МЕРКАНТИЛИЗАМ И ЕКОНОМСКИ НАЦИОНАЛИЗАМПредставља конкретну економску политику новонасталих држава почетком 17. века. Он је и историсјско раздобље у коме ове државе почињу са освајањима нових светова и успостављањем колонијалног система. Концепт мерк. Држђаве је заснбован на убеђењу да ако једна држава жели да оствари добит у међ трговини, оа мора то учинити на рачун неке друге. У средишту мерк учења је је обавеза државе да обезбеди богатство и моћ како би могла да очува независност и националну безбедност. Зато владе морају форсирати националне индустрије.16. до 18. века је период меркантилизма. У то доба национална држава учвршћује свој положај. Трговина је примарни извоз богатства (позитивни трговачки биланс). Богатство је гаранција безбедности. Држава законским уредбама потпомаже трговину како би обезбедила богатство и моћ. Монопол, забрана на увоз, високе царине... Морнарица има важну улогу због експедиција ка новим световима. Напор државе да ограничи извоз злата и сребра, освојене земље се сурово експлоатишу...У ово доба наилазимо на зачетке данашњих мултинационалних корпорација кроз удруживање енглеских трговаца у XVвеку (XVIвек: Маскови, Холандска истинд ком., Британска, Француска ист инд корп.)... Луј XIV и његов министар Колбер.... Типичан пример меркантилистичког духа је Енглески навигациони акт 1651. Меркантилизам је омогућио страховиту концентрацију богатