji u današnje vreme stupaju na
scenu su prosto rečeno ohrabrivani da ne razmišljaju dalje od sledećih izbora. Ali,
ako se želi, kao što je slučaj u „Udruženju za pravo osiguranja Srbije” i njenom mediju
Reviji, ozbiljno i trajno razmatrati pitanje socijalnog i penzijskog sistema, zdravstvene
brige i politike sigurnosti, odnosno zbrinjavanja, mora da misli na rok duži od izbora.
Srbiji je potrebna rasprava na širokom frontu o pravičnosti i diskusija o
budućnosti koja prelazi stranačke granice. Potrebne su joj diskusije o podeli imovine
SEĆANJA I UTISCI JEDNOG ČLANA REDAKCIJE REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA
38
i opterećenja, oporezivanju rada i postojećim vrednostima, o primanjima i rashodima
iz državnog lonca.
6. ZAKLJUČAK
Redakcioni odbor Revije danas čine predstavnici sledećih univerziteta:
Prof. dr Jovan Slavnić, Univerzitet u Novom Sadu
Prof. dr Wolfgang Rohrbach, Državni univerzitet u Beču, Austrija
Prof. dr Slobodan Jovanović, glavni i odgovorni urednik, Univerzitet Privredna
akademija Novi Sad
Prof. dr Pierpaolo Marano, zamenik glavnog i odgovornog urednika, Katolički
univerzitet Svetog Srca u Milanu, Italija
Prof. dr Robert Merkin, Univerzitet u Sautemptonu, Velika Britanija
Prof. dr Jerome Kullmann, Univerzitet Dofi n u Parizu, Francuska
Prof. dr Helmut Heiss, Univerzitet u Cirihu, Švajcarska
Prof. dr Herman Cousy, Univerzitet u Luvenu, Belgija
Prof. dr Ioannis Rokas, Univerzitet u Atini, Grčka
Prof. dr Miodrag Orlić, Univerzitet u Beogradu
Prof. dr Stevan Šogorov, Univerzitet u Novom Sadu
Doc. dr Jasmina Labudović Stanković, Univerzitet u Kragujevcu, sekretar
Redakcije
Ovakav tim u pogledu stručnosti ne treba da se plaši konkurencije na svetskom
nivou. Druge redakcije možda imaju veća fi nansijska sredstva, ali ovakav stvaralački
žar i motivacija teško da krase bilo koju u svetskoj konkurenciji. Motivacija je snažno
„pogonsko gorivo”, i Revija će zbog toga i dalje ostati rado čitan trojezični časopis
(na engleskom, nemačkom i srpskom jeziku), a već danas ima čitalačku publiku u
petnaest zemalja.
Mojim kolegama u redakciji na kraju želim da poručim: hvala što postojite.
Beč, 15. 1. 2013.
Prevod sa nemačkog jezika: Nela Bukorović
Volfgang RORBAH
Univ. Prof. DDr Wolfgang ROHRBACH
ERINNERUNGEN UND EINDRÜCKE EINES REVIJA-REDAKTEURS
1. EINLEITUNG
Seit dem Jahr 2003, in welchem meine aus Serbien stammende Mutter starb, haben
sich meine berufl ichen Aktivitäten immer stärker von Wien auf Belgrad bzw Serbien
konzentriert. Einer der großen Wegbereiter meiner versicherungswissenschaft lichen
Laufb ahn in Serbien war der Präsident der Gesellschaft für Versicherungsrecht,
Prof. Dr Jovan Slavnic. Die Kooperation mit ihm mündete u.a. in meine nunmehr
siebenjährige redaktionelle Tätigkeit für das hochkarätige Medium “Revija za
pravo osiguranja” und in meine Mitwirkung als Vortragender und Moderator am
alljährlichen VersicherunЅgskongress in Palic.
Aber auch der Weg zur Gastprofessur für Versicherungsmanagement an der
“Visoka Poslovna skola/Belgrade Business School” und schließlich zum Ordentlichen
Univ. Prof. in Serbien wurde mir von Jovan, wie ich diesen zum Freund gewordenen
Branchenkollegen einstweilen nenne, geebnet.
Der vorliegende Essay beschreibt den Aufstieg der Revija von einem national
bzw regional orientierten wissenschaft lichen Medium in die intellektuelle “Europa-
Liga”.
Das Schicksal bestimmte, dass ich einen Teil dieses Weges mitgestalten und
mitgehen durft e.
Wie bei jedem wissenschaft lichen Projekt darf es aber auch bei der weiteren
Arbeit an und für die Revija zu keinem Stillstand kommen. Denn Stillstand ist
hier und in der heutigen Zeit ident mit Abstieg und Rückfall in die nationalistische
Unterliga, die in den Balkanstaaten leider noch immer nicht ausgedient hat.
Die folgenden Kapitel habe ich auch aus meiner Verantwortung als Vizepräsident
der Österreichisch-Serbischen Gesellschaft und als Stv.Geschäftsführer von
“EUROPA NOSTRA AUSTRIA” geschrieben, der sich als gebürtiger Österreicher in
gleicher Weise völkerverbindend zum Serbentum wie zu Europa bekennt. Aus dieser
Gesinnung heraus sind übrigens alle meine zT sehr kritischen Artikel für die “Revija”
entstanden.
Die Leser mögen diese Kritik an bestehenden Fehlsteuerungen in Serbien in
erster Linie als Animation zu Verbesserungen bzw Reformen sehen und keineswegs
als Geringschätzung auff assen.
Frei nach dem Spruch des altchinesischen Philosophen Konfi zius: “Wahre Worte
sind nicht schön; und schöne Worte sind nicht wahr!”
40
2. DER OCCIDENT DES ORIENTS
Belgrad, die Stadt an zwei Flüssen, ist mit der österreichischen Geschichte
im allgemeinen und der Versicherungsgeschichte im speziellen eng verbunden.
Als Österreicher mit (mütterlicherseits) serbischen Wurzeln, der in einer Person
Historiker, Versicherer und Slawist ist, wurde ich seit dem Zusammenwachsen des
europäischen “Westens” und. “Ostens” schrittweise stärker in den Bann der Stadt
Belgrad gezogen, die man so treff end “Occident des Orients” nennt.
Der Begriff ist erklärungsbedürft ig.
Es ist nicht nur die Tatsache, dass lange Zeit die Grenze zwischen dem
Osmanischen Reich und der Österreichisch/en (-Ungarischen) Monarchie quer
durch die heutige Stadt Belgrad (früher zwischen den Städten Belgrad und Zemun)
verlief.
Von der Architektur der Stadt über elegante gastronomische Einrichtungen bis
hin zu Darbietungen aus Th eater, Oper Konzert und Wissenschaft präsentiert sich
dem Beobachter die Kultur des Occidents in seinen vielfältigen Ausprägungen
Wie anders - sprich orientalisch-balkanorientiert - jedoch oft die Inhalte hinter
oder unter der “westlichen Hülle” sind, erkennt der vielgereiste und breitgebildete
Inländer nach jeder Rückkehr in die Heimat; der oft von Klischees und Vorurteilen
geprägte Ausländer erst nach längeren Aufenthalten in Belgrad.
Hiebei geht es nicht um Wertungen, was “besser” oder “schlechter” sei (von
der Gastfreundschaft in den südslawischen Regionen zB kann jeder “Westler” nur
träumen), sondern es stellt sich die Frage, wie man auf schnellste und beste Weise
zwei sehr unterschiedliche Kulturkreise “kompatibel” macht.
In Bezug auf Versicherung ist diese Frage besonders schwer zu beantworten.
2.1. ERSTE KONTAKTE ZU PROF.
SLAVNIC UND DER “REVIJA”-REDAKTION
An einem Novembertag des Jahres 2005 fand das erste Treff en zwischen Prof. Dr
Jovan Slavnic und mir (der alten Belgrader Assekuranz-Tradition entsprechend) in
der Knez Mihajlova statt. Dort hatte die von UNIQA erworbene Zepter osiguranje
(damals der größte Lebensversicher Serbiens) ihre Direktion im Haus der Prva
Hvatska stedionica untergebracht.
Die mir damals von der UNIQA-Konzernzentrale übertragene Aufgabe bestand
darin, die - bezogen auf Serbien - dringend erforderlichen Kontakte zwischen
Wissenschaft und Versicherungswirtschaft nach internationalen Gepfl ogenheiten
auf- und auszubauen. Der Grund, weshalb in Österreichs Assekuranz seit den Tagen
der Monarchie diese Vorgangsweise im Umgang mit Partnern (zu denen Serbien
schon im 19. Jh zählte) so gepfl egt wird, lässt sich folgend erklären:
Wolfgang ROHRBACH
41ERINNERUNGEN UND EINDRÜCKE EINES REVIJA-REDAKTEURS
Wohlstand, wirtschaftliche Entwicklung und Prosperität der
Versichertengemeinschaft en werden von vielen einzelnen Faktoren bestimmt. An
erster Stelle sind Wissenschaft und Forschung zu nennen, welche uns gleichsam als
Motor innovativ auf allen Gebieten voran treiben. In der Folge gilt es, die Erkenntnisse
der Wissenschaft in der Realwirtschaft umzusetzen. Auf diese Weise können Krisen
in ihren Auswirkungen gemildert, manchmal sogar verhindert werden.
Mein erster Belgrader Dialogpartner in dieser Richtung sollte der über die
Grenzen Serbiens bekannte Versicherungsrechtsexperte Prof. Dr Jovan Slavnic sein.
Er wurde mir als neuer Präsident der serbischen “Vereinigung für Versicherungsrecht”
(d.i. die nationale Sektion der AIDA) vorgestellt, der die Nachfolge des im April
2005 als Präsident ausgeschiedenen Prof. Dr Predrag Sulejic, angetreten hatte. Prof.
Sulejic wurde ein Jahr später aufgrund seiner Verdienste erster Ehrenpräsiden der
Vereinigung.
Prof. Slavnic brachte zu unserer ersten und einige Tage später erfolgten zweiten
Unterredung einige Exemplare der “Revija za pravo osiguranija” mit und wollte meine
Meinung, dh Anregungen aber auch Kritiken für eine von ihm ins Auge gefasste
Neuausrichtung des Mediums erfahren.
“Auch hier finde ich den Occident des Orients, wie in der ganzen Stadt”,
antwortete ich spontan. “Eine ansprechendes Layout; gediegene wissenschaft liche
Abhandlungen der Autoren Jovanovic, Slavnic, Sulejic etc.”
Die damals von den oben genannten Experten in der “Revija” gebrachten
Ausführungen über die Versicherungsreform des Jahres 2004, im Zuge welcher
der Serbischen Nationalbank die Aufsicht übertragen wurden, und der präzise
dargestellte Anfang des Anpassungsprozesses an die Richtlinien der Europäischen
Union strahlten - nach den Jahren eines fi nsteren Ultranationalismus - einen frischen
Zeitgeist des Occidents aus.
“Und wo ist der Orient, der Balkan?“, fragte mich Slavnic bohrend.
Meine Anttwort war:
Dass der schwierige und für die breite Masse kaum durchschaubare Inhalt
des Umstrukturierungsprozesses nur in serbischer Sprache, nur von Autoren der
eigenen Nation und nur aus dem juristischen Blickwinkel und in deren Terminologie
dargestellt wird.
Da findet sich beispielsweise die zu nüchterne Darstellung des ersten
Reformschritts (2004-2006), der für 3/4 der heimischen Gesellschaft en Serbiens,
denen die kaufmännischen Voraussetzungen und Eigenmittel moderner Versicherer
fehlten, den Konzessionsentzug durch die Nationalbank und somit die Liquidierung
bedeuteten.
Im zweiten Schritt des Anpassungsprogramms (seit 2005) erfolgte die Zulassung
von Niederlassungen (Töchtern) ausländischer Versicherer. Wieder gab es nur
juristische Begründungen, dass die EU-Richtlinien diese Vorgangweise erforderten.
42
Für nationalistische Demagogen waren diese Darstellungen ein willkommener
Anlass, Argumente zu kreieren, dass vom Ausland gekauft e, korrupte Politiker und
Intellektuelle
– eine Ausrottung der heimischen Versicherungunternehmen betrieben mit dem
Begleiteff ekt des Verlustes zahlreicher Arbeitsplätze
– eine Invasion geschäft shungriger ausländischer Unternehmen erfolge, welche
die letzten Geldmittel aus dem Land saugen und die raren Arbeitsplätze für die
Etablierung ihrer Günstlinge verwenden.
– dem gleichen Ziel diene auch eine Neustrukturierung der Rückversicherung in
Richtung stärkerer internationaler Risikoauft eilung.
– mit anderen Worten würden die Ausländer die Korruption im gesamten
Vorsorgebereich Serbiens verstärken.
Derartige demagogische Argumente und wirtschaft liche Trugschlüsse können
am besten durch branchenerfahrene Ökonomen entkräft et werden. Allerdings sind
dazu auch Vergleiche mit anderen Staaten notwendig, also Internationalität.
3. INTERDISZIPLINÄRE UND INTERNATIONALE
AUSRICHTUNG DER „REVIJA“
Rückblickend liegt das größte und nachhaltige Verdienst des Präsidenten Prof.
Slavnic für das serbische Versicherungswesen darin, dass er sich ein Team couragierter
internationaler und interdisziplinärer Mitstreiter für die “Revija” suchte und
schließllich auch fand. Mit diesen schuf er eine neue serbische Versicherungskultur.
Mit Stolz und Freude darf ich heute betonen, dass Jovan Slavnic mir und in der
Folge den von mir nach Serbien “importierten” Gastautoren, aber auch jenen von
ihm selbst für die Mitarbeit gewonnen ausländischen Kapazitäten die Möglichkeit
gab, das Fundament zu dieser Versicherungskultur “via Revija”zu legen.
Dass dieser Prozess mit vielen und zT hitzigen Debatten vor sich ging,
entfremdete uns nicht, sondern schuf im Gegenteil freundschaft liche Bindungen.
Nach meinem Lebensprinzip, dass Angriff die beste Verteidigung ist, startete ich
eine ziemlich breit angelegte Argumentatinskampagne gegen die nationalistischen
Pseudowahrheiten, aus denen die wichtigsten Punkte angeführt seien:
In meinem ersten in der Revija Nr 3/2006 publizierten Artikel mit dem Titel
“PRIVATNO OSIGURANJE KAO SREDSTVO PROTIV KORUPCIJE” zeigte ich
am Beispiel der privaten Krankenversicherung auf, dass diese die Geldmittel der
Privatpatienten für den Auf- und Ausbau des meist defi zitären Gesundheits- bzw
Spitalswesens über Steuern und offi zielle Spitalsgebühren zur Verfügung stelle. Damit
werde Korruption nicht forciert, sondern verhindert. Es ist nämlich nicht mehr so
leicht möglich, über die Kuvert- und Schwarzgeldmethode die Taschen einzelner
korrupter Gesundheitsdienstleister zu füllen.
Wolfgang ROHRBACH
43
Offiziell versteuerte private Zusatzhonorare für Ärzte und Aufpreise für
Luxuszimmer helfen zweifach. Die Abgaben ans Spital ermöglichen den Kauf
modernster medizinscher Geräte; überdies wird die Abwanderung medizinischer
Kapazitäten ins einkommensträchtigere Ausland verhindert oder zumindest
eingedämmt, wovon alle Patienten eines Staates profi tieren.
Zur angeblichen Ausbeutung Serbiens durch ausländische Versicherer ist
festzuhalten, dass:
– die Ausbeuter oft in den eigenmittelmaroden einheimischen Anstalten saßen,
die volle Schadensbeträge nicht selten nur bei Überreichung von “Kuverts” an
Versicherungsmit-arbeiter auszahlten.
– die ausländischen Anstalten zweistellige €-Milllionenbeitràge für jede neue
Niederlassung an Serbien zahlten; mit ihren Steuergeldern die Sanierung des
maroden Straßennetzes, des öff entlichen Verkehrs etc ermöglichten. Auch wurde die
serbische Bauwirtschaft durch die Errichtung zahlreicher Bürohäuser angekurbelt,
was für Tausende Arbeiter Beschäft igung bedeutete. Nicht zuletzt ist zu erwàhnen,
dass serbische Studienabsolventen zu wesentlich höheren Gehältern und stets offi ziell
dh mit Sozialversicherung angestellt wurden.
Durch die Markteintritte ausländischer Versicherer verbesserte sich die
Wettbewerbsfähigkeit des serbischen Versicherungswesens, obwohl die Zahl der
Versicherungsgesellschaft en von 40 im Jahre 2004 auf 17 im Jahre 2007 zurückging.
Das Gesamtprämienvolumen Serbiens und Montenegros betrug im Jahre 2006
etwa 457 Mill. €.
Anfang 2009 waren Montenegro und der Kosovo bereits von Serbien abgespalten.
Trotzdem überschritt das Gesamtprämienvolumen damals die 600 Mill.€ Grenze.
Mit solchen Meldungen in der Revija konnte auch der Laie den Sinn einer guten
Versicherungsgesetzgebung begreifen.
Die im Ausland sitzenden Investoren wurden ab 2007 durch eine nunmehr mit
deutschen, englischen und serbischen Texten ausgestatteten Revija besser informiert
und zu (weiteren)Investitionen animiert.
4. NICHT NUR STRUKTUREN, AUCH HALTUNGEN VERÀNDERN
Ende 2008 - als die weltweite Finanz- und Wirtschaftskrise bereits voll
ausgebrochen war und immer mehr Menschen strukturierte Informationen zum
Th ema Sicherheit suchten - konnte die Revija mit ihrer Gruppe wirtschaft lichpolitisch,
-historisch und wirtschaft sjuristisch sowie gesundheitsökonomisch bewanderter
Autoren diesem Bedarf in der internationalen Versicherungsszene voll
entsprechen. Mit anderen Worten brauchte diese serbische Zeitschrift hinsichtich
ihrer Strukturierung den Vergleich mit angesehenen mitteleuropäischen
Versicherungszeitschriften in weiten Bereichen nicht zu scheuen brauchte.
ERINNERUNGEN UND EINDRÜCKE EINES REVIJA-REDAKTEURS
44
Die Autoren lieferten nicht nur interessanten Lesestoff, sondern boten echte
Lösungsansätze für eine neue Kategorie von Versicherungskombinationen an, die den
demografi schen, ökonomischen, ökologischen und technologischen Erfordernissen
entsprachen. Das Globalisierungszeitalter hinterließ immer deutlichere Spuren in
versicherungswissenschaft lichen Kreisen Serbiens.
Positive Impulse gingen gewiss auch von den auf die EU-
-Versicherungsgesetzgebung ausgerichteten Jahreskonferenzen in Palic aus, deren
internationaler Charakter von Jahr zu Jahr zunahm. Die “Revija” präsentierte auch
den Succus dieser Veranstaltungen. Vermehrt wurde die Revija an den Serbischen
Universitäten und Fachhochschulen als Fachliteratur für Bachelor- und Master-
-Th esis Arbeiten sowie Dissertationen auf dem Versicherungsbereich eingesetzt.
Das war die positive Seite der Transformationsphase. Die negative Seite äußerte
sich darin, dass die Kluft zwischen den kosmopolitisch-international ausgerichteten
Experten samt deren Studenten und den “auf dem Alten” beharrenden Nationalisten
immer größer wurde. Die letzteren konnten (und können) mit der Veränderung
der Arbeitswelt einfach nicht mehr klarkommen, weil sie Sinn und Notwendigkeit
von Veränderungen aufgrund ihrer Erfahrung nicht einsehen, nicht nachvollziehen
können und wollen.
Und dann gibt es aber noch die Gruppe der Unschlüssigen und Wankelmütigen.
Sie stellen in den Geisteswissenschaft en oft das größte Hinderniss dar, da man bei
ihnen nie weiß, wann sie Gegner und wann sie Mitstreiter sind.
In dieser Phasen musste Präsident Slavnic durch Ausschluss einiger Redakteure
und externer Autoren bisweilen wie ein Chirurg handeln, der Amputationen von
Gliedmaßen vornimmt, um lebensgefàhrliche Situationen zu entschärfen.
Ich erinnere mich an jene Zusammenkünft e des Redaktionsteams bzw Vorstandes,
in denen Präsident Slavnic gegenüber bestimmten Teilnehmern immer wieder betonte,
dass sich primär deren Haltung ändern müsse und keineswegs die Neustrukturierung
in Frage gestellt werden solle. Eines der Kernprobleme war, dass sich unter den “nicht
mehr zeitgemäßen” Repräsentanten der nationalen Linie nicht wenige befanden, die
in ihrem Beruf viel erreicht hatten, von dem Erarbeiteten aber nicht mehr profi tieren
konnten. Statt ein Umdenken einzuleiten, glaubten sie immer wieder sich und ihre
Leistung verteidigen zu müssen und behaupteten, dass die neuen Strukturen “das gute,
alte Hausgemachte”, das sie repräsentieren, zu zerstören drohten.
4.1. DER GEGENSATZ ZWISCHEN MODERNEN
VERSICHERERN UND NATIONALISTEN
Modernes Versicherungswesen und Nationalismus sind wegen ihrer diametralen
Philosophien nicht kompatibel. Nationale Rückversicherung ist nicht nur ineffi zent,
sondern eine gefàhrliche Assekranz-Inzucht. Große Risiken wären nicht versicherbar
Wolfgang ROHRBACH
45
ohne das über den ganzem Erdball gespannte Rückversicherungsnetz. Ein geordnetes
Versicherungswesen benötigt international und friedensorientiert denkende und
handelnde Politiker, Wissenschaft ler und Praktiker die in jeder Phase erkennen:
“Gemeinsam sind wir stärker!”.
Es benötigt Forscher, die alle wesentlichen Details des Gleichartigen, des
Verbindenden zwischen unterschiedlichen Völkern herausfinden. Es benötigt
selbstkritische Menschen, die ihre eigenen Unzulänglichkeiten erkennen und
bereit sind zuzugeben, dass es in anderen Staaten bessere Lösungen für anstehende
Probleme gibt als im eigenen.
Die “Revija” nahm sich insbesondere seit 2009 auch dieser Informationen an.
Die Diplomökonomin (seit 2012 Master) Nela Bukorovic analysierte und übersetzte
für die Revija west- und mitteleuropäische Versicherungspublikationen, die
beispielgebende und auf die Balkanstaaten übertragbare Pröblemlösungen enthielten.
Das Redaktions-Kernteam baute in seine vergleichenden wissenschaft lichen
Publikationen aufschlussreiche Lösungsmodelle einzelner Staaten ein.
Eigentlich hätte die Revija eine hervorragende Rolle bei einer Reihe
gesellschaft spolitischer Reformen spielen können. Aber Serbiens Gesellschaft ist
gespalten. Und da auch dieses Land die für Europa charakreristischen Züge der
demografi schen Alterung trägt, ist die Zahl der “Ewig-Gestrigen” relativ groß.
Warum in diesen Kreisen eine so stark ausgepràgte Beratungsresistenz existiert, hat
der Nationalismus-Experte Hans-Ulrich Wehler in seinem Buch “NATIONALISMUS
Geschichte, Formen, Folgen” treff end umrissen. Sie können nur schwer oder gar nicht
ihre Einstellung ändern und zwar aus folgenden Gründen (siehe folgende Orginal-
Zitate Wehlers und deren Interpretationen):
Den in jedem (Ultra)Nationalisten “fortlebenden Auserwähltheits- und
Sendungsglauben entspricht seit jeher - und noch immer - zum einen die
Externalisierung des Bösen, zum anderen die Stilisierung des Gegners zum (Tod)
Feind..” So werden zB Investitionen oder Firmenbeteiligungen von Ausländern als
Ausverkauf und Ausbeutung des Landes interpretiert.
Daraus folgert Wehler: Es “entlastet die Externalisierung des Bösen das
eigene Selbstwertgefùhl, Selbstverständnis und Selbstbewusstsein. Indem immer
neue Erzfeinde ausgemacht werden, bewahrt sie vor Selbstkritik an den eigenen
Schwächen.
Das fundamentale Defizit des Nationalsmus und seines Nationalstaats ist
ihre Unfähigkeit, Probleme des innergesellschaftlichen und außerpolitischen
Friedens befriedigend lösen zu können. Im Gegenteil: Bei den inneren
Integrationsanstrengungen und der Interessensverfechtung nach außen lösen
beide extrem zugespitzte Konfl ikte aus. Gelingen aber doch einmal innen- oder
außenpolitische Kompromisse, beruhen sie gewöhnlich auf der Zähmung des
Nationalismus und des nationalstaatlichen Egoismus.”
ERINNERUNGEN UND EINDRÜCKE EINES REVIJA-REDAKTEURS
46
Es muss an dieser Stelle auch das ständige Bemühen der Revija-Verantwortlichen
um Kompromisse lobend erwàhnt werden, wo ansonsten schwere Konfl ikte entstehen
hätten können.
5. ÖFFENTLICHKEITSARBEIT IM AUSLAND
Neben inländischen auch ausländische Wissenschaft ler für Kooperationen und
Publikationen zu gewinnen, ist die eine wichtige Seite der Erfolgsstrategie eines
Mediums von internationaler Bedeutung. Das war den Revija-Herausgebern schon
seit Anbeginn bekannt.
Die zweite oft in ihrer Wirkung unterschätzte Seite ist die persönliche
Öffentlichkeitsarbeit der Redaktionsverantwortlichen bzw Wissenschaftler im
Ausland. Dies geschieht in Form von Vorträgen, Teilnahme an Kongressen,
Mitwirkung an Sammelbänden etc. Es entsteht ein Wissenschaft slobbying, das sich
manipulierender politischer Einfl üsse weitgehend entziehen kann.
Die langfristigen Vorteile der persönlichen Präsenz im Ausland liegen für jedem
einzelnen in der Erweiterung der Einblicke in verschiedene Zusammenhänge, von
denen im folgenden einige wesentliche aufgezählt seien:
• Man erkennt wegen verstärkter Verfleichsmöglichkeiten leichter eigene
Fehlsteuerungen,
• übernimmt fortschrittliche Strategien anderer Teilnehmer und
• trennt sich in der Folge leichter von hausgemachten veralteten Gepfl ogenheiten,
weil einem die eigenen Regelungen nicht mehr so “vollendet” vorkommen.
5.1. STAATLICHE RAHMENGESETZE UND
VERSICHERUNGSWISSENSCHAFT
In Ländern mit hoher Versicherungskultur legt der Staat in Bezug auf
wissenschaft liche Projekte lediglich Rahmengesetze fest, innerhalb derer jene schon
im Österreichischen Staatsgrundgesetz von 1867 festgehaltene Vorgangsweise
praktiziert wird, die da lautet:
“Die Wissenschaft und ihre Lehre sind frei”.
Das steht in keinem Gegensatz zu der Tatsache, dass in diesen Ländern de facto
an jedem größeren Kongress auch Repräsentanten aus Ministerien anwesend sind
und meist selbst an den Projekten oder deren Umsetzung mitarbeiten. Die Teilnahme
erfolgt nicht zwecks staatlicher Kontrolle oder Bevormundung, sondern um den
Gemeinsinn und das Verständnis fùreinander zu stärken.
Aus der gegenseitigen Kenntnis und Achtung von Wissenschaftlern und
Staatsbeamten folgen vorteilhaft e Entwicklungen.
Wolfgang ROHRBACH
47
Der Staat bzw seine Beamten kredenzen den hochkarätigen Forschern und international anerkannten Universitätslehrern keine kostenpfl ichtigen Eintraglisten, in denen dann von “Ministers Gnaden” festgelegt wird, welches Medium bzw welcher Autor sich im jeweiligen Nationalstaat als “echt wissenschaft lich” bezeichnen darf.
Die aufstrebenden jungen Intellektuellen können dann spezifischen Listen entnehmen, in welchen der Politik genehmen Medien plazierte Artikel “karrierefördernd” sind.
Die Gefahr, dass bei derartigen Gepfl ogenheiten verstärkt intellektualistische Schmalspur-Zeitschrift en ihr Unwesen treiben, indem sie “Parkplätze wissenschaft licher Mittelmäßigkeit” für gutes Geld verkaufen, ist für etliche europäische Kulturstaaten Anlass genug, es bei der ISSN oder ISBN Registrierung zu belassen.
An den Ergebnissen von Expertisen, Dissertationen, Erfi ndungen, Fachartikeln usw lässt sich - nach mitteleuropäischer Auff assung - der Nutzen für ein Volk bzw die Wirtschaft oder das Gesundheitswesen desselben besser erkennen, als über die erwähnten Listen.
Nicht gegen die Listen selbst richtet sich die Kritik, sondern gegen die
Voraussetzungen unter denen sie in manchen Staaten entstehen.
5.2. STAATLICHE AUSZEICHNUNGEN
Die Wissenschaft ler, ihre Forschungsstätten, Medien, Interessenvertretungen etc
befi nden sich in einem “Europa ohne Grenzen” in einem ständigen Internationalen
Wettbewerb. Aus international anerkannten Wissenschaft lern zusammengesetzte
Kommissionen geben sich selbst die strengsten Aufl agen und legen ein Rating und
Ranking fest, dass sie auch zu überprüfen imstande sind. Denn ohne messbare
Erfolge bleibt das Sponsoring der Wirtschaft sunternehmen aus.
Rechts- und Wirtschaftswissenschaftler erstellen alljährlich für die
Regierungen der reichsten und erfolgreichsten Staaten Europas Expertisen, welche
Krisenbekämpfungsmaßnahmen etwa ergriff en werden sollen. Der Staat belohnt
die besten Arbeiten und zeichnet erfolgreiche Wissenschaft ler aus. Anregungen
und Vorschläge für diese Auszeichnungen kommen zu einem erheblichen Teil aus
der Privatwirtschaft und deren Interessenvertretungen (Kammern). Die mit Orden
und Diplomen Ausgezeichneten werden in der Folge als Berater in staatlichen
Kommissionen eingesetzt.
5.3. EIN HERVORRAGENDER AUFTRITT DES
“REVIJA”-VERANTWORTLICHEN
2008 war das Jahr, in welchem die in den vorigen Kapiteln beschriebene Art von
internationaler Öff entlicheitsarbeit für die Revija in konzertierter Weise stattfand.
ERINNERUNGEN UND EINDRÜCKE EINES REVIJA-REDAKTEURS
48
Zunächst wurde Prof. Dr Jovan Slavnic gebeten, am 1000 Seiten umfassenden
Jubilâumsband “20 Jahre Enzyklopädie der Versicherungsgeschichte Österreichs
“ als einer von rund 50 Top-Fachautoren mitzuarbeiten. Er verfasste einen
beachtenswerten Beitrag über die versicherungswissenschaftliche Kooperation
zwischen Serbien und Österreich in Vergangenheit und Gegenwart.
Im Juni 2008 wurde Prof. Slavnic zur festlichen Präsentation des Werkes in die
Raiff eisen-Zentrale nach Wien eingeladen.
Dort hielt er vor politischen, geistlichen und wissenschaft lichen Würdenträgern
sowie Dutzenden Vorstands- und Aufsichtsratsmitgliedern renommierter
Versicherungsunternehmen und Banken einen Vortrag, der auch eine Laudatio auf
den damals mit dem Österreichischen Bundesehrenkreuz für Wissenschaft und
Kunst ausgezeichneten Herausgeber der Enzyklopädie, Prof. Rohrbach, enthielt.
Im nächsten Schritt wurde ein drei Druckseiten langes Interview mit Prof. Slavnic
über die Serbische Vereinigung für Versicherungsrecht und den österreichischen
Hoff nungsmarkt Serbien im österreichischen Sicherheitsmagazin “RisControl” Nr
6/2008 abgedruckt.
Die in diesem Interview aufgezeigten Chancen für beide Staaten bewirkten, dass
Prof. Slavnic noch im Oktober des gleichen Jahres zum “Wiener Versicherungsforum
2008”, einem vom IIR (Institut for International Research) im Schloss Schönbrunn
veranstaltetet Internationalen Versicherungskongress eingeladen wurde.
Wir beide referierten über den Versicherungsstandort Serbien.
Unter donnerndem Applaus der Teilnehmer wurde Prof. Slavnic, der in diesen
Tagen seinen 70er feierte, von der Kongressleitung eine Box erlesener Österr. Weine
überreicht.
Einige Kongressteilnehmer aus Österreich und Deutschland versprachen im
April 2009 die Serbische Veranstaltung in Palic zu besuchen.
5.3.1. Die Nachlese
In der Revija nr 2-3 und 4/2008 brachte Prof. Slavnic Reportagen und
Kommentare zu diesen Auslandsbesuchen.
Die Revija za pravo osiguranja wurde durch diese Maßnahmen noch stärker die
Sphäre von Weitsichtigkeit und Visionen manövriert.
Moderne erfolgreiche Versicherung kann ohne Politik nicht auskommenen,
dh sie benötigt auch eine weitsichtige, sprich planvolle Versicherungspolitik (die
ihrerseits ein Teil der Sozialpolitik ist).
Aber der Fluch der heutigen Politik auf dem gesamten Balkan ist die Verlockung,
nur kurzfristig zu planen und zu agieren. Wer heute als Politiker an der Macht ist,
wird geradezu ermuntert, nicht weiter als bis zum nächsten Wahltag zu denken.
Wer aber wie “Vereinigung für Versicherungsrecht” bzw ihr Medium “Revija” das
Wolfgang ROHRBACH
49
Sozial- und Pensionssystem, die Gesundheitsversorgung und die Sicherheits- bzw
Vorsorgepolitik Serbiens im Rahmen der Europafrage ernsthaft und nachhaltig für
das eigene Volk und die ausländischen Kooperationspartner behandeln will, muss
weiter als bis zum nächsten Wahltag denken.
Serbien braucht eine breite Debatte über Gerechtigkeit; eine große
parteiübergreifende Diskussion über Zukunft svisionen. Es braucht Diskussionen
über die Verteilung von Vermögen und Belastungen, die Besteuerung von Arbeit
und bestehenden Werten, die Ein- und Auszahlungen aus dem sozialstaatlichen Topf.
6. SCHLUSSBETRACHTUNG
Der Redaktionsboard der Revija setzt sich heute aus Repräsentanten folgender
Universitäten zusammen:
Prof. Jovan Slavnic, LLD, University in Novi Sad
Prof. Wolfgang Rohrbach, PhD, State University in Vienna, Austria
Prof. Slobodan Jovanovic, LLD, Editor, University Business Academy in Novi Sad
Prof. Pierpaolo Marano, LLD, Associate Editor, Università Cattolica del Sacro
Cuore – Milan, Italy
Prof. Robert Merkin, LLD, University in Southampton, UK
Prof. Jerome Kullmann, LLD, Paris Sorbonne University, France
Prof. Helmut Heiss, LLD, University in Zurich, Switzerland
Prof. Herman Cousy, LLD, University in Leuven, Belgium
Prof. Ioannis Rokas, LLD, University in Athens, Greece
Prof. Miodrag Orlic, LLD, University in Belgrade
Prof. Stevan Sogorov, LLD University in Novi Sad
Assistant Professor Jasmina Labudovic Stankovic, LLD, Secretary, University
Kragujevac
Ein solches Team braucht vom Fachwissen her weltweit keine Konkurrenz zu
fürchten.
Mögen andere Redaktionen mehr Finanzmittel haben, an Schaff ensfreude und
Motivation wird sich kaum ein stärkerer Wettbewerbsteilnehmer fi nden. Motivation
ist ein “starker” Treibstoff , deshalb wird die Revija auch weiterhin ein gern gelesenes
dreisprachiges Medium (engl, deutsch, serbisch) bleiben, das einstweilen in fünfzehn
Staaten gelesen wird.
Meinen Redaktionskollegen möchte ich abschließend mittelien: Danke, dass es
Euch gibt.
Wien, 15. 1. 2013.
ERINNERUNGEN UND EINDRÜCKE EINES REVIJA-REDAKTEURS
Prof. dr Slobodan JOVANOVIĆ
ŽIVOT REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA
U PERIODU 2006–2012. GODINE
1. GLAVNI CILJEVI NOVE UREĐIVAČKE POLITIKE I RAZLIKE
U ODNOSU NA POLITIKU IZ PERIODA 2002–2005. GODINE
Upravni odbor Udruženja za pravo osiguranja Srbije je po isteku mandata
prethodnog urednika gospođe dr Jasne Pak, doneo odluku o mojem imenovanju za
novog glavnog i odgovornog urednika, a profesora dr Jovana Slavnića za zamenika
glavnog i odgovornog urednika. Takođe, usled različitih ličnih razloga, izvestan broj
prethodnih članova Redakcionog odbora zamenjen je novim.
Od samog početka, neizmernim iskustvom, znanjem i organizacionim
sposobnostima profesora Slavnića, sa jedne strane i mojim angažmanom u
kontaktima na međunarodnom planu, Revija je dobijala novi zamah. Iako je 2006.
na tržištu Srbije poslovalo tek preostalih sedamnaest od četrdeset osiguravajućih
društava, obim premije je rastao. Profesor Jovan Slavnić je tada uspeo da pridobije
veliki broj novih domaćih i stranih društava koja posluju na tržištu Srbije, kao i
stručnjaka osiguranja, da prihvate članstvo u Udruženju za pravo osiguranja Srbije
ili postanu saradnici u Reviji. Sa druge strane, naša uspešnost u ovom poslu se može
ocenjivati po tome koliko smo kao urednici na čelu Redakcionog odbora Revije bili
sposobni da za svaki broj osmislimo nove sadržaje i defi nišemo aktuelne teme iz
prava osiguranja i sa njim povezanim oblastima kojima će prilozi biti posvećeni.
Takođe, od naše sposobnosti da pronađemo autore koji su kreativni u želji da
svojim orginalnim analitičkim i kritički intoniranim prilozima odgovore tim novim
sadržajima i savremenim temama značajnim za delatnost osiguranja. Posao urednika
u posmatranom periodu često su opterećivali određeni autori sa dostavljenim
radovima radi njihovog objavljivanja u Reviji koji nisu zadovoljavali minimalne
naučne i stručne standarde nauke prava osiguranja, te smo, uz ogroman napor,
praćen njihovim otporima i zahtevima da zaobiđemo njihovu nekreativnost i radove
ipak objavimo, odlučili da se ovakvih autora čim pre oslobodimo i da pronađemo
autore sa raznovrsnim naučnim pristupom, adekvatnom spoznajnom inspiracijom i
sposobnošću da istu pretoče u kvalitetne naučne polemike i stručne radove dostojne
standarda čijem smo ostvarenju težili od samog početka naše uredničke i svake
druge saradnje u i za Reviju. Otpori pojedinih autora sastojali su se od nepoštovanja
dogovorenih rokova za pisanje priloga, nepostupanja po uredničkim primedbama
i zahtevima, pa sve do beskrajnih obećanja da će prilozi uopšte biti napisani ili
51
kvazisaradnje na prikupljanju materijala za časopis. Sa takvim autorima i njihovim
opstrukcijama svake vrste Revija nije mogla dalje.
Da bi Reviji udahnuli ovaj novi kreativni život, bilo je prevashodno nužno da
se pre svih obratimo autorima priloga iz zemalja u regionu i EU. Angažujući ih
kao autore priloga želeli smo da ostvarimo još jedan cilj: da se posredstvom njih
povežemo sa nacionalnim sekcijama AIDA država iz kojih oni dolaze i s tim sekcijama
uspostavimo čvršću saradnju. Razume se, u korist objavljivanja priloga u kojima se
proučavaju i proširuju znanja o nacionalnom i međunarodnom pravu osiguranja
i s njim povezanim pitanjima, kao i radi toga da bi u novim prilozima predlagali
usvajanja u Srbiji zakonodavnih mera u vezi s delatnošću osiguranja, posebno onih
kojima se sistem prava osiguranja Srbije usklađuje sa sistemom osiguranja EU, što čini
primarnu delatnost Udruženja za pravo osiguranja Srbije i bilo je pokretački motiv za
nastavljanje objavljivalja Revije u novom ciklusu, onom sa kojim smo započeli već od
privih brojeva u 2006. godini.
Tokom zajedničkog rada, urednici su težili da se objavljuju i takvi prilozi koji bi
pobudili interes čitalaca i podsticali širu stručnu javnost u osiguranju da počne da se
detaljno bavi pojedinim temama kako bi zahvaljujući njenom dobrom poznavanju
mogla odgovoriti poslovnim interesima domaćih društava za osiguranje da našem
tržištu ponude u uslovima osiguranja nove modele klauzula o pokriću i klauzula o
isključenju iz pokrića, na način na koji su one formulisane u uslovima osiguranja
društava za osiguranje u državama EU. Radi toga, urednici su insistirali kod autora
da u svojim radovima obrađuju odabrane teme polazeći od svog nacionalnog prava
uz istovremeno osvrt na uporedni aspekt razvoja prava osiguranja.
Današnji značaj Revije u odnosu na ostale časopise sa temom osiguranja koji se
izdaju u Srbiji jeste u objavljivanju radova vrhunskih pravnih i drugih stručnjaka koji
se bave oblastima blisko povezanim sa pravom osiguranja velike naučne i stručne
reputacije, ali i praćenje aktuelnih i budućih trendova u razvoju prava osiguranja i
osiguravajuće delatnosti tako što u svakom broju Revije odmah posle „Reči urednika”
neko od eminentnih stručnjaka iz nauke ili delatnosti osiguranja u rubrici Osvrt na
značajne događaje, u formi kolumne, iznosi svoje viđenje jednog ili više najvažnijih
trenutnih događaja koji se odvijaju u osiguranju EU a od interesa su za pravo ili
praksu osiguranja. Sa druge strane, Revija svojim višejezičkim pristupom (srpski /
nemački / engleski) uspela je da unapredi svoju reputaciju i van nacionalnih granica,
kako je to ocenio i profesor Volfgang Rorbah u svom osvrtu „U čast 10-godišnjeg
jubileja Revije za pravo osiguranja” (Revija, br. 1/2011, str. 5) Prvo, jer na taj način
jača ugled ovog medija u stranim stručnim bibliotekama i putem razmene u okviru
Međunarodnog udruženja izdavača u osiguranju – PIA i, drugo, naučni tekstovi, koje
objavljuje, daju dragocene ideje i smernice za daljnje aktivnosti aktera u osiguranju,
kako u regulatornim organima, tako i kod učesnika na tržištu osiguranja.
ŽIVOT REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA U PERIODU 2006–2012. GODINE
52
U težnji da čitaocima obezbedimo informacije iz uporednog prava i prakse,
ne samo kroz prevode stranih propisa, bibliografi ju i vesti iz sveta osiguranja, u br.
4/2006 prvi put smo objavili intervju sa nekim od predstavnika branše osiguranja,
gospodinom Nebojšom Divljanom, tada generalnim direktorom „Delta Generali”
a.d.o. i predsednikom Upravnog odbora Udruženja osiguravajućih organizacija Srbije
o pojedinim pitanjima od značaja za razvoj naše privrede osiguranja i unapređenje
njegove prakse u Srbiji, u br. 3–4/2009 intervju sa zamenikom glavnog urednika
sa gospodinom dr Luj Norman-Adenhove, generalnim sekretarom Udruženja
osiguravača Austrije i prevod intervjua profesora Jovana Slavnića uredniku časopisa
„risCONTROL” iz Beča, a u br. 4/2011 smo objavili intervju sa gospodinom
Robertom Karlom, direktorom Komiteta sekcije za zdravstveno osiguranje Udruženja
osiguravača Austrije u vezi sa pretpostavkama za održivi razvoj sistema privatnog
zdravstvenog osiguranja, zbog našeg uverenja da bi austrijska iskustva o kojima
se govori u tom intervjuu mogla da, u izvesnoj meri, doprinesu institucionalnim i
organizacionim reformama našeg sistema zdravstvenog osiguranja, kako državnog,
tako i privatnog.
Osnovne razlike u uređivačkoj politici u odnosu na period 2002–2005, ukratko,
odnose se na sledeće: Težilo se da prilozi imaju naučni, studijski karakter, orjentacija
je na manjem broju obimnijih i kvalitetnijih priloga, sprovedena je selekcija među
autorima radova, pa se više nisu prihvatali takvi stručni radovi koji služe samo da se
stručna javnost upozna sa pojavom nekog autora. Novina je bila i u tome što je pažnja
urednika posvećivana objavljivanju komentara presuda domaćih i inostranih sudova
i prikazivanju u svakom broju po jedne aktuelne presude Evropskog suda pravde u
kojima su ovi sudovi zauzimali stavove o spornim pitanjima iz osiguranja itd.
Sudeći po reakcijama čitalaca, uverili smo se da je ovakvim svojim pristupom
Revija ispunila njihova očekivanja i da je, pored doprinosa boljem poznavanju
osiguranja i stručne i naučne informisanosti čitalačke publike, uspela da zainteresuje
i širu profesionalnu javnost koja ne pripada pravnoj teoriji i praksi.
Od 2006. godine Revija se pojavila sa novim, u svim brojevima jednoobraznim
modernim dizajnom naslovne strane i ustanovljenom praksom isticanja na naslovnoj
strani najkvalitetnijih i najvažnijih priloga, ali je unesen i izvestan broj tehničkih
novina u pisanju i prelomu rukopisa. Nastavilo se sa ustanovljenim od tog perioda
redovnim objavljivanjem priloga svih inostranih autora on line na internet stranici
Udruženja za pravo osiguranja Srbije. U 2012. godini ukinuto je razvrstavanje naučnih
i stručnih priloga u kategoriju (rubrike) članaka i osvrta, analiza i komentara i
uvedena je jedinstvena rubrika „Članci” u kojoj se radovi razvrstavaju u odgovarajuće
kategorije naučnih članaka i stručnih članaka, koji su prethodno samoocenjeni od
autora, a zatim pre objavljivanja anonimno recenzirani od strane dva istaknuta
inostrana i / ili domaća univerzitetska profesora ili naučna radnika kada je autor svoj
dostavljeni rad za objavljivanje u Reviji samoocenio kao naučni, odnosno od jednog
Slobodan JOVANOVIĆ
53
recenzenta ako je samoocenjen kao stručni rad. Recenzenti su osim izjašnjenja o
predlogu da se rad objavi ili ne objavi, davali za urednike obaveznu kvalifi kaciju rada
razvrstavajući ga u odgovarajuću grupu naučnog, odnosno stručnog rada. Uz svaki
članak je odmah ispod njegovog naslova naznačena ova kategorizacija sprovedena
od strane recenzenata i članak je uz to dobio odgovarajući broj iz jedinstvene
nomenklature prihvaćene na našim univerzitetima. Na taj način smo krenuli u
susret ispunjenju svih uslove za kategorizaciju časopisa koji se objavljuju u Srbiji kao
naučnih i uvrštavanje Revije u SCI listu ministarstva nadležnog za nauku.
2. DOPRINOS REVIJE U OSTVARIVANJU CILJEVA AIDA
U svetlu odluke Upravnog odbora iz 2006. godine da se Udruženje značajno
više angažuje u ostvarivanju ciljeva Međunarodnog udruženja za pravo osiguranja
(dalje u tekstu: AIDA) nego u prethodnom periodu, članovi našeg Udruženja
koji imaju elektronske adrese uvršteni su na spisak ovog udruženja za dobijanje
elektronskih biltena AIDA i informacija o predstojećim aktivnostima AIDA, čime
su dobili mogućnost da prate uporednu pravnu praksu i značajne događaje koje
ono organizuje i da se u njih uključe. Priklanjajući se aktivnostima radnih grupa
AIDA koje se odvijaju kroz pripremanje pitanja za odgovore članica AIDA na
pojedine tematske upitnike ili objavljivanje biltena, pri našem Udruženju je formiran
određen broj radnih grupa s istim ciljem. Tako je Radna grupa za reosiguranje
kojom predsedavam, preduzela aktivnosti na davanju odgovora na neke od upitnika
AIDA, koje smo takođe objavili u Reviji (Upitnik AIDA br. 9 – Stečaj osiguravača i/ili
reosiguravača, Revija, br. 1–2/2006; Upitnik AIDA br. 8 – Zastarelost u reosiguranju,
Revija, br. 3/2006; Upitnik AIDA br. 1 – Šta je reosiguranje?, Revija, br. 1–2/2007 –
prim. aut.), ali i iz drugih vrsta osiguranja (Upitnik Radne grupe AIDA za distribuciju
proizvoda osiguranja: Građansko-pravna odgovornost brokera osiguranja u
Srbiji, Revija, br. 3/2007; Upitnik Radne grupe AIDA za distribuciju proizvoda
osiguranja: Alternativna distribucija proizvoda osiguranja u Srbiji, Revija, br. 3/2007;
Upitnik AIDA: Obavezno osiguranje – Pravni i ekonomski mitovi i stvarnost, Revija,
br. 2/2009). Na ovaj način pokazana spremnost našeg Udruženja da se posveti
ostvarivanju ciljeva AIDA zapažena je i od strane najodgovornijih ličnosti u AIDA
što je, zajedno sa dugogodišnjim članstvom i učešćem članova našeg Udruženja
na većini kongresa svetske AIDA sa nacionalnim referatima i osnivačkoj skupštini
AIDA Europe, dovelo do toga da je Udruženje 2008. godine nagrađeno dobijanjem
mesta za svog člana u Izvršnom komitetu ove regionalne organizacije svetske AIDA,
o čemu je profesor Jovan Slavnić pisao kao istorijskom događaju za naše Udruženje
u svom osvrtu u Reviji, br. 1–2/2008. Ta čast pripala je našem Udruženju ponovnim
izborom našeg člana za člana ovog komiteta u narednom četvorogodišnjem periodu
na Skupštini AIDA Europe održanoj 13. septembra 2012. godine.
ŽIVOT REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA U PERIODU 2006–2012. GODINE
54
3. IZLAZAK REVIJE NA MEĐUNARODNU SCENU
UKLJUČIVANJEM U NJEN REDAKCIONI ODBOR VEĆINSKOG
BROJA UGLEDNIH STRANIH EKSPERATA
Sledeći uređivačku politiku Revije da ona u redovima Redakcije ima ličnosti
koje su spremne da svesrdno pomognu nastojanje da se časopis i Udruženje za
pravo osiguranja Srbije, što više međunarodno afi rmišu, tako što su odlučni da za
Reviju redovno pišu ili da za autore priloga u Reviji obezbede ličnosti koji su visoko
afi rmisani naučnici ili praktičari u oblasti osiguranja, Upravni odbor Udruženja je na
sednici održanoj u decembru 2008. godine, doneo odluku da za članove Redakcije,
umesto pojedinih neaktivnih dotadašnjih članova izabranih iz reda Udruženja,
izabere dva nova inostrana člana koja su sa izuzetnim zadovoljstvom prihvatili ovu
ulogu koju su svojim članstvom u Redakciji preuzeli. To su bili prof. dr Joanis Rokas
i mr Tjeri Pelgrin. To je bio samo prvi korak ka postavljenom cilju da Revija dobije
Redakcioni odbor u kome će većinu činiti ugledni inostrani profesori prava osiguranja
i, posredstvom njih, Revija pokuša da bude uvrštena u neku od međunarodnih SCI
lista.
Dr Joanis Rokas je profesor Atinskog univerziteta i predsednik Udruženja za
pravo osiguranja Grčke (grčke nacionalne sekcije AIDA). On je međunarodno poznat
i priznat ekspert iz oblasti prava osiguranja i zahvaljujući tome član je Predsedništva
svetske AIDA i član Izvršnog Komiteta regionalne organizacije AIDA Europe.
Profesor Joanis Rokas je i predsednik Radne grupe svetske AIDA za distribuciju
proizvoda osiguranja. Koordinator je u Predsedničkom savetu svetske AIDA za
nekoliko nacionalnih sekcija, između ostalih i AIDA Srbije. On je veoma poznat
i mnogo citirani autor velikog broja knjiga, studija i članaka iz oblasti osiguranja,
među kojima se posebno ističe knjiga Pravo osiguranja napisana na engleskom
jeziku. Mi smo imali zadovoljstvo da ga slušamo tokom predavanja koje je održao
na Savetovanju Palić 2007, na temu „U susret harmonizaciji propisa Evropskog prava
osiguranja”.
Mr Tjeri Pelgrin je pravnik praktičar u oblasti poslova reosiguranja koji je zvanje
magistra nauka stekao na Univerzitetu Durham, V. Britanija. On je direktor akvizicije
renomirane reosiguravajuće kompanije „Everest Re.” Istovremeno je pasioniran za
izučavanje doktrinarnih problema resiguranja i, kao i profesor Joanis Rokas, veliki je
prijatelj Srbije.
Sledeći korak ka međunarodnoj afi rmacije je učinjen zaključkom Upravnog
odbora, sa 34. sednice održane februara 2012. godine da se na predlog profesora
Slavnića, umesto njega za zamenika glavnog urednika imenuje profesor Pjerpaolo
Marano, dosadašnji član Redakcionog odbora. I donese Pravilnik o radu Redakcionog
odbora Revije u kome je predviđeno da većinu članova odbora (sedam od ukupno
jedanaest) budu članovi iz različitih država koje imaju svoje nacionalne sekcije u
Slobodan JOVANOVIĆ
55
AIDA. Da bi na 35. sednici Upravnog odbora od 29. marta 2012. godine sa novim
izbornim mandatom u sastav Redakcionog odbora imenovani:
Prof. dr Pjerpaolo Marano, Katolički univerzitet Svetog Srca u Milanu, zamenik
glavnog i odgovornog urednika,
Prof. dr Robert Merkin, Univerzitet u Sautemptonu,
Prof. dr Žerom Kulman, Univerzitet Dofi n u Parizu,
Prof. dr Helmut Hajs, Univerzitet u Cirihu,
Prof. dr Erman Kousi, Univerzitet u Luvenu,
Prof. dr Joanis Rokas, Univerzitet u Atini i
Prof. dr Volfgang Rorbah, Državni univerzitet u Beču.
Prilikom njihovog izbora profesora Jovan Slavnić je, što je navedeno i u zapisniku
sa ove sednice, uručio članovima Upravnog odbora njihove kraće biografi je i upoznao
je prisutne da su svi predloženi kandidati za inostrane članove dali saglasnost na izbor
posle ličnih ili internet kontakata koje su sa njima sproveli profesor Pjerpaolo Marano,
Slobodan Jovanović i on lično sa nekima od njih i da je izbor novog Redakcionog
odbora sa predloženim većinskim sastavom iz reda inostranih ličnosti pokušaj da
se oživi rad svih članova Redakcionog odbora i obezbedi da članovi Redakcionog
odbora pišu radove za Reviju saglasno dužnostim koje su na njihovo pisanje preuzeli
prihvatanjem obaveza obuhvaćenih u Pravilniku o radu Redakcionog odbora koji im
je u prevodu na engleski dostavljeni pre izjašnjenja da li se prihvataju članstva. Naveo
je i da je to samo još jedan pokušaj da se proširi krug autora članaka u Reviji i da ako
on ne uspe da treba da bude praksa da se članovi koji ne ispunjavaju preuzete obaveze
u pogledu pisanja članaka zamenjuju drugim članovima. Sve u cilju obezbeđenja
nesmetanog redovnog izlaženja Revije sa četiri predviđena broja godišnje.
Profesor Pjerpaolo Marano je, od broja 3–4/2009 Revije, sarađivao sa našim
Udruženjem za pravo osiguranja kao pisac članaka, a od 2010. godine kroz učešće
sa referatima na godišnjim savetovanjima Udruženja za pravo osiguranja Srbije.
Profesor Marano je stekao titulu doktora nauka u oblasti bankarskog prava na
Univerzitetu u Sieni. Izuzetno je tražen autor i predavač prava osiguranja i jedan
od autora nacrta italijanskog Zakonika o privatnom osiguranju, član je Izvršnog
komiteta AIDA Europe. Predaje privredno pravo i pravo osiguranja na Katoličkom
univerzitetu Svetog srca u Milanu.
Žerom Kulman je profesor privatnog prava na Univerzitetu Paris-Dauphine,
direktora je Instituta za osiguranje u Parizu, francuski član Komisije za „Reviziju
Evropskog ugovornog prava osiguranja” (Insbruška grupa), konsultant je i arbitar u
sporovima u vezi sa imovinskim osiguranjem i osiguranjem lica u ime društava za
osiguranje, brokera, banaka, industrijskih i trgovačkih društava,.
Robert Merkin je profesor privrednog prava na Univerzitetu u Sautemptonu,
konsultant je u zakonodavnim komisijama Engleske i Škotske u vezi sa pitanjima
reforme prava osiguranja, poverenik je i predsednik Britanskog udruženja za pravo
ŽIVOT REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA U PERIODU 2006–2012. GODINE
56
osiguranja od oktobra 2010. Predaje pravo osiguranja na postdiplomskim studijama
u Engleskoj, Hong Kongu, Grčkoj, Singapuru i Australiji.
Helmut Hajs je redovan profesor privatnog, uporednog i privatnog
međunarodnog prava na Univerzitetu u Cirihu, član je većeg broja državnih i
akademskih institucija, uključujući i Naučni odbor za magistarski kurs iz oblasti
kompanijskog prava na Univerzitetu u Lihtenštajnu. Predsednik je Radne grupe
„Revizija Evropskog ugovornog prava osiguranja.”
Erman Kousi je status redovnog profesora stekao 1982. na Katoličkom
Univerzitetu u Luvenu u Belgiji, gde je od tada profesor, a danas predaje privredno
pravo, pravo osiguranja, Evropsko pravo osiguranja, kao i kurs o pravnim aspektima
kredita. Trenutno je direktor Centra za studije rizika i osiguranja i direktor Instituta
za privredno pravo i pravo osiguranja u Luvenu.
Imenovanjem navedenih profesora za nove članove Redakcije, lično verujem
da je u radu Revije, otvoreno novo poglavlje koje će doprineti daljem povezivanju
našeg Udruženja za pravo osiguranja sa drugim nacionalnim udruženjima za pravo
osiguranje – sekcijama AIDA, a posebno onih iz država članica EU, čiji su nam propisi
i praksa jedan od putokaza daljeg razvoja osiguranja kod nas.
Posle višemesečnog rada i slanja štampanih i elektronskih materijala i drugih
po dataka tokom 2008. i 2009. godine na adrese raznih institucija i uticajnih ličnosti
u inostranstu, Udruženje za pravo osiguranja Srbije je sa svojom Revijom postalo
član „Međunarodnog Udruženja izdavača u osiguranju” (Presse Internationalne des
Assurances – dalje u tekstu: PIA), međunarodne organizacije koju su osnovali izdavači
publikacija iz oblasti osiguranja u Parizu 1954. godine. Udruženje za pravo osiguranja
Srbije postalo je član ove organizacje na redovnoj godišnjoj skupštini tog udruženja
održanom u Sofi ji u junu 2010. godine.
Ciljevi ovog udruženja su razmena informacija, članaka i dokumenata, kao
i bitnih činjenica i brojčanih podataka o nacionalnim tržištima osiguranja svojih
članica. Članovi mogu, po svom nahođenju, besplatno koristiti izveštaje i informacije,
pod kojima se podrazumevaju i članci koje su dobili, kao što to pravo ima svaki član u
odnosu na izveštaje drugih članova, bez obzira da li se radi o originalnim verzijama,
rezimeima, bez obzira da li su svi članci objavljeni u časopisima PIA ili objavljeni
na internet stranici PIA, pod uslovom da je PIA navedena kao izvor. Međutim,
reprodukcija potpisanog članka može da se prihvati samo uz saglasnost časopisa koji
je član PIA i u kojem je taj članak prvobitno objavljen.
Nesumnjivo da je najveći značaj članstva Udruženja u PIA u tome što je ono
otvorilo mogućnost da u razmeni Revije za časopise i druge publikacije sa inostranim
izdavačima publikacija, članovima ove međunarodne organizacije, Udruženje oformi
referentnu biblioteku publikacija iz oblasti prava i drugih grana nauke osiguranja.
Time smo dali novi podstrek domaćoj publicistici u osiguranju, ali i obrazovnim
akademskim i naučnim istraživanjima u osiguranju u našoj državi.
Slobodan JOVANOVIĆ
57
4. USMERENOST REVIJE KA NAUCI PRAVA OSIGURANJA
I NAPORI KA UVRŠĆENJU U REGISTRE DOMAĆIH
I INOSTRANIH NAUČNIH ČASOPISA
U težnji da Revija stekne status naučne publikacije u nju su nužno morale da
se unesu izvesne novine, mimo naznačenih u prethodno napisanim podnaslovima
ovog odeljka. Tako je ažurnost izlaženja Revije podignuta na daleko viši stepen
nego u prethodnom periodu, jer se redovno, umesto dva, objavljuje po četiri broja
godišnje. Od 2010. godine formiran je Izdavački savet, Revija je dobila i svu drugu
katalogizaciju i neophodne bibliotečke šifre, a svi radovi su počeli da prolaze, kao
što je već rečeno, kroz proces autorskog samoocenjivanja i anonimne recenzije
renomiranih univerzitetskih profesora i dodeljivanja UDK broja, čime su se stekli
uslovi da radovi objavljeni u Reviji postanu deo integrisanog sistema bibliografskih
naučnih informacija – Scindeksa. Pored toga, početkom 2010. godine sačinio sam
Uputstvo namenjeno autorima priloga za časopis koji je, prvi put, objavljen u br.
2/2010. godine. Ono je sačinjeno u skladu sa Aktom o uređivanju naučnih časopisa
Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, evidencioni broj 110-
00-17/2009-01, od 9. 7. 2009. godine i sadrži detaljne zahteve o načinu oblikovanja
članaka, sastavnim delovima referenci i slanju članaka. Svrha Uputstva bila je da
unapredi kvalitet časopisa i pomogne da autori svojim prilozima napisanim prema
Uputstvu pomognu da se Revija uključi u međunarodni sistem razmene naučnih
informacija. Pridržavajući se pravila izloženih u Uputstvu, time smo učinili još
jedan korak u cilju da Revija stekne, pored statusa visoko rangiranog stručnog,
i status naučnog časopisa. I to ne samo u zemlji, već i u inostranstu na nekoj od
međunarodnih SCI lista. To nam nije, do sada, pošlo za rukom kada je reč o uvršćenju
Revije u SCI listu časopisa nadležnog ministarstva za nauku Srbije, dok smo za 2011.
godinu propustili da podnesemo zahtev za njenu kategorizaciju. Sa uvršćenjem Revije
na neku od SCI lista neke od međunarodnih organizacija ćemo pokušati u sledećoj
godini, u čemu su prihvatili da nam pomognu pojedini članovi Redakcionog odbora
(pre svega, profesora Pjerpaola Marana koji se sam ponudio da radi na tom planu za
Reviju čiji je, videli smo, zamenik glavnog urednika).
Imajući u vidu takva opredeljenja, Revija je uspela da postane važna referentna
literatura u kojoj se objavljuju prevodi i komentari direktiva Evropske unije (od prvog
broja 2006. godine pa zaključno sa br. 3/2012 objavljeni su prevodi dvadeset direktiva
i jedne preporuke iz oblasti osiguranja i sa osiguranjem povezanih oblasti), stranih
zakona (od prvog broja 2006. godine pa zaključno sa br. 3/2012 objavljeni su prevodi
šest stranih zakona od kojih je najznačajniji prevod nemačkog Zakona o ugovoru o
osiguranju iz 2007), diskusije sa okruglih stolova u organizaciji Udruženja za pravo
osiguranja (Okrugli sto odžan 7. februara 2007. na temu „Nova rešenja u Nacrtu
Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju”; Okrugli sto održan 28. oktobra 2008.
ŽIVOT REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA U PERIODU 2006–2012. GODINE
58
godine na temu „Ugovor o osiguranju u novom Građanskom zakoniku Republike
Srbije”; Okrugli sto održan 14. juna 2010. na temu „Nova rešenja i prva iskustva u
primeni novog Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju”) itd. za rukovodioce i
stručnjake svih koji rade u Srbiji i za Srbiju.
Od 2006. do zaključno sa br. 3 u 2012. godini objavljeno je tridesetšest članaka
domaćih i tridesetpet članaka stranih autora, dok je u istom periodu u rubrici „Osvrti-
analize-komentari” objavljeno čerdesetpet priloga domaćih i petnaest priloga stranih
autora. Revija je u istom periodu bila prosečno obima nešto iznad 100 štampanih
stranica.
Da bismo imali trajni pregled autora i priloga iz publikacija Udruženja za
pravo osiguranja Srbije, u broju 4/2010 prvi put smo objavili bibliografi ju iz koje se
čitaoci mogu upoznati sa širinom tema kojima su se bavili autori priloga u stalnim
publikacijama koje objavljuje (Reviji i Zbornicima radova sa godišnjih savetovanja
Udruženja za pravo osiguranja na Paliću). Bibliografi ja se dopunjava nakon izlaženja
svakog novog broja časopisa i, ažurirana, objavljuje na internet stranici Udruženja za
pravo osiguranja Srbije.
Prateći stremljenje naše države ka članstvu u Evropskoj uniji, Udruženje za pravo
osiguranja Srbije je u poslednjih nekoliko godina ostvarilo intenzivnu saradnju sa
brojnim autorima iz država koje su ili članice EU ili države kandidati za članstvo.
To je kulminiralo imenovanjem međunarodne Redakcije časopisa u 2012. godini,
koju sačinjavaju ugledni profesori prava osiguranja sa velikih evropskih univerziteta.
Pored ovog, treba istaći da se u časopisu u poslednjih nekoliko godina javlja sve
veći, čak preovlađujući broj, kako domaćih tako i inostranih autora, koji u svojim
člancima daju dragocen doprinos ispitivanju novih instituta u pravu osiguranja EU
i u nacionalnim pravima država članica i usklađivanju nacionalnih pravnih sistema
osiguranja ovih država sa propisima EU kojima su ovi instituti normirani. Vodeći
računa o ovoj činjenici, da naziv časopisa treba da odrazi sadržinu članaka koji se u
njemu objavljuju, kao i na toj osnovi podizanju opšteg nivoa prepoznatljivosti našeg
časopisa u i van granica Srbije, Upravni odbor Udruženja za pravo osiguranja Srbije
je, na 36. sednici od 27. septembra 2012. godine, odlučio da Revija od broja 1/2013
nosi naziv Evropska revija za pravo osiguranja.
Iz navedenih razloga, u januaru 2013. godine postavljena je internet strana
Evropske revije za pravo osiguranja na srpskom i engleskom jeziku na adresi: www.
erevija.org, sa idejom da se na njoj omogući pristup člancima koji se objavljuju u
časopisu i da Evropska revija za pravo osiguranja, kao i članci domaćih i stranih autora
budu prepoznati na inostranim akademskim pretraživačima Google Scholar, JStore,
SSRN i Scopus kako bi se postiglo maksimalno akademsko i marketinško širenje
časopisa. Na internet stranici trajno su dostupni dokumenti namenjeni autorima:
Poziv za dostavljanje radova, Izjava o originalnosti rada i Uputstvo za autore članaka
u Evropskoj reviji za pravo osiguranja.
Slobodan JOVANOVIĆ
59
5. ŠTA SU DRUGI REKLI O REVIJI I O NAMA U OVOM PERIODU
Povodom desetogodišnjice izlaženja Revije prof. dr Volfgang Rorbah je u čast tom jubileju u br. 1/2011 rekao: „Najlepši i najvredniji uspesi predsednika Udruženja za pravo osiguranja Srbije (profesora dr Jovana Slavnića – primedba S. J.), izdavača, urednika i ostalih saradnika Revije, na čemu joj u 10-oj godini treba srdačno čestitati, su u tome:
• što nikada nije primenjivan princip doslovnog prepisivanja propisa EU,• što je postavljen mnogo važniji cilj približavanja prava Srbije „duhu Evrope”
koji se postiže i sprovodi kreativnim pristupom, • što je, konačno, ostvareno ugrađivanje odgovarajućih ideja EU u domaći pravni
sistem.”O tome koliki ugled danas ima Revija govore i reakcije stranih akademskih
autora izraženih u elektronskoj korespodenciji. Od brojnih poruka ističemo dve poruke upućene profesoru Jovanu Slavniću: „Poštovani profesore Slavniću, zahvaljujem na vašoj toploj dobrodišlici u Beograd. Delta Generali će biti ponosna da nastavi saradnju sa AIDA Srbijom i sa velikim zadovoljstvom ću pripremiti rad čiju temu ćemo zajedno dogovoriti pre objavljivanja u vašoj Reviji.” (Andrea Simončeli, generalni direktor Delta Generali osiguranja, 2. jula 2011.) i „Poštovani profesore Slavniću, izvinjavam se još jednom što prilikom našeg susreta u Beogradu nisam bio upoznat sa činjenicom da ste nama poslali najnoviji broj Vašeg časopisa u biro (Revija, br. 1/2012 – prim. aut.), jer nisam bio obavešten od strane osoblja našeg biro-a da je časopis stigao. Sada sam imao mogućnost da pregledam časopis i opet moram da kažem da je zaista kvalitetan i da popunjava prazninu u literaturi regije.” (Štefan Purner, rukovodilac odeljenja „Srednja jugoistočna Evropa” Fondacije za međunarodnu pravnu saradnju nemačkog Saveznog ministarstva pravde – IRZ-Stift ung, 23. mart 2012.) i dve upućene meni kao glavnom i odgovornom uredniku: ”Poštovani gospodine Jovanoviću, želela bih pre svega da vam se zahvalim što ste mi pružili priliku da napišem prilog za Reviju…” (Kaliopi Vlahopulo, partner u advokatskoj fi rmi Kelemenis & Co. Law Firm, Athens, 27. 9. 2010.) i „Poštovani Slobodane... dozvolite mi da vam čestitam na velikom uspehu povodom objavljivanja najnovijeg broja Revije. Veoma je lepo uređena i predstavlja časopis sa bogatim međunarodnim sadržajem...” (Marius Maciejevski, naučni savetnik u Institutu za pravne nauke Akademije nauka Poljske, 13. aprila 2012).
6. DIREKTIVE I PREPORUKE EU PREVEDENE I
OBJAVLJENE U REVIJI U PERIODU 2006–2012
1. Direktiva 2000/31/ES Skupštine Evrope i Saveta od 8. juna 2000. godine o
izvesnim pravnim aspektima usluga informatičkog društva, posebno o elektronskoj
trgovini na unutrašnjem tržištu (Direktiva o elektronskoj trgovini), br. 1–2/2006.
ŽIVOT REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA U PERIODU 2006–2012. GODINE
60
2. Direktiva 2002/65/EC Skupštine Evrope i Saveta od 23. septembra 2002.
godine u vezi sa distancionim marketingom fi nansijskih potrošačkih usluga kojom
se dopunjuje Direktiva Saveta 90/619/EEC, Direktive 97/7/EC i 98/27/EC, br. 3/2006.
3. Direktiva 98/6/EC Skupštine Evrope i Saveta od 16. februara 1998. godine o
zaštiti potrošača u vezi sa isticanjem cena proizvoda koji se nude potrošačima, br.
3/2006.
4. Direktiva 2001/17/EC Skupštine i Saveta Evrоpe od 19. 3. 2001. godine о
reоrganizaciji i likvidaciji društava za оsiguranje, br. 4/2006.
5. Direktiva Saveta 93/13/EEC od 5. aprila 1993. godine o nekorektnim
klauzulama potrošačkih ugovora, br. 1–2/2007.
6. Direktiva 2005/29/EC Skupštine Evrope i Saveta od 11. maja 2005. godine
o nekorektnoj trgovačkoj praksi pravnih lica prema potrošačima na unutrašnjem
tržištu kojom se dopunjuje Direktiva saveta 84/450/EEC, Direktive 97/7/EC, 98/27/
EC i 2002/65/EC Skupštine Evrope i Saveta i Uredba (EC) br. 2006/2004 Skupštine
Evrope i Saveta („Direktiva o nekorektnoj trgovačkoj praksi”), br. 3/2007.
7. Direktiva 98/78/EC Skupštine Evrope i Saveta od 27. oktobra 1998. godine
o dopunskom nadzoru društava za osiguranje i društava za reosiguranje u okviru
osiguravajuće ili reosiguravajuće grupe, br. 4/2007.
8. Direktiva 2002/92/EC Skupštine Evrope i Saveta od 9. decembra 2002. godine
o posredovanju u osiguranju, br. 1–2/2008.
9a. Direktiva 2002/83/EC Skupštine Evrope i Saveta od 5. novembra 2002.
godine o osiguranju života (konsolidovan tekst zaključno sa izmenama zaključno sa
11. martom 2008. godine) – Prvi deo prevoda, br. 3/2008.
9b. Direktiva 2002/83/EC Skupštine Evrope i Saveta od 5. novembra 2002.
godine o osiguranju života (konsolidovan tekst zaključno sa izmenama zaključno sa
11. martom 2008. godine) – Drugi deo prevoda, br. 4/2008.
10. Direktiva Saveta 78/473/EEC od 30. maja 1978. godine o ujednačavanju
zakona, podzakonskih i upravnih propisa u vezi sa komunitarnim saosiguranjem,
br. 1/2009.
11. Direktiva Saveta 87/344/EEC od 22. juna 1987. godine o ujednačavanju
zakona, podzakonskih akata i upravnih propisa u vezi sa osiguranjem troškova
pravne zaštite, br. 1/2009.
12a. Direktiva 2005/68/EC Skupštine Evrope i Saveta od 16. novembra 2005.
godine o reosiguranju kojom se dopunjuju Direktive Saveta 73/239/EEC, 92/49/EEC,
kao i Direktive 98/78/EC i 2002/83/EC – Prvi deo prevoda, br. 2/2009.
Slobodan JOVANOVIĆ
61
12b. Direktiva 2005/68/EC Skupštine Evrope i Saveta od 16. novembra 2005.
godine o reosiguranju kojom se dopunjuju Direktive Saveta 73/239/EEC, 92/49/EEC,
kao i Direktive 98/78/EC i 2002/83/EC – Drugi deo prevoda, br. 3–4/2009.
13. Direktiva 2009/103/EC Skupštine Evrope i Saveta od 16. septembra 2009.
godine koja se odnosi na osiguranje od građanskopravne odgovornosti u vezi
sa upotrebom motornih vozila, i ustanovljenje obaveze da se osigura od takve
odgovornosti, br. 1/2010.
14. Direktiva Saveta 87/343/EEC od 22. juna 1987. godine kojom se, u vezi
sa osiguranjem kredita i garancija, dopunjuje Prva direktiva 73/239/EEC o
ujednačavanju zakona, podzakonskih akata i upravnih propisa u vezi sa osnivanjem
i obavljanjem poslova direktnog osiguranja, izuzev životnog osiguranja, br. 2/2010.
15. Direktiva 2009/20/EC Skupštine Evrope i Saveta od 23. aprila 2009. godine o
osiguranju brodara od pomorskih odštetnih zahteva, br. 3/2010.
16. Direktiva Saveta 91/675/EEC od 19. decembra 1991. godine o osnivanju
Evropskog Komiteta za osiguranje i penzijsko osiguranje, br. 4/2010.
17a. Direktiva 2004/35/CE Skupštine Evrope i Saveta od 21. aprila 2004. godine
o odgovornosti za prirodnu sredinu u vezi sa prevencijom i uklanjanjem štete na
prirodnoj sredini – Prvi deo prevoda, br. 1/2011.
17b. Direktiva 2004/35/CE Skupštine Evrope i Saveta od 21. aprila 2004. godine
o odgovornosti za prirodnu sredinu u vezi sa prevencijom i uklanjanjem štete na
prirodnoj sredini – Drugi deo prevoda, br. 2/2011.
18a. Direktiva Skupštine Evrope i Saveta 2006/43/EZ od 17. maja 2006. o
zakonom propisanim revizijama godišnjih fi nansijskih izveštaja i konsolidovanih
fi nansijskih izveštaja kojom se menjaju i dopunjuju Direktive Saveta 78/660/EEZ i
83/349/EEZ i ukida Direktiva Saveta 84/253/EEZ / Prvi deo prevoda, br. 3/2011.
18b. Direktiva Skupštine Evrope i Saveta 2006/43/EZ od 17. maja 2006. o
zakonom propisanim revizijama godišnjih fi nansijskih izveštaja i konsolidovanih
fi nansijskih izveštaja kojom se menjaju i dopunjuju Direktive Saveta 78/660/EEZ i
83/349/EEZ i ukida Direktiva Saveta 84/253/EEZ / Drugi deo prevoda, br. 4/2011.
19. Direktiva 2011/83/EU Skupštine Evrope i Saveta od 25. oktobra 2011. o
pravima potrošača, kojom se dopunjuje Direktiva Saveta 93/13/EEC i Direktiva
1999/44/EC Skupštine Evrope i Saveta i van snage stavljaju Direktiva Saveta 85/577/
EEC i Direktiva 97/7/EC Skupštine Evrope i Saveta – Član 32: Dopuna Direktive
Saveta 93/13/EEC od 5. aprila 1993. o nekorektnim klauzulama potrošačkih ugovora
novim čl. 8a, br. 1/2012.
ŽIVOT REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA U PERIODU 2006–2012. GODINE
62
20. Direktiva Saveta 2004/113/EC od 13. decembra 2004. o primeni principa
ravnopravnog tretmana muškaraca i žena u vezi sa korišćenjem usluga i prometom
roba, br. 2/2012.
21. Preporuka Komisije od 18. decembra 1991. o posrednicima osiguranja
(92/48/EEC), Službeni list EU, L 19, 28. 1. 1992, br. 3/2012.
22. Direktiva 2009/22/EC Skupštine Evrope i Saveta od 23. aprila 2009. o izricanju
mera zabrane radi zaštite interesa potrošača, (konsolidovana verzija), Službeni list EU,
L 110/30, od 1. 5. 2009, br. 4/2012.
10. decembar 2012.
Slobodan JOVANOVIĆ
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
ZNAČAJ PREVOĐENJA I OBJAVLJIVANJA PREVODA DIREKTIVA EVROPSKE UNIJE*
Osvrt povodom objavljivanja prevoda dvadesete direktive EU u Reviji
za pravo osiguranja – Direktive o osiguranju života od 2002.
U toku je sedma godina od kada je Udruženje za pravo osiguranja Srbije započelo
sa misijom kontinuiranog objavljivanja iz broja u broj, u Reviji, prevoda direktiva i
drugih propisa EU koji se odnose na delatnost osiguranja. U broju 1/2002, broju sa
kojim je Revija započela svoj život, objavljen je prvi prevod – Prve direktive Saveta
Evropske ekonomske zajednice o usaglašavanju zakonskih, podzakonskih i upravnih
akata koja se odnose na započinjanje i obavljanje poslova direktnog osiguranja,
osim osiguranja života (73/239), da bi u ovom broju stigli do dvadesetog prevoda –
Direktive o osiguranju života od 2002. godine (sa svim kasnije izvršenim izmenama).
Objavljivanjem prevoda direktiva njeni urednici idu u susret naporima Srbije da
se ona usklađivanjem svojih propisa iz oblasti na koje se te direktive odnose što pre
približi i otvori vrata EU. Procesu u kome će morati jako brzo da napreduje nakon
stupanja na snagu sa unijom zaključenog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
U okviru tog procesa približavanja i pridruživanja biće potrebno, pre svega, da se
prevedu tekstovi direktiva i drugih izvora prava EU kojima se uređuje veliki broj
odnosa koji treba u Srbiji da se urede jer nisu regulisani ili, ako su regulisani, da
se harmonizuju sa odnosima koji su zahvaljujući njima manje-više na jednoobrazni
način regulisani u državama članicama EU. Zvanična procena da je potrebno doneti
novih i/ili uskladiti postojećih oko 2000 propisa u Srbiji radi harmonizacije našeg
pravnog sistema sa direktivama i drugim propisima EU, odnosno pravnim sistemom
EU verujem da će se pokazati netačnom, jer će broj biti veći. Delatnost osiguranja
u tome prednjači, s obzirom da je harmonizacija domaćeg sistema osiguranja
sa sistemom EU na samom početku i stoga prevodi direktiva u ovoj oblasti imaju
izuzetan značaj.
U tom cilju, u cilju pružanja pomoći našem zakonodavcu da uskladi naše
nacionalno zakonodavstvo u delatnosti osiguranja sa propisima EU, treba da posluže
prevodi objavljenih direktiva. Ipak, to je samo naš primarni cilj zbog koga smo
započeli, a sada već i odmakli sa našom misijom prevođenja i objavljivanja prevoda
direktiva. Objavljivanjem prevoda direktiva želeli smo da ostvarimo, kao što ćemo
videti, i neke druge, pragmatske i akademske, doktrinarne ciljeve.
Prevodom i objavljivanjem tekstova direktiva pruža se mogućnost jednom širem
krugu autora koji dobro poznaju domaće pravo, poslovnu i sudsku praksu u oblastima
64
koje one regulišu, ali koji iz bilo kog razloga nemaju pristup njihovim prevodima
ili njihovim pouzdanim prevodima, da aktivno prate rad naših regulatornih tela
u pripremi propisa kojima se one sprovode i da upućivanjem svojih obrazloženih
predloga tim telima, objavljivanjem priloga u časopisima, učešćem na raznim
skupovima posvećenim oblastima koje one regulišu ili na drugi način daju svoj lični
doprinos donošenju domaćih propisa usaglašenih sa rešenjima iz direktiva EU.
To je sledeći cilj koji želimo da postignemo objavljivanjem prevoda direktiva,
jer treba imati u vidu da „zvaničnih i objavljenih zvaničnih” prevoda ovih u Reviji
objavljenih i glavnine ostalih, neprevedenih direktiva koje pokrivaju oblast osiguranja
nema. Ono što postoji, kada je reč o direktivama kojima se neposredno ili posredno
reguliše delatnost osiguranja, jesu prevodi pojedinih direktiva sastavljeni za potrebe
pojedinih regulatornih tela koji se ne iznose u javnost već ljubomorno čuvaju.
Izvan regulatornih tela, do tih prevoda mogu doći samo oni koji su „posvećeni”
ili bliski „posvećenim” ličnostima iz ovih tela. Jedan od primera tih nezvaničnih
prevoda jeste prevod Direktive o osiguranju života iz 2002, koja je konsolidovana
u 2007. i početkom 2008. godine, a da ovaj prevod nije aktuelizovan. Autori tih, u
suštini „internih” prevoda, direktiva stoga nisu poznati i to je, takođe, razlog zbog
čega nije moguće oceniti kvalitet tih neobjavljenih prevoda direktiva, odnosno
pouzdanost prevedenog. Pouzdanost prevoda jemči samo duboko poznavanje
prevodioca predmeta koje direktiva uređuje, razumevanje suštine načela na kojima
se direktiva zasniva, kao i načela opšteg Komunitarnog prava, odlično poznavanje
domaćeg prava i prakse u prevođenoj oblasti i izvanredno poznavanje jezika sa
koga se prevodi. Retki su pravnici koji se bave osiguranjem koji mogu da odgovore
svim ovim zahtevima. Među njima je nesumnjivo dr Slobodan Jovanović, koji je
sa engleskog jezika preveo najvećeg broja objavljenih prevoda direktiva u Reviji,
inače pomoćnik direktora Direkcije za reosiguranje u „DDOR Novi Sad” a.d.o. U
red ovakvih specijalista prevodioca dolazi i dr Jasna Pak, profesor na Fakultetu za
poslovne studije Univerziteta „Singidunum”, koja je prevela sa francuskog jezika više
objavljenih direktiva i mr Jelena Gazivoda, advokat iz Beograda koja je, takođe, sa
engleskog jezika prevela nekoliko, u Reviji, objavljenih prevoda direktiva.
O značaju prevođenja i objavljivanja prevoda direktiva i drugih propisa EU
govori činjenica da se prevođenje pravnih propisa EU u državama koje se pridružuju
EU ono smatra poslom države. O tome svedoči informacija objavljena 13. oktobra
2007. godine u Politici da je po uzoru na višegodišnju saradnju zemalja centralne
Evrope (Češka, Slovačka, Mađarska i Poljska) koje su 1991. godine formirale tzv.
Višegradsku grupu radi bržeg napredovanja ka EU, na regionalnoj konferenciji
šest zapadnobalkanskih zemalja, Srbije, Crne Gore, Makedonije, BiH, Hrvatske i
Albanije pod nazivom „Kroz saradnju do integracija”, održanoj u Pržnu kod Budve,
dogovoreno da se u narednim mesecima sačini predlog memoranduma o saradnji
u istom cilju ovih zemalja koja bi za predmet imala čvršću saradnju u sedam oblasti
Jovan SLAVNIĆ
65ZNAČAJ PREVOĐENJA I OBJAVLJIVANJA PREVODA DIREKTIVA EVROPSKE UNIJE
i koji bi mogao biti potpisan na sledećoj regionalnoj koferenciji, čiji će domaćin
tokom 2008. godine biti Hrvatska. Jedna od njih, navedena na četvrtom mestu, jeste
„prevođenje pravnih propisa EU.” Prema objavljenoj informaciji novinara dobijenoj
na osnovu razgovora sa visokim predstavnicima Crne Gore i Srbije koji su uzeli
učešće na ovoj konferenciji, saradnja u ovoj oblasti zapadnobalkanskih država je
zamišljena tako što bi se, zahvaljujući istim ili sličnim jezicima na prostoru zemalja
koje čine ovu regionalnu organizaciju u nastajanju, saradnja u prevođenju propisa EU
odvijala na principu podele rada u toj oblasti tako što bi evropski propisi bili podeljeni
po oblastima a onda bili prevedeni u jednoj državi, pa potom ti prevodi podeljeni
drugim državama članicama. U objašnjenju zamišljene saradnje u prevođenju
pravnih propisa EU, zvaničnik iz Srbije je istakao da je ona od odlučujućeg značaja
za ugradnju evropskog pravnog poretka u domaća zakonodavstva država članica
ove regionalne organizacije i procenu napredovanja država članica te regionalne
organizacije u nastanku u uvođenju evropskih standarda u zakonodavstvo i privredu.
Dakle, u realizacuji prve dve od predloženih sedam oblika saradnje u okviru ove
regionalne organizacije koja bi de iure i de facto bila osnovana tek prihvatanjem 2008.
godine memoranduma o saradnji. Na pitanje novinara koji je interes Hrvatske da
podrži ovaj memorandum kada je ispred svojih suseda u procesu približavanja EU,
ovaj zvaničnik je objasnio da je to model, nama koji se bavimo implementacijom
propisa EU u domaće zakonodavstvo poznat, koji podržava EU da zemlje koje su
naprednije u procesu približavanja i pridruživanja EU imaju interes da pokažu
svojim susedima i patnerima u EU, da razmišljaju na evropski način. Zvaničnik
iz Crne Gore je povodom tog pitanja odgovorila da Hrvatska još nije prevela sve
propise EU i da se tu može naći zajednički interes da se evropski propisi prevode,
ali i baština prevedenog podeli. Koliko je baština prevedenih propisa u oblasti
osiguranja u Hrvata cenjena i čuvana svedoci su urednici Revije koji su još aprila
2006. godine učinili predlog svojim kolegama na visokim mestima u hrvatskom
osiguranju da razmene prevedene direktive. Obećanje je dobijeno, ali nije izvršeno
sa hrvatske strane. Od kolikog je velikog značaja razmena prevedenih direktiva i
drugih propisa u osiguranju koje nisu još prevedene u Hrvatskoj ili Srbiji ili bi bile
prevedene i razmenjene radi upoređivanja prevedenog i primenjenog u domaćim
zakonodavstvima radi ubrzavanja procesa napredovanja ka evropskoj integraciji nije
potrebno posebno obrazlagati.
Treba primetiti da i ako dođe do potpisivanje rečenog memoranduma to ne mora
značiti napredak u poslu prevođenja i razmene prevedenih direktiva i drugih propisa
EU između zemalja zapadnog Balkana ako se ima u vidu novonastala politička
situacija u kojoj se Kosovo uz pomoć EU osamostalilo i za koje je EU predvidela da
ono u EU uđe u paketu sa drugim zapadnobalkanskim zemljama, izuzev Hrvatske
kojoj je obećan prijem u članstvo u 2009. godini, što može dovesti do gubitka interesa
66
Hrvatske da zajedničkim snagama sa ostalim zemljama ovog regiona što pre uđe u
EU.
Srbija za svoje potrebe kasni sa prevođenjem propisa EU, te je i to jedan od razloga
njenog zaostajanja u harmonizaciji njenih propisa sa propisima EU. Prevođenje
propisa EU je složen i dugotrajan proces koji Srbiju može značajno usporiti u procesu
pridruživanja EU, ako u isti ne uključi i za taj rad adekvatno ne plati naučne institute
i druge naučne organizacije. Očekivanje da će Srbija tehničkom pomoći od raznih
institucija EU u pripremi ili dobijanju gotovih, od ovih institucija pripremljenih
propisa za usvajanje ovaj problem biti prevaziđen nosi velike opasnosti. Da se pokaže
kasnije u primeni da su na taj način doneti propisi „usklađeni” sa propisima EU
neadekvatnim za naše potrebe. To je iskusila Republika Srpska koja je na osnovu
„serviranog” teksta usvojila Zakon o posrednicima u osiguranju a sada radi na
donošenju „svog”, novog.
Ubrzanim radom na prevođenju direktiva EU izbegla bi se jedna zamka u koju
ličnosti iz srpskih regulatornih tela svesno uvlače članove uprava i druge odgovorne
u našim društvima za osiguranje i njihovim profesionalnim udruženjima koji imaju
ozbiljne primedbe na rešenja koja sadrži Zakon o osiguranju i drugih propisa iz
oblasti osiguranja koje predlaže ili donosi Ministarstvo fi nansija i Narodna banka
Srbije da ne obezbeđuju već koče razvoj srpskog tržišta osiguranja. Kada traže izmene
propisa na osnovu upućenih primedbi odgovorne ličnosti u regulatornim telima
se izgovaraju da su rešenja na koja su date primedbe iz direktiva i da su primedbe
neosnovane. Da prevodi direktiva postoje i da su oni upoznati sa postojanjem
prevoda oni bi mogli ustanoviti da rešenja na koja su stavljene primedbe ne postoje
u direktivama ili da nisu tačno preneta iz direktiva i fama koju šire određene ličnosti
u našim regulatornim telima da su naši propisi u osiguranju usaglašeni sa evropskim
bi ostala bez pokrića.
Ne čekajući da u Srbije nešto bude urađeno na „državnom nivou” sa prevođenjem
i objavljivanjem prevoda propisa EU koja se odnose na osiguranje, Udruženje za
pravo osiguranja Srbije je započelo samo sa tim poslom i bez za tu namenu dobijene
posebne fi nansijske podrške društava za osiguranje i drugih subjekata u toj delatnosti
u Reviji, čiji je naučni, a „Intermex” izvršni izdavač. Do sada je prevedeno dvadeset
jedna a objavljeno je dvadeset prevoda direktiva.
Ovim povodom smatramo korisnim da istaknemo da bi cilj prevođenja i
objavljivanja prevoda direktiva i drugih propisa EU uz fi nansijsku pomoć Udruženja
osiguravača Srbije i / ili pojedinih društava za osiguranje bio daleko efi kasnije
ostvaren i koristi od prevoda veće ako bi već objavljeni, aktuelizovani prevodi i
prevodi još ne prevedenih direktiva i drugih propisa EU bili objavljeni u jednoj ili
više zbirki direktiva. U tim zbirkama bi bilo najbolje da direktive i prateći propisi
doneti radi primene određenih direktiva budu sistematizovane prema predmetu
regulisanja: direktive (i propisi) koje regulišu oblast osiguranja od odgovornosti za
Jovan SLAVNIĆ
67
štete iz upotrebe motornih vozila, direktive koje regulišu životno osiguranje, direktive
u oblasti neživotnih osiguranja, direktive o reosiguranju, direktive o solventnosti
društava za osiguranje itd. Mogući su, razume se i drugi kriterijumu prema kojima
bi u zbirkama bile objedinjene direktive i prateći propisi iz jedne ili više srodnih
oblasti. To je put da se tako fi nansirani i objavljeni prevodi propisa EU, što ne bi
bio veliki trošak za društva za osiguranje od koristi koje bi se postigle njihovim
objavljivanjem, sistematizovni u jednoj ili više zbirki, uruče svim akademski
obrazovanim zaposlenima i saradnicima u našim društvima za osigranje i tako učini
da zbirke postanu dostupne širokoj stručnoj javnosti u osiguranju. Na taj način bi
mogli da računamo da ćemo uspeti da pokrenemo veliki broj stručnjaka da, nakon
što se upoznavaju sa rešenjima koje direktive donose, počnu da razmišljanju na
„evropski način”, da se pripreme za prihvatanje novih evropskih rešenja u našem
osiguranju i da formira kritičnu masa „umova” koja će da izvrši snažan pritisak na
srpska regulatorna tela da ubrzaju rad na prihvatanju u našem zakonodavstvu i praksi
osiguranja standarda koje donose direktive. Kakav bi taj intelekturalni pritisak na
naša regulatorna tela bio potsticaj za razvoj srpskog tržišta osiguranja, dovoljno je
poznato svakom stručnjaku za osiguranje koji prati kretanja na tržištima osiguranja
država koje su 2004. godine primljene ili su tek primljene ili kao kandidati čekaju na
prijem u EU.
Ostaje samo jedan mali početni problem za oživotvorenje ovde istaknuknitih
ciljeva objavljivanja i širokog upoznavanja naše stručne javnosti u osiguranju sa
rešenjima prevedenih propisa EU. To je da ovaj pledoaje za misiju prevođenja koju
je započelo Udruženje za pravo osiguranja Srbije, pročitaju oni koji u društvima
za osiguranje i drugde mogu o predlozima koji su u njemu učinjeni da odlučuju.
Pritisnuti surovom borbom na tržištu za mesto na njemu i dobit iz poslovanja, čini
nam se da su često daleko od nas koji im na opisani način nenametljivo pomažemo u
njihovoj tržišnoj utakmici.
ZNAČAJ PREVOĐENJA I OBJAVLJIVANJA PREVODA DIREKTIVA EVROPSKE UNIJE
Prof. dr Volfgang RORBAH
U ČAST DESETOGODIŠNJEG JUBILEJA REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA *1
Aktivnosti u okruženju nacionalnog ponosa, solipsizma i EU patriotizma
Postoje faze kada se istorija kulture nedeljnim ili čak i dnevnim tempom piše
i saznaje širom kontinenta. U drugim slučajevima, međutim, istorija stiže tihim
korakom: kad se desi, događaj deluje nevažan, ali se kasnije ispostavi kao istorijski
ključan. Desetogodišnja istorija objavljivanja časopisa Revija je upečatljiv primer
obe varijanti. Već je 2002. godine, u svojoj prvoj godini izlaženja, ovo bio marljivo
i profesionalno stvoren naučni medij, iako tada još s regionalnim karakteristikama.
Međutim, prof. dr Jovan Slavnić, predsednik Udruženja za pravo osiguranja
Srbije – izdavača časopisa, težio je višim ciljevima. Tokom uvođenja demokratije,
nakon smene vlasti (5. 10. 2000.) i iskazanog opredeljenja za EU, profesor Slavnić
je kao eminentni naučnik u oblasti prava, uložio sve svoje snage u širenje uverenja,
nauke i publikovanja Revije (a što je već 1962. godine, prilikom osnivanja „Udruženja
za pravo osiguranja Srbije” defi nisano kao njegov cilj) u funkciji harmonizacije
prava osiguranja Srbije s pravom osiguranja razvijenih država koje su danas članice
Evropske unije. Pridobijanje priznatih naučnika teorije i prakse osiguranja za rad na
Reviji nije tih dana bio lak posao.
Uloga Revije je postala još naglašenija u reformi osiguranja u Srbiji 2004.
godine, kada je nadzor nad osiguranjem preuzela Narodna banka Srbije. Prvi put su
preduzete opsežne mere u pravcu zaštite potrošača. U prvom koraku (2004–2006)
je oduzeta dozvola za rad oko 3/4 osiguravajućih društava koja nisu ispunjavala
savremene uslove poslovanja, ni raspolagala dovoljnim sopstvenim kapitalom.
Na drugom koraku programa prilagođavanja usledilo je izdavanje dozvola za
osnivanje ili preuzimanje društava od stranih osiguravača iz zemalja Evropske unije.
Iako je 2006. na tržištu Srbije poslovalo tek preostalih sedamnaest od četrdeset
osiguravajućih društava, obim premije je rastao. Profesor Jovan Slavnić je tada uspeo
da pridobije veliki broj novih domaćih i stranih društava, kao i eksperata osiguranja,
u njihovom priključenju kao članova Udruženja za pravo osiguranja Srbije ili kao
autora Revije. Osim toga, od tada sve veći broj eksperata iz inostranstva učestvuje
na redovnim godišnjim savetovanjima Udruženja za pravo osiguranja Srbije na
Paliću, na kojima se odvija živa razmena iskustava s domaćim stručnjacima i stvara
dragocena platforma za saradnju na prilagođavanju prava i s niim povezanih oblasti
* Kao značajan za sagledavanje istorije Udruženja za pravo osiguranja Srbije ovaj prilog je preuzet iz časopisa Revija, br. 1/2011, str. 5–6.
69U ČAST DESETOGODIŠNJEG JUBILEJA REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA
osiguranja u Srbiji i predlaganje rešenja kojima se osiguranje Srbije reformiše prema
standardima Evropske unije. Ova postignuća se mogu već sada pripisati kao zasluge
profesora Jovana Slavnića u postavljanju istorijskih temelja: napuštanja balkanskog
solipsizma i suzbijanja prenaglašenog nacionalnog ponosa zarad prihvatanja životno
osvedočenog patriotizama prema Evropskoj uniji. Na taj način je ispunjena i biće
ispunjavana visoka obaveza Udruženja za pravo osiguranja Srbije kao nacionalne
sekcije prema matičnoj međunarodnoj organizaciji za pravo osiguranja AIDA
(Association Internationale du Droit des Assurances). Od svog osnivanja 1960. godine,
AIDA se na svetskom i evropskom nivou bavi harmonizacijom i kodifi kacijim propisa
u oblasti osiguranja. Najlepši i najvredniji uspesi predsednika Udruženja za pravo
osiguranja Srbije, izdavača, urednika i ostalih saradnika Revije, na čemu joj u 10-oj
godini treba srdačno čestitati, su u tome:
• što nikada nije primenjivan princip doslovnog prepisivanja propisa EU,
• što je postavljen mnogo važniji cilj približavanja prava Srbije „duhu Evrope”
koji se postiže i sprovodi kreativnim pristupom,
• što je, konačno, ostvareno ugrađivanje odgovarajućih ideja EU u domaći pravni
sistem.
Pošavši odatle, Revija je u proteklih deset godina uspela da postane važna
referentna literatura što se tiče (objavljivanja / prevoda i komentara) novih direktiva
Evropske unije, zakona, odluka (vrhovnih) sudova, itd. za rukovodioce i stručnjake
svih koji rade u Srbiji i za Srbiju.
Današnji eminentan značaj Revije u odnosu na ostale časopise sa temom
osiguranja jeste u objavljivanju radova vrhunskih stručnjaka sa evropskom, odnosno
međunarodnom reputacijom iz desetak država, koji ne pišu samo o savremenim
tokovima, već i daju predloge za teške, u Srbiji do sada nerešene probleme u
osiguranju.
Revija će svojim višejezičnim pristupom (srpski / nemački / engleski) obezbediti
još bolje mesto u budućnosti. Prvo, jer na taj način jača ugled ovog medija u stranim
stručnim bibliotekama, i, drugo, naučni tekstovi koje objavljuje mogu akterima
politike u osiguranju Evropske unije i Srbije da daju dragocene impulse za njihove
daljnje aktivnosti na spajanju naroda.
AD MULTOS ANNOS!
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
NOVI POČETAK BUDUĆE SARADNJE*1
Osvrt na priznanja uručena zaslužnim članovima Udruženja za pravo osiguranja Srbije povodom desetogodišnjice
održavanja godišnjih savetovanja
Povodom obeležavanja X jubilarnog godišnjeg savetovanja „Integracija (prava)
osiguranja Srbije u evropski (EU) sistem osiguranja”, održanog od 24–26. aprila 2009.
godine na Paliću, Udruženje za pravo osiguranja Srbije je, odlukom Upravnog odbora
sa 25. sednice održane 27. marta 2009. godine, manjem broju odabranih društava
za osiguranje i individualnih članova dodelilo priznanja. Ona su tekstom generalno
predstavljena dobitnicima kao omaž njihovom doprinosu u ostvarivanju ciljeva i una-
pređenju rada Udruženja tokom poslednjeg desetogodišnjeg perioda njegove istorije.
Svako priznanje, međutim, obuhvata i deo u kome se iznose razlozi o konkretnom
doprinosu slavodobitnika i zato ona imaju obeležje počasti za lični doprinos.
Počastvovani priznanjem su društva za osiguranje i pojedinci koji su Udruženje
u ovom periodu najviše podržavali da istraje u naporu da odabirom tema i autor-
skih priloga za svoja godišnja savetovanja, tokom osam godina publikovanja časopisa
Revije, na seminarima i drugim skupovima koje organizuje, i na njima formiranim
konkretnim predlozima za regulatorna tela, razvija u javnosti svest u tri pravca. O
evoluciji evropskog prava osiguranja i sa njim povezanih oblasti, o nužnosti da se nje-
ni rezultati brzo prihvate u Srbiji i materijalizuju izmenom postojećih i donošenjem
novih propisa usklađenih sa evropskim (EU) propisima i neophodnosti da se naša
javnost upozna sa njima i pripremi na njihovu primenu u skoroj budućnosti u Srbiji.
Jer, kao što je poznato iz njegovih aktivnosti, Udruženje je na formiranju ove svesti u
Srbiji radilo još pre nego što se Srbija okrenula ka Evropskoj uniji.
Među dobitnicima priznanja su naša znamenita društva za osiguranje i pojedin-
ci. Ipak, i između njih smo napravili razliku, tako da su onima koji su kontinuirano,
u dužem vremenskom periodu i na sadržajno višem nivou doprinosili iz godine u
godinu sve većem uspehu i ugledu našeg Udruženja dodeljena posebna priznanja.
Posebno priznanje je zaslužilo od društava za osiguranje „DDOR NOVI SAD”
a.d.o. za dugogodišnju podršku Udruženju i iskazano razumevanje da ulaganje u
struku, znanje i veštine koje neguje i razvija Udruženje čini najbolju investiciju za
srpsko osiguranje i Republiku Srbiju. Ovog ranga priznanje dobilo je i „TAKOVO
OSIGURANJE” iz Kragujevca. Ovo društvo je u godinama koje su iza nas iskazivalo
* Prilog je zbog važnosti za istoriju Udruženja preuzet iz časopisa Revija, br. 3–4/2009, str. 3.
71
spremnost i ispoljavalo zadovoljstvo da svojom velikom moralnom podrškom i skro-
mnim fi nansijskim doprinosima može da podrži svaku aktivnostima Udruženja na
unapređenju struke osiguranja.
Među članovim – pojedincima ovo visoko priznanje je dodeljeno jedino gospo-
dinu profesoru dr PREDRAGU ŠULEJIĆU iz Beograda za predani rad na afi rmaciji
rada i ciljeva Udruženja, u svojstvu dugogodišnjeg predsednika Udruženja za pravo
osiguranja Srbije i za, u više izdanja objavljenu knjigu „Pravo osiguranja” koja je,
pored ostalih njegovih objavljenih stručnih i naučnih radova, ostavila trajni trag u
pravnoj teoriji i praksi osiguranja.
Priznanja su od društava za osiguranje zaslužili, na prvom mestu, ADO „DELTA
GENERALI OSIGURANJE” iz Beograda za trajno izraženu spremnost da u saradnji
sa Udruženjem preuzima aktivnosti i predlaže mere u cilju usklađivanja prava osigu-
ranja Republike Srbije s pravom EU i razvoj srpskog tržišta osiguranja. ADO „DU-
NAV RE” iz Beograda, dobio je priznanje naročito zbog pružanja logističke podrške
aktivnostima Udruženja. Priznanje je dodeljeno i DOO INTERMEX iz Beograda
zbog spremnosti da kao izvršni izdavač publikacija Udruženja pomogne da Udruže-
nje u brojnoj pravničkoj zajednici Srbije ispolji svoj visok stručni i naučni autoritet.
Priznanje je dodeljeno gospodinu BRANKU RAJIČIĆU iz Beograda koji je u
svojstvu autora stručnih priloga u časopisu Revija i zbornicima radova sa godišnjih
savetovanja na Paliću i kao člana Upravnog odbora Udruženja u periodu od 2001.
do 2005. godine ulagao zapažene napore da afi rmiše Udruženje u okruženju naših
društava za osiguranje i Udruženju osiguravača Srbije.
Gospodin dr VOLFGANG RORBAH, eminentni profesor i istaknuti naučnik
iz Beča, zaslužio je priznanje za veliku ljubav, entuzijazam i energiju u proučavanju i
razvoju nauke osiguranja koje je uložio u svojstvu autora brojnih priloga u časopisu
Udruženja Revija, inostranog člana redakcije ovog časopisa i učesnika sa referatima
na godišnjim savetovanjima Udruženja, ali i zbog nesebično angažovanja da aktivno-
sti Udruženja dobiju zasluženi publicitet u Austriji i drugim zemlja EU.
Među dobitnicima priznanja je i gospodin KECOJEVIĆ DRAGIŠA iz Beograda,
koji je u svojstvu istaknutog stručnjaka u oblasti osiguranja i člana Upravnog odbora
Udruženja u periodu od 2001. do 2009. godine promovisao u društvima za osiguranje
aktivnosti Udruženja.
Slavodobnicima priznanja su uručena prilikom otvaranja X Savetovanja na Pa-
liću 24. aprila.
Ovim povodom svim dobitnicima izražavam duboku zahvalnost što su na ovaj
ili onaj način izražen u priznanjima kojima smo ih darovali, dajući podršku radu
Udruženja, vodili računa o opštem dobru našeg osiguranja i upućujem im kolegijal-
ne i prijateljske pozdrave u nadi da će priznanja čiji su vlasnici biti podstrek jednom
novom početku buduće šire saradnje.
U Beogradu, 18. septembra 2009.
NOVI POČETAK BUDUĆE SARADNJE
Prof. dr Slobodan JOVANOVIĆ
MEĐUNARODNA AKTIVNOST UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE U OKVIRU
AIDA OD 2006–2012. GODINE
Posle oživljavanja naše aktvnosti u Međunarodnom udruženju za pravo osigu-
ranja (Association Internationale du Droits des Assurances – AIDA) 2006. godine, ot-
počela je veoma intenzivna prepiska sa ovim međunarodnim udruženjem, razmena
informacija i obaveštenja o značajnim regionalnim i svetskim događajima iz domena
njegove aktivnosti. Ciljevi AIDA i način kako se oni ostvaruju su poznati članovima
našeg Udruženja za pravo osiguranja Srbije koji aktivno učestvuju u njegovom radu
ili prate rad Udruženja kao čitaoci Revije, u čijem brojevima su objavljeni akti AIDA
(Statut, u br. 4/2006) i izveštaji o radu organa AIDA, upitnici radnih grupa koje u njoj
deluju i informacije o i sa kongresa koji se održava svake četiri godine. Još se jasno
sećam tih nedelja i meseci kada smo radi oživljavanja članstva dostavljali podatke
o broju i sastavu članstva Udruženja za pravo osiguranja Srbije, članovima organa
Udruženja, adresi i podacima za kontakt, kao i o prvim vestima o aktivnostima Udru-
ženja koje su se objavljivale na internet stranici AIDA, plaćanju prve članarine AIDA.
Od tog trenutka, naša sekcija redovno učestvuje u radu AIDA, a posebno njenih rad-
nih grupa za reosiguranje, distribuciju proizvoda osiguranja i drugih, učestvuje na
njenim kongresima, u radu radnih grupa, u izmenama statuta, prijemu novih članova
u AIDA itd.
Jedan od prvih rezultata tih aktivnosti u ovom periodu je bila da smo se profesor
Jovan Slavnić i ja odazvali pozivu svetske AIDA da napišemo prilog za spomenicu
povodom smrti čuvenog italiljanskog profesora Antigono Donatija. Odluka o objav-
ljivanju spomenice doneta je na XII kongresu AIDA održanog oktobra 2006. godine
u Buenos Airesu, kada je određen i njen naziv: „Razvoj prava osiguranja u periodu od
1960–2005. godine – Spomenica u čast i u sećanje na Antigono Donatija.” Dostavljeni
prilozi iz sveta AIDA su bili brojni u odnosu na predviđeni obim publikacije, tako da
su neki prilozi koji su kasnije pristigli izdavaču objavljeni u poznatom italijanskom
časopisu Assicurazioni, koji je u godini kada su ovi prilozi objavljeni brojao 74-tu
godišnjicu izlaženja. Naš članak napisan ovim povodom objavljen u br. 4/2007, str.
587–609, pod naslovom: „Contemporary professional liability insurance – Importan-
ce and goal of the study.”
Među evropskim nacionalnim sekcijama Međunarodnog udruženja za pravo
osiguranja nekoliko godina sazrevala je ideja, a od 2007. godine je započela i aktiv-
nost na njihovom regionalnom organizovanju u samostalni ogranak – AIDA Europe.
Cilj tog regionalnog organizovanja u okviru AIDA je bio da se podstakne aktivnost
73
neaktivnih nacionalnih sekcija AIDA u Evropi i posredstvom ovog novog ogranka
(u AIDI inače deluje i Iberijski ogranak) locira ostvarivanje istovetnih ciljeva, ciljeva
AIDA, na područje Evrope. Završna faza tog procesa okončana je u Hamburgu 22. i
23. maja 2008. godine kada je održana osnivačka Skupština AIDA Europe, obavljen
izbor uprave – Izvršnog komiteta AIDA Europe i održana prva Konferencija AIDA
Europe sa generalnom temom „Osiguranje i reosiguranje – novi izazovi.” Osnivačkoj
skupštini su prisustvovali delegati iz dvadesttri evropske nacionalne sekcije AIDA, a
mnoge nacionalne sekcije su na njoj glasale preko punomoćnika, delegata nacional-
nih sekcija koji su neposredno učestvovali u njenom radu.
Prema pismu – pozivu gospodina Mikaela Rosenmajera, člana Osnivačkog ko-
miteta AIDA Europe primljenom 1. maja 2008, upućenom na sve predsednike evrop-
skih nacionalnih sekcija koje su se prihvatile članstva u inicijativnom odboru AIDA
Europe na sastanku održanom u Rimu, juna 2007. godine, profesor Jovan Slavnić,
predsednik Udruženja za pravo osiguranja Srbije je pozvan da predloži za člana Izvrš-
nog komiteta AIDA Europe pojedinca iz reda članova svoje nacionalne sekcije za koga
je uveren da je entuzijasta o AIDA Europe, da je privržen ostvarivanju njenih ciljeva i
koji će moći da posveti svoje vreme ovoj organizaciji.
On je na ovaj poziv učinio predlog, koji je prosleđen svim članicama – osnivači-
ma AIDA Evropa, da to budem ja. U pismu profesora Jovana Slavnića, predsednika
Udruženja za pravo osiguranja Srbije Organizacioni komitet i nacionalne sekcije su
obaveštene o mojoj kandidaturi u kojem ih je u kratkim crtama upoznao sa referenca-
ma koje su me kvalifi kovale kao kompetentnog praktičara i naučnog radnika u oblasti
osiguranja i reosiguranja. Tako sam dospeo na spisak kandidata za člana Izvršnog od-
bora AIDA Europe, pre održavanja Osnivačke skupštine jer je gospodin Rosenmajer
predsednicima nacionalnih sekcija uputio spisak koji je sadržao predlog Organiza-
cionog odbora Skupštini za izbor članova Komiteta: za predsednika Kolin Kroli i za
članove Đuzepina Kapaldo (Italijanska sekcija), Oto Čurgo (Mađarska Sekcija), Pegi
Šaron (Izraelska Sekcija), Žerom Kulman (Francuska Sekcija), Joanis Rokas (Grčka
Sekcija) Slobodan Jovanović (Srpska Sekcija), Hose Maria Munjor Pasedes (Španska
sekcija), Torben Bondrop (Danska Sekcija) i Robert Koh (Nemačka Sekcija).
Posvećenost sa kojom je naše Udruženje participiralo tokom 2006. i 2007. godi-
ne, a i dalje to čini u radu i ostvarivanju ciljeva AIDA kao i činjenica da ličnostima
koje su dugogodišnji članovi organa AIDA i koji je i danas vode, takođe, nije moglo
da ostane nezapaženo da je Udruženje za pravo osiguranja Srbije odmah podržalo
osnivanje AIDA Europe i učestvovalo preko svog delegata gospodina Dejana Davi-
dovića, tadašnjeg člana Upravnog odbora, na osnivačkoj sednici u Rimu posvećenoj
njenom osnivanju, da su članovi Udruženja na većini od XII održanih kongresa uče-
stvovala sa referatima svojih članova ili odgovorima na upitnike na kongresne teme
(na primer, sa referatima na VII svetskom kongresu AIDA u Budimpešti 1986. godine
i X kongresu u Marakešu 1998. godine) i da je Udruženje, inače, kao što se videlo iz
MEĐUNARODNA AKTIVNOST UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE...
74
ranijih autorskih prikaza u ovoj hronologiji, pravni sledbenik Udruženja za pravo
osiguranja Jugoslavije, postalo član AIDA 1962. godine, dve godine nakon njenog
osnivanja.
A od kolikog je značaja bio moj izbor, ispred sekcije AIDA Srbija u Izvršnog ko-
miteta AIDA Europe? Odgovor na ovo pitanje verovatno najbolje ilustruje osvrt pro-
fesora Jovana Slavnića, objavljen u br. 1–2/2008 Revije: „Izbor Slobodana Jovanovića
je nesporno znak priznanja kako proteklom decenijskom tako i aktuelnom doprinosu
naše nacionalne sekcije u stvaranju i izgradnji svetske AIDA i AIDA Europe, doprinos
i znak Srbiji od AIDA Europe da ne treba više da oseća i da nije izolovana od ostatka
Evrope...”
Od trenutka kada sam postao član Izvršnog komiteta AIDA Europe broj mejlova
koje redovno primam uvećao se nekoliko puta, a krug ljudi koje upoznajem se svakim
danom stalno povećava. Ogromnim zalaganjem u ličnim kontaktima i poznanstvima
sa ekspertima iz Komiteta i nacionalnih sekcija AIDA Europe, uz bezrezervnu po-
dršku prvenstveno profesora Slavnića, ispred Udruženja za pravo osiguranja Srbije
doprinelo je uspostavljanju bliskih veza srpske sekcije AIDA sa određenim brojem
nacionalnih sekcija AIDA Europe. Tako je naše Udruženje za pravo osiguranja obez-
bedilo učešće eksperata iz tih sekcija na skupovima koje organizuje naše Udruženje
i obrnuto, proširenje kruga autora priloga u Reviji i inostranih članova u redakciji
našeg časopisa. U tom smislu dragoceni su bila moja upoznavanja sa profesorima Ro-
bertom Merkinom, Žeromom Kulmanom, Joanisom Rokasom, Pjerpaolo Maranom
i brojnim drugim kolegama.
Rad u Izvršnom komitetu AIDA Europe, iz praktičnih razloga, odvijao se često
putem telefonskih sednica i prilikom održavanja godišnjih konferencija na kojima se
diskutovalo i odlučivalo o tekućim pitanjima, kao i o pitanjima karakterističnim za
ciljeve utvrđene statutom AIDA Europe. Tokom mojeg četvorogodišnjeg mandata,
a koji je ove godine produžen za još četiri godine, učestvovao sam u organizaciji
konferencija AIDA Europe u Cirihu, Amsterdamu i Londonu i odlučivao zajedno sa
drugim članovima Izvršnog komiteta o sponzorstvima, organizacionim pitanjima,
obavljanju određenih poslova kojima sam bio zadužen itd.
U Cirihu je 22. i 23. oktobra 2009. godine održana II konferencija AIDA Europe
koja okuplja evropske nacionalne sekcije. Tema ove konferencije bila je „Osiguranje
i reosiguranje u Evropi – budući izazovi” i njoj su prisustvovali ne samo evropski već
i predstavnici vanervopskih nacionalnih sekcija (Izraela, koji pripada AIDA Europe,
Čilea, Meksika, Australije, Brazila, Japana), što je ukazivalo na naglašeni značaj koji
počev od osnivanja u maju 2008. godine dobija evropski deo AIDA. U kontekstu tzv.
zemalja zapadnog Balkana jedini predstavnik našeg Udruženja je bio gospodin Dejan
Davidović iz „Dunav Rea.”
Nakon što je skup otvoren od strane predsedavajućeg gospodina Kolina Kroli-
ja, čast da budu prvi govornici i da prisutnima iznesu svoj stav o budućnosti tržišta
Slobodan JOVANOVIĆ
75
osiguranja i reosiguranja dobili su gospodin Bendžamin Genč (SCOR, Švajcarska –
evropsko tržište) i gospodin Patrik Tile (Partner Re, Bermuda – tržište SAD i Ber-
muda). Nakon što su prisutni čuli detaljne informacije o uticaju svetske ekonomske
krize na oblast osiguranja i reosiguranja (kasnije i grafi čki prezentovane u slajdovima
gospodina Genča koji omaškom organizatora nisu pratili samo izlaganje), moglo bi
se zaključiti da su oba govornika bili optimisti u pogledu brzog oporavka i iznalaženja
pravih odgovora na izazove krize koje su osiguravači i reosiguravači već tada ponudi-
li. Poruke oba govornika su se odnosile na to da regulatorna tela promovišu takvu re-
gulativu koja bi obezbedila otvoreno tržište, individualnu odgovornost reosiguravača,
prepoznavanje značaja reosiguranja za ekonomiju jedne zemlje i njegov potencijal u
vremenima krize.
Nakon prezentacija usledio je panel eksperata na temu značaja sedišta
reosiguravača u kontekstu odredaba Direktive o reosiguranju od 16. novmebra 2005.
godine. Osim pravila Direktive o uslovima njene primene, govornici su naročito
dotakli problematiku odnosa Evropskog Saveta sa državama van Evropske unije,
moguću poslovnu strategiju reosiguravača sa sedištem u državama van Evropske
unije i pitanja realokacije kapitala usled mogućih poreskih pogodnosti (Bermuda,
na primer, ne poznaje porez na prihod, porez na dobit korporacija, niti porez na ka-
pitalnu dobit). U ovom kontekstu naročito je značajna baza podataka objavljena od
strane Komiteta CEIOPS koja pokazuje rezultat ankete članova ovog Komiteta i onih
sa statusom posmatrača o tome kakava je regulativa, nadzor i praksa reosiguranja u
zemljama van Evropske unije.
Tokom dva konferencijska dana, svoje sastanke su održale i radne grupe
evropskog udruženja AIDA, a predstavnik nacionalne sekcije Srbije gospodin Dejan
Davidović je prisustvovao sastanku Radne grupe za reosiguranje čiji je i član.
I ovaj sastanak je otvorio predsednik radne grupe gospodin Kolin Kroli. Nakon
kraće informacije o aktivnostima od zadnjeg sastanka u Hamburgu, reč je data gos-
podinu Robu Merkinu, sekretaru radne grupe i članu Komiteta AIDA (ujedno i pot-
predsednika, uskoro predsednika Udruženja za pravo osiguranja Velike Britanije).
Gospodin Merkin je izneo činjenice i pravnu problematiku u sporu “Wasa v Lexing-
ton” i potom kritikovao odluku Doma lordova iz jula 2009. godine. On smatra da
odluka ograničava primenu principa po kome, u odnosu na fakultativne ugovore o
reosiguranju na koje se ne primenjuje pravo koje važi za direktno osiguranje, uslovi
reosiguranja koji su preuzeti iz direktnog osiguranja treba da budu regulisani i treba
da imaju isti smisao i primenu po pravu koje reguliše direktno osiguranje. Prema
pomenutoj odluci Doma lordova ugovor o reosiguranju je u principu nezavisan od
ugovora o direktnom osiguranju i obaveze reosiguravača iz ugovora o reosiguran-
ju nastaju samo u odnosu na one rizike koji su deo reosiguravajućeg pokrića. Ovo
će pogotovo važiti onda ako se ne može identifi kovati pravo koje reguliše direktno
osiguranje u trenutku zaključenja ugovora o reosiguranju. Usledila je diskusija od
MEĐUNARODNA AKTIVNOST UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE...
76
strane govornika iz Španije, Francuske, Danske, Nemačke, Italije i SAD tokom koje
se naročito istakla potreba razlikovanja pojma „istovetnost isplata” (follow the settle-
ments) od „istovetnosti sudbina” (follow the fortunes).
Na kraju bi se mogao izvesti zaključak da je ova konferencija AIDA Europe
održana u ambijentu nesigurnosti koju je uzrokovala svetska ekonomska kriza, što je
rezultiralo velikim brojem pitanja i nepoznanica u diskusijama govornika, pogotovo
tokom panela kojim je susret završen. Ipak, izraženo je uverenje da izbor tema za
naredni XIII svetski kongres AIDA pruža nadu da će diskusije biti mnogo preciznije
i izvesnije, kako kod teme „obavezna osiguranja” tako i kod „klimatskih promena.”
Međunarodno udruženje za pravo osiguranja proslavilo je pedesetogodišnjicu
od osnivanja 2010. godine u Parizu, povodom XIII svetskog kongresa koji je održan
17–20. maja, pod specijalnim pokroviteljstvom tadašnjeg predsednika Francuske,
gospodina Nikole Sarkozija.
Tri glavne teme kongresa bile su „Obavezno osiguranje – pravni i ekonomski
mitovi”, „Klimatske promene i osiguranje” i „Arbitraža”. Iako su bile najavljene samo
prve dve, zbog značaja koji ima, u program Kongresa naknadno je uvrštena treća
tema – „Arbitraža.” Kongresu je prisustvovalo oko pet stotina učesnika iz preko četr-
deset država. Među njima bilo je i četvoro učesnika iz Republike Srbije.
Prvi radni dan (17. maj) započeo je sastankom Izvršnog komiteta i Predsednič-
kog Saveta (svetske) AIDA. Zatim je usledilo svečano otvaranje Kongresa. Kongres je
otvorio gospodin Žerom Kulman, predsednik AIDA Francuske. Otvaranje Kongresa
obeleženo je i dodeljivanjem medalje AIDA i priznanja za dugogodišnji rad i dopri-
nos na unapređenju nauke i struke osiguranja Žanu Bigou, eminentnom profesoru
sa Sorbone.
Nakon toga, usledila je plenarna sesija posvećena arbitraži. Uvodnu reč na pr-
vom panelu imao je gospodin Kolin Kroli, predsednik AIDA Velike Britanije i pred-
sednik regionalne organizacije AIDA Europe. Usledilo je predstavljanje radova Suzan
Stoun iz SAD-a, Serđa Baroso de Melo-a iz Brazila, Rajnharda Dalmajera iz Nemačke
i Kristijana Bukerta iz Francuske. Predstavljajući svoje referate, referenti su ilustrovali
iskustva zemalja iz kojih dolaze, ali i stavove teorije u pogledu problema o kojima su
raspravljali (kako dolazi do arbitraže, korišćenje arbitražne odluke protiv treće stra-
ne i dr.). Drugi panel bio je na temu „Isticanje prigovora protiv arbitražne odluke.”
Uvodnu reč je imao gospodin Eli Klejmen, a referenti su bili gospodin Entoni Kol-
man iz Velike Britanije, Petar Klepič iz Nemačke, Stiven Anderson, (Barger&Wolen
LLP, New York) iz SAD-a i Horhe Angel (L.C. Rodrigo Abogados, Madrid) iz Španije.
Kongres AIDA nije mogao da prođe a da se ne održi i Skupština na kojoj je
trebao da bude izabran novi predsednik AIDA, kao i članovi Izvršnog saveta AIDA.
Za novog predsednika izabran je gospodin Gil Majkl iz Australije (DLA Phillips Fox
Lawyers, Sydney). Funkcija generalnog sekretara pripala je ponovo gospodinu Kolinu
Slobodan JOVANOVIĆ
77
Kroliju, predsedniku radne grupe za reosiguranje. Nezavisno od toga što Izvršni savet
broji dvadeset pet članova, na Kongresu je izabrano njih dvadeset troje.
Radna grupa „Distribucija proizvoda osiguranja” imala je sesiju u poslednjem
predviđenom terminu (17.00) za treći dan Kongresa. Predsednik radne grupe, prof.
dr Joanis Rokas je imao uvodnu reč, a zatim je usledila kratka diskusija na odgovore
na upitnik koje su dostavile nacionalne sekcije o brokerima osiguranja. Tim povo-
dom, je doc. dr Jasmina Labudović Stanković ispred nacionalne sekcije Srbije imala
kraće saopštenje vezano za prezentaciju nekih rešenja Srbije u svodnoj studiji izrađe-
noj na osnovu odgovora na upitnik nacionalnih sekcija.
Plenarna sesija o klimatskim promenama i osiguranju održana je četvrtog dana
Kongresa. Glavni govornik bio je profesor Marsel Fonten iz Belgije. Na plenarnoj
sednici se raspravljalo o vrlo interesantnim temama. Jedna od njih bila je „Uticaj kli-
matskih promena na regione, ekonomske sektore i vrste osiguranja.” Istaknuto je da
klimatske promene utiču na sve vrste osiguranja, a posebno na imovinska, osiguranja
od odgovornosti, kao i životno. Na ovu temu posebno su govorili Kristofer Rod (CGU
Insurance Australia, Melbourne) iz Australije i Frederik Guden du Pavilon (FFSA, Pa-
ris) iz Francuske. Naročito je interesantno bilo izlaganje gospodina Roda, s obzirom
da su katastrofalne nepogode zadesile baš državu iz koje dolazi, a njegovo je izlaganje
bilo potkrepljeno vrlo ilustrativnim primerima (propraćenim fotografi jama) iz života
Australije. Druga interesantna tema za diskusiju bila je vezana za problem defi nisanja
klimatskih rizika o čemu je govorio gospodin Marko Frigesi (Law school – University
of Brescia, Milan) iz Italije. Ovo pitanje, smatra se, da je jako važno jer klimatske pro-
mene nose nove rizike.
Sumirajući rezultate rada tokom prethodnih radnih dana Kongresa, konstato-
vano je da je Kongres uspešno okončan, na zadovoljstvo kako organizatora, tako i
učesnika. Referenti i učesnici u diskusiji na različite teme uspeli su da daju odgovore
na brojna pitanja koja su „mučila” i teoriju i praksu, ali i da otvore nova o kojima će
se raspravljati na novom XIV Kongresu, koji će biti održan od 29. septembra do 2.
oktobra 2014. godine. Dogovoreno je da mesto održavanja budu Rim i Firenca. U
popodnevnim satima poslednjeg radnog dana Kongresa, svoje skupštine održale su
AIDA Evropa i CILA (Udruženje za pravo osiguranja Latinske Amerike, već pome-
nuta Iberijska, druga regionalna organizacija u sastavu svetske AIDA).
Možemo reći da je Kongres u Parizu odgovorio postavljenim ciljevima i opravdao
svrhu održavanja. Ipak, ostala je izvesna doza strepnje vezana za prirodne fenomene,
odnosno za probleme koje izazivaju klimatske promene. S obzirom da nema mesta na
planeti zemlji koje nije pod uticajem klimatskih promena, ovaj problem, istaknuto je,
problem je svih nas. Nauka i struka osiguranja još nije dala sve neophodne odgovore
na pitanje kako rešavati probleme koje izazivaju klimatske promene. Problem postaje
teži jer ne postoji adekvatna istorija rizika, pa ni mogućnost pouzdanog obračuna
MEĐUNARODNA AKTIVNOST UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE...
78
frekvencije šteta. Imajući u vidu da je reč o problemu globalnog karaktera, sasvim
izvesno, o ovom pitanju će se još raspravljati u drugim prilikama.
Ono što je predstavljalo iznenađenje to je da za generalne teme Kongresa i teme
radnih grupa, osim radne grupe za Distribuciju proizvoda osiguranja i radne grupe
za Osiguranje motornih vozila, nisu pripremljeni generalni izveštaji koji bi bili dostu-
pni učesnicima Kongresa. Isto se odnosi i na izlaganja učesnika u okviru plenarnih
sednica Kongresa i radnih grupa, s obzirom da ni ona nisu propraćena pisanim ili
drugim dokumentima dostupnim učesnicima.
Četvrta po redu konferencija AIDA Europe održana je u organizaciji njenog
Izvršnog komiteta i Britanskog udruženja za pravo osiguranja (BILA) 13. i 14. septem-
bra 2012. godine u Londonu. Generalna tema konferencije bila je „Vreme iskušenja,
neizvesni ishodi: Kako se očekuje da se tome prilagode osiguravači i reosiguravači.”
Iako je reč o regionalnoj konferenciji AIDA Europe, njoj su prisustvovali ne samo
učesnici iz evropskih država, već i vanevropskih: SAD, Australije, Izraela, Argentine,
Brazila, Bolivije, Čilea, Perua, Hong Konga, Tajvana, Japana i Venecuele. Konferenciji
je prisustvovalo 263 delegata iz 35 država.
Među govornicima su bila najpoznatija imena iz sveta osiguranja i to kako aka-
demski prof. dr Erman Kousi (Katholieke Universiteit Leuven), prof. dr Žerom Kul-
man (Dauphine Université, Paris), prof. dr Samim Unan (Istanbul University), prof.
dr Pjerpaolo Marano (Università Cattolica del Sacro Cuore – Milan), prof. dr Helmut
Hajs (University of Zurich), prof. dr Piter Kočenburger (University of Connecticut
School of Law), prof. dr Hose Maria Munjoz Paredes (University of Oviedo), tako i
stručnjaci iz prakse kao Svenja Riharc (Verband Deutscher Versicherungs-Makler e.V.
Hamburg), Kris Rod (CGU Insurance, Melbourne) i mnogi drugi.
Prvog dana održan je sastanak Izvršnog komiteta AIDA Europe na kojem su raz-
matrana pitanja organizacije konferencije, budžet i sponzorstva, kao i sastanci radnih
grupa koje su razmatrale pitanja i teme koje su odabrane po svojoj aktuelnosti i atrak-
tivnosti za učesnike konferencije.
Svečano otvaranje IV konferencije bilo je 14. septembra kojom prilikom je gos-
podin Kolin Kroli, presednik AIDA Europe. O važnosti i značaju ove konferencije
govori i činjenica da je u njenoj organizaciji učestvovalo Britansko udruženje za pravo
osiguranja, a da je posle njenog otvaranja ključni govor i prezentaciju održao gospo-
din Karel van Hul, direktor sektora za osiguranje i penzije pri Evropskoj komisiji iz
Brisela.
Po tački dnevnog reda „Aktuelni događaji / Trendovi u sudskoj praksi i odgo-
vornosti” prezentovane su kratke informacije o razvoju prava osiguranja u raznim
pravnim sistemima, uporedna analiza trendova u osiguranju od odgovornosti, pro-
pisima i reformama. U okviru ove tačke, ja sam prezentovao najznačajnije pravce
reforme ugovora o osiguranju sadržanom u Nacrtu Građanskog zakonika Republike
Srbije, što je, kao i sve druge prezentacije, objavljeno u materijalu za konferenciju.
Slobodan JOVANOVIĆ
79
Tokom konferencije uglednim članovima AIDA, univerzitetskim profesorima
koji su istovremeno i članovi Redakcije, kao i ostalim delegatima konferencije podelio
sam oko četrdesetak primeraka br. 3/2012 Revije u kojem su objavljeni radovi koje
je nagradio Akademski podkomitet AIDA Europe, a čiji su ih autori prezentovali na
sastancima radnih grupa u skladu sa temom koju su obradili.
Kao i za sve prethodne konferencije, treba istaći ogroman trud organizatora i
sponzora koji su sopstvenim zalaganjem omogućili uspešne radne sastanke i me-
đusobne brojne susrete učesnika konferencije. Delegati su dolazili sa univerziteta,
iz advokatskih fi rmi koje se direktno ili posredno bave osiguranjem, iz industrije
osiguranja i reosiguranja, nadzornih organa itd. Na konferenciji je diskutovano o
brojnim pitanjima sa kojima se suočava praksa u osiguranju, kako osiguravači, tako i
osiguranici, otvarajući tako i nova sporna pitanja za naredne sastanke. Konferencija
je predstavljala i idealnu priliku da se održe i prodube, prethodnih godina, uspostav-
ljeni kontakti i prijateljstva, ali isto tako da se steknu i dragocena nova poznanstva u
nauci i praksi osiguranja. Ovo je iskorišteno za moje dogovore o angažmanu pojedi-
naca u svojstvu autora u Reviji, kao i učešću na godišnjem savetovanju Udruženja za
pravo osiguranja Srbije.
11. oktobar 2012.
MEĐUNARODNA AKTIVNOST UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE...
Prof. dr Slobodan JOVANOVIĆ
KO JE AIDA I KAKVO MESTO IMA UDRUŽENJE
ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE U AIDA?
1. CILJEVI DELOVANJA, ORGANIZACIJA RADA I ČLANOVI
Međunarodno udruženje za pravo osiguranja – AIDA (Association Internationale
de Droit des Assurance – International Association for Insurance Law) je neprofi tna
međunarodna organizacija osnovana 1960. u cilju promocije i razvoja saradnje njenih
članova na međunarodnom nivou, kao i u svrhu proučavanja i proširenja znanja o
međunarodnom i nacionalnom pravu osiguranja i s tim povezanim pitanjima. Za-
datak AIDA-e je da predlaže mere u vezi delatnosti osiguranja koje bi se usvajale na
nacionalnom i međunarodnom nivou koji bi doveo do usklađivanja prava osiguranja
i modela za rešavanje sporova iz osiguranja.
Aktivnost AIDA-e odvija se na kongresima svake četvrte godine u organizaciji
jedne ili više nacionalnih sekcija, na sastancima radnih grupa koje se održavaju po
pravilu dva puta godišnje, na konferencijama koje organizuje AIDA Europe, kao regi-
onalna organizacija u sastavu svetske AIDA i skupovima koje organizuju nacionalne
sekcije AIDA. AIDA učestvuje na međunarodnim skupovima kao što su konferencije
i simpozijumi u cilju saradnje sa drugim organizacijama o temi osiguranja. Aktivno-
sti AIDA odvijaju se i kroz rad sledećih radnih grupa:
1. Radna grupa za osiguranje motornih vozila
2. Radna grupa za osiguranje života, privatno penzijsko i kolektivno osiguranje
3. Radna grupa za osiguranje građansko-pravne odgovornosti
4. Radna grupa za transport i osiguranje
5. Radna grupa za osiguranje kredita
6. Radna grupa za pomorsko osiguranje
7. Radna grupa za reosiguranje
8. Radna grupa za kumulaciju odštetnih zahteva i subrogaciju
9. Radna grupa za distribuciju proizvoda osiguranja
10. Radna grupa za zaštitu potrošača i rešavanje sporova
11. Radna grupa za nove tehnologije, prevenciju i osiguranje
12. Radna grupa za državni nadzor osiguranja
AIDA izdaje periodiku koja sadrži i izveštaje o svojim aktivnostima, dopune o
radu nacionalnih sekcija i radnih grupa i razvoju prava osiguranja širom sveta. Pri-
mer takve publikacije je AIDA Mail, elektronski bilten koji se objavljuje kvartalno.
Pored toga, AIDA ima interes da sarađuje sa relevantnim institucijama, uključujući
81
obrazovne institucije u cilju istraživanja prava osiguranja i s njim povezanih oblasti
na međunarodnom i nacionalnom nivou.
Od članova se kao njihova dužnost očekuje da sarađuju na ostvarivanju ciljeva
AIDA-e, posebno na izradi nacionalnih izveštaja za svetske kongrese i dostavljanju
informacija o razvoju prava osiguranja u svojim zemljama najmanje jednom godiš-
nje, kao i da odgovaraju na upitnike o određenim piatnjima koji se koriste kao pod-
loga za pedlaganje mera na nacionalnom i međunarodnom planu za unapređenjenje
pitanja na koje se upitnik odnosi i harmonizaciju ovih pitanja, odnosno rešenja na
nivou EU i sveta. Na dan 10. 12. 2012. godine AIDA je imala pedesetosam članova –
nacionalnih sekcija od čega: dvadesetsedam iz Evrope, deset iz Južne Amerike, šest iz
centralne Amerike, devet iz Azije, tri iz Afrike, SAD, Australija i Novi Zeland.
Predsednički Savet defi niše AIDA-ine radne programe na međunarodnom ni-
vou. Predsednički Savet sastoji se od predsednika, počasnog predsednika, do četiri
potpredsednika, predsednika radnih grupa i maksimalno dvadesetpet savetnika. Čla-
novi Predsedničkog Saveta biraju se na četiri godine, izuzev počasnih predsednika.
Predsednik, u pravilu, može biti ponovo biran (dva puta u izuzetnim slučajevima).
Predsednički Savet bira Generalna skupština koja obezbeđuje ravnomerno predstav-
ljanje geografskih i jezičkih regiona u Savetu. Predsednički Savet se u pravilu sastaje
dva puta godišnje ako je moguće. Njihovi sastanci se organizuju zajedno sa sastanci-
ma radnih grupa, često prilikom održavanja stručnih i naučnih skupova koje orga-
nizuju nacionalne sekcije, svetska AIDA ili regionalne organizacije AIDA.
AIDA Europe ima kao organe Skupštinu i Izvršni komitet, koji je izvršni organ
Skupštine i telo koje ima, pored Skupštine, određena upravljačka prava ovom regio-
nalnom organizacijom svetske AIDA. U Komitetu od trinaest članova, naše Udruže-
nje je za člana delegiralo dr Slobodana Jovanovića, potpredsednika Udruženja.
Službeni jezici AIDA su francuski, engleski, nemački, italijanski i španski.
Članstvo AIDA se sastoji od nacionalnih sekcija – jednog nacionalno organizo-
vanog udruženja za pravo osiguranja koja su članovi AIDA kao matične organizacije.
Dakle, AIDA nema pojedinačne članove (fi zička i pravna lica), pa se zato oni koji su
zainteresovani da se uključe u rad AIDA moraju pridružiti svojoj nacionalnoj sekciji.
Udruženje za pravo osiguranja Srbije kao nacinalna sekcija AIDA za Srbiju teži
da razvije naročito tesnu saradnju sa nacionalnim sekcijama AIDA zemalja u našem
okruženju, s obzirom da naročito zbog nedostatka fi nansijskih sredstava ima velikih
poteškoća u povezivanju sa nacionanim sekcijama zemalja izvan regiona zapadnog
Balkana i Evrope, a posebno sa zemljama Severne i Južne Amerike, Azije i Australije.
Pored AIDA Europe u sastavu svetske AIDA deluje još jedna regionalna organizacija
– AIDA Južne Amerike.
U nastavku izlaganja, dajemo pregled održanih svetskih kongresa AIDA i tema
tih kongresa do 2010. godine povodom čijeg održavanja su za brojna od njih objav-
ljeni opsežni tomovi knjiga koji sadrže nacionalne referate po pojedinim temama
KO JE AIDA I KAKVO MESTO IMA UDRUŽENJE ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE...
82
(uključuju i referate autora – članova Udruženja za pravo osiguranja Srbije) i svodne,
generalne izveštaje po njima. Pregled tema i prezentacija konferencija AIDA Europe i
prezantacija XIIIog svetskog kongresa AIDA, kao i navod o ličnostma koje vode svet-
sku i AIDA Europe dat je u posebnom poglavlju. Takođe, i pregled referata i drugih
pisanih izveštaja koje su napisali za pojedine kongrese AIDA autori srpske sekcije
AIDA dat je u posebnom poglavlju pri kraju ove publikacije pod naslovom
2. SVETSKI KONGRESI AIDA
1962. Rim
Teme:
– Moderni aspekti pravnog koncepta osiguranja
– Funkcije privatnog osiguranja i socijalnog osiguranja
– Ciljevi i sredstva državne kontrole
1966. Hamburg
Generalne teme:
– Akcija države u vezi sa društvima za osiguranje u problemima
– Osiguranje dobiti: osiguranje izgubljene dobiti, nova vrednost, ugovorena
vrednost i princip obeštećenja
Posebne teme:
– Mogućnosti smanjenja fi nansijskog tereta osiguranja opšte odgovornosti
(suma osiguranja, franšiza, troškovi pravne zaštite)
– Uticaj ponašanja osiguranika na ugovoreno pokriće (posebna jemstva, pogreš-
no prijavljivanje činjenica, prikrivanje; neprijavljivanje, gubitak prava; Obliegenhei-
ten)
– Kolektivno osiguranje, posebno životno osiguranje
– Klauzule „Od skladišta do skladišta” u osiguranju pomorskog kaska
1970. Pariz
Teme:
– Prava trećih lica prema osiguravaču
– Osiguranje i monetarne varijacije
1974. Lozana
Teme:
– Akumulacija isplata odštetnih zahteva, regres i subrogacija u privatnom i jav-
nom osiguranju
Slobodan JOVANOVIĆ
83
– Osiguranje i nasilne radnje protiv društvene zajednice, koje pogađaju lica ili
imovinu
1978. Madrid
Teme:
– Prevencija i osiguranje
– Zagađenje i osiguranje
1982. London
Teme:
– Osiguranje i odgovornost davalac usluga
– Principi koji treba da se primenjuju na osiguranje lica
1986. Budimpešta
Teme:
– Promene u pravu o odgovornosti; izazov za osiguravače
– Pogoršanje i druge izmene u stanju rizika
1990. Kopenhagen
Teme:
– Štete iz međunaordnih nezgoda u svetlu vanugovorne odgovornosti i prava
osiguranja
– Finansijski nadzor društava za osiguranje sa posebnim osvrtom na fi nansijske
resurse neophodne za poslovanje osiguranja
1994. Sidnej
Teme:
– Slobodan ugovaranja i izbor merodavnog prava u osiguranju
– Životno osiguranje u vezi sa državnim i privatnim penzijama
1998. Marakeš
Teme:
– Posrednici u osiguranju
– Pravo korisnika iz ugovora o osiguranju
2002. Njujork
Teme:
– Alternativni mehanizmi nadoknade u osiguranju od odgovorosti za štete koje
nisu prouzrokovane saobraćajnim nezgodama
KO JE AIDA I KAKVO MESTO IMA UDRUŽENJE ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE...
84
– Integracija fi nansijskih usluga
2006. Buenos Aires
Teme:
– Osiguranje, reosiguranje i uticaj terorizma
– Uticaj naučnih i tehnoloških inovacija na osiguranja lica
2010. Pariz
Teme:
– Obavezno osiguranje – pravni i ekonomski mitovi i stvarnost
– Klimatske promene
– Arbitraža iz tri ugla: proširenje, privremene mere, nadležnost? Obeštećenje, ali
u kojoj visini?
11. decembra 2012.
Slobodan JOVANOVIĆ
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
DOGAĐAJ ZA ISTORIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
Osvrt na izbor dr Slobodana Jovanovića za člana Izvršnog komiteta AIDA Europe kao znak priznanja AIDA Udruženju za pravo osiguranja
Srbije za njegovo uspešno delovanje*
DRAGI PRIJATELJI,
Među evropskim nacionalnim sekcijama Međunarodnog udruženja za pravo
osiguranja (Association Internationale du Droits des Assurances – AIDA) već neko-
liko godina sazrevala je ideja, a od 2007. godine je započela i aktivnost na njihovom
regionalnom organizovanju u samostalni ogranak – AIDA Europe. Cilj tog regio-
nalnog organizovanja u okviru AIDA je bio da se podstakne aktivnost neaktivnih
nacionalnih sekcija AIDA u Evropi i posredstvom ovog novog ogranka (u AIDI ina-
če deluje i Iberijski ogranak) locira ostvarivanje istovetnih ciljeva, ciljeva AIDA, na
područje Evrope. Ciljevi AIDA i način kako se oni ostvaruju su poznati članovima
našeg Udruženja koji aktivno učestvuju u njegovom radu ili prate rad Udruženja kao
čitaoci Revije, u čijem brojevima se objavljuju akti AIDA (Statut, Revija, br. 4/2006)
i izveštaji o radu organa AIDA, upitnici radnih grupa koje u njoj delaju i informacije
o i sa kongresa koji se održava svake četiri godine. Završna faza tog procesa upravo
je okončana u Hamburgu 22. i 23. maja kada je održana osnivačka Skupština AIDA
Europe, obavljen izbor Izvršnog Komiteta AIDA Europe i održana prva Konferencija
AIDA Europe sa generalnom temom „Osiguranje i reosiguranje – novi izazovi.” Osni-
vačkoj skupštini su prisustvovali delegati iz dvadesettri evropske nacionalne sekcije
AIDA, a mnoge nacionalne sekcije su na njoj glasale preko punomoćnika, delegata
nacionalnih sekcija koji su neposredno učestvovali u njenom radu.
1-og maja ove godine, primio sam pismo – poziv od gospodina Mikaela Rosen-
majera1, člana Osnivačkog komiteta AIDA Europe, adresovano na sve predsednike
* Tekst je, zbog značaja za jubilej Udruženja kome je posvećena ova knjiga, preuzet iz Revije za pravo osiguranja, br. 1–2/2008, str. 8–10.1 Mikael Rosenmajer je partner u fi rmi Plesner Law Firm, Kopenhagen. On je savetnik danskim i stranim klijentima o korporativnom pravu, pravu osiguranja i reosiguranja uključujući odgovornost za proizvod i nadzorna pitanja. Učestvovao je u velikom broju postupaka pred Vrhovnim sudom Danske, Evropskog suda pravde kao i nacionalnim i međunarodnim arbitražnim sudovima. Mikael Rosenmajer je član odbora Danskog vrhovnog suda advokatskog udruženja. Mikael Rosenmajer je od 1988. g. predsednik Danskog udruženja za pravo osiguranja, a od 1990. godine član Predsedničkog saveta Međunarodnog udruženja za pravo osiguranja AIDA i
86
evropskih nacionalnih sekcija koje su se prihvatile članstva u inicijativnom odboru
AIDA Europe na sastanku održanom u Rimu, juna 2007. godine, da ako želim da
mogu da nominujem za mesto člana Izvršnog Komiteta AIDA Europe pojedinca iz
reda članova svoje nacionalne sekcije (Udruženja za pravo osiguranja Srbije) za koga
sam uveren da je entuzijasta o AIDA Europe, da je privržen ostvarivanju njenih ciljeva
i koji će moći da posveti svoje vreme ovoj organizaciji.
Bez premišljanja sam na ovaj poziv učinio predlog, koji je prosleđen svim člani-
cama - osnivačima AIDA Europe, da to bude dr Slobodan Jovanović. U pismu o kan-
didaturi sam u kratktim crtama2 upoznao Organizacioni komitet i nacionane sekcije
– osnivače sa referencama Slobodan Jovanovića koje ga kvlifi kuju kao entuzijasta u
ostvarivanju ciljeva AIDA i kompetentnog praktičara i priznatog naučnog radnika u
oblasti osiguranja i reosiguranja. I dogodilo se ono što sam intimno očekivao – da će
Slobodan Jovanović biti izabran za jednog od deset članova Komiteta. To moje očeki-
vanje se, na moju veliku sreću, pokazalo sasvim izvesnim još pre održavanja Osnivač-
ke skupštine kada je gospodin Rosenmejer predsednicima nacionalnih sekcija uputio
listing koji je sadržao predlog Organizacionog odbora Skupštini za izbor članova Ko-
miteta: za predsednika Kolin Kroli i za članove Đuzepina Kapaldo (Italianska sekcija),
Oto Čurgo (Mađarska Sekcija), Pegi Šaron (Izraelska Sekcija), Žerom Kulman (Fran-
cuska Sekcija), Joanis Rokas (Grčka Sekcija), Slobodan Jovanović (Srpska Sekcija),
Hose Maria Munjoz Paredes (Španska sekcija), Torben Bondrop (Danska Sekcija) i
Robert Koh (Nemačka Sekcija).
Sa kojim je to veličinama Slobodan Jovanović izabran za člana Izvršnog Komiteta
AIDA Europe sa kojima će nastaviti u sledećih četiri godina da gradi i usmerava rad
AIDA Europe i preko nje utiče na aktivnosti integralne AIDA, dovoljno je upoznati se
u fusnotama sa nekim referencama gospode Kolina Krolija3, predsednika i Žeroma
predsednik AIDA od 1998. godine do 2002. godine. Član je Radne grupe AIDA za reosiguranje. Jedan je od tri člana Koordinacionog komiteta AIDA Europe.2 „Dr Slobodan Jovanović je pomoćnik direktora u Direkciji za reosiguranje u „Akcionarskom društvu za osiguranje i reosiguranje DDOR Novi Sad” (Italijanska Fondiaria SAI Group je stekla većinski deo akcija ovog društva od februara 2008). On je član Upravnog odbora Srpske sekcije, predsednik je radne grupe za reosiguranje i saradnju sa članovima AIDA i upšte međunarodne odnose. Gospodin Jovanović je glavni urednik Revije za pravo osiguranja koje objavljuje naša nacionalna sekcija.”3 Kolin Kroli, predvodi renomirani tim za reosiguranje i međunarodne rizike sa više od 40 advokata pri advokatskoj fi rmi Barlow Lyde & Gilbert u Londonu. Zastupajući brojne vodeće osiguravajuće i reosiguravajuće kompanije i sindikate, on savetuje u svim oblastima osiguranja koncentrišući se najviše na reosiguranje, uključujući uslove ugovora, rešavanje sporova, pitanja u vezi sa azbestom, zagađenjem i alternativnim prenosom rizika ne samo u Londonu već i u saradnji sa njihovom mrežom advokata korespondenata u inostranstvu. Rangiran kao jedan od dvadeset najboljih advokata za reosiguranje u svetu u anketi časopisa Euromoneys Best of the Best, Colin je nedavno, treću godinu u nizu, predložen od strane časopisa International Who’s Who of Business Lawyers za svetski vodećeg advokata za osiguranje i reosiguranje. On je takođe preporučen u
Jovan SLAVNIĆ
87
Kulmana4, člana Komiteta koji je na sednici Komiteta izabran za podpredsednika. Sa
nekim članovima Komiteta čitaoce ne treba posebno upoznavati, kao što je profesor
Joanis Rokas, sa kojim i nekim drugim članovima Grčke Sekcije naše Udruženje sa-
rađuje već nekoliko godina kroz njihovo učešće u svojstvu referenata na godišnjim
savetovanjima na Paliću ili autora članaka u Reviji.
Čemu treba da zahvali Udruženje za pravo osiguranja Srbije za čast što je njegov
član Slobodan Jovanović izabran u Izvršni Komitet AIDA Europe?
Na prvom mestu to je posvećenost sa kojom naše Udruženje participira u radu i
ostvarivanju ciljeva AIDA. Podsetiću da je u toku 2006. i 2007. god. na zahtev AIDA
Radne grupe za reosiguranje, Udruženje odgovorilo na tri upitnika na osnovu ko-
jih se priprema izdavanje monografi je o reosiguranju u svetu, na jedan, sastavljen u
istom cilju, Radne grupe za distribuciju proizvoda osiguranja, da Udruženje redov-
no dostavlja informacije AIDA o aktivnostima Udruženja koje se objavljuju u AIDA
Flash biltenu (poruke sa savetovanja na Paliću, informacije o organizaciji i temama
seminara i okruglih stolova, objavljivanju novih brojeva i sadržini novih brojeva Re-
vije, donošenju novih propisa iz oblasti osiguranja), ali da ažurno izvršava i na izgled
banalne obaveze koje ima prema ovoj uglednoj međunarodnoj pravničkoj organizaci-
ji koje, zajedno sa prethodno istaknutim, govore da je naša nacionalna sekcija duboko
privržena ostvarivanju ciljeva AIDA (Udruženje obaveštava AIDA o brojnom stanju
i personalnim podacima za članove, redovno plaća godišnju članarinu, odgovara na
tražene informacije raznih vrsta i sl.).
Ličnostima koje su dugogodišnji članovi organa AIDA i koji je i danas vode, tako-
đe, nije moglo da ostane nezapaženo da je Udruženje za pravo osiguranja Srbije odmah
podržalo osnivanje AIDA Europe i učestvovalo preko svog delegata gospodina Dejana
Davidovića, aktuelnog člana Upravnog odbora, na inicijalnoj sednici u Rimu posve-
ćenoj njenom osnivanju, da su članovi Udruženja na većini od XII održanih kongresa
učestvovala sa referatima svojih članova ili odgovorima na upitnike na kongresne teme
anketi Legal 500 2007 za vodećeg pojedinca u reosiguranju, dok ga Chambers and Partners 2008 identifi kuje kao „kompletni gospodin reosiguranje”.
Kolin je generalni sekretar AIDA i predsednik Radne grupe AIDA za reosiguranje. Aktivni je član Udruženja za odbranu i korporativno savetovanje (Federation of Defense and Corporate Counsel – FDCC), gde je jedini neamerički član njihovog odbora. One je nekadašnji član Saveta za registraciju brokera osiguranja kojeg je imenovala Vlada (Insurance Brokers Registration Council - IBRC), a zauzimao je i druge brojne funkcije. Colin je redovni predavač na Univerzitetima u Cirihu i Hamburgu i širom sveta, a takođe i zamenik glavnog i odgovornog urednika časopisa Reinsurance Practice and the Law (izdavač lnforrna) i autor mnogih priloga o reosiguranju.4 Profesor Žerom Kulman je predavač na predmetu Privatno pravo na Univerzitetu Paris Dauphine i takođe direktor „Institut des Assurances de Paris”, Univerziteta u Parizu. Jerome je kvalifi kovani advokat pri pariskoj advokatskoj komori, konsultant i arbitar u sporovima u vezi sa osiguranjem imovine i lica u ime društava za osiguranje, brokera, banaka i korporacija. Predsednik je francuske sekcije AIDA, član mnogih profesionalnih udruženja osiguranja i autor je ogromnog broja priloga i studija.
DOGAĐAJ ZA ISTORIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
88
(na primer, sa referatima na VII svetskom kongresu AIDA u Budimpešti 1986. godi-
ne i X kongresu u Marakešu 1998. godine) i da je Udruženje, inače pravni sledbenik
Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije, postalo član AIDA 1962. godine, dve godine
nakon njenog osnivanja. Nisu zaboravu prepušteni u AIDA i prisni lični kontakti koji
su raniji predsednici našeg Udruženja imali sa ličnostima koja su bila ili su još članovi
organa AIDA kroz njenu dugu istoriju. Na primer, pokojnog profesora Vladimira Jova-
novića sa Karoljom Bardom, aktuelnim predsednikom Mađarske nacionalne sekcije i
dugogodišnjim podpredsednikom AIDA koji se povodom održavanja Osnivačke skup-
štine AIDA Europe u Hamburgu setio te bliske kolegijalne veze.
Na drugom mestu to su lične reference Slobodana Jovanovića koje su me oprede-
lile da ga predložim za člana Izvršnog Komiteta AIDA Europe. Dr Slobodan Jovanović
je svestrani poznavalac osiguranja. On duboko poznaje poslove i praksu reosiguranja,
na kojima inače čitav nih godina sa veliki uspehom ostvaruje svoju glavnu profesio-
nalnu karijeru. Jednako reosiguranju poznaje i tehniku i praksu osiguranja. Domaću
i međunarodnu. On je, takođe, svestran poznavalac nauke reosiguranja i osiguranja.
I veoma je uspešan i plodan pisac u širokoj oblasti prakse i teorije osiguranja i reosi-
guranja. Izvanredan je poznavalac engleskog jezika, literarnog i pravne terminologije
ovog jezika, posebno u domenu osiguranja. Koliko je u svemu ovome uspešan, do-
voljan je samo uvid u članke i druge priloge koje objavljuje iz broja u broj u Reviji u
poslednje dve godine i u njegove prevode direktiva EU, čijem objavljivanju urednici i
redakcija Revije posvećuju ogromni značaj.
A od kolikog je značaja izbor Slobodana Jovanovića, ispred sekcije AIDA Srbija u
Izvršni Komitet AIDA Europe? Pre odgovora na ovo pitanje želim da ilustrujem na jed-
nom primeru značaj koje pojedine nacionalne sekcije AIDA poklanjaju izboru svojih
članova u organe AIDA i s tim u vezi koliko napora i fi nansijskih sredstava ulažu u izbor
svojih članova. 1986. godine, izolovana kao članica istočnog bloga od ostatka Evrope,
mađarska nacionalna sekcija je organizovala svetski Kongres AIDA u Budimpešti čija
ju je organizacija koštala oko 10 miliona dolara, kojom prilikom je kao izraz zasluga za
ovaj poduhvat „nagrađena” mestom četvrtog podpredsednika AIDA.
Izbor Slobodana Jovanovića je nesporno znak priznanja kako proteklom decenij-
skom tako i aktuelnom doprinosu naše nacionalne sekcije u stvaranju i izgradnji svet-
ske AIDA i AIDA Europe, doprinos i znak Srbiji od AIDA Europe da ne treba više da
oseća i da nije izolovana od ostatka Evrope u koju ju je u poslednjoj deceniji 20. veka
dovela politika Slobodana Miloševića. To je priznanje ličnosti Slobodana Jovanovi-
ća, a takođe, „DDOR-u Novi Sad” što ga ima u svojim redovima i što je zahvaljujući
razumevanju značaja ciljeva koje u osiguranju ostvaruje naše Udruženje, godinama,
u svojstvu donatora, svesrdno fi nansijski i organizaciono pomagala rad Udruženja
i potsticala svoje najstručnije zaposlene da se aktivno uključe u njegov rad, na koji
način je došlo do toga da Slobodan Jovanović postane jedan od najaktivnijih članova
Udruženja i konačno član Izvršnog Komiteta AIDA Europe.
Jovan SLAVNIĆ
89
Članstvo Slobodana Jovanovića u ovom Komitetu izvesno je da će biti podstrek
mladim članovima našeg Udruženja, uspešnim ili onim koji svojim već postignu-
tim rezultatima obećavaju da će moći da ostvare uspešnu profesionalnu karijeru, da
prionu još više na rad, na sticanje visokih stručnih i naučnih zvanja i preuzimu, pa i
prevaziđu, ulogu koju u Udruženju, struci i nauci nacionalnog i međunarodnog prava
osiguranja imamo mi, po godinama i profesionalnom stažu, njihove mnogo starije
kolege, kojih je mnogo u našem osiguranju.
I na samom kraju, ali ne od manje važnosti je dati ovim povodom, odgovor na
izvesno pitanje: šta možemo i moramo očekivati od poverenja koje je Slobodanu Jo-
vanoviću poklonjeno da bude predložen za izbor i priznanja koje je dobio izborom za
člana Komiteta? To je da njegovim zalaganjem u ličnim kontaktima i poznanstvima
sa ekspertima iz Komiteta i nacionalnih sekcija AIDA Europe, uz bezrezervnu pomoć
uprave i drugih članova Udruženja i „DDOR-a Novi Sad” pomogne da se usposta-
ve bliske veze srpske sekcije AIDA sa određenim brojem nacionalnih sekcija AIDA
Europe, odnosno svetske AIDA, što na praktičnom planu treba da obezbedi učešće
eksperata iz tih sekcija na skupovima koje organizuje naše Udruženje i obrnuto, pro-
širenje kora autora priloga u Reviji i inostranih članova u redakciji našeg časopisa,
realnom povezivanja srpskog i evropskog osiguranja u ostvarivanju praktičnih ciljeva
kojima je posvećena AIDA i na toj osnovi harmonizaciji našeg prava sa evropskim
pravom osiguranja, što je jedan od osnovnih državnih ciljeva Srbije, i zahvaljujući
svemu tome doprinese podizanju ugleda Srbije.
Ukupna kadrovska slika našeg Udruženja i srpskog osiguranja uopšte, personal-
ni kapacitet kojim raspolaže srpsko osiguranje može da uspori ova naša očekivanja
od izbora Slobodana Jovanovaća za člana Izvršnog Komiteta AIDA Europe. Jer, za
uspostavljanje i održavanje bliskih veza sa subjektima evropskog osiguranja, koja že-
limo da ostvarimo njegovim angažovanjem, potrebni su kvalitetni ljudi koji će, kao
od Udruženja predloženi članovi radnih grupa i drugih tela AIDA, zbog tih njihovih
svojstava biti prihvaćeni u Evropi. A još više, skromna fi nansijska sredstava sa kojima
raspolaže Udruženje za pravo osiguranja Srbije koja ono može da, pored njegovih lič-
nih, uloži u njegova putovanja na sastanke Komiteta i druge AIDA forume po Evropi
zarad ostvarivanja funkcije na koju smo ga nominovali. Ipak, ja se duboko nadam da
će čast koja je Udruženju za pravo osiguranja Srbije i, preko njega, srpskom osigura-
nju ukazana izborom Slobodana Jovanovića dotaći emocije odgovornih u njegovom
„DDOR-u Novi Sad”, ali i drugim društavima za osiguranje koji svojim skromnim
sredstvima ali trajno fi nansijski pomažu rad našeg Udruženja i da ćemo biti u stanju
da udruženim novčanim sredstvima iz sva ova tri izbora da podržimo njegov anga-
žman.
31. maja 2008.
DOGAĐAJ ZA ISTORIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
MEĐUNARODNA SARADNJA – PUT SRBIJE KA OLIMPU OSIGURANJA
INTERVJU UREDNIKA ČASOPISA risCONTROL* SA
PROFESOROM JOVANOM SLAVNIĆEM**1
Sledeći intervju predsednika Udruženja za pravo osiguranja Srbije, profesora
Univerziteta dr Jovana Slavnića, je pledoaje za međunarodnu saradnju na planu nau-
ke osiguranja. Ona je od velike važnosti u sadašnjem trenutku, u kome SAD (poseta
američkog potpredsednika Dž. Bajdena Srbiji 25. 5.) i EU naglašavaju ključnu pozici-
ju Srbije kao privrednog partnera na Balkanu. „Zajedno smo jači” u Srbiji danas nije
samo slogan, već priznanje osiguranju i drugim branšama u Evropi nakon destruk-
tivnih dela „nacionalističkih solo trkača.”
Udruženja za pravo osiguranja Srbije je, ubrzo nakon smene vlasti (5. 10. 2000.) u
proleće 2001. godine, orijentisalo svoj program u pravcu Evropske unije. Nova (od 7.
7. 2008.) Vlada Srbije je odala jasno priznanje Evropi i proglasila stupanje u članstvo
EU za najviši prioritet.***2
risControl: Gospodine profesore Slavniću, aprila meseca ove godine je u Srbiji,
u poznatom srpskom turističkom mestu, na jezeru Palić, u organizaciji Udruže-
nja za pravo osiguranja Srbije održano međunarodno savetovanje iz oblasti prava
* risControl je mesečni časopis koji, sa nekoliko različitih varijatni imena, izlazi u Beču već 31 godinu. Prvobitno je koncipiran kao list maklera (brokera) osiguranja da bi vremenom, sa otvaranjem tržišta osiguranja 80-tih godina 20. veka, počeo da se obraća široj publici. Tada su se, naime, nametnule nove teme i aspekti gledanja na branšu brokera osiguranja, pa je risControl postao faktor izgradnje različih mišljenja i pristupa temama u čitavoj delatnosti osiguranja, pa i šire – u fi nansijskoj delatnosti. Danas ovaj časopis, kao i njegovo dvonedeljno internet izdanje čitaju, osim brokera i osiguravača, i klijenti i njihovi partneri iz drugih branši, čineći da mesečni tiraž lista sa početnih 1.000 poraste na 5.000 i potom 9.000 primeraka. On nije naučni magazin, ali je zauzeo mesto najpopularnijeg stručno-informativnog lista u branši osiguranja u Austriji. U njemu se objavljuju intervjui priznatih teoretičara i praktičara osiguranja o novim trendovima, vesti o otvaranju novih fi lija društava za osiguranje, centara za školovanje i sl. Top tema časopisa je objavljivanje godišnjeg „Izbora osiguravača sa najboljom uslugom” u specijalnom prilogu. Svako ko veruje da ima relevantnu vest za osiguranje i iz osiguranja, može je ponuditi časopisu. Činjenica je da u Austriji nema inovativnog spisateljski verziranog direktora u osiguranju koji već nije objavio svoj tekst u risControlu. Danas je najtačniji opis ovog časopisa: vesti o struci i nauci osiguranja u Austriji (i partnerima u zemlji i inostranstvu u kontekstu EU).** Intervju je objavljen u junskom broju (NR 06/2009) bečkog časopisa risControl, na str. 26–28. Naslov intervjua i uvodni tekst za intervju je napisalo uredništvo risControl-a. (Prof. dr Volfgang Rorbah)*** Ovaj intervu je u prevodu sa nemačkog jezika objavljen u Reviji za pravo osiguranja, br. 3–4/2009, str. 91–93. Našao je mesto u publikaciji o pedesetogodišnjici rada Udruženja zbog značaja za njegovu istoriju.
91
i ekonomije osiguranja. Možete li naše čitaoce da upoznate sa ključnim ciljem ove
konferencije?
Profesor Slavnić: X godišnje Savetovanje Udruženja za pravo osiguranja Srbije
je organizovano 24–25. aprila pod nazivom „Integracija (prava) osiguranja Srbije u
evropski (EU) sistem osiguranja.” Opredeljenjem za ovu generalnu temu i, u okviru
nje, izborom konferenciji ponuđenih referata autora, mi smo uložili još jedan, novi,
napor da kroz njihovu prezentaciju i u diskusiji o njima utičemo da svest o evoluciji
evropskog (EU) prava osiguranja i sa njim povezanih oblasti, mora veoma brzo da
se prihvati u Srbiji i ona materijalizuje čim pre izmenom postojećih i donošenjem
novih propisa usklađenih sa zakonodavstvom EU. Na stvaranju ove svesti Udruženje
je radilo još pre nego što su se zapadni Balkan i Srbija okrenuli ka Evropskoj uniji jer
je razumelo da osnovnu snagu za ubrzanje napretka Srbije ka EU čine reforme i usva-
janje zakona u svakoj pojedinoj privrednoj i drugoj oblasti delatnosti, znači i sektoru
osiguranja, a ne kako je to godinama srpski politički imperijum, posle demokratskih
promena 2000. godine, u izborne i druge političke svrhe predstavljao, da to čini puko
potpisivanje i primena Sporazuma o stabilizaciji i pridrživanju Srbije EU za koje Sr-
bija, kao što je poznato, još uvek ne ispunjava postavljene joj uslove.
risControl: Verovatno možete da istaknete i druge razloge zbog kojih Udru-
ženje za pravo osiguranja Srbije kontinuirano i uporno, iz godine u godinu, svoje
konferencije posvećuje usklađivanju prava osiguranja Srbije i sa pravom osigura-
nja povezanim oblastima osiguranja sa sistemom osiguranja EU?
Profesor Slavnić: Odgovora na ovo pitanje ima više. Prvo, zato što je jedan od
osnovnih statutom ustanovljenih programskih ciljeva Udruženja za pravo osiguranja
Srbije duboka posvećenost ka preduzimanju aktivnosti i mera u cilju harmonizaci-
je prava osiguranja Srbije s pravom osiguranja Evropske unije. O tome svedoče na
desetine ovoj temi posvećenih autorskih priloga i konkretizovanih predloga za har-
monizaciju objavljenih u zbornicima radova sa naših palićkih savetovanja počev od
2001. godine i u časopisu Udruženja, Reviji, od 2002. godine kao prve godine njenog
objavljivanja.
Drugo, to je istovremeno i obaveza Udruženja prema Association Internationa-
le du Droit des Assurances (AIDA) – matičnoj međunarodnoj organizaciji za pravo
osiguranja u kojoj je ono njena nacionalna sekcija – AIDA Serbia i ima mesto člana
upravljačkog komiteta u njenoj regionalnoj organizaciji AIDA Europe. AIDA je od
svog osnivanja 1960. jedan od važnih pokretača međunarodnih, evropskih i svet-
skih harmonizacija i kodifi kacija propisa u oblasti osiguranja. Mi samo pratimo ovaj
osnovni cilj AIDA koji smo preuzeli ulaskom u njeno članstvo 1962. Tada kao deo
Saveza udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije i, kasnije, kao pravni sledbenik ovog
jugoslovenskog udruženja koje je (pravno sledbeništvo) AIDA, nakon raspada Jugo-
slavije, priznala Udruženju za pravo osiguranja Srbije.
MEĐUNARODNA SARADNJA – PUT SRBIJE KA OLIMPU OSIGURANJA
92
Treće, što smo uvereni da je izgradnja srpskog prava uopšte i prava osiguranja
na temeljima harmonizovanih rešenja koja je ustanovila EU akt upotpunjavanja i
uključivanja srpskog prava u tokove evropske pravne civilizacije.
Četvrto, zato što kroz naše autorske priloge objavljene povodom ovog i savetova-
njima organizovanim proteklih godina želimo da upoznamo stručnu javnost u Srbiji
šta je Evropa postigla na usklađivanju i razvoju sistema osiguranja i za šta se u ovoj
oblasti zalaže, s ciljem da se ono što je postignuto bolje razume i u srpskom osigura-
nju lakše prihvati i primeni.
Peto, zato što želimo da na ovim pitanjima ostvarimo saradnju sa ekspertima iz osi-
guranja u zemaljama članicama EU, dovedemo ih radi toga u Srbiju da razmenjuju mišlje-
nja sa našim ekspertima iz osiguranja, te podržimo razmenu znanja i iskustava sa njima
i na taj način zajedno sa njima se srpski eksperti uključe u evropski prostor osiguranja.
Ovo je od posebnog značaja jer, kao što je poznato, prihvatanje rešenja iz direktiva i dru-
gih izvora evropskog prava nije puko prepisivanje u njima usvojenih pravila već njihovo
kreativno prilagođavanje duhu evropskog, ali i osobinama domaćeg pravnog sistema.
Šesto, zato što je u Srbiji odmakao rad na izradi Građanskog Zakonika u kome će
biti regulisan ugovor o kopnenom osiguranju, koji koincidira sa radom na izmenama
zakona o ugovoru o osiguranju u velikom broju zemalja članica EU i događa se u
vreme kada je na inicijativu Evropske Komisije, u EU na samom kraju rad na izradi
nacrta Opšteg referentnog okvira za ugovorno pravo osiguranja, kao dela Ošteg refe-
rentnog okvira Evropskog ugovornog prava;
Sedmo, zato što želimo da baštinu napisanog u oblasti harmonizacije srpskog
osiguranja s evropskim sistemom osiguranja, koja se nalazi u zbornicima radova sa
palićkih savetovanja Udruženja i svim objavljenim brojevima Revije i drugim publi-
kacijama visoko u struci rangiranih članova Udruženja za pravo osiguranja Srbije,
podelimo sa drugim profesionalnim organizacijama u osiguranju u Srbiji, kao i srp-
skim regulatornim telima očekujući da će u njih doći ljudi imenovani ne po izbornom
ključu kao do sada, dakle po političkoj a ne stručnoj legitimaciji, te da koristeći ovu
našu baštinu zajedno sa njima izgradimo u Srbiji novi sistem osiguranja. Izvesno je
da samo ljudi u srpskim regulatornim telima koji raspolažu stručnom legitimacijom
u osiguranju zajedno sa članovima našeg Udruženja i Udruženjem osiguravajućih or-
ganizacija Srbije mogu da predlažu kvalitetna rešenja i blagovremeno ih pripreme da
odgovore razvojnim zahtevima tržišta osiguranja u Srbiji i da će tek tada loš primer
kako rade srpska regulatorna tela na donošenju Zakona o obaveznom osiguranju u
saobraćaju, čiji defi nitivni nacrt pišu već tri godine, biti ružna prošlost.
Iz tih glavnih razloga i razloga što Udruženje za pravo osiguranja Srbije prednjači
među profesionalnim organizacijama u osiguranju u Srbiji i da je ispred regulatornih
tela u Srbiji u razumevanju i preduzetim aktivnostima i predloženim merama na
usklađivanju srpskog prava osiguranja s EU pravom, Udruženje nema preči cilj od
ovog i njemu je predano posvećen u svim metodama i sredstvima kojima ga realizuje.
Intervju urednika časopisa risCONTROL sa profesorom Jovanom Slavnićem
93
risControl: Međunarodnu saradnju u osiguranju vidite kao imperativ za ubr-
zanje napretka sistema osiguranja Srbije ka EU sistemu osiguranja. Možete li ne-
što više da kažete o saradnji koju neguje Udruženje za pravo osiguranja Srbije sa
ličnostima i institucijama u EU?
Profesor Slavnić: Brze regulatorne reforme srpskog osiguranja prema standardi-
ma EU, svesni smo, da nema bez uspostavljanja bliske saradnje, pre svega, sa eksper-
tima i strukovnim i profesionalnim organizacijama u EU i državama članicama. Mi
znamo da je upravo to ono što Brisel želi da vidi da se u svim oblastima, a posebno
kada se radi o bržim zakonodavnim reformama, uspostavljaju jake veze između ek-
sperata i institucija zemalja koje teže EU i onih koji su članice EU. Nama u Udruže-
nju, s obzirom da se bavimo naukom osiguranja, to nije predstavljalo novost, pa su
naše konferencije poprimale iz godine u godinu sve izrazitiji međunarodni karakter,
tako da na poslednjoj održanoj našoj konferenciji mi smo već imali 30% referenata
iz zemalja članica EU, a u redakcionom odboru časopisa Revija imamo 30% člano-
va iz ovih zemalja. Ono što Udruženje ima na spisku svojih nezaobilaznih htenja
je da dalje proširuje međunarodnu saradnju sa srodnim institucijama i ekspertima
iz zemalja u EU i u okruženju upravo na nivou koje Udruženje za pravo osigura-
nja Srbije sada ima sa onima iz Austrije, Slovenije, Grčke i Španije sa kojima smo u
bliskim vezama. Proširenjem ove saradnje bi se proširio prostor i za međunarodno
povezivanje srpskih društava za osiguranje sa inostranim društvima za osiguranje i
međunarodnim osiguravajućim institucijama. Zbog toga što većinu članova našeg
Udruženja čine pravnici i druge akademski obrazovane ličlnosti iz najvećih, ali i onih
manjih, srpskih društava za osiguranje. A većina srpskih društava za osiguranje su
u svojstvu pravnih lica članovi Udruženja za pravo osiguranje Srbije. Veliki je broj
metoda i sredstava koji mogu da služe postizanju ovog cilja. Pomenuću jedan najšire
prihvaćen i najdostupniji, učešće na međunarodnim konferancijama, kao na primer
onima koje organizuje Institute for Inernational Research Gmbh, Wien. Na jednom od
njih, 12. bečkom forumu osiguranja Insurance 08, oktobra prošle godine i lično sam
učestvovao.
Kada je o međunrodnoj saradnji reč, želim da naglasim da Udruženje za pra-
vo osiguranja Srbije ostvaruje saradnju sa ekspertima iz fi rmi kao što su Tonbeller,
Soft ware – Consulting iz Beča, SBS Strabag Bau Holding Service GmbH iz Beča, ili FJA
Feilmeier Junker GmbH iz Minhena.
Proširenje međunarodne saradnje je i imeprativ da bi Udruženje za pravo osigu-
ranja Srbije ostalo na vrhu piramide strukovnih organizacija u osiguranju u Srbiji i
to je poseban razlog što na tome predano radimo. Značaj ovog procesa će biti ojačan
operacionalizacijom inicijativa u EU za novom pooštrenom regulativom u fi nansij-
skom sektoru, kao posledicom svetske fi nansijske krize.
Prevela sa nemačkog jezika: Nela Bukorović
MEĐUNARODNA SARADNJA – PUT SRBIJE KA OLIMPU OSIGURANJA
Prof. dr Volfgang RORBAH
„INSURANCE O8.”NASTUP SRBIJE NA 12. MEĐUNARODNOM KONGRESU
OSIGURANJA U BEČU U ORGANIZACIJI INSTITUTA ZA MEĐUNARODNA ISTRAŽIVANJA*1
Institut za međunarodna istraživanja (dalje u tekstu: IIR) od 1992. godine orga-
nizuje visokokvalifi kovane, aktuelne konferencije i seminare iz oblasti uslužnih de-
latnosti. IIR Austrija je deo medijskog preduzeća za informisanje iz oblasti fi nansija
i privrede „Informa plc”, kotiranog na berzi, čije je sedište u Londonu. „Informa plc”
zapošljava 7.500 radnika u preko osamdeset zemalja. Godišnje izdaje 45.000 publika-
cija i organizuje 12.000 skupova.
Bečki forum osigranja je veliki skup koji IIR Austrija već dvanaest godina orga-
nizuje u oblasti fi nansijskih uslužnih delatnosti. Ovaj visokokaratni međunarodni kon-
gres, ekspertima iz oblasti osiguranja centralne Evrope i njihovim partnerima služi za
razmenu iskustava i dalje usavršavanje. Savetodavno veće IIR-a, sastavljeno od vodećih
austrijskih menadžera i stručnjaka za osiguranje, priznatih širom Evrope, stara se o
tome da na Bečkom forumu osiguranja verzirani predavači prezentuju najaktuelnije
teme. S ponosom smemo da konstatujemo da je prof. dr Volfgang Rorbah, istaknuti
član redakcije časopisa Revija, od samog početka i član Savetodavnog veća IIR-a.
Ovogodišnji Forum osiguranja (20–22. oktobar) pod nazivom „INSURANCE
08” održan je, prvi put uz učešće predstavnika Srbije, u novoosnovanom konferen-
cijskom centru u dvorcu Šenbrun. U tu svrhu su bočna krila ovog baroknog dvorca
opremljena najmodernijim konferencijskim uređajima.
Savetodavno veće IIR-a je, s obzirom na svetsku fi nansijsku krizu 2008, koja je
dolazeći iz SAD udarila punom snagom samo nekoliko dana pre početka kongresa,
održalo jednu sednicu na kojoj je izvršeno poslednje detaljno usaglašavanje tema re-
ferata i predavača. Poznato je da je angažman Austrije u oblasti fi nansijskih uslužnih
delatnosti mnogo više usmeren ka (jugo)istočnoj Evropi nego ka Americi i zapadnoj
Evropi. Zbog toga je Austrija od strane „amerikanofi lnih fi nansijskih papa” proglaša-
vana za isuviše spremnu na rizike. Sada se austrijski put u najmanju ruku intenzivnije
posmatra, a mnogi ga čak i imitiraju. Tako je, na preporuku Savetodavnog veća IIR-a,
došlo i do pozivanja profesoera dr Jovana Slavnića, eksperta za pravo osiguranja i
predsednika Udruženja za pravo osiguranja Srbije kao i profesora dr Rorbaha, spe-
* Ovaj prilog je unet u publikaciju o pedeset godina rada Udruženja iz istog razloga kao i drugi ovde preuzeti – odslikava važan deo aktivnost Udruženja u datom istorijskom trenutku. Objavljen je u časopisu Revija za pravo osiguranja, br. 4/2008, na str. 86–89 dvojezično, ali ga mi na ovom mestu ne objavljujemo i u nemačkom orginalnom tekstu, jer nije pisan za ovu publikaciju.
95
cijaliste osiguranja za centralnu i istočnu Evropu i istoričara osiguranja, i njihovog
uključivanja u krug predavača.
AUSTRIJSKA OSIGURAVAJUĆA BRANŠA – STABILAN PARTNER
Već su referati prvog dana kongresa jasno pokazali, da su aktuelne turbulencije
na svetskom fi nansijskom tržištu najveće štete izazvale upravo tamo gde su preo-
vladavali špekulacija, samoprecenjivanje i pohlepa. Ponovo je na ceni konzervativni
srednjoevropski put časnih poslovnih ljudi, pod čime se podrazumevaju rukovodioci
od integriteta i reči, koji temeljno procenjuju rizike i umeju da razmišljaju trezve-
no. Brojni američki gurui investiranja danas moraju pokunjeno da priznaju, da npr.
zbrinjavanje starih lica koje se gradi samo na akcijama, derivatima itd. može odvesti
u strašan ćorsokak i da nedovoljan državni nadzor raznim špekulantima i avanturi-
stima širom otvara vrata sumnjivoj budućnosti osiguranja. Kada jedno osiguravajuće
društvo umesto profesionalno iskusnih (i stoga opreznih) aktuara i naučno obrazo-
vanih pravnika i ekonomista počnu da vode „moderni” neoliberali, koji o navodnoj
samoregulaciji tržišta ciljano šire neistine, onda je njegova sudbina u pravom smislu
te reči unapred programirana, kao što je to bio slučaj sa američkim gigantom osigu-
ranja AIG sa defi citom od 150 milijardi US dolara.
Iz uvodnog referata profesora dr Petera Masa, člana direkcije Instituta za ekono-
miju osiguranja Univerziteta St. Galen (Švajcarska) pod nazivom „Između industrija-
lizacije i Vrednosti za potrošača: Trendovi i strategije budućnosti u osiguranju” jasno
se može sagledati da srednjoevropsko osiguranje 21. veka nikada nije upalo, niti će
upasti u klopku hazarderskog kapitalizma.
Osiguranje u centralnoj Evropi počinje da se razvija u pravu industriju koja se ne
ograničava samo na puke doznake novčanih iznosa za nastale štete ili učinak. Ovde se
mnogo više radi o zapovesti vremena da se klijenti (bez obzira na to da li se radi o osi-
guranju lica ili stvari) oslobode straha i ohrabre. Krize treba savladavati, a ne jadikovati.
Referat dr Ajada Al-Anija, eksperta iz firme „Partner Financial Service,
Accenture – Österreich” na temu „Izoštren vid u ekonomiji osiguranja: Šanse
i izazovi tehnološki utemeljenih inovacija”, takođe, je dao argumente u pravcu
jednog dugoročnog podizanja vrednosti, što zahteva takođe duguročno, autentično
razmišljanje i brižljive analize.
Mr Kristijan Eltner, rukovodilac za oblast prava i međunarodnih odnosa u Save-
zu osiguravajućih društava Austrije (VVO), prezentovao je „Komentar na aktuelne
i buduće regulatorije za osiguravajuću branšu.” Nadzor nad osiguravajućim predu-
zećima je u Austriji strožiji nego što to propisuje EU. Razlog za to leži u „naučenim
domaćim zadacima iz istorije” koji rezultiraju iz propasti društva za osiguranje života
Feniks (1936.). (U vezi sa tim pogledati članak u ovom broju Revije...: Vofl ganga Ror-
baha „Istorija osiguranja – luksuz ili doprinos branši”).
„INSURANCE O8.”NASTUP SRBIJE NA 12. MEĐUNARODNOM KONGRESU OSIGURANJA U BEČU...
96
U Evropskoj uniji će, zbog fi nansijske krize 2008, uslediti precizne promene u
cilju dodatnog regulisanja tržišta kapitala ili delimična integracija u državni sektor.
Što se tiče partnerstava sa regionima centralne i istočne Evrope u menadžmentu će se
ozbiljnije nego do sada odvajati žito od kukolja. Biće raskrinkavani prodavci magle i
opsenari jer od sada će se ponovo ceniti spremnost za ozbiljan rad i integritet. Austri-
janci su posle 1936. godine postali svesni još jedne stvari: kontrolisati se može samo
ono što se razume. Stoga je važno da se fi rme iz oblasti fi nansijskih uslužnih delatno-
sti, uprkos svoj kompleksnosti našeg društva, tako urede da ostanu transparentna i
da se mogu usmeravati.
U vezi sa ovim, svetskom tržištu predstoji promena paradigmi. Lukavost, pre-
vejanost i puka umetnost nagovaranja više neće prolaziti. Stare vrline koje su juče
i danas činile i koje će i sutra činiti suštinu odgovornog preduzetništva, ponovo se
visoko pozicioniraju. To su pre svega: marljivost, štedljivost i upuštanje u sagledive
rizike prepoznavanja i prihvatanja novih dugoročno plodonosnih puteva. To su po-
ruke iz ovog predavanja
Poslednja dva referata prvog dana konferencije pružila su zanimljiv uvid u struk-
ture austrijskog tržišta osiguranja. Ralf Alda iz „Capgemini Consulting Österreich
AG” govorio je na temu „Austrijsko tržište osiguranja – analiza i poređenje sa global-
nim trendovima”, a dr Hubert Šultes, generalni direktor Donjoaustrijskog osiguranja
AD referisao je na temu „Pokrajinski osiguravači – poslovni model budućnosti?”
2. DAN: CENTRALNA I ISTOČNA EVROPA, MARKETING I DISTRIBUCIJA
Srpski ekspert za pravo osiguranja, prof. dr Jovan Slavnić i prof. dr Volfgang Ror-
bah, ekspert za osiguranje zadužen za centralnu i istočnu Evropu (po majci srpskog
porekla) prezentovali su zainteresovanoj stručnoj publici kroz dvostruku konferansu
temu „Budućnost srpskog zdravstvenog osiguranja i zbrinjavanja”.
Kao što je to u ovom prilogu naglašeno, zakonodavac je na papiru izradio za-
kon koji deluje veoma moderno i koji od 2005. godine dozvoljava dopunska privatna
osiguranja u Srbiji. Pošto državne bolnice i domovi zdravlja nažalost često nude me-
dicinske usluge lošeg kvaliteta uz preduga čekanja na pregled, već čitavu deceniju u
Srbiji postoje i privatni domovi zdravlja i bolnice kojima rukovode domaći lekari i
koji građanima nude kvalitetne usluge.
Iako bi, prema tekstu Zakona o zdravstvenoj zaštiti, srpsko (državno) zdravstve-
no osiguranje i privatnim i državnim bolnicama za osnovne medicinske usluge mo-
ralo da isplaćuje iste novčane iznose, to se u praksi ne događa. Upravni odbor fonda
zdravstvenog osiguranja se, naime, sastoji samo od predstavnika državnih ustanova i
do sada ni sa jednom privatnom klinikom ili drugom zdravstvenom ustanovom nije
obezbedio da se zaključili bilo kakav ugovor o zdravstvenoj zaštiti pacijenata koji
imaju državno zdravstveno osiguranje.
Volfgang RORBAH
97
DISKRIMINACIJA SRPSKIH LEKARA I PACIJENATA
Iako su lekari koji su zaposleni u privatnim bolnicama i domovima zdravlja (za
koje je država izdala dozvolu za rad) studirali isto tako kao i ostali lekari i državi pla-
ćuju poreze i doprinose, država ih diskriminiše time što od državnog zdravstvenog
osiguranja za svoje zdravstvene usluge pacijentima koji imaju državno zdravstveno
osiguranje ne priznaju ni jedan jedini dinar.
U vezi s tim profesor Rorbah je konstatovao sledeće: Ali, takođe, grubo se krše i
prava pacijenata i princip jednakosti građana. Ako se npr. neki kvalifi kovani radnik,
službenik ili preduzetnik koji ima državno zdravstveno osiguranje u Srbiji odluči da se
leči u nekom istaknutom privatnom domu zdravlja, gde u najkraćem vremenu dobija
najkvalitetniji mogući medicinski tretman, država ga za to kažnjava. On ne samo što
mora privatno da plati sve dodatne i posebne specijalne usluge (na šta je i spreman), već
još jednom fi nansira i kompletne osnovne zdravstvene usluge, jer od državnog zdrav-
stvenog osiguranja ne dobija ništa. Za protivusluge koje nije dobio od državnog zdrav-
stvenog osiguranja on ipak tokom celog svog radnog veka mora da plaća doprinose za
državno zdravstveno osiguranje. Ovo je kuriozitet koji ni u jednoj zemlji Evrope više ne
postoji. U Austriji državno zdravstveno osiguranje i privatnim i državnim bolnicama
isplaćuje uvek podjednake iznose za usluge čime se između privatnih i državnih zdrav-
stvenih ustanova uspostavlja zdrava konkurencija. Ko bolje radi, imaće više pacijenata.
Ta konkurencija postoji i između državnog zdravstvenog i privatnog zdravstvenog osi-
guranja. Notari, advokati, fi ducijari i ostale slobodne profesije u Austriji doduše, tako-
đe, moraju da imaju zdravstveno osiguranje, ali pritom mogu slobodno da odlučuju o
tome, da li će ga zaključiti sa privatnim ili državnim osiguravačem.
Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj građani moraju da plaćaju
visoke doprinose za državno zdravstveno osiguranje, a da za to dobijaju loše ili ne
dobijaju nikakve protivusluge u državnim zdravstvenim ustanovama. Ovu mono-
polsku poziciju (bez zakonskog osnova), usmerenu protiv građana, mogu slomiti
samo jake organizacije za zaštitu prava potrošača i/ili organizacije za zaštitu prava
pacijenata. I građani Austrije su punih šest godina (1989–1996) vodili egzemplarni
spor pred Upravnim i Ustavnim sudom, pre nego što su se izborili za jednakost prava
pacijenata. Organizacija za prava pacijenata „Re-akcija” koja je osnovana u Beogradu,
preduzela je u tom smislu inicijative koje obećavaju. U formulisanju potrebnih tek-
stova koji se upućuju na adrese ministarstava i drugih institucija, pomaže im izuzetan
poznavalac zakonske materije, profesor Jovan Slavnić.
APLAUZ ZA RORBAHA I SLAVNIĆA
Dvostruka konferansa profesora Rorbaha i profesor Slavnića dočekana je sa ve-
likim odobravanjem i aplauzima. Menadžerka odgovorna za organizaciju 12. Bečkog
„INSURANCE O8.”NASTUP SRBIJE NA 12. MEĐUNARODNOM KONGRESU OSIGURANJA U BEČU...
98
foruma osiguranja, predala je profesoru Slavniću, koji je ovih dana proslavio i svoj
sedamdeseti rođendan, za njegov pionirski rad u korist Srbije i Kongresa sandučić sa
tri najbolja austrijska vina.
Dipl. ecc. Jozef Redl, predsednik Saveza fi nansijskih i marketinških organizacija
(FMVOE), prezentovao je u svom referatu „Spremnost za dalje preporučivanje: odli-
čan stepenomer za orijentisanost osiguranja ka klijentima” uvid u veliko zadovoljstvo
Austrijanaca njihovim osiguravajućim društvima, odnosno servisom osiguranja u
bankama.
Ovaj visok stepen spremnosti za dalje preporučivanje postiže se zahvaljujući
kontinuiranoj brizi osiguravača za svoje klijente. „Svaki telefonski razgovor, svako
pismo i lični kontakt (bez nametanja) sa nekim od savetnika ili referenta za štete treba
da pokazuje spremnost da se pomogne i pozitivnu komunikacionu klimu”, naglasio je
mr Robert Sobotka, poslovodni partner u preduzeću „Telemark Marketing Gebhard
Zuber GmbH.”
Dr Hans-Georg Jensen, predsednik Saveza nemačkih brokera osiguranja, je u
svom prilogu „FOKUS transparentnost & obeštećenje: bilans nakon tromesečnog
izlaganja provizija javnom uvidu – šta je učinjeno?” ukazao na prilično kontroverzna
mišljenja o javnom prikazivanju provizija brokera osiguranja.
Harmoničnom završetku drugog kongresnog dana doprineo i ekskluzivan pri-
vatni obilazak svečanih i privatnih odaja carskog dvorca Šenbrun.
3. DAN KONGRESA: PARALELNI SKUPOVI ZA OBLASTI ŽIVOT I NEŽIVOT
Poslednjeg dana kongresa ponuđen je jedan mega-program kratkih referata. U
„Sekciji A: Život”, tretirani su pravni i poreski okvirni uslovi preventivnog zbrinjava-
nja starih lica, kao i aktuelni razvoj proizvoda osiguranja.
U „Sekciji B: Neživot”, referenti su tretirali težišta iz prakse menadžmenta šteta
(generalno i posebno kod motornih vozila) i prava na naknadu štete. Osim pomenu-
tih, u okviru ovog programa tretirane su i teme: „Prirodne katastrofe”, „Kriminalitet u
osiguranju”, „Prepoznavanje i sprečavanje prevara u osiguranju”, kao i „Mreže veštaka
i partnera”.
Pooštrena obaveza osiguravača da informiše osiguranike
Direktive koje je EU donela u oblasti osiguranja predviđaju obavezu informi-
sanja osiguranika. Članovi 9a, 18b i 75 austrijskog Zakona o nadzoru u osiguranju
(VAG) određuju koje informacije moraju biti pružene osiguraniku pre zaključenja
ugovora o osiguranju. Ova izmena je tako fundamentalna da se može govoriti o pro-
meni sistema.
Volfgang RORBAH
99
Zbog obilja materijala ova i najvažnije teme trećeg dana biće predmet posebnih
priloga.
Prevela sa nemačkog jezika: Milica Vučković
„INSURANCE O8.”NASTUP SRBIJE NA 12. MEĐUNARODNOM KONGRESU OSIGURANJA U BEČU...
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
GODIŠNJA SAVETOVANJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE OD 2006–2012. GODINE
1. CILJEVI I PRINCIPI ORGANIZOVANJA
Organizovanje sedam godišnjih savetovanja Udruženja za pravo osiguranja Srbi-
je (Udruženje) u periodu od 2006. do 2012. godine je bilo nastavak napora, započetog
novim ciklusom objavljivanja časopisa Revija u tom periodu, koji su uloženi da se
u Udruženju formira kreativna mreža stručnjaka i naučnika predanih ideji da pišu
i govore o temama koje vode usaglašavanju prava osiguranja Srbije sa njegovim sa-
vremenim tokovima u EU. To će reći, sa novim pravnim tendencijama u evropskom
pravu osiguranja, čija je osnovna ideja vodilja da se raznim institutima ugovornog i
statusnog prava osiguranja obezbedi puna zaštita interesa potrošača usluga osigura-
nja. I ne samo to, već i nastavak napora da Udruženje izađe na međunarodnu scenu
u okviru AIDA i potvrdi svoj značaj u njoj kao nacionalna sekcija koja neguje kuluru
savremenih tekovina EU jer teži vrednostima modernog evropskog prava osiguranja.
Da bi se to postiglo bio je imperativ da iz učešća u savetovanju postepeno i defi nitiv-
no isključimo one autore koji u tome nisu mogli da nas prate i težište usresredimo
na učešće na savetovanjima sve većeg broja priznatih imena u pravu osiguranja EU.
U tom cilju smo negovali praksu da savetovanje svedemo na učešće oko dvadeset
autora i da ga vremenski ograničimo na 1,5 radni dan tokom jednog vikenda, aprila
meseca, između dva Uskršnja praznika (katoličkog i pravoslavnog), kako bi izašli u
susret, pre svega, autorima koji dolaze iz EU, znajući da zbog prezauzetosti najčešće
ne mogu u drugo vreme tokom radne nedelje i duže od ovog vremenskog perioda da
posvete vreme našim savetovanjima. Na taj način smo postigli još jedan cilj, a to je da
naša savetovanja ne pretvorimo u turistički boravak učesnika i javnosti stavimo do
znanja da ih smatramo radno intezivnim skupom. Oslanjanjem iz godine u godinu na
što veći broj afi rmisanih inostranih autora mi smo obezbedili da se našim domaćim
autorima koji rade u naučnim institucijama, kao što su fakulteti, učešće sa radom na
savetovanju vrednuje sa tri, a kasnije sa šest naučnih bodova, shodno pravilniku mi-
nistarstva nadležnog za nauku o razvrstavanju i načinu navođenja naučnih rezultata.
Za mesto organizovanja svih šest godišnjih savetovanja održanih u periodu od
2006. do 2012. godine je određen Palić iz više razloga. Jedan je nesumljiva lepota
priroda oko istoimenog jezera, drugi je kultura sredine, zatim dobri smeštajni kapa-
citeti, umerene cene smeštaja, bogatstvo raznovrsnosti usluga mnoštva nacionalnih
restorana visokog kvaliteta u kojima je moguće organizovati svečanu večeru učesnika
savetovanja i druženje sa autorima, dobre saobraćajnice za pristup mestu iz velikih
101
gradova u Srbiji iz kojih dolazi većina domaćih učesnika i od aerodroma u Beogradu
preko koga dolaze strani učesnici, tradicija, jer su i savetovanja prethodnih godina
održavana na Paliću i bekstvo od uobičajenih mesta na kojima se održavaju skoro sva
pravnička savetovanja u Srbiji (Zlatibor, Kopaonik). Kao eho savetovanja održanih na
Paliću ostalo je divno druženje učesnika, posebno tokom završne svečane zajedničke
večere što je od Palića napravilo sinonim za savetovanja koje organizuje Udruženje.
Ipak, još jedan značajan razlog opredeljenja za Pallić, kao mesta održavanja naših sa-
vetovanja, ovde ne možemo da izostavimo. A to je da kada smo započeli organizaciju
naših savetovanja na Paliću 2001. godine glavni donator Udruženja i pokrovitelj sa-
vetovanja je bilo akcionarsko društvo za osiguranje i reosiguranje „DDOR Novi Sad.”
Njegovi rukovodioci, odnosno glavni direktori i kasnije vodeći izvršni direktori bili
su članovi Udruženja ili i članovi uprave Udruženja koji su imali puno razumevanje
značaja održavanja naših godišnjih savetovanja, pa su predložili Palić na kome ovo
društvo ima svoj rekreativno-obrazovni centar u kome su godinama obezbeđivali
smeštaj za članove uprave Udruženja i druženje sa autorima savetovanja. Zahvaljujući
njima Palić je postao i ostao nezaobilazno mesto održavanja naših godišnjih save-
tovanja. Ovde ću pomenuti neke ličnosti koje su se najviše zalagale oko održavanja
ili su podržavale organizovanje savetovanja na Paliću kao i veliko donatorstvo tim
povodom iz akcionarskog društva za osiguranje i reosiguranje „DDOR Novi Sad.”
To su Darko Botić, dr Dragan Mrkšić, Milan Džigurski, Đorđe Cvejić, Gojko Svitlica,
Stevan Lalošević i Đorđe Misirkić.
Ono što takođe treba istaći kada se razmatraju principi organizovanja naših go-
dišnjih savetovanja to je da smo uspeli da izbegnemo da prihvatimo jedan trend pri-
sutan na međunarodnim konferencijama koje se danas organizuju u okviru AIDA i
uopšte, na koji ovde želim posebno da se osvrnem. A to je da se autori prijavljenih
tema sa kojima učestvuju na savetovanju / konferenciji pojave sa svojim govorom po-
držanim Power point (PP) prezentacijom. Sadržinu takvih izlaganja učesnici redovno
kod velikog broja govornika ne upamte ili nedovoljno upamte i kada vode beleške,
ako je to uopšte moguće jer su očima usresređeni na prezentaciju teme, pa im kasnije
nedostaje pisana reč na koju mogu da se kasnije u miru vrate. Time se neosporno osi-
romašuje literatura i ne postiže dublji pristup govornika temi koju izlažu. Da bi to iz-
begli, brojnim autorima koji nam nude ovakvo svoje učešće na našim savetovanjima,
mi redovno kažemo da je u Srbiji literatura o evropskom pravu osiguranja siromašna
i da su jedini ozbiljniji prozor u taj svet u Srbiji pisani radovi koje nam ostavljaju au-
tori koji učestvuju na savetovanjima koje objavljujemo u zborniku radova istovetnog
naziva kao i što je generalna tema savetovanja, pored onih njihovih pisanih radova
koje objavljujemo u časopisu Revija. Onda oni prihvate naše razloge i napišu pisani
rad koji kasnije usmeno izlažu, opet praćen PP prezentacijom, a mi ga objavimo u
zborniku radova koje prati savetovanje.
GODIŠNJA SAVETOVANJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE OD 2006–2012...
102
Sledeći princip kojim smo se rukovodili prilikom organizacije naših savetovanja
jeste da smo od savetovanja 2009. godine ukinuli učešće autora na osnovu javnog
poziva (konkursa) za podnošenje radova i prešli na upućivanje poziva autorima na
ime. Ovim smo želeli da izbegnemo prijave autora čije bi radove kasnije, pošto ih na-
pišu, morali da odbijemo da uvrstimo u program savetovanja i objavimo u zborniku
radova. Tada smo se susreli sa jednim problemom, a to je da su nas pojedini pozvani
autori počeli obaveštavali da će u pisanje svoga referata uključiti određenog koautora,
a drugi, oni malo vaspitaniji, obaveštavali da bi rad pisali sa određenim koautorim
ukoliko se ja kao predsednik Udruženja koji sam ih pozivao sa tim slažem. Ovakav
pokušaj pozvanih autora da uključe koautore prisutan je kod autora iz Srbije i onih
autora koji dolaze iz zemalja u okruženju. Takve predloge smo u principu odbijali,
svesni činjenice da ovakvi predlozi pozvanih autora imaju uglavnom za cilj da pri-
ključivanjem koautora ovima obezbede učešće na međunarodnom savetovanju. Time
smo izbegli da mnogi nezasluženo preko savetovanja oslobođeni plaćanja kotizacije,
u organizaciji i na trošak Udruženja učestvuju na njemu i dobiju odgovarajući broj
naučnih bodova. Prihvatanje ovog principa uslovila je i opšte poznata pojava da po-
stoji veliki broj „autora” u Srbiji i u zemljama u okruženju koji se pojavljuju kao autori
na brojnim savetovanjima, po pravilu, sa koautorom koji napiše ceo rad a „autor”
koji je dobio poziv, i potom uključio koautora, fi ngira svoje koautorstvo i na taj način
neosnovano i nemoralno stiče reference.
Zbornici radova objavljivani su uvek ćiriličnim pismom, čime smo želeli da us-
postavimo ravnotežu u pismima koja se koriste u Srbiji budući da Reviju objavljuje-
mo latiničnim pismom.
Već sam pregled osnovnih obeležja koja su se ispoljila tokom ovih seda godina na
našim savetovanjima, ilustrovaće rečeno. To znači da se u ovom prikazu savetovanja
Udruženja nećemo baviti imenima svih autora koji su napisali referate za pojedina od
njih, temama o kojima su oni pisali za pojedina od njih i kvalitetom napisanog. Spisak
imena autora i tema kojima su se oni bavili u svojim pisanim radovima na svakom
od savetovanja trajno je objavljen i dostupan na sajtu Udruženja www.srbija-aida.org.
A ocenu kvaliteta svakog referata je zbog njihovog velikog broja nemoguće dati na
ovom mestu. Indirektno, njihov kvalitet je moguće utvrditi na osnovu poruka koje su
objavljene sa ovih savetovanja u Reviji (videti popis literature na kraju I dela ove pu-
blikacije), takođe istaknute na pomenutom sajtu. Autori onih referata čiji su stavovi
izraženi u njima našli su mestoa u objavljenim porukama sa ovih savetovanja, dali su
kvalitet i doprinos struci ili nauci, dok za ostale možemo reći da nisu zadovoljili krite-
rijume dobrog analitičkog kvaliteta. Od savetovanja organizovanog 2012. godine i na
tom području je učinjen zaokret tako što dogovorno recenzenti savetovanja katego-
rišu u zbornicima objavljene referate prema nivou naučnosti, odnosno stručnosti na
isti način kao što postupaju anonimni recenzenti prema radovima koji se objavljuju
u Reviji. Dobar kvalitet objavljenih radova u zbornicima radova sa savetovanje po-
Jovan SLAVNIĆ
103
slednjih četiri godine postiže se tako što se radovi koji ne mogu biti kategorisani kao
stručni analitički radovi odbijaju da prihvate od strane recenzenata savetovanja da ih
uvrste u program savetovanja, što je izazivalo revolt nekih domaćih autora skromnog
spisateljskog kavaliteta praćenog profesorskim zvanjima koja nose, a olako su steče-
na uglavnom na privatnim i nekim državnim fakultetima poznatim da se rukovode
niskim naučnim kriterijuma za izbor nastavnika i prihvatanja za odbranu napisanih
radova za odbranu kao doktorske disertacije.
2. POGLED NA POJEDINA OD SEDAM ODRŽANIH SAVETOVANJA
Sedmo savetovanje. Godine 2006. od 12–14. aprila, održano je sedmo godišnje
savetovanje Udruženja, na generalnu temu „Osiguranje u susret procesu pridruživanja
Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji.” Za ovo savetovanje pripremljeno je tridesetčetiri
referata svrstanih u sedam sekcija koje su se odvijale tokom savetovanja, objavljenih
u istomenom zborniku radova: I. Osiguranje lica (7), II. Osiguranje imovine (4), III.
Osiguranje u zemljama u okruženju (3), IV. Specifi čne teme povezane sa osiguranjem
(4), V. Ugovorno pravo osiguranja (4 referata), VI. Statusna pitanja sujekata tržišta
osiguranja (7) i VII. Opšta pitanja prava i privrede osiguranja (5).
Od tridesetčetiri autora samo tri autora su bila inostrani autori. Ni jedan autor
nije bio iz Crne Gore. Zbornik radova objavljen je na 426 strane, formata B4.
Izbor, receniju, redaktorstvo i uređivanje Zbornika i referata izvršili su prof. dr
Jovan Slavnić i prof. dr Predrag Šulejić.
Objašnjenje zašto se u generalnoj temi referata našlo ime Crne Gore, treba tražiti
u tome što je jedno vreme Udruženje delovalo kao zajedničko za Srbiju i Crnu Goru,
o čemu se više informacija može naći u prilogu u ovoj publikaciji pod naslovom: „Od
Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja i Saveza udruženja za pravo osiguranja
Jugoslavije do Udruženja za pravo osiguranja Srbije.”
Poruke sa ovog savetovanja objavljene su u Reviji, br. 1–2/2006.
U arhivi Udruženja ostale su fotografi je sa ovog savetovanja od kojih su neke
objavljne u br. 1–2/2006 časopisa Revija i fl ajer programa ovog savetovanja.
Osmo savetovanje. Ono je održano na generalnu temu „Usklađivanje osiguranja
Srbije sa sistemom osiguranja Evropske unije”, u dane 12. do 14. aprila 2007. godine.
Za njega su pripremljena i u zborniku radova objavljena dvadeset referata i dva sa-
opštenja, grupisana u pet sekcija: I. Opšta pitanja prava i privrede osiguranja (5), II.
Statusna pitanja subjekata tržišta osiguranja (2), III. Ugovorno pravo osiguranja (5),
IV. Osiguranje lica (4), V. Osiguranje auto-odgovornosti (4) i V. Saopštenja (2). Od
dvadeset referata, pet referata su napisali strani autori. Prvi put sa radom se na našim
godišnjim savetovanjima, na ovom pojavio profesor Joanis Rokas, predsedik AIDA
Grčke i profesor državnog univerziteta u Beču, dr Volfgang Rorbah, koji će kasnije
biti i ostati redovni autor na našim savetovanjima.
GODIŠNJA SAVETOVANJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE OD 2006–2012...
104
Zbornik radova je odštampan na 380 strana, formata B4 kao i svi ranije i kasnije
objavljeni zbornici.
Izbor, receniju, redaktorstvo i uređivanje Zbornika i referata izvršili su prof. dr
Jovan Slavnić, prof. dr Predrag Šulejić i docent dr Slobodan Jovanović.
U arhivi Udruženja ostale su fotografi je sa ovog savetovanja od kojih su neke
objavljne u br. 1–2/2007 časopisa Revija i fl ajer programa ovog savetovanja. U ovom
broju objavljene su i poruke sa ovog godišnjeg savetovanja.
Kao i na sedmom i na osmom savetovanju veliko donator je bilo akcinar-
sko društvo za osiguranje i reosiguranje „DDOR”, a pored njega je to bilo i ADO
„Kopaonik osiguranje.” Malih donatora sa iznosom od 500,00 evra i manje od 500,00
evra bilo je deset: AD za reosiguranje „Dunav Re”, Advokatska komora Beograd,
ADO „Delta Generali osiguranje”, ADO „Uniqa osiguranje” (prvi put kao donator,
iste godine kada je ušlo na tržište osiguranja Srbije), „Avus International – regulisanje
šteta”, DOO Beograd, ADO „Wiener osiguranje”, ADO „Sava osiguranje”, ADO „Du-
nav osiguranje”, ADO „Takovo osiguranje” i ADO „AMS osiguranje.”
Deveto savetovanje. Održano je 10–12. aprila 2008. godine na generalnu temu:
„Evropski put” prava osiguranja Srbije, posebno ugovora o osiguranju.” Napisano je
i u zborniku objavljeno dvadeset referata, od kojih su šest napisali inostrani autori.
Ovo je prvi zbornik u kome su referati objavljeni dvojezično. Na jeziku na kome je
autor napisao rad i u prevodu na srpski. Prvi put na ovom savetovanju se kao autor
javio profesor Peter Hauser, tada direktor odeljenja za reviziju koncerna „UNIQA
grupe” za Austriju, koji će se kasnije pokazati kao odani autor članaka koje Udruže-
nje objavljuje u svojim publikacijama. Referati su bili grupisani u tri sekcije: I. Opšta
pitanja prava i privrede osiguranja (8), II. Neživotna osiguanja (5) i III. Ugovor o
osiguranju (7).
Zbornik radova za ovo savetovanje je takođe objavljen dvojezično na 425 stra-
nici. Izbor, receniju, redaktorstvo i uređivanje Zbornika i referata izvršili su prof. dr
Jovan Slavnić, prof. dr Predrag Šulejić i prof. dr Jasna Pak.
Od ovog savetovanja započinje praksa da uvodno izlaganje na savetovanju o
aktuelnim pitanjima tržišta osiguranja Srbije daje gospodin Nebojša Divljan, tada
generalni direktor „Delta Generali osiguranja”, koji je istovremeno bio i predsednik
Upravnog odbora Udruženja osiguavača Srbije. Takođe, i praksa da se njegovo uvod-
no izlaganje objavljuje u nekom od brojeva Revije čije objavljivanje sledi po održava-
nju savetovanja.
Ono što je obeležilo ovo savetovanje jeste prvi organizovani dolazak studenata
Više poslovne škole iz Beograda na naša godišnja savetovanja.
U arhivi Udruženja ostale su fotografi je sa ovog savetovanja od kojih su neke
objavljene u br. 1–2/2008 časopisa Revija i fl ajer programa ovog savetovanja.
Poruke sa ovog savetovanja objavljene su u Reviji, br. 1–2/2008, kao i uvodno
izlaganje gospodina Nebojše Divljana dato na otvaranju savetovanja.
Jovan SLAVNIĆ
105
Veliki donator ovog savetovanja je pored ADOR „DDOR Novi Sad”, pri put
postalo ADR „Dunav Re.” Mali donatori su bili: ADO „Basler osiguranje” (prvi put
kao donator iste godine kada je ušlo na tržište Srbije), Advokatska komora Beograd,
ADO „Delta Generali osiguranje”, ADO „Credi agricole life”, Beograd (prvi put kao
donator godine kada je ušlo na tržište osiguranja Srbije), ADO „Wiener osiguranje”,
ADO „Sava osiguranje”, ADO „Takovo osiguranje” i „FJA – Fuehrender Anbieter von
Coft ware und Beratung Fuer den Versichernugs and Altersvorsorgemarkt”, tada lider
u oblasti soft vera i pružanja usluga u osiguanju i obezbeđenju sigurnosti i brige za
starost. Ovu donaciju je obezbedio profesor Volfgang Rorbah.
Deseto savetovanje. Održano je na genralnu temu „Integracija prava osiguranja
Srbije u evropski (EU) sistem osiguranja”, 24–26. aprila 2009. godine. Za ovo save-
tovanje pripremljeno je i u dvojezičnom zborniku radova objavljeno je devetnaest
referata, od čega sedam radova inostranih autora, ukupno na 419 strana. Izbor, re-
ceniju, redaktorstvo i uređivanje Zbornika i referata izvršili su prof. dr Jovan Slavić i
dr Slobodan Jovanović.
Referati su grupisani u četiri sekcije: I. Opšta pitanja privrede i prava osiguranja
(6), II. Osiguranje lica (2), III. Osiguranje neživotnih grana (6) i IV. Ugovor o osigu-
ranju (5).
Prvi put na našim godišnjim savetovanjima i kao autor u publikacijama Udruže-
nja, u zborniku radova sa ovog savetovanja objavljen je referat Mire Todorović Simeo-
nides, advokata iz Atine, koja će kasnije nastaviti da održava kontakte sa Udruženjem
i u svojstu autora piše radove koji su objavljeni u publikacijama Udruženja.
Poruke sa ovog savetovanja objavljene su u Reviji, br. 2/2009, u kom broju je
objavljeno i uvodno izlaganje koje je na savetovanju dao gospodin Nebojša Divljan na
temu „Aktuelna pitanja tržišta osiguranja u Srbiji, u svetlu svetske fi nansijske krize.”
U arhivi Udruženja ostale su fotografi je sa ovog savetovanja od kojih su neke
objavljne u br. 2/2009 časopisa Revija i fl ajer programa ovog savetovanja.
Veliki donator ovog savetovanja je bio pored ADOR „DDOR Novi Sad” i ADO
„Dunav osiguranje”(prvi put). Pored njih veliki donator je bio poznati izvođač
građevinskih radova SBS – Strabag bau holding service GMBH Geschaft sfuhrung /
zentralbereichsleitung iz Beča. Donaciju ove fi rme obezbedio je naš član, zaposlen u
fi rmi ćerci ovog holdinga u Beogradu, Novembar Stojanović. U male donatore prelazi
ADR „Dunav Re” zajedno sa još osam društava za osiguranje (ukupno devet): ADO
„Uniqa osiguranje”, ADO „Delta Generali osiguranje”, ADO „Wiener osiguranje”,
ADO „“Energoprojekt-Garanat”, ADO „Takovo osiguranje”, ADO „Merkur” (prvi
put nakon ulaska na tržište Srbije) i ADO „AMS osiguranje.”
Jedanaesto savetovanje. Ono je imalo za genralnu temu naslov „Evropske (EU)
reforme u pravu osiguranja Srbije.” Održano je 23–25. aprila 2010. godine. Za njega je
pripremljeno dvadesetjedan referat koji je objavljen u dvojezičnom zborniku radova
na 398 stranica. Izbor, recenziju, redaktorstvo i uređivanje Zbornika i referata izvršili
GODIŠNJA SAVETOVANJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE OD 2006–2012...
106
su, kao i zbornika radova namenjenog za deseto savetovanje, prof. dr Jovan Slavić i dr
Slobodan Jovanović. Prvi put se kao autor referata javlja prof. dr Pjerpaolo Marano,
danas profesor prava na Katoličkom univerzitetu Svetog Srca u Milanu i od broja
2/2012 Revije, zamenik glavnog urednika ovog našeg časopisa. Referati su svrstani
u četiri sekcije: I. Opšta pitanja prava i privrede osiguranja (7 referata), II. Ugovor
o osiguranju (6 referata), III. Osiguranje lica (3 referata) i IV. Osiguranje neživotnih
grana (5 referata).
Poruke sa ovog savetovanja objavljene su u Reviji, br. 2/2010, dok je uvodno
izlaganje koje je na savetovanju izložio gospodin Nebojša Divljan na temu „Aktuelni
trenutak i perspektive razvoja tržišta osiguranja u Srbiji”, objavljeno u broju 3/2010.
Na ovom savetovanju ponovo su uzeli učešća studenti sada Visoke poslovne ško-
le strukovnih studija iz Beograd.
U arhivi Udruženja ostale su fotografi je sa ovog savetovanja od kojih su neke
objavljne u br. 2/2010 časopisa Revija i fl ajer programa ovog savetovanja.
Veliki donator ovog savetovanja je bio ADO „Dunav osiguranje”, pored ADO
„Delta Generali osiguranja” (prvi put) i „Impulsberatung”-a iz Beča. Treba istaći da
je ovog inostranog donatora takođe obezbedio profesor Volfgang Rorbah. Mali do-
natori su bila ADO „Uniqa osiguranje”, ADR „Wiener Re”, ADR „Dunav Re”, ADO
„Energoprojekt-Garanat”, ADO „Takovo osiguranje”, ADO „Merkur” i ADO „AMS
osiguranje.”
Dvanaesto savetovanje. Održano je od 15. do 17. aprila 2011. godine na temu
„Promene u pravu osiguranja Srije u okviru evropskog (EU) razvoja prava osigu-
ranja.” Za savetovanje je napisano i u dvojezičnom zborniku radova, na 366 strana,
objavljeno je devetnaest referata. Od tog broja sedam referata je napisano od strane
autora iz šest zemalja (Austrije, Nemačke, Italije, Grčke, Hrvatske i Slovenije), a preo-
stale su napisali autori iz Srbije. Na ovom savetovanju prvi put se sa referatom pojav-
ljuje dr Loris Belanić, naučni saradnik na Pravnom fakutetu u Rijeci, koji će se sa svo-
jim radovima kasnije javljati kao autor u časopisu Revija i sa referatima na narednim
savetovanjima Udruženja. Jedna tema je na savetovanju predstavljena posredstvom
PP prezentacije od strane mr Tjerija Pelgrina iz „Everest Re” u Briselu. Teme koje
su na savetovanju izložene i referati na njih napisani grupisane su u četiri sekcije:
I. Opšta pitanja prava i privrede osiguranja (6), II. Osiguranje lica (3), III. Ugovor
o osiguranju (5) i IV: Osiguranje od odgovornosti (5). Izbor, receniju, redaktorstvo
i uređivanje Zbornika i referata izvršili su prof. dr Jovan Slavić i prof. dr Jasna Pak.
Poruke sa ovog savetovanja objavljene su u Reviji, br. 3/2011, dok je uvodno izla-
ganje koje je na savetovanju dao gospodin Predrag Bobera, tada generalni direktor
„Kopaonik-Triglav osiguranja”, na temu „Aktuelni trenutak i perspektive razvoja trži-
šta osiguranja u Srbiji u 2011. godini”, objavljeno u broju 2/2011. Do prestanak sarad-
nje Udruženja sa gospodinom Nebojšom Divljanom kao autorom uvodnog izlaganja
na našim godišnjim savetovanjima i uključivanje gospodina Bobere, a na sledećim
Jovan SLAVNIĆ
107
godišnjim savetovanjima i drugih ličnosti, došlo je, na njegov zahtev, zbog toga što je
gospodin Divljan napustio branšu osiguranja i osnovao svoju fi rmu u drugoj delat-
nosti koja mu je ostavila malo vremena da prati tokove kretanja tržišta osiguranja i
nove pojave koje se odigravaju u delatnosti osiguranja.
Na ovom savetovanju, po treći put, uzeli su učešće studenti Visoke poslovne škole
strukovnih studija iz Beograda.
U arhivi Udruženja ostale su fotografi je sa ovog savetovanja od kojih su neke
objavljene u br. 2/2011 časopisa Revija i audio snimak izlaganja autora referata.
Veliki donator ovog savetovanja su bili ADO „Dunav osiguranje” i ADO „Delta
Generali osiguranja.” Bilo je osam malih donatora iz reda naših društava za osigu-
ranje: AD „Uniqa osiguranje”, ADR „Wiener Re”, ADO „Energoprojekt-Garanat”,
ADR „Dunav Re”, ADO „Takovo osiguranje”, ADO „Merkur”, ADO „AMS osigura-
nje” i ADO „Triglav-Kopaonik”. Pored njih i ovo savetovanje podržao jedan inostrani
donator: „Collegialitaet Versicherung auf gegenseitigket” iz Beča. Ovog inostranog
donatora je opet obezbedio profesor Volfgang Rorbah.
Trinaesto savetovanje. Kao i na prethodno održanim savetovanjima u ovom raz-
dovlju, generalna tema ovog savetovanja upućuje da je i ono bilo posvećeno temama
koje se odnose na harmonizaciju prava osiguranja Srbije sa pravom osiugranja EU:
„Izazovi usklađivanja prava osiguranja Srbije sa evropskim (EU) pravom osiguranja.”
Održano je od 20–22. aprila 2012.
Za savetovanje je pripremljeno i u dvojezičnom zborniku radova, obima 328
strana, objavljeno je devetnaest referata. Od toga bilo je napisano od devet referata od
strane inostranih autora iz pet različitih država. Na savetovanju je posebno zapažen
referat profesora dr Pitera Kočenburgera sa Pravnog fakuteta u Konektikatu, SAD,
koji se na našim saveotvanjima pojavio prvi put, ali ne kao do tada nepoznat autor, s
obzirom da je pre ovog savetovanja objavio članak u Reviji.
Izbor, receniju, redaktorstvo i uređivanje zbornika radova i referata izvršili su
prof. dr Jovan Slavić i prof. dr Slobodan Jovanović.
Poruke sa ovog savetovanja objavljene su u Reviji, br. 3/2012.
Uvodna izlaganja na ovom savetovanju dali su Vladan Manić, generalni sekretar
Udruženja osiguravača Srbije na temu „Pogled na trćište osiguranja autoodgovorno-
sti Srbije u 2011. i izledi u 2012. godini” i Branko Krstonošić, predsednik Upravnog
odbora „Wiener Stadtische osiguranja”, Beograd, na temu „Osiguranje života kao mo-
gući pokretač privrednog razvoja Srbije.” Oni, nažalost, posle održanog savetovanja
nisu izlaganja dostavili u pisanom tekstu radi objavljivanja u Reviji.
U arhivi Udruženja ostale su fotografi je sa ovog savetovanja. Flajer, kao ni na
dvanaestom savetovanju, nije posebno štampan zbog štednje. Ali je zato, kao i sa pret-
hodno održanog savetovanju, na audio snimku sačuvana su izlaganja autora referata.
Veliki donator trinaestog savetovanja su bili ADO „Dunav osiguranje” i ADO
„Delta Generali osiguranja.” Bilo je pet malih donatora isključivo iz reda domaćih
GODIŠNJA SAVETOVANJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE OD 2006–2012...
108
društava za osiguranje: ADO „Uniqa osiguranje”, ADO „Wiener Stadtische”, ADO
„Takovo osiguranje”, ADO „AMS osiguranje” i ADO „Triglav.”
U Beogradu, 22. decembra 2012.
Jovan SLAVNIĆ
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
JUBILEJ GODIŠNJIH SAVETOVANJA UDRUŽENJA
ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE*1
Osvrt na desetu godišnjicu održavanja
Poštovane koleginice i kolege, uvaženi gosti, dame i gospodo,
Zadovoljstvo mi je i prijatna dužnost da otvorim X godišnje Savetovanje Udru-
ženja za pravo osiguranja Srbije pod nazivom „Integracija (prava) osiguranja Srbije u
evropski (EU) sistem osiguranja.”
Ovaj jubilej mi daje pravo, ali i ustanovljava dužnost, da se u najkraćim crtama
osvrnem na najvažnija dostignuća ostvarena na ovim našim savetovanjima, a to zna-
či da istaknem neke najznačajnije uspehe koje je Udruženje ostvarilo u ovoj etapi
svoje istorije. Istorija Udruženja je počela sa osnivanjem Saveza udruženja za pravo
osiguranja Jugoslavije 1962. godine i kasnije pravnim sledbeništvom ove pravničke
strukovne organizacije, koje je Udruženje dobilo od Association Internationale du
Droit des Assurances (AIDA), nama matične međunarodne organizacije za pravo osi-
guranja u kojoj smo njena nacionalna sekcija – AIDA Serbia.
Povodom ovog jubileja moram da se ukratko osvrnem i na naša glavna htenja i
prepreke koje stoje pred njima i na izlglede za njihovo ostvarenje. Oni su u korelaciji
sa našim uspesima, kojima i dalje težimo.
Udruženje je odabirom tema za svoja godišnja savetovanja i, u okviru njih, iz-
borom ponuđenih autorskih referata, zatim, tokom osam godina publikovanja časo-
pisa Revije, u čijim brojevima se prilozima autora često nastavljaju diskusije na teme
odabrane za godišnja savetovanja, na seminarima i drugim skupovima koje orga-
nizuje, uložilo veliki napor da svest o evoluciji evropskog prava osiguranja i sa njim
povezanih oblasti mora brzo da se prihvati u Srbiji i ona materijalizuje izmenom
postojećih i donošenjem novih propisa. Na stvaranju ove svesti Udruženje je radilo
još pre nego što se region i Srbija okrenula ka Evropskoj uniji. To je istovremeno bila i
obaveza Udruženja prema AIDA, koja je jedna od važnih pokretača međunarodnih,
evropskih i svetskih, harmonizacija propisa i kodifi kacija odnosa u oblasti osiguranja.
Uloga Udruženja u ovom procesu će biti podstaknuta operacionalizacijom inicijativa
u EU za novom pooštrenom regulativom u fi nansijskom sektoru, kao posledicom
svetske fi nansijske krize.
* Ovaj tekst je objavljen u Reviji za pravo osiguranja, br. 2/2009, str. 89–90.
110
Priprema srpskog osiguravajućeg zakonodavstva i onog koje je od interesa za
osiguranje, koje bi bilo usklađeno sa EU pravom, pretpostavlja sistemski rad na pre-
vođenju direktiva i drugih propisa EU u ovoj i sa njom neposredno povezanih oblasti.
Udruženje je sa tim poslom započelo već sa objavljivanjem prvog broja Revije 2002.
godine. Do sada je prevedena dvadeset jedna direktiva, a u pripremi je prevod svih
ostalih sa spiska na internet stranici Komisije EU.
Šta je na području prevođenja propisa EU do sada uradila država Srbija osim što
je usvojila još 2004. godine, u vreme državne zajednice SCG, projekat „Prevođenje i
pravnojezička redakcija pravnih tekovina EU”? Prevedeno je, prema informaciji koju
je objavila Politika, 2.170 stranica od, u projektu predviđenih, oko 120.000. Dakle,
Srbija je na samom početku tog posla što je predstavlja da je neusredsređena na njega
i površna. Otuda, ne čudi insitiranje predsednika Spoljnopolitičkog odbora Skupštine
Srbije, prilikom njegove nedavne posete Zagrebu, na značaju koje bi imalo ustupanje
Srbiji hrvatskih prevoda dokumenata važnih za evropske integracije i izjava hrvat-
skog ministra inostranih poslova, uoči posete od pre dve nedelje hrvatskog premijera
Sanadera Beogradu, da je Hrvatska spremna da Srbiji pokloni nekoliko stotina pro-
pisa EU, koje je ona prevela na hrvatski jezik za sopstvene potrebe koji su ovu zemlju
koštali oko milion evra. To, da naše Udruženje ovaj državni posao radi bez naknade
i podrške, uglavnom, nije poznato odgovornima u našim regulatornim telima, a ako
im i dođu u ruke brojevi Revije u kojima mogu da vide ove prevode, oni ne nailaze,
prema reagovanjima koje dobijamo, na njihovo interesovanje. Za očekivati je da će
sve što smo preveli država platiti ljudima van struke ili prevodiocima koji slabo po-
znaju struku osiguranja da se ponovo prevede tekst direktiva.
Treba primetiti da iako je regulatorna reforma u Srbiji prioritet da je još nepo-
znato koliko zakona i drugih propisa treba izmeniti ili ukinuti. Ako je verovati izja-
vama ministara medijima, to će biti poznato decembra ove godine, kada Vladino telo
u projektu pod nazivom „Sveobuhvatne reforme propisa” ne sprovede analizu 7.000
raznih propisa (od čega je oko 3.000 propisa koji neposredno utiču na privredu) i ne
učini preporuke za njihovu promenu ili ukidanje.
Dakle, projekat „Sveobuhvatne reforme propisa” i projekat „Prevođenje i prav-
no-jezička redakcija pravnih tekovina EU” kasne, umesto da su u taj proces uključene
sve profesionalne i strukovne organizacije u Srbiji, koje bi to, svaka u svom domenu,
uradile brže, kvalitetnije i jeft inije. Naše Udruženje je projetku „Sveobuhvatne refor-
me propisa” spremno da za područje osiguranja učini odgovarajuće predloge jer se na
taj posao usredsredilo u paketu sa predlaganjem konkretnih rešenja za usklađivanje
našeg sistema osiguranja sa EU sistemom i prevođenjem propisa EU koji regulišu ta
rešenja. Malo je verovatno da će projektu „Sveobuhvatne reforme propisa” Udruženje
dati svoj doprinos zbog odsustva saradnje vladinog tela koje ga priprema sa strukov-
nim organizacijama.
Jovan SLAVNIĆ
111
Brze regulatorne reforme srpskog osiguranja prema standardima EU nema bez
uspostavljanja bliske saradnje sa ekspertima i strukovnim i profesionalnim organi-
zacijama u EU i u državama članicama To je upravo ono što Brisel želi da vidi u svim
oblastima, a posebno da se radi bržih zakonodavnih reformi uspostavljaju jake veze
između eksperata i institucija susednih zemalja. Nama u Udruženju, s obzirom da
se bavimo i naukom osiguranja, to nije nikada predstavljalo novost, pa su zato naša
savetovanja popirmala, iz godine u godinu, sve izrazitiji međunarodni karakter. Na
ovom savetovanju mi već imamo 30% referenata iz država članica EU, a u redakcio-
nom odboru Revije 30% članova iz ovih zemalja.
Za doprinos koji je međunarodnim povezivanjem eksperata u osiguranju u cilju
unapređenja struke osiguranja, dalo Udruženje, dobili smo priznanja, ali ne u zemlji.
Priznanje se ogleda u tome da iz broja u broj Revije imamo za autore sve veći broj stra-
nih eksperata. Posebno se ponosimo i što je Udruženje prošle godine dobilo mesto
u upravljačkom Komitetu AIDA Europe. Na to mesto smo delegirali dr Slobodana
Jovanovića iz „DDOR Novi Sad.” Poverenje koje smo, na ovaj način, poklonili Slobo-
danu Jovanoviću, u korelaciji je sa realizacijom međunarodnih ciljeva Udruženja u
narednom periodu, u čemu on može značajno da participira kroz saradnju sa eksper-
tima iz Komiteta i nacionalnih sekcija AIDA Europe.
Udruženje ima šta da predstavi i na Formumu za građansko pravo zemalja jugo-
istočne Evrope, koji se osniva 27. aprila u Kotoru na inicijativu Nemačke organizacije
za tehničku saradnju (GTZ). Forum će na regionalnim konferencijama donosiocima
političkih odluka ovih zemalja, pravničkoj stručnoj javnosti i međunarodnoj zajed-
nici podnositi izveštaje o dosadašnjim reformama u oblasti građanskog i privrednog
prava i predlagati tematska područja za produbljivanje saradnje uključenih zemalja i
dalje naučne analize u ovim pravnim oblastima. Udruženje je već predložilo sveobu-
hvatnu reformu ugovora o kopnenom osiguranju u Srbiji i na tom području je dalo i
daje sve više priloga sa kojima može da istupi na ovom forumu. Izvestan broj priloga
iz ove oblasti pripremljeno je, kao što ste videli, i za ovo savetovanje.
U temeljnoj regulatornoj reformi osiguranja ključnu ulogu moraju da imaju naša
društva za osiguranje i njihova interesna strukovna udruženja, posebno Udruženje
osiguravača Srbije. Zajedno sa Udruženjem za pravo osiguranja Srbije, društva za
osiguranje mogu za ovu reformu da daju kompetentnije predloge od naših regula-
tornih tela. Udruženje ima da zahvali na svojim uspesima izvesnom broju društava
za osiguranje, koja u ovom procesu mogu najviše da pruže i koja su kao pravna lica
članovi našeg Udruženja, kao i određenom broju pojedinaca iz tih društava, takođe
članovima našeg Udruženja, jer su nas na kraći ili duži rok, obimnije ili skromnije,
fi nansijski pomagali i podržavali nas. Kao mali izraz zahvalnosti za njihovu benevo-
lentnost nakon ovog mog izlaganja, na čijem sam kraju, dodeliću im u ime Udruženja
i formalna priznanja.
JUBILEJ GODIŠNJIH SAVETOVANJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
112
Šta Udruženje ima na spisku svojih htenja? Prvo, da dalje proširuje međunarod-
nu saradnju sa srodnim institucijama i ekspertima iz zemalja u okruženju, upravo, na
nivou koje sada ima sa onima iz Grčke, Austrije i Slovenije. Proširenje saradnje pret-
postavlja uključenje većeg broja članova Udruženja iz društava za osiguranje u Radne
grupe AIDA, na primer, u grupu za reosiguranje, distribuciju proizvoda osiguranja,
osiguranje građansko-pravne odgovornosti i drugo. Ovim bi se proširio prostor za
međunarodno povezivanje naših društava, iz kojih naše Udruženje delegira članove
u ove Radne grupe, sa inostranim društvima za osiguranje i međunarodnim osigura-
vajućim institucijama. Jasno je da ovaj cilj Udruženje može da ostvari samo ukoliko
društva za osiguranje budu spremna da fi nansiraju rad svojih zaposlenih ili sarad-
nika u ovim međunarodnim radnim telima. U ovom momentu nekoliko društava
za osiguranje to mogu da obezbede: „Dunav osiguranje”, „DDOR Novi Sad”, „Delta
Generali osiguranje” i „Dunav Re.”
Drugi cilj kome težimo je da Udruženje postane član organizacije Presse Inter-
nationale des Assurances, zbog, u njoj ustanovljene obavezne razmene časopisa koji
su članovi ove asocijacije. Ova organizacija ima dvadeset sedam časopisa iz oblasti
osiguranja iz Evrope i sveta. Između ostalog, naš cilj je da Udruženje za tri godine
postane referentno mesto za istraživanje osiguranja. Za ovo će nam biti potreban
prostor za smeštaj publikacija i bibliotekar. I konačno, cilj nam je da kroz skrining,
preko nadležne ekspertske organizacije CEON i matičnog naučnog odbora koji delu-
je u sastavu Ministarstva za nauku, Revija bude uvrštena u porodicu naučnih časopisa
Srbije.
Prepreke za ostvarivanje ovih ciljeva su notorne. Potrebno je obezbediti veća
sredstva za rad i aktivnosti Udruženja u uslovima fi nansijske krize i kada, ne tako
mali broj naših društava za osiguranje na to nije spreman, nekada i zbog toga (to važi
za neka društva koja su deo inostranih holdinga) što potcenjuju ulogu i mogućnosti
intstitucija koje su formirane u Srbiji. Takođe, društva za osiguranje treba da daju
veću podršku mlađim zaposlenima i saradnicima koji su članovi Udruženja za pra-
vo osiguranja Srbije i omoguće im da značajnije participiraju u svim oblicima rada
Udruženja. Ako Udruženje to postigne uz pomoć i zajedno sa društvima za osigu-
ranje i Udruženjem osiguravača Srbije, izgledi za ostvarenje istaknutih najvažnijih
ciljeva Udruženja su sasvim izvesni. Na ovaj način naša društva će pomoći i preko
potrebnom podmlađivanju uprave Udruženja za pravo osiguranja Srbije.
Vama koji učestvujete u ovoj desetoj godini života naših naučnih i stručnih go-
dišnjih savetovanja, želim srdačnu dobrodošlicu, prijatan i uspešan rad i boravak na
Paliću i radosno prijateljsko druženje.
Hvala na pažnji!
Jovan SLAVNIĆ
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
AKTIVNOSTI NA STATUSNIM I ORGANIZACIONIM PROMENAMA, PROMENAMA U SASTAVU ORGANA I
STICANJU FINANSIJSKE SAMOSTALNOSTI UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE U PERIODU OD
APRILA 2005. DO DECEMBRA 2012. GODINE
Aprila 2005, kada je pisac ovih redova izabran na funkciju predsednika Udruže-
nja za pravo osiguranja Srbije (Udruženje), Udruženje je odvijalo svoju aktivnost u
pravnoj formi „udruženja građana” na koje se primenjivao republički Zakon o druš-
tvenim organizacijama i udruženjima građana (Službeni glasnik SRS, br. 24/82, 39/83,
17/84, 50/84, 45/85 i 12/89 i Službeni glasnik RS, br. 53/93, 67/93 i 48/94) i savezni
Zakon o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke orga-
nizacije koje se osnivaju za teritoriju Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije
(Službeni list SFRJ, broj 42/90 i Službeni list SRJ, br. 24/94, 28/96 i 73/2000). To je bio
i dalje period, kao i u vreme delovanja Udruženja u okviru Jugoslovenskog udruženja
za pravo osiguranja i Saveza udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije koji su delovali
kao društvene organizacije, kada su se svi oblici udruženja koje su osnivali građani
mogli osnivati isključivo radi ostvarivanja onih ciljeva koji su pomenutim zakonima
bili propisani da se za njihovo sprovođenje mogu formirati ove pravne forme udru-
živanja od strane građana, ono smatralo organizacijom koju osnivači, i kasnije novo-
primljeni članovi, osnovati radi istpunjavanja svojih strogo privatnih ciljeva. Otuda
je u nazivu pravne forme u kojoj je Udruženje u to vreme delovalo stajala reč-sufi ks
(udruženje) „građana.” Ta reč je, dakle, odražavala svojstvo osnivača Udruženja kao
organizacije i privatne zakonom propisane interese radi kojih su osnivači (građani)
jedino mogli osnovati organizaciju u pravnoj formi udruženja građana.1
Donošenjem 8. juna 2009. godine Zakona o udruženjima (Službeni glasnik RS,
br. 51/2009), kao lex specialis za ovu pravnu formu organizacije fi zičkih, ali sada,
za razliku od napred pomenutih zakona, i pravnih lica, Udruženje je imalo rok od
osamnaest meseci, računajući od dana primene ovog zakona, da uskladi svoj statut
i druga opšta akta, odnosno da svoj rad uskladi sa donetim novim Statutom prema
1 Bliže o Jugoslovenskom udruženju za pravo osiguranja, Savezu udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije, Udruženju za pravo osiguranja Socijalističke Republike Srbije, Udruženju za pravo osigurarnja Jugoslavije, Udruženju za pravo osiguranja Srbije i Crne Gore, kao pravnim prethodnicima Udruženja za pravo osiguranja Srbije, videti u prilog u ovoj publikaciji pod naslovom: „Od Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja i Saveza udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije do Udruženja za pravo osiguranja Srbije”, koji su napisali ovaj autor i profesor Predrag Šulejić.
114
pravnom položaju koji je bio utvrđen u novom Zakonu o udruženjima. I to je učinje-
no, umesto izmena i dopuna, usvajanjem novog statuta već na prvoj sedici redovne
Skupštine Udruženja održane nakon usvajanja pomenutog zakona, tj. 23. aprila 2010.
Sam postupak usklađivanja rada Udruženja sa novim pravnim položajem koja su
dobila udruženja prema ovom novom zakonu opisan je u sledećem prilogu u ovoj
publikaciji, zbog čega se sa pitanjima s njim u vezi ovde nećemo više zadržavati. Ono
na čemu ćemo se još samo zadržati jeste da istaknemo da je Udruženje nastavilo,
pošto je usaglašavanje sprovedeno, da i dalje dela kao dobrovoljna neprofi tna organi-
zacija, ali sada ne više kao u prethodnom periodu zasnovana na slobodi udruživanja
samo više fi zičkih lica, odnosno građana već i pravnih lica radi ostvarivanja u Statutu
bliže predviđenih ciljeva na polju nauke prava osiguranja, koji su sada spomenutim
zakonom (o udruženjima) dobili karakter zajedničkog ili opšteg cilja i interesa osni-
vača i članova. Uz mogućnost koja je predviđena tek ovim zakonom da osnivači i
članovi Udruženja mogu biti, odnosno postati društva za osiguranje i pravom, koje je
Udruženju dato Zakonom o udruženjima da ono može da obavlja statutom predvi-
đene privredne delatnosti manjeg obima koje su u funkciji ostvarivenja svojih ciljeva
na polju nauke prava osiguranja, Udruženje je posredstvom članarine koju plaćaju
društva za osiguranje i koju je od stupanja na snagu ovog zakona Udruženje legal-
no moglo da od njih naplaćuje i drugih njihovih davanja u vidu fi nansijske pomoći
Udruženju i prihodima od izdavačke delatnosti, došlo u poziciju da može da bude
fi nansijski manje-više samostalno, što je činilo pretpostavku za njegov nezavistan
stručni i naučni rad.
Ono što je bilo posebno važno obezbediti da bi se rad Udruženja uspešno od-
vijato je izvesnost i efi kasnost u ostvarivanju prihoda potrebnih za rad Udruženja
prema u prethodnom pasusu navedenim osnovama od društava za osiguranje. Zato
se morao napustiti nasleđeni ad hoc model „priliva” sredstava za određenu namenu,
koji je praktično značio da tokom priprema za objavljivanje određenog broja Revije,
predsednik, ređe sekretar Udruženja, ličnim kontaktom, telefonom ili elektronskom
porukom upućuje molbu ili dostavlja predlog ugovora o donaciji generalnim direk-
torima, predsedniku Upravnog ili Izvršnog odbora određenih društava da sa odre-
đenim iznosima pomognu objavljivanje pojedinog broja Revije koji je u pripremi ili
organizaciju godišnjeg savetovanja Udruženja, odnosno nekog stručnog i naučnog
skupa koji se povremeno namerava organizovati ili neke publikacije koja se povre-
meo objavljuje. I preći na model zaključivanja na trajnoj osnovi ili kontinuiranoj
osnovi iz godine u godinu zaključivanja sa određenim društvima memoranduma
o saradnji i razumevanju u kojima bi društva unapred prihvatila da sa određenim
iznosima pomognu objavljivanje svakog ili određenog broja Revije koji se objavljuje
tokom godine, da sa unapred u memoradumu predviđenim iznosom pomognu or-
ganizaciju godišnjeg savetovanja Udruženja, na ovo savetovanje upute određeni broj
učesnika i pretplate se na određeni broj primeraka Revije. A takođe, da prihvate član-
Jovan SLAVNIĆ
115
stvo u Udruženju i plaćanje fi ksne godišnje članarine. Za uzvrat Udruženje bi takvim
društvima obezbedilo da učestvuju u upravljanju Udruženjem preko članova Uprav-
nog ili Nadzornog odbora koje bi Skupština Udruženja izabrala iz sastava saradnika
ovih društava, obezbedilo učešće i rukovođenje radnim grupama koje se formiraju
u Udruženju, članstvo u radnim grupama AIDA, učešće na konferencijama AIDA
Europe i kongresima svetske AIDA u svojstvu govornika ili izvestioca po određenim
temama. Prvi takav memorandum, na trajnoj osnovi, zaključen je 27. jula 2009. go-
dine sa „Delta Generali osiguranjem”, koji se do danas primenjuje u neizmenjenom
obimu u kome je ovo društvo, na veliko zadovoljstvo Udruženja, privatilo sve vidove
fi nansijske pomoći Udruženju – od članstva u Udruženju do značajne pomoći Udru-
ženju prilikom objavljivanja svakog broja Revije, organizovanja godišnjih savetovanja
i učešća na njima sa plaćenom kotizacijom za određeni broj učesnika iz društva i
pretplate na određeni broj primeraka Revije. Na istovetnim osnovama memorandum
je zaključen i sa „Kompanijom Dunav osiguranje” 16. 12. 2009. Po značaju za stabil-
nost priliva sredstava u vreme dok pišemo ovaj osvrt dolazi memorandum zaključen
sa društvom za osiguranje „Kopaonik–Triglav”, sada „Triglav”, koje je na istovetnim
osnovama, ali sa manjim iznosima pomoći, zaključen kao i sa društvom za osigura-
nje „Delta Generali osiguranje” i „Kompanijom Dunav osiguranje.” Ovo društvo je
memorandumom zaključenim 17. 1. 2011. prihvatilo trajno članstvo u Udruženju,
a iznose pomoći po broju objavljene Revije i po organizovanom godišnjem saveto-
vanju ugovara godišnjim aneksima ugovora sa Udruženjem. Na trajnoj osnovi i sa
istovetnim oblicima pomoći kao i sa društvom „Delta Generali osiguranjem” i „Kom-
panijom Dunav osiguranje”, Udruženje je memorandum zaključilo i sa „Takovom osi-
guranje” 5. 10. 2009. i „Društvom za reosiguranje Dunav Re” 4. 12. 2009. Početkom
2012. ovi memorandumi su jednostrano raskinuti od strane ovih društva i sveli su
se samo na njihovo članstvo i plaćanje članarine Udruženju i prihvatanjem, kada je
reč o „Takovo osiguranju”, da posebno zaključenim ugovorom o donaciji pomogne
objavljivanje po nekog broja Revije ili organizovanje godišnjeg savetovanja Udruže-
nja. Jednostrani raskid opravdan je fi nansijskom krizom i potrebom za štednjom po
svim osnovama! Pozivajući se na ove razloge sa Udruženjem je memorandum, takođe
početkom 2012. raskinulo društvo za osiguranje Merkur (memorandum je zaključen
7. 10. 2009.) svodeći ga na članstvo i pretplatu na jedan broj Revije, a u celini, što
uključuje i članstvo i pretplatu na jedan primerak Revije, sa društvom „Energopro-
jekt–Garant” (zaključenim 11. 8. 2010.) U pogledu memoranduma zaključenog sa
društvima „Dunav Re” i „Energoprojekt–Garant” karakteristično je da je do njihovih
raskida došlo sa promenom generalnih direktora tih društava.
Udruženje je imalo zaključen memorandum i sa društvom „Wiener Re” 30. 11.
2009. koji je istekom roka na koji je bio zaključen (31. 12. 2010.) raskinut. Sa druš-
tvom „Wiener Stadtische osiguranjem”, memorandum je zaključen za 2011. i 2012.
godinu.
AKTIVNOSTI NA STATUSNIM I ORGANIZACIONIM PROMENAMA, PROMENAMA...
116
Svim društvima sa kojima je memorandum bio zaključen na određeno vreme i
„Takovo osiguranju”, predložio sam produženje ugovora, odnosno Takovu osiguranja
izmenu ugovora sa ograničenim iznosima fi nansijske pomoći za napred navedene
namene.
Suočen sa raskidom četiri memoranduma i znatnim padom prihoda od njih,
Upravni odbor Udruženja je početkom 2012. godine doneo odluku da se autorima
ne plaćaju honorari za napisane i objavljene članke u Reviji i recenziju članaka, da se
rad zamenika glavnog urednika više ne honoriše, da se zamrzne visina honorara re-
cenzetima i urednicima godišnjih savetovanja i učine druge uštede. Autorski honorar
je ostao još za glavnog urednika u paušalnom iznosu po objavljenom broju Revije i za
prevodioce i priređivače tekstova za objavljivanje koje je prethodno trebalo prevesti
i prirediti za objavljivanje, kao i honorar u vidu mesečnog paušala za sve aktivnosti
predsednika Udruženja. I svetska AIDA kojoj sve članice – nacionalne sekcije plaćaju
članarinu u iznosu od 820 evra godišnje, izrazila je razumevanje za teškoće Udru-
ženja u obezbeđenju fi nansijskih sredstava u 2012. godini od donacija društava za
osiguranje i zato je prihvatila molbu Udruženja da za 2012. godinu Udruženju smanji
članarinu za ½. Da li će sve ove uštede biti dovoljne da se rad Udruženja u 2013. go-
dini normalno odvija iz redovnog godišnjeg priliva sredstava od donacija društava
za osiguranje, odgovor će biti moguće dati kada o navedenom predlogu ovog autora
pomenutim društvima odluku donesu njihovi generalni direktori, odnosno Upravni
ili Nadzorni odbori, što se može očekivati da bude sredinom februara ove godine
(2013.) kada će ova publikacija već biti objavljena. Redovni godišnji priliv sredsta-
va Udruženju zavisi i od toga da li će društva za osiguranje i drugi subjekti u 2013.
godini obnoviti pretplatu na Reviju bar u obimu pretplate na nivou 2012. godine. A
takođe i od toga da li će pojedina društva kao što su „Basler osiguranje”, koje se samo
na to obavezalo zaključenim memoradumom od 22. 11. 2011. godine, da uplati čla-
narinu za 2013. i da li će to učiniti „AMS osiguranje” koje nije prihvatilo da zaključi
memorandum, ali je redovno prihatilo da članarinu plati po godišnjim ispostavljenim
fakturama i donira godišnja savetovanja Udruženja na osnovu posebno zaključenih
ugovora o donaciji. Odgovor na ova pitanja, čitaoci će moći naći u izveštaju o radu i
fi nansijskom izveštaju koje će ovaj autor podneti Skupštini Udruženja na prvoj na-
rednoj redovnoj, ovog puta, izbornoj sednici (19. 4. 2013.) ili na sajtu Udruženja na
kome se ovi izveštaji objavljuju, u skladu sa načelom javnosti rada Udruženja.
U periodu rada Udruženja koji razmatramo u ovom prilogu formirane su četiri
radne grupe Udruženja: za osiguranje motornih vozila, osiguranje lica, osiguranje
imovine i reosiguranje. Većih efekata u njihovom radu nije bilo, osim što je radna
grupa za reosiguranje svoju aktivnost ispoljila kroz odgovore na odgovarajuće upit-
nika Radne grupe AIDA za reosiguranje i radna grupa za osiguranje motornih vozila
organizovala dva stručna skupa na kojima se razmatrao nacrt, odnosno usvojeni Za-
kon o obaveznom osiguranju u saobraćaju i prva iskustva u njegovoj primeni. Ispolji-
Jovan SLAVNIĆ
117
la se potpuna indolentnost rukovodilaca radnih grupa za osiguranje lica i za osigura-
nje imovine, koji osim interesa da budu rukovodioci ovih radnih grupa nisu ispoljili
bilo kakav interes da oživotvore rad radnih grupa za čije su rukovodioce imenovani.
Ali ako nije došlo do većih unutrašnjih organizacionih promena u Udruženju,
došlo je do značajnih promena u broju i sastavu Upravnog i Nadzornog odbora
Udruženja. Do tih promena je došlo iz dva osnovna razloga. Jedan se tiče povećanja
broja članova ovih organa kako bi se u njima našlo mesto za saradnike iz društava za
osiguranje koja najviše fi nansijski pomažu rad Udruženja. Drugi se odnosi na izmene
u sastavu organa, do kojih je došlo uglavnom zbog toga da bi se neaktivni članovi
ovih organa zamenili onima za koje je bilo očekivati da će biti aktivni u radu ovih
organa i tako doprineti unapređenju rada Udruženja.
U ovom periodu Upravni odbor je započeo sa radom konstituisanjem na prvoj
sednici UO u novom sastavu održanoj 25. 5. 2005. godine prema odluci o izboru
izvršenom na redovnoj sednici Skupštine održanoj 15. 4. 2005. godine, u sastavu
od 11 članova: Jovan Slavnić, u svojstvu novoizabranog predsednika Udruženja i po
položaju predsednika UO, Predrag Šulejić, Jasna Pak, Katarina Ivančević, Dragiša
Kecojević, Dragan Mrkšić, Slobodan Jovanović, Svetlana Dragaš, Bojan Maričić, Sve-
tlana Jocović i Dobrila Odalović (jedini član iz Republike Crne Gore koji je to ostao
dok se Republika CG nije izvdvojila iz sastava SR Jugoslavije). Zatim slede sledeće
izmene u sastavu na osnovu odluka redovne Skupštine Udruženja, kojima se menjao
Statut Udruženja da bi se uvećao broj članova ili su odlukama Skupštine razrešavani
i na mesto razrešenih izabrani drugi članovi tako da je UO na poslednjoj 36. sednici,
u mandatu pisca ovih redova kao predsednika Udruženja, održanoj 27. septembra
2012. godine, imao sledeći sastav od dvanaest članova: Jovan Slavnić, Predrag Šu-
lejić, Slobodan Jovanović i Dragan Mrkšić, kao potpredsednici, Katarina Ivančević,
Jasna Pak, Lola Stamenković, Jasmina Labudović Stanković, Rade Badža, Aleksa Ve-
ljić, Dragiša Kecojević i Ljiljana Stojković. U ovom sastavu UO je sedam članova iz
reda nastavnika fakulteta, aktivnih ili penzionisanih (Jovan Slavnić, Predrag Šulejić,
Dragan Mrkšić, Slobodan Jovanović, Jasmina Labudović Stanković, Jasna Pak i Ka-
tarina Ivančević), dok su dva člana iz društava za osiguranje (Rade Badža i Aleksa
Veljić), jedan član iz banke (Lola Stamenković) i dva člana iz reda advokature, koji su
u najskorije vreme prešli u ovu profesiju iz društava za osiguranje (Dragiša Kecoje-
vić i Ljiljana Stojković). Prilikom izbora u sastav UO, pisac ovih redova se trudio da
Skupštini predloži članstvo u UO kojim će se postići uravnoteženost sastava u smislu
da iz društava za osiguranje bude bar polovina članova. I to iz reda društava koje su
najznačajniji donatori Udruženja. Do poremećaja ovog odnosa došlo je i zato što su
u najskorije prošlo vreme iz društava za osiguranje prešli u nastavnike fakulteta tri
člana UO (Slobodan Jovanović, Dragan Mrkšić i Katarina Ivančević).
Nadzorni odbor u poslednjem sastavu od pet članova, koji je to i danas, čine:
Zoran Blagojević, predsednik, Miloš Janjić, potpredsednik, Sanja Sarić, Tanja Popo-
AKTIVNOSTI NA STATUSNIM I ORGANIZACIONIM PROMENAMA, PROMENAMA...
118
vić i Mirjana Božić, svi iz društava za osiguranje, osim Sanje Sarić koja je izabrana iz
redova redovnih članova Udruženja koji rade u Udruženju osiguravača Srbije. Prili-
kom izbora na sednici Skupštine od 15. 4. 2005. godine, NO je brojao tri člana. Ono
što je karakteristično istaći za rad NO Udruženja u razmatranom periodu to je da on
uglavnom nije imao potrebe da održava posebne sednice stoga što su se sve sedice
UO odžavale kao zajedničke sa članovima NO, što je posebno naglašavano u pozivi-
ma za sednice UO.
Posle izborne sednice Skupštine od 15. 4. 2005. godine, u ovom periodu je održa-
no sedam redovnih sednica Skupštine: 12. 4. 2006, 12. 4. 2007, 10. 4. 2008, 24. 4. 2009,
23. 4. 2010, 15. 4. 2011 i 20. 4. 2012. Sve sednice su održane prvog dana rada godišnjih
savetovanja Udruženja na Paliću.
Beograd, 9. januara 2013.
Jovan SLAVNIĆ
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
UDRUŽENJE ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE SPROVELO USKLAĐIVANJE STATUTA I AKTIVNOSTI
SA NOVIM ZAKONOM O UDRUŽENJIMA*1
Donošenjem, po zahtevu Udruženja, dva rešenja od strane Agencije za privredne
registre (BU 4609/2010. od 19. maja 2010. godine i BDU 119/2010. godine od 3. 6.
2010. godine) okončan je, najavljeni u Reviji, br. 1/2010 (str. 105–106), postupak usa-
glašavanja statuta i rada Udruženja sa odredbama novog Zakona o udruženjima od
8. jula 2009. godine. Prvim od pomenutih rešenja, Udruženje je upisano u novousta-
novljeni Registar udruženja sa određenim novim obaveznim podacima koje je pred-
video pomenuti zakon (oblik organizovanja, skraćeni naziv, naziv i skraćeni naziv
na stranom jeziku, datum osnivanja, datum donošenja statuta, delatnost udruženja,
podaci o zastupnicima, vremenu na koje se osnova i oblast u kojoj ostvaruje ciljeve).
Drugim rešenjem, donetim od strane registratora u Registru privrednih subjekata,
prihvaćen je zahtev Udruženja da se u ovaj registar upiše privredna delanost koju će
Udruženje neposredno da obavlja.
U vezi sa upisanim elementima u prvi od pomenutih registara, za ovu priliku tre-
ba napomenuti, da je u Registar udruženja od novih podataka upisan skraćeni naziv
Udruženja kao AIDA Srbija (na srpskom jeziku ćiriličnim pismom i engleskom je-
ziku), da su u registar kao zastupnici Udruženja upisani prof. dr Jovan Slavnić, pred-
sednik Udruženja, dr Slobodan Jovanović, potpredsednik Udruženja i Edi Bionda,
sekretar Udruženja, da se Udruženje osniva na neodređeno vreme i da je obast ostva-
rivanja ciljeva Udruženja označena da je čine struka i nauka prava osiguranja imo-
vine i lica, a da je u Registar privrednih subjekata upisano da Udruženje neposredno
obavlja privrednu deltnost izdavanja časopisa i sličnih periodičnih izdanja. Zahtev za
upis privredne delatnosti Udruženja podnet je i za druge privredne delatnosti koje su
bile predviđene kao delatnost Udruženja u odluci Skupštine sa sednice održane 23.
aprila 2010. godine kojom je usvojen predlog Upravnog odbora za donošenje novog
Statuta kojim se raniji Statut i rad Udruženja usklađuje sa Zakonom o udruženjima.
U usvojenom novom Statutu Udruženja bilo je predviđeno da su privredne delatnosti
koje će ono obavljati ukupna izdavačka delatnost, konsalting usluge i obrazovanje i
stručno usavršavanje. Zahtev za upis ovih delatnosti Agencija za privredne registre je
odbila da primi, navodeći kao razlog da je u nadležnim ministarstvima koja sprovode
nadzor nad radom oba registra, posle njihovog zajednički sprovedenog tumačenja
odgovarajućih odredaba Zakona o udruženjima, zauzeto stanovište da se strukovna
* Ovaj tekst je preuzet za potrebe ove publikacije iz Revije za pravo osiguranja, br. 4/2010, str. 86–87.
120
udruženja mogu registrovati za neposredno obavljanje samo jedne privredne delat-
nosti, a da se neće sprečavati obavljenje i drugih privrednih delatnosti za čije obav-
ljanje udruženje ispunjava propisane uslove i bez upisa u registar ako su u funkciji
oblasti u kojoj udruženje ostvaruje svoje ciljeve i odgovaraju u statutu opisanim ak-
tivnostima kojima se ostvaruju ciljevi udruženja u oblasti u kojoj se osniva.
Ovakvo objašnjenje dobijeno od registratora u Agenciji za privredne registre bio
je jedan od razlog da se odustane od insistiranja da Agencija ipak odluči po zahtevu
Udruženja za upis svih privrednih delatnosti Udruženja. Sledeći je bio da se izbegne
ulazak u postupak žalbe pred Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja po-
vodom negativnog rešenje Agencije o upisu u registar svih zahtevanih privrednih
delatnosti. Treći je bio da se izbegne vođenje upravnog spora u slučaju da ovo Mi-
nistarstvo potvrdi odbijajuće rešenje Agencije za privredne registre za upis svih pri-
vrednih delatnosti Udruženja u Registar privrednih subjekata. Sticaj okolnosti da su
u usvojenom novom Statutu (čl. 3) bile naznačene veoma razuđeno aktivnosti kojim
naše Udruženje ostvaruje ciljeve u oblasti struke i nauke osiguranja, takođe je uslovio
da odustanemo od zahteva da se u Registar privrednih subjekata upišu sve u novom
Statuta utvrđene privredne delatnosti Udruženja, te da se zahtev za upis Agenciji
svede samo na delatnosti izdavanja časopisa i sličnih izdanja.
Uslovi za upis u Registar udruženja predviđeni Zakonom o udruženjima su veo-
ma zahtevni kako u pogledu obavezne sadržine statuta udruženja čiji članovi žele da
ga upišu u ovaj registar tako i u detaljima regulisanja sadržine, odnosno područja ak-
tivnosti kroz koje se ispoljava rad udruženja. To objašnjava zbog čega je u novi Statut
našeg Udruženja moralo da se unesu detalji o, na primer, uslovima i načinu učlanji-
vanja i prestanku članstva u Udruženju, pravima, obavezama i odgovornosti članova
Udruženja i članova organa Udruženja, ostvarivanju javnosti rada Udruženja, načinu
izbora i opozivu članova organa Udruženja, zastupanju Udruženja, načinu sticanja
sredstava za ostvarivanje ciljeva i raspolaganju sredstvima, odnosno imovini Udruže-
nja, postupku usvajanju fi nansijskih i drugih izveštaja Udruženja, načinu odlučivanja
o statusnim promena i prestanku rada Udruženja, postupanju sa imovinom Udruže-
nja u slučaju prestanka Udruženja.
Navođenje usvojenih novih statutarnih rešenja u svim ovim područjima i upu-
ćivanje čitaoca u razlike u odnosu na rešenja sadržana u ranijem Statutu Udruženja
je u ovom prilogu suvišno, jer je to moguće sagledati upoređivanjem tekstova novog
i ranijeg Statuta koja su objavljenih na sajtu Udruženja.
Ono što uz informaciju iz naslova želim istaći u ovom kratkom prilogu, jeste
da je usklađivanje Statuta našeg Udruženja sa novim Zakonom o udruženjima, koje
je sprovedeno umesto izmena i dopuna ranijeg Statuta donošenjem novog Statuta
Udruženja, iskorišćeno da se primenom u Statutu usvojenih novih rešenja u Udru-
ženju formira jaka struktura unutrašnje organizacije rada Udruženja, zahvaljujući
precizno regulisanoj odgovornosti članova organa i svih članova Udruženja za us-
Jovan SLAVNIĆ
121
pešnost rada Udruženja. Zatim, da se uspostavi stabilnost u obavljanju aktivnosti
Udruženja, zahvaljujući činjenici da je pomenuti zakon omogućio a Statut predvideo
da članovi Udruženja mogu da budu i pravna lica u liku društava za osiguranje koja
će članarinama koje plaćaju Udruženju i svojim donacijama da fi nasiraju njegov rad.
I da uključivanjem u članstvo Udruženja eksperata koji su strani državljani da se
unaprediti stručni i naučni rad članova i poveća doprinos Udruženja struci i nauci
prava osiguranja.
U Beogradu, oktobra 2010.
UDRUŽENJE ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE SPROVELO USKLAĐIVANJE...
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
UJEDINILI SU SE DA PODRŽE STRUKU I NAUKU OSIGURANJA!*1
Još jedna obespokojavajuća vest u vezi sa našim osiguranjem, bar za mene lič-
no, u svojstvu predsednika Udruženja za pravo osiguranja Srbije i naše Udruženje,
objavljena je ovih dana u podužoj informaciji Agencije Beta (Politika, 27. januar 2010,
str. 12). U njoj se saopštava da jedno rusko društvo za osiguranje zajedno sa jednim
domaćim javnim preduzećem, u vlasničkoj srazmeri 51% prema 49%, osnivaju druš-
tvo za osiguranje u Srbiji koje će početi da radi u drugom tromesečju ove godine.
Novoosnovano društvo biće u prve tri godine poslovanja usredsređeno na portfelj
osiguranja koji čini imovina koja pripada i lica koja su zaposlena u preduzećima u Sr-
biji u kojima postoji ruski kapital, dok se rad na obuhvatu osiguranjem stanovništva
(valjda i druge imovine – primedba autora) u Srbiji planira u drugoj etapi poslovanja
ovog društva. Ono što je ključno u toj informaciji iz koje nastaje moja rečena zebnja
jeste da će novoosnovano društvo voditi ruski eksperti, uz angažovanje na ostalim
poslovima profesionalaca sa srpskog tršišta (radne snage – primedba autora).
Ne sumnjajući da će ovo novoosnovno društvo biti odlična kompanija i poslovni
model osiguravajućeg društva koji će doprineti poželjnoj jakoj konkurenciji osigu-
ravajućih društava na srpskom tržištu osiguranja, izvesno je da pojava ovog novog
društva sa većinskim stranim kapitalom otvara niz važnih pitanja i daje povoda za
moju ozbiljnu upitanost, pre svega, o tome koliko će ona u svom poslovanju vodi-
ti računa o interesima razvoja osiguranja i uopšte ekonomije Srbije. Zatim, kakav
će biti kvalitet i kvantitet njene korporativne odgovornosti prema našoj društvenoj
zajednici. Našem Udruženju najbliže, to znači upitanost koliko će ova osiguravaju-
ća kompanija biti spremna da se zalaže i ulaže sredstava u obrazovanje u delatnosti
osiguranja, unapređenje struke osiguranja i razvoj nauke osiguranja. Jer, za jednu
kompaniju u većinskom stranom vlasništu, u čijoj upravi glavne funkcije pripadaju
strancima, glavni cilj uprave je da u Srbiji ostvaruje profi t za kompaniju i akcionare,
a ne da razvijaju Srbiju i njeno osiguranje. To neće biti prva osiguravajuća kompanija
u Srbiji, u čijoj upravi većina članova koji su glavni nosioci uprave ne zna ni jezik ze-
mlje u kojoj njihova kompanija posluje, a sasvim izvesno ni za kadrovske, obrazovne
i potrebu za ulaganje u nauku osiguranja u Srbiji, niti su im poznate institucije koje
u ovim oblastima deluju u Srbiji, njihov značaj i rejting koji imaju. A upravo oni, već
od prihvaćenog modela uprave, bilo da su generalni direktori, predsednici Upravnog
odbora ili predsednici Nadzornog odbora, odlučuju o pitanjima i sredstvima koja se
* Osvrt je preuzet iz Revije za pravo osiguranja, br. 1/2010, str. 6.
123
ulažu za pomenute namene i od njih zavisi da li će imati razumevanja za ove potrebe
srpskog osiguranja.
Teško je poverovati en bloc u dobru volju stranaca da su za ovako nešto spremni,
posebno jer će u sredini u koju dolaze da rade naići na ničim opravdani vladajući
omalovažavajući stav većine uprava u stranim preduzećima, uključiv i stranim druš-
tvima za osiguranje, prema institucijama koje uspešno deluju na polju obrazovanja,
struke i nauke.
Lakmus ovakvom mom obojenom stavu, bio je predlog memoranduma o razu-
mevanju i saradnji čije sam zaključenje u drugoj polovini 2009. ponudio većini naših
društava za osiguranje u ime Udruženja za pravo osiguranje Srbije. U tim memo-
randumima, predviđa se da društva za osiguranje, svaka prema svojim mogućnosti-
ma, skromnim fi nansijskim sredstvima i velikom moralnom podrškom, kao pravna
lica – članovi Udruženja, pomognu ostvarivanje obrazovnih, strukovnih i naučnih
ciljeva Udruženja. Za uzvrat, društvima je ponuđeno da zajednički sa Udruženjem
organizuju razne oblike obrazovnih, strukovnih i naučnih sastanaka i skupova, ali i
da njihove saradnike Udruženje delegira u sastav članova radnih grupa koje deluju
u okviru Međunarodnog udruženja za pravo osiguranja (AIDA) i učesnike na kon-
ferencijama AIDA Europe i svetskih kongresa AIDA, profesionalne organizacije, čija
je naše Udruženje nacionalna sekcija, a čiji je glavni cilj unapređenje i ujednačavanje
zakonodavstva i prakse osiguranja u Evropi i svetu.
Bilo je dovoljno da obavim samo jedan razgovor sa nosiocima uprave, pa čak i
pisani predlog memoranduma upućenog upravi, da pojedina društva odmah prihvate
ponuđeni memorandum. Prvi su, još u julu mesecu 2009, i sa neodređenim rokom
trajanja, predložene oblike saradnje u memorandumu prihvatile uprave „Delta Gene-
rali osiguranja”, „Takovo osiguranja” i „Merkur osiguranja.” Nešto kasnije, memoran-
dume sa istovetnim oblicima saradnje i trajanjem, prihvatile su uprave „Kompanije
Dunav osiguranje” i „Kompanije Dunav Re.” Krajem 2009. memorandum je prihatila
uprava društva „Wiener Re”, a januara ove godine i „Wiener Stadtische osiguranja.”
Sa ova dva društva iz grupe „Wiener”, memorandum je zaključen u trajanju od jedne
godine, uz obostranu želju da se u 2010. godini zaključi kao trajni poslovni akt ili u
kontinuiranom trajanju iz godine u godinu.
Da li je potrebno reći posle pregleda društava koja su prihvatila ponuđeni me-
morandum, da su tri od navedenih sedam društava domaća, a preostala strana, ili
meštovita društva u kojima upravu društva vode domaći visoki profesionalci?
Ovom prilikom svesrdno im zahvaljujem što su imali razumevanja da se ujedine
oko istog cilja – da podrže struku i nauku osiguranja, od interesa za Republiku Srbi-
ju u kojim oblastima Udruženje za pravo osiguranja Srbije već niz godina uspešno
ostvaruje određenu ulogu.
31. januara 2010.
UJEDINILI SU SE DA PODRŽE STRUKU I NAUKU OSIGURANJA!
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
PROPUŠTENE ŠANSE UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE U RAZDOBLJU OD 15.
APRILA 2005. DO DECEMBRA 2012. GODINE
Razdoblje rada Udruženja za pravo osiguranja Srbije (Udruženje) u proteklih
osam godina karakterišu mnoge izgubljene mogućnosti koje bi sasvim izvesno, da su
pretvorene u šanse, unapredile rad Udruženja i obezbedile Udruženju da se ovenča
uspesima koji su izostali. Neke od njih bi bile u nesumnjivom interesu naših društava
za osiguranje i osiguranja kao delatnosti. Zbog toga je važno da u ovoj spomenici o
njima kao predsednik Udruženja u navedenom periodu ostavim pisani trag. Neke
od tih propuštenih mogućnosti su rezultat subjektivnih propusta jer su posledica
uglavnom nedovoljnog rada mene kao predsednika i članova Upravnog i Nadzornog
odbora Udruženja. Druga grupa propuštenih šansi nije zavisila od organa i fi zičkih
lica članova Udruženja, i kao takve mogu se okarakterisati kao propusti objektivne
prirode. Čitaocima, uostalom, prepuštam da nakon što pročitaju ovaj deo spomenice,
prosude koje od neostvarenih mogućnosti su bile u moći Udruženja ili mojim moći-
ma kao predsednika Udruženja i organa Udruženja, a koje su bile izvan naših moći.
Ovde će biti istaknute samo one najvažnije propuštene šanse.
1. IZOSTANAK DA SE POVEĆA KOR ČLANOVA UDRUŽENJA
Najbolniji za mene je propust da se Udruženje „omasovi” prijemom u članstvo
znatno većeg od postojećeg broja (trenutno to je grupa od 155) redovnih članova
(pravnici sa akademskim i višim stepenom obrazovanja) i pridruženih članova (eko-
nomisti i drugi akademski i višeg stepena obrazovani članovi koji rade na poslovima
osiguranja ili se na drugi način bave osiguranjem). Uvek sam potencirao u vezi sa
ovim pitanjem da AIDA svake godine traži izveštaj od nacionalnih skecija, pa i na-
šem Udruženja, o broju članova, polazeći od stava, kome se mi moramo povinovati,
da i broj članova jedne neacionalne sekcije pokazuje koliko je ona aktivno i koliki
joj je uticaj na ostvarivanje ciljeva Udruženje, a preko Udruženja i uticaj koji AIDA
može da očekuje da ostvari. Povodom tog zadatka, koji je na moje insistiranje više
godina bio stalna tačka dnevnog reda sednica Upravnog odbora na koje su obavezno
pozivani svi članovi Nadzornog odbora, često sam na sednicama prozivao članove
ovih organa Udruženja zbog pokazane indolentnosti u angažovanju na proširenju
članstva. Posebno sam prozivao one članove ovih organa koji su dolazili iz reda zapo-
slenih u društvima za osiguranje sa velikim brojem zaposlenih kao što su „Kompanija
125
Dunav osiguranje” i „DDOR Novi Sad.” Rezultati tih prozivki nisu bili uspešni, tako
da je u Kompaniji Dunav osiguranje sekretar Udruženja Edi Bionda bio uspešniji u
dovođenju članova u Udruženje od članova UO koji su bili na visokim direktorskim
pozicijama u tom društvu.
Isti takav odnos imao sam i prema povećanju broja članova Udruženja iz sastava
društava za osiguranje. Na tom zadatku sam radio sam i uspeo da održim da broj
društava za osiguranje ne bude manji od deset. Kada se brojčano gleda u odnosu na
dvadesetsedam, odnosno nedavno ove godine sa pojavom dvadesetosmog društva za
osiguranje na tržištu osiguranja Srbije, ja ne mogu biti potpuno zadovoljan. Stoga što
nisam uspeo da obezbedim da bar polovina društava prihvati članstvo u Udruženju.
Ipak, imajući u vidu da su članovi Udruženja u navedenom razdoblju postala i ostala
dva naša najveća osiguravajuća društva – „Kompanija Dunav osiguranje” i „Delta
Generali”, ne može se poreći da rezultat nije bio relativno uspešan. Pored ova dva
društva, članstvo, što znači i obavezu da plate članarinu u visini od 220 evra u dinar-
skoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije, u Udruženju u 2012.
godini prihvatili su još i „Takovo osiguranje”, „Wiener osiguranje”, „Dunav reosigura-
nje”, „Triglav osiguranje”, „Uniqa neživotno osiguranje”, „Merkur osiguranje”, „Uniqa
neživotno osiguranje”, „Basler neživotno osiguranje” i „AMS osiguranje” (ukupno
jedanaest društava). Moja deviza je bila, da broj društava članova Udruženja dokazuje
ugled koje ono ima među ovom grupom najvažnijih subjekta na tržištu osiguranja
i da ona čine područje na kome Udruženje može da širi svoj uticaj kao strukovna i
naučna organizacija.
2. IZOSTANAK NAPORA DA SE POVEĆA ČITANOST ČASOPISA
REVIJA ZA PRAVO OSIGURANJA I POVEĆA BROJ UČESNIKA
NA GODIŠNJIM SAVETOVANJIMA UDRUŽENJA
Teško je bilo očekivati u siromaštvu koje je pritiskalo Srbiju u poslednjih desetak
godina, produbljenom naročito prethodnih nekoliko godina, da će pojedinci kupova-
ti časopis. Do 2010. godine Udruženje je ipak imalo pretplatnike iz reda pojedinaca iz
zemlje, pa čak i iz inostranstva kao i advokatskih kancelarija. U poslednje dve godine
oni su potpuno isčezli sa te liste. Možda ih je odbila i cena pretplate koja je morala biti
veća od očekivane?
Međutim, ono što zbunjuje i daje sliku o slaboj čitanosti časopisa, pa i otsustvu
posvećenosti struci osiguranja, to je da časopis ima mali broj pretplatnika iz reda
društava za osiguranje. Sasvim su retke posredničke i zastupničke fi rme u osiguranju
koje kupuju časopis.
Svetlu tačku u broju pretplata je činilo društvo za osiguranje i reosiguranje
„DDOR Novi Sad” koje je zaključno sa 2008. godinom, počev od 2001. kada je objav-
ljen prvi broj časopisa, imalo pretplatu na 40–43 primeraka, što je uglavnom pokri-
PROPUŠTENE ŠANSE UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE U RAZDOBLJU...
126
valo sve fi lijale toga društva sa po jednim primerkom. Uzgred, treba reći da je ovo
društvo bilo u tom periodu jedan od glavnih fi nansijskih stubova Udruženja jer je
ono svojim donacijama pokrivalo troškove koje je Udruženje nužno moralo imati
radi odvijanja svojih aktivnosti. U potpunom razumevanju za fi nansijskom pomoći
i podršci Udruženju naročito se isticao gospodin Darko Botić. U periodu kada je on
vodio ovo društvo kao njegov generalni direktor, Udruženje je u „DDOR Novi Sad”
imao glavnog pokrovitelja. I to je trajalo sve dok ovo društvo, do tada sa preovlađu-
jućim društvenim kapitalom, nije prodato italijanskom kupcu i ono preuzelo uprav-
ljanje ovim društvom – društvu „Fondiaria SAI.” Tada je nastao potpuni preokret u
korporativnoj odgovornosti ovog društva prema struci i nauci osiguranja koja deluje
u Srbiji. Broj primeraka na koje je ovo društvo pretplaćeno sveden je na četiri. Ono se
nije prihvatilo članstva u Udruženju, niti participira u pokriću troškova organizova-
nja godišnjih savetovanja i drugih stručnih skupova Udruženja. Na razmenjene dve
elektrosnke poruke koje su sadržale predloge za saradnju, zavaršio se pokušaj mog
bližeg kontakta sa generalnim direktorom tog društva, italijanskim državljaninom.
I moj pokušaj da ga uključim u oblike akademskog rada Udruženja, tj. pridobijem
da kao doktor pravnih nauka prihvati da napiše članak za časopis je takođe propao.
Ono što može da bude interesantno za ovu i prethodnu godinu navodne „šted-
nje” u društvima za osiguranje uzrokovane fi nansijskom krizom na koju se pozivaju
direktori nekih društva za osiguranje, kada razgovaram sa njima o pretplati na časo-
pis, jeste da se izgovaraju da je to upravo razlog zbog čega smanjuju broj pretplata ili
je i otkazuju jeste da se u tim društvima istovremeno isplaćuju „bonusi” za uspešno
poslovanje. Duboki su razlozi kulturne i naučne krize nastale nedovoljnim ulaganji-
ma u ove društvene delatnosti u Srbiji, o kojima nije mesto da se raspravlja u ovoj
publikaciji. Ono što ostaje kao zapanjujuća činjenica u vezi sa pretplatom na časopis
jeste da je u 2012. godini pretplatu na Reviju imalo samo deset od dvadesetosam dru-
štava za osiguranje koja posluju u Srbiji, a da je broj zaposlenih u ovih dvadesetosam
društva za (re)osiguranje na kraju 2011. godine bio 11.208 zaposlenih prema 11.025
lica koliko je bilo zaposleno u 2010. godini.1 A u pitanju je pretplata na specijalizovani
stručni i naučni časopis koji nema konkurenta u Srbiji, časopisu koji je jedini prozor
iz koga se u Srbiji čitanjem može pratiti isto ono što se piše i diskutuje, ali od drugih
autora i sa drugačijim argumentima u evropskim časopisima koji imaju za temu pra-
vo osiguranja i časopis koji prati u korak aktuelnu praksu osiguranja, sudsku praksu
i zakonodavstvo EU. Nasuprot Reviji, značajan tiraž i pretplatnike u Srbiji nalaze „ča-
sopisi” iz osiguranja koji su bogati intervjuima i / ili u kojima su kratki tekstovi pro-
praćeni krupnim fotografi jama generalnih direktora domaćih društava za osiguranje
i njihovih najbližih saradnika.
1 Agencija za privredne registre, Saopštenje o poslovanju fi nansijskih institucija u Republici Srbiji u 2011. godinu, strana 8.
Jovan SLAVNIĆ
127
Udruženje je mnogo radilo i na okupljanju većeg broja učesnika na godišnjim
savetovanjima koje je njegova centralna aktivnost u okviru koje naši domaći učesnici
imaju priliku da se sretnu i diskutuju sa većim brojem poznatih autora iz država EU.
I na njima opada broj učesnika iz godine u godinu. Tako da se u poslednjih nekoliko
godina stabilizovao na devedeset učesnika od kojih su dvadeset autori referata. Kada
ih pozovem telefonom radi toga, izgovori generalnih direktora zbog čega ne šalju veći
broj učesnika uglavnom je istovetan onom zbog čega se ne odlučuju na pretplatu za
Reviju. Štednja!!! Na čemu, na onome što je u funkciji produkcije i kvaliteta poslova
koje zaposleni obavljaju? Gotovo anegdotski zvuči izgovor jednog generalnog direk-
tora društva u društvenom vlasništvu koga sam početkom aprila 2012. pozvao radi
objašnjenja zbog čega nije prihvatio da pošalje ni jednog saradnika na savetovanje
koje treba da se održi za desetak dana, dok su direktori pre njega redovno na godišnja
savetovanja Udruženja slala po tri. Odgovorio mi je da njegovi saradnici neće da idu
na savetovanje i da on ne može da ih natera. A kada sam mu rekao da ga upravo i zo-
vem zbog toga što od njih imam informaciju da hoće da idu na savetovanje, onda je
našao izgovor u tome da na savetovanju nema tema iz reosiguranja i da zato njegovi
saradnici ne treba da idu na savetovanje. Nisam mogao da otrpim, a da mu tada ne
odgovorim da je veoma korisno da na savetovanje dođu stručni radnici koji rade na
poslovima reosiguranja, jer onaj ko ne poznaje osiguranje ne može ni da radi na po-
slovima reosiguranja. A kada postavim pitanje nekima zbog čega oni, kao generalni
direktori ne dolaze, uvek dobijam odgovor, da baš u dane održavanja savetovanja
imaju planirani službeni put (po pravilu, u inostranstvo) ili koriste godišnji odmor u
inostranstvu. Pri tom, svi generalni direktori su sa programom savetovanja upoznati
2–3 meseca od termina njegovog održavanja, a savetovanje se uvek održavaju od
petka po podne do subote uveče. A kada ih pozovem da na savetovanju daju uvodno
izlaganje na neku aktuelnu temu, po njihovom izboru, opet dobijam iste izgovore
zabog čega odbijaju da ih prihvate. Iskreniji se tom prilikom izvinjavaju nedostatkom
vremena da pripreme izlaganje. Treba li uopšte šta reći kao odgovor na ove „provid-
ne” izgovore naših generalnih direktora?
3. IZOSTANAK USPOSTAVLJANJA TEŠNJE SARADNJE
SA UDRUŽENJEM OSIGURAVAČA SRBIJE
Udruženje osiguravača Srbije (dalje u tekstu: UOS) pruža dragocenu podršku
radu Udruženju. Pomaže ga fi nansijski, tako što učestvuje u pokriću troškova objav-
ljivanja časopisa Revije sa iznosom od 75.000,00 dinara (prvobitnom odlukom svog
Upravnog odbor fi nansijska pomoć za ovu namenu Udruženju je iznosila 50.000,00),
pokriva troškove koje Udruženje ima za vođenje knjigovodstveno-računovodstvenih
poslova, plaća troškove poštanskih usluga i druge manje troškove za rad administra-
PROPUŠTENE ŠANSE UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE U RAZDOBLJU...
128
cije Udruženja i prihvatilo je da Udruženje na njegovoj adresi ima svoje sedište u
čijem poslovnom prostoru organi Udruženja i radna tela održavaju sednice.
Udruženje je u razmatranom periodu zajedno sa UOS povremeno organizovalo
stručne sastanke na aktuelne teme iz zakonodavstva koje se priprema za delatnost
osiguranja ili praksu osiguranja. Jedan od poslednjih stručnih skupova bio je okrugli
sto na temu: „Nova rešenja i prva iskustva u primeni novog Zakona o obaveznom
osiguanju u saobračaju” koji je održan 14. juna 2010. godine (diskusija sa ovog skupa
objavljena je u Reviji, br. 3/2010, str. 71–92). Udruženje je takođe povremeno, preko
svojih članova, angažovano i u davanju mišljenja o među članicama UOS, spornim
pitanjima poslovanja UOS, kao što je to bio slučaj 2010. godine kada je UOS imao
potrebu da dobije odgovor na pitanje da li se član UOS i pod kojim uslovima, predvi-
đenim ili nepredviđenim zakonom i Statutom UOS, može isključiti iz članstva.
Lično, nikada nisam bio zadovoljan ovom ad hoc saradnjom Udruženja i UOS
koja je bila takvog karaktera i u ranijim periodima, kada su u tim odnosima delovala
Udruženje za pravo osiguranja SR Srbije i Udruženje osiguravača Jugoslavije. Uvek
sam bio svestan da oblici i intenzitet saradnje zavise od toga koliko je za istu oprede-
ljen generalni sekretar Udruženja i koliki je autoritet i kvalitet upornosti predsednika
Udruženja za pravo osiguranja Srbije da predloži i nametne se svojim argumentima
generalnom sekretaru neophodnost uspostavljanja bliže i trajne saradnje. Ovom pri-
likom ne mogu da ne pomenom da su svi generalni sekretari Udruženja osigura-
vajućih organizacija Jugoslavije rado primali i naše članove uprave na razgovore o
problemima jugoslovenskog i srpskog osiguranja. Ovde bih hteo posebno da se setim
prijema koje smo imali kod Dobrosava Stošića, koji je bio generalni sekratar Udru-
ženja osiguravajućih organizacija Jugoslavije (dalje u tekstu: UOOS) u godinama na
početku 1990-tih. Važio je i bio je od onih ljudi koji vole život i zadovoljstva koje on
pruža zbog čega je uz njegovo ime vezivan epitet bonvivana, ali bonvivana koji je bio
odan struci osiguranja. Rado je prihvatao ne samo razgovor već i sve predloge kojima
se naša saradnja činila raznovrsnijom i intenzivnijom. Tada je bilo aktuelno dono-
šenje novog Zakona o osnovama sistema osiguranja imovine i lica iz 1990. godine,
kojim bi se zamenio raniji doneti zakon pod istim nazivom iz 1976. godine. Odmah
je prihvatio da po završetku rada radne grupe na izradu teksta nacrta ovog zakona i
njegovog objavljivanja posle usvajanja, nas četiri člana iz ove radne grupe koji smo
pripadali Udruženju za pravo osiguranja SR Srbije, napišemo komentar toga zakona
i da se komentar objavi u izdanju Udruženja osiguravajućih organizacija Jugoslavije.
Tako je došlo do objavljivanja 1991. godine ovog komentara sa tiražem od 1000 pri-
meraka, čiji su autori bili dr Ivica Jankovec, dr Vladimir Jovanović, Dobrosav Ogrizo-
vić i dr Jovan Slavnić. Recenzije ovog obimnog komentara od 259 strana sitnog teksta
na formatu strana B4 prihvatio se sam Dobrosav Stošić. Ovo posebno napominjem u
želji da istaknem da posle ovog nije napisan ni jedan kometar zakona o osiguranju tog
obima i takve studioznosti. Na ovom mestu ne treba izostaviti da se napiše da su viđe-
Jovan SLAVNIĆ
129
ni članovi Udruženja, koji nisu radili u osiguravajućim organizacijama, bili redovni
učesnici na savetovanjima koje je organizovalo UOOS. Na primer, na Drugom jugo-
slovenskom savetovanju o osiguranju lica, održanom u Trogiru 21–23. oktobra 1987.
godine na kome je izloženo sedamnaest referata objavljenih u sačuvanoj publikaciji
istovetnog naslova. Na tom savetovanju autor ovih redaka je istupao na temu: „Za-
ključivanje ugovora o osiguranju života prema opštim uslovima za osiguranje života
jugoslovenskih osiguravača.” Jednom, kada UOS bude pisao svoju istoriju, koristeći
arhivu i dokumentaciju sa kojom raspolaže, izvesno je da će na videlo izaći i ko je iz
sastava Udruženja učestvovao na prvom savetovanju o osiguranju lica koje je UOOS
organizovao, a takođe i na drugim, u ovoj publikaciji nepomenutim, savetovanjima
UOOS.
Imajući u vidu da postoji veoma široko područje za ovu saradnju, ja sam mladom
i agilnom novom generalnom sekretaru UOS gospodinu Vladanu Maniću, koji je na
ovu funkciju stupio početkom aprila 2011. godine, predložio na održanim sastancima
sa njim 24. februara 2012. i 7. novembra 2012. saradnju na dva osnovna područja.
Papiri koje sam pripremio za ove sastanke, predviđali su saradnju na dva područja.
Jednom, kojim bi se istovremeno podstakla međunarodna afi rmacija Udruženja i
UOS i drugom, kojim bi se razvile delatnost UOS izvan područja sprovođenja javnih
ovlašćenja koje on ima na osnovu Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju i
koje bi dovele do uključenja u dobrovoljno člansto UOS svih društava za osiguranje.
Dakle, i onih društava koja ne sprovode obavezna osiguranja u saobraćaju, kao što
je to danas kada društva koja sprovode ova osiguranja imaju obavezu da se udruže
u UOS. Tim delatnostima bi UOS postao u pravom smislu kreativni uslužni servis
društava za osiguranje.
Prema učinjenim predlozima, doprinos međunarodnoj afi rmiciji bi naročito po-
moglo ako bi UOS trajno prihvatio da zajedno sa Udruženjem organizuje međuna-
rodna godišnja savetovanja, sa najmanje paritetnim učešćem inostranih autora iz EU
i domaćih autora, zajednički organizovao sa AIDA i Udruženjem, godišnju konferen-
ciju AIDA Europe, prihvatio da samostalno ili zajedno sa društvima članicama uključi
članove Udruženja iz reda zaposlenih u našim društavima za osiguranje u nekoliko
od dvanaest radnih grupa svetske AIDA, što pretpostavlja da UOS i / ili društva za
osiguranje pokrivaju troškove njihovog rada u radnim grupama, UOS fi nansijski po-
mogao zajedno sa društvima za osiguranje, da veći broj članova Udruženja iz reda
zaposlenih u društvima članicama UOS, učestvuje i istupa u svojstvu govornika na
godišnjim konferencijama AIDA Europe i četvorogodišnjim konferencijama svetske
AIDA i na isti način UOS pomogne da mladi zaposleni u društvima za osiguranje,
koji su članovi Udruženja, učestvuju na konkursima AIDA Europe za izradu naučnih
i stručnih radova, čiji se rezultati onda izlažu, ako su prihvaćeni, na njenim godiš-
njim konferencijama i kasnije objavljuju u pisanom teksu u časopisu kome to poveri
Izvršni komitet AIDA Europe, kao što je to bio slučaj sa pobedničkim radovima na
PROPUŠTENE ŠANSE UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE U RAZDOBLJU...
130
raspisanom konkursu povodom održavanja IV Konferencije AIDA Evrope u Londo-
nu 2012. godine, koji su objavljeni u Reviji, br. 3/2012.
Pre nego što opišem drugo područje saradnje, ovde ću zastati da bih čitaoca upo-
znao da je Udruženje za pravo osiguranja Srbije imalo svog člana u radnoj grupi za
reosiguranje u periodu 2009–2010. godine, u ličnosti gospodina Dejana Davidovića,
inače tada direktora za pravne poslove društva Dunav Re, zahvaljujući razumevanju
tadašnjeg generalog direktora ovog društva gospodina Vidana Slane koji je obezbedio
da „Dunav Re” fi nansijski učestvuje u pokriću troškova učešća Dejana Davidovića u
radu ove radne grupe. Odlaskom obojice iz ovog društva, Udruženje za pravo osi-
guranja Srbije je izgubilo jedinog člana neke od radnih grupa koje deluju u sastavu
AIDA.
Na drugom području, predložio sam nove oblike saradnje UOS i Udruženja, kao
što je organizacija zajedničkih seminara za inovaciju i proširivanje znanja iz osigura-
nja, posebno EU prava osiguranja, za zaposlene u društvima za osiguranje. Neki od
ovih seminara bi se organizovati po ugledu na letnje škole osiguranja koje uspešno
deluju u zemljama EU. Pomoć u organizaciji i radu centra koji bi se oformio u UOS za
istraživanje i razvoj osiguranja (u okviru koga bi se radilo na, između ostalog, ogled-
nim uslovima i tarifama osiguranja), organizovanje zajedničke izdavačke delatno-
sti, formiranje respektabilne biblioteke literature iz osiguranja i uključivanje članova
Udruženja koji rade na univerzitetima u komisije UOS, učešće članova Udruženja u
zastupanju interesa društava za osiguranju, bili su predlozi kojima bi se obuhvatilo
ovo drugo područje.
Udruženje kao član Međunarodnog udruženja izdavača u osiguranju (P.I.A.) u
razmeni za Reviju koju objavljuje, zbornike radova sa godišnjih savetovanja i druge
publikacije od članica ovog međunarodnog udruženja, može bez naknade da dobija
literaturu na svetskim jezicima bez nadoknade i to bi predstavljalo okosnicu nove
biblioteke UOS. Poznato je da je publicistička delatnost u osiguranju minorna, pa bi
zajedničko objavljivanje komentara zakona, na primer, Zakona o obaveznom osigu-
ranju u saobraćaju, novog Zakona o osiguranju koji je u pripremi, zbirki sudskih od-
luka iz osiguranja, sa objašnjenjima i komentarima, zbirki prevoda direktiva i drugih
propisa EU kojima se reguliše delatnost osiguranja, sa objašnjenjima i komentarima,
publikacija koje se odnose na istoriju osiguranja Srbije i drugih publikacija, što bi bilo
od značaja za razvoj i afi rmaciju osiguranja Srbije, UOS i Udruženja.
Svi predlozi koji su dati polaze od činjenice da Srbija ima malo kreativnih, a
posebno mladih autora koji se bave osiguranjem i da bi objedinjavanjem aktivnosti i
članstva UOS i Udruženja bili od posebnog značaja kao podstrek ozbiljnom razvoju
struke i nauke osiguranja u okviru samog UOS-a. I približavanju UOS-a onoj ulozi
koju imaju udruženja osiguravača u državama EU za koje je ondašnji i sadašnji direk-
tor Udruženja osiguravača Austrije dr Luj Norman-Adenhove rekao za to Udruženje
u intervjuu koji mi je dao 2009. godine i koje je objavljeno u br. 3–4/2009 Revije: „U
Jovan SLAVNIĆ
131
pitanjima osiguranja Udruženje osiguravača Austrije je primarni sagovornik kojima
se obraćaju nosioci odlučivanja, institucije i javnost.”
Za prihvatanje ovih ili nekih od ovih predloga kojima bi se uspostavila šira i traj-
na saradnje sa UOS, Udruženje za pravo osiguranje Srbije ostaje otvoreno, tako da ovi
predlozi koji su dati UOS ostaju carte blanche. Nije potrebno posebno naglašavati, da
bi ukoliko se prihate ovi ili neki od ovih predloga iz pomenuta dva područja moguće
sardnje Udruženja i UOS, Udruženju bi bilo neophodno da se u okviru poslovnog
prostora UOS obezbediti odgovarajući radni prostor, što je piscu ovih redova obećao
još gospodin Nebojša Divljan, u vreme dok je bio predsednik Upravnog odbora UOS.
Beograd, 24. decembra 2012.
PROPUŠTENE ŠANSE UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE U RAZDOBLJU...
Dr Milan CEROVIĆ
SARADNJA UDRUŽENJA OSIGURAVAČA SRBIJE I UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
U PERIODU OD 1991. DO 2011. GODINE*, **12
Rad Udruženja osiguravajućih organizacija Jugoslavije (dalje u tekstu: UOOJ),
koje je posle izdvajanja Republike Crne Gore polovinom 2006. godine promenilo
naziv u Udruženje osiguravača Srbije (dalje u tekstu: UOS), u početku ovog perioda
karakteriše i početak raspada SFRJ što je imalo veoma nepovoljne posledice po rad
UOOJ koje su se manifestovale na razne načine sve do 2002. godine. Međutim, bez
obzira na te probleme saradnja sa Udruženjem za pravo osiguranja Srbije nikada nije
prekidana. Odvijala se preko zajedničkih aktivnosti koje su za cilj imale unapređenje i
razvoj delatnosti osiguranja u novonastalim okolnostima. Udruženje za pravo osigu-
ranja Srbije bilo je značajan oslonac u pogledu pružanja stručnih usluga UOOJ čemu
su posebno doprinosili pojedini njegovi članovi sa velikim teorijskim i praktičnim
iskustvom. Ta saradnja se odvijala na više načina.
UOOJ povremeno je angažovalo poznate eksperte, članove Udruženja za pravo
osiguranja, za pružanje raznih vrsta stručne pomoći. Početkom devedestih godina
zbog nepovoljne ekonomske situacije u zemlji, ogromne infl acije i ekonomske blo-
kade UOOJ je zapalo u veoma tešku situaciju što je dovodilo u pitanje njegovo funk-
cionisanje u celini, ali i kao člana u sistemu međunarodne zelene karte osiguranja
od autoodgovornosti. Pretila je opasnost isključenja iz ovog međunarodnog sistema.
Shvatajući ozbiljnost novonastale situacije i moguće negativne posledice po članove
UOOJ i delatnost osiguranja u zemlji 1993. godine, Kompanija „Dunav osiguranje”
uz podršku „DDOR-a Novi Sad” pokrenula je inicijativu da društava za osiguranje
preduzmu neophodne mere radi pružanja pomoći UOOJ što su pre svih drugih po-
držala društva „Dunav Re”, „Kosovo” i „Lovćen.” U tim okolnostima „Dunav osigu-
ranje” je angažovao ugledne članove Udruženja za pravo osiguranja Srbije profesora
Ivicu Jankoveca, profesora Predraga Šulejića i Dobrosava Ogrizovića da izrade nacrt
teksta statuta UOOJ koji je predsrtavljao jedan od oslonaca njegove stabilizacije. U
* U ovom prilogu obuhvaćen je jedan period pre dolaska autora ovog priloga na mesto generalnog sekretara Udruženja osiguravajućih organizacija Jugoslavije jer je u tom periodu to bila značajna pomoć koju je Udruženje za pravo osiguranja Srbije pružilo UOOJ i koja je predstavljala polazište kasnije saradnje za vreme rada autora kao generalnog sekretara UOOJ.** Jedan u ovom prilogu nepomenuti aspekt saradnje Udruženja za pravo osiguranja Srbije i UOOJ tokom 199l. godine, opisan je u prilogu objavljenom neposredno ispred ovog dr Milana Cerovića: „Propuštene šanse Udruženja za pravo osiguranja Srbije u razdoblju od 15. aprila 2005. do decembra 2012. godine”, odeljak 3 (prim. redaktora).
133
tom pogledu saradnja se i dalje nastavila pa je UOOJ 1998. godine, pored gore na-
vedenih eksperata angažovalo i profesora Jovana Slavnića i Branka Rajičića koji su
izradili tekst Kodeksa o ponašanju u poslovima osiguranja. Sve do 2011. godine UOS
angažovalo je pojedine članove Udruženja za pravo osiguranja Srbije u raznim situa-
cijama za pružanje stručne pomoći i konsultacija u rešavnju prvenstveno pravnih, ali
i drugih stručnih pitanja koja su se povremeno javljala u poslovima osiguranja koje
ovde bez bližeg uvida u dokumentaciju UOS nije moguće pobrojati.
Dva udruženja zajednički su radila po raznim pitanjima od značaja za organi-
zaciju i dalji razvoj deltnosti osiguranja u našoj zemlji. Posebna pažnja posvećena je
donošenju Zakona o osiguranju imovine i lica 1996. Zakona o osiguranju 2004. i Za-
kona o obaveznom osiguranju u saobraćaju 2009. godine. Organizovni su zajednički
stručni skupovi i okrugli stolovi na kojima su razmatrani predlozi ovih zakonskih
rešenja, a posle njihovog usvajanja i efekti njihove primene u praksi.
U osnovi UOS je podržavalo celokupnu aktivnost Udruženja za pravo osiguranja
Srbije. Predstavnici stručne službe UOS učestvovali su na svim skupovima koje je or-
ganizovalo Udruženje za pravo osiguranja Srbije, a jedan broj tih skupova pomagan je
i fi nansijski. Zapaženo je učešće predstavnika UOOJ, kasnije UOS, kao autora radova
na većem broju savetovanja i okruglih stolova među kojima je najzapaženije redovno
godišnje savetovanje Udruženja za pravo osiguranja Srbije koje se održava na Paliću.
Napisan je i prezentovan veći broj radova iz oblasti rada Garantnog fonda, sistema ze-
lene karte auto odgovornosti, problematici primene novih zakonskih rešenja i drugih
pitanja koja su u funkciji rada UOS, ali i od značaja za usklađivanje domaćeg prava
osiguranja sa evropskim zakonodavstvom i dostignutim stepenom standardizacije sa
evropskim rešenjima.
Saradnja se odvijala i u delu administrativno-tehničkih poslova i pružanja fi -
nansijske podrške. UOS je omogućilo Udruženju za pravo osiguranja da se registruje
na adresi UOS. Pružana mu je pomoć u vezi prijema i ekspedicije pošte, davana na
korišćenje prostorija za održavanje sednica organa i sala za veće skupove. Od 2008.
godine UOS redovno je učestvovalo u fi nansiranju dela troškova za izdavanje časopi-
sa Revija po svakom izdatom broju, a u celosti je plaćana usluga angažovanoj agenciji
za vođenje knjigovodstvenih poslova Udruženja za pravo osiguranja Srbije.
Beograd, 5. januara 2013.
SARADNJA UDRUŽENJA OSIGURAVAČA SRBIJE I UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA...
Mr Jelena GAZIVODA
MOJA SARADNJA SA UDRUŽENJEM ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
Moja povremena saradnja, ako mogu tako reći, sa Udruženjem za pravo osi-
guranja Srbije (Udruženje) započela je krajem 2003. godine na poziv dr Jasne Pak i
trajala je do 2005. godine. To je bio period kada je srpska akademska i stručna javnost
u osiguranju pre svega bila zainteresovana za prva upoznavanja sa relevantnim pro-
pisima komunitarnog prava i za početak procesa aktivnosti regulatornih tela u Srbiji
na usklađivanju normativnog okvira u osiguranju sa pravom Evropske unije, pa se
moja početna saradnja sa Udruženjem zasnivala na objavljivanju u Reviji, časopisu
Udruženja prevoda dve obimne direktive Evropskog Parlamenta i Saveta koje su ure-
đivale u domenu direktnog neživotnog osiguranja i osiguranja života različita pravna
pitanja od obezbeđivanje zagarantovane slobode pružanja usluga osiguranja, preko
pravnog položaja pružaoca usluga osiguranja (društava sa osiguranje) i drugih uče-
snika na tržištu osiguranja (posrednika i zastupnika u osiguranju) i njihovih obaveza
do zaštite korisnika usluga osiguranja kao slabije strane u ovom ugovornom odnosu
(prevodi su objavljeni u Reviji, br. 3–4/2003 i 1–2/2004). U tom periodu objavila sam
i dva članka na temu osiguranja izvoznih kredita (Revija, br. 3–4/2003 i 1–2/2004) i
napisala rad za godišnje savetovanje Udruženja 2005 godine o perspektivama i otvo-
renim pitanjima nadzora u osiguranja u EU koji je objavljen u Zborniku radova sa
tog savetovanja.
Druga etapa, reći ću moje intenzivne saradnje sa Udruženjem započinje 2006.
kada sam takođe, kao i 2007. godine, učestvovala sa referatima na godišnjim saveto-
vanjima Udruženja. To je ustvari bio samo početak intenzivne saradnje koja se uz sve
veće interesovanje za praksu Evropskog suda domaće stručne javnosti, nastavlja 2008.
godine kada iz broja u broj Revije do danas objavljujem prikaze relevantnih sudskih
odluka Evropskog suda pravde koje su doprinele boljem razumevanju odgovaraju-
ćih pravila komunitarnog prava i pomogle usavršavanju znanja domaćih eksperata
u osiguranju u pogledu primene obavezujućih akata komunitarnog prava, načina
otlanjanja neusklađenosti koje je pokazala praksa članica Evropske porodice država
u primeni ovih akata, razumevanju razloga za ovakva odstupanja, i otklanjanju ne-
doumica u pogledu tumačenja određenih odredbi komunitarnog prava sa kojima su
se u primeni propisa suočili nacionalni sudovi država članica.
Prikaz prakse Evropskog suda u ovom časopisu dao je, po mom mišljenju, jed-
nu novu dimenziju kako upoznavanju, tako i boljem razumevanju složenog sistema
pravnih normi na kojima počiva jedinstveno tržište osiguranja Evropske unije.
135
Praksa nacionalnih sudova i otvorena pitanja sa kojima su se ovi sudovi susre-
tali u konkretnim postupcima prikazivanim u Reviji pokazali su još jednom davno
utemeljeno pravilo da je život uvek inventivniji i nepredvidljiviji od zakonodavca, ali
ukazao i na potrebu i značaj pravilnog razumevanja cilja i svrhe donošenja određenih
pravila komunitarnog prava, razliku i ponekad sučeljavanje i nepreklapanje izme-
đu jezičkog i ciljnog tumačenja propisa ovog prava, doslednost u zauzimanju stava
Evropskog suda prilikom davanja tumačenja ali i dovoljnu osetljivost i budnost tog
suda za prepoznavanje razlika u problemima i otvorenim pitanjima u nizu konkret-
nih slučajeva koji su počivali na sličnom, ali ne uvek nužno i na istom činjeničnom
stanju i pitanjima za koje su tumačenja tražili domaći postupajući sudovi.
Praksa Evropskog suda je utoliko zanimljiva za naše domaće poimanje sudske
procedure jer je uključivala i interakciju različitih učesnika – od država članica i nji-
hovih neretko različitih pravnih stanovišta i pozicija, preko javnog pravobranioca i
njegovog mišljenja, do odluke Evropskog suda koja je sažimala dotadašnje stavove
učesnika u ovim postupcima i davala konkretna tumačenja koja su opredeljivale ko-
načne odluke nacionalnih postupajućih sudova.
Nalazim da je uz poznavanje pravila komunitarnog prava upravo praksa Evrop-
skog suda pružala i pruža jedan konzistentan, višeslojan i argumentovan pristup u
pogledu daljeg postupanja u situacijama koje se mogu podvesti pod isto ili približno
jednako činjenično stanje, i da, u trenutku kada se Republika Srbija još uvek nalazi
u postupku usklađivanja sa pravom Evropske unije, sadržaj mojih prikaza odluka
Evropskog suda i drugih priloga, posebno članaka u kojima brojni autori razmatraju
rešenja i otvorena pitanja komunitarnog prava, objavljenih u Reviji, koju priprema,
uređuje i izdaje Udruženje za pravo osiguranja Srbije, daju jednu dobru i svestranu
osnovu da se upoznavanjem sa njima, jednog dana, i Republika Srbija i njeni struč-
njaci pripremljeno uključe u primenu pravila komunitarnog prava.
Moja saradnja sa Udruženjem za pravo osiguranja Srbije bila je i prilika da se
upoznam sa doajenima iz oblasti prava osiguranja u Republici Srbiji, jedinstvena pri-
lika da se kroz naučne i stručne radove objavljene u Reviji, zbornicima radova sa
godišnjih savetovanja Udruženja i drugim publikacijama koje su objavili najkreativ-
niji članovi Udruženja upoznam sa najnovijim trendovima razvoja osiguranja u EU
i državama članicama, problemima koji daju povoda za unapređenje razumevanja
određenih pravila i unapređenja prakse kako u domenu obavljanja delatnosti osigu-
ranja, tako i sudske prakse u ovoj oblasti.
Materijali koje Udruženje objavljuje, stručni skupovi koje organizuje i dostu-
pnost Udruženja svim licima koja su zainteresovana da započnu dugotrajan i zani-
mljiv put razumevanja osiguranja ili da unaprede svoja znanja, predstavlja podstrek
kako studentima na osnovnim studijama, postdiplomcima, ljudima iz industrije osi-
guranja, sudijama, advokatima ali i široj naučnoj i stručnoj javnosti, i dodatni motiv
da nastave svoj lični put razvoja na dobrobit kako samog Udruženja, tako i svih onih
MOJA SARADNJA SA UDRUŽENJEM ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
136
koji se u svom radu susreću sa nužnošću poznavanja osiguranja, ali i Republici Srbiji
čija potreba za edukovanim i stručnim kadrom u ovoj oblasti će biti sve potrebnija u
godinama pred nama i njenom pridruživanju Evropskoj uniji.
Zadovoljstvo i čast mi je bilo i da sarađujem sa profesorom Jovanom Slavnićem i
profesorom Slobodanom Jovanovićem čije bogato iskustvo i posvećenost osiguranju
svima nama daje podstrek da se i ubuduće interesujemo za ovu oblast, unapređujemo
saradnju i omogućimo svima koje ova oblast istinski interesuje da se pridruže ovoj
maloj ali vrednoj zajednici posvećenika ovoj interesantnoj i dinamičnoj vrsti fi nan-
sijskih usluga.
Uz zahvalnost na dosadašnjoj saradnji želim dalji jednako uspešan i posvećen
rad kako samom Udruženju za pravo osiguranja Srbije tako i svim njegovim sarad-
nicima koji su prethodnih godina dali svoj značajan doprinos razvoju osiguranja u
Republici Srbiji.
Beograd, 29. januara 2013.
Jelena GAZIVODA
Odeljak III: PERIOD OD 1998. DO 2005. GODINE
/ CHAPTER III: PERIOD 1998–2005
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
REČ PREDSEDNIKA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE I CRNE GORE POVODOM ZAVRŠETKA ETAPE
RADA UDRUŽENJA OD APRILA 1997. DO APRILA 2005.*1
Dozvolite mi da za kratko vašu pažnju zadržim na jednom važnom događaju
za naše Udruženje. Slobodno mogu reći, događaju koji čini završetak jedne teške i
uglavnom uspešne etape u istoriji Udruženja.
Događaj se odigrao na Paliću, u okviru rada godišnjeg savetovanja Udruženja.
Tada je održana 15. aprila 2005. godine redovna godišnja Skupština našeg Udruženja.
Ona je bila istovremeno i izborna Skupština, s obzirom da je u vreme održavanja ovog
savetovanja istekao drugi četvorogodišnji mandat predsedniku, potpredsedniku, se-
kretaru, upravnom i nadzornom odboru Udruženja. Od aprila 1997. godine do aprila
2005. godine, uz manje izmene u sastavu upravnog i nadzornog odbora, jedna grupa
naših kolega vodila je, na apsolutno volonterski način, naše Udruženje.
Na čelu te grupe entuzijasta, u funkciji predsednika u ovom dugom periodu, bio
je nama, po svojoj naučnoj afi rmaciji na području prava osiguranja, dobro, tačnije
opšte poznat pravničkoj javnosti, prof. dr Predrag Šulejić.
On se prihvatio da rukovodi radom Udruženja u trenutku kada je bila već potpu-
no zamrla njegova aktivnost. Podsećanja radi, to je bio period u kome je bio završen
raspad „velike” Jugoslavije, sastavljene od šest republika i u kojoj je naše Udruženje
činilo Savez (nekih republičkih i pokrajinskih) udruženja za pravo osiguranja (Jugo-
slavije). Logičan i prvi profesionalni zadatak koji je kao predsednik Udruženja pro-
fesor Predrag Šulejić morao tada da izvrši bio je da sprovede statusnu reorganizaciju
Udruženja u Udruženje za pravo osiguranja Jugoslavije. Tako da ono u svojstvu prav-
nog sledbenika pomenutog Saveza udruženja preuzme i nastavi kontitnuitet u radu
Saveza i u novoj državi Jugoslaviji (sastavljenoj od Republike Srbije i Republike Crne
Gore). U tome se uspelo i naše transformisano Udruženje je, kao ranije učlanjena i
priznata nacionalna sekcija Međunarodnog udruženja za pravo osiguranja (AIDA),
sa dva nacionalna referata, od kojih je jedan napisao upravo profesor Šulejić, učestvo-
* Prilog preuzet iz Revije za pravo osiguranja, br. 1–2/2005, str. 1.
138
valo na X kongresu ovog međunarnodnog udruženja u Marakešu, maja 1998. godine.
U vreme njegovog mandata, posao na statusnoj transformaciji je još jednom obav-
ljen radi organizovanja našeg Udruženja kao pravničke specijalizovane asocijacije na
nivou Državne zajednice Republike Srbije i Republike Crne Gore. Ali to je bio samo
početak napora u reafi rmaciji Udruženja. Bilo je mnogu drugih zadataka s osnovnim
ciljem da ono oživi i njegov rad učini plodotvornim.
Zahvaljujući profesoru Šulejiću većina tih zadataka je ostvarena. Ovde ću pome-
nuti samo najvažnije među ostvarenim. Institucionalizovan je i postao je prepoznat-
ljiv rad Udruženja na naučnom i stručnom polju održavanjem godišnjih aprilskih
savetovanja na Paliću u kontinuitetu od 2001. godine. Zatim je osnovan i ažurno
se izdaje glasilo Udruženja – časopis Revija, s čime se otpočelo od 2002. godine.
Uspostavljane su ratom pokidane veze sa kolegama iz bivših republika SFRJ. To je
ostvareno preko njihovog učešća na savetovanjima Udruženja i prilozima u časopisu.
Povećan je broj učesnika savetovanja i autora priloga u časopisu i zbornicima refera-
ta sa naših savetovanja. U rad Udruženja aktivno su uključeni afi rmisani ekonomi-
sti, aktuari i drugi stručnjaci. Ostvarena je bliska saradnja s strukovnim pravničkim
udruženjima, udruženjem u delatnosti osiguranja i većinom društava za osiguranje.
Obezbeđivan je redovni priliv nužno potrebnih sredstava za održavanje savetovanja
i izdavanje časopisa. Odbijeni su zlonamerni napadi izvesnih institucija da se mar-
ginalizuje Udruženje, ali i onih koji su pokušavali da na neprimereni način prisvoje
časopis i oni postanu njegovi izdavači i dr.
Danas je, velikim delom zahvaljujući profesoru Predragu Šulejiću, to s pono-
som mogu da istaknem, Udruženje za pravo osiguranja Srbije i Crne Gore ušlo u
red i zauzima visoko rangirano mesto među specijalizovanim strukovnim pravnič-
kim organizacijama u Republici Srbiji i Republici Crnoj Gori. U ime članova novog
Upravnog i Nadzornog odbora i ostalih članova Udruženja, profesoru Šulejiću, koji
je i dalje ostao član našeg Upravnog odbora, izražavam na ovaj način zahvalnost za
njegov doprinos.
Jovan SLAVNIĆ
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
RAD UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA JUGOSLAVIJE U PERIODU OD 19. MAJA 1998.
DO 10. OKTOBRA 2001. GODINE*1
Za rad Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije u ovom periodu ključna su
dva događaja: prvi – održavanje Osnivačke skupštine Udruženja 19. 5. 1998. godine i
drugi – odluke sednice Skupštine Udruženja održane 10. 10. 2001. godine.
Odlukom Osnivačke skupštine Udruženja o samom osnivanju Udruženja i akti-
ma koji su na njoj doneti radi sprovođenja postupka njegovog osnivanja (usvojen je
Statut i izvršen je izbor organa Udruženja) započeo je život Udruženja u sadašnjem
obliku. Premda je Udruženje osnovano kao nov subjekat profesionalnog udruživanja
pravnika koji se bave pravom osiguranja ili su zainteresovani za njegov razvoj, de fac-
to je izvršena preregistracija Udruženja koje je do tada poslovalo pod nazivom Savez
udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije. Pod tim nazivom ono se i danas vodi u
registru nacionalnih sekcija Međunarodnog udruženja za pravo osiguranja (AIDA).
O radu Udruženja u toj organizacionoj formi ostaje da se učini osvrt u jednom
od narednih brojeva Revije s ciljem da se ovaj period rada našeg Udruženja ne prepu-
sti zaboravu. Time će se istovremeno otrgnuti od zaborava i napor izvesnih ličnosti iz
Republike Srbije koji su dugi niz godina vodili ovo Udruženje i moći će se objektivno
proceniti njihov doprinos osnivanju, radu i afi rmaciji Udruženja, čiji je faktički suk-
cesor sadašnje Udruženje za pravo osiguranja Jugoslavije. Takođe, ovim prikazom
će biti dat jedan prilog za pisanje istorije našeg Udruženja. Autori te pisane istorije
verovaatno će biti neki drugi ljudi, odnosno članovi Udruženja, a ona će sigurno biti
pisana u neko drugo pogodno vreme, kada naše Udruženje svojim radom i doprino-
sima doživi ne samo puno nacionalno već i međunarodno priznanje.
U periodu od osnivanja Udruženja do održavanja Skupštine 10. 10. 2001. godi-
ne glavni zadatak uprave bio je da organizaciono učvrsti, a to znači i da članstvom
omasovi Udruženje, a zatim da ostvari njegove ciljeve kroz planirane aktivnosti. Taj
protekli period rada Udruženja najbolje odslikava Izveštaj o radu za taj period, koji
je predsednik Udruženja prof. dr Predrag Šulejić podneo članovima Skupštine na
sednici održanoj 10. 10. 2001. godine. Ključni deo tog Izveštaja stoga se dalje citira.
* Prilog je zbog značaja za etapu rada Udruženja u razdovlju označenom u njegovom naslovu preuzet iz prvog objavljenog broja Revije, br. 1/2002, str. 51–54.
140
1. ORGANIZACIONO JAČANJE I ŠIRENJE RADA UDRUŽENJA
Prema svom Statutu Udruženje okuplja pravnike koji rade na poslovima osigu-
ranja u osiguravajućim organizacijama, sudovima, advokaturi, univerzitetima, ko-
morama i preduzećima. Udruženju je do sada pristupilo oko šezdeset individualnih
članova i nekoliko kolektivnih – osiguravajuće organizacije. Održano savetovanje na
Paliću bila je prilika da se rad Udruženja afi rmiše i samim tim okupi još veći broj čla-
nova. Ohrabruje činjenica da je zainteresovanost za rad Udruženja zapažena i među
sudijama, advokatima i drugim strukturama van osiguravajućih organizacija.
Međutim, treba konstatovati da je ipak broj do sada prispelih članova daleko
ispod onoga koji bi trebalo da bude prema značaju prava osiguranja u raznim delat-
nostima u kojima rade pravnici na ovim poslovima. Otud treba više raditi na popula-
risanju Udruženja, jer ono još nije dovoljno poznato široj pravničkoj javnosti.
U vezi sa organizacionim učvršćivanjem Udruženja treba takođe pomenuti i pi-
tanje određivanja i naplaćivanja članarine, kao jednu od pretpostavki za ostvarivanje
materijalne osnove za uspešan rad Udruženja.
2. SAVETOVANJE I STRUČNI SASTANCI
U decembru 1999. godine održana je prava aktivnost Udruženja na organizo-
vanju stručnog usavršavanja. Na osnovu pripremljenog materijala održan je u vidu
okruglog stola u prostorijama Udruženja pravnika Jugoslavije veoma uspešan sasta-
nak o problemima nematerijalne štete. Rasprava učesnika bila je veoma kvalitetna, na
visokom stručnom nivou, sa korisnim zaključcima. Taj primer pokazuje da su slični
oblici rada Udruženja korisni i izvodljivi sa relativno manjim naporima i materijal-
nim sredstvima.
Najvažniji poduhvat Udruženja bilo je Savetovanje na Paliću, koje je održano
početkom aprila 2001. Udruženje je tim Savetovanjem „položilo ispit“ u svakom po-
gledu. Pripremljeno je petnaest referata od najuglednijih stručnjaka za pravo osigu-
ranja kod nas (profesora univerziteta, sudija vrhovnih sudova, stručnjaka iz naučnih
instituta, stručnjaka iz osiguravajuućih organizacija), koji su, okupljeni pod temom
„Savremeni problemi u osiguraju imovine i lica“, obradili brojne teme aktuelne za
praksu i teoriju prava osiguranja. Savetovanje je privuklo veliku pažnju (uprkos još
nedovoljnom iskustvu u realizvanju marketinga u ovakvim poduhvatima), tako da je
bilo prisutno oko 200 učesnika, koji su aktivno pratili izlaganja referenata i učestvo-
vali u diskusiji.
Kao poseban doprinos Udruženja razvijanju prava osiguranja predstavlja objav-
ljeni Zbornik radova prezentiranih na Savetovanju, koji ostaje kao trajno svedočan-
stvo o aktivnosti Udruženja.
Jovan SLAVNIĆ
141
3. SARADNJA SA DRUGIM ORGANIZACIJAMA
U ZEMLJI I INOSTRANSTVU
Udruženje nije imalo zvanične kontakte sa drugim organizacijama u zemlji, ako
se izuzme okolnost da članovi Udruženja redovno učestvuju u oblicima rada Udru-
ženja pravnika Srbije i Jugoslavije i Udruženja pravnika u privredi. Poželjno je pove-
zivanje sa nekim drugim udruženjima bliskim po sadržini rada, kao, na primer, sa
Udruženjem akturara i sl.
Udruženje za pravo osiguranja je dugogodišnji član međunarodne asocijacije –
Međunarodnog udruženja za pravo osiguranja (AIDA). Naše Udruženje je redovno
sa nacionalnim referentima učestvovalo na kongresima AIDE, koji se održavaju svake
četvrte godine. Tako je bilo i na zadnjem Kongresu u Maroku 1998. godine, na kome
su, pored referenata (prof. dr Predrag Šulejić i prof. dr Jovan Slavnić) prisustvovali i
pravnici iz nekih osiguravajućih organizacija, Sekretarijata za fi nansije i Udruženja
osiguravajućih organizacija Jugoslavije. Naredni Kongres AIDE održaće se 2002. go-
dine u Njujorku, na kome bi svakako bilo poželjno da učestvuju predstavnici našeg
Udruženja.
4. AKTIVNOST UPRAVNOG ODBORA
Upravni odbor izabran na Skupštini Udruženja 19. maja 1988. godine održao
je brojne sastanke posvećene organizaciji i radu Udruženja. S obzirom na njegov sa-
stav, koji je, između ostalog, odražavao i teritorijalnu zastupljenost članova, nije uvek
bilo moguće obezbediti prisustvo svih članova (na primer, otežano dolaženje članova
iz Crne Gore i potpuno onemogćeno dolaženje člana iz Prištine). Otuda je uprava
Udruženja nastojala da na sednice poziva sve one članove Udruženja voljne da po-
mognu radu Udruženja, bez obzira da li su formalno izabrani kao članovi Upravnog
odbora, što se pokazalo kao korisno.
Na osnovu ovlašćenja Skupštine, Upravni odbor je izabrao za sekretara Udruže-
nja Katarinu Ivančević (inače člana Nadzornog odbora), koja je nesebičnim zalaga-
njem obavila veliki posao za Udruženje.
5. RAD UDRUŽENJA U OKVIRU SUSRETA PRAVNIKA
KOPAONIČKE ŠKOLE PRIRODNOG PRAVA
Ovo područje aktivnosti Udruženja nije sadržano u Izveštaju o radu Udruženja
koji je, kao što je već rečeno, usvojen na sednici Skupštine 10. 10. 2001. godine. Stoga
je prilikom njegovog usvajanja prihvaćena primedba da se Izveštaj upotpuni i ovom
aktivnošću Udruženja.
RAD UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA JUGOSLAVIJE U PERIODU OD 19. MAJA...
142
Udruženje je učestvovalo preko svojih članova na Dvanaestom i Trinaestom su-
sretu pravnika Kopaoničke škole prirodnog prava, koji su održani 13–17. 12. 1999.
godine, odnosno 13–17. 12. 2000. godine (u 1998. godini, zbog poznatih razloga, ovaj
Susret nije održan). Tema Dvanaestog susreta bila je „Moć i nemoć prava”, a Trinae-
stog „Kultura prava i snaga zakona.” Na Dvanaestom susretu članovi našeg Udruženja
podneli su u okviru Katedre „Pravo na imovinu”, Sekcija „Osiguranje”, deset referata,
a na Trinaestom šest referata.
Prema oceni autora ovog prikaza, najveći dooprinos rezultatima rada ovih susre-
ta naše Udruženje je dalo svojim porukama. One su kao i uvek, dakle, i u godinama
koje su prethodile osnivanju Udruženju za pravo osiguranja Jugoslavije i kada su naši
članovi istupali kao članovi Saveza udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije, bile
uvek među najaktuelnijim. Stoga, preko njih je naše Udruženje uvek plasiralo jav-
nosti svoj iscrpan pogled na potrebu za hitnim promenama i novu budućnost prava
osiguranja – prema privrednim i drugim mogućnostima zemlje i dostignutom ste-
penu razvoja prava osiguranja u razvijenim zapadnim zemljama Evrope. To je razlog
da su za Susrete pripremljeni referati i usvojene konkretizovane poruke potencirale
potrebu za privatizacijom u osiguranju, opredeljenje za otvoreno tržište osiguraja i u
vezi s tim liberalizaciju tržišta našeg osiguranja i harmonizaciju prava osiguranja sa
evropskim pravom osiguranja.
Prikaz tema referata članova našeg Udruženja i sadržine usvojenih poruka našeg
Udruženja na Dvanaestim i Trinaestim susretima pravnika Kopaoničke škole prirod-
nog prava, čiji je organizator Udruženje pravnika Srbije i čiji je inače kolektivni član
naše Udruženje, obajavljen je u posebnim publikacijama Udruženja pravnika Srbije.
6. POKRETANJE GLASILA UDRUŽENJA
Sa održavanjem sednice Skupštine od 10. 10. 2001. godine započinje kvalitetnija
etapa u radu Udruženja. Pre svega zbog toga što je na ovoj sednici usvojena odluka
o pokretanju izdavanja časopisa Revija, glasila Udruženja za teoriju i praksu prava
osiguranja u zemlji i inostranstvu. Prema toj odluci časopis će izlaziti, u skladu sa fi -
nansijskim mogućnostima Udruženja, četiri puta godišnje. Za glavnog i odgovornog
urednika časopisa imenovana je dr Jasna Pak, naučni saradnik Instituta za uporedno
pravo u Beogradu. U posebnu obavezu Upravnog odbora Udruženja, odlukom o po-
kretanju časopisa uvršćena je njegova dužnost da Skupštini podnosi izveštaje o radu
glavnog i odgovornog urednika i Redakcionog odbora Revije. On usvaja i izveštaj o
radu i izveštaj o fi nansijskom poslovanju Revije, koji mu podnose glavni i odgovorni
urednik, odnosno Redakcioni odbor Revije.
U obrazloženju odluke o pokretanju Revije posebno se ističe da je zadatak Re-
dakcionog odbora Revije da angažuje što više saradnika na pripremi svakog broja ča-
sopisa da bi njegova sadržina bila što bogatija i da bi što više lica koja se bave teorijom
Jovan SLAVNIĆ
143
i praksom prava osiguranja na fakultetima, institutima, osiguravajućim organizacija-
ma i drugim organizacijama bila u prilici da daju svoj doprinos razvoju našeg prava
osiguranja i njegovom usaglašavanju sa evropskim pravom osiguranja.
Opredeljenje je da se u svakom broju Revije objavi po jedan izvorni naučni ili
pregledni naučni članak. Zatim da ona sadrži rubriku u kojoj će biti objavljivani
stručni članci, prikazi, ogledi, analize i komentari. Među rubrikama su predviđene i
„Sudska praksa”, „Pitanja i odgovori”, „Inostrano osiguranje” i „Propisi i dokumenti”
(u okviru ove rubrike biće objavljivani domaći i inostrani zakonski akti, podzakonski
i poslovni akti, direktive EU, međunarodni sporazumi i drugo). Časopis će izlaziti na
80–90 strana i u tiražu od 500 primeraka.
Operacionalizacija izdavanja časopisa omogućena je odlukama Upravnog od-
bora, koji je svoju konstitutivnu i radnu sednicu održao odmah posle završetka rada
Skupštine. Na toj sednici izabrani su Izdavački savet i članovi Redakcionog odbora u
sastavu koji je objavljen na impresumu ovog prvog broja Revije.
Na sednici Skupštine održane 10. 10. 2001. godine ponovo je izabran za predsed-
nika Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije prof. dr Predrag Šulejić, a za potpred-
sednika, takođe ponovo, prof. dr Jovan Slavnić. Ponovni izbor potvrđen je i sekretaru
Udruženja gospođi Katarini Ivančević. Shodno Statutu Udruženja izbor je izvršen sa
mandatom od četiri godine.
Na ovoj sednici je izvršen i izbor Upravnog i Nadzornog odbora Udruženja, za
isti mandatni period kao i predsednik, odnosno potpredsednik Udruženja. Član po
položaju i predsednik Upravnog odbora Udruženja jeste prof. dr Predrag Šulejić.
Njegovi su sledeći čanovi, takođe po položaju: potpredsednik prof. dr Jovan Slav-
nić i sekretar Udruženja Katarina Ivančević. Imenovani članovi Upravnog odbora
jesu: dr Jasna Pak, Dragiša Kecojević (Osiguranje „Auto-Nena”), prof. dr Ivica Jan-
kovec, Vladimir Kovčić (Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije), Rado-
mir Erić (Osiguranje „Takovo”), dr Zdravko Petrović („SIM osiguranje”), Branko
Rajičić („Dunav osiguranje”), dr Dragan Mrkšić („DDOR Novi Sad”) i Jovan Bujišić
(„Lovćen osiguranje”). Za članove Nadzornog odbora, Skupština je izabrala u svoj-
stvu predsednika dr Zorana Radovića, naučnog savetnika Instituta za uporedno pra-
vo u Beogradu, a za članove Svetlanu Jocović („Dunav osiguranje”) i dr Aleksandra
Filipovića, advokata iz Loznice.
Boljem razumevanju ciljeva i organizacije rada na ostvarivanju ciljeva Udruže-
nja doprineće upoznavanje članstva sa tekstom Statuta Udruženja. U uverenju da će
njegovo objavljivanje podstaći i veći interes za rad i šire uključivanje članova u rad
Udruženja, Redakcioni odbor će u jednom od narednih brojeva objaviti prečišćeni
tekst ovog najvišeg pravnog akta Udruženja.
RAD UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA JUGOSLAVIJE U PERIODU OD 19. MAJA...
Prof. dr Katarina IVANČEVIĆ
RAD UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE OD 1998. DO APRILA 2005. GODINE
Udruženje za pravo osiguranja Jugoslavije (dalje u tekstu: Udruženje) je osno-
vano 1998. godine na incijativu pravnika koji su se bavili teorijom i praksom prava
osiguranja. Kroz rad ovog novoosnovanog Udruženja nastojalo se da se nastavi više-
decenijska aktivnost koju je svojevremeno obavljalo Udruženje za pravo osiguranja
Socijalističke Republike Srbije koje je delovalo kao članica Saveza udruženja za pravo
osiguranja Jugoslavije i sekcija Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja.
Osnivači Udruženja su: prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Jovan Slavnić, prof. dr
Ivica Jankovec, Tomislav Petrović, dr Jasna Pak, Olivera Labus, Branko Rajičić, mr
Aleksandar Filipović, Katarina Ivančević, Vlastimir Dačić i Mirjana Gazivoda.
Udruženje je upisano u Registar udruženja, društvenih organizacija i političkih
organizacija kod Saveznog ministarstva pravde kao udruženje građana na registar-
skom listu broj 386 pod rednim brojem 583, na osnovu rešenja broj 3/1-202/2-1998-
07 od 19. 6. 1998. Sedište Udruženja se nalazilo u Beogradu, u ulici 29. novembra broj
68/II. Matični broj Udruženja je bio i do danas ostao 17202812.
Udruženje je osnovano sa ciljem da organizuje rad i razvija saradnju na prouča-
vanju i razvoju prava osiguranja. Ciljevi i zadaci Udruženja su bili defi nisani u čl. 7
Statuta Udruženja koji je donet maja 1998. godine. Zadaci Udruženja su bili:
– okupljanje i organizovanje pravnika koji rade u oblasti prava osiguranja u osi-
guravajućim organizacijama, sudovima, advokaturi, univerzitetima, preduzećima
i drugim organizacijama radi što uspešnijeg ostvarivanja zadataka iz oblasti prava
osiguranja;
– saradnja sa nadležnim upravnim i zakonodavnim organima, komorama i
udruženjima u izradi propisa iz oblasti osiguranja i sprovođenja tih propisa u život;
– proučavanje propisa iz oblasti prava osiguranja radi njihove primene u praksi;
– saradnja sa pravosudnim organima radi unapređenja i razvoja sudske prakse i
prikupljanja iste;
– unapređenje službi u osiguravajućim i drugim organizacijama koje se bave pra-
vom osiguranja;
– organizovanje pomoći pravnicima u osiguravajućim organizacijama na posti-
zanju posebnih stručnih kvalifi kacija i daljem stručnom usavršavanju;
– saradnja sa naučnim ustanovama, institutima i drugim organizacijama na ra-
zvijanju i unapređenju prava osiguranja.
U čl. 8 Statuta je bilo predviđeno da Udruženje ostvaruje svoje zadatke na sledeće
načine:
145
– organizovanjem i održavanjem stručnih sastanaka, savetovanja, predavanja, seminara,
– simpozijuma;– izradom i objvaljivanjem naučnih i stručnih članaka i radova iz oblasti prava
osiguranja ili pomaganjem članovima u izradi takvih radova;– predlaganjem nadležnim organima donošenje propisa za uspešno rešavanje
pravnih problema osiguranja u praksi, kao i učestvovanje u raspravama prilikom do-nošenja svih propisa iz oblasti osiguranja;
– prikupljanjem i objavljivanjem sudske prakse iz oblasti osiguranja;– saradnjom sa drugim udruženjima na rešavanju problema iz oblasti osiguranja;– uzimanjem učešća u međunarodnoj saradnji na izučavanju problema osigura-
nja u okviru Međunarodnog udruženja za pravo osiguranja (AIDA).
Udruženje je bilo kolektivni član Udruženja pravnika Jugoslavije, kasnije Udru-ženja pravnika Srbije i Crne Gore i još kasnije Udruženja pravnika Srbije.
Udruženje je ostalo član AIDA i zahvaljujući donatorstvu društava za osiguranje od 2001. godine redovno je plaćalo članarinu ovom međunarnodnom udruženju.
Osnovni problem Udruženja su bili nedostatak tehničke podrške, pre svega ne-postojanje „sopstvenog” prostora za rad organa. Pored mnogih objektivnih teškoća Udruženje je ostvarilo značajne rezultate u skladu sa osnovnim statutarnim ciljevi-ma što je uticalo na povećan uticaj Udruženja u domaćoj pravničkoj javnosti. Tome je doprinelo nesebično zalaganje osnivača Udruženja, posebno rukovodstva. Radeći volonterski poslove koji su bili neophodni kako bi se ostvarili ciljevi osnivanja ono je doprinelo da se zasnuju temelji na osnovu kojih se Udruženje u kasnijem razdoblju dalje razvijalo tako da danas uspešno funkcioniše.
Rad Udruženja u 1998. godini
Osnivačka Skupština Udruženja održana je 19. maja 1998. godine. Na osnivačkoj
Skupštini je donet Statut Udruženja i izabrani su organi upravljanja.
Prema odredbama Statuta članovima Udruženja smatraju se njegovi osnivači i
subjekti koji naknadno pristupe Udruženju. Članovi mogu biti redovni, počasni i
kolektivni. Redovni članovi Udruženja mogu biti pravnici koji se bave osiguranjem.
Kolektivni članovi Udruženja mogu biti osiguravajuće organizacije, preduzeća za za-
stupanje i vršenje usluga u osiguranju, udruženja osiguravajućih organizacija, fakul-
teti, instituti i druge naučne ustanove koje se bave pručavanjem prava i ekonomike
osiguranja, privredne i druge organizacije i njihova udruženja, udruženja građana,
kao i državni organi čiji je rad od interesa za delatnost osiguranja.
Počasni članovi Udruženja mogu biti lica pravničkog ili nepravničkog obrazova-
nja koja doprinose afi rmaciji prava osiguranja u zemlji i inostranstvu ili u izvršavanju
zadataka Udruženja i ostvarivanju njegovih ciljeva.
RAD UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE OD 1998. DO APRILA 2005. GODINE
146
Članovi Udruženja, izuzev počasnih članova, su u obavezi da u cilju omoguća-
vanja realizacije zadataka i ciljeva koje sebi u zadatak postavi Udruženje redovno
plaćaju članarinu. Visinu članarine za svaku kalendarsku godinu određuje Upravni
odbor Udruženja.
Organi Udruženja su: Skupština Udruženja, predsednik, Upravni odbor, Nad-
zorni odbor, Sekretar Udruženja. Predsednik Upravnog odbora je predsednik Udru-
ženja i predstavlja i zastupa Udruženje. Članovi Upravnog odbora po položaju su
predsednik, podpredsednik i sekretar Udruženja.
Za predsednika Udruženja je izabran prof. dr Predrag Šulejić, za potpredsednika
prof. dr Jovan Slavnić i za sekretara Dimitrije Stamenović.
Rad Udruženja u 1999. godini
Rad Udruženja u ovoj godini je omela NATO agresija na Jugoslaviju koja je za-
počela 24. marta 1999. godine, tako da zbog otežanih prilika nije bilo moguće da se
sprovode aktivnosti Udruženja.
Upravni odbor je krajem godine za sekretara izabrao Mirjanu Gazivoda, jer je
Dimitrije Stamenović, kasnije generalni direktor Kompanije „Dunav osiguranje”,
zbog drugih obaveza podneo ostavku.
Udruženje je u decembru mesecu u prostorijama Udruženja pravnika Jugoslavije
organizovalo okrugli sto o problemima naknade nematerijalne štete.
Rad Udruženja u 2000. godini
Udruženje je u toj godini imalo samo četiri člana među osiguravajućim organi-
zacijama i pet fi zičkih lica koji su platili članarinu.
Započete su pripreme za savetovanje u organizaciji Udruženja. Planirano je da
se savetovanje održi u oktobru 2000. godine u Banji Koviljači, ali je otkazano zbog
nedostatka sredstava i zbog nastupelih poznatih političkih demokratskih promena u
toj godini.
Na osnovu ovlašćenja Skupštine Upravni odbor je u septembru mesecu izabrao
za sekretara Udruženja Katarinu Ivančević (inače člana Nadzornog odbora).
Rad Udruženja u 2001. godini
U 2001. godini Udruženja je imalo već sedam članova iz reda društava za osigu-
ranje i tridesetpet fi zičkih lica koji su platili članarinu za tekuću godinu. Tehničku po-
dršku radu Udruženju je od ove godine pružalo „Beobanka osiguranje” a.d. Beograd.
Katarina IVANČEVIĆ
147
Skupština. Na sednici Skupštine koja je održana 10. 10. 2001. u Sava centru, kojoj
je predsedavao Dragiša Kecojević, donete su važne odluke za dalji rad Udruženja.
Skupštini je u svojstvu počasnog gosta prisustvovao i prof. dr Slobodan Perović koji
se obratio skupu u ime Udruženja pravnika Jugoslavije.
Skupština je usvojila izmene i dopune Statuta Udruženja kojima je omogućeno
da član Udruženja može biti i drugo lice koje je zainteresovano da se bavi teorijom
i praksom iz oblasti osiguranja. Na ovaj način je omogućeno da se u rad Udruženja
aktivno uključe afi rmisani ekonomisti, aktuari i drugi stručnjaci iz osiguranja. Do-
nete su odluke o pokretanju glasila Udruženja Revija i odluka da je po položaju član
Upravnog odbora i glavni i odgovorni urednik časopisa, na koju funkciju je imenova-
na na period od četiri godine dr Jasna Pak, naučni saradnik u Institutu za uporedno
pravo u Beogradu.
Odlukom Skupštine je dopunjen Statut odredbama o izgledu amblema Udru-
ženja i o dodeli priznanja i nagrade od strane Udruženja istaknutim pravnicima i
drugima za zasluge u dugogodišnjem radu na unapređenju pravne teorije i prakse
osiguranja i organizacije Udruženja.
Na period od četiri godine imenovani su članovi organa Udruženja.
Za predsednika Upravnog odbora je izabran prof. dr Predrag Šulejić a za pot-
predsednika prof. dr Jovan Slavnić. Za sekretara je imenovana Katarina Ivančević,
koji su po položaju postali i članovi Upravnog odbora. Za članove Upravnog odbora
Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije, imenovani su: Jovan Bujišić – „Lovćen
osiguranje” a.d, Podgorica, Branko Rajičić – Kompanija „Dunav osiguranje” a.d, Be-
ograd, Dragiša Kecojević – „Auto Nena” a.d, Beograd, Radomir Erić – „Takovo osigu-
ranje”, a.d, Kragujevac, dr Dragan Mrkšić „DDOR Novi Sad” a.d, Novi Sad, Zdravko
Petrović – „SIM osiguranje” a.d. Beograd, prof. dr Ivica Jankovec i Vladimir Kovčić iz
Udruženja osiguravajućih organizacija Jugoslavije.
Za članove Nadzornog odbora imenovani su: dr Zoran Radović naučni savetnik
Instituta za uporedno pravao u Beogradu u penziji, Svetlana Jocović – Kompanija
„Dunav osiguranje” a.d. Beograd i dr Aleksandar Filipović, advokat.
Sednice Upravnog odbora. Na sednici održanoj 28. 6. 2001. usvojen je Izveštaj o
radu i Godišnji račun Udruženja za 2000. godinu. Formiran je inicijativni odbor čiji
su članovi: prof. dr Jovan Slavnić, dr Jasna Pak i Katarina Ivančević, sa zadatkom da
ispita opravdanost incijative za izdavanje časopisa i predloži donošenje odgovarajućih
odluka upravi Udruženja. Doneta je odluka o zakazivanju sednice Skupštine Udru-
ženja za početak oktobra meseca 2001. Formirana je radna grupa u sastavu Katarina
Ivančević i Mirjana Gazivoda sa zadatkom da pripremi izmene Statuta Udruženja.
Određena je članarina za članstvo u Udruženju za pravo osiguranja za pravna lica
u dinarskoj protivvrednosti od 500 DEM, a za fi zička lica u visini od 100,00 dinara.
Izabran je blagajnik Udruženja. Razmatran je izveštaj o akademskim i fi nansijskim
RAD UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE OD 1998. DO APRILA 2005. GODINE
148
efektima Savetovanja na Paliću i doneta je odluka o isplati honorara autorima priloga
na Savetovanju na Paliću.
Na osnovu izveštaja radne grupe, na sedici održanoj 19. 9. 2001. doneta je od-
luka da se Skupštini predloži izdavanje glasila Udruženja časopisa Revija. Takođe
je doneta odluka o zakazivanju sednice Skupštine za 10. 10. 2001. i pripremljeni su
izveštaji o radu organa kao i predlozi odluka koje treba doneti. Donet je zaključak da
se zatraži od AIDA oslobađanje od plaćanja članarine za 1998. 1999. i 2000. godinu.
Konstatovano je da je AIDA plaćena članarina za 2001. godinu.
Na sednici od 10. 10. 2001. konstituisan je Upravni odbor. Izabrani su članovi
Izdavačkog saveta Revije i članovi redakcionog odbora.
Na sledećoj sednici od 25. 12. 2001. doneta je odluka o visini članarine za 2002.
godinu za pravna lica u dinarskoj protivvrednosti od 500 DEM i za fi zička lica od
150,00 dinara. Razmatran je plan sadržaja i fi nansijski plan Revije. Doneta je odluka
o organizovanju Savetovanja na Paliću 2002. godine. Razmatran je izveštaj o fi nansij-
skom poslovanju Udruženja i donete odluke vezano za plasmane sredstava.
Sednice Nadzornog odbora. Održana je samo jedna sednica 10. 10. 2001. na kojoj
je konstituisan Nadzorni odbor.
Rad Udruženja u 2002. godini
U 2002. godini Udruženje je imalo četrnaest članova pravnih lica i četrdesetosam
fi zičkih lica koji su platili članarinu za tekuću godinu.
Skupština. Sednica Skupštine nije održana u toku 2002. godine.
Sednice Upravnog odbora. Na sednici od 30. 1. 2002. donet je poslovnik Uprav-
nog odbora. Razmatrana je informacija dr Jasne Pak o pripremi prvog broja časopisa
Revija. Doneta je odluka o organizovanju savetovanja na Paliću u periodu od 17. 4. do
20. 4. 2002. godine i tehničke odluke vezano za organizaciju ovog savetovanja.
Na sledećoj sednici 28. 2. 2002. usvojen je Izveštaj o radu i Godišnji račun Udru-
ženja. Doneta je odluka da izvršni organizator savetovanja na Paliću bude turistička
agencija „SKY PASS.” Doneta je odluka o fi nansijskom planu časopisa Revija, visini
pretplate za pravna i fi zička lica i tiražu.
Na trećoj sednici 20. 5. 2002. formirana je radna grupa sa zadatkom da sastavi
poruke sa Savetovanja na Paliću 2002. godine u sastavu: prof. dr Predrag Šulejić, prof.
dr Jovan Slavnić, Branko Rajičić, dr Jasna Pak i Katarina Ivančević. Donet je zaključak
da se primerci zbornika sa godišnjeg savetovanja dostave donatorima koji su pomogli
savetovanje, Vrhovnom sudu, Višem privrednom sudu, Saveznom ministarstvu za
fi nansije i formirana je cena zbornika radova. Razmatran je izveštaj o prvom broju
časopisa Revije. Konstatovano je da je potrebno da se poboljša pretplata i prodaja i da
se na tome mora raditi.
Katarina IVANČEVIĆ
149
Razmatrani su predlozi i incijative članova Udruženja za organizovanje okruglih
stolova vezano za primenu Zakona o sprečavanju pranja novca, sa temom „Zaštita ju-
goslovenskog tržišta od nezakonitog rada stranih kuća“ (na predlog „Zepter osigura-
nja”) i seminar o određivanju pravnog osnova kod zelene karte (na incijativu „Avus”-
a). Usvojen je prečišćeni tekst Statuta Udruženja. Razmatrana je i mogućnost odlaska
nekog od članova Udruženja na savetovanje koje organizuje AIDA i konstatovano da
je neophodno obezbediti donatora s obzirom da Udruženje nema dovoljno sredstava.
Sednice Nadzornog odbora. U toku 2002. godine Nadzorni odbor nije održao
nijednu sednicu. Članovi Nadzornog odbora su po pozivu prisustvovali sednicama
Upravnog odbora.
Rad Udruženja u 2003. godini
U 2003. godini članarinu Udruženju je uplatilo deset pravnih lica – društava za
osiguranje i 20 fi zičkih lica.
Skupština. Na sednici Skupštine Udruženja koja je održana na Paliću 11. 4. 2003.
godine: 1. promenjen je naziv Udruženja u „Udruženje za pravo osiguranja Srbije i
Crne Gore, Beograd”; 2. razrešeni su članstva u Upravnom odboru Udruženja Jovan
Bujišić i Zdravko Petrović i imenovani dr Slobodan Jovanović iz „DDOR Novi Sad”
a.d. i Nikica Orović iz „Lovćen osiguranja” ad. Podgorica i 3. razrešeni su predsednik
i član Nadzornog odbora dr Zoran Radović i Aleksandar Filipović i imenovani Siniša
Ognjanović za predsednika i Nina Kostić za člana.
Sednice Upravnog odbora. Na sedici od 10. 1. 2003. usvojen je fi nansijski izveštaj
o savetovanju na Paliću 2002. godine, doneta je odluka o organizovanju savetovanja
na Paliću 2003. godine od 11. do 14. aprila sa temom „Pravo osiguranja u tranziciji”,
usvojen je fi nansijski izveštaj o objavljivanju drugog broja časopisa Revija i razmatran
je predlog o promeni naziva Udruženja.
Na drugoj sednici 2. 4. 2003. usvojen je Godišnji račun Udruženja za 2002. go-
dinu. Donete su potrebne odluke u vezi pripreme sednice Skupštine Udruženja koja
je zakazana za 11. 4. 2003. godine. Pripremljeni su predlozi odluka o promeni naziva
Udruženja i izmenama Statuta i razrešenju i imenovanju članova Upravnog i Nad-
zornog odbora.
Doneta je odluka da se angažuje uz naknadu kao tehnički sekretar Udruženja
Dragana Mrvoš.
Takođe su donete potrebne odluke vezane za organizaciju savetovanja „Pravo
osiguranja u tranziciji” na Paliću 2003. godine: imenovan je Organizacioni odbor
Savetovanja u sastavu prof. dr Jovan Slavnić, predsednik, prof. dr Predrag Šulejić,
Katarina Ivančević, Branko Rajičić i dr Jasna Pak. Za predsednika Naučnog odbora
savetovanja imenovan je prof. dr Predrag Šulejić.
RAD UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE OD 1998. DO APRILA 2005. GODINE
150
Nadalje, razmatran je izveštaj glavnog urednika o broju 3–4/2002 časopisa Re-
vija kao i informacija o tehničkim problemima vezanim za pretplatu i distribuciju
časopisa. Upravni odbor je zadužio Jasnu Pak i Katarinu Ivančević da kontaktiraju
Službeni list i Privredni savetnik oko eventualne saradnje vezano za izdavanje i dalju
distribuciju časopisa.
Na trećoj sednici 17. 4. 2003. usvojen je izveštaj o održanom savetovanju na Pa-
liću 2003. godine, formirana je Komisija za izradu poruka sa savetovanja u sastavu
prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Jovan Slavnić, Siniša Ognjanović, Branko Rajičić i dr
Jasna Pak, doneta je odluka da se umesto dosadašnjih članova Redakcionog odbora
časopisa Revija, Zorana Radovića i Milovana Dedijera, imenuju novi Predrag Trifu-
nović i Dragiša Slijepčević, sudije Vrhovnog suda Srbije.
Na sednici održaoj 18. 11. 2003. doneta je odluka da se savetovanje na Paliću
održi od 15. 4. do 18. 4. 2004. i da tema bude „Privreda i pravo osiguranja u tranziciji.”
U Organizacioni odbor savetovanja imenovani su Jovan Slavnić, predsednik, Predrag
Šulejić i Katarina Ivančević. Za predsednika Naučnog odbora imenovan je Predrag
Šulejić.
Zatim je razmatrana informacija o izdavanju Revije i predlog Fakulteta za po-
slovno pravo za saradnju na izdavanju časopisa koji nije prihvaćen. Doneta je odluka
da se ponudi Udruženju osiguravajućih organizacija Srbije i Crne Gore da bude su-
izdavač časopisa.
Dalje, razmatran je izveštaj o fi nansijskom stanju koji je pripremio knjigovođa
Udruženja. I prihvaćen je predlog Udruženja za podršku osiguranja za uspostavljanje
saradnje.
Sednice Nadzornog odbora. Sednica je održana 26. 3. 2003. Na njoj je razmatrano
poslovanje Udruženja za 2001. godinu, odluke donete na sednicama Upravnog od-
bora od 13. 1. 2002, 20. 5. 2002, 28. 2. 2002 i 10. 1. 2003. i prihodi i rashodi prvog i
drugog broja Revije, obračun troškova Savetovanja Udruženja na Paliću 2002. godine,
bilans uspeha i poslovanje Udruženja za 2002. godinu i Izveštaj o raspodeli rezultata i
pokriću gubitaka za 2001. godinu. Na toj sednici Nadzorni odbor je doneo zaključak
da nema primedbi na zapisnike i rad Upravnog odbora Udruženja u proteklom peri-
odu, prihvatio je izveštaj o poslovanju i predložio da ga Upravni odbor usvoji. Predlo-
žio je Skupštini Udruženja da izvrši izbor zamenika predsednika i članova Nadzornog
odbora i da se angažuje po ugovoru o delu lice za obavljanje administrativnih poslova
oko izdavanje časopisa i rada Udruženja.
Rad Udruženja u 2004. godini
U 2004. godini članarinu Udruženju je platilo deset pravnih lica – društava za
osiguranje i dvadeset fi zičkih lica.
Katarina IVANČEVIĆ
151
Skupština. Sednica Skupštine Udruženja je održana 15. 4. 2004. na Paliću. Na
njoj je razmatran je Izveštaj o poslovanju i radu Udruženja i doneta je odluka da se
angažuje tehnički sekretar.
Sednice Upravnog odbora. Na prvoj sednici 6. 2. 2004. razmatrana su tehnička pi-
tanja vezana za pripremu savetovanja na Paliću. Utvrđena je visina članarine za 2004.
godinu za pravna lica 20.000 dinara i 300 dinara za fi zička lica. Doneta je odluka o
isplati honorara za Reviju br. 1–2/2003.
Na sednici 28. 4. 2004. razmatran je Izveštaj o savetovanju na Paliću 2004. godine
i doneta je odluka o isplati honorara autorima i recezentima. Formirana je Komisija
za izradu poruka sa savetovanja u sastavu prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Jovan
Slavnić i dr Jasna Pak.
Pošto se Udruženje suočilo sa problemom nedostatka prostora za rad koje go-
stoprimstvo je „Polis osiguranje” uskratilo kao i nemanja tehničkog sekretara koji
je otkazao saradnju, a Udruženje osiguravajućih organizacija se izjasnilo da nema
mogućnosti da Udruženju stavi na raspolaganje prostor za smeštaj dokumentacije,
članovi Upravnog odbora su zaduženi da u cilju pronalaženja adekvatnog prostora
za rad Udruženja i tehničke podrške radu, pregovaraju i to Jovan Slavnić sa „DDOR
Novi Sad” i Branko Rajičić sa Udruženjem osiguravajućih organizacija.
Problem otkaza ugovora o poslovnoj saradnji od strane knjigovođe je prevaziđen
angažovanjem novog knjigovođe Agencije „AS” sa kojom je zaključen ugovor.
Na sednici 15. 7. 2004. razmatran je fi nansijski izveštaj Savetovanja Palić 2004.
koje je za Udruženje bilo pozitivno. Dato je ovlašćenje dr Jasni Pak da pregovara sa
zainteresovanim licem radi angažovanja kao urednika Revije čiji bi zadatak bio da
pomogne u pripremi časopisa kao i angažovanja tehničkog sekretara časopisa.
Sledeća sednica je održana 21. 9. 2004. Na njoj je razmatran predlog da Udru-
ženje bude suorganizator javne rasprave o Nacrtu zakona o obaveznom osiguranju,
zajedno sa Udruženjem osiguravajućih organizacija na Zlatiboru, 1. i 2. oktobra 2004.
godine, koji nije prihvaćen. Doneta je odluka da u drugoj polovini februara meseca
2005. godine Udruženje samo organizuje okrugli sto na kome će predmet rasprave
biti Zakon o osiguranju Srbije i usvojen tekst ili Nacrt zakona o obaveznom osigura-
nju u saobraćaju.
Usvojen je Pravilnik o računovodstvu i računovodstvenim politikama.
Rad udruženja u 2005. godini
U 2005. godini do 28. 6. 2005. članarinu Udruženju je platilo pet pravnih lica –
društava za osiguranje i dvadeset fi zičkih lica. Udruženje se početkom godine opet
suočilo sa problemom nedostatka poslovnog prostora i tehničkog osoblja. Angažo-
vanjem kolege Dragiše Kecojevića obezbeđena je podrška u rešavanju tehničkih pro-
blema od strane „Kopaonik osiguranja.”
RAD UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE OD 1998. DO APRILA 2005. GODINE
152
Skupština. Na sednici Skupštine koja je održana prilikom održavanja savetovanja
na Paliću 15. aprila 2005. godine izabrani su na četiri godine novi organi upravljanja.
Za predsednika Udruženja i predsednika Upravnog odbora po položaju izabran je
prof. dr Jovan Slavnić, a za potpredsednika Udruženja dr Dragan Mrkšić i za se-
kretara Udruženja ponovo Katarina Ivančević, koji su po položaju postali članovi
Upravnog odbora. Za članove Upravnog odbora izabrani su prof. dr Predrag Šulejić,
Dragiša Kecojević, Bojan Maričić, Vladimir Kovčić, Svetlana Jocović – Dragaš, Do-
brila Otavić i dr Slobodan Jovanović
Za članove novog Nadzornog odbora, takođe sa četvorogodišnjim mandatom,
izabrani su Siniša Ognjenović, Slobodan Ilijić i Nina Kostić.
Sednice Upravnog odbora. Dana 3. 2. 2005. održana je prva sednica. Doneta je
odluka da Udruženje u toku prve polovine marta meseca organizuje okrugli sto na
temu „Primena novog Zakona o osiguranju” u cilju razmatranja stručnih problema i
otvorenih pitanja sa kojima se susreću u društvima za osiguranje u postupku usagla-
šavanja sa novim zakonom i prilikom njegove primene. Formiran je organizacioni
odbor za organizaciju okruglog stola u sastavu: Predrag Šulejić, predsednik, Jovan
Slavnić, Dragan Mrkšić, Dragiša Kecojević i Katarina Ivančević.
Doneta je i odluka da se savetovanje na Paliću održi od 14. 4. do 16. 4. 2005. godi-
ne sa temom „Osiguranje u svetlu novog zakonodavstva.” U organizacioni odbor Sa-
vetovanja imenovani su prof. dr Predrag Šulejić – predsednik, prof. dr Jovan Slavnić,
Dragan Mrkšić, Dragiša Kecojević, Petar Vujović i Katarina Ivančević. Za izvršnog
organizatora Savetovanja je izabrana turistička agencija „PM PLUS” Beograd.
Na toj sednici je verifi kovana je odluka Redakcionog odbora časopisa Revija za
isplatu honorara autorima članaka za broj 1–2/2004. Doneta je odluka kojom je utvr-
đena godišnja članarina za fi žička lica u iznosu od 300,00 dinara i za pravna lica u
iznosu od 15.000,00 dinara., kao i godišnja pretplata za Reviju u iznosu od 4.000,00
dinara. Donete su odluke o pripremi godišnje sednice Skupštine Udruženja.
Konstatovano je da Udruženje i dalje ima problem sa tehničkom podrškom u
radu, da nije obezbeđen prostor za dokumentaciju i sastanke organa Udruženja kao i
da ovaj problem treba da se reši.
Na sednici od 12. 4. 2005. usvojen je fi nansijski izveštaj o poslovanju i pripre-
mljeni su predlozi odluka i izveštaji o radu za sednicu Skupštine Udruženja.
Dana 25. 5. 2005. održana je poslednja sednica Upravnog odbora u 2005. godi-
ni. Na njoj je konstituisan Upravni odbor u novom sastavu. Razmatran je izveštaj o
fi nansijskom rezultatu Savetovanja na Paliću 2005. Zaduženi su Jasna Pak, Predrag
Šulejić, Jovan Slavnić i Slobodan Jovanović da formulišu poruke sa tog Savetovanja.
U daljem radu sednice, razmatran je izveštaj o objavljivanju broja 3–4/2004 ča-
sopisa Revija čije izlaženje je kasnilo. Zadužen je predsednik Udruženje da obavi
razgovore sa „Intermeksom” i drugim izdavačkim kućama, društvima za osiguranje
Katarina IVANČEVIĆ
153
„DDOR Novi Sad”, „Delta osiguranje” i Kompanijom „Dunav osiguranje” kao i dru-
gim institucijama i udruženjima radi pomoći oko izdavanja i distribucije časopisa.
Za tehničkog sekretara Udruženja izabrana je gospođa Verica Kecojević sa za-
datkom da obavlja poslove u vezi sa radom organa upravljanja Udruženja, knjigo-
vodstvene, poslove arhive, vođenja zapisnika sa sednica kao i poslove vezane za izda-
vanja časopisa, prelom teksta i druge administrativne poslove. Određena je mesečna
naknada za tehničkog sekretara u iznosu od 12.000 dinara. Stoga je doneta odluka da
se otkaže ugovor agenciji za računovodstvene poslove koja je do tada obavljala ove
poslove.
Upravni odbor je zadužio Slobodana Jovanovića za međunarodne komunikacije
Udruženja, pre svega sa AIDA i njenim organima i telima, kao i nacionalnim sekci-
jama AIDA sa obavezom da za sledeću sednicu Upravnog odbora pripremi izveštaj o
aktivnostima AIDA i aktivnostima dostupnih članica AIDA.
Svetlana Dragaš je zadužena za organizovanje i rad Sekcije za osiguranje imovine
i lica, Dragiša Kecojević Sekcije za osiguranje motornih vozila i Dragan Mrkšić Sek-
cije za osiguranje lica.
Finansijsko poslovanje
Udruženje je prihodovalo sredstva od članarine, doprinosa članova, dobro-
voljnih priloga, donacija, pomoći drugih organizacija i udruženja, kao i od prihoda
ostvarenih prodajom stručnih publikacija.
U periodu do 2000. godine Udruženje je raspolagalo skromnim fi nansijskim
sredstvima. U toku 2000. godine su članovi Udruženja (četiri osiguravajuće organi-
zacije i pet fi zičkih lica) uplatili ukupan skroman iznos čiji je jedan deo plasiran na
berzi, i na taj način ostvaren je prihod od kamate. Od sredstava kojima je Udruženje
raspolagalo štampani su memorandumi i koverte i plaćena poštarina za dopise koji
su upućivani, plaćen honorar za izradu idejnog rešenja memoranduma i za druge
obavljene poslove tehničke prirode.
Udruženje je 2000. godinu završilo sa ostvarenim pozitivnim rezultatom poslo-
vanja, skromnom dobiti i skromnim sredstvima u plasmanu iskazanom na računu sa
31. 12. 2000. godine.
Za potrebe vođenja knjigovodstvenih i fi nansijskih poslova angažovana je ovla-
šćena agencija tako da se ovi poslovi od 2000. godine vode ažurno i uredno. Nadlež-
nim organima je podnet Godišnji račun za 2000. godinu, podnete su poreske prijave
i obavljene ostale potrebne formalnosti vezane za fi nansijsko poslovanje Udruženja.
Solidno skromno fi nansijsko stanje u 2000. godini uslovilo je da je Udruženje
imalo dobar start u 2001. godini. Sa pozitivnim fi nansijskim poslovanjem je nastav-
ljeno i u toku godine. Prihodi od članarine su bili znatno veći nego predhodne godine.
Slobodna sredstva Udruženja su preko berze plasirana tako da je ostvaren prihod od
RAD UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE OD 1998. DO APRILA 2005. GODINE
154
kamate. Rashode su činili troškovi knjigovodstvenih usluga za obradu dokumentacije
iz prethodnih godina, 2000. godine i 2001. godine, kao i troškovi poštarine, provizija i
sl. U toku 2003. godine su mesečni troškovi vođenja knjigovodstva i drugi neophod-
ni tehnički troškovi pokriveni delom i iz prihoda ostvarenih po osnovu plasmana
sredstava. U toku 2004. godine zbog nesigurnosti i nedostatka kvalitetnih hartija od
vrednosti na tržištu od marta meseca više nisu vršeni plasmani, tako da su troškovi
vođenja knjigovodstva i fi nansija pokrivani nadalje iz redovnih sredstava Udruženja.
Troškovi vođenja knjigovodstva su plaćani u paušalnom iznosu.
Zahvaljujući donatorskoj uplati „Auto Nena osiguranja” i „Takovo osiguranja”,
Udruženje je bilo u mogućnosti da plati članarinu za AIDA za 2001. godinu.
U toku 2002, 2003, 2004. i 2005. godine Udruženje je ostvarilo dobit po osnovu
prihoda od članarine, od donacija, od kotizacija za savetovanja, od prodaje časopisa,
od oglasa u časopisu, od kamate na plasirana sredstva i pozitivnih kursnih razlika.
Zahvaljujući tome što je rad angažovanih lica u organima upravljanja bio besplatan,
i što su ostvareni navedeni prihodi, Udruženje je moglo da pokrije troškove organi-
zacije savetovanja, knjigovodstvenih usluga, tehničkog sekretara i izdavanja Revije.
Dakle, Udruženje je pozitivno poslovalo u periodu od 2001. do 2005. godine, tako
da su prihodi bili veći od rashoda i značajna sredstva su bila u plasmanima koji su
predstavljali uštedu sredstava.
Beograd, 3. januara 2013.
Katarina IVANČEVIĆ
Prof. dr Katarina IVANČEVIĆ
REVIJA ZA PRAVO OSIGURANJA OD 2002. DO 2005. GODINE
Revija je danas časopis koji je prepoznatljiv u krugovima čiji je predmet intere-
sovanja pravo osiguranja. Svojim kvalitetom i posebnom sadržinom se izdvaja od
časopisa prisutnih na tržištu a koji su posvećeni delatnosti osiguranja ili ovu proble-
matiku samo dotiču. Udruženje za pravo osiguranja Srbije je nastojalo da izdavanjem
časopisa pruži doprinos razvoju pravne misli, ostvarenju ciljeva Udruženja i dobroj
informisanosti naše javnosti u pogledu osiguranja. Pokretanje časopisa je predstav-
ljalo za Udruženje veliki poduhvat s obzirom da je i ovaj kao i svaki drugi izdavački
poduhvat skopčan sa rizicima. Veliki entuzijazam, volonterski i požrtvovan rad poje-
dinaca i pomoć društava za osiguranje doprineli su da časopis izlazi. Na zadovoljstvo
čitalaca problemi sa kojima se Udruženje susretalo, kako fi nansijski tako i tehnički,
su uspešno prevaziđeni i časopis je ne samo opstao do današnjih dana već iz godine
u godinu dobija novi razvojni zamah koji ga je učinio da danas ulazi u red međuna-
rodnih časopisa.
Posebno ističemo da je glavni i odgovorni urednik časopisa dr Jasna Pak svojim
velikim ličnim angažovanjem doprinela da časopis izlazi, da rubrike budu popunjene
kvalitetnim prilozima, da Revija bude prihvaćena i cenjena kao profesionalno kvali-
tetno urađen časopis.
1. POKRETANJE ČASOPISA
U vreme kada je pokrenuta incijativa od strane članova Upravnog odbora Udru-
ženja dr Jasne Pak i Katarine Ivančević da Udruženje počne da izdaje svoje glasilo u
tadašnjoj SR Jugoslaviji nije bilo svima dostupnog nezavisnog časopisa koji se spe-
cijalizovano bavio pitanjima osiguranja. „Kompanija Dunav” je izdavala manje-više
interni časopis Osiguranje u teoriji i praksi u kome su saradnici uglavnom bili zapo-
sleni u Kompaniji (danas je to u pravom smislu eksterni časopis iz različitih oblasti
nauke osiguranja u kome ipak preovlađuju prilozi autora zaposlenih u Kompaniji:
Tokovi osiguranja).
Upravni odbor je 28. 6. 2001. formirao Incijativni odbor čiji su članovi bili prof.
dr Jovan Slavnić, dr Jasna Pak i Katarina Ivančević, sa zadatkom da ispita opravdanost
incijative za izdavanje časopisa kao glasila Udruženja i predloži donošenje odgovara-
jućih odluka upravi Udruženja.
Dilema je bila da li da glasilo Udruženja bude bilten kao informativna publika-
cija ili da to bude časopis. Incijativni odbor je smatrao da Udruženje ima dovoljno
saradnika kao i čitalačku publiku tako da se opredelio da to bude časopis a ne bilten.
156
Po svom karakteru predloženo je da časopis Udruženja bude stručni časopis sa
izraženim profesionalno edukativnim ciljem. Ocenjeno je da časopis svojim sadrža-
jem treba da profesionalno usavršava i inovira znanja iz domena prava osiguranja i
da bude namenjen primarno praktičarima u osiguranju. U tom smislu je opredeljen
i naziv časopisa Revija.
Sagledavajući trenutnu opštu i fi nansijsku situaciju Udruženja opredeljenje Ini-
cijativnog odbora je bilo da časopis izlazi ako je moguće tromesečno, a ako ne onda
četvoromesečno ili šestomesečno tako da se obezbedi redovno izlaženje bar tri ili dva
broja godišnje.
Upravni odbor Udruženja je prihvatio predlog Incijativnog odbora i 10. 10. 2001.
Skupština je donela odluku o izdavanju časopisa kao glasila Udruženja časopisa. Za
glavnog i odgovornog urednika na period od četiri godine imenovana je dr Jasna Pak,
naučni saradnik u Institutu za uporedno pravo.
Na sednici Upravnog odbora održanoj 25. 12. 2002. godine izvršen je izbor prvih
članova Izdavačkog saveta i Redakcionog odbora časopisa. Za članove Izdavačkog
saveta su izabrani: Dimitrije Stamenović, Jovan Petković, Dragiša Kecojević, Nebojša
Divljan, Dragan Jovović, Draško Marjanović, Đorđe Cvejić, Vladimir Kovčić, Drago
Rašović, Olivera Labus, mr Zoran Jovanović, Svetlana Vukajlović.
Za članove Redakcionog odbora časopisa su izabrani prof. dr Predrag Šulejić,
prof. dr Jovan Slavnić, prof. dr Ivica Jankovec, dr Zoran Radović, dr Dragan Mrkšić,
dr Siniša Ognjanović, Katarina Ivančević, Branko Rajičić i Milovan Dedijer.
2. STRUKTURA – SADRŽAJ ČASOPISA
Revija je bila prvi časopis u zemlji posvećen teoriji i praksi prava osiguranja.
Zadatak uredništva časopisa je bio da sadržaj časopisa zadovolji praktični i opšte
teoretski aspekt. Saglasno navedenom, časopis je bio otvoren za sve one koji žele da
saopšte nešto novo, ili da sagledaju iz svog ugla neki problem u domenu svoje uže
struke ili poslova koje obavljaju.
Pri kreiranju strukture časopisa imalo se u vidu da je časopis namenjen prven-
stveno pravnicima koji rade na problemima primene prava osiguranja i to onima
koji rade u društvima za osiguranje ali i onima koji se ovim poslom bave i na drugim
mestima (osiguranicima, sudijama i dr.). Težnja je bila da u svakom broju pored teo-
rijskih članaka bude što više priloga sa informacijama iz prakse osiguranja koje će biti
od koristi ne samo pravnicima već svima koji se bave osiguranjem. Časopis je kon-
cipiran da pored jednog izvornog članka ima preglednih članaka i rubrike u kojima
se iznose komentari, analize, predlozi, praksa organizacija za osiguranje i udruženja,
pitanja i odgovori, osiguranje u svetu, daje pregled domaće i strane sudske prakse kao
i objavljuju domaći i strani propisi.
Katarina IVANČEVIĆ
157
Rad na časopisu je zahtevao značajno angažovanje glavnog i odgovornog ured-
nika. Značajan deo aktivnosti je bilo pronalaženje i angažovanje autora koji svojim
prilozima mogu da doprinesu kvalitetu časopisa. Vodilo se računa da u rubrici „Član-
ci” prilozi svojom aktuelnošću teme mogu da zainteresuju čitaoce praktičare i teore-
tičare. Pri tom se težilo da članci ispunjavaju standard kvalitetnog naučnog rada. Za
Reviju su pisali autori koji su u to vreme uživali ugled kao naučni radnici, priznati
stručnjaci iz osiguranja iz zemlje i država nastalih na teritoriji bivše SFRJ (dalje: drža-
va bivše SFRJ), što se može sagledati kroz bibliografi ju Revije.
Tekstovi čiji je sadržaj prikazivao aktuelna događanja u teoriji i praksi osigura-
nja sa stavom autora priloga su objavljivani u rubrici „Osvrti–analize–komentari.” U
okviru posebne rubrike „Iz prakse organizacija za osiguranje i udruženja” čitaoci su
dobijali informacije o aktuelnim događanjima u društvima za osiguranje, njihovim
statusnim promenama, promenama vlasničke strukture, aktivnostima privrednih ko-
mora od značaja za osiguranje, osnivanju i poslovanju pojedinih udruženja vezanih
za delatnost osiguranja, kao što su Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije,
Udruženje aktuara i dr. U okviru ove rubrike su objavljivane poruke sa godišnjih sa-
vetovanja Udruženja na Paliću kao i prikazi savetovanja koja su organizovala druga
udruženja, fakulteti, komore u okviru kojih su razmatrana pitanja u vezi sa osigura-
njem. Autori ovih priloga su bili teoretičari, praktičari osiguranja, zaposleni u komo-
rama, udruženjima kao i sudije.
Posebna rubrika „Sudska praksa” je imala dvostruku namenu. Jedna je bila da
se čitaoci kroz osvrt na pojedine sudske odluke koje su menjale dotadašnju praksu
ili odstupale od iste upoznaju sa novinama i da se ukaže kroz kritički osvrt na značaj
ove odluke i stav autora. U drugom delu ove rubrike je objavljivan pregled aktuelne
sudske prakse domaćih i stranih sudova. Ovaj pregled je omogućavao praktičarima
da na jednom mestu lako dostupnom imaju sudske odluke koje su od značaja za
svakodnevnu primenu a koje su objavljene u različitim biltenima sudske prakse ili su
izvučene iz prakse pojedinih društava.
Rubrika „Pitanja i odgovori” je svojim aktuelnim i zanimljivim sadržajem nasto-
jala da pruži odgovarajući obrazložen odgovor na trenutna aktuelna pitanja primene
propisa i rešavanje pojedinih dilema. U rubrici „Bibliografi ja” čitaoci su mogli da
pročitaju prikaze udžbenika, monografi ja i zbornika radova objavljenih u zemlji i
inostranstvu.
Posebna pažnja je posvećena informisanju čitalaca o događanjima u oblasti osi-
guranja u drugim zemljama. Dug period izolacije je takođe doprineo da našoj javno-
sti budu uskraćene dragocene informacije iz sveta. Ovakvu vrstu informacija čitaoci
su do tada mogli da nađu samo u stranim časopisima koji većini nisu bili dostupni.
Dostupnost ovih informacija je omogućavala razvijanje kritičke misli čitalaca i po-
ređenje domaćih zakonskih i praktičnih rešenja sa iskustvima iz sveta. Prikazi sud-
skih odluka stranih sudova kao i prikazi članaka objavljenih u stranim časopisima iz
REVIJA ZA PRAVO OSIGURANJA OD 2002. DO 2005. GODINE
158
osiguranja su objavljivani u okviru rubrike „Osiguranje u svetu.” Kratke vesti iz sveta
vezane za delatnost osiguranja su objavljivane u rubrici „Ukratko iz sveta.” Značaj ove
rubrike bio je nesumnjiv.
U okviru rubrike „Domaći i strani propisi” objavljivani su propisi od značaja za
rad Udruženja (Statut) i od značaja za delatnost osiguranja. Objavljeni su domaći
zakoni i zakoni država bivše SFRJ kojima se regulisalo obavljanje poslova osiguranja,
nadzor i ugovorno pravo osiguranja. Od posebnog značaja je da su čitaoci mogli da se
upoznaju sa tekstovima koji su izvor evropskog prava osiguranja što je bio pionirski
poduhvat. U svakom broju Revije je objavljivan prevod neke od direktiva Evropske
unije od značaja za delatnost osiguranja, kao i prikaz presude Evropskog suda pravde
u vezi sa tumačenjem i primenom ovih direktiva. Prevode direktiva EU je pretežno
uradila dr Jasna Pak koristeći uporedne tekstove na engleskom i francuskom jeziku.
Svoj doprinos prevodima direktiva i odluka Evropskog suda pravde su dali i kolege
Jelena Gazivoda, Andrej Pak, Nataša Petrović i Slobodan Jovanović.
3. FINASIRANJE ČASOPISA I PRETPLATA
Troškovi izlaska časopisa su pokrivani od pretplate, oglasa, donatorstva i spon-
zorstva. Svaki broj Revije su svojim prilozima podržavala društva za osiguranje koja
su uplaćivala donacije ili naknadu za oglase koji su objavljivani na podkoricama ča-
sopisa. Značajnu podršku izlaženju časopisa je u ovom periodu pružilo „Beobanka
osiguranje” (kasnije: „Polis osiguranje.”) Izlazak Revije je od 2002. godine podržavalo
svojim redovnim fi nansijskim donatorstvom Udruženje osiguravajućih organizacija
Jugoslavije. Plaćenim oglasima u časopisu su izlazak časopisa u periodu od 2002. do
2005. godine podržali „Takovo osiguranje”, „Zepter osiguranje”, „Delta osiguranje”,
„Evropa osiguranje”, „DDOR Novi Sad”, „AMS osiguranje”, „Dunav RE”, „Dunav osi-
guranje”, „Kopaonik osiguranje”, „Milenijum osiguranje”, „Garant osiguranje”, „Ekos
osiguranje”, „Balkan osiguranje”, „Polis osiguranje” i „Intermex”, Beograd.
Odluku o visini pretplate za tekuću godinu, kao i odluku o visini honorara sa-
radnika i autora koji su radili za časopis donosio je na predlog glavnog i odgovornog
urednika Upravni odbor Udruženja. Osnovno opredeljenje je bilo da visina pretplate
bude takva da omogući pokrivanje nužnih troškova izlaska časopisa i da bude dos-
tupna pojedincima. Visina pretplate za pojedince je bila niža nego za pravna lica ali je
odlučeno da se pravnim licima daje popust zavisno od broja pretplata. Osnovni cilj je
bio da se stimulišu društva za osiguranje da što većem broju zaposlenih omoguće do-
stupnost primerka časopisa kao korisnog štiva. Zahvaljujući politici niske visine pret-
plate koja pokriva samo realne troškove časopisa u ovom periodu je časopis ostvario
pretplatu za 114 primeraka u zemlji i inostranstvu.
Važno je naglasiti da je u periodu od 2002. do 2005. godine časopis uspešno
fi nansiran sredstvima koje je Udruženje prikupilo za namenu donatorske podrške
Katarina IVANČEVIĆ
159
njegovog izlaženja i sredstvima pretplate tako da njegovo izlaženje nije iziskivalo do-
datno fi nasiranje iz drugih priliva i sredstava Udruženja.
4. REDOVNOST IZLAŽENJA
Odlukom Skupštine je defi nisano da će časopis izlaziti četiri puta godišnje, u
skladu sa autorskim korom koje može da obezbedi glavni urednik i Redakcioni odbor
i fi nansijskim mogućnostima Udruženja. U toku 2002. godine su objavljena tri broja
časopisa – brojevi 1, 2 i dvobroj 3–4. U toku 2003. 2004. i 2005. godine su izašla po
dva dvobroja 1–2 i 3–4.
Svojom strukturom časopis je zahtevao značajno angažovanje glavnog i odgo-
vornog urednika oko pronalaženja autora, odabira članaka za prevod, prevođenja i
recenzije kao i sekretara Udruženja koji je pružao tehničku podršku u prikupljanju
sredstava za časopis i pratećim aktivnostima vezanim za realizaciju ugovora sa an-
gažovanim autorima. Na širenju pretplate su se posebno angažovali prof. dr Predrag
Šulejić, prof. dr Jovan Slavnić, dr Jasna Pak i Katarina Ivančević. Problemi Udruženja
vezani za nedostatak poslovnog prostora i tehničkog sekretara su bili i problemi ča-
sopisa i uticali su i na redovnost njegovog izlaženja. Tražilo se rešenje u saradnji sa
mogućim adekvatnim partnerima kao što je Udruženje osiguravajućih organizacija
Jugoslavije, Službeni list i Privredni savetnik ali dogovori nisu postignuti. Ostvarena
poslovna saradnja sa fi rmom „Intermex” je u narednom periodu omogućila tehničku
podršku izlaženju časopisa i očekivalo se da doprinese povećanju broja pretplatnika
i redovnosti izlaženja časopisa.
Beograd, 3. februar 2013.
REVIJA ZA PRAVO OSIGURANJA OD 2002. DO 2005. GODINE
Prof. dr Katarina IVANČEVIĆ
SKUPOVI U PERIODU OD 1999. DO 2005. GODINE I GODIŠNJA SAVETOVANJA UDRUŽENJA ZA PRAVO
OSIGURANJA JUGOSLAVIJE I UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
I CRNE GORE OD 2001. DO 2005. GODINE
Udruženje za pravo osiguranja Jugoslavije i Udruženje za pravo osiguranja Srbije
i Crne Gore, kako je današnje Udruženje za pravo osiguranja Srbije u ovom perio-
du nosilo naziv (Udruženje), organizovalo je naučne i stručne godišnje skupove i
specijalizovana savetovanja i okrugle stolove na kojima je kritički razmatrano pozi-
tivno pravo i ukazivano na rešenja iz uporednog prava. Na skupovima su problemi i
situacija u delatnosti osiguranja razmatrani sa teorijskog i praktičnog stanovišta što
je doprinelo razmeni misli, ideja i imalo uticaja na kvalitet rada u delatnosti osigu-
anja. Stalno aktuelna pitanja tranzicije našeg prava osiguranja koja su prvenstveno
sprovođena kroz nove zakonske tekstove u domenu statusnog prava osiguranja, kao
i prisutni problemi ugovora o osiguranju su predstavljali izazov za Udruženje kako
bi doprinelo razvoju prakse. Na skupovima su slušaoci upoznati sa odgovarajućim
rešenjima u uporednom pravu, posebno u pravima zemalja u okruženju i zemlja-
ma članicama EU. Stručno znanje autora i iskustvo su doprineli da prezentovanje
problema bude jasno dok je davanje argumentovanih predloga za određena rešenja
doprinelo efi kasnosti ovih susreta. Skupovi su organizovani zahvaljujući pozitivnom
odnosu većine društava za osiguranje koji su svojim donatorstvom omogućili da se
okupe poklonici osiguranja.
Kroz završne poruke koje su bile rezultat ovih skupova, Udruženje je nastojalo
da pruži doprinos promenama u zakonodavstvu i praksi osiguranja. One su kao i
diskusije objavljivane u Reviji, glasilu Udruženja i dostavljane su nadležnim državnim
organima i društvima za osiguranje.
1. TEMATSKA SAVETOVANJA – OKRUGLI STO
Okrugli sto – 1999. godine
U decembru mesecu 1999. godine Udruženje je održalo okrugli sto u prostorija-
ma Udruženja pravnika Jugoslavije o problemima naknade nematerijalne štete. Pri-
premljeni materijali i kvalitetna rasprava sa ovog skupa su bili na visokom stručnom
nivou i rezultirali su korisnim zaključcima.
161
Okrugli sto – 2001. godine
Udruženje je organizovalo stručnu raspravu 10. 10. 2001. godine u Sava centru u
Beogradu o incijativama za izmene i dopune Zakona o osiguranju imovine i lica (da-
lje u tekstu: ZOIL). Predmet razmatranja su bili tekstovi predloga za izmene i dopune
ZOIL koje su sačinile radne grupe formirane od strane Udruženja osiguravajućih
organizacija Jugoslavije, Saveznog ministarstvo za fi nansije koje je dopunilo ovaj tekst
i Instituta za uporedno pravo koji je dao svoje mišljenje o usaglašenosti ovog teksta sa
uporedno pravnim rešenjima.
Uvodno izlaganje je dao prof. dr Predrag Šulejić. O aktivnostima koje se plani-
raju u Saveznom ministraarstvu fi nansija vezano za izmenu ZOIL govorila je Lepo-
sava Kelečević, pomoćnik Saveznog ministra fi nansija, dok je dr Jasna Pak govorila
o usaglašenosti predloga za izmene i dopune ZOIL sa uporednim pravom. Uvodno
izlaganje su dali i članovi Radne grupe koji su radili na izradi teksta predloga izmena
ZOIL: prof. dr Jovan Slavnić, prof. dr Ivica Jankovec i Branko Rajičić.
2. GODIŠNJA SAVETOVANJA NA PALIĆU
Značajna aktivnost Udruženja se odvijala u okviru godišnjih naučnih i stručnih
skupova koji se počev od 2001. godine održavaju u aprilu mesecu na Paliću. Na ovim
skupovima su svojim radovima i prisustvom pravnici iz prakse i teoretičari osigura-
nja kao i sudije doprineli da se pojedina pitanja razjasne, da se ukaže na probleme
sa kojima se praksa susreće i na moguća rešenja. Teme kojima su bili posvećeni ovi
skupovi su aktuelna teorijska i praktična pravna pitanja osiguranja. Rad se odvijao na
plenarnim sednicama prema sačinjenom programu u okviru tematskih oblasti. Save-
tovanjima su u svojstvu slušaoca prisustvovale kolege iz Srbije, Crne Gore i Republike
Srpske. U periodu od 2001. do 2005. godine održano je pet godišnjih skupova. Naslo-
ve priloga referenata na ovim savetovanjima nećemo posebno pominjati, s obzirom
da su oni navedeni u odeljku ove knjige „Bibliografi ja Udruženja za pravo osiguranja
Srbije” i objavljeni trajno na internet stranici Udruženja www.srbija-aida.org.
„Savremeni problemi u osiguranju imovine i lica” – 2001. godine
Savetovanje na kojem je prisustvovalo oko 200 učesnika, održano je u periodu
od 5. do 7. 4. 2001. godine. Priloge je pripremilo petnaest domaćih autora koji su
na poziv Udruženja obradili aktuelne teme značajne za praksu i teoriju osiguranja.
Prilozi su objavljeni u zborniku radova čiji je obim 147 strana. Izbor, recenziju, re-
daktorstvo i uređivanje zbornika i referata su izvršili prof. dr Predrag Šulejić i prof.
dr Jovan Slavnić.
SKUPOVI U PERIODU OD 1999. DO 2005. GODINE I GODIŠNJA SAVETOVANJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA JUGOSLAVIJE...
162
Autori priloga su bili: prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Jovan Slavnić, Branko Ra-
jičić, prof. dr Slavko Carić, prof. dr Ivica Jankovec, Milovan Dedijer i Dragica Marja-
nović, sudije Vrhovnog suda Srbije, dr Dragan Mrkšić, dr Jasna Pak, dr Nataša Mrvić
Petrović, mr Siniša Ognjanović, dr Zoran Radović, Živka Radović i Vojko Saksida.
S obzirom na opštu situaciju odziv je bio iznad očekivanja i Savetovanje je u pot-
punosti uspelo i to kako u stručnom tako i u fi nansijskom pogledu. Tome je doprinela
uglavnom pomoć društava za osiguranja koja su kao članovi Udruženja svojim dona-
torskim prilozima pomogli i organizaciju samog savetovanja i Udruženje.
Poruke sa ovog savetovanja nisu zabeležene.
Generalni sponzor savetovanje je bio „Avus international” i „Evropa osiguranje”
a.d, Beograd. Sa značajnim prilozima pomogli su: „Auto Nena” a.d, Beograd, „Be-
obanka osiguranje” a.d, Beograd, „DDOR Novi Sad”, „Dunav osiguranje” a.d, Beo-
grad, „Dunav osiguranje” a.d, Filijala Kruševac, „Dunav Re” a.d, Beograd, „Prizma
osiguranje” a.d, Topola, „Takovo osiguranje” a.d, Kragujevac i „SIM osiguranje” a.d,
Beograd.
„Novo zakonodavstvo u osiguranju imovine i lica” – 2002. godine
U periodu od 17. 4. do 20. 4. 2002. godine održano je Savetovanje na kome je bilo
165 učesnika. Osnovne teme ovog savetovanja su bile: statusna pitanja osiguravaju-
ćih organizacija, nadzor nad poslovanjem u osiguranju, ugovorno pravo osiguranja,
reosiguranje, osiguranje autoodgovornosti, položaj Garantnog fonda, penzijsko osi-
guranje, pojedine vrste osiguranja.
Prilozi su objavljeni u zborniku radova obima 233 strane. Izbor, recenziju, re-
daktorstvo i uređivanje zbornika i referata su izvršili prof. dr Predrag Šulejić i prof.
dr Jovan Slavnić.
Ukupno dvadesettri domaća autora su dala svoje priloge: prof. dr Jovan Slavnić,
prof. dr Jelena Kočović, prof. dr Slavko Carić, dr Bosa Nenadić, mr Slobodan Ilijić,
Tomislav Petrović, Katarina Ivančević, doc. dr Zdravko Petrović, mr Živka Radović,
prof. dr Predrag Šulejić, Branko Rajičić, dr Slobodan Jovanović, dr Aleksandar K.
Filipović, dr Dragan Mrkšić, dr Vladimir Stojiljković, dr Jasna Pak, Nenad R. Terzić,
Mileva Bogdanović, dr Siniša Ognjanović, Milan Cerović, Vladimir Kovčić, Vojko
Saksida i mr Jova Miloradić.
Poruke sa ovog savetovanja su objavljene u Reviji, br. 2/2002.
Savetovanje su fi nansijski, u svojstvu sponzora, pomogla društva za osiguranje
koja su bila članovi Udruženja i „Avus International”. Od društava pomoć su dali:
„Dunav osiguranje” a.d, Beograd, „DDOR Novi Sad”, „Imperijal osiguranje” a.d, Beo-
grad, „Prizma osiguranje” a.d, Beograd, „Auto Nena” a.d, Beograd, „Beobanka osigu-
ranje” a.d, Beograd, „SIM osiguranje” a.d, Beograd, „Grawe osiguranje” a.d, Beograd.
Katarina IVANČEVIĆ
163
Prvi put se kao sponzor pojavilo „Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije”
i Mileva Bogdanović, advokat iz Beograda.
„Pravo osiguranja u tranziciji” – 2003. godine
Osnovne teme ovog savetovanja, koje je održano od 11. 4. do 14. 4. 2003. godi-
ne, bile su: statusni položaj osiguravajućih organizacija, ugovorno pravo osiguranja,
osiguranje autoodgovornosti, posebne vrste osiguranja odgovornosti, posebne vrste
osiguranja. Na Savetovanju je prisustvovalo 146 učesnika i na poziv Udruženja svoje
priloge su dala dvadesetčetiri domaća autora. Prilozi su objavljeni u zborniku radova
obima 239 strana. Izbor, recenziju, redaktorstvo i uređivanje zbornika i referata su
izvršili prof. dr Predrag Šulejić i prof. dr Jovan Slavnić.
Autori priloga su: prof. dr Predrag Šulejić, dr Bosa Nenadić, Katarina Ivanče-
vić, doc. dr Vladimir Čolović, Vladimir Kovčić, mr Slobodan Ilijić, prof. dr Jovan
Slavnić, prof. dr Vladimir Stojiljković, doc. dr Slobodan Jovanović, dr Jasna Pak, mr
Živka Radović, Mileva Bogdanović, mr Ljubomir Popović, Nenad R. Terzić, dr Siniša
Ognjanović, Milan Cerović, Dragiša Slijepčević sudija Vrhovnog suda Srbije, Nikola
Jasika, doc. dr Aleksandar Filipović, Kimeta Ljušković, prof. dr Ivica Jankovec, doc. dr
Zdravko Petrović, prof. dr Slavko Carić, prof. dr Jelena Kočović i Jasmina Labudović.
Poruke sa savetovanja su objavljene u Reviji, br. 1–2/2003.
Održavanje savetovanja su pomogli „Evropa osiguranje” a.d, Beograd, „Polis osi-
guranje” a.d, Beograd, „Lovćen osiguranje” a.d, Podgorica, „DDOR Novi Sad”, „Auto
Nena” a.d, Beograd, „Takovo osiguranje” a.d, Kragujevac, „Balkan osiguranje” a.d,
Beograd, „Dunav Re” a.d, Beograd, “Prizma osiguranje” a.d, Beograd i “Imperijal
osiguranje” a.d, Beograd.
„Privreda i pravo osiguranja u tranziciji“ – 2004. godine
U organizaciji Udruženja na Paliću je od 14. do 17. aprila 2004. godine održano
sada već tradicionalno godišnje savetovanje na naznačenu generalnu temu, kome
je prisustvovalo 158 učesnika. Na poziv Udruženja u radu savetovanja su prvi put
učestvovali priznati i poznati teoretičari i praktičari osiguranja iz država nastalih na
teritoriji bivše SFRJ. Na taj način je savetovanje na Paliću preraslo u savetovanje sa
međunarodnim učešćem s obzirom da su to bili autori iz inostranstva.
Teme savetovanja su bile: statusna pitanja subjekata tržišta osiguranja, opšta pi-
tanja privrede i prava osiguranja, osiguranje u susednim zemljama, ugovorno pravo
osiguranja i obavezna osiguranja. Prilozi tridesettri autora su objavljeni u zborniku
radova obima od 328 strana. Izbor, recenziju, redaktorstvo i uređivanje zbornika i
referata su izvršili prof. dr Jovan Slavnić i prof. dr Predrag Šulejić.
SKUPOVI U PERIODU OD 1999. DO 2005. GODINE I GODIŠNJA SAVETOVANJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA JUGOSLAVIJE...
164
Domaći autori priloga su bili: prof. dr Jovan Slavnić, dr Bosa Nenadić, Branko
Rajičić, Slađana Radiša, mr Slobodan Ilijić, doc. dr Zdravko Petrović, prof. dr Jelena
Kočović, mr Vojko Saksida, dr Predrag Kapor, Zoran Popović, prof. dr Nataša Mrvić
Petrović, Jasmina Labudović, Radomir Erić, mr Gojko Ostojić, mr Miljenka Javoro-
vić, dr Jasna Pak, dr Dragan Mrkšić, dr Zoran Radović, doc. dr Slobodan Jovanović,
prof. dr Vladimir Stojiljković, Mileva Bogdanović, Tomislav Petrović, Katarina Ivan-
čević, mr Ljubomir Popović, Tanja Papić, prof. dr Predrag Šulejić, Milan Cerović i
Vladimir Kovčić.
Strani autori priloga su bili: prof. dr Šime Ivanjko iz Slovenije, dr Marijan Ćur-
ković iz Hrvatske, prof. dr Vitomir Popović, doc. dr Vladimir Čolović i Slobodan
Stanišić iz Republike Srpske.
Poruke sa savetovanja su objavljene u Reviji, br. 1–2/2004.
Svojim donatorskim prilozima savetovanje i izdanje zbornika radova su pomogli:
„Akcionarsko društvo za osiguranje i reosiguranje DDOR Novi Sad” kao veliki do-
nator, „Akcionarsko društvo za osiguranje Prizma osiguranje”, Topola, „Akcionarsko
društvo za osiguranje Delta osiguranje”, Beograd, „Udruženje osiguravajućih organi-
zacija Srbije i Crne Gore”, „Akcionarsko društvo za osiguranje Milenijum osiguranje”,
Beograd, „Akcionarsko društvo za osiguranje Kopaonik”, Beograd, „Akcionarsko
društvo za osiguranje Takovo”, Kragujevac, „Akcionarsko društvo za reosiguranje
Dunav Re”, Beograd, „Akcionarsko društvo za osiguranje Zepter”, Beograd, „Akcio-
narsko društvo za osiguranje Imperijal”, Beograd.
„Osiguranje u svetlu novog zakonodavstva“ – 2005. godine
Peto po redu Savetovanje pod ovim generalnim nazivom održano je na Paliću od
14. do 16. aprila 2005. godine kome je prisustvovalo stopet učesnika. Teme savetova-
nja su bile: statusna pitanja subjekata tržišta osiguranja, obavezno osiguranje, osigu-
ranje lica, opšta pitanja privrede i prava osiguranja. U zborniku radova obima od 305
strana objavljeni su prilozi dvadesetosam autora. Izbor, recenziju, redaktorstvo i ure-
đivanje zbornika i referata su izvršili prof. dr Jovan Slavnić i prof. dr Predrag Šulejić.
Domaći autori priloga su bili: doc. dr Jasna Pak, dr Bosa Nenadić, mr Jelena Ga-
zivoda, prof. dr Zdravko Petrović, Vladimir Kozar, prof. dr Predrag Šulejić, Mileva
Bogdanović, Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog suda Srbije, prof. dr Dragan Gvoz-
dić, prof. dr Jovan Slavnić, prof. dr Dragan Mrkšić, Gordana Tomašević Dražić, Gor-
dana Marinković, Andrej Pak, mr Slobodan Ilijić, mr Vojko Saksida, prof. dr Boris
Marović, doc. dr Slobodan Jovanović, dr Predrag Kapor, Jasmina Labudović, Nataša
Petrović, Katarina Ivančević, Vladimir Kovčić, mr Svetlana Jocović, prof. dr Jelena
Kočović i Tomislav Petrović.
Strani autori priloga su bili: prof. dr Šime Ivanjko iz Slovenije i doc. dr Vladimir
Čolović iz Republike Srpske.
Katarina IVANČEVIĆ
165
Poruke sa savetovanja su objavljene u Reviji, br. 1–2/2005.
Svojim donatorskim prilozima savetovanje i izdanje zbornika radova su pomogli
kao veliki donator „Akcionarsko društvo za osiguranje i reosiguranje DDOR Novi
Sad” i „Akcionarsko društvo za osiguranje Kopaonik”, Beograd. Donatori su bili:
„Akcionarsko društvo za osiguranje Takovo”, Kragujevac, Udruženje osiguravajućih
organizacija Srbije i Crne Gore, „Akcionarsko društvo za osiguranje Zepter”, Beo-
grad, „Akcionarsko društvo za osiguranje Delta osiguranje”, Beograd i Advokatska
komora Beograda.
3. MEĐUNARODNI SKUPOVI
Međunarodni skupovi u okviru AIDA
Na X kongresu AIDE u Marakešu, Maroko, maja 1998. godine, ispred Udruže-
nja kao nacionalne sekcije ove međunarodne pravničke organizacije svoje referate su
izložili prof. dr Predrag Šulejić i prof. dr Jovan Slavnić.
Ovom skupu su prisustvovali kao slušaoci članovi Udruženja zaposleni u neko-
liko osiguravajućih društava, Sekretarijatu za fi nansije i Udruženju osiguravajućih
organizacija Jugoslavije.
Skupovi u okviru Kopaoničke škola prirodnog prava
Članovi udruženja su svojim radovima aktivno učestvovali u radu sekcije Osigu-
ranje u okviru Kopaoničke škole prirodnog prava u period od 1999. do 2005. godine.
Kopaonička škola nije održana 1998. godine iako su radovi bili pripremljeni i publi-
kovani. Ovi radovi su izlagani na skupu koji je održan 1999. godine.
Radove su izložili članovi Udruženja:
1999. godine – Prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Jovan Slavnić, dr Zoran Radović,
dr Jasna Pak, Tomislav Petrović i Aleksandar Filipović;
2000. godine – Prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Jovan Slavnić, dr Zoran Radović,
Ksenija Džodžo–Rujević, Lola Stamenković i mr Siniša Ognjanović.
2001. godine – Prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Jovan Slavnić, dr Zoran Radović,
dr Aleksandar Filipović i mr Siniša Ognjanović;
2002. godine – Prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Jovan Slavnić, mr Siniša Ognja-
nović, mr Slobodan Ilijić, dr Zoran Radović, Vladimir Kovčić i Nikola Jasika;
2003. godine – Prof. dr Jovan Slavnić, dr Zoran Radović, dr Siniša Ognjanović, dr
Aleksandar Filipović, doc. dr Slobodan Jovanović i Vladimir Kovčić;
2004. godine – Prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Jovan Slavnić, dr Aleksandar
Filipović, Jasmina Labudović i Tomislav Petrović;
SKUPOVI U PERIODU OD 1999. DO 2005. GODINE I GODIŠNJA SAVETOVANJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA JUGOSLAVIJE...
166
2005. godine – Prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Jovan Slavnić, dr Aleksandar
Filipović i mr Jasmina Labudović.
4. UČEŠĆE NA SKUPOVIMA KOJA SU ORGANIZOVALA DRUGA
UDRUŽENJA, PRIVREDNA KOMORA SRBIJE I DRUGI
Članovi Udruženja su aktivno učestvovali na skupovima koje su organizovali:
Kompanija „Dunav osiguranje” i Institut za uporedno pravo u Beogradu – sa-
vetovanje održano 16. 9. 2002. na temu „Prevare u osiguranju.” Radove su izlagali
članovi Udruženja dr Jasna Pak, dr Zoran Radović i Branko Rajičić.
Udruženje osiguravajućih organizacija Srbije – u oktobru 2004. godine saveto-
vanje u Vrnjačkoj banji sa temom „Primena zakona o osiguranju” na kome su članovi
Udruženja prisustvovali skupu i uzeli aktivno učešće u diskusiji.
Udruženje za odštetno pravo – na skupovima koje ovo udruženje tradicionalno
organizuje u septembru mesecu u period od 1998. do 2005. godine radove su izlagali
članovi Udruženja: dr Jasna Pak, dr Aleksandar Filipović, dr Zdravko Petrović, Tomi-
slav Petrović, Katarina Ivančević i dr Dragan Mrkšić.
Udruženje aktuara Srbije – na međunarodnim simpozijima koje je ovo udru-
ženje organizovalo na Zlatiboru i Vrnjačkoj banji u toku 2003, 2004. i 2005. godine
– radove su izlagali članovi Udruženja prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Jovan Slavnić,
dr Jasna Pak i Katarina Ivančević.
Društvo za podršku osiguranja – skup na temu „Odgovornost i i osiguranje od-
govornosti advokata” koji je održan u Beogradu 22. oktobra 2005. godine. Rad je
izlagao član Udruženja prof. dr Jovan Slavnić.
Privredna akademija u Novom Sadu – savetovanje „Naknada štete i ugovor o
osiguranju”, održano od 18. do 20. februara 2004. na Zlatiboru. Radove su izlagali
članovi Udruženja doc. dr Siniša Ognjenović, doc. dr Zdravko Petrović, doc. dr Slo-
bodan Jovanović, Vladimir Kovčić i Nikola Jasika.
Privredna komora Srbije, Odbor za bankarstvo – okrugli sto 25. maja 2005. go-
dine sa temom „Primena zakona o osiguranju i razvoj tržišta osiguranja” – članovi
Udruženja su prisustvovali skupu i uzeli aktivno učešće u diskusiji.
Beograd, 31. januar 2013.
Katarina IVANČEVIĆ
Odeljak IV: PERIOD OD 1961. DO 1998. GODINE
/ CHAPTER IV: PERIOD 1961–1998
Prof. dr Predrag ŠULEJIĆ
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
OD JUGOSLOVENSKOG UDRUŽENJA ZA PRAVO
OSIGURANJA I SAVEZA UDRUŽENJA ZA PRAVO
OSIGURANJA JUGOSLAVIJE DO UDRUŽENJA
ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
1. OSNIVANJE JUGOSLOVENSKOG UDRUŽENJA
ZA PRAVO OSIGURANJA
Na poziv Međunarodog udruženja za pravo osiguranja (AIDA), koje je osno-
vano 1960. godine sa sedištem (prvobitnim) u Rimu,1 osnovana je jugoslovenska
nacionalna sekcija ovog međunarodnog udruženja 6. decembra 1961. pod nazivom
Jugoslovensko udruženje za pravo osiguranja (Jugoslovensko udruženje), kada je na
Pravnom fakultetu u Beogradu održana njegova osnivačka skupština. Za (prvog)
predsednika Jugoslovenskog udruženja odlukom Upravnog odbora, čija je sednica
održana nakon organizovane Skupštine, izabran je dr Borislav Blagojević, profesor
Pravnog fakulteta u Beogradu.2 Profesor Blagojević je bio predsednik Jugoslovenskog
udruženja do, kao što ćemo kasnije videti, izbora novog predsednika 1973. godine.
Jugoslovensko udruženje je osnovano u pravnoj formi društvene organizacije pre-
ma tada važećem saveznom zakonu koji je uređivao osnivanje i aktivnost društvenih
organizacija. Ko su bili svi osnivači Jugoslovenskog udruženja kao društvene organi-
zacije, a to su mogla biti samo fi zička lica, autorima ovih redova nije ostalo u sećanju
1 Tomašić, Veljko. „Povodom osnivanja Međunarodnog udruženja za pravo osiguranja (AIDA) i našeg jugoslovenskog udruženja”, Osiguranje i privreda, br. 8–9/1962, str. 48.2 Profesor Borislav Blagojević je već u vreme osnivanja Jugoslovenskog udruženja bio u civilnom pravu svestrani naučni radnik. Osnovao je i bio je direktor Instituta za uporedno pravo u Beogradu. Kasnije i jedan od najuspešnijih rektora Beogradskog univerziteta posle Drugog svetskog rata. Svoja univerzalna znanja u oblasti civilnog prava imao je priliku da primeni u praksi kao dugogodišnji glavni pravni savetnik ministarstva za inostrane poslove SFR Jugoslavije. Napisao je više obimnih knjiga, kao što su Međunarodno privatno pravo i Nasledno pravo SFRJ.
168
niti su o tome u Srbiji sačuvana dokumenta. Isto se odnosi i na činjenicu ko su bili
članovi Upravnog i Nadzornog odbora Jugoslovenskog udruženja.
Prema sačuvanom Statutu od 21. marta 1969. godine, cilj radi koga je osnovano
Jugoslovensko udruženje, bio je „da organizuje rad i da razvija saradnju na prouča-
vanju prava i ekonomike osiguranja, posebno uporedna izučavanja o osiguranju u
različitim zemljama” (čl. 1). Radi ispunjenja ovog svog cilja, Statut je predvideo da
udruženje sprovodi raznovrsne delatnosti kao što su: proučavanje pravnih problema i
edkonomike osiguranja, održavanje skupova posvećenih problemima iz oblasti prava
osiguranja, izrada nacrta projekata zakona iz oblasti osiguranja, tipova polisa i opštih
uslova osiguranja, davanja mišljenja i pružanja usluga saradnje na zahtev državnih
organa, ustanova ili drugih insitucija o pravnim pitanjima i problemima osigura-
nja, publikovanja rezultata rada, organizovanje saradnje i učešća u međunarodnoj
saradnji na izučavanju problema osiguranja u okviru AIDA (čl. 4, st. 1). Kao jedina
nacionalna sekcija AIDA koja je mogla biti osnovana za državu članicu AIDA, ono je
radilo na razvijanju delatnosti na teritoriji cele Jugoslavije posredstvom organizova-
nja po jedne sekcije koja se osnivala za svaku republiku (Srbija, Hrvatska, Slovenija,
Bosna i Hercegovina i Crna Gora) i pokrajinu (Vojvodina i Kosovo i Metohija).3 A u
okviru sekcija Statutom je bilo predviđeno da se organizuju ogranci i drugi oblici rada
koje utvrdi sekcija u mestima Jugosavije u kojima postoji interes za to kod dovoljnog
broja članova. Statutom su bili propisani i uslovi za osnivanje sekcije (da ima najma-
nje 15 članova, da članovi konstitušu i održe osnivačku skupštinu na kojoj će doneti
statut i izabrati svoje organe itd.) (Statut, čl. 2). Odluku o osnivanju sekcija i ogranaka
donosio je, na predlog Skupštine, Upravni odbor Jugoslovenskog udruženja (Statut,
čl. 4, st. 2). Prema sećanju ovih autora Jugoslovensko udruženje imalo je četiri sek-
cije: srpsku, hrvatsku, slovenačku i vojvođansku. Članovi sekcija, odnosno ogranaka
mogli su biti individualni i kolektivni. I to ona fi zička lica koja se interesuju za pravo
i ekonomiku osiguranja, a rade na pravnim poslovima u nekoj osiguravajućoj organi-
zaciji ili drugom pravnom licu, ili ono koje se bavi problematikom osiguranja u sud-
stvu, advokaturi, na fakultetu, odnosno drugoj naučnoj ustanovi. Kolektivni članovi
su mogle biti osiguravajuće organizacije, preduzeća za zastupanje i vršenje usluga u
osiguranju, udruženja osiguravajućih organizacija, fakulteti, instituti i druge naučne
ustanove koje se bave proučavanje prava i ekonomike osiguranja, privredne i druge
radne organizacije, kao i njihova udruženja, udruženja građana i državni organi čiji
je rad od interesa za delatnost osiguranja (Statut, čl. 3). Ovim autorima nije ostalo u
sećanju, a dokumenti o aktivnosti Jugoslovenskog udruženja nisu sačuvani, kada je
3 Ovde smo nabrojali republike i pokrajine koje su bile u sastavu tadašnje, tzv. druge Jugoslavije, prvo konstituisane pod nazivom Federativna narodna Republika Jugoslavija, a kasnije, u vreme osnivanja Jugoslovenskog udruženja, Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, radi potsećanja mlađih čitalaca i onih generacija čitalaca koje će doći a kojima sastav tadašnje Jugoslavije nije ostao u sećanju ili je nepoznat.
Predrag ŠULEJIĆ i Jovan SLAVNIĆ
169
osnovana srpska i druge sekcije u sastavu Jugoslovenskog udruženja, da li su i u kojim
mestima Jugoslavije osnovani ogranci pojedinih sekcija, osim da je u Srbiji bilo poku-
šaja da se ogranci organizuju. Sekcije su bile organizacioni oblici rada Jugoslovenskog
udruženja bez svojstvo pravnog lica, kao što su to bili i organci republičkih, odnosno
pokrajinskih sekcija.
Organi Jugoslovenskog udruženja bili su: Skupština, Upravni odbor, Nadzorni
odbor, predsednik, podpredsednici i sekretar. Istovetne organe imale su i republičke
i pokrajinske sekcije. Podataka ko su bili članovi Upravnog i Nadzornog odbora i
podpredsednici Jugoslovenskog udruženja ne mogu se utvrditi iz sačuvane doku-
mentacije, osim da je prvi sekretar ovog udruženja bio dr Veljko Tomašić,4 savetnik u
Jugoslovenskoj zajednici osiguranja čije je sedište bilo, od osnivanja do reorganizacije
u Zavod za osiguranje i reosiguranje „Jugoslavija”, u Beogradu.5 Ono što je važno
primetiti u vezi sa aktivnostima Juglovensko udruženja jeste da ono nije osnovalo i
izdavalo sopstveni časopis u kome bi objavljivalo rezultate svog rada, već je prihvatilo
ponudu redakcije časopisa Osiguranje i privreda iz Zagreba da ovaj časopis objavljuje
u posebnoj rubrici materijale sa stručnih sastanaka udruženja.6 Ovaj časopis je ostao
„organ” udruženja i nakon što se Jugoslovensko udruženje transformisalo u Savez
udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije (videti više o tome dole).
Na sastanku Upravnog odbora Jugoslovenskog udruženja, u Zagrebu je 17. marta
1973. godine za novog (drugog) predsednika Udruženja izabran je dr Aleksandar
Goldštajn, profesor Pravnog fakulteta u Zagrebu i odlučeno je da se sedište Udruže-
nja iz Beograda preseli u Zagreb. U Srbiji nisu sačuvani dokumenati iz kojih se može
utvrditi ko je u vreme njegovog mandata bio potpredsednik i sekretar Udruženja,
kao ni ko su bili članovi Upravnog i Nadzornog odbora. Ono što je poznato, kao što
će se videti iz teksta koji sledi, nominalno profesor Goldštajn je bio predsednik Jugo-
slovenskog udruženja do izbora predsednika kasnije osnovanog Saveza udruženja za
pravo osiguranja Jugoslavije, na prvoj sednici novoformiranog Predsedništva Saveza
održanoj 23. januara 1985. godine.
Ono što na ovom mestu ne možemo zaobići da istaknemo kada se govori o prva
dva i jedina predsednika Jugoslovenskog udruženja, profesoru Borislavu Blagojeviću
(preminulom 29. decembra 1985. godine) i profesoru Aleksandru Goldštajnu (pre-
4 Tomašić, Veljko. Isto, str. 49.5 Prema iskazu dr Zorana Radovića, naučnog savetnika Instituta za uporedno pravo u Beogradu, u penziji koji je dao Jovanu Slavniću januara 2013, sledeći, drugi, sekretar Jugoslovenskog udruženja posle dr Veljka Tomašića, u periodu dok je predsednik bio prof. Borislav Blagojević je bio on. Po njegovom kazivanju, materijalnu pomoć za rad Jugoslovensko udruženje za pravo osiguranja i Savez udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije su dobijali od Jugoslovenske zajednice osiguranja, a od njenog reorganizovanja 1. januara 1968. godine osnivanjem Zavoda za osiguranje i reosiguranje „Jugoslavija” od tog zavoda i kasnije nastalog spajanjem ovog zavoda i Zavoda za osiguranje „Beograd” u Zavod za osiguranje „Dunav”, od ovog zavoda.6 Isto, str. 50.
OD JUGOSLOVENSKOG UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA I SAVEZA UDRUŽENJA...
170
minulom 20. oktobra 2010. u 98-oj godini života) to je da ih slobodno možemo na-
zvati glavnim osnivačima našeg današnjeg Udruženja za pravo osiguranja Srbije. Iako
naučni interes i jednog i drugog nije bilo pravo osiguranja oni su, usredsređujući se
na izučavanje Građanskog i Međunarodnog privatnog prava (profesor Borislav Bla-
gojević) i Trgovačkog, odnosno Privrednog i Arbitražnog prava (profesor Aleksandar
Goldštajn), umeli da prepoznaju značaj i budućnost nauke prava osiguranja koja je na
putu da se i u Jugoslaviji jednog dana osamostali i izdvoji u posebnu pravnu granu,
zbog čega su se sa velikim oduševljenjem prihvatili da budu osnivači Jugoslovenskog
udruženja i da svojim ogromnim naučnim autoritetom toga i današnjeg vremena
daju podršku jednoj mladoj nauci u nastanku u Jugoslaviji prihvatajući se da budu
na čelu Jugoslovenskog udruženja, insistucije koja je osnivana sa ciljem proučavanja
i razvoja nauke prava osiguranja u jugoslovenskim i međunarodnim okvirima kao
deo, odnosno nacionalna sekcija AIDA. Za razliku od profesora Goldštajna, profe-
sor Blagojević je u toj podršci išao i dalje, tako što je, kada su mu ogromne obaveze
koje je imao dopuštale, da učestvuje na svetskim kongresima AIDA i upušta se u
pisanje ogleda iz osiguranja namenjena savetovanjima koje je organizovalo Jugoslo-
vensko udruženje. Posvećen ovoj funkciji profesor Borislav Blagojević je pred svoju
iznenadnu smrt primio u službenu posetu dr Karolja Barda, tada predsednika AIDA
Mađarske i predsednika VII Svetskog AIDA kongresa u Budimpešti koji je došao u
Beograd da njega lično i delegaciju Jugoslovenskog udruženja pozove da uzmu učešće
na kongresu.
U osnivanju Jugoslovenskog udruženja veliku ulogu je imao i prof. dr Vladimir
Jovanović, kasnije znameniti redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu na pred-
metu Privredno pravo. U vreme osnivanja Jugoslovenskog udruženja 1961. godine on
je bio vanredni profesor. Kao asistent na tom fakultetu odbranio je doktorsku diserta-
ciju (29. marta 1956.) na temu „Prava osiguravača prema trećem odgovornom licu”,
godinu dana kasnije objavljenu od strane Generalne direkcije Državnog osiguravaju-
ćeg zavoda (DOZ). I već tada se opredelio za specijalizaciju u oblasti prava osiguranja
iako kao nastavni predmet ono na tom fakultetu nije postojao i kao entuzijasta za ovu
nauku i duboko privržen međunarodnoj saradnji u istraživanju nauke prava osigu-
ranja u okviru AIDA, sproveo je pripreme za osnivanje Jugoslovenskog udruženja i
izvršio je veliki uticaj na profesora Borislava Blagojevića da se prihvati da bude prvi
predsednik ovog novoosnovanog strukovnog udruženja na nivou Jugoslavije.
2. OSNIVANJE SAVEZA UDRUŽENJA ZA PRAVO
OSIGURANJA JUGOSLAVIJE
Kao što se napred moglo videti, rad Jugoslovenskog udruženja odvijao se na ni-
vou Udruženja (saveznom) i kroz sekcije koje su osnivane na republičkom i pokra-
jinskom nivou i kojih je najpre bilo tri: za Socijlističku Republiku (SR) Srbiju, za SR
Predrag ŠULEJIĆ i Jovan SLAVNIĆ
171
Sloveniju i za Socijalističku autonomnu pokrajinu Vojvodinu. Kasnije je osnovana
sekcija Jugoslovenskog udruženja za SR Hrvatsku.
Jugoslovensko udruženje je postojalo do 29. oktobra 1984. godine kada je upi-
som u registar društvenih organizacija koji je vodio savezni seketarijat za unutrašnje
poslove sa sedištem u Beogradu, osnovan Savez udruženja za pravo osiguranja Ju-
goslavije (Savez udruženja).7 Upisu je prethodila sednica Osnivačke skupštine, čije
vreme i mesto održavanja nije poznato. Na Osnivačkoj skupštini je usvojen osnivački
akt – Samoupravni sporazum o udruživanju u Savez, koji je odmah, na Osnivačkoj
skupštini, potpisalo Udruženje za pravo osiguranja SR Srbije, Društvo za pravno-eko-
nomski razvoj zavarovalstva (nekadašnja sekcija Jugoslovenskog udruženja za SR Slo-
veniju), Udruženje za pravo osiguranja SR Hrvatske, a kasnije i Udruženje za pravo i
ekonomiku osiguranja Vojvodine.8 Zapravo, da bi se sekcije ranijeg Jugoslovenskog
udruženja udružile u Savez udruženja i ono na taj način reorganizovalo osnivanjem
novog, Saveznog, udruženja, sekcije su morale prethodno da se reorganizuju u samo-
stalna republička, odnosno udruženje za SAP Vojvodinu sa svojstvom pravnog lica,
takođe u pravnoj formi „društvene organizacije” kao što je u toj formi, na osnovu
tada vežećeg saveznog Zakona o društvenim organizacijama i udruženjima građana,
organizovan Savez, odnosno ranije i Jugoslovensko udruženje. „Taj proces na reorga-
nizovanju Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja tekao je dosta sporo, iako je
još 1976. bivši Upravni odbor Jugoslovenskog udruženja u tu svrhu obrazovao radnu
grupu.”9 Proces reorganizacije Jugoslovenskog udruženja u Savez udruženja opravdan
je stavom Upravnog odbora Jugoslovenskog udruženja da je Saveza rešenje organiza-
cije koje je u interesu postojanijeg rada novog udruženja (Saveza).10
Samoupravnim sporazumom o osnivanju Saveza udruženja, čiji primerak nije
sačuvan kod članova iz Srbije, bilo je predviđeno da Savez ima kao svoje organe:
Skupštinu Saveza, Predsedništvo Skupštine Saveza, Odbor za samoupravnu društve-
nu kontrolu i komisije (stalne i povremene). Svako republičko, odnosno pokrajinsko
udruženje – članovi Saveza, prema Samoupravnom sporazumu o osnivanju Save-
za, biralo je u Skupštinu Saveza po pet delagata čiji je mandat trajao četiri godine.
Skupština kao organa upravljanja Savezom je birala Predsedništvo Skupštine Saveza
kao svoj kolektivni izvršini organ, u kome je svako republičko, odnosno pokrajinsko
udruženje bilo zastupljeno sa po dva delegata koje su birali delegati svakog udruženja
u Skupštini iz svojih redova sa izbornim mandatom od četiri godine. Predsedništvo
7 Sokal, Vojislav. „Savez udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije započeo s radom (Obnovljeno Jugoslovensko udruženje za pravo osiguranja”, Osiguranje i privreda, br. 9/1987, str. 45.8 U Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori i u okviru Socijalisičke autonomne pokrajine Kosovo nisu bila onovana republička, odnosno pokrajinsko udruženje za pravo osiguranja tako da one nisu imale svoje članove u Savezu.9 Isto.10 Isto.
OD JUGOSLOVENSKOG UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA I SAVEZA UDRUŽENJA...
172
je iz svojih redova biralo predsednika i potpredsednika Predsedništva Skupštine, dok
su sekretar i blagajnik birali iz reda članova udruženja članica Saveza. Savez je imao
i Statut.11 U Samoupravnom sporazumu o osnivanju i Statutu je bilo utvrđeno da je
stalno sedište Saveza u Beogradu. Na osnovu saglasnosti koje je za to dao Izvršni
odbor Udruženja osiguravajućih organizacija Jugoslavije (osnovano 1968. godine),
sedište je bilo u prostorijama ovog udruženja, u ul. 29. novembra (sada: Bulevar Des-
pota Stefana) 68B, mezanin II.
Iz osvrta kolege Vojislava Sokala, na osnovu čijih iskaza su u pomenutom osvrtu
navedeni ovi podaci vezani za osnivanje Saveza udruženja, doznajemo da je Pred-
sedništvo Skupštine saveza održalo svoju prvu sednicu 23. januara 1985. godine, tj.
tri meseca nakon upisa Saveza u registar, na kojoj je izabran za predsednika, tada već
akademik, profesor Borislav Blagojević (delegat iz srpskog udruženja), za potpred-
sednika prof. dr Šime Ivanjko (delegat slovenačkog udruženja) i za ostale članove
prof. dr Ivica Jankovec (delegat srpskog udruženja), Robert Stude i dr Marijan Ćur-
ković (delegati hrvatskog udruženja) i Franc Lotrič (delegat slovenačkog udruženja).
Vojvodina nije imala svoje delegate, s obzirom da u vreme izbora članova Predsedniš-
tva njeno udruženje nije pristupilo Samoupravnom sporazumu o udruživanju u Sa-
vez. Pošto je profesor Borislav Blagojević umro 29. decembra 1985. godine, jedanaest
meseci pošto je izabran za predsednika Predsedništva Skupštine Saveza, rukovođenje
savezom preuzeo je potpredsednik Šime Ivanjko zajedno sa Vojislavom Sokalom, se-
kretarom Saveza, izabranom na istoj sednici na kojoj je i konstituisano Predsedništvo
Skupštine Saveza.
Iz kazivanja Vojislava Sokala, zasnovanim na opštim aktima Saveza, o ciljevima
Saveza i načinima njihovog ostvarivanja, može se ustanoviti da se oni nisu razlikovali
od ciljeva i načina, odnosno delatnostima na osnovu kojih je svoje ciljeve ostvarivalo
Jugoslovensko udruženje.12
11 Radi podsećanja starijih i znanja mlađih čitalaca, treba reći da je do reorganzacije Jugoslovenskog udruženja osnivanjem Saveza udruženja, došlo kao posledica promene u državnoj organiaciji tadašnje Jugoslavije. U vreme Jugoslovenskog udruženja, Jugoslavija je bila federativna državna zajednica šest republika i dve autonomne pokrajine, dok je u vreme osnivanja Saveza udruženja ona bila i dalje de iurae federacija ovih država i pokrajina ali de facto savezna država konfederalnog tipa u kome su pokrajine imale sve elemente državnosti kao i republike. To je bio period tzv. društvenog dogovaranja, samoupravnog sporazumevanja i delegatskog sistema upravljanja Jugoslavijom kao državom posredstvom republičkih i pokrajinskih delegata i delegatskog upravljanja svim institucijama sistema koje su se formirale na nivou Jugoslavije. Bliže odgovore na pitanja kada se vremenski to sve događalo, razlozima ovih promena i posledicama tih promena u organizaciji Jugoslavije i po njene narode, kao i na to koji su glavni ustavni i drugi savezni zakoni kojima je uveden ovakav sistem čitaoci mogu naći u udžbenicima ustavnog prava i političke istorije.12 Isto.
Predrag ŠULEJIĆ i Jovan SLAVNIĆ
173
Kao pravni sledbenik Jugoslovenskog udruženja, Savez je preuzeo, navodi se u
ovom kazivanju, sredstva Jugoslovenskog udruženja u iznosu od tadašnjih (neveli-
kih) 23.084,00 dinara.13
3. AKTIVNOSTI JUGOSLOVENSKOG UDRUŽENJA
ZA PRAVO OSIGURANJA I SAVEZA UDRUŽENJA
ZA PRAVO OSIGURANJA JUGOSLAVIJE
Delatnosti koje je obavljalo Jugoslovensko udruženje, odnosno Savez udruženja
u ostvarivanju statutom utvrđenih ciljeva u dužem periodu, ocenjivane su sa stanovi-
šta tog vremena, kao period veoma plodnog i uspešnog rada Jugoslovenskog udruže-
nja, odnosno Saveza udruženja jer su imala pozitivnu ulogu u razvoju teorije i prakse
osiguranja.14 Neke od značajnijih zabeleženih aktivnosti su posebni stručni sastanci
od kojih treba istaći sledeće:
Prvi stručni radni sastanak Jugoslovenskog udruženja održan je 6. juna 1962.
godine na Pravnom fakultetu u Beogradu. Jedini referent na temu „Osiguranje od
odgovornosti pomorskih brodara” bio je dr Veljko Tomašić. Sastanak je otvorio
predsednik Udruženja prof. dr Borislav Blagojević, a sastankom je rukovodio prof.
dr Vladislav Brajković, iz Zagreba. Tema je, navodi se, privukla pažnju i prisustvo
značajnog broja pravnika i ekonomista iz Beograda, Zagreba, Splita, Rijeke, Pirana i
Dubrovnika.15
Drugi stručni radni sastanak Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja odr-
žan je novembra 1962. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu sa referatom prof.
dr Vladimira Jovanovića, koji je predstavljen na Prvom kongresu AIDA u Rimu, o
čemu će kasnije biti još reči.
Prvo savetovanje o pravu osiguranja u organizaciji Jugoslovenskog udruženja za
pravo osiguranja održano je u Zagrebu 26. i 27. juna 1964. godine. Tri grupe pitanja,
kojima su posvećena petnaest referata, bile su predmet razmatranja na ovom Save-
tovanju: zasnivanje ugovora o osiguranju sa posebnim osvrtom na pravni položaj
urednog i blagovremenog plaćanja premije; postavljanje i ocena rizika kao osnov-
nog elementa pravnog odnosa osiguranja s osvrtom na preventivne mere; obaveze
osuguranika kada se ostvari osigurani slučaj s posebnim osvrtom na gubitak prava
iz osiguranja. Na ovom savetovanju uzeli su učešće stručnjaci iz cele Jugoslavije. O
navedenim temama referate su pripremili: prof. dr Borislav Blagojević, prof. dr Vla-
dislav Brajković, prof. dr Bogdan Loza, dr D. Sikirić, Anton Drobnič, Mirko Ljubo-
13 Isto, str. 46.14 Isto.15 Tomašić, Veljko. „Prvi stručni sastanak Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja”, Osiguranje i privreda, br. 8–9/1962, str. 50.
OD JUGOSLOVENSKOG UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA I SAVEZA UDRUŽENJA...
174
nić, Vukosav Jovović, Ivo Pavčnik, Miroslav Tutek, Vojislav Sokal, Mirko Plamenac,
Radovan Srejić, i drugi.16
Drugo savetovanje u okviru Jugoslovenskog udruženja, organizovano je marta
1969. godine u Ljubljani, sa temom: Pravno regulisanje materije osiguranja u vezi sa
Skicom Zakona o obligacijama i ugovorima profesora Mihajla Konstatinovića. Po
sećanju jednog od ovih autora (Jovana Slavnića – prim. aut.) koji je učestovao u radu
ovog savetovanja, savetovanjem je rukovodio profesor Borislav Blagojević i na njemu
je zapaženo izlaganje imao profesor Vladimir Jovanović, sa kojim je ovaj autor i puto-
vao vozom do i od Ljubljane, koju priliku je profesor. Jovanović iskoristio da ga posa-
vetuje da je za njega vreme da učestalije istupa na stručnim skupovima i piše radove,
što je ovaj ocenio i kao nalog profesora koji mu je inače bio i nadređeni rukovodilac
u svojstvu direktora Sektora za naučno-istraživački rad i dokumentaciju u Zavodu za
osiguranje i reosiguranje „Jugoslavija” (danas Kompanija Dunav osiguranje nastala
fuzijom ovog zavoda i Zavoda za osiguranje „Beograd.”)
Sledeća značajna aktivnost Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja bila je
organizovanje 20. i 21. aprila 1971. godine (trećeg po redu) savetovanja o zakonskom
regulisanju obligacionopravnih odnosa u oblasti osiguranja prema Skici za zakonik o
obligacijama i ugovorima profesora Mihajla Konstantinovića. Referate su pripremili
poznati stručnjaci u oblati prava osiguranja: dr Borislav Blagojević, dr Ivica Jankovec,
dr Nikola Nikollić, dr Jovan Slavnić, dr Vladimir Jovanović, dr Marija Vučković, dr
Ljubiša Milošević, dr Vjekoslav Bučić, dr Slavko Carić, dr Vojislav Sokal i Ljubica
Stamenković (svi iz Srbije, osim dr Vjekoslava Bučića, autora iz Hrvatske). Završnu
reč dao je profesor Vladislav Brajković. Svi referati sa diskusijom objavljeni su u časo-
pisu Osiguranje i privreda, u br. 6–7, 8 i 9–10 iz 1971. godine. Teme pojedinih referata
mogu se videti u drugom delu ove publikacije u kome su objavljeni dokumenti na
osnovu kojih je ona pisana. Konkretno u pitanju je oglas o održavanju ovog savetova-
nja objavljen u Politici od 18. aprila 1971. godine.
Četvrto savetovanje Jugoslovenskog udruženja je organizovano, prema navede-
nom osvrtu dr Vojislava Sokala, jula meseca 1972. godine u Trogiru (Hrvatska) sa
6 referata na generalnu temu „Ustavni amandmani i osiguranje.” Bližih podataka o
autorima i temama referata, osim prethodnog podatka nismo našili u pomenutom
prikazu. Ali budući da autor ovog prikaza ističe da su oni objavljeni u časopisu Osi-
guranje i privreda, oni čitaoci koji mogu doći do primeraka ovog časopisa iz 1973.
godine mogu se bliže upoznati sa njima. Ovim autorima oni nisu dostupni jer ih nisu
mogli pronaći u bibliotekama koje postoje u društvima osiguranja.
U organizaciji Saveza udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije (suorganizator:
Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije) održano je 16. i 17. septembra
16 Sasvim kratku zabelešku o ovom savetovanju i iskaz da su referati sa ovog savetovanja, kao i ostala tri savetovanja održana u okviru Jugoslovenskog udruženja koji se navode u nastavku teksta gore, objavljeni u časopisu Osiguranje i privreda nalazimo kod Vojislava Sokala, Isto, str. 46.
Predrag ŠULEJIĆ i Jovan SLAVNIĆ
175
1987. godine u Beogradu „Jugoslovensko savetovanje o saosiguranju.” Radu Saveto-
vanja je prisustvovalo preko osamdeset predstavnika iz svih tadašnjih zajednica osi-
guranja, zajednica reosiguranja i Jugoslovenske banke za međunarodnu ekonomsku
saradnju. Za ovo Savetovanje, koje je za temu imalo različite aspekte pravnog odnosa
saosiguranja, odnos saosiguranja i reosiguranja, modele organizovanja i pretpostav-
ke za funkcionisanje saosiguranja u međunarodnoj praksi i druge, pripremljeni su
referati sledećih pravnih stručnjaka: dr Veljko Tomašić (Beograd), dr Predrag Šule-
jić (Beograd), dr Zoran Radović (Beograd), dr R. Trifunović (Beograd), T. Petrović
(Beograd), dr Mile Bijelić (Zagreb), P. Sokolov (Ljubljana), A. Šimunac (Zagreb) i
Dobroslav Ogrizović (Beograd). Referati koji su bli pripremljeni za ovo savetovanje,
prethodno su objavljeni u publikaciji obima devedeset šapirografi sanih strana forma-
ta A4 istog naslova kao i samo savetovanje. Izdavač publikacije je bio Savez udruženja
za pravo osiguanja Jugoslavije. To je inače bilo poslednje savetovanje Saveza udruže-
nja koje je održano pred događaje koji su doveli do građanskog rata na prostoru SFRJ.
U arhivi Udruženja postoji primerak ove publikacije
Savez udruženja je 1989. godine organizovao savetovanje na temu „Osiguranje
od odgovornosti privrednih subjekata”, i to je, koliko se sećamo, bilo poslednje za-
jedničko savetovanje održano na nivou SFRJ pre njenog raspada. Referenti na tom
savetovanju su bili: Šime Ivanjko, Vojislav Sokal, Jasna Pak, Predrag Šulejić, Marijan
Ćurković, T. Petrović, Zoran Radović17, Robert Stude, T. Tošić i Drago Pavić.
4. OSNIVANJE UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SOCIJALISTIČKE
REPUBLIKE SRBIJE (OD UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA
SR SRBIJE, PREKO UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA
JUGOSLAVIJE, UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE I
CRNE GORE DO UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE)
Udruženje za pravo osiguranja SR Srbije (Udruženje) osnovalo je deset osnivača
21. marta 1983. godine usvajanjem Odluke o osnivanju i Statuta. Rešenjem Grad-
skog sekretarijata za grad Beograd – odeljenja za unutrašnje poslove odobren je upis
Udruženja u registar i overen Statut Udruženja. Osnivači Udruženja su bili: prof. dr
Borislav Blagojević, prof. dr Vladimir Jovanović, prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Ivi-
ca Jankovec, prof. dr Jovan Slavnić, dr Nikola Nikolić, dr Zoran Radović, dr Vojislav
Sokal, Dušanka Kafol i Jovan Petković. Time je obnovljen rad ranije Sekcije za SR
Srbiju Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja i formirano posebno i samo-
stalno udruženje za Srbiju, sa svojstvom pravnog lica i u pravnoj formi udruženja
17 U arhivi Udruženja za pravo osiguranja Srbije nije sačuvan primerak publikacija objavljene za ovo savetovanje. Ono što je Udruženju poznato, iz informacije koju je Jovanu Slavniću dao dr Zoran Radović januara 2013, on je za ovo savetovanje napisao rad „Osiguranje odgovornosti špeditera.”
OD JUGOSLOVENSKOG UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA I SAVEZA UDRUŽENJA...
176
građana, koje je pristupilo, kao što smo napred videli, samoupravnom sporazumu o
udruživanju u Savez udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije i postalo kolektivni
član Saveza udruženja (Statut, čl. 10). Osnivanje je sprovedeno na osnovu Zakona
o društvenim organizacijama i udruženjima građana iz 1982. godine (Službeni list
SR Srbije, br. 24/82), koji je u osnovi bio identičan tom saveznom zakonu na osnovu
koga je osnovano Jugoslovensko udruženje. Sedište Udruženja je bilo u prostorijama
Zajednice osiguranja imovine i lica „Dunav”, Beograd, Makedonska 4. Osnovni cilje-
vi Udruženja su, prema Odluci o osnivanju i Statutu, bili: organizovanje i razvijanje
saradnje na unapređenju, proučavanju i razvoju prava osiguranja putem okupljanja
i organizovanja pravnika koji rade na pravu osiguranja u osiguravajućim organiza-
cijama, sudovima, univerzitetima, privrednim organizacijama, zatim, proučavanje
propisa iz oblasti prava osiguranja radu njihove primene u praksi, naučnoistraživački
rad iz te oblasti, ali i pružanje pomoći pravnicima u sticanju kvalifi kacija i stručnog
usavršavanja. Delatnost Udruženja bila je usmerena na aktivnosti radi ostvarivanja
ovih ciljeva putem organizovanja stručnih sastanaka, savetovanja, predavanja, semi-
nara i drugih oblika javnog istupanja, kao što su organizovanje izrade i objavljivanja
naučnih članaka i drugih stručnih publikacija.
Članovi Udruženja su, kao i u Jugoslovenskom udruženju i Savezu udruženja,
mogli biti individualni i kolektivni. Individualni članovi su mogli biti redovni i u
njihov sastav su mogli ući samo pravnici koji se bave osiguranjem, dok su počasni
članovi mogla biti lica koja nisu mogla biti primljena u redovno članstvo a naročito
su se isticala u ostvarivanju ciljeva Udruženja.
Organi Udruženja su bili: Skupština, Izvršni odbor, Odbor za samoupravnu
društvenu kontrolu, Odbor za opštenarodnu odbranu i društvenu samozaštitu i ko-
misije. Na prvoj sednici Skupštine održanoj 13. juna 1983. izvršeno je konstituisanje
Udruženja i donet je Program i plan rada udruženja za 1983. godinu u kome je bilo
predviđeno da se održe tri stručna sastanka. Tada je izabran i izvršni odbor Udruže-
nja sa mandatom od četiri godine koji se sastojao od jedanaest članova. Za predsedni-
ka je izabran prof. dr Vladimir Jovanović, za podpredsednika prof. dr Predrag Šulejić,
za sekretara dr Vojislav Sokal, za za blagajnika Branislav Mikić.
Prvi stručni sastanak Udruženja je organizovan nepunih dva meseca od donoše-
nja osnivačkih akta udruženja (Odluke o osinivanju i Statut), odmah posle održane
prve sednice Skupštine, 13. juna 1983. sa temom „Saosiguranje kao pravni odnos”
(referati prof. dr Ivica Jankovec i dr Nikola Nikolić); zatim je iste godine održan drugi
stručni sastanak sa temom „Pojam motornog vozila u smislu propisa o obaveznom
osiguranju od odgovornosti” (referenti Branko Rajičić i profesor Predrag Šulejić).
Planirani treći stručni sastanak sa temom „Zajednička havarija”, za koju je referat
sačinila Tamara Smirnov nije održan. Prema sećanju jednog od ovih autora (Jovan
Slavnić) referat Branka Rajičića sa prvog sastanka objavljen je u časopisu Osiguranje
Predrag ŠULEJIĆ i Jovan SLAVNIĆ
177
udruženog rada Zajednice osiguranja imovine i lica „Dunav” (danas časopis Tokovi
osiguranja, izdavača Kompanije „Dunav osiguranje.”)
Udruženje za pravo osiguranja SR Srbije osnovano, kao što smo videli, 21. marta
1983. godine, raspadom SFRJ i stvaranjem međunarodno priznatih država od strane
četiri bivših jugoslovenskih republika, u čijem sastavu su posle raspada ostale SR
Srbija i SR Crna Gora i konsituisanjem dvofederalne države Savezne Republike Ju-
goslavije (tzv. treće Jugoslavije), reorganizovalo se osnivanjem Udruženja za pravo
osiguranja Jugoslavije. To se dogodilo na Osnivačkoj skupštini ovog udruženja koja
je održana 19. marta 1998. godine. Reorganizacija je sprovedena na osnovu Zakona
o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije
koje se osnivaju za teritoriju Jugoslavije (Službeni list SRJ, br. 42/90). Statut Udruženja
za pravo osiguranja Jugoslavije koji je usvojen na Osnivačkoj skupštini objavljen je u
Reviji, br. 2/2002, str. 89–93. Udruženje je osnovano u pravnoj formi udruženja gra-
đana, sa organima koji su bili Skupština, Upravni odbor, Nadzorni odbor, Predsednik
i Sekretar Udruženja. Struktura članstva, ciljevi i način ostvarivanja ciljeva su bili
istovetni kao i kod Udruženja za pravo osiguranja SR Srbije iz 1983. godine.
Najvažnije aktivnosti Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije ogledale su se u
organizovanju tri godišnja savetovanja: 2001. godine na temu „Savremeni problemi
u osiguranju imovine i lica”, Palić, 4–6. aprila, 2002. godine sa temom „Novo zakono-
davstvo u osiguranju imovine i lica”, Palić 17–20. april i 2003. godine pod generalnim
nazivom „Pravo osiguranja u tranziciji”, 11–14. april. Povodom organizacije ovih sa-
vetovanja objavljeni su zbornici radova sa istovetnim nazivom kao i sama savetovanja
u kojima su objavljeni referati svih autora na ovim savetovanjima. Poruke sa saveto-
vanja iz 2002. i 2003. godine objavljene su u časopisu Revija u broju 2/2002, na strani
55–62 i broju 1–2/2003, str. 32–34. Svoju drugu najvažniju aktivnost, Udruženje za
pravo osiguranja Jugoslavije je realizovalo izdavanjem pomenutog časopisa, sa čijim
objavljivanjem je započelo u 2002. godini. O ostalim aktivnostima Udruženja za pra-
vo osiguranja Jugoslavije, mogu se dobiti bliže informacije u prikazu Jovana Slavnića
„Rad Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije u periodu od 19. maja 1998. do 10.
oktobra 2001. godine”, Revija, br. 1/2002, str. 51–54.
Udruženje za pravo osiguranja Jugoslavije menja ime u Udruženje za pravo osi-
guranja Srbije i Crne Gore nakon konstituisanja treće Jugoslavije u Državnu zajedni-
cu Republike Srbije i Republike Crne Gore i pod tim nazivom posluje, posmatrano
u odnosu na njegove aktivnosti, nepune tri godine. U tom periodu održana su tri
savetovanja: „Privreda i pravo osiguranja u tranziciji”, Palić, 14–17. april 2004. go-
dine, „Osiguranje u svetlu novog zakonodavstva”, Palić, 14–17. april 2005. godine i
„Osiguranje u susret procesu pridruživanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji”, Pa-
lić, 12–14. april 2006. godine. I povodom održavanja ovih savetovanja objavljeni su
zbornici radova istovetnog naziva samim savetovanjima. A poruke sa savetovanja iz
2004. u Reviji, br. 1–2/2004, str. 57–61, sa savetovanja iz 2005. godine u tom časopisu
OD JUGOSLOVENSKOG UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA I SAVEZA UDRUŽENJA...
178
br. 1–2/2005, str. 47–55 i sa savetovanja iz 2006. u br. 1–2/2006, str. 64–68. U ovom
periodu i Revija se objavljuje kao glasilo Udruženja za pravo osiguranja Srbije i Crne
Gore, sve do broja 4/2006 kada Udruženje za pravo osiguranja Srbije i Crne Gore,
pošto se Crna Gora izdvojila iz Državne zajednice Srbije i Crne Gore u samostalnu
državu, ponovo menja naziv u Udruženje za pravo osiguranja Srbije koje nosi do
danas. Promena naziva Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije u Udruženje za
pravo osiguranja Srbije i Crne Gore nije izvršena u registru udruženja, kao što to nije
ni promena naziva Udruženja za pravo osiguranja Srbije i Crne Gore u Udruženje za
pravo osiguranja Srbije. Registrovana je samo promena Udruženja za pravo osigura-
nja Jugoslavije u Udruženje za pravo osiguranja Srbije. Promene naziva su izvršene
odgovarajućim izmenama Statuta. Prva pomenuta promena naziva zahtevala je da
se konstituišu novi organi sa izvesnim manjim brojem članova iz reda akademski
obrazovnih pravnika iz Crne Gore, o čemu je Skupština donela odgovarajuću odlu-
ku, da bi ponovnom promenom naziva Udruženja za pravo osiguranja Srbije i Crne
Gore u Udruženje za pravo osiguranja Srbije u Statutu ovog udruženja izmenjen na-
ziv Udruženja i umesto članova organa iz reda diplomiranih pravnika iz Crne Gore
izabrani su odlukom Skupštine članovi iz Srbije. U tom svetlu svedoči, kad je reč o
promeni naziva ovih udruženja, uverenje Ministarstva za državnu upravu i lokal-
nu samoupravu Republike Srbije od 20. maja 2008. godine u kome se potvrđuje da
je Udruženje za pravo osiguranja Sribje upisano u Registar udruženja, društvenih i
političkih organizacije, kao udruženje građana na osnovu rešenja tog ministarstva
od 22. novembra 2006. godine koje objavljujemo u delu dokumentacije o istorijatu
Udruženja za pravo osiguranja Srbije. Do izdavanja ovog uverenja došlo je na zahtev
Jovana Slavnića zbog toga što se orginal rešenja od 22. novembra 2006. godine nije
mogao naći u arhivi Udruženja, a Udruženju je bilo zbog toga potrebno uverenje
radi otvaranja depozitnih računa kod banaka kod kojih je bila namera da se plasiraju
slobodna sredstva Udruženja.
5. MEĐUNARODNA AKTIVNOST UDRUŽENJA ZA PRAVO
OSIGURANJA (JUGOSLOVENSKOG UDRUŽENJA ZA PRAVO
OSIGURANJA, SAVEZA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA
I UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE)
Bez obzira na statusne promene koje su se dešavle u organizaciji Udruženja za
pravo osiguranja Srbije (najpre kao sekcije u sastavu Jugoslovenskog udruženja, a za-
tim kao posebnog samostalnog udruženja u sastavu Saveza udruženja) i teritorijalnih
promena, održavan je stalni kontinuitet u saradnji sa Međunarodnim udruženjem za
pravo osiguranja (AIDA). Glavna aktivnost AIDA se decenijama odvijala na svetskim
kongresima, koji su se održavali svake četvrte godine, počev od 1962. godine, kada
je u Rimu održan Prvi svetski kongres. Sledili su kongresi: u Hamburgu, Parizu, Lo-
Predrag ŠULEJIĆ i Jovan SLAVNIĆ
179
zani, Madridu, Londonu, Budimpešti, Kopenhagenu, Sidneju, Marakešu, Njujorku,
Buenos Airesu, Parizu. Na najvećem broju ovih kongresa učestvovali su predstavnici
našeg udruženja ili ih je bio veći broj u odnosu na sekcije, odnosno udruženja iz
drugih republika i pokrajina, koji su prezentirali nacionalne referate na teme koje su
bile predmet rasprave na kongresima. (Obično su postavljene dve glavne teme, pa su
naši referenti učestvovali sa dva referata posvećenih glavnim temama). Nabrojaćemo
referate sa kojima su naši predstavnici učestvovali na pojedinim kongresima:
Na Prvom kongresu u Rimu, 1962. godine, nacionalni referat je prezentirao prof.
dr Vladimir Jovanović (Srbija), pod nazivom: „Moderno shvatanje o osiguranju i
ugovor o osiguranju.” U prevodu ovaj rad je objavljen u časopisu Osiguranje i privre-
da, br. 7–8/1963.
Na Drugom kongresu u Hamburgu 1966. godine naši referenti su podneli refera-
te na seleće teme: dr Vladimir Jovanović: „Mere države prema preduzećima za osigu-
ranje imovine koja zapadnu u teškoće”; J. Boncelj: „Osiguranje očekivane ili izgublje-
ne dobiti, osiguranje nove vrednosti, ugovorene vrednosti i načelo obeštećenja”; dr
Nikola Nikolić: „Mogućnosti za smanjenje obaveza kod osiguranja od odgovornosti”;
Vjekoslav Bučić: „Uticaj ponašanja osiguranika na pokriće iz ugovora o osiguranju”;
D. Janković, „Grupno (kolektivno) osiguranje posebno u osiguranju života.” Svi refe-
renti, osim dr J. Boncelja (Slovenija) i Vjekoslava Bučića (Hrvatska) bili su iz srpske
sekcije Jugoslovenskog udruženja.
Na Trećem kongresu u Parizu, 1970. godine referenti našeg Udruženja su bili: dr
Vladimir Jovanović i dr Predrag Šulejić, sa temom: „Prava trećih lica prema osigura-
ču”; J. Boncelj: „Osiguranje i monetarne promene.”
Četvrti kongres AIDA održan je u Lozani 1974. godine. Referent našeg Udru-
ženja je bio dr Šime Ivanjko (Slovenija), sa temom „Akti nasilja u pravu osiguranja.”
Na Petom kongresu održanom u Madridu 1978. godine naši referenti su bili: dr
Vladimir Jovanović i dr Predrag Šulejić sa temom „Mere prevencije u osiguranju u
Jugoslaviji” i dr Ljiljana Milošević i dr Ivica Jankovec sa temom: „Građanska odgovor-
nost za štete prouzrokovane zagađenjem životne sredine u jugoslovenskom zakono-
davstvu i osiguranje od te odgovornosti.” Oba referata su napisali članovi Udruženja
za pravo osiguranja Srbije, odnosno Ljiljane Milošević iz udruženja organizovanog
za Vojvodinu.
Šesti kongres održan je u Londonu 1982. godine. Na tom Kongresu podneti su
referati posvećeni glavnim temama kongresa: referat od strane dr Predraga Šuleji-
ća i dr Zorana Radovića „Osiguranje od odgovornosti davalaca usluga” i referat dr
Vladimira Jovanovića i dr Ivice Jankoveca: „Principi na kojima se zasniva (reguliše)
osiguranje lica.”
Na Sedmom kongresu održanom u Budimpešti 1986. godine podneta su dva
nacionalna referata: dr Vladmir Jovanović, dr Predrag Šulejić i dr Šime Ivanjko, sa
temom „Povećanje i druge modifi kacije rizika”; i dr Vojislav Sokal, A. Podlogar i
OD JUGOSLOVENSKOG UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA I SAVEZA UDRUŽENJA...
180
dr Marijan Ćurković: „Osiguranje u svetlu razvoja građanske odgovornosti.” Ovo je
primer kako su blisko sarađivali referenti iz različitih republičkih udruženja, Srbije i
Slovenije, prvi referat i iz Srbije, Slovenije i Hrvatske, drugi referat.
Osmi kongres održan je u Kopenhagenu 1990. godine. Na tom kongresu bile su
prezentirane teme: dr Predrag Šulejić i dr Šime Ivanjko „Finansijski nadzor osigu-
ravajućih kompanija sa posebnim osvrtom na fi nansijske rezerve koje se zahtevaju
za obavljanje osiguravajuće delatnosti” i dr Zoran Radović i B. Sladonja „Štete prou-
zrokovane međunarodnim katastrofama u svetlu vanugovorne odgovornosti i prava
osiguranja.”
Deseti kongres održan je u Marakešu 1998. godine, na kome je učestvovalo više
predstavnika iz naših osiguravjućih društava i sa univerziteta. Referati naših učesnika
su bili: dr. Predrag Šulejić „Korisnici ugovora o osiguranju” i dr Jovan Slavnić „Kon-
cept i opšta uloga posrednika i zastupnika osiguranja u jugoslovenskom pravu.”
Na jedanaestom kongresu održanom u Njujorku 2002. godine i dvanaestom
kongresu koji je održan u Buenos Airesu 2006. godine Udruženje za pravo osigura-
nja Srbije nije uzelo aktivno učešće, davanjem odgovora na upitnike o kongresnim
temama ili istupanjem u svojstvu govornika. Na tim kongresima Udruženje je imalo
po jednog pasivnog učesnika od kojih je jedan o radu XII kongresa napisao veoma
interesantan izveštaj sa opisom pikantnih događanja na kongresu, među kojima je
veliko iznađenje određenog kruga lica iz reda organizatora kongresa da je neko iz
tako male zemlje kao što je Srbija napravio tako dalek put da bi došao na kongres u
Buenos Aires.18
Za istraživače je korisno napomenuti da su povodom održavanja svetskih kon-
gresa koje smo ovde nabrojali obično objavljivano po dve knjige koje su se odnosi-
le na svaku od tema koje su bile predmet rasprave. Jedna je obuhvatala nacionalne
referate, ili i odgovore na upitnik članova određene članica AIDA i druga, u kojoj
je bio sadržan generalni referat izrađen na osnovu nacionalnih referata i odgovora
naupitnik (na primer, u knjizi: AIDA VII 86 Budapest – Rapports nationaoux, Th eme
I, Volumme II, na str. 765–790 odšampani su odgovori na upitnik, a zatim na strana-
ma 791–803 nacionalni izveštaj za Jugoslaviju dr Vojislava Sokala, A. Podlogara i dr
Marijana Ćurkovića na temu „Osiguranje u svetlu razvoja građanske odgovornosti”; u
knjizi Intermediaries, National reports, X-th World Congress, Marrakesh 11–15 May
1998, na str. 317–338 odštampan je nacionalni izveštaj za Jugoslaviju na ovu temu
napisan od dr Jovana Slavnića). Pored ovih često su publikovane i posebne knjige
u kojima su obuhvaćene teme razmatrane na radnim grupama, kao što je to bilo na
kongresu u Budimpešti.
Pored učešća na Kongesima AIDA, naši autori su učestvovali i u drugim oblicima
rada AIDA: U okviru naučne delatnosti AIDA objavljena je posebna publikacija Insu-
18 Dejan Davidović, „Izveštaj sa Svetskog Kongresa Međunarodnog udruženja za pravo osiguranja – AIDA u Buenos Airesu”, Revija, br. 4/2006, str. 62–63.
Predrag ŠULEJIĆ i Jovan SLAVNIĆ
181
rance contract law, 1990, Volume 1 u redakciji profesora dr Marsela Fontena, u kojoj
je, pored prikaza eminentnih autora brojnih evropskih zemalja, objavljen i prilog koji
su sačinili naši autori dr Jovan Slavnić, dr Predrag Šulejić i dr Vojislav Sokal, u kome
su obrađeni najvažniji instituti ugovora o osiguranju u našem pravu.
Naši autori su učestvovali i u radu tzv. radnih grupa AIDA (Working Party). Tako
je dr Predrag Šulejić prezentirao rad pod naslovom „Th ird party indemnity car in-
surance under Yugoslav law”, Motor insurance Working Party, Budapest, 1996. prof.
dr Jovan Slavnić je za Prvi kolokvijum AIDA u Bukureštu, avgusta 1995. godine, u
okviru teme: „New legislative structure and actual development of insurance in the
countries of central and eastern Europe and sci countries in 1995” napisao rad sa te-
mom: „New Yugoslav legislature and legal background for development of insurance
market”, objavljen u istoimenoj knjizi.
Na međunarnodne aktivnosti Udruženja za pravo osiguranja Srbije posle održa-
nog dvanaestog svetskog kongresa AIDA u Buenos Airesu 2006. godine upućujemo
na prilog profesora Slobodana Jovanovića u ovoj publikaciji pod naslovom: Međuna-
rodna aktivnost Udruženja za pravo osiguranja Srbije u okviru AIDA od 2006–2012.
godine.
6. REZIME – PRAVNI PRETHODNICI UDRUŽENJA
ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE19
1. Jugoslovensko udruženje za pravo osiguranja (delovalo od 6. decembra 1961.
godine do 28. oktobra 1984. godine – sekcija za Srbiju u tom periodu je delovala
kao organizacioni deo Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja bez svojstva
pravnog lica na osnovu odluke o organizovanju Skupštine Jugoslovenskog udruženja
nepoznatog datuma.)
– Predsednici:
Prof. dr Borislav Blagojević (6. decembar 1961. do 16. marta 1973.)
Prof. dr Aleksandar Goldštajn (17. mart 1973. do 22. januara 1985.)
2. Savez udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije (delovalo od 29. oktobra 1984.
godine do početka građanskih ratova u drugoj, „Titovoj”, Jugoslaviji početkom 90-
tih godina 20. veka kada se ugasilo bez formalne odluke kolektivnih članica koje su
delovale u njegovom sastavu: Udruženja za pravo osiguranja SR Srbije, Društva za
pravno-ekonomski razvoj zavarovalništva /Slovenija/, Udruženja za pravo osiguranja
SR Hrvatske i Udruženja za pravo i ekonomiku osiguranja Vojvodine)
19 Bolje razumevanje rezimea pretpostavlja da je čitalac pažljivo pratio prethodna izlaganja o osnivanju i aktivnostima udruženja iz kojih je nastalo Udruženje za pravo osiguranja Srbije.
OD JUGOSLOVENSKOG UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA I SAVEZA UDRUŽENJA...
182
– Predsednik Predsedništva Skupštine Saveza udruženja
Prof. dr Borislav Blagojević (od 23. januara 1985. kada je održana prva sednica
Predsedništva Skupštine Saveza na kojoj je izabran do smrti 29. decembra 1985.)
Prof. dr Šime Ivanjko u svojstvu potpredsednika (od 30. decembra 1985. do po-
četka građanskih ratova u drugoj, „Titovoj”, Jugoslaviji početkom 90-tih godina
prošlog veka)
3. Udruženje za pravo osiguranja Socijalističke Republike Srbije (delovalo od
osnivanja 21. marta 1983. godine kada se kao samostalno udruženje sa svojstvom
pravnog lica de facto reorganizovalo putem osnivanja od bivše sekcije za Srbiju Jugo-
slovenskog udruženja za pravo osiguranja i pristupilo kao kolektivni član 29. oktobra
1984. godine Savezu udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije koji je tada osnovano
reorganizovanjem Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja)
– Predsednik
Prof. dr Vladimir Jovanović (od osnivanja Udruženja za pravo osiguranja SR
Srbije 21. marta 1983. do smrti 27. decembra 1993. godine; nakon smrti pro-
fesora Vladimira Jovanovića nije biran novi predsednik pa je njegove poslove
vodio sekretar dr Vojislav Sokal do svoje smrti 3. maja 1995. godine, nakon čega
nastaje prekid u radu do reosnivanja Udruženja za pravo osiguranja Srbije 19.
marta 1998.)
4. Udruženje za pravo osiguranja Jugoslavije – Udruženje za pravo osiguranja Sr-
bije i Crne Gore – Udruženje za pravo osiguranja Srbije (Udruženje za pravo osigura-
nja Jugoslavije deluje od osnivanja na Osnivačkoj skupštini održanoj 19. marta 1998.
godine kada se kao samostalno pravno lice reorganizovalo putem de facto osnivanja
od bivšeg Udruženja za pravo osiguranja Socijalističke Republike Srbije, zatim pro-
menilo naziv u Udruženje za pravo osiguranja Srbije i Crne Gore bez promene naziva
u registru udruženja građana, društvenih organizacija i političkih organizacija Držav-
ne zajednice Srbije i Crne Gore koja su se osnivala za teritoriju tadašnje dvofederalne
SRJ i upisalo se, posle izdvajanja Crne Gore u samostalnu država iz sastava Državne
zajednice Srbije i Crne Gore, u Registar Udruženja Srbije 22. novembra 2006. godine
pod nazivom Udruženje za pravo osiguranja Srbije)
– Predsednici
Prof. dr Predrag Šulejić (od osnivanja Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije
19. marta 1998. godine do 15. aprila 2005. godine)
Prof. dr Jovan Slavnić (od 15. aprila 2005. do 19 aprila 2013.)
Beograd, 20. decembra 2012.
Predrag ŠULEJIĆ i Jovan SLAVNIĆ
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
ONI ZASLUŽNI PRE NAS ZA OSNIVANJE I AFIRMACIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE ČIJE
REZULTATE BAŠTINIMO DANAS (DR NIKOLA NIKOLIĆ, DR VOJILAV SOKAL, PROF. DR VLADIMIR
JOVANOVIĆ I PROF. DR IVICA JANKOVEC)
Jubilej kome je posvećena ova publikacija je prigodna i obavezujuća prilika da u
njoj odamo počast nekom od najznačajnijih članova Udruženja za pravo osiguranja
Srbije (Udruženje), tako što ćemo u kraćim napisima o njima čitaoce upoznati sa
onim što nije ili što je o njima i njihovom doprinosu samo delimično napisano a koji
su svojim radom za Udruženje i stvaralaštvom u osiguranju zadužili sve nas koji sada
radimo u interesu Udruženja i stvaramo u osiguranju u okviru Udruženja ili izvan
Udruženja noseći pri tom oreol članova – pripadnika Udruženja. To će biti naš skro-
mni pokušaj da im se odužimo za njihov doprinos mestu koje danas ima Udruženje
u okviru pravničkih strukovnih udruženja u Srbiji i kao nacionalna sekcija AIDA i u
nauci prava osiguranja. Tako ćemo, nadam se, postići da otrgnemo od zaborava ono
što su oni učinili za nas i naše osiguranje što nije nigde zabeleženo i odbranimo od
indolencije iskazane prema većini tih značajnih ličnosti i važnim događajima iz rada
Udruženja u kojima su oni u njima učestvovali dajući svoj veliki doprinos afi rmaciji
i razvoju Udruženja i osiguranja Srbije. Da nije ovog jubileja Udruženja i drugih koji
će posle njega uslediti, i kada ćemo imati obavezu da ih se podsetimo, ove ličnosti i
njihova dela bi bledela i postepeno isčilila sa stranica istorije Udruženja, osiguranja
Srbije i nauke prava osiguranja Srbije.
O većini ličnosti kojima će ovde biti učinjen omaž nažalost mnogi današnji čla-
novi Udruženja nisu čuli, ili ako su za njih i čuli, nemaju uvid u njihovo stvaralaštvo
i ulogu koju su imali u osnivanju, razvoju i sticanju ugleda Udruženja i razvoju prava
osiguranja. Za to svakako svoj deo krivice, možda i veći od Udruženja, snosi veći-
na institucija u kojima su ove ličnosti bile primarno radno angažovane i u kojima
su svojim pregalaštvom ostavile trajnu duhovnu baštinu koja se ne sme zaboraviti.
Povodom stvaralašta ovih ličnosti ove institucije, bilo da su to organizacije za osigu-
ranje, udruženja osiguravajućih organizacija ili fakulteti u kojima su bili zaposleni,
već poodavno su trebale da upriliče određene jubileje za njih, organizovanjem izložbi
njihovih dela, seminara ili naučnih skupova na kojima bi se upotpunila slika o njiho-
vim delima i na drugi način. To je uglavnom izostalo i zbog toga ova naša sećanja na
njih ne treba smatrati zamenom za ono što su te druge institucije trebale da učine da
bi obeležile trajnu uspomenu na njihovo postojanje, rad i doprinos osiguranju.
184
Omaž koji o ovim ličnostima sledi ima za cilj da bolje osvetli njihovu ulogu koju
su imali u Udruženju i duhovno stvaralaštvo koje su ostavili Udruženju i našoj nauci
osiguranja. Zato neke njihove druge preokupacije i stvaralaštvo u drugim oblastima
izvan prava osiguranja ne treba u njima tražiti. To područje njihove kreacije ostaje za
neke druge prilike i jubileje posvećene ovim ličnostima od drugih institucija koje su
te ličnosti na tim poljima zadužile. Ova sećanja međutim, neće dati potpuni uvid u
njihovo stvaralaštvo u okviru istaknutog cilja iz dva osnovna razloga. Na prvom me-
stu, zbog toga što u Srbiji nije dostupna na jednom mestu potpuna radna biografi ja i
bibliografi ja radova iz prava osiguranja ovih ličnosti, čak njome ne raspolažu ni neke
porodice ovih ličnosti kojima smo se obratili da nam u tome pomognu tako da bi
ustanovljavanje potpune liste njihovog radnog i drugog angažovanja i liste njihovih
bibliografskih jedinica u pravu osiguranja pretpostavljalo da o tome prethodno spro-
vedemo posebne istraživačke poduhvate. Zatim, ova istorija Udruženja, kao i svaka
istorija, osim ako ona nije posvećena isključivo određenoj ličnosti, nije mesto gde
bi sve ove ličnosti bile predstavljene u detaljima svoje radne i stvaralačke biografi je,
odnosno bibliografi je.
Ono što je zajedničko svim ovim ličnostima koje ćemo ovde predstaviti jeste
da su se međusobno dobro poznavale, aktivno međusobno sarađivale i da su njiho-
ve uloge bile u profesionalnom pogledu isprepletane. Sve one danas više nisu među
živima, ali na nas koji smo ih lično pozavali, pratili njihov rad i sa njima sarađivali
ostavile su dubok i trajan utisak. Neki od njih bili su među našim važnim učiteljima.
Ove kratke spomenice koje slede nisu zakasneli in memoriam ovim ličnostima.
One su dug koji mi imamo kao njihove kolege i saradnici, da obnovimo sećanje na
njih i da ih približimo novim generacijama članova Udruženja, bez namere da ih me-
rimo i upoređujemo u doprinosu koji su dali Udruženju, osiguranju i nauci prava osi-
guranja. Većina od njih delovala je u okolnostima koje su značajno različite od onih
koje imamo danas u Udruženju. Delovale su, izuzev dr Ivice Jankoveca, u vremenu
kada nije postojala globalna povezanost nauke osiguranja internet tehnologijama i
Udruženja u okviru AIDA, kada Udruženje nije kao danas iza sebe imalo trinaest
održanih godišnjih savetovanja i jedanaest proteklih godina u kojima živi časopis
Udruženja Revija. Svoje radove do početka objavljivanja Revije i zbornika radova sa
godišnjih savetovanja Udruženja, mogli su da objavljuju u samo dva specijalizovana
časopisa opšteg tipa iz osiguranja koja su se tada izdavala. To je zagrebački časopis
Osiguranje i privreda i časopis Osiguranje, odnosno Osiguranje udruženog rada – ča-
sopis za teoriju i praksu osiguranja imovine i lica ZOIL „Dunav”, kasnije DD, odnosno
AD za osiguranje „Dunav”, a pre toga do gašenja „Državnog osiguravajućeg zavoda”
u časopisu Osiguranje, mesečnik „Državnog osiguravajućeg zavoda”, Beograd i do
gašenja kasnije osnovane Jugoslovenske zajednice osiguranja u časopisu Osiguranje,
hronika teorije, sudske prakse i zakonodavstva.
Jovan SLAVNIĆ
185
O jednoj među ovim ličnostima nažalost nismo pripremili omaž jer se jedan od
naših kolega, inače njegov mlađi fakultetski kolega i saradnik, nije potrudio da ga
napiše. Reč je o ličnosti profesora dr Borislava Blagojevića. Ipak, on je u ovoj publika-
ciji o istoriji Udruženja prisutan na određeni način, s obzirom da se njegova uloga u
Udruženju i neki njegovi radovi objavljeni u okviru Udruženju pominju u pojedinim
odeljcima ove knjige koji prethode ovom.
DR NIKOLA NIKOLIĆ (1910–1997)
Gospodin dr Nikola Nikolić je u pravom smislu doajen jugoslovenskog i srpskog
osiguranja posle Drugog svetskog rata, s obzirom da je za njegovo ime i uz njegov
veliki kreativni doprinos vezana izgradnja sistema osiguranja od 1945. do 1976. go-
dine dok nije otišao u penziju. Ceo svoj radni vek proveo je u osiguranju i svu svoju
literaturnu intelektualnu energiju posvetio je pišući knjige i članke u polju prava osi-
guranja.
Od završetka studija 1937. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu do septem-
bra 1945. godine radio je u privatnom osiguravajućem društvu „Jugoslavija“ kada
prelazi na rad u Generalnu direkciju „Državnog osiguravajućeg zavoda”, gde je 1947.
godine postavljen za direktora Direkcije za imovinska osiguranja. Reorganizacijom
DOZ-a u Jugoslovensku zajednicu osiguranja 1962. godine, zadržava isto radno me-
sto, da bi 1964. godine bio postavljen za pomoćnika generalnog direktora za imovin-
ska osiguranja. Sa funkcije pomoćnika generalnog direktora Jugoslovenske zajednice
osiguranja prelazi 1967. godine u Udruženje osiguravajućih organizacija, gde je iza-
bran za generalnog sekretaram, i čiju funkciju vrši do odlaska u penziju.
Svojstvo doajena jugoslovenskog i srpskog osiguranja zaslužio je tako što je dao
odlučujući doprinos organizovanju osiguranja u Jugoslaviji i Srbiji odmah posle rata
i njegovom razvoju u narednih trideset godina oblikujući propise po kojima je ono
poslovalo u tom razdoblju. Sa malom grupom stručnjaka kojima je raspolagalo naše
osiguranje posle rata sastavio je uslove i tarife svih vrsta imovinskih osiguranja po ko-
jima se sprovodilo osiguranje u čitavoj zemlji, koristeći znalački iskustva inostranih
osiguravajućih društava i njihove uslove i tarife premija prilagođavajući ih domaćim
potrebama i specifi čnim uslovima tržišta osiguranja. Pomno je pratio njihovu prime-
nu u praksi osiguranja i davao predloge za njihova poboljšanja i pismena uputstva
kadrovima na terenu za njihovu primenu. Po tim poslovnim aktima osiguravajuće
organizacije u Jugoslaviji poslovale su do kraja devedesetih godina prošlog veka.
Tokom čitavog radnog veka učestvovao je u državnim stručnim telima na izradi
zakona i drugih propisa iz osiguranja. Pomagao je u obrazovanju kadrova za potrebe
osiguravajućih organizacija, učestvujući u organizovanju i držanju predavanja škola,
seminara, i kurseva i pisac priručnika za te potrebe. Praktičnu pomoć pružio je prili-
kom osnivanja „Zajednice osiguranja Dunav”, učestvujući u izradi osnivačkih akata
ONI ZASLUŽNI PRE NAS ZA OSNIVANJE I AFIRMACIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO...
186
ove zajednice, programa dugoročne politike i poslovnih akata iz oblasti preventive.
Napisao je više knjiga i veliki broj članaka, koji zajedno sa radovima ostalih ličnosti
kojima ovde dajemo omaž, čine veliku riznicu jugoslovenske i srpske literature u
pravu osiguranja. Među brojnim odličjima koje je dobio za rad u osiguranju, ovde ću
istaći Orden za rad sa zlatnim vencem kojim ga je 1966. godine nagradilo Predsed-
ništvo SFRJ.
Povezujući struku sa naukom, dr Nikola Nikolić je na Pravnom fakultetu u Be-
ogradu 28. oktobra 1954. godine odbranio doktorsku disertaciju na temu „Ugovor o
osiguranju” i kao njen rezime u njoj je napisao projekat Zakona o ugovoru o osigu-
ranju koji bi odgovarao tadašnjim jugoslovenskim potrebama od 127 članova. Ovo
posebno ističem zbog toga što se danas kada se od 2006. godine priprema Prednacrt
Građanskog zakonika Republike Srbije, mnogi autori u Srbiji opravdano zalažu da
zbog složenosti i obima regulative o ugovoru o osiguranju, ugovor o osiguranju treba
umesto kao deo Prednacrta GZ da bude uređen posebnim zakonom o ugovoru o
osiguranju sa mnogo više od devedeset članova sa koliko je u Prednacrtu uređen.1
Doktorsku disertaciju je objavio 1957. godine DOZ, Generalna direkcija. U oblasti
ugovora o osiguranju je do 1978. godine objavio više članaka koje ovde neću nabrajati
s obzirom da su u kontekstu napisane doktorske disertacije. Među člancima u ovoj
oblasti koje je objavio posle donošenja Zakona o obligacionim odnosima iz 1978.
godine u kome je po prvi put posle Drugog svetskog rata na potpun način uređen
ugovor o kopnenom osiguranju, pomenuću neke koji ranije u ovoj publikaciji nisu
navedeni kao napisani za potrebe savetovanja koje je organizovalo Udruženje ili dru-
ge institucije: „Obaveze ugovarača osiguranja pri zaključenju ugovora o osiguranju”,
Osiguranje i privreda, 7–8/1983; „Podela ugovora o osiguranju”, Osiguranje i privreda,
11–12/1983; „Odnos zakona i uslova osiguranja i odnos uslova osiguranja i ugovora
o osiguranju”, Osiguranje i privreda, 7–8/1984 i „Dokazivanje ugovora o osiguranju,
polisa i njen značaj”, Osiguranje i privreda, 9–10/1984.
Poseban značaj u opusu dr Nikole Nikolića ima upravo članak objavljen u časo-
pisu Osiguranje i privreda, 7–8/1984. Zato što je to jedini članak ili komentar Zakona
o obligacionim odnosima u delu u kome on reguliše ugovor o osiguranju u kome se
neko od autora do danas usudio i to vrlo tačno da se prilikom tumačenja značenja
čl. 900 tog zakona izjasni koji su članovi ili odredbe pojedinih članova ovog zakona
apsolutno prinudne, a koje poluprinudne norme, što je bilo od ogromnog značaja
za primenu ovih članova, odnosno odredaba Zakona o obligacionim odnosima u
poslovnoj i sudskoj praksi osiguranja.
Pored ugovora o osiguranju, dr Nikola Nikolić se bavio detaljno osiguranjem od
autoodgovornosti i u toj oblasti je objavio 1977. godine obimnu knjigu Obavezno osi-
1 Videti čl. 1162–1256 Prednacrta u knjizi Prednacrt Građanskog zakonika Republike Srbije, Druga knjiga, Obligacioni odnosi, Vlada Republike Srbije, Komisija za izradu Građanskog zakonika, Beograd, 2009.
Jovan SLAVNIĆ
187
guranje autoodgovornosti – u praksi osiguranja, međunarodim konvencijama i savre-
menim tendencijama. Pisao je i o drugim oblastima osiguranja, kao što je preventiva
u osiguranju kojoj je posvetio članak „Delatnost u oblasti preventive”, Osiguranje i
privreda, 12/1972, šomažnim osiguranjem u članku „Utvrđivanje štete u šomažnom
osiguranju”, Osiguranje, br. 3/1957, osiguranjem od odgovornosti u članku „Neka pi-
tanja u vezi s opsegom zaštite i osiguranim rizicima u osiguranju odgovornosti”, Osi-
guranje i privreda, br. 1 i 2/1963, osiguranjem od rizika zagađivanja životne sredine
u članku „Osiguranje od odgovornosti za štete od rizika zagađenja životne sredine”,
Osiguranje i privreda, 7–8/1983 i drugim vrstama imovinskog osiguranja.
Imao sam veliku sreću da upoznam i posećujem dr Nikolu Nikolića na radnom
mestu u vreme dok je bio generalni sekretar Udruženja osiguravajućih organizacija
Jugoslavije. Poznavao sam ga i kao komšiju koji je stanovao samo stotinak metara od
mene u Beogradu, na Crvenom krstu i gotovo se dnevno sa njim sretao i razgovarao,
sve dok nije oboleo i odselio se u stan kod kćerke. Zato, sa pravom mogu da kažem
da je bio obdaren mnogim ljudskim vrlinama. Bio je skroman, ali druželjubljiv i uvek
kod toga raspoložen. Njegova spremnost da pomogne kolegama koji su se odušev-
ljavali njegovim velikim znanjem bila je opštepoznata u osiguranju. Kolege koje su
radile sa njim isticale su njegovu poslovičnu upornost u radu, čvrstinu u zastupanju
stavova i čvrstinu karaktara.
„Dr Nikola Nikolić bio je najveći stručnjak našeg posleratnog osiguranja, jer niko
dosad nije učinio više za njegov razvoj i unapređenjde i objavio toliko radova povezu-
jući teoriju sa praksom. Zato s pravom očekujemo da će ime dr Nikole Nikolića dobiti
značajno mesto u istoriji osiguranja.”2 Da, to je bio on i sa pravom ima svoje ključno
mesto u jugoslovenskom i srpskom osiguranju posle Drugog svetskog rata. Takođe,
to je bio razlog da se uz njegovo ime ono „dr” izgovaralo kao veliko „DR” i redovno.
DR VOJISLAV SOKAL (1921–1995)
O dr Vojislavu Sokalu kao sekretaru Saveza udruženja za pravo osiguranja Ju-
goslavije, autoru ili koautoru nacionalnih jugoslovenskih referata i izveštaja na kon-
gresima svetske AIDA i drugim radovima napisanim i objavljenim u publikacija-
ma AIDA pisano je na više mesta u ovoj knjizi (videti poglavlje: Od Jugoslovenskog
udruženja za pravo osiguranja, preko Saveza udruženja za pravo osiguranja do Udru-
ženja za pravo osiguranja Srbije).
Ja sam kolegu Sokala upoznao 1968. godine, dolaskom na rad na početku te go-
dine u tek osnovani, Zavod za osiguranje i reosiguranje „Jugoslavija”, koji je nastao
reorganizacijom Jugoslovenske zajednice osiguranja. On je tada bio savetnik u Za-
vodu za osiguranje „Beograd.” Kasnije su se ova dva zavoda fuzionisala u Zavod za
2 Đurović, Veljko. Isto.
ONI ZASLUŽNI PRE NAS ZA OSNIVANJE I AFIRMACIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO...
188
osiguranje „Dunav”, odnosno „Zajednicu osiguranja Dunav” i današnje „Akcionar-
sko društvo za osiguranje Kompanija Dunav osiguranje.” Od tada pa sve do kraja nje-
govog života intezivno smo sarađivali, što se kasnije pretvorilo u lično prijateljstvo i
porodična druženja. Naš poslednji zajednički istup bio je na Skupu Kopaoničke škole
prirodnog prava u decembru 1994. godina za koji je on napisao rad na temu „Pravič-
nost u ugovoru o osiguranju, posebno u uslovima osiguranja od odgovornosti”, koji
je objavljen u časopisu Pravni život, br. 11–12/1994. To je bio period u kome je od
osnivanja 1961. godine delovalo Jugoslovensko udruženje za pravo osiguranja, koje se
kasnije, 1985. godine transformisalo u Savez udruženja za pravo osiguranja u okviru
koga je od 1983. godine delovalo kao samostalni subjekat i član ovog saveza Udruže-
nje za pravo osiguranja Socijalističke Republike Srbije. Kolega Sokal je bio sekretar
Saveza udruženja od 1985. i istovremeno sekretar Udruženja za pravo osiguranja SR
Srbije, čiji je predsednik od osnivanja 1983. godine bio prof. dr Vladimir Jovanović.
Za vreme događaja koji su prethodili i izazvali raspad Jugoslavije početkom
1990-ih godina, aktivnost Saveza udruženja je mirovala, ali ne i Udruženja za pravo
osiguranja SR Srbije. U to vreme, a naročito posle smrti profesora Vladimira Jova-
novića 1993. godine ceo teret funkcionisanja Udruženja preuzeo je kolega Vojislav.
Jako se dobro sećam koliko je mnogo ulagao truda i pre i posle raspada Jugoslavije da
se ne ugase veze koje je Savez imao sa AIDA, i da posle raspada Udruženje za pravo
osiguranja SR Srbije nastavi sa kontaktima sa AIDA i ostane njen član. U tom svom
nastojanju naročito je intenzivno održavao korespodenciju sa dr Karoljom Bardom
iz nacionalne sekcije AIDA Mađarske, četvrtim potpredsednikom AIDA, Njegov je
stoga veliki doprinos što je AIDA priznala Udruženju za pravo osiguranja SR Srbi-
je, odnosno sada Udruženju za pravo osiguranja Srbije pravno sledbeništvo Save-
za udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije, a posredstvom ovog i Jugoslovenskog
udruženja za pravo osiguranja, pa Udruženje nije moralo posle raspada Jugoslavije
da aplicira za svoj prijem u AIDA. Takođe, kao sekretar Udruženja je ulagao velike
napore da se članstvo okupi na internim sastancima Udruženja po određenim tema-
ma za koje je su on i drugi pojedini članovi Udruženja raspravljali na bazi referata
odštampanih na šapirografu o aktuelnim institutima prava osiguranja od značaja za
praksu osiguranja i sudsku praksu.
Dr Sokal se u osnovi osećao pravnim praktičarem. Godinama je radio na rešava-
nju problema koji su se pojavljivali u praksi organizacije za osiguranje u kojoj je bio
zaposlen i osiguranja uopšte, ali i sudskoj praksi. Radio je na izradi uslova osiguranja,
posebno opšte i specijalnih vrsta osiguranja od odgovornosti i drugim poslovnim
aktima. Radi sprovođenja „novih” uslova osiguranja, pisao je uputstva i praktikume
za njihovu primenu, koji su korišćeni za edukaciju zaposlenih u osiguranju u kojima
je i sam učestvovao. Zbog toga je stekao veliki autoritet u osiguravajućoj organizaciji
„Dunav osiguranje” i srpskom osiguranju, među zaposlenima i kolegama u i izvan
ove osiguravajuće organizacije. Ali veliko znanje koje je kumulirao u i za potrebe
Jovan SLAVNIĆ
189
prakse u nauci prava osiguranja bilo je podsticaj da počne i nastavi do kraja života
da se bavi naukom prava osiguranja. Njegov nesumnjivo najznačajniji naučni rad je
nastao odbranom 18. decembra 1965. godine doktorske disertacije na Pravnom fa-
kultetu u Beogradu „O osiguranju u korist trećeg lica” (disertacija je odbranjena pred
komisijom najuglednijih profesora ovog fakulteta: Mihajlom Konstantinovićem, koji
je bio predsednik, Borislavom Blagojevićem i Vladimirom Jovanovićem, kao članovi-
ma). Dugo je odlagao, zbog obimnih dnevnih obaveza koje je imao na radnom mestu,
da preduzme korake i nađe vreme da se posveti objavljivanju disertacije. Na njoj je
još dugo radio dopunjavajući je i usavršavajući je tako da obuhvati najnoviji razvoj
pravne misli i rešenja sudske prakse u oblasti ugovora o osiguranju u korist trećih lica
i ugovora o osiguranju trećih lica, tako da je ista objavljena jedanaest godina posle
odbrane u izdanju Instituta za uporedno pravo iz Beograda 1976. godine pod naslo-
vom „Osiguranje u korist trećeg.”
Odan svojoj fi rmi najviše je radova objavio u okviru časopisa čiji je izdavač bila
osiguravajuća organizacija „Dunav.” To je tada bio prvi stručni časopis u Srbiji iz osi-
guranja (prava, ekonomije, marketinga, organizacije, aktuarstva i svih drugih oblasti
koje obuhvataju delatnost sprovođenja osiguranja imovine i lica). To je časopis čiji je
on bio odgovorni urednik jedno vreme i koji je izlazio pod nazivima Osiguranje – ča-
sopis za teoriju i praksu osiguranja imovine i lica i Osiguranje udruženog rada – časopis
za teoriju i praksu osiguranja imovine i lica (danas ovi časopisi izlaze pod nazivom
Tokovi osiguranja). Sačuvao sam neke brojeve ovih časopisa u kojima smo zajedno
objavljivali članke. U broju 3/1989 časopisa Osiguranje udruženog rada objavio je
članak „Aktuelna pitanja obaveznog osiguranja.” Posebni dar je imao da prikaže refe-
rate sa održanih savetovanja iz prava osiguranja. Toliko dobar da su prikazani radovi
izgledali bolji i sadržajniji od njihovog originalnog teksta. U br. 1 iz te godine u ovom
časopisu prikazao je savetovanje organizovano povodom desetogodišnjice Zakona o
obligacionim odnosima. Često je objavljivao radove koji su od neposrednog značaja
za pravnike koji su u organizacijama za osiguranje radili na poslovima zaključivanja
ugovora o osiguranju, likvidaciji šteta i vođenju sporova pred sudovima. Tako sam
sačuvao separate u kojima je u navedenim časopisima pisao na sledeće teme: „Uloga
sume osiguranja u određivanju naknade”, „Početak osiguravačeve obaveze u pojedi-
nim vrstama osiguranja”, „Pravni značaj premije osiguranja” (u dva dela).
Za savetovanje na Pravnom fakultetu u Beogradu na kome su razmatrana „Neka
pitanja osiguranja od građanske odgovornosti”, održanom 7. i 8. aprila 1983. godine
napisao je i u časopisu Anali Pravnog fakulteta u Beogradu i objavio referat „Novi
uslovi za osiguranje od odgovornosti i njihov značaj za razvoj osiguranja.” Pored
ovog, zajedno smo učestvovali i pisali još neke referate i u okviru Kopaoničke škole
prirodnog prava, objavljenim u časopisu Pravni život, br. 2–3/1989 i 11–12/1992. U
prvom od ovih brojeva objavljen mu je referat „Primena odredaba Zakona o obli-
gacionim odnosima o osiguranju lica”, a u drugom „Štete pokrivene osiguranjem i
ONI ZASLUŽNI PRE NAS ZA OSNIVANJE I AFIRMACIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO...
190
njihova naknada.” Pisao je i u drugim časopisima. U Analima Pravnog fakulteta u
Beogradu, objavio je članak „Udruživanje osiguravajućih organizacija i pravni po-
ložaj njihovih udruženja”, br. 1–2/1988, a u časopisu Pravo i privreda članak „Pravni
odnos osiguranja”, br. 1–2/1995), što je verovatno poslednji njegov članak objavljen
za života.
Osim za oblast osiguranja imovine, prvenstveno u domenu osiguranja od odgo-
vornosti, kao što sam napomenuo, iskazivao je poseban interes i pisao je o pravnim
institutima vezanim za osiguranja lica (život i nezgoda). Često je citiran od najzna-
čajnijih autora prava osiguranja u Srbiji. Treba videti bibliografi ju u knjizi profesora
Predraga Šulejića, Pravo osiguranja iz 2005. godine i utvrditi širinu tema o kojima je
pisao i njegove radove koji su u nju uvršteni kao literatura i izvor za produbljena is-
pitivanja. Ako sam ih tačno prebrojao, u pitanju su još četrnaest radova, osim napred
navedenih.
Kolega Sokal nije pravio kao publicista ekskurzije u druge oblasti prava. Osim
što je bio advokatski pripravnik, svo svoje radno i životno angažovanje posvetio je
osiguranju. Smatrao je da je osiguranje toliko široko i složeno područje da se ceo
život jednog pravnika ne može potpuno ispuniti i kada je posvećen samo osiguranju.
A životna karijera koju je sledio nije tražila da se širi i na druge pravne nauke, osim
onih koje su sa osiguranjem interdisciplinarne. Pri tom, bio je izuzetno skroman,
uvek spreman da pomogne mladom i pravniku sa karijerom. To je osobina ljudi koji
nisu sujetni na svoje znanje i veštine, a i tada ih je, kao i danas, bilo teško naći i sa
njima sarađivati.
O kolegi Vojislavu Sokalu može se još dosta pisati, kao što bi to i ja mogao. Jedan
lep prikaz njegove radne biografi je i nekih njegovih radova izrečen je u in memoriam
koji su napisali dr Jasna Pak i Veljko Đurović, objavljen juna 1995. godine u listu Po-
litika. Ja sam se potrudio da u ovom mom skromnom omažu ne ponavljam ono što je
već napisano o dr Vojislavu Sokalu.
PROF. DR VLADIMIR JOVANOVIĆ (1923–1993)
O profesoru dr Vladimiru Jovanoviću kao osnivaču Jugoslovenskog udruženja
za pravo osiguranja i predsedniku Udruženja za pravo osiguranja SR Srbije, autoru
nacionalnih jugoslovenskih referata i izveštaja na kongresima svetske AIDA i rado-
vima napisanim i objavljenim u okviru Jugoslovenskog udruženja i Saveza udruženja
za pravo osiguranja Jugoslavije, kao i temi njegove doktorske disertacije („Prava osi-
guravača prema trećem oštećenom licu”) pisano je na više mesta u ovoj knjizi (videti
poglavlje: Od Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja, preko Saveza udruženja
za pravo osiguranja do Udruženja za pravo osiguranja Srbije). Takođe, i kao jednom
od autora Zakona o osnovama sistema osiguranja i lica od 1990. i Komentara Zakona
o osnovama osiguranja imovine i lica od 1991. godine u izdanju Udruženja osigu-
Jovan SLAVNIĆ
191
ravajućih organizacija Jugoslavije (poglavlje: Propuštene šanse Udruženja za pravo
osiguranja Srbije u razdoblju od aprila 2005. do decembra 2012.)
Pored doktorske disertacije koja je prvi njegov naučni doprinos nauci prava osi-
guranja, profesor Vladimir Jovanović je naročito značajan za nauku i lieraturu našeg
prava osiguranja po knjizi Osiguranje u privredi koja je 1962. godine objavljena u
Zagrebu. U to vreme kao nastavno-naučna disciplina pravo osiguranja nije postojalo
ni na jednom pravnom fakultetu u bivšoj Jugoslaviji. I to stanje je bilo sve do 1973. go-
dine kada je ono uvedeno na Pravni fakultet u Beogradu. Tada je ovaj predmet bio u
začetku i tada je za potrebe studenata prvo izdanje knjige Pravo osiguranja objavio dr
Predrag Šulejić. Sve do pojave ovog udžbenika, a i kasnije knjiga profesora Vladimira
Jovanovića Osiguranje u privredi je bila prva u kojoj je pravo osiguranja sistemski
obrađeno, a dugo godina zatim je ostala kao nezamenjivi priručnik koji je korišćen
od strane praktičara u osiguravajućim organizacijama i privrednim organizacijama u
SFRJ koje su osiguravale svoju imovinu i lica. Nešto kasnije, 1965. godine, objavljen je
takođe u Zagrebu Priručnik o osiguranju, čiji je redaktor i jedan od autora bio profe-
sor Jovanović (ostali autori su bili dr Nikola Nikolić, D. Janović, dr Ivica Jankovec, V.
Jovović i D. Dančula). I to je bio praktikum namenjen i korišćen u praksi osiguranja
koji je obuhvatio sve oblasti prava osiguranja.
Zapažena i veoma često citirana su njegova sledeća dva članka: „Načelo obešte-
ćenja u osiguranju”, objavljen u časopisu Osiguranje i privreda, br. 6–7/1971 i „Nepo-
sredno pravo osiguravača na naknadu štete od lica koja je izazvalo osigurani slučaj”,
objavljen u časopisu Osiguranje, mesečniku „Državnog osiguravajućeg zavoda”, br.
7 i 8/1956. Sa dr Predragom Šulejićem u Analima Pravnog fakulteta u Beogradu, br.
5/1956 objavio je članak „Obavezno osiguranje putnika od posledica nesrećnog slu-
čaja i obavezno osiguranje sopstvenika odnosno korisnika motornih vozila od odgo-
vornosti u jugoslovenskom pravu.”
Na kraju, ali ne na poslednjem mestu po značaju, pomenuću njegov referat na-
pisan za „Jugoslovensko savetovanje o preventivi u osiguranju industrije i civila” koje
je u Trogiru 1987. organizovalo Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije.
Tema tog referata je bila: „Mesures preventive dans l assurance en Yugoslavie.”
Malo je poznato delovanje profesora Vladimira Jovanovića kao praktičara u osi-
guravajućim organizacijama, koje ću ovde pokušati da koliko toliko osvetlim. On je
prvo bio angažovan u Jugoslovenskoj zajednici osiguranja koja je osnovana Zakonom
o osiguravajućim zavodima i zajednicama osiguranja iz 1961. godine kao oblik oba-
veznog udruživanja republičkih, odnosno pokrajinskih zajednica osiguranja, odno-
sno osiguravajućih zavoda obavezno udruženih u republičke i pokrajinske zajednice
osiguranja. Prema svojim nadležnostima, mogla se okarakterisati kao ministarstvo
za osiguranje jer je sprovodila reosiguranje u inostranstvu svih osiguavajućih zavo-
da, uvodila dobrovoljna osiguranja, donosila jedinstvene tarife premija, jedinstvene
tehničke osnove i jedinstvena pravila osiguranja za osiguranja određena saveznim za-
ONI ZASLUŽNI PRE NAS ZA OSNIVANJE I AFIRMACIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO...
192
konom i uvedena zaključkom skupštine Jugoslovenske zajednica, itd. U toj zajednici
bio je direktor Sektora za istraživanje i dokumentaciju, u okviru koga je pripreman za
objavljivanje časopis Osiguranje – hronika, čije je bio odgovorni urednik i radila bibli-
oteka koju je on osnovao.3 Sledećim donetim zakonom, u čijoj je izradi učestovao –
Osnovnim zakonom o osiguranju i osiguravajućim organizacijama iz februara 1967.
godine, bilo je predviđeno da se Jugoslovenska zajednica ukida i da sa 1. januarom
1968. godine nastavlja sa radom kao zavod za osiguranje i reosiguranje (prilikom re-
organizacije Jugoslovenske zajednice i upisa u registar ovaj zavod je dobio ime „Jugo-
slavija”). Ja kao mlad pravnik sa doktoratom nauka, pravosudnim ispitom i iskustvom
u radu u pravosuđu, dolazim u „Jugoslaviju” po preporuci jednog bivšeg visokog
službenika Jugoslovenske zajednice kada je ovaj zavod još tražio stručnjake, sredi-
nom aprila 1968. godine. Tu zatičem profesora Vladmira Jovanovića, koga sam inače
poznavao sa predavanja na doktorskim studijama na Pravnom fakultetu u Beogradu
i kao člana komisije na mom doktorskom usmenom ispitu, kao direktora identičnog
sektora onom koji je vodio u Jugoslovenskoj zajednici. Nekoliko meseci po prijemu u
sektor za pravne poslove ovog zavoda, raspoređen sam u sektor koji je vodio profesor
Jovanović na radno mesto savetnika za istraživanje prava osiguranja i tako postajem
„njegov službenik.” Sektor je imao, pored njega, nas četiri službenika. Savetnika za ak-
tuarske poslove i dva prevodioca koji su radili na poslovima dokumentacije, vođenja
biblioteke i prevođenja. U okviru ovog sektora nekoliko godina radili smo na uvo-
đenju jednog veoma složenog sistema bonus-malus u osiguranje autoodgovornosti i
auto-kaska po uzorima po kojima se ovaj sistem sprovodio u francuskim osiguravaju-
ćim organizacijama. Taj sistem je kasnije primenjen u uslovima osiguranja i tarifama
premija „Zavod za osiguranje i reosiguranje Dunav.” Danas, takav razuđeni sistem za
subjektivizaciju premija osiguranja, obaveznih franšiza i doplataka za malus, odno-
sno umanjenje premije bonusa ne primenjuje ni jedno društvo za osiguranje u Srbiji.
Takođe, radili smo na inoviranju drugih uslova osiguranja i tarifa premija, ali i izradi
novih uslova osiguranja (na primer, uslovima osiguranja odgovornosti špeditera i dr.)
Profesor Vladimir Jovanović je gotovo dnevno bio prisutan u zavodu za osiguranje i
reosiguranje, bar 1–2 sata a ako nije mogao biti prisutan pozivao bi me telefonom da
se informiše kako se odvija obavljanje tekućih poslova sektora.
Međutim, razlog njegove dnevne prisutnosti nije bio isključivo sektor čiji je bio
direktor. Zavod je bila nova osiguravajuća organzacija, premda sa vrhunskim kadro-
vima jugoslovenskog nivoa preuzetih iz Jugoslovenske zajednice u svim oblastima
poslovanja zavoda, i zato je imao veoma mnogo problema koje je trebalo dnevno
rešavati a ipak nedovoljan broj sposobnih i iskusnih ljudi. Imao je četrdesetak fi li-
jala, sa velikim brojem ekspozitura i zaposlenih. Dnevno su se zaključivali složeni
3 Biblioteku Jugoslovenske zajednice osiguranja je kasnije preuzeo i obogaćivala „Zavod za osiguranje i reosiguranje Jugoslavija.” Danas, ova biblioteka deluje u sastavu A.D.O. Kompanija „Dunav osiguranje.”
Jovan SLAVNIĆ
193
ugovori o osiguranju različitih vrsta osiguranja, likvidirale štete po njima, nastajali
sporovi sa osiguranicima u vezi sa likvidacijom i, s njima u vezi, vodili sudski sporovi.
Zato je profesor Jovanović, i ja uz njega, morao kao pomoć biti dnevno na raspola-
ganju generalnom direktoru zavoda i direktorima direkcija za osiguranje imovine,
lica, transporta, reosiguranja... Kolegijumi direktora su se održavali nekoliko puta
nedeljno i još po pravilu subotom pre podne, pa je i tu bilo obavezno prisustvo. Tako-
đe, i na sednicama radničkog saveta zavoda, kada su se očekivali, a gotovo uvek je to
bio slučaj, otpori donošenju određenih odluka od strane direktora fi lijala koji su bili
njegovi članovi i imali su veliku samostalnost fi lijala nasleđenu iz prethodnog terito-
rijalnog organizovanja organizacija za osiguranje i održanog nakon njihovog ulaska
kao bivših samostalnih zavoda za osiguranje u „Zavod za osiguranje i reosiguranje
Jugoslavija.”
U jednom dužem periodu bili su aktuelni sporovi visoke vrednosti iz osiguranja
rizika gubitaka nastalih snimanjem i projekcijom snimljenih fi lmova i sporovi iz osi-
guranja potraživanja iz izvoznih poslova koji su se vodili pred republičkim privred-
nim sudovima. I tu je bila potrebna ekspertska pomoć sektora koji je vodio profesor
Jovanović, u kojima sam lično zastupao Zavod.
Uvodila se nova organizacija zavoda, zbog čega je bilo potrebe za angažovanjem
stranih eksperata koji su dolazili u zavod iz Nemačke. U uspostavljanju i održavanju
tih kontakata neizostavno je učestvovao profesor Vladimir Jovanović.
Rečju, zbog operativnih poslova zadaci sektora za istraživanje i dokumentaci-
ju su bili u drugom planu. Ipak, u tom periodu sektor je 1972. godine pripremio i
objavio jednu Zbirku sudskih odlika iz osiguranja, sa objašnjenima i komentarima
u kojima su najveći broj objašnjenja i komentara napisali pored profesora Vladimira
Jovanovića, pisac ovih redova i dr Ivica Jankovec. To je trajalo nešto više od tri godine
koje sam proveo u „Zavodu za osiguranje i reosiguranje Jugoslavija” kao savetnik za
istraživanje prava osiguranja sa profesorom Vladimirom Jovanovićem kao direkto-
rom sektora. On je sve te obaveze, i pored brojnih ostalih na Pravnom fakultetu u
Beogradu, kao predavač po pozivu na drugim fakultetima u zemlji i inostranstvu,
arbitar pri Spoljnotrgovinskoj arbitraži i drugde sa lakoćom i uvek u dobrom raspo-
loženju nosio. I istovremeno je, i pored svih njih, nalazio vremena da piše u širokoj
oblasti privrednog i prava osiguranja. U životnom periodu u kome je delovao spadao
je i do današnjih dana je ostao u najužoj grupi istaknutih profesora privrednog prava
koje smo imali posle završetka Drugog svetskog rata.
PROF. DR IVICA JANKOVEC (1937–2006)
O profesoru dr Ivici Jankovecu je bilo reči kao osnivaču 1983. godine Udruženja
za pravo osiguranja Socijalističke Republike Srbije, članu Upravnog odbora Udru-
ženja za pravo osiguranja Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore i Udruženja za
ONI ZASLUŽNI PRE NAS ZA OSNIVANJE I AFIRMACIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO...
194
pravo osiguranja Srbije u periodu od aprila 1998. do aprila 2005. godine, autoru na-
cionalnih jugoslovenskih referata i izveštaja na kongresima svetske AIDA, njegovim
radovima napisanim i objavljenim u okviru Jugoslovenskog udruženja za pravo osi-
guranja i Saveza udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije i kao jednom od koautora
Zakona o osnovama sistema osiguranja i lica od 1990. i Komentara toga zakona iz
1991. godine u poglavljima: „Od Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja, pre-
ko Saveza udruženja za pravo osiguranja do Udruženja za pravo osiguranja Srbije” i
„Propuštene šanse Udruženja za pravo osiguranja Srbije u razdoblju od aprila 2005.
do decembra 2012.”)
Magistrirao je i doktorirao na temama iz oblasti pomorskog prava. Bavio se te-
orijskim i praktičnim problemima privrednog i međunarodnog privrednog prava,
opštom teorijom ugovora i drugim delovima opšteg dela građanskog prava, u kojim
je oblastima objavio desetine knjiga i više od sto članaka od kojih je većina izvornog
naučnog karaktera zbog čega je opravdano o njemu data ocena da je bio jedan od naj-
većih civilista koje smo imali (prof. dr Radovan Vukadinović, „In memoriam – Prof.
dr Ivica Jankovec (1937–2006)”, Revija, br. 4/2006, str. 102). Životnu karijeru završio
je kao redovni profesor privrednog prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. S ob-
zirom da se ovde opisuje njegov rad na polju prava osiguranja, ostaje da se osvrnem
na njegove radove objavljene u okviru Udruženja za pravo osiguranja Srbije, knjige
i radove iz prava osiguranja objavljene kod drugih izdavača i na njegov rad u praksi
osiguranja.
Profesor Jankovec je objavio zadivljujuće impresivan broj radova iz prava osigu-
ranja kojima je dao ogroman doprinos rešavanju mnogih teorijskih i praktičnih pro-
blema koji su postojali ili su se kasnije javili u pravu osiguranja. O tome svedoče same
teme o kojima je pisao. Za dva godišnja savetovanja Udruženja za pravo osiguranje
Srbije održana 2001. godine i 2003. godine napisao je referate „O ne kim prav nim
ka rak te ri sti ka ma ugo vo ra o re o si gu ra nju” i „Di rek ti va Evropske unije o osi gu ra nju
ži vo ta od 2002. go di ne” koji su objavljeni u zbornicima radova sa tih savetovanja o
kojima je već bilo reči u ovoj publikaciji. To su manji i uglavnom radovi stručno-
-informativnog karaktera. Međutim, njegovi radovi objavljeni na druge teme i od
drugih izdavača, posebno u objavljenim knjigama su od velikog naučnog i praktičnog
dometa.
Među napisanim knjigama koje se odnose na reosiguranje izdvojio bih mono-
grafi ju „Ugovor o reosiguranju” objavljenu u izdanju Instituta za uporedno pravo u
Beogradu, 1968. godine koja je prva stručna knjiga napisana na našem jeziku o tom
ugovoru, sa osobinama sistemskog dela u koje su utkani brojni primeri za potrebe
praktičara. Produbljujući ispitivanja u ovoj materiji objavio je članak „O ponudi za
zaključenje ugovora o reosiguranju”, u Osiguranje i privreda, br. 1–2/1968.
Sledeća oblast kojom se mnogo i detaljno bavio je obavezno osiguranje od odgo-
vornosti vlasnika motornih vozila. U toj oblasti objavio je u dva izdanja 1977. i 1985.
Jovan SLAVNIĆ
195
godine knigu koja takođe na sistemski i sveobuhvatni način obrađuje ovu vrstu osi-
guranja od velike praktične važnosti za bezbednost saobraćaja na putevima, privredu
i život svakog pojedinca pod naslovom Obavezno osiguranje za štete od motornih vo-
zila, (prvo izdanje, Savremena administracija; drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje,
Naučna knjiga, Beograd), encikopedijskog obima od 318 strana. Ona je bila dugo
vremena nezaobilazan priručnik za rešavanje praktičnih problema koji se pojavljuju
u ovom osiguranju. Korišćena je od strana praktičara, gde god oni radili, a bavili su
se ovim osiguranjem (zaposleni u osiguravajućim organizacijama, advokati, sudije).
U ovoj oblasti, posle objavljivanja pomenute knjige, objavio je veliki broj članaka
koji su se odnosili na inostrano osiguranje ili probleme u vezi sa primenom rešenja o
toj i drugim vrstama obaveznih osiguranja u saobraćaju u propisima donetim posle
objavljivanja pomenute knjige. Pomenuću neke od njih koji su studijskog karaktera,
uglavnom napisanih na više desetina stranica: „Osiguranje motornih vozila u SAD
u poređenju sa nekim rešenjima u osiguranju motornih vozila kod nas”, Osiguranje i
privreda, br. 7–8/1969; „Povodom novih propisa o obaveznom osiguranju u saobraća-
ju”, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 1977, januar–april; „Društvena uloga obave-
znog osiguranja za štete od motornih vozila (i nedoslednosti u njenom sprovođenju)”,
Jugoslovenska tribina osiguranja i reosiguranja, Sarajevo, 1989; „Limit obaveze osigu-
ravača u osiguranju autoodgovornosti”, Pravo, teorija i praksa, br. 10/1996; „Nekoli-
ko predloga uz pravnu regulativu o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti” u
knjizi Naknada štete i ugovor o osiguranju, Privredna akademija u Novom Sadu, 2004;
„Povodom Nacrta zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju”, u knjizi Primena
novih zakona u oblasti privrede, pravosuđa i radnih odnosa, Zlatibor, 2005. Komentare
rešenja koja se odnose na osiguranje auto-odgovornosti i druga obavezna osiguranja
u saobraćaju, prema propisima sadržanim u Zakonu o osnovama sistema osiguranja
i lica iz 1990. godine objavio je u napred pomenutom komentaru toga zakona iz 1991,
a komentare rešenja sadržanih u Zakonu o osiguranju imovine i lica iz 1996. godine u
komentaru toga zakona koje je objavilo preduzeće „Dunav Preving” iste godine (osta-
li koautori komentara ovog zakona iz 1996. godine bili su profesor Predrag Šulejić,
Dobrosav Ogrizović i Branko Rajičić).
Treća oblast u kojoj je takođe objavio više radova je statusno pravo osiguranja.
U toj oblasti pomenuću neke od većeg značaja: „Nadzor nad radom osiguravajućih
organizacija u SAD”, Osiguranje i privreda, br. 10–11/1969; „Činioci koji su od značaja
za određivanje maksimalnog samopridržaja”, savetovanje Udruženja osiguravajućih
organizacija Jugoslavije o osiguranju industrije i civila, Trogir, 1982. i „Pravni režim
sredstava osiguranja”, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, br. 6/1987.
Mnogo veću pažnju od statusnog prava osiguranja kolega Jankovec je poklonio
oblasti koja profi liše proizvode osiguranja, tj. ugovoru o osiguranju. U toj oblasti je
napisao komentar odredaba Zakona o obligacionim odnosima iz 1978. godine koji-
ma se i danas uređuje u našem pravu ugovor o osiguranju u knjizi Komentar Zakona
ONI ZASLUŽNI PRE NAS ZA OSNIVANJE I AFIRMACIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO...
196
o obligacionim odnosima, Kulturni centar Gornji Milanovac i Pravni fakultet Kragu-
jevac, Gornji Milanovac i Kragujevac, 1980. Objavio je i brojne studijske članke u toj
oblasti kao što su: „Obaveza na plaćanje premije osiguranja”, Anali Pravnog fakulteta u
Beogradu, juni–juli 1972; „Saosiguranje kao pravni odnos”, Anali Pravnog fakulteta u
Beogradu, br. 1–4/1983; „Zastarelost regresnog potraživanja osiguravača”, Privredno-
pravni priručnik, br. 3/1983; „Pravni značaj uslova osiguranja”, Osiguranje udruženog
rada, br. 1/1986.
Pored ovih četiri oblasti u pravu osiguranja u kojima je Ivica Jankovec ostavio
nesumnjiv orginalni trag u našoj literaturi i najviše pisao, on se bavio i drugim obla-
stima i vrstama osiguranja čime je pokazao da ne postoji oblast i vrsta osiguranja u
kojoj ne može kreativno da piše i da da svoj orginalni doprinos literaturi prava osi-
guranja i praksi osiguranja. Transportnim osiguranjem se bavio u knjizi Saobraćajno
pravo, prvo izdanje, Privredna štampa, Beograd, 1979; drugo izdanje, Naučna knjiga,
Beograd, 1990. O osiguranju kredita i potraživanja pisao je u člancima „Osiguranje
kredita prema pravilima nekih evropskih zemalja”, Zbornik radova o stranom i upo-
rednom pravu, sv. III, Institut za uporedno pravo, Beograd, 1965. i „Osiguranje po-
traživanja kao sredstvo obezbeđenja u međunarodnim privrednim poslovima”, Pro-
izvodnja, novembar 1980. O osiguranju brodova u izgradnji napisao je referat „Neki
problemi u vezi sa osiguranjem brodova u izgradnji (uporednopravni prikaz)”, objav-
ljen u knjizi posvećenoj savetovanju Pravni problemi ugovora o građenju i popravke
brodova, u organizaciji Instituta za međunarodno pravo i međunarodne odnose u
Zagrebu, Rijeka, 1965. Osiguranjem života bavio se u obimnom članku „Osiguranje
života”, Evropsko zakonodavstvo, (I) broj 3/2003, (II) broj 4/2003 i (III) broj 5/2003.
Pažnju je posvetio i osiguranju od odgovornosti za nedostatke stvari u članku „Osi-
guranje od odgovornosti za štete od stvari sa nedostatkom”, Anali Pravnog fakulteta
u Beogradu, br. 6/1982. Takođe, pisao je o osiguranju rizika koji ugrožavaju žvotnu
sredinu, u članku „Pokriće iz osiguranja za štete koje ugrožavaju životnu sredinu”,
u knjizi Zaštita životne sredine, Institut za pravna i društvena istraživanja Pravnog
fakulteta u Nišu, 1976, a o osiguranju poljoprivrede u članku „Rizici i osiguranje u
poljoprivrednoj proizvodnji”, Poljoprivreda, br. 7/1969.
Ivicu Jakoveca sam upoznao 1968. godine prilikom dolaska na rad u „Zavod za
osiguranje i reosiguranje Jugoslavija.” Tada i do fuzije sa „Zavodom za osiguranje
Beograd” u „Zavod za osiguranje Dunav”, koje se odigralo 1974. godine, bio je di-
rektor Direkcije za reosiguranje. Kao savetnik u Sektoru za pravne poslove i kasnije
savetnik za istraživanje prava osiguranja u Sektoru za istraživanje i dokumentaciju
u ovom Zavodu, često sam se sa njim susretao i diskutovao na sedinicama kolegiju-
ma direktora i radničkim savetima Centrale Zavoda. Sećam ga se kao izvanrednog
saradnika na svim problemima koji su se pojavljivali u radu Zavoda, u odnosima sa
državnim organima, osiguranicima Zavoda i sudovima u rešavanju sporova koje je
Jovan SLAVNIĆ
197
Zavod vodio. Njegovi stavovi o problemima o kojima smo raspravljali su uvek bili
jasni i argumentovani i prihvatani kao konačni.
Završiću ovaj kraći omaž kolegi Jankovecu zaključkom da je on svojim objav-
ljenim radovima u kojima se bavio teorijskim i praktičnim problemima prava osi-
guranja i praktičnim radom u osiguranju zauzeo mesto u najužoj grupi istaknutih
profesora i eksperata u oblasti prava osiguranja koje smo imali od kraja Drugog svet-
skog rata do danas. Bio je, koliko mi je poznata i dostupna literatura našeg prava
osiguranja, najplodniji i najraznovrsniji pisac u ovoj oblasti u razdoblju u kome je
živeo i radio.
Beograd, 10. januara 2013.
ONI ZASLUŽNI PRE NAS ZA OSNIVANJE I AFIRMACIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO...
Odeljak V: BIBLIOGRAFIJA I LITERATURA
/ CHAPTER V: BIBLIOGRAPHY AND LITERATURE
Doc. dr Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
1. PREDGOVOR BIBLIOGRAFIJI
Kako bismo „otrgli” od zaborava radove autora, domaćih i stranih, kako univer-
zitetskih profesora, tako i stručnjaka iz prakse koji su svojim referatima, člancima,
prikazima, komentarima i analizama dali veliki doprinos afi rmaciji i radu Udruže-
nja za pravo osiguranja Srbije (dalje u tekstu: Udruženje), Udruženje je odlučilo da
vodi bibliografi ju objavljenih radova. Bibliografi ja je odraz težnje da se putem pisane,
odnosno štampane reči da doprinos razvoju i unapređenju domaćeg prava osigura-
nja. Ova bibliografi ja pokriva referate objavljene u zbornicima radova s godišnjih
savetovanja Udruženja u periodu 2001–2012, kao i članke, prikaze članaka, prikaze
i komentare sudskih odluka, objavljene u Reviji u periodu 2002–2012.1 Bibliografi ja
obuhvata i radove autora objavljene povodom prvog godišnjeg savetovanja Udru-
ženja za pravo osiguranja Jugoslavije održanog 20. i 21. aprila. 1971. u časopisu Osi-
guranje i privreda, koje Udruženje za pravo osiguranja Srbije prisvaja kao isključivo
„svoje” i svoje prvo savetovanje, pre svega zbog toga što je ono pravni sledbenik ju-
goslovenskog udruženja. Udruženje za pravo osiguranja Srbije u vreme održavanja
ovog savetovanja je bilo sekcija, bez svojstva pravnog lica jugoslovenskog udruženja.
Samo jedan autor rada na ovom savetovanju nije bio iz sastava tadašnje srpske sekcije
Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije. Savetovanje je organizovano u Beogradu.2
Bibliografi ja predstavlja izvor informacija o tome šta je i kada (u kom periodu)
najviše okupiralo pažnju autora. Ona nam otkriva na koja su pitanja dati odgovori,
ali i na koja tek treba dati odgovore sa stanoviša vremena kada su radovi, smešteni u
bibliografi ju, objavljeni. Ona svedoči o naporima domaćih autora da sagledaju pro-
1 Bibliografi ja ne obuhvata prevode direktiva EU i pregled sudske prakse bez komentara.2 Videti više o kontinuitetu statusnog organizovanja Udruženja za pravo osiguranja Srbije u osvrtima koje su napisali za ovu publikaciju prof. P. Šulejić i prof. J. Slavnić. Napomenimo da je u uvodnoj reči za broj 6–7 časopisa „Osiguranje i privreda“, redakcija tog časopisa pogrešno navela da je ovo savetovanje održano 9. i 10. ožujka (marta) 1971, što demantuje i kopija oglasa objavljenog za ovo savetovanje u Politici 18. aprila te godine koji je kao izvor za pisanje ove publikacije objavljen u zbirci dokumenata – njenom drugom delu.
199
bleme domaćeg osiguranja, ali i o istovremenoj zainteresovanosti za uporedna rešenja
brojnih država (najčešće evropskih, odnosno EU). Važan doprinos u upoznavanju sa
uporednim rešenjima dali su i mnogobrojni eminentni strani autori. Za svakog budu-
ćeg autora radovi predstavljeni u bibliografi ji mogu biti putokaz za dalja istraživanja
i unapređenje domaćeg prava osiguranja, ali istovremeno i pomoć zakonodavcu u
oblikovanju propisa iz ove oblasti. Ovom prilikom se zahvaljujemo svima koji su
svojim člancima, ali i drugim prilozima učestvovali u radu Udruženja (na godišnjim
savetovanjima i u Reviji), budući da bez njih ne bi bilo ni savetovanja, ali ni Revije
kao ni ove bibliografi je. Zahvaljujući njima, ali neizostavno i urednicima zbornika i
recenzentima, kao i uredništvu i redakciji našeg časopisa, održan je kontiuitet održa-
vanja savetovanja i izlaženja Revije.
Kratak pregled bibliografi je započinjemo podsećanjem na autore koji su svoje
referate napisali povodom pomenutog savetovanja Jugoslovenskog udruženja za pra-
vo osiguranja održanog daleke 1971, a objavljene u brojevima 6–7, 8 i 9–10 časopisa
Osiguranje i privreda. Te godine, na temu „Zakonsko regulisanje obligacionih odnosa
iz osiguranja”, svoj veliki doprinos afi rmaciji prava osiguranja, dali su: prof. dr Jovan
Slavnić, prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Borislav Blagojević, prof. dr Ivica Jankovec,
prof. dr Vladimir Jovanović, prof. dr Nikola Nikolić, prof. dr Slavko Carić, dr Vje-
koslav Bučić, dr Ljubiša Milošević, dr Vojislav Sokal, dr Marija Vučković i Ljubica
Stamenković.
Neki od njih i danas vrlo vredno i požrtvovano rade – prof. dr Jovan Slavnić,
danas predsednik Udruženja za pravo osiguranja Srbije i prof. dr Predrag Šulejić,
počasni predsednik Udruženja. Njihov lični ugled, iskustvo i autoritet, preneli su i na
Udruženje. Veliki trud na unapređenju rada Udruženja i njegovog renomea, ogleda
se i u velikom broju radova koje su pomenuti profesori napisali, posebno prof. dr
Jovan Slavnić. Među njegovim radovima mogu se naći raznovrsne teme koje su mu
okupirale pažnju (ugovor o osiguranju, brokeri osiguranja, obavezno osiguranje sa
različitih aspekata, rešenja u pogledu ugovora o osiguranju koja treba prihvatiti u
prednacrtu Građanskog zakonika Republike Srbije), kako kroz članke, tako i kroz
komentare sudskih presuda i prikaze.
U bibliografi ji dominiraju radovi domaćih autora u odnosu na strane. Ovakvom
proseku nesumnjivo doprinosi to što je u prve četiri godine izlaženja Revije (period
2002–2005. godine) objavljeno samo pet priloga autora koji nisu bili iz Srbije (tri iz
Crne Gore, jedan iz Slovenije i jedan iz Hrvatske). Strani autori potiču iz različitih
država. Među njima su neke bivše republike Socijalističe Federativne Republike Ju-
goslavije (Hrvatska, Slovenija, Makedonija), danas samostalne države. Ima autora iz
Grčke, Italije, Austrije, Brazila, Španije, Velike Britanije, Nemačke, Poljske, Sjedinje-
nih Američkih Država, Kine. Raznolikost država iz kojih potiču autori govori o plod-
noj saradnji koje je Udruženje uspostavilo sa pojedincima i institucijama pomenutih
država. Naravno, sasvim opravdano je za očekivati, kako se proširuje međunarodna
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
200
saradnja Udruženja u okviru AIDA, da će Udruženje i ubuduće nastaviti saradnju sa
autorima iz pomenutih i drugih država EU i truditi se da ta saradnja bude intenzivni-
ja. Istovremeno, izvesno je za očekivati da će Udruženje raditi i na proširenju saradnje
sa autorima iz onih država koje su, odnosno nisu članice EU, a koje nisu prethodno
pomenute. Na izražena očekivanja ukazuju trendovi koje možemo ustanoviti anali-
zom objavljenih radova stranih autora u Reviji i autora referata na godišnjim saveto-
vanjima Udruženja u poslednje tri godine (2010–2012).
Pregled autora i njihovih radova dat u bibliografi ji, sadržaj objavljenih Revija i
generalnih tema godišnjih savetovanja Udruženja govori o smeru kretanja domaćeg
prava osiguranja koje je iniciralo i vodi Udruženje. Praktično, iz godine u godinu,
osnovna tema radova objavljenih u Reviji i zbornicima radova je usklađivanje prava
osiguranja Srbije s pravom osiguranja EU, što postaje „temelj”, tj. polazna platforma
za analizu domaćeg prava, propisa, uočavanje nedostataka i problema, izmenu regu-
lative, traženje najboljih rešenja za domaće zakonodavstvo i praksu osiguranja. Iz ve-
ćine radova „rodili” su se zaključci, predlozi i poruke (objavljene u Reviji) u vezi s tim
kako poboljšati domaću regulativu. Nažalost, ne može se reći da je za sve te predloge
stručne javnosti izložene u radovima autora koje je objavilo Udruženje, bilo dovoljno
„sluha” od strane regulatornih organa.
Po broju objavljenih priloga (različitih vrsta – članaka, prikaza, komentara sud-
skih presuda), pored profesora dr Jovana Slavnića i profesora dr Predraga Šulejića,
izdvajaju se i: prof. dr Slobodan Jovanović, prof. dr Jasna Pak, prof. dr Katarina Ivan-
čević, prof. dr Volfgang Rorbah, doc. dr Jasmina Labudović Stanković, prof. dr Siniša
Ognajnović, dr Zoran Radović, mr Jelena Gazivoda i mr Slobodan Ilijić. Različite
teme i aktuelni događaji motivisali su ove autore da pišu. Tako su ih zanimali: ugovor
o osiguranju, obavezno osiguranje, osiguranje od odgovornosti, nadzor u osiguranju,
osiguranje kredita, zaštita potrošača (korisnika usluga osiguranja), osiguranje života,
transportno osiguranje, penzijski sistem, sudska praksa.
Važno mesto u svakoj bibliografi ji, te i ovoj, imaju mladi autori i njihovi radovi.
Među njima, neki su izašli iz anonimnosti i afi rmisali se (doc. dr Slavko Đorđević,
doc. dr Loris Belanić, mr Andrej Pak), dok se drugi „razvijaju” u tom smeru (No-
vembar Stojanović, Bojan Jovanović). Udruženju je veoma drago što su mladi autori
pokazali interesovanje za njegov rad, te ih ovom prilikom podstičemo i pozivamo da
i dalje vredno pišu i rade.
Kako bi održalo kontinuitet, Udruženje će i u narednim godinama nastaviti da
vodi bibliografi ju i truditi se da je proširi u dva smera. Jedan smer vodi u prošlost. U
tom smislu, nastojaćemo da obuhvatimo radove autora objavljene u časopisu Osigu-
ranje i privreda (u zavisnosti koliko je to izvodljivo zbog činjenice da su mnogi brojevi
časopisa „nestali” iz domaćih biblioteka, rashodovani, zatureni, ostali kod čitalaca i
sl). Drugi smer širenja bibliografi je vodi u budućnost. U tom smislu očekujemo kako
od dosadašnjih, tako i novih autora (domaćih i stranih) da nam u tom cilju pomognu,
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
201
i to objavljivanjem članaka i drugih priloga, a mi ćemo njihov trud zabeležiti i sačuva-
ti od zaborava. Udruženje je počelo da vodi bibliografi ju i na engleskom jeziku, kako
bi i strani autori bili upoznati s celokupnom bibliografi jom Udruženja.
Pregled godišnjih tema Savetovanja Udruženja od 2001–2012. i 1971.
13. „Izazovi usklađivanja prava osiguranja Srbije sa evropskim (EU) pravom osi-
guranja”, zbornik radova, 2012.
12. „Promene u pravu osiguranja Srbije u okviru evropskog (EU) razvoja prava
osiguranja”, zbornik radova, 2011.
11. „Evropske (EU) reforme u pravu osiguranja Srbije”, zbornik radova, 2010.
10. „Evropski put” prava osiguranja Srbije, posebno ugovora o osiguranju”, zbor-
nik radova, 2009.
9. „Usklađivanje osiguranja Srbije sa sistemom osiguranja Evropske unije”, zbor-
nik radova, 2008.
8. „Integracija prava osiguranja Srbije u evropski (EU) sistem osiguranja”, zbor-
nik radova, 2007.
7. „Osiguranje u susret procesu pridruživanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji”,
zbornik radova, 2006.
6. „Osiguranje u svetlu novog zakonodavstva”, zbornik radova, 2005.
5. „Privreda i pravo osiguranja u tranziciji”, zbornik radova, 2004.
4. „Pravo osiguranja u tranziciji”, zbornik radova, 2003.
3. „Novo zakonodavstvo u osiguranju imovine i lica”, zbornik radova, 2002.
2. „Savremeni problemi u osiguranju imovine i lica”, zbornik radova, 2001.
1. „Zakonsko regulisanje obligacionih odnosa iz osiguranja”, časopis Osiguranje
i privreda, br. 6–7, 8, 9–10, 1971.
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
202
2. RE GI STAR AUTO RA I NA SLO VI ČLANAKA I DRU GIH PRI LO GA3
Pre zi me, ime auto ra i na ziv ra da Re v
i ja
za
pra
vo o
si gu
ra n
ja (
RE
)O
si gu
ra n
je i
pri v
re d
a (
OIP
)Z
bor
nik
ra
do v
a (
ZB
)B
roj i
go d
i na
iz d
a nja
ča
so pi
sa i/
ili g
o di n
a
iz d
a nja
Zb
or n
i ka
ra
do v
a
Acin mr Isi do ra – Osi gu ra nje od od go vor no sti za pro iz vo de sa ne do stat kom 2/2010/ RE
Ba bić dr Ili ja – Na kna da šte te i ugovor o osi gu ra nju – Na kna da šte te u vi du nov ča ne ren te
3-4/2003/RE3-4/2002/RE
Ba dža Ra de– Od nos druš ta va za osi gu ra nje i prav nih li ca ovlaš će nih za vr še nje teh-
nič kih pre gle da u spro vo đe nju osi gu ra nja auto od go vor no sti i re gi stra-ci je mo tor nih vo zi la
3/2010/RE
Ba la ban mr Mla den – Sla bo sti nad zo ra u po stup ku od u zi ma nja do zvo le druš tvi ma za osi gu-
ra nje1-2/2005/RE
Belanić dr Loris – Ugovor o osiguranju od odgovornosti arhitekata i inženjera u
graditeljstvu u hrvatskom pravu i pravu nekih država EU– Ugovor o osiguranju sposobnosti vraćanja kredita prema uslovima
osiguranja hrvatskih društava za osiguranje, kritika i prijedlozi reforme u poredbenom pravu
– Ugovor o osiguranju pravne zaštite u poredbenom pravu, s osvrtom na hrvatsko pravo
2012/ZB
1/2012/RE
2011/ZB
Bi on da Edi – Pred sto ji do no še nje no vog sta tu ta Udru že nja za pra vo osi gu ra nja Sr bi je– Odr ža na re dov na sed ni ca Skupšti ne Udru že nja za pra vo osi gu ra nja Sr-
bi je 24. apri la 2009. go di ne
1-2/2010/RE
3-4/ 2009/RE
Bla go je vić dr Bo ri slav – Ak tu el ni pro ble mi u ve zi sa na cr tom amandmana i re gu li sa nja od no sa
iz ugo vo ra o osi gu ra nju6-7/1971/OIP
3 Glav ni ured nik: prof. dr Jo van Slav nić. Priredila: doc. dr Jasmina Labudović Stanković.
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
203
Bobera Predrag – Aktuelni trenutak i perspektive razvoja tržišta osiguranja u Srbiji u
2011. godini2/2011/RE
Bog da no vić Mi le va– Nad le žnost su do va u spo ro vi ma iz osi gu ra nja sa me đu na rod nim ele-
men tom, kod nas i u ze mlja ma EU– Nov ča na na kna da ne ma te ri jal ne šte te – Na kna da šte te iz sred sta va Ga rant nog fon da po osno vu od go vor no sti
druš tva za osi gu ra nje nad ko jim je otvo ren ste čaj ni po stu pak – Od go vor nost advo ka ta i osi gu ra nje za šte tu od advo ka tur ske de lat no sti – Če tvr ta di rek ti va EU u obla sti oba ve znog osi gu ra nja mo tor nih vo zi la
-tzv. di rek ti va za zaš ti tu po se ti laca– Kri tič ki osvrt na „Kri tič ki osvrt na sta vo ve su do va iz ra že ne u pre su di
Vr hov nog su da Sr bi je PREV. 183/05 od 30. ju na 2005. go di ne”
2007/ZB
2006/ZB2005/ZB
2003/ZB2002/ZB
4/2007/RE
Bo gi će vić Mir ja na– Odgovornost uprave društva za osiguranje za funkcionisanje sistema
interne kontrole i upravljanje rizikom– In ter na re vi zi ja u osi gu ra va ju ćim kom pa ni ja ma – mo guć nost za do da-
va nje vred no sti
2011/ZB
4/2010/RE
Bo ro je vić Ve sna– Pra vo osi gu ra va ča na re gres pre ma Ga rant nom fon du – Za pa ža nje po vo dom sud ske od lu ke či ja je sen ten ca: „Obaveze ga-
rant nog fon da za šte te od ino stra nih vo zi la“, Vrhovni sud Srbije, Rev. 2433/00
3-4/2003/RE3-4/2002/RE
Borselli mr Angelo– Pažnja usmerena na gigante: Nadzor osiguravajućih grupa i društava za
osiguranje u okviru fi nansijskih konglomerata u evropskom pravu– Cognosceat emptor: O obavezi osiguravača na davanje informacija
potencijalnom osiguraniku u Evropi– Nekorektni uslovi u ugovorima o osiguranju
3/2012/RE
2/2011/RE
2/2012/RE
Boš ko vić Mar ge ri ta,– Osi gu ra nje od šte ta usled zlo u po tre be plat nih i kre dit nih kar ti ca 1-2/2003/RE
Bu čić dr Vje ko slav – Pre no še nje ugo vo ra o osi gu ra nju i pro me na in te re sa u osi gu ra nju 9-10/1971/OIP
Bu ko ro vić Ne la– Prikaz članka: Christian Fitzau, Christian Perkuhn “Reforma Zakona o
ugovoru o osiguranju Nemačke – Potcenjen dugoročan rizik”– Prikaz član ka: Karel von Hulle, Solventnost II bi mogao da postane
svetski model– Prikaz član ka: Christian Armbrüster, Zakon o genetskoj dijagnostici u
praksi osiguranja – Prikaz članka: dr Peter Eichler Privatizacija i konkurencija u
zakonskom zdravstvenom osiguranju – Pri kaz član ka: Mag. Ger lin de Wag ner, „Put ka no vom Za ko nu o nad zo-
ru osi gu ra nja” – Pri kaz član ka: Dr. Ste fan Lip pe, „Osi gu ra va či sta bi li zu ju fi nan sij ska tr-
žiš ta”
3/2011/RE
2/2011/RE
2/2011/RE
1/2011/RE
4/2010/RE
4/2010/RE
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
204
Bu ko ro vić Ne la– Pri kaz: Spor 7 Ob 202/07t Vr hov nog su da Austri je o do puš te no sti kla-
u zu le u opštim uslo vi ma osi gu ra nja od ne sreć nog slu ča ja o sno še nju troš ko va za ar bi tra žnu le kar sku ko mi si ju pre ma od no su po bed nik-po-ra že ni
– Pri kaz član ka: Dr Chri stian Ar mbu ster “Na pu tu ka evrop skom ugo vo-ru o osiguranju”
– Pri kaz presude Po kra jin skog su da u Ha no ve ru br. 18 O 193/08 u spo ru po vo dom oba ve ze fi nan sij skih po sred ni ka da iz o sta ve od re đe ne iz ra ze pri li kom re kla mi ra nja, ob ja vlje noj 30. 6. 2009. go di ne
– Pri kaz član ka: Er win Gisch, “Od go vor nost or ga na kor po ra ci ja za ne do-volj no osi gu ra nje”,
2/2010/RE
2/2010/RE
1/2010/RE
1/2010/RE
Brandão Mayra Júlia Teixeira– Princip savesnosti, nesavršenost tržišta i moralni rizik u osiguranju
poljoprivrede
4/2011/RE
Ca rić dr Slav ko – Re for ma si ste ma osi gu ra nja kod nas i lič na osi gu ra nja – O neo p hod no sti iz ra de no vih sta tu snih pro pi sa iz obla sti osiguranja
kod nas – Or ga ni za ci je za osi gu ra nje i neo p hod nost pro me ne pro pi sa o nji ho vom
prav nom po lo ža ju– Za stu pa nje u po slo vi ma osi gu ra nja
2003/ZB2002/ZB
2001/ZB
9-10/ 1971/OIP
Ca sa res san José Mar ti Isa bel – Evrop ski prav ni si stem od go vor no sti iz vo đa ča ra do va, po seb no gra-
đan sko prav na od go vor nost za šte te koje pro u zro ku ju nje go vi po moć-ni ci
– Za kon o ugo vo ru o osi gu ra nju Špa ni je i pred vi đe ne iz me ne
2009/ZB
2008/ZB
Ce ro vić dr Mi lan– Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi, sa naglaskom na probleme u
primeni u Srbiji– Tržište osiguranja Republike Srbije u 2010. godini – rezultati
poslovanja društava za osiguranje – Ne ke no vi ne u Za ko nu o oba ve znom osi gu ra nju u sa o bra ća ju – Ulo ga i cilj or ga ni za ci je Ga rant nog fon da u ze mlja ma u okru že nju i ne-
kim ze mlja ma Evropske unije – Us kla đi va nje osi gu ra nja autood go vor no sti sa stan dar di ma u me đu na-
rod nom si ste mu ze le ne kar te – Bi ro osi gu ra va ča u Sr bi ji i Cr noj Go ri – Funk ci ja i or ga ni za ci ja Ga rant nog fon da – Uklju či va nje osi gu ra nja auto od go vor no sti u si stem me đu na rod ne ze le-
ne kar te
2012/ZB
2/2011/RE
3/2010/RE2009/ZB
2007/ZB
2004/ZB2003/ZB2002/ZB
Chris sant his dr Chri stos – Smi sao i zna čaj poj mo va „osi gu ra ni do ga đaj, „osi gu ra ni slu čaj”, „ri zik” i
„ne zgo da” u upo red nom pra vu osi gu ra nja.3/ 2007/RE
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
205
Croly Colin– Pitanja u vezi sa „istovetnošću isplata” u reosiguranju prema engleskom
pravu, uz komparativni pregled pravnih sistema Nemačke i SAD
1/2012/RE
Ći rić dr Jo van – Te ro ri zam – ri zi ci i osiguranje – Sa ve to va nje o pre va ra ma u osi gu ra nju
3-4/2003/RE3-4/2002/RE
Čo lo vić dr Vla di mir– Sta tus fi li ja la stra nih osi gu ra va ju ćih druš ta va u EU i dr ža va ma ko je su
kandidati za član stvo u EU – Spe ci fi č no sti pri me ne ro ko va za sta re lo sti po tra ži va nja u osi gu ra nju – Re tro ak tiv no dej stvo Za ko na o osi gu ra nju – Oba ve znost osi gu ra nja ste čaj nog uprav ni ka po Za ko nu o ste čaj nom
po stup ku Re pu bli ke Srp ske – Di rek ti va 2001/17/ EU o or ga ni za ci ji i li kvi da ci ji osi gu ra va ju ćih druš-
ta va
2007/ZB
2006/ZB2005/ZB2004/ZB
2003/ZB
Ćur ko vić dr Ma ri jan– No vi su stav ob ve znog osi gu ra nja od auto mo bil ske od go vor no sti u Re-
pu bli ci Hr vat skoj – Ob li ci ne ma te ri jal ne šte te i kri te ri ji za određivanje na kna de (kom pa-
ra tiv ni pre gled za ko no dav stva i sud ske prak se u ne kim evrop skim ze-mlja ma)
– Pe ta di rek ti va EU o oba ve znom osi gu ra nju od gra đan ske od go vor no sti za šte te od mo tor nih vo zi la
2006/ZB
2004/ZB
3-4/2005/RE
Da mja no vić Da niel– Osvrt na prаvnо rеgulisаnjе prеuzimаnjа kva li fi ko va nog udеlа u
društvimа zа оsigurаnjе u јugоistоčnој Evrоpi1-2/2007/RE
Da vi do vić De jan– Na če lo isto vet no sti sud bi ne u ugo vo ru o re o si gu ra nju – Re ša va nje spo ro va iz ugo vo ra o re o si gu ra nju sa ino stra nim ele men tom – Re or ga ni za ci ja ste čaj nog du žni ka kao po sle di ca od go vor no sti za
azbest ne šte te u SAD – Azbe sto za – iza zov za osi gu ra va ča još uvek – Pre nos port fe lja – od lu ka en gle skog su da u slu ča ju SOM PO
2010/ZB2009/ZB2008/ZB
2007/ZB4/2007/RE
De di jer Mi lo van – Prav na pri ro da gra ni ce od go vor no sti osi gu ra va ča za šte tu pri či nje nu
tre ćim li ci ma2001/ZB
De mi ra kou mr Ma ria – Upo red na stu di ja o po sre do va nju u osi gu ra nju za sno va na na od go vo-
ri ma na ci o nal nih sek ci ja AIDA, iz veš ta ji ma i di sku si ja ma uče sni ka to-kom sa sta na ka Rad ne gru pe AIDA za di stri bu ci ju pro iz vo da osi gu ranja
2/2010/RE
Di vljan Ne boj ša– Ak tu el ni tre nu tak i per spek ti ve raz vo ja tr žiš ta osi gu ra nja u Sr bi ji – Ak tu el na pi ta nja tr žiš ta osi gu ra nja u Sr bi ji u sve tlu svet ske fi nan sij ske
kri ze
3/2010/RE2/2009/RE
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
206
Di vljan Ne boj ša– Ak tu el na pi ta nja tr žiš ta osi gu ra nja u Sr bi ji – Sti mu li sa ti ve li kr svet ske osi gu ra va če da in ve sti ra ju u kom pa ni je ov de,
a ne da po sao za klju ču ju iz Bu dim peš te ili Be ča” – In ter vju
1-2/2008/RE4/2006/RE
Đor đe vić dr Slav ko – Principi Evropskog ugovornog prava osiguranja – budući opcionalni
insrument prava EU?– Koliziona pravila za ugovore o osiguranju – evropski model i
međunarodno privatno pravo Srbije de lege lata i de lege ferenda – Me ro dav no pra vo za di rekt nu tu žbu oš te će nog pro tiv štet ni ko vog osi-
gu ra va ča pre ma pra vi li ma Re gu la ti ve „Rim II” – Me ro dav no pra vo za ugo vo re o osi gu ra nju u me đu na rod nom pri vat-
nom pra vu EU
2/2011/RE
2011/ZB
2/2010/RE
1/2010/RE
Drescher Chri stian – Su zbi ja nje pra nja nov ca i pre va re u fo ku su osi gu ra va ju ćih druš ta va 2009/ZB
Du ga njić Je le na– Tran sport opa snih ma te ri ja u drum skom sa o bra ća ju i osi gu ra nje od
od go vor no sti3-4/2005/RE
Džo džo Ru je vić Kse ni ja– Uti caj i zna čaj Praš kog klu ba Bern ske unije na osi gu ra va če kre di ta i in-
ve sti ci ja u evrop skim ze mlja ma u tran zici ji – Po kri će ko mer ci jal nih i po li tič kih ri zi ka od stra ne EBRD-a u okvi ru
Pro gra ma olak ša va nja tr go vi ne u ze mlja ma u tran zi ci ji– Ka rak te ri sti ke i tren do vi na me đu na rod nom tr žiš tu osi gu ra nja in ve sti-
ci ja u funk ci ji po ve ća nja in ve sti ci ja u in fra struk tur ne pro jek te u Sr bi ji – Zna čaj osi gu ra nja stra nih in ve sti ci ja u SRJ od ne ko mer ci jal nih ri zi ka za
po ve ća nje pri li va stra nih in ve sti ci ja u na šu ze mlju
2008/ZB
2007/ZB
2/2009/RE
1/2002/RE
Erić Ra do mir – Mo guć nost pra va re gre sa osi gu ra va ju ćih kom pa ni ja od dr ža ve a zbog
ne za ko ni to sti ili ne pra vil no sti ra da dr žav nih organa – su do va 2004/ZB
Farsaci, Dr Benedetto – Ugovor o osiguranju: Istorijski i teorijski profi l iz ugla evropskog prava 4/2012/RE
Fenj veš dr Ati la – O sta nju har mo ni za ci je ugo vor nog pra va u Evropskoj uniji 1-2/2006/RE
Fearnhead, Ralph– Klauzule o istovetnosti sudbina u pravu reosiguranja – Praktični
problemi u obezbeđenju njihove efi kasnosti 3/2012/RE
Fi li po vić dr Alek san dar – Pra vo na na kna du štete stranom li cu u slu ča je vi ma iz čla na 99. Za ko na
o osi gu ra nju imo vi ne i li ca – Za sta re lost re gre snog po tra ži va nja u ju go slo ven skom pra vu
2003/ZB
2002/ZB
Fi li po vić Dra gan– Pla sman sred sta va osi gu ra nja ži vo ta 1-2/2003/RE
Ga lić Di mi tri je vić Ra di ca – Ulo ga NBS u zaš ti ti po tro ša ča 1-2/2006/RE
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
207
Ga lić Di mi tri je vić Ra di ca – Me đu na rod ne is pra ve i pro ble mi u re ša va nju šte ta na sta lih po od go vor-
no sti vla sni ka vo zi la iz Re pu bli ke Srp ske. – Oba ve ze Ga rant nog fon da u slu ča ju ste ča ja osi gu ra va ju će or ga ni za ci je
2/2002/RE
3-4/2002/RE
Ga zi vo da mr Je le na – Prikaz: Presuda Evropskog suda od 17. marta 2011. godine u sporu
C-484/09 Manuel Carvahlo Ferreira Santos vs Companhia Europeia de Seguros SA
– Prikaz: Presuda Evropskog suda pravde od 5. marta 2002. godine u sporu C-386/00 Axa Royale Belge SA protiv Georges Ochoa Strategie Finance SPRL
– Prikaz: Presuda Evropskog suda pravde od 1. decembra2011. godine u sporu C-442/10 Churchill Insurance Company Limited vs Benjamin Wilkinson i Tracy Evans vs Equity Claims Limited
– Prikaz: Presuda Evropskog suda od 1. marta 2011. u sporu C-236/09 Association Belge des Consommateurs Test-Achats ASLB,Yann van Vugt, Charles Basselier v. Conseil des ministres povodom ravnopravnog tretmana muškaraca i žena u pogledu pola kao osnova za procenu rizika osiguranja u vezi sa čl. 5(2) Direktive 2004/113/EC i čl. 21 i 23 Povelje o osnovnim pravima EU
– Prikaz: Presuda Evropskog suda od 30. juna 2011. godine u sporu Joao Filipe da Silva Martins vs Bank Betriebskrankenkasse-Pfl egekasse
– Prikaz: Presuda Evropskog suda od 3. marta 2011. godine u sporu C-437/09, AG2R Prevoyance vs Beaudout Pere et Fils SARL
– Prikaz: Spor C-345/09 J.A. van Delft and Others vs. College van zorgverzekeringen
– Pri kaz: Spor C-236/09 As so ci a tion Bel ge des Con som ma te urs Test-Ac-hats ASLB and Ot hers
– Pri kaz: Spor ESP C-347/08, Vo rarl ber ger Ga bi et skran ken kas se vs WGV-Schwa bische All ge me i ne Ver scic he rungs AG
– Pri kaz: Spor ESP C-537/03 Ka tja Can do lin and Ot hers VS Va hin ko-vak ku u tu so sa keyhtiö Po hjo la and Jar no Ru o ko ran ta ra di tu ma če nja relevantnih od red bi Dru ge i Tre će Di rek ti ve Evrop skog Sa ve ta o us kla-đi va nju na ci o nal nih pro pi sa dr ža va čla ni ca ko ji se ti ču osi gu ra nja od od go vor no sti za šte tu na sta lu upo tre bom mo tor nih vo zi la
– Pri kaz: Spor ESP C-457/08 Ko mi si ja Evrop ske Za jed ni ce pro tiv Uje di-nje nog Kra ljev stva Ve li ke Bri ta ni je i Se ver ne Ir ske na stao zbog ne bla-go vre me ne im ple men ta ci je Di rek ti ve Evrop skog Par la men ta i Sa ve ta br. 2005/14/EC i 2000/26/EC
– Pri kaz ar gu me na ta stran ka u spo ru ESP C – 199/08 ko ji se od no se na tu ma če nje od re đe nih ko mu ni ta rnih pro pi sa o osi gu ra nju troš ko va prav ne zaš ti te i nji ho vu pri me nu u dr ža va ma čla ni ca ma ako su ona u nji ho vom na ci o nal nom za ko no dav stvu ure đe na na dru ga či ji na čin
– Pri kaz: Spo r ESP C-242/08, Swiss Re Ger many Hol ding GmbH vs Fi-nan zamt Mun chenfür Kor per schaft en po kre nu tog, po vo dom tu ma če-nja ko mu ni tar nih pro pi sa ko ji se od no se na po rez na do da tu vred nost i nji ho vu pri me nu na tran sak ci je u do me nu pre no sa por fe lja osi gu ra nja
3/2012/RE
2/2012/RE
1/2012/RE
4/2011/RE
3/2011/RE
2/2011/RE
1/2011/RE
4/2010/RE
3/2010/RE
2/2010/RE
1/2010/RE
3-4/2009/RE
2/2009/RE1/2009/RE
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
208 Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
Ga zi vo da mr Je le na – Prikaz: Spor C-518/06 Komisija Evropske zajednice vs Republika Italija – Pri kaz: Od lu ka Evrop skog su da u pred me tu br. C- 463/06 FBTO Scha-
de ver ze ke re in gen NV vs. Jack Oden bre it od 13. de cem bra 2007. go di ne – Prikaz: Presuda ESP C-365/05 od 19.aprila 2005 (obavezno osiguranje
gradjanske odgovornosti vlasnika motornog vozila) – Pri me na na če la slo bo de pru ža nja uslu ga i dru gih na če la ko mu ni tar nog
pra va u prak si Evrop skog su da u do me nu osi gu ra nja – Pru ža nje fi nan sij skih uslu ga bez isto vre me nog ne po sred nog pri su stva
obe ju ugo vor nih stra na – pru ža nje fi nan sij skih uslu ga “na da lji nu” – Ste čaj osi gu ra va ju ćih druš ta va u pra vu EU – Per spek ti ve i otvo re na pi ta nja da ljeg raz vo ja nad zo ra u osi gu ra nju u EU
– Osi gu ra nje iz vo znih kre di ta u domaćoj praksi – Osi gu ra nje iz vo znih kre di ta – Prikaz: Presuda Evropskog suda od 1. 3. 2012. godine u sporu C-166/11
Ángel Lorenzo González Alonso protiv Nationale Nederlanden Vida Cia De Seguros y Reaseguros SAE, u vezi sa zaštitom potrošača kod povezanih proizvoda u ugovoru o osiguranju na osnovu Direktive 85/577/EEC
4/2008/RE3/2008/RE
2008/ZB
2007/ZB
2006/ZB
2005/ZB1-2/2004/RE
3-4/2003/RE4/2012/RE
Gvo zdić dr Dra gan – Od go vor nost ve te ri na ra sa osvr tom na osi gu ra nje nji ho ve od go vor no sti – Vr ste ri zi ka u po ljo pri vre di ze ma lja EU sa osvr tom na osi gu ra nje
2006/ZB2005/ZB
Hasenöhrl dr Man fred – Struk tur ne pro me ne u osi gu ra nju – Uti caj fi nan sij ske kri ze na pro da ju pro iz vo da osi gu ra nja – Upra vlja nje šan sa ma u kri zi - Upra vlja nje ri zi kom i pri ho dom u druš-
tvi ma za osi gu ra nje
2010/ZB2009/ZB3-4/2009/RE
Ha u ser dr Pe ter – Korporativno upravljanje, zakonito poslovanje, upravljanje rizikom
i interna revizija u društvima za osiguranje – kako ispuniti evropske nadzorne zahteve u svetlu nedavne krize?
– Iz me ne u obla sti in ter ne re vi zi je, kon tro le i osi gu ra nja i nji ho va me đu-sob na uslo vlje nost
– Razvoj pravnih okvira interne revizije u evropskim osiguravajućim društvima u senci Lehmana
2012/ZB
2008/ZB
4/2010/RE
Ilić Se kros Ve ra – Osi gu ra nje ko ri sni ka TIR kar ne ta 3-4/2002/RE
Ili jić mr Slo bo dan – Dve ten den ci je u re gu li sa nju do bro volj nog pen zij skog osi gu ra nja – Pri vat ne pen zi je iz me đu pra va osi gu ra nja i pra va so ci jal nog osi gu ra nja – Agen ci ja za nad zor osi gu ra nja u pro jek ti ma Za ko na o osi gu ra nju to-
kom 2003. go di ne – Dva ključ na prav na pro pi sa Udru že nja osi gu ra va ju ćih or ga ni za ci ja Ju-
go sla vi je – Kon tro la i nad zor u pra vu osi gu ra nja SRJ, sa pred lo zi ma za po bolj ša nje – Ne ka no va za kon ska re še nja u de lat no sti osi gu ra nja
2006/ZB2005/ZB2004/ZB
2003/ZB
2002/ZB3-4/2005/RE
209
Ili jić mr Slo bo dan – Pri kaz: Okru gli sto “Pri me na Za ko na o osi gu ra nju i raz voj tr žiš ta osi-
gu ra nja”, maj 2005. – Pr va re vi zi ja Za ko na o osi gu ra nju – Glo sa ri jum uz no vi Za kon o osi gu ra nju, re for ma pen zij skog si ste ma i
na crt Za ko na o pen zi o nim fon do vi ma i pen zi o nim pla no vi ma – Pre sta nak ra da or ga ni za ci je za osi gu ra nje – Slo bo da vo lje i pri vred na druš tva – Re gu li sa ni i neregulisani ob li ci uprav nog nad zo ra u obla sti osi gu ra nja
imo vi ne i li ca u SRJ
3-4/2005/RE
1-2/2005/RE1-2/2004/RE
1-2/2003/RE1-2/2003/RE2/2002/RE
Ilkić Zoran – Tumačenje uslova osiguranja, sa posebnim osvrtom na pravo SAD 2012/ZB
Itur men di Mo ra les Gon za lo – Evrop ski prav ni si stem od go vor no sti iz vo đa ča ra do va, po seb no gra-
đan sko prav na od go vor nost za šte te ko je pro u zro ku ju nje go vi po moć-ni ci
– Za kon o ugo vo ru o osi gu ra nju Špa ni je i pred vi đe ne iz me ne
2009/ZB2008/ZB
Ivan če vić dr Ka ta ri na – Osiguranje javnih beležnika od profesionalne odgovornosti – Pravo na odustanak od zaključenog ugovora o osiguranju – Usklađenost regulative Srbije sa evropskim pravom u domenu zaštite
potrošača usluga osiguranja – Ga rant ni fond u osi gu ra nju kao vid zaš ti te po tro ša ča – O ne pra ved nim ugo vor nim od red ba ma uslo va osi gu ra nja u pra vu EU
i Sr bi je – Zaš ti ta po tro ša ča kroz za kon ske od red be ko je se od no se na ugo vor o
osi gu ra nju – In ter na re vi zi ja u druš tvi ma za osi gu ra nje – Ban ke kao ak tiv ni uče sni ci u po slo vi ma osi gu ra nja – Jav ne na bav ke i zaš ti ta pra va po nu đa ča u ko mu ni tar nom pra vu i u pra-
vu Sr bi je s po seb nim osvr tom na za klju če nje ugo vo ra o osi gu ra nju pu-tem ten de ra
– Struč na ospo so blje nost čla no va upra ve i nad zor nog odbora organizacije za osi gu ra nje i obra zo va nje za rad u osi gu ra nju
– Pred log za iz me nu ne kih pro pi sa u de lat no sti osi gu ra nja – Pri kaz: Sa ve to va nje “Aktuelni pro ble mi na kna de šte te i osi gu ra nje”, sep-
tem bar 2005. – Om bud sman u osi gu ra nju – Uslo vi ko je tre ba da is pu ne li ca ko ja se pred la žu za čla na uprav nog ili
nad zor nog od bo ra ili di rek to ra ak ci o nar skog druš tva za osi gu ra nje – Ugo vor na od go vor nost i na kna da šte te
2/2012/RE2012/ZB2011/ZB
2010/ZB2009/ZB
2008/ZB
2006/ZB2005/ZB2004/ZB
2003/ZB
2002/ZB3-4/2005/RE
3-4/ 2005/RE1-2/2004/RE
1-2/2003/RE
Ivanj ko dr Ši me – Obra zo va nje i ospo so blja va nje rad ni ka za po tre be osi gu ra nja u Slo ve-
ni ji – Do dat no osi gu ra nje vo za ča mo tor nog vo zi la “AO plus” - pro ble mi
srod nič ke kla u zu le – Su sret slo ve nač kog osi gu ra nja sa pra vom EU
2008/ZB
2007/ZB
2006/ZB
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
210
Ivanj ko dr Ši me – Su vre me ni pri stup po sre do va nja u osi gu ra nju – Ak tu el na pi ta nja osi gu ra nja na kon stu pa nja Re pu bli ke Slo ve ni je u EU – Po lo žaj osi gu ra nja u Slo ve ni ji na kon osa mo sta lje nja
2005/ZB2004/ZB1/2002/RE
Ivo še vić dr Bo ri slav – Osi gu ra nje avi ja ci je na lon don skom tr žiš tu osi gu ra nja – Me đu na rod no in sti tu it ske kla u zu le za osi gu ra nje po mor skih bro do va iz
2003. go di ne – Pa ra mo unt Ru le – no vi ne u Jork-an tver pen skim pra vi li ma iz 1994. go-
di ne
1-2/ 2006/RE3-4/2004/RE
1/2002/RE
Ja njić Iva na – „Moć” ma kle ra 2006/ZB
Ja njić Zo ran – Ci vil no - prav ni aspekt oba ve znog osi gu ra nja od od go vor no sti za na-
kna du šte te2006/ZB
Jan ko vec dr Ivi ca – Di rek ti va Evropske unije o osi gu ra nju ži vo ta od 2002. go di ne – O ne kim prav nim ka rak te ri sti ka ma ugo vo ra o re o si gu ra nju – Je dan pri log razmišljanjima o si ste mu i me to du re gu li sa nja od no sa iz
ugo vo ra o osi gu ra nju
2003/ZB2001/ZB6-7/1971/OIP
Jan ko vić mr Sret ko – Kri vič no prav na zaš ti ta osi gu ra nja 2006/ZB
Ja si ka Ni ko la – Od go vor nost Ga rant nog fon da u slu ča ju ste ča ja osi gu ra va ju će or ga ni-
za ci je2003/ZB
Ja vo ro vić mr Mi ljen ko – Ne ki aspek ti opo re zi va nja osi gu ra nja u Re pu bli ci Hr vat skoj 2004/ZB
Jeff eries Yvonne – Pitanja u vezi sa „istovetnošću isplata” u reosiguranju prema engleskom
pravu, uz komparativni pregled pravnih sistema Nemačke i SAD1/2012/RE
Je i dler mr Ger hard – Zaš to ne ko že li baš vas za sa vet ni ka...a ne po sred ni ka osi gu ra nja x, y ili z?– Iz me ne u od go vor no sti ugo va ra ča osi gu ra nja, osi gu ra va ča i po sred ni-
ka osi gu ra nja za ras ki nu te ugo vo re o osi gu ra nju ži vo ta zbog zah te va ugo va ra ča osi gu ra nja za pre vre me nu is pla tu ot kup ne vred no sti po li se u Austri ji
2010/ZB
1-2/2010/RE
Je reb Ti len – Etika u postupcima ostvarivanja prava iz oblasti osiguranja u Republici
Sloveniji – Odgovornost i osiguranje od odgovornosti lekara sa akcentom na
slovenačko pravo – Zna čaj i ulo ga In for ma ci o nog cen tra u okvi ru prav nog po ret ka i prak se
osi gu ra nja u Re pu bli ci Slo ve ni ji 2010/ZB – Če tvr ta i Pe ta di rek ti va iz obla sti osi gu ra nja auto mo bil ske od go vor no sti
2012/ZB
2011/ZB
2010/ZB
2009/ZB
Jo co vić mr Sve tla na – Ugo vo ri u ko rist tre ćih li ca u osi gu ra nju 2005/ZB
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
211
Jo sifovska Dr Milica – Upravljanje moralnim rizicima sa posebnim osvrtom na englesko
pravo pomorskog osiguranja i prećutno jemstvo plovidbenosti 4/2012/RE
Jovanovic Bojan – Osiguranje od odgovornosti nastale iz kliničkog ispitivanja lekova i
medicinskih sredstava u pojedinim zemljama i Srbiji – Vrste, osobine i načini organizovanja osiguranja katastrofalnih rizika
2012/ZB3/2011/RE
Jo va no vić Mi lo van– Zaš ti ta lič nih po da ta ka i osi gu ra nje– Osiguranje imovine od svih rizika na tržištu osiguranja u Srbiji
4/2010/RE4/2012/RE
Jo va no vić dr Slo bo dan – Institucionalno regulisanje osiguranja davalaca usluga u Evropskoj
uniji i Republici Srbiji – Opšti i posebni uslovi reosiguranja ili godišnji ugovor o reosiguranju
prilagođen reosiguraniku – Izveštaj sa III Konferencije AIDA Europe – Osiguranje dugoročne nege kao metod upravljanja kvalitetom života – Pra vo osi gu ra va ča na in for ma ci ju i pra vi la o zaš ti ti po da ta ka o lič no sti – Osi gu ra nje troš ko va prav ne zaš ti te – Ko lek tiv no osi gu ra nje, se rij ske šte te i po tre ba for mi ra nja ga rant nog
fon da za ta ko na sta le oba ve ze – Ogra ni ča va nje oba ve ze re o si gu ra va ča u slu ča ju ku mu li ra nja odštet nih
zah te va za osi gu ra nje – In di rekt no opo re zi va nje osi gu ra nja u ze mlja ma EU i kod nas – Vi še stru ko osi gu ra nje, sa o si gu ra nje i re o si gu ra nje u sve tlu po sto je ćih
za kon skih pro pi sa – Prav no nor mi ra nje ugo vo ra i dru gih obla sti re o si gu ra nja – Po seb no jem stvo u osi gu ra nju u na šem i upo red nom pra vu – Osiguranje od odgovornosti – ugovorno pokriće po sistemu nastanka
osiguranog uzroka ili datuma psotavljanja odštetnog zahteva – Vre me tra ja nja osi gu ra nja – Pri log ras pra vi o re gu li sa nju ugo vo ra o osi-
gu ra nju u no vom Gra đan skom za ko ni ku Sr bi je – Oba ve za da va nja pred u go vor nih in for ma ci ja i in for ma ci ja po sle za-
klju če nja ugo vo ra o osi gu ra nju po tro ša či ma uslu ga osi gu ra nja pre ma di rek ti va ma EU i za ko ni ma dr ža va čla ni ca
– Sa dr ži na ugo vo ra o osi gu ra nju u na cr tu Opšteg re fe rent nog okvi ra za Evrop sko ugo vor no pra vo osi gu ra nja i za ko ni ma dr ža va čla ni ca Evropske unije
– Pre mi ja osi gu ra nja ne ži vot nih gra na – Gra đan sko-prav na odgovornost bro ke ra osi gu ra nja u Sr bi ji – Od go vo ri
na Upit nik Rad ne gru pe AIDA za di stri bu ci ju pro iz vo da osi gu ra nja – Al ter na tiv na di stri bu ci ja pro iz vo da osi gu ra nja u Sr bi ji – od go vo ri na
Upit nik Rad ne gru pe AIDA za di stri bu ci ju pro iz vo da osi gu ra nja – Mo del prav nog nor mi ra nja ugo vo ra i dru gih obla sti re o si gu ra nja u
Gra đan skom za ko ni ku Re pu bli ke Sr bije
2012/ZB
4/2011/RE
3/2011/RE2011/ZB2009/ZB2008/ZB2007/ZB
2006/ZB
2005/ZB2004/ZB
2003/ZB2002/ZB1/2010/RE
4/2008/RE
3/ 2008/RE
1-2/2008/RE
4/2007/RE3/2007/RE
3/2007/RE
1-2/2007/RE
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
212
Jo va no vić dr Slo bo dan – Šta je re o si gu ra nje? Od go vo ri na Upit nik AIDA br. 1, Rad na gru pa za
re o si gu ra nje – Vre me za sta re u re o si gu ra nju – Od go vo ri na Upit nik AIDA br. 8. – Do ne se na Di rek ti va Skupšti ne Evro pe i Sa ve ta o re o si gu ra nju 2005/68/EC – Ste čaj osi gu ra va ča i/ili re o si gu ra va ča, Od go vo ri na Upit nik AIDA br.
9 – Rad na gru pa za re o si gu ra nje – Lloyd’s kao je dan od re no mi ra nih no si la ca ri zi ka na me đu na rod nom
tr žiš tu osi gu ra nja i re o si gu ra nja – Ulo ga agen ci ja za oce nu fi nan sij ske sna ge i bo ni te ta na od lu ku osi gu ra-
va ju će or ga ni za ci je o iz bo ru no si o ca viš ko va ri zi ka – Pri kaz knjige: Re o si gu ra nje – Prav ni po lo žaj bro ke ra (re)osi gu ra nja u pra vu Ve li ke Bri ta ni je – Pri kaz pre su de: Pra vo ne sol vent nih čla no va pu la na na dok na du iz ugo-
vo ra o re o si gu ra nju, – Pri kaz pre su de: Pre ce dent na od go vor nost bro ke ra re o si gu ra nja za ne-
pri ja vlji va nje bit nih či nje ni ca – Te ro ri zam i nje go va (re)osi gur lji vost. – Kon fe ren ci ja osi gu ra nja u Mon te Kar lu i sta nje me đu na rod nog tr žiš ta
re o si gu ra nja. – Ne ki aspek ti de lat no sti re o si gu ra nja i ugo vo ra o re o si gu ra nju
1-2/2007/RE
3/2006/RE1-2/2006/RE1-2/2006/RE
3-4/2005/RE
1-2/ 2004/RE
1-2/2004/RE3-4/ 2003/RE3-4/2003/RE
1-2/2003/RE
2/2002/RE
2/ 2002/RE3-4/ 2002/RE
Jo va no vić dr Vla di mir – Na če lo obeš te će nja u osi gu ra nju 6-7/1971/OIP
Jurić Dionis – Primjena Preporuke Komisije EZ o politici nagrađivanja u sektoru
fi nancijskih usluga iz 2009. godine, sa osvrtom na primjenu u osiguravajućim društvima
2012/ZB
Ka por dr Pre drag – Do bro kor po ra tiv no upravljanje i osi gu ra va juće kom pa ni je – Ula ga nje stra nog ka pi ta la u osi gu ra nje – Osi gu ra nje u sve tu u 2003. go di ni i prog no ze za 2004. go di nu – Sprečavanje pranja novca u osiguranju
2005/ZB2004/ZB1-2/2004/RE1-2/2003/RE
Ke co je vić Dra gi ša – Osi gu ra nje stam be nih kre di ta – Evrop ski iz veš taj o sa o bra ćaj noj ne zgo di kao osnov za na kna du ma te ri-
jal ne šte te na sta le u sa o bra ćaj noj ne zgo di i po jam ma le šte te – Kontrola po slo va nja osi gu ra va ju ćih druš ta va i od u zi ma nje do zvo le na-
kon stu pa nja na sna gu Za ko na o osi gura-nju – Ne ki aspek ti utvr đi va nja pre mi je u osi gu ra nju auto mo bil ske od go vor-
no sti
2006/ZB3/2010/RE
1-2/2005/RE
1-2/2003/RE
Koc hen bur ger Pe ter – Značaj jezika u regulisanju uslova polise osiguranja – Su kob in te re sa bro ke ra osi gu ra nja – Ak tu el no sta nje u SAD i Ki ni i iz-
gle di za prav no re gu li sa nje u EU
2012/ZB1-2/2010/RE
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
213
Ko čo vić dr Je le na – Aku tar ska ana li za pod za kon ske re gu la ti ve – Sa vre me ne ten den ci je raz vo ja osi gu ra nja u SCG – Ulo ga i zna čaj pro fe si je u raz vo ju tržišta osi gu ra nja – Osi gu ra va ju će kom pa ni je na fi nansijskom tr žiš tu – Pri kaz: me đu na rod ni sim po zi jum ak tu a ra – Pri kaz: Me đu na rod ni sim po zi jum iz ak tur stva
2005/ZB2004/ZB2003/ZB2002/ZB1-2/2004/RE3-4/2003/RE
Ko čo vić Vla di mir – Vi še re da u oba ve znom osi gu ra nju od auto mo bil ske od go vor no sti. 1-2/2002/RE
Kon či na dr Mi ro slav – Po lo žaj i stra teš ka usme re nja slo ve nač kog osi gu ra nja. 2/ 2002/RE
Ko pr či na Og njen– Ulo ga se kre ta ra u osi gu ra va ju ćem druš tvu (proširena verzija) – Ulo ga se kre ta ra u osi gu ra va ju ćem druš tvu
1/2011/RE4/2010/RE
Ko ur mat zis mr Di mi tra – Osi gu ra nje pro fe si o nal ne od go vor no sti u dr ža va ma com mon law si-
ste ma i kon ti nen tal nim prav nim si ste mi ma – re še nja na ba zi na stan ka osi gu ra nog do ga đa ja i po sta vlja nja odštet nog zah te va
3-4/ 2009/RE
Ko va če vić Lju bin ka – Pri kaz no vog Za ko na o zdrav stve nom osi gu ra nju – Re gu li sa nje zdrav stve nog osiguranja u Fran cu skoj
3-4/ 2005/RE3-4/ 2004/RE
Ko va če vić Mi le na – Pri va ti za ci ja i per spek ti ve osi gu ra nja u ze mlja ma u tran zi ci ji 1-2/2003/RE
Ko va če vić Ra do mir – Nov pri stup pro da ji osi gu ra nja mo tor nih vo zi la – Оѕiguranje sta no va
3-4/ 2002/RE1/2002/RE
Ko va če vić Vla di mir – Pre sta nak ugo vo ra o osi gu ra nju 2005/ZB
Kov čić Vla di mir – Prav ni po lo žaj Ga rant nog fon da – Po ve ća nje pre mi je u osi gu ra nju auto mo bil ske od go vor no sti
2002/ZB3-4/2002/RE
Ko zar Vla di mir – Ste čaj druš tva za osi gu ra nje – Oba ve ze Ga rant nog fon da i ste čaj nad osi gu ra va ju ćom or ga ni za ci jom
2005/ZB2/2002/RE
Krstonošić Branko – Osiguranje života kao moguć pokretač privrednog razvoja 2012/ZB
La bu do vić Stanković dr Ja smi na – Osiguranje kredita – Značaj, osobenost, odnos prema srodnim
pravnim institutima s naglaskom na EU – Sekundarno tržište osiguranja života – Prikaz knjige: „Osiguranje biljne proizvodnje” / Izdavač: Bruno Toscano,
Beograd, 2010. Autori: Miroslava Petrevska, Bruno Toscano, Dragiša Milošev – Prikaz:Regulativa osiguranja i globalna fi nansijska kriza: Problem
događaja sa niskom verovatnošću realizacije” / Christopher O’Brien. “Insurance Regulation and the Global Financial Crisis: A Problem of Law Probability Events”
3/2012/RE
2012/ZB 1/2012/RE
4/2011/RE
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
214
La bu do vić Stanković dr Ja smi na – Reforme penzijskog sistema u svetu – Pla sma ni sred sta va do bro volj nih pen zij skih fon do va – Glo bal na fi nan sij ska kri za i osi gu ra nje – Kla u zu le u ugo vo ri ma o osi gu ra nju ži vo ta koje šti te osi gu ra ni ke – In ve sti ci je osi gu ra va ča ži vo ta – Me re eko nom ske po li ti ke za pod sti ca nje raz vo ja ži vot nih osi gu ra nja – Ne jo la na kon ku ren ci ja na tr žiš tu osi gu ra nja – Ci lje vi i eko nom ski prin ci pi odre đi va nja ce na osi gu ra nja – In for mi sa nost po ten ci jal nog osi gu ra ni ka u sve tu i kod nas – Integrisani koncept upravljanja rizicima kompanija za osiguranje kao
način korporativnog upravljanja – Prikaz: Th omas R. Berry Stölzle, Patricia Born „Regulacija,
konkurencija i ciklusi: pouke deregulacije sa tržišta osiguranja Nemačke“
– Prikaz članka: Scott E. Harington „Debata o reformi zdravstvenog sistema”
– III Konferencija AIDA Europe, Amsterdam, 26-27. maj 2011. „Pravo osiguranja i reosiguranja: tekuća pitanja i budući izazovi”
– Pre mi ja osi gu ra nja – Pri kaz član ka: Er wann Mic hael-Ker jan i Ca rolyn Ko usky “Ki ša ili sun-
ce: evi den ci ja o osi gu ra nju od po pla ve na Flo ri di – Pri kaz član ka: Enua He i Da vid Som mer “Raz dva ja nje funk ci je vla sniš-
tva od funk ci je kon tro le: po sle di ce u od no su na struk tu ru uprav nog od bo ra”
– Rad XI II Svet skog Kon gre sa AIDA odr ža nog 17-20. ma ja 2010 – Pri kaz član ka: Pa blo Az cue i No ra Mu ler, “Op ti mal na in ve sti ci o na stra-
te gi ja ka ko bi se uma nji la ve ro vat no ća od pro pa sti kom pa ni je za osi gu-ra nje u uslo vi ma ogra ni če ne mo guć no sti za du ži va nja”
– Pri kaz član ka: To ri sten Kle i now, “Vred no va nje i he džing po li sa o osi gu-ra nju ži vo ta”sa učeš ćem u do bi ti i dis kre ci o no pra vo me nadž men ta
– Port fo lio kom pa ni ja za osi gu ra nje ži vo ta – Pri kaz član ka: Mic hel Mo u ge ot i Flo ren ce Ne a ge len, “Ne ga tiv na se lek-
ci ja, mo ral ni ha zard i „outli er” pla ća nja (za one ko ji ima ju eks trem no vi so ke troš ko ve)”
– Integracija sektora za nadzor bankarstva i osiguranja – Odgovori na upitnik AIDA
– Prikaz članka: Lindene Patton, “Šta se dešava posle povećanja nivoa mora“
– Ugo vo ri o osi gu ra nju ži vo ta i nji hov uti caj na po li ti ku pla sma na sred-sta va
– Ulo ga i zna čaj kom pa ni ja za osi gu ra nje ži vo ta kao in sti tu ci o nal nih in-ve sti to ra na fi nan sij skom tr žiš tu
– De ri va tiv ni ugo vo ri kao al ter na tiv ni na či ni iz rav na va nja ri zi ka
2011/ZB2010/ZB2009/ZB2008/ZB2007/ZB2006/ZB2005/ZB2004/ZB2003/ZB3/2011/RE
3/2011/RE
1/2011/RE
1/2011/RE
3/2010/RE3/2010/RE
2/2010/RE
2/2010/RE1/2010/RE
1/2010/RE
2/2009/RE3-4/2009/RE
1/2009/RE
1/2009/RE
4/2008/RE
4/2007/RE
3/2006/RE
Ljuš ko vić Ki me ta – Po di je lje na od go vor nost u ju go slo ven skom pra vu za šte tu iza zva nu mo-tor nim vo zi lom
2003/ZB
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
215
Manić Vladan – Pogled na tržište osiguranja autoodgovornosti Srbije u 2011. i izgledi u
2012. godini2012/ZB
Ma ra no dr Pi er pa o lo – Polna diskriminacija u privatnim ugovorima o osiguranju i pravo EU – Pravni okvir EU o bankaosiguranju: radovi u toku, ali na čemu – Međunarodna dimenzija posredovanja u osiguranju prema Direktivi o
posredovanju u osiguranju, sadašnjost i budućnost – Uti caj Di rek ti ve o ne ko rekt noj tr go vač koj prak si prav nih li ca pre ma
po tro ša ču na unu traš njem tr žiš tu na de lat nost osi gu ra nja – Su kob in te re sa bro ke ra osi gu ra nja – Ak tu el no sta nje u SAD i Ki ni i iz-
gle di za prav no regulisanje u EU – Ka ko re gu li sa ti po sred ni ke re o si gu ra nja: Sa daš njost i bu duć nost Di rek-
ti ve 2002/92/EC re gu li sa nje u EU
2012/ZB2/2011/RE 2011/ZB
2010/ZB
1-2/2010/RE
3-4/2009/RE
Susanna Marsden, LLM, – Naglasak na reformi: Uticaj Roterdamskih pravila na pošiljaoce i
osiguravače karga 3/2012/RE
Ma rin ko vić Gor da na – Re for ma pen zij skog i zdrav stve nog osi gu ra nja kao im pe ra tiv za ula zak
Sr bi je u EU – Re for ma penzijskog si ste ma u ze mlja ma u tran zi ci ji
2006/ZB
2005/ZB
Mar ja no vić Dra gi ca – Po sled nje ne is pla te pre mi je i ko re la ci ja čl. 913. st. 3. i 4. i čl. 922. st. 3.
ZOO2001/ZB
Ma ro vić dr Bo ris – In di rekt no opo re zi va nje osi gu ra nja u ze mlja ma EU i kod nas – Ju go slo ven sko osi gu ra nje i in te gra ci o ni pro ces u Evro pi
2005/ZB1/2002/RE
Mi haj lo vić mr Mir ja na – Obra zov ne po tre be me na dže ra pro da je u nas i u ze mlja ma raz vi je nog
tr žiš ta osi gu ra nja – iz ma gi star ske te ze „Obra zo va nje za po sle nih na po slo vi ma pro da je osi gu ra nja”.
1-2/ 2007/RE
Mihelćić Gabijela – Zastarni rokovi tražbina iz ugovora o osiguranju 2012/ZB
Mi ler dr Hel mut – Ana li za us kla đe no sti prav nog si ste ma osi gu ra nja Srbiјe i Cr ne Go re sa
EU3/2006/RE
Mi lo ra dović dr Jo va – Osi gu ra nje su bje ka ta u po ljo pri vre di – Eko nom ski efek ti osi gu ra nja u po ljo pri vredi i pre hram be noj in du stri ji
AP Voj vo di ne
2002/ZB1-2/2004/RE
Mi lo še vić dr Lju bi ša – Za klju či va nje i pre sta nak ugo vo ra o osi gu ra nju s po seb nim osvr tom na
za kon sko re gu li sa nje ovih pi ta nja u bu du ćem ju go slo ven skom za ko no-dav stvu
9-10/1971/OIP
Miš kić mr Mi ro slav – Upra vlja nje i vo đe nje si ste ma ze le ne kar te 1-2/2008/RE
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
216
Mladenović Aleksandar – Osiguranje od odgovornosti društava za osiguranje za povredu propisa
o nadzoru i izrečenim sankcijama od strane regulatornih tela i odnos sa ustanovom javnog poretka
2012/ZB
Mrk šić dr Dra gan – Osiguranje dugoročne nege kao metod upravljanja kvalitetom života – Kon cept ban ka-osi gu ra nje – pri me na na tr žiš tu osi gu ra nja u Sr bi ji – Osi gu ra nje ži vo ta – svet, Sr bi ja – pro ce na bu du ćih iza zo va i mo guć no-
sti – Po li sa osi gu ra nja ži vo ta u funk ci ji do bi ja nja ko mer ci jal nih kre di ta – No vi vi do vi osi gu ra nja – do bro volj no penzijsko osi gu ra nje i do pun sko
zdrav stve no – Ak tu el ne ten den ci je u prav nom re gu li sa nju osi gu ra nja ži vo ta – Ugo vor o osi gu ra nju i dru gi ugo vo ri u pri vre di – Pri kaz knji ge: „Od go vor nost i osi gu ra nje od go vor no sti advo ka ta” – In si tu ci o nal ne re for me penzijskog osi gu ra nja
2011/ZB2008/ZB2007/ZB
2006/ZB2004/ZB
2002/ZB2001/ZB3-4/2006/RE1-2/2005/RE
Mr vić Pe tro vić dr Na ta ša – Kri vič no prav na i pre kr šaj na zaš ti ta osi gu ra nja pre ma na cr tu Za ko na o
osi gu ra nju – Po seb na pra vi la o od go vor no sti za slu čaj sa o bra ćaj ne ne zgo de
2004/ZB
2001/ZB
Ne na dić dr Bo sa – Prav na pri ro da ak ta o osni va nju ak ci o nar skog druš tva za osi gu ra nje – Uslo vi za iz bor čla no va upra ve druš tva za osi gu ra nje – Ne spo ji vost član stva u uprav nom od bo ru osi gu ra va ju ćeg druš tva sa
isto vre me nim vr še njem dru gih funk ci ja i po slo va – Nad zor nad po slo va njem kom pa ni je za osi gu ra nje u pra vu Evropske
unije i za ko no dav stvu Sa ve zne Re pu bli ke Ju go sla vi je
2005/ZB2004/ZB
2003/ZB
2002/ZB
Nik če vić mr Je le na – Prav na pri ro da i osnov ne ka rak te ri sti ke na če la ugo vo ra o po mor skom
osi gu ra nju2/ 2002/RE
Nikolić Aleksandra– Prikaz: „Mikroosiguranje – izazov za pravo i regulativu”, Naslov članka
u original: “Microinsurance – the challenge for law and regulation”, Issue 124, Journal of British Insurance Law Association, March 2012
– Prikaz: Promena klime i pravo osiguranja”, Naslov članka u originalu: Climate Change and Insurance Law”, 123 issue Journal of British Insurance Law Associaton, March 2012, str. 56–66
– Prikaz: „Ne ostavljajte novac na stolu – Kako ostvariti pravo na regres u slučaju nastanka velike neosigurane štete”, Richard D. Gable, Jr. “Don’t Leave Money On Th e Table – Pursuing Th e Recovery For Large Uninsured Loss”, Th e Metropolitan Corporate Counsel, Vol 19, No. 6, June 2011
– Prikaz: „Najbolje prakse u bankaosiguranja” / Manoj Kumar. ‘Best Practices in Bancassurance’, Policy Magazine July/August 2008
4/2012/RE
3/2012/RE
2/2012/RE
1/2012/RE
Ni ko lić dr Ni ko la – Od no s za ko na i pra vi la osi gu ra nja, od nos pra vi la osi gu ra nja i ugo vo ra
o osi gu ra nju6-7/ 1971/OIP
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
217
Nor man Auden ho ve dr Lu is – U pi ta nji ma osi gu ra nja Udru že nje osi gu ra va ča Austri je je pri mar ni sa-
go vor nik ko ji ma se obra ća ju no si o ci od lu či va nja, in sti tu ci je i jav nost / Ra do gle da mo na us po sta vlja nje još teš nje sa rad nje sa Udru že njem osi-gu ra va ča Sr bi je – In ter vju
3-4/2009/RE
No us sia dr Kyri a ki – Solventnost II: Trenutak za oštrija statusna pravila – Kombinovani maloprodajni investicioni proizvodi” u osiguranju i
predložene izmene direktive o posredovanju u osiguranju – Po li ti ka EU u obla sti pra va osi gu ra nja i re o si gu ra nja i mo guć no sti har-
mo ni za ci je: stvar nost ili fi k ci ja – Ne ka re še nja no vog ne mač kog Za ko na o ugo vo ri ma o osi gu ra nju
2/2011/RE1/2011/RE
3/2010/RE
1/2010/RE
Ob ra do vić Dra gan – Veš ta če nje sa o bra ćaj nih ne zgo da ka da po sto ji po de lje na od go vor nost
uče sni ka1-2/2004/RE
Og nja no vić dr Si ni ša – Naknada štete na licima u obaveznom osiguranju od odgovornosti – So ci ja li za ci ja gra đan ske od go vor no sti u srp skom pra vu pu tem oba ve-
znih osi gu ra nja u sa o bra ća ju – Ka kvo je osi gu ra nje od auto mo bil ske od go vor no sti po treb no u Sr bi ji – Po jam mo tor nog vozila iz čla na 51. ZO SOIL – Tre ća li ca u osi gu ra nju auto od go vor no sti – Ugo vor o pro vi zo nom po kri ću u oba ve znom osi gu ra nju od auto od go-
vor no sti – Ne ka pi ta nja pra va oš te će nih i osi gu ra nih li ca po osno vu osi gu ra nja od
gra đan sko-prav ne od go vor no sti u ve zi sa upo tre bom mo tor nog vo zi la – Osi gu ra nje od auto mo bil ske od go vor no sti u Fin skoj – Mo tor na vo zi la – ino va ci je, bez bed nost, osi gu ra nje – Pri kaz ra da Sek ci je za osi gu ra nje u okvi ru Ko pa o nič ke ško le pri rod nog
pra va, odr ža ne 13–17. 12. 2002. – Po ru ke sa Sa ve to va nja „Pa lić 2002” – Ju go sla vi ja po no vo u si ste mu ze le ne kar te – Pri me na od re da ba Za ko na o osi gu ra nju imo vi ne i li ca o ga rant nom
fon du
2011/ZB2009/ZB
2008/ZB2003/ZB2002/ZB2001/ZB
3/2010/RE
4/2006/RE1/2003/RE3-4/2002/RE
2/2002/RE1/2002/RE1/2002/RE
Osto jić mr Goj ko – Ne ki aspek ti opo re zi va nja osi gu ra nja u RH 2004/ZB
Pak An drej – Arbitraža u osiguranju – Zna čaj po re ske po li ti ke za ob u hvat osi gu ra nja – Ulo ga i zna čaj druš ta va za uza jam no osi gu ra nje – Oba ve ze ugo vo ra ča osi gu ra nja i osi gu ra va ča pri li kom za klju če nja ugo-
vo ra o osi gu ra nju (oba ve ze oba veš ta va nja) – Obim osi gu ra va ju ćeg po kri ća u do bro volj nom zdrav stve nom osi gu ra-
nju – Raz voj i zna čaj pri vat nog zdrav stve nog osi gu ra nja – Zna čaj pri vat nih pen zi o nih fon do va za so ci jal nu zaš ti tu u sta ro sti – Odluka Suda pravde u Luksemburgu u predmetu E-7/2000
2011/ZB2010/ZB2009/ZB2008/ZB
2007/ZB
2006/ZB2005/ZB1-2/2005/RE
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
218
Pak dr Ja sna – Značaj životnih osiguranja za materijalnu sigurnost u starosti – Ugo vo ri o ko lek tiv nom osi gu ra nju imo vi ne i li ca – Prav na pri ro da i sa vre me ni zna čaj osi gu ra nja kre di ta i jem stva – Pra vo kon ku ren ci je u osi gu ra nju – Nad zor nad sol vent noš ću druš tva za osi gu ra nje – Do zvo la za oba vlja nje po slo va osi gu ra nja – Prav na zaš ti ta ko ri sni ka uslu ga osi gu ra nja – Sa vre me na sa dr ži na osi gu ra nja od od go vor no sti za šte ta usled za ga đi-
va nja ži vot ne sre di ne i nje gov strateški zna čaj za ze mlje u tran zi ci ji – Za kon o osi gu ra nju imo vi ne i li ca i evrop ski stan dard zaš ti te žr ta va sa-
o bra ćaj nih ne zgo da i osi gu ra ni ka – Na kna da šte te iz sa o bra ćaj nih ne zgo da ko je su pre tr pe la stra na li ca
2001/ZB – Pri kaz: Pre su da ESP u pred me tu C-348/98 ko ja se od no si na mi ni mal ni
iz nos po kri ća u osi gu ra nju auto od go vor no sti, pri ro du od go vor no sti i šte tu pro u zro ko va nu čla no vi ma po ro di ce osi gu ra ni ka i vo za ču
– Po ru ke sa Sa ve to va nja “Pa lić 2005” – Po ru ke sa Sa ve to va nja “Pa lić 2004“ – Pri kaz: Pre su da ESP u pred me tu 45/85 ko ja se od no si na osi gu ra nje ri-
zi ka po ža ra i pre ki da ra da – Pri kaz: Pre su da ESP u pred me tu 270/83 ko ja se od no si na jed na ki tret-
man dr ža vlja na čla ni ca EU – Pri kaz: Pre su de ESP u pred me tu 220/83 ko ja se od no si na pru ža nje
uslu ga vo de ćeg sa o si gu ra va ča – Pri kaz: Pre su da ESP u pred me tu 129/94 ko ja se od no si na oba ve zno
osi gu ra nje mo tor nih vo zi la – Prikaz: Presuda Evropskog suda pravde u predmetu C-346/02
(Osiguranje automobilista – Treća direktiva neživotnog osiguranja – sistem bonus-malus)
2011/ZB2010/ZB2008/ZB2007/ZB2006/ZB2005/ZB2004/ZB2003/ZB
2002/ZB
2001/ZB
4/2006/RE
1-2/2005/RE1-2/2004/RE3-4/2002/RE
1-2/2003/RE
2/2002/RE
1/2002/RE
1-2/2007/RE
Pak dr Mi lan – Dvostruko osi gu ra nje ri zi ka gra đan ske od go vor no sti i su kob za ko na 2/2002/RE
Pan tić Du ši ca – Osi gu ra nje rat nih ri zi ka avi ja ci je pre ma uslo vi ma na me đu na rod nom
tr žiš tu – Tr žiš te osi gu ra nja – opšti osvrt i naj no vi je pro me ne
1-2/2003/RE
1/2002/RE
Pa pić Ta nja – Osi gu ra nje imo vi ne (gra đan skih obje ka ta i opre me) na no vu vred nost 2004/ZB
Pe er dr Hans – Za me na pa ra dig mi u bur nim vre me ni ma (Pro je kat EU „Sol vent nost
II”)1-2/2010/RE
Pel grin mr Th i e rry – Pro me na pri ro de in du stri je re o si gu ra nja – po ziv na etič ko po stu pa nje 3-4/2008/RE
Pe rić Fi lip – Pri kaz knji ge: Isto ri ja osi gu ra nja Austri je, IX tom, Beč, 2008 3-4/2008/RE
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
219
Pe tro vić dr Zdrav ko – Pre var ni po stup ci u osi gu ra nju ži vo ta – Om bud sman za osi gu ra nje u Ne mač koj i mo guć nost uvo đe nja obud-
sma na u Sr bi ji – Har mo ni za ci ja pra va osi gu ra nja ži vo ta u okvi ru Evropske unije – Po slo vod ni or gan u osi gu ra va ju ćim or ga ni za ci ja ma i iz me ne Za ko na o
osi gu ra nju imo vi ne i li ca – Osvrt na sud sku od lu ku: Pri go vor po de lje ne od go vor no sti zbog ne ko-
riš će nja si gur no snog po ja sa
2006/ZB2004/ZB2003/ZB2002/ZB2/2002/RE
Pe tro vić dr Zo ran – Ste čaj druš tva za osi gu ra nje 2005/ZB
Pe tro vić To mić mr Na ta ša – Uticaj osiguranja od odgovornosti direktora na treći agencijski problem – Uti caj osi gu ra nja od od go vor no sti di rek to ra na pr vi agen cij ski pro blem – Ste pen otvo re no sti tr žiš ta osi gu ra nja Sr bi je na kon do no še nja Za ko na o
osi gu ra nju – Klauzule Instituta za osiguranje robe iz 2009 – Poređenje klauzula iz
1982. i 2009. godine sa komentarom
2011/ZB2010/ZB2005/ZB
4/2010/RE
Pe tro vić To mi slav – Zaš ti ta ma te ma tič ke re zer ve u pra vu Re pu bli ke Sr bi je – Va lut na klauzula u pra vu osi gu ra nja Srbije – Ugo vor o po sre do va nju u osi gu ra nju ži vo ta – Oba ve zno osi gu ra nje vla sni ka va zdu ho plo va - uti caj no vih si stem skih
za ko na na oblast osi gu ra nja – Uti caj po re skih za ko na na de lat nost osi gu ra nja i re o si gu ra nja imo vi ne
i li ca – Uti caj no vih pro pi sa o de vi znom po slo va nju na de lat nost osi gu ra nja i
re o si gu ra nja imo vi ne i li ca
2006/ZB2005/ZB2004/ZB2002/ZB
1/ 2002/RE
3-4/ 2002/RE
Pi uk Mar kus – Osvrt na prаvnо rеgulisаnjе prеuzimаnjа kva li fi ko va nog udеlа u
društvimа zа оsigurаnjе u јugоistоčnој Evrоpi1-2/2007/RE
Pi var Alek san dar – O je zi ku osi gu ra nja 3-4/2004/RE
Po po vić Mom či lo – Osi gu ra nje od šte ta usled zlo u po tre be plat nih i kre dit nih kar ti ca – Osi gu ra nje ko ri sni ka TIR kar ne ta
1-2/2003/RE3-4/2002/RE
Po po vić mr Lju bo mir – For mi ra nje re zer vi za iz rav na va nje ri zi ka pre ma od lu ci NBS – Osi gu ra nje imo vi ne (gra đan skih obje ka ta i opre me) na no vu vred nost – Osi gu ra nje gra đe vin skih obje ka ta i opre me na stvar nu vred nost – Ob ra čun na kna de iz osi gu ra nja kod osi gu ra nja imo vi ne (ci vil i in du-
stri ja)
2006/ZB2004/ZB2003/ZB3-4/2003/RE
Po po vić dr Vi to mir – Ne ki aspek ti or ga ni za ci o nih ob li ka za osi gu ra nje imo vi ne i li ca u Re pu-
bli ci Srp skoj2004/ZB
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
220
Po po vić Zo ran – Ten den ci je u osi gu ra nju ži vo ta i pred lo zi za no vu re gu la ti vu 2004/ZB
Pop Ta le ska Mir ja na – Us kla đi va nje si ste ma osi gu ra nja autood go vor no sti i dru gih oba ve znih
osi gu ra nja Ma ke do ni je sa si ste mom EU2007/ZB
Psche idl dr Di e ter – Otvo re na pi ta nja u osi gu ra nju autood go vor no sti u Evropskoj uniji – Tren do vi u is pla ti na kna de ne ma te ri jal ne šte te u ne kim evrop skim ze-
mlja ma
2007/ZB4/2006/RE
Ra di ša Sla đa na – Ne ka ak tu el na pi ta nja na cr ta Za ko na o osi gu ra nju 2004/ZB
Ra di šić dr Ja kov – Dužnost lekara da pacijenta obavesti o rizicima predložene medicinske
mere i njegova odgovornost – poseban osvrt na praksu nemačkih i austrijskih sudova
– Pristanak pacijenta na lečenje i odgovornost zbog lečenja bez punovažnog pristanka
– Odgovornost zbog pogrešne lekarske dijagnoze i nepreduzimanja potrebnih dijagnostičkih mera
– Od go vor nost le ka ra u slu ča ju kad ni je do volj no si gur no da je nje go va greš ka na ne la šte tu pa ci jen to vom zdra vlju
– Građanska od go vor nost le ka ra ko ja pro is ti če iz nji ho vog za ni ma nja
2/2012/RE
1/2012/RE
1/2011/RE
3/2010/RE
1/2009/RE
Ra do va nov dr Alek san dar – Od me ra va nje vi si ne pra vič ne nov ča ne na kna de ne ma te ri jal ne šte te sa
pred lo gom za utvr đi va nje ori jen ta ci o nih iz no sa (ta be la)2006/ZB
Ra do vić dr Zo ran – Osi gu ra nje va zdu ho plo va – Zaš ti ta ži vot ne sre di ne na mo ru pu tem osi gu ra nja – Osi gu ra nje di rek to ra i čla no va nad zor nog od bo ra od od go vor no sti u
EU – Glo ba li za ci ja i osi gu ra nje – Bu duć nost osi gu ra nja po li tič kih ri zi ka – Ri zik pi ra te ri je u osi gu ra nju – Osi gu ra nje od go vor no sti brodara po mor sko-reč nih bro do va u me đu-
na rod noj plo vid bi – Osiguranje robe u međunarodnom prevozu brodom – Roterdamska pravila – Plovidbena havarija i osiguranje – Vin ku la ci o na kla u zu la u tran sport nom osi gu ra nju – In sti tut ske kla u zu le za osi gu ra nje ro be 2009 – Sa dr ži na po li se plo vid be nog osi gu ra nja – Osi gu ra nje ro be pre ma me đu na rod nom do ku men tar nom akre di ti vu – Pri kaz član ka: A.V. Pa do van, „Di rekt na tu žba tre ćeg oš te će nog li ca pro-
tiv osi gu ra va ča u po mor skom osi gu ra nju s po seb nim osvr tom na raz-voj u hr vat skom pra vu”
– Vod ni sa o bra ćaj u XXI ve ku – Ne ki slu ča je vi pre va ra i nji ho vog spre ča va nja u osi gu ra nju ži vo ta i ne zgo de
2010/ZB2009/ZB2008/ZB
2007/ZB2005/ZB2004/ZB2001/ZB
3/2011/ZB2/2010/RE1/2010/RE2/2009/RE3-4/2009/RE1/2009/RE4/2007/RE3-4/2003/RE
1-2/2003/RE2/2002/RE
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
221
Ra do vić mr Živ ka – Osi gu ra nje ži vo ta u Sr bi ji i per spek ti ve nje go vog raz vo ja – Osi gu ra nje opa snih ma te ri ja u pre vo zu – Ban ke i osi gu ra nje – Osi gu ra nje ro be u me đu na rod nom tran sport na ugo vo re nu vred nost
2006/ZB2003/ZB2002/ZB2001/ZB
Ra ji čić Bran ko – Za kon sko ure đe nje de lat no sti osi gu ra nja u SCG – Osi gu ra nje – obli ga ci o ni ugo vor ni od nos – Re gre sni zah te vi ino stra nih or ga ni za ci ja so ci jal nog osi gu ra nja pre ma
do ma ćim or ga ni za ci ja ma osi gu ra nja imo vi ne i li ca – Pred log za iz me nu i do pu nu Za ko na o osi gu ra nju imo vi ne i li ca – Pri me na Za ko na o osi gu ra nju – Ten de rom u ve li ki gu bi tak – Pri va ti za ci ja u or ga ni za ci ja ma za osi gu ra nje – Za klju či va nje i zaš ti ta ugo vo ra o osi gu ra nju
2004/ZB2002/ZB2001/ZB
2001/ZB1-2/2004/RE1-2/2003/RE3-4/2002/RE2/2002/RE
Ra kić Sla vi ca – Osi gu ra nje u funk ci ji si gur no sti tu ri stič kih agen ci ja i nji ho vih aran-
žma na – Ak tiv no sti iz obla sti osi gu ra nja ko je su se od vi ja le to kom 2005. go di ne
u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je – Osi gu ra nje oba ve za pla ća nja uvo znih ca ri na i dru gih da žbi na za ro bu
pod re ži mom ATA
1-2/2006/RE
1-2/ 2005/RE
1-2/2004/RE
Ra ko njac An tić dr Ta tja na – Pri kaz: Me đu na rod no savetovanje o pla sma nu sred sta va osi gu ra nja 1-2/2005/RE
Ra šić Go ran – Ak tu el na pi ta nja u ve zi sa pla ća njem pre mi je osi gu ra nja od auto od go-vor no sti
1/ 2002/RE
Re no vi ca mr Ran ko – Upra vlja nje kva li te tom uslu ga osi gu ra nja imo vi ne u Re pu bli ci Srp skoj 1-2/ 2008/RE
Ri stić Ži vo rad – Tran sport opa snih ma te ri ja u drum skom sa o bra ća ju i osi gu ra nje od
od go vor no sti – Značaj fotografi sanja u osiguranju motornih vozila
3-4/ 2005/RE
3-4/2004/RE
Ro hr bach dr Wol fgang – Problemi i šanse životnog osiguranja – „kraljevske” vrste osiguranja – Sigurnost pacijenata i prava pacijenata u ogledalu osiguranja lica – Evaluacija u osiguranju – Dis kri mi na ci ja u osi gu ra nju i me re za nje no su zbi ja nje – Uti caj fi nan sij ske kri ze na za ko no dav stvo i prak su u osi gu ra nju u
Evropskoj uniji – Kri mi na li tet u osi gu ra nju u sve tlu di rek ti va Evropske unije – No vi ho ri zon ti pri vat nog zdrav stve nog osi gu ra nja – Na iz vo ri ma isto ri je austrij sko-srp skog osi gu ra nja: 200 go di na age na ta
osi gu ra nja – Lo jal na i ne lo jal na kon ku ren ci ja u osi gu ra nju – Isto ri ja osi gu ra nja – luk suz ili do pri nos bran ši? – U čast se dam de se tog ro đen da na prof. dr Jo va na Slav ni ća
2/2012/RE2012/ZB2011/ZB2010/ZB2009/ZB
2008/ZB2007/ZB1/2011/RE
34/2009/RE4/2008/RE4/2008/RE
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
222
Ro hr bach dr Wol fgang – Osi gu ra nje 08 – Pred sta vlja nje Sr bi je na 12. Me đu na rod nom kon gre su
osi gu ra nja u Be ču – So ci jal no osi gu ra nje i pri vat no zdrav stve no osi gu ra nje – Re struk tu ri sa nje i per spek ti ve srp skog tr žiš ta osi gu ra nja – Sol vent nost II – po sle di ce po osi gu ra va če i ko ri sni ke uslu ga osi gu ra nja – Pri vat no osi gu ra nje kao sred stvo u bor bi pro tiv ko rup ci je
4/2008/RE
1-2/2007/RE3-4/2007/RE3-4/2007/RE3/2006/RE
Ro kas dr Jo a nis – Oba ve ze ugo va ra ča osi gu ra nja na davanje pred u go vor nih in for ma ci ja
pre ma Prin ci pi ma evrop skog ugo vor nog pra va osi gu ra nja – U su sret har mo ni za ci ji pro pi sa Evrop skog pra va osi gu ra nja – Prodaja investicionih polisa od strane banaka i drugih prodavaca –
fokus na prodaju proizvoda – Re ša va nje vi še stra ne nad le žno sti – pi ta nje ne iz ve sno sti u obla sti osi gu-
ra nja
2010/ZB
2007/ZB1/2011/RE
3/2008/RE
Ru iz de la Ser na Ri car do – Od go vor nost dr ža va čla ni ca EU za za ko ne ili za kon ske pro pu ste ko ji su
u su prot no sti sa pra vom EU – Evrop ski prav ni si stem od go vor no sti iz vo đa ča ra do va, po seb no gra-
đan sko prav na od go vor nost, za šte te ko je pro u zro ku ju nje go vi po moć-ni ci
– Uvod u od go vor nost ar hi te ka ta u Špa ni ji – Ne ko li ko pi ta nja ve za nih za pra vo o ugo vo ru o osi gu ra nju Špa ni je ko ja
mo gu bi ti od in te re sa za Sr bi ju
2010/ZB
2009/ZB
3-4/ 2009/RE1-2/2008/RE
Sa ko vić Le la – Re for ma pen zij skog si ste ma u Hr vat skoj, Ma ke do ni ji, Sr bi ji i Cr noj
Go ri 2006/ZB
Sak si da mr Voj ko – Ulo ga i zna čaj ka sto di ban ke u dobrovoljnom pen zij skom osi gu ra nju – Do bro volj no penzijsko osi gu ra nje – Osi gu ra nje u Srbiji u pe ri o du tran zi ci je, naj no vi ja do ga đa nja ili „Osi gu-
ra nje u Sr bi ji u ko lap su“ – Ka rak te ri sti ke penzijskog osi gu ra nja – Do bro volj no penzijsko osi gu ra nje – pred no sti i ne do sta ci po je di nih
ob li ka penzijskog osi gu ra nja Kra tak osvrt na ne ke po dat ke iz po slo va-nja osi gu ra va ju ćih i re o si gu ra va ju ćih druš ta va u 2002. go di ni.
2006/ZB2005/ZB2004/ZB
2002/ZB2008/ZB
Sa mar džić dr Darko– Kartelno-pravni izuzeci u sektoru osiguranja po novoj Uredbi o
grupnim izuzećima Evropske unije od 2010. – Nadzor osiguranja u SR Nemačkoj prema Zakonu o nadzoru osiguranja
i direktivama EU o solventnosti
2011/ZB
3/2011/RE
Sa mar džić mr Slo bo dan – Uti caj tr žiš nih i zakonodavnih kre ta nja na ta rif nu po li ti ku do ma ćih
druš ta va za osi gu ra nje – Ne ki isto rij ski aspek ti osi gu ra nja od po ža ra – Osiguranje imovine po na če lu “svi ri zi ci”
2007/ZB
3/2008/RE1-2/2008/RE
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
223
Schörghuber mr Jo sef – Pra vo re gre sa no si la ca so ci jal nog osi gu ra nja na kon sa o bra ćaj ne ne zgo-
de pre ma osi gu ra va ču oba ve znog osi gu ra nja od go vor no sti, s po seb nim osvr tom na austrij sko pra vo
2008/ZB
Si mo ni ti Ser gej – Uvo đe nje oba ve znih osi gu ra nja – Evropska unija i slo ve nač ka is ku stva 2008/ZB
Slav nić dr Jo van – Savremeni aspekti nekih obaveza osiguravača i osiguranika zajednički
za sve vrste ugovora o kopnenom osiguranju – Predlog tema za javnu raspravu o rešenjima koja nisu prihvaćena u
prednacrtu Građanskog zakonika Republike Srbije u odnosu na ugovor o osiguranju
– Posebne odredbe o obaveznom osiguranju od odgovornosti kao predmet zakona koji reguliše ugovor o osiguranju
– Ugo vor o do bro volj nom zdrav stve nom osi gu ra nju kao pred met za kon-skog re gu li sa nja
– Za klju či va nje ugo vo ra o osi gu ra nju pre ma Na cr tu Opšteg re fe rent nog okvi ra za Evrop sko ugo vor no pra vo osi gu ra nja - Pri log ras pra vi o re gu-li sa nju ugo vo ra o osi gu ra nju u no vom Gra đan skom za ko ni ku Sr bi je
– Osi gu ra nje od go vor no sti bro ke ra osi gu ra nja – Ne ki mo de li re gu li sa nja stan dar da pro fe si o nal nog po na ša nja u po slo vi-
ma osi gu ra nja u EU – Od go vor nost ve te ri na ra sa osvr tom na osi gu ra nje nji ho ve od go vor no sti – Je dan mo del in te gri sa nog nad zo ra nad oba vlja njem fi nan sij skih uslu ga
i nje gov uti caj na osi gu ra nje – Uti caj di rek ti va EU na re gu li sa nje od no sa iz ugo vo ra o osi gu ra nju ži-
vo ta – Pred lo zi ne kih no vih re še nja za za stup ni ke osi gu ra nja u no vom Za ko nu
o osi gu ra nju – Ovlaš će nja i oba ve ze bro ke ra osi gu ra nja – Zaš ti ta in te gri te ta tr žiš ta osi gu ra nja – Pro fe si o nal na udru že nja i dru ge stru kov ne or ga ni za ci je u osi gu ra nju i
nji ho va har mo ni za ci ja sa evrop skim mo de li ma – Gubitak prava iz osiguranja autoodgovornosti prema novom Zakonu o
obaveznom osiguranju u saobraćaju – sporna pitanja – Udru že nje za pra vo osi gu ra nja Sr bi je spro ve lo us kla đi va nje sta tu ta i ak-
tiv no sti sa no vim Za ko nom o udru že nji ma – Ne do sta ci u načinu or ga ni zo va nja ga rant nog fon da i pro pi sa nim me ra-
ma nad zo ra u no vom Za ko nu o obaveznom osi gu ra nju u sa o bra ća ju – Po ru ke Sa ve to va nja „Pa lić 2010” – Pri kaz pre su de Po krajn skog su da u Ha no ve ru 18 0 193/08 po vo dom
oba ve za fi nan sij skih po sred ni ka da iz o sta ve od re đe ne iz ra ze pri li kom re kla mi ra nja
– Uje di ni li se da po dr že stru ku i na u ku osi gu ra nja – No vi po če tak bu du će sa rad nje – Osvrt na pri zna nja za slu žnim čla no vi-
ma
2012/ZB
1/2012/RE
2011/ZB
2010/ZB
2009/ZB
2008/ZB2007/ZB
2006/ZB2006/ZB
2005/ZB
2004/ZB
2003/ZB2002/ZB
2001/ZB
1/2011/RE
4/2010/RE
3/2010/RE3/2010/RE2/2010/RE
2/2010/RE2/2010/RE
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
224
Slav nić dr Jo van – Oba ve zno osi gu ra nje – Prav ni i eko nom ski mi to vi i stvar nost – Od go-
vo ri na upit nik AIDA po vo dom iz ra de ge ne ral nog iz veš ta ja na ovu te-mu uvrš će nu u pro gram XI II Svet skog kon gre sa AIDA – Pa riz 2010
– Po ru ke sa Sa ve to va nja „Pa lić 2009” – Osiguranje profesionalne odgovornosti lekara – Vre me tra ja nja osi gu ra nja – Pri log ras pra vi o re gu li sa nju ugo vo ra o osi-
gu ra nju u no vom Gra đan skom za ko ni ku – Diskusija na okruglom stolu na temu „Ugovor o osiguranju u novom
Građanskom zakoniku Republike Srbije” – Oba ve za da va nja pred u go vor nih in for ma ci ja i in for ma ci ja po sle za-
klju če nja ugo vo ra o osi gu ra nju po tro ša či ma uslu ga osi gu ra nja pre ma di rek ti va ma EU i za ko ni ma dr ža va čla ni ca
– Sa dr ži na ugo vo ra o osi gu ra nju u na cr tu Opšteg re fe rent nog okvi ra za Evrop sko ugo vor no pra vo osi gu ra nja i za ko ni ma dr ža va čla ni ca Evropske unije
– Pri log ras pra vi o re gu li sa nju ugo vo ra o osi gu ra nju u no vom Gra đan-skom Za ko ni ku Sr bi je, di sku si ja sa Sa ve to va nja „Pa lić 2008”
– Po ru ke Sa ve to va nja „Pa lić 2008” – Kri tič ki osvrt na sta vo ve Vi šeg tr go vin skog i Vr hov nog su da Sr bi je o
ras ki du ugo vo ra ovi še go diš njem osi gu ra nju (Spor Prev 95/02) – Po gled na re gu li sa nje ugo vo ra o osi gu ra nju u Za ko nu o ugo vo ru o osi-
gu ra nju Grč ke – Al ter na tiv na di stri bu ci ja pro iz vo da osi gu ra nja u Sr bi ji – Od go vo ri na
Upit nik Rad ne gru pe AIDAza di stri bu ci ju pro iz vo da osi gu ra nja – Šta je re o si gu ra nje? – Od go vo ri na Upit nik AIDA br. 1, Rad na gru pa za
re o si gu ra nje – Kri tič ki osvrt na sta vo ve su do va iz ra že ne u pre su di Vr hov nog su da Sr-
bi je Prev. 183/05 ko ja se od no si na re gres ino stra nog osi gu ra va ča od auto od go vor no sti pre ma do ma ćem po gra nič nom osiguravaču – ze le na kar ta i za kon ska su bro ga ci ja
– Gra đan sko-prav na odgovornosti bro ke ra osi gu ra nja u Sr bi ji – Od go vo ri na Upit nik Rad ne gru pe AIDA za di stri bu ci ju pro iz vo da osi gu ra nja
– Pri kaz knji ge: dr Slo bo dan Jo va no vić, Pra vo osi gu ra nja, 2007. – Pri me na Di rek ti ve EU o ne lo jal noj tr go vač koj prak si od 2005. na osi-
gu ra nje – Osi gu ra nje od pro fe si o nal ne od go vor no sti da nas – Osvrt na Ana li zu us kla đe no sti prav nog si ste ma osi gu ra nja Srbiјe i Cr ne
Go re sa EU – pro je kat EU/EAR – Vreme zastare u re o si gu ra nju – Od go vo ri na Upit nik AIDA br. 8. – Osvrt na iz veš taj MMF o sta nju u fi nan sij skom sek to ru Sr bi je – osi gu-
ra nje – Ste čaj osi gu ra va ča i/ili re o si gu ra va ča – Od go vo ri na Upit nik AIDA br.
9 – Rad na gru pa za re o si gu ra nje – Di rek ti va Evropske unije o po sre do va nju u osiguranju od 2002. go di ne – Po ru ke sa Sa ve to va nja „Pa lić 2005” – Po ru ke sa Sa ve to va nja „Pa lić 2004” – Po ru ke sa Sa ve to va nja „Pa lić 2003”
1/2010/RE
1/2010/RE3-4/2009/RE2/2009/RE
1/2009/RE
4/2008/RE
4/2008/RE
3/2008/RE
1-2/2008/RE1-2/2008/RE
1-2/2008/RE
4/2007/RE
4/2007/RE
3/2007/RE
4/2007/RE
1-2/2007/RE1-2/2007/RE
1-2/2007/RE4/2006RE
3/ 2006/RE3/ 2006/RE3/ 2006/RE1-2/2006/RE1-2/2006/RE1-2/2005/RE1-2/2005/RE1-2/ 2004/RE1-2/ 2003/RE
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
225
Slav nić dr Jo van – Po ru ke sa sa ve to va nja „Pa li ć 2002” – Događaji od 5. ok to bra 2000. go di ne i po sto ja nje osno va za po kri će na-
sta lih šte ta – Ne ka pi ta nja oba ve znog osi gu ra nja i ko di fi ka ci ja obli ga ci o no prav nih
od no sa
2/ 2002/RE1/2002/RE
6-7/1971/OIP
Sli jep če vić Dra gi ša – Ga rant ni fond i li kvi da ci ja osi gu ra va ju će or ga ni za ci je 2003/ZB
So kal dr Vo ji slav – Ugo vor u ko rist tre ćih li ca u osi gu ra nju 9-10/1971/OIP
So ul ta ti mr Kon stan ti na – Prav na re gu la ti va EU o druš tvi ma za ko lek tiv no in ve sti ra nje u pre no-
si ve har ti je od vred no sti i osi gu ra nju ži vo ta ve za nom za in ve sti ci o nu je di ni cu: Po ziv za iz jed na ča va nje pra vi la igre
– Pi ta nja ko ja pro iz la ze iz pra va EU o me ra ma re or ga ni za ci je i ste čaj nog po stup ka druš ta va za osi gu ra nje
2010/ZB
3-4/2009/RE
Spa sić dr Ivan ka – Me sto do pun skog i pri vat nog zdrav stve nog osi gu ra nja u upo red nom
pra vu i pred lo zi za re for mu zdrav stve nog osi gu ra nja u Sr bi ji – Osi gu ra nje li zing po slo va – Od go vor nost va zduš nog tran spor te ra po Mon tre al skoj kon ven ci ji – osnov, li mit, osi gu ra nje ..... Pra vi la EU o kon ku ren ci ji u obla sti osi gu ra nja
1-2/2004/RE
3-4/2003/RE1/ 2002/RE
Srem če vić Sne ža na – Us kla đi va nje osi gu ra nja autood go vor no sti sa stan dar di ma u me đu na-
rod nom si ste mu ze le ne kar te – Jav na ovlašće nja koja obavlja Udru že nje osi gu ra va ča Sr bi je i me re nad-
zo ra NBS
2007/ZB
3/2010/RE
Sta men ko vić dr Lo la – Najnovije reforme u poslovanju izvozno-kreditnih agencija u EU kao
rezultat primene ekoloških standarda – Ulo ga in sti tu ci ja EU i OECD-a u pro ce su nor ma tiv ne har mo ni za ci je
osi gu ra nja iz vo znih kre di ta – Re gu la ti va EU u ve zi sa osi gu ra njem iz vo znih kre di ta i ak tu el ne ini ci ja-
ti ve za re for mu iz vo zno-kre dit nih agen ci ja u EU – Uti caj i zna čaj Praškog klu ba Bern ske unije na osi gu ra va če kre di ta i in-
ve sti ci ja u evrop skim ze mlja ma u tran zi ci ji – Po kri će ko mer ci jal nih i po li tič kih ri zi ka od stra ne EBRD-a u okvi ru
Pro gra ma olak ša va nja tr go vi ne u ze mlja ma u tran zi ci ji, – Ana li za o funk ci o ni sa nju iz vo zno-kre dit nih agen ci ja u ne kim ze mlja-
ma u tran zi ci ji – Zna čaj osi gu ra nja stra nih in ve sti ci ja u SRJ od ne ko mer ci jal nih ri zi ka za
po ve ća nje pri li va stra nih di rekt nih in ve sti ci ja
2011/ZB
2010/ZB
2009/ZB
2008/ZB
2007/ZB
2006/ZB
1/2002/RE
Sta men ko vić Lju bi ca – Ku mu li ra nje pra va iz osi gu ra nja pra va na na kna du šte te i su bro ga ci ja
kod imo vin skih osi gu ra nja-ko re fe rat8/ 1971/OIP
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
226
Sta ni šić Slo bo dan – Put kao opa sna stvar 2004/ZB
Sto ja no vić No vem bar – Rizici građevinskih projekata i njihovo osiguranje – Osi gu ra nje u gra đe vi nar stvu
4/2011/RE2010/ZB
Sto ja no vić Ra do van – Osvrt na sajt Udru že nja za pra vo osi gu ra nja Sr bi je 1-2/2007/RE
Sto ja no vić Sta na – Pri kaz član ka: Dok tri na su bro ga ci je i ogra ni če nje pra va osi gu ra va ča na
re gres – Pri kaz član ka: 11. sep tem bar 2001. iz ugla teh ni ke osi gu ra nja
2/2002/RE
1/2002/RE
Sto jilj ko vić dr Vla di mir – Osi gu ra ne šte te u po mor skom osi gu ra nju sa osvr tom na Za kon o po-
mor skoj i unu traš njoj plo vid bi – Osi gu ra nje in ve sti ci ja u ugo vo ru o zajedničkom po du hva tu – Me sto re o si gu ra nja u si ste mu osi gu ra nja i Zakon o obli ga ci o nim od no-
si ma
2004/ZB
2003/ZB2002/ZB
Šo lak dr Zdrav ko – Nepovoljna selekcija, moralni hazard i tržišna neefi kasnost – Raz voj ne per spek ti ve tr žiš ta pri vat nog zdrav stve nog osi gu ra nja – No vi ja kre ta nja na evrop skom tr žiš tu do bro volj nog zdrav stve nog osi-
gu ra nja
2/2011/RE2010/ZB2009/ZB
Šu le jić dr Pre drag – Osiguranje od odgovornosti za štete prouzrokovane od strane organa
pravnog lica – Ugo vor o osi gu ra nju u Pred na cr tu Gra đan skog za ko ni ka Sr bi je, od
mar ta 2010. go di ne – Osi gu ra ni slu čaj u osi gu ra nju od od go vor no sti – Pred lo zi za re gu li sa nje ugo vo ra o osi gu ra nju u Gra đan skom za ko ni ku
Sr bi je ko ji se od no se na za klju či va nje ugo vo ra – Ugo vor o osi gu ra nju u no vom Gra đan skom za ko ni ku Re pu bli ke Sr bi je – Osi gu ra nje od od go vor no sti da va la ca uslu ga – No vi pro pi si u oba ve znom osi gu ra nju u sa o bra ća ju – Po jam upo tre be mo tor nog i pri ključ nog vo zi la u oba ve znom osi gu ra-
nju od od go vor no sti – Har mo ni za ci ja pra va osi gu ra nja u Evropskoj uniji i ju go slo ven sko pra vo – Prav ni pro ble mi osi gu ra nja kod nas – Po zi tiv na i ne ga tiv na re še nja u no vom Za ko nu o oba ve znom osi gu ra-
nju u sa o bra ća ju – Za sta re lost po tra ži va nja iz prav nih od no sa osi gu ra nja kao pred met za-
kon skog re gu li sa nja – Ste čaj i li kvi da ci ja osi gu ra va ju ćih druš ta va u pra vu Evropske unije sa
osvr tom na na še pra vo – Kom pa ra tiv ni po gled na re gu li sa nje ugo vo ra o osi gu ra nju u Hr vat skoj
i Sr bi ji – Po ru ke sa Sa ve to va nja „Pa lić 2005” – Po ru ke sa Sa ve to va nja „Pa lić 2004”
2011/ZB
2010/ZB
2009/ZB2008/ZB
2007/ZB2006/ZB2005/ZB2004/ZB
2002/ZB2001/ZB3/2010/RE
2/2009/RE
1-2/2007/RE
3/2006/RE
1-2/2005/RE1-2/ 2004/RE
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
227
– Poruke sa Savetovanja „Pa lić 2003” – Mo guć no sti har mo ni za ci je ugo vor nog pra va osi gu ra nja u Evropskoj
uniji i ju go slo ven sko pra vo – Po ru ke sa Sa ve to va nja „Pa lić 2002” – Osi gu ra nje od od go vor no sti u sve tlu pred sto je ćeg za kon skog re gu li sa-
nja ma te ri je osi gu ra nja
1-2/2003/RE1-2/2003/RE1/2002/RE2/2002/RE6-7 /1971/OIP
Tarasiuk-Flodrowska Ana – Direktiva o preuzimanju društava sa naglaskom na pitanja iz poljske
prakse koja se odnose na društva za osiguranje – Bankaosiguranje na tržištu EU i specifi čnosti poljskog prava
2/2012/RE
4/2011/ZB
Teixeira Brandão Mayra Júlia – Princip savesnosti, nesavršenost tržišta i moralni rizik u osiguranju
poljoprivrede / Principle of good faith, market failures and moral risk in agricultural insurance
4/2011/RE
Ter zić Ne nad – Otvo re na pi ta nja u osi gu ra nju autoodgovornosti u Evropskoj uniji – Pri me na Če tvr te di rek ti ve EU o osi gu ra nju od od go vor no sti – Di rekt no re gu li sa nje šte ta u osi gu ra nju od auto od go vor no sti – Di rek ti ve Evropske unije u obla sti oba ve znog osi gu ra nja auto od go vor-
no sti
2007/ZB2006/ZB2003/ZB2002/ZB
To do ro vić Si me o ni des Mi ra – Obaveze i odgovornost brokera osiguranja – Naglasak na razmeni
informacija i savetodavnoj obavezi – Neophodnost regulisanja investicionih polisa i paketa maloprodajnih
investicionih proizvoda sa akcentom na postojeća rešenja i diskusije u EU
– Kon sen zus u EU o oba ve zi da va nja pred u go vor nih in for ma ci ja ugo va-ra ča osi gu ra nja i sank ci ja ma za nje no kr še nje – ne ka pi ta nja iz Opšteg re fe rent nog okvi ra po vo dom re for me Evrop skog ugo vor nog pra va osi-gu ra nja
– Nad zor re o si gu ra nja u Grč koj po sle Di rek ti ve 2005/68/EC
1/2012/RE
2011/ZB
2009/ZB
3-4/2009/RE
To ma še vić Dra žić Gor da na – Ulo ga ak tu a ra u osi gu ra va ju ćoj kom pa ni ji – Po li sa osi gu ra nja ži vo ta u funk ci ji do bi ja nja ko mer ci jal nih kre di ta – Do bro volj no penzijsko osi gu ra nje – Institucionalne reforme penzijskog osiguranja
2007/ZB2006/ZB2005/ZB1-2/2005/RE
Tri fu no vić Pre drag – Krug li ca ko ja ima ju pra vo na na kna du šte te zbog smr ti bli skog li ca i
na ro či to teš kog in va li di te ta2005/ZB
Uš ću mlić mr Neš ko – Fi nan sij sko-ra ču no vod stve ni pro ces osi gu ra va ju ćeg druš tva u funk ci ji
oce ne bo ni te ta3-4/ 2008/RE
Uze lac Ozren – Ak tu el na si tu a ci ja na tr žiš tu ži vot nih osi gu ra nja u sve tu, ak tu el ne ten-
den ci je u Sr bi ji i pred log za una pre đe nje u prav noj re gu la ti vi1-2/2008/RE
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
228
Ünan, Dr Samim – Neki problemi međunarodnog privatnog prava u vezi sa pravom
osiguranja u praksi Turske4/2012/RE
Va si lić Je li sa ve ta – Osi gu ra nje ste čaj nog uprav ni ka od gra đan ske od go vor no sti za šte te
uče sni ci ma u ste čaj nom po stup ku2/2002/RE
Vir šek Mi lan– Vinkulacija polise osiguranja, razlike i sličnosti sa srodnim pravnim
ustanovama – Osiguranje od odgovornosti proizvođača za nedostatke proizvoda –
slovenačko iskustvo – Re ša va nje spo ro va iz obla sti osi gu ra nja – is ku stva u Slo ve ni ji – Na če la evrop skog pra va u obla sti na kna de šte te – Od no si u osi gu ra nju pre ma Obli ga ci o nom za ko ni ku Re pu bli ke Slo ve-
ni je – Osi gu ra nje ci vil ne od go vor no sti sa po seb nim osvr tom na slo ve nač ko
pra vo i prak su osi gu ra nja
2012/ZB
2011/ZB
2010/ZB2009/ZB2008/ZB
1-2/2008/RE
Vla i sa vlje vić Alek san dar – Od go vor nost vo za ra za šte te na ro bi u me đu na rod nom tran spor tu pre-
ma Kon ven ci ji CMR i osi gu ra nje ove od go vor no sti, sa osvr tom na sud-sku prak su evrop skih dr ža va
1-2/2008/RE
Vr hov šek dr Mi lan – Oba ve ze Ga rant nog fon da i ste čaj nad osi gu ra va ju ćom or ga ni za ci jom 2/2002/RE
Vu če ljić mr Vla dan ka – Sa vre me ne tendencije u pri me ni me to da ob ra ču na ma te ma tič ke re zer-
ve u osi gu ra nju ži vo ta2009/ZB
Vuč ko vić dr Ma ri ja – Ku mu li ra nje pra va iz osi gu ra nja i pra va na na kna du šte te i su bro ga ci ja
osi gu ra ča kod imo vin skih osi gu ra nja6-7/1971/OIP
Vu ja nić dr Mi lan – Veš ta če nje sa o bra ćaj nih ne zgo da ka da po sto ji po de lje na od go vor nost
uče sni ka1-2/2004/RE
Vujičić mr Andrija – Proizvodi osiguranja kojima se čuva životna sredina, sa naglaskom na
klimatske promene i emisije ugljen dioksida – Industrija osiguranja u funkciji održivog razvoja
2012/ZB
4/2011/RE
Vu ka din dr Emi li ja – Pri kaz dok tor ske di ser ta ci je „Pla sma ni sred sta va kom pa ni ja za osi gu ra-
nje ži vo ta” Ja smi ne La bu do vić, od bra nje ne na Prav nom fa kul te tu Uni-ver zi te ta u Be o gra du 11. ju la 2008. go di ne.
3/2008/RE
Vu ka di no vić dr Radovan – Ka ko uskla di ti do ma će pro pi se sa Pra vom Evropske unije 1-2/ 2004/RE
Vu ko vić Mir ja na – Kre i ra nje mo de la upra vlja nja od no si ma sa kli jen ti ma u osi gu ra nju – Ko ri snič ki cen tri u funk ci ji osi gu ra nja
2008/ZB2007/ZB
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
229
Vuk sa no vić Alek san dar – Osi gu ra nje ži vo ta – svet, Sr bi ja – pro ce na bu du ćih iza zo va i mo guć no-
sti2008/ZB
Zhiyan Li doc Ric hean – Su kob in te re sa bro ke ra osi gu ra nja – Ak tu el no sta nje u SAD i Ki ni i iz-
gle di za prav no re gu li sa nje u EU1-2/2010/RE
Žar ko vić dr Ne boj ša – Savremeni prodajni putevi osiguranja i njihova razvijenost u Srbiji – Tr žiš te osi gu ra nja Sr bi je i Cr ne Go re u 2004. go di ni – Pri kaz dok tor ske di ser ta ci je: Jo van Mi lo ra do vić „Eko nom ski aspek ti
osi gu ra nja u po ljo pri vre di…” – Ju go slo ven sko osi gu ra nje i in te gra ci o ni pro ces u Evro pi
2012/ZB1-2/ 2005/RE1-2/2004/RE
1/2002/RE
Žu njić Bra ni sla va – Po re ski tret man ko lek tiv nog osi gu ra nja za po sle nih 3-4/ 2002/RE
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
230
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
LITERATURA ZA ŠIRU ISTORIJU UDRUŽENJA
ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
PRILOZI I OSVRTI
• Predstavljanje Udruženja za pravo osiguranja Srbije na internetu, autor: Rado-
van Stojanović, Revija br. 1–2/2007, str. 51.
• Osnovana regionalna organizacija za Evropu Međunarodnog udruženja za pra-
vo osiguranja – AIDA Europe, autor: Slobodan Jovanović, Revija, br. 1–2/2008.
• Prof. dr Volfgang Rorbah odlikovan austrijskim počasnim krstom za nauku i
umetnost, autor: Jovan Slavnić, Revija, br. 3/2008, str. 10.
• Govor predsednika Udruženja za pravo osiguranja Srbije prof. dr Jovana
Slavnića povodom promocije knjige „Istorija osiguranja Austrije”, IX Tom profesora
dr Volfganga Rorbaha u Beču 25. juna 2008. godine, autor: Jovan Slavnić, Revija, br.
3/2008, str. 75.
• Dvadeset godina „Istorije osiguranja Austrije”, Tom IX, autor: Filip Perić, Revi-
ja, br. 3/2008, str. 97–98.
• U čast sedamdesetog rođendana profesora dr Jovana Slavnića, autor: Volfgang
Rorbah, Revija, br. 4/2008, str. 4.
• Pismo Međunarodnog udruženja za pravo osiguranja nacionalnoj sekciji Srbije
od 29. 10. 2008. godine, Revija br. 4/2008, str. 92–93.
• Rekonstrukcija redakcije časopisa Revije za pravo osiguranja, autor: Jovan Slav-
nić, Revija, br. 1/2009, str. 7.
• Zapisnik sa generalne skupštine AIDA Europe održane u prostorijama Hanse-
merkur, Hamburg, u četvrtak, 22. maja 2008, Revija, br. 1/2009, str. 71–72.
• Održana redovna sednica Skupštine Udruženja za pravo osiguranja Srbije, 24
aprila 2009, Revija br. 3–4/2009, str. 111, autor: Edi Bionda
• Udruženje za pravo osiguranja postalo član Medunarodnog udruženja izdavača
u osiguranju – Presse Internationale des Assurances, Revija, br. 1/2010, str. 7, autor:
Slobodan Jovanović
• Pogled na rad konferencije AIDA Europe održane 22–23. oktobra 2009. godine
u Cirihu, Revija, br. 1/2010, str. 192–194, autor: Dejan Davidović
• Predstoji donošenje novog Statuta Udruženja za pravo osiguranja Srbije, Revija,
br. 1/2010, str. 195–196, autor: Edi Bionda
231
• Rad XIII svetskog kongresa AIDA u Parizu, održanog 17–20 maja 2010, Revija,
br. 2/2010, str. 102–106, autor: Jasmina Labudović
• Izveštaj sa 56. Skupštine Međunarodnog udruženja izdavača u osiguranju odr-
žanog 18. Juna 2010. u Sofi ji, Revija, br. 3/2010, str. 101–102, autor: Slobodan Jova-
nović
• III Konferencija AIDA Europe, Amsterdam, 26–27. maj 2011. – „Pravo osigu-
ranja i reosiguranja: tekuća pitanja i budući izazovi”, Revija, br. 1/2011, str. 103–104,
autor: Jasmina Labudović
• Inicijativa za izmenu statuta AIDA, Revija, br. 2/2011, str. 84–85, autor: Slobo-
dan Jovanović
• Održana redovna sednica Skupštine Udruženja za pravo osiguranja Srbije 15.
aprila 2011. godine, Revija, br. 2/2011, str. 86, autor: Edi Bionda
• Izveštaj sa III Konferencije AIDA Europe održane 24–25. maja 2011. u Amster-
damu, Revija, br. 3/2011, str. 94–96, autor: Slobodan Jovanović
GOVORI PREDSEDNIKA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA
SRBIJE PRILIKOM OTVARANJA GODIŠNJIH SAVETOVANJA
• Uvodno izlaganje predsednika Udruženja za pravo osiguranja Srbije profesora
Jovana Slavnića prilikom otvaranja VIII savetovanja „Palić 2007”, 12. april 2007, Re-
vija, br. 1–2/2007, str. 51–52
• Uvodno izlaganje izlaganje predsednika Udruženja za pravo osiguranja Srbije
profesora Jovana Slavnića prilikom otvaranja IX savetovanja „Palić 2008”, 10. aprila
2008, Revija, br. 1–2/2008, str. 85
• Uvodno izlaganje izlaganje predsednika Udruženja za pravo osiguranja Srbije
profesora Jovana Slavnića prilikom otvaranja X savetovanja „Palić 2009 – Jubilej go-
dišnjih savetovanja Udruženja za pravo osiguranja Srbije”, 24–26. aprila 2009, Revija,
br. 2/2009, str. 89.
• Uvodno izlaganje profesora dr Jovana Slavnića, predsednika Udruženja za pra-
vo osiguranja Srbije na XI savetovanju „Evropske (EU) reforme u pravu osiguranja
Srbije”, Palić, 23–24. april 2010, Revija, br. 2/2010, str. 101–102.
• Izlaganje profesora dr Jovana Slavnića, predsednika Udruženja za pravo osi-
guranja Srbije, prilikom otvaranja XII godišnjeg savetovanja „Promene u pravu osi-
guranja Srbije u okviru evropskog (EU) razvoja prava osiguranja”, 15–17. april 2011,
Revija, br. 2/2011, str. 82–83.
LITERATURA ZA ŠIRU ISTORIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
232
• Govor Predsednika Udruženja za pravo osiguranja Srbije profesora Jovana
Slavnića na otvaranju XIII godišnjeg savetovanja, Palić 22–24. april 2012, Revija, br.
3/2012, str. 110.
PORUKE SA GODIŠNJIH SAVETOVANJA UDRUŽENJA
ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
• Poruke Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije (III godišnje) sa savetovanja
na Paliću od 17–20. aprila 2002 na temu „Novo zakonodavstvo u osiguranju imovine
i lica”, Revija, br. 2/2002, str. 55–62.1*
• Poruke Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije sa (IV) savetovanja na Paliću
od 11. do 14. aprila 2003. na temu „Pravo osiguranja u tranziciji”, Revija, br. 1–2/2003,
str. 32–35.
• Poruke Udruženja za pravo osiguranjs Srbije i Crne Gore sa (V) savetovanja
na Paliću od 14–17. aprila 2004. na temu „Privreda i pravo osiguranja u tranziciji”,
Revija, br. 1–2/2004, str. 57–61.
• Poruke Udruženja za pravo osiguranja Srbije i Crne Gore sa (VI) savetovanja
na Paliću od 14–17 aprila 2005 na temu „Osiguranje u svetlu novog zakonodavstva”,
Revija, br. 1–2/2005, str. 47–57.
• Poruke Udruženja za pravo osiguranja Srbije i Crne Gore sa (VII godišnje) sa
savetovanja na Paliću od 12. do 14. aprila 2006. – „Osiguranje u susret procesu pri-
druživanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji”, Revija, br. 1–2/2006, str. 64–68.
• Poruke Udruženja za pravo osiguranja Srbije sa VIII godišnjeg savetovanja
„Usklađivanje osiguranja Srbije sa sistemom osiguranja Evropske unije”, održanog na
Paliću u dane 12–14. aprila 2007, Revija, br. 1–2/2007, str. 44–50.
• Poruke Udruženja za pravo osiguranja Srbije sa IX godišnjeg savetovanja
„Evropski put prava osiguranja Srbije, posebno ugovora o osiguranju”, održanog na
Paliću u dane 10–12. april 2008, Revija, br. 1–2/2008, str. 55–59.
• Poruke Udruženja za pravo osiguranja Srbije sa X godišnjeg savetovanja „Inte-
gracija prava osiguranja Srbije u evropski (EU) sistem osiguranja”, održanog na Paliću
u dane 24. i 25. aprila 2009, Revija, br. 2/2009, str. 61–70.
• Poruke Udruženja za pravo osiguranja Srbije sa XI godišnjeg savetovanja
„Evropske (EU) reforme u pravu osiguranja Srbije”, održanog na Paliću 23–24. aprila
2010. godine, Revija, br. 2/2010, str. 41–52.
* Poruke sa I (1971) i II (2002) godišnjeg savetovanja nisu zapisane i objavljene.
Jovan SLAVNIĆ
233
• Poruke Udruženja za pravo osiguranja Srbije sa XII godišnjeg savetovanja „Pro-
mene u pravu osiguranja Srbije u okviru evropskog (EU) razvoja prava osiguranja”,
održanog na Paliću 15–17. aprila 2011. godine, Revija, br. 3/2011, str. 27–38.
• Poruke sa XIII godišnjeg savetovanja Udruženja za pravo osiguranja Srbije
„Izazovi usklađivanja prava osiguranja Srbije sa evropskim (EU) pravom osiguranja”
održanom na Paliću od 20–22. aprila 2012, Revija, br. 3/2012, str. 87–94.
LITERATURA ZA ŠIRU ISTORIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
II DEO / PART II
NEKA DOKUMENTA KOJA OSVETLJAVAJU PEDESETOGODIŠNJI
RAD UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
/ SOME DOCUMENTS SHEDDING LIGHT
ON THE 50-YEAR ACTIVITY OF THE
INSURANCE LAW ASSOCIATION OF SERBIA
Prva strana prvog statuta Udruženja iz 1961. godine
Oglas u dnevnom listu “Politika” o održavanju godišnjeg savetovanja Udruženja 20–21 aprila 1971.
Korice jedne od retkih sačuvanih publikacija koja je objavljena za potrebe savetovanja koje je organizovalo Udruženje
Dr Jovan Slavnić i dr Predrag Šulejić na koktelu povodom otvaranja Svetskog kontresa AIDA u Budimpešti 1986. godine
Dimitrije Stamenković, dr Jovan Slavnić i dr Predrag Šulejić pred kongresnim centrom
u Marakešu u kome je održan Svetski kongres AIDA 1998. godine
Prva strana Odluke o osnivanju Udruženja za pravo osiguranja Socijalističke Republike Srbije od 23 marta 1983. godine
Fotografi ja radnog predsedništva (dr Jovan Slavnić, dr Jasna Pak i dr Predrag Šulejić) sa otvaranja Trećeg godišnjeg savetovanja Udruženja na Paliću, 17 aprila 2002. godine i Odluka Skupštine Udruženja o izboru dr Predraga Šulejića za počasnog predsednika
Udruženja od 17 aprila 2006. godine
Odluke podrške Udruženja osiguravača Srbije radu Udruženja
Prva strana programa Petog godišnjeg Savetovanja Udruženja održanog 14–17. aprila 2004. godine
Priznanje prof. dr Wolfgangu Rohrbach-u povodom X-og jubileja održavanja godišnjih savetovanja Udruženja
Mala ušteda na ceni oglasa za savetovanja koje je u vreme objavljivanja davala „Politika”, dobrodošla ušteda u troškovima rada Udruženja
Pismo podrške dr Andrea Simoncellija nastavku saradnje sa Udruženjem nakon dolaska na funkciju generalnog direktora Delta Generali osiguranja i pismo kojim Dunav Re minimizira raniju skromnu
podršku aktivnostima Udruženja
247Neka dokumenta koja osvetljavaju pedesetogodišnji rad udruženja za Pravo osigurenje u Srbiji
Još jedno pismo kojim se uskraćuje podrška aktivnostim Udruženja
Dr Zoran Radović, doc. dr Marjan Ćurković, Vojko Saksida i Dragiša Kecojević (odozgo na dole u prvom planu) prate izlaganje na VII-om godišnjem savetovanju Udruženja na Paliću, 12-14 aprila 2006.
Prikaz dr Stefana Pürnera, rukovodioca odeljenja nemačke Fondacije IRZ, časopisa Udruženja u časopisu „Nova pravna revija” (Sarajevo, BIH), br. 1/2012.
Dejan Davidović i dr Slobodan Jovanović sa pedsednikom AIDA Evrope C. Croly-jem i
M. Rosemajer-om (u sredini) na Prvoj konferenciji AIDA Evrope održanoj
u Hamburgu 22–23 juna 2008.
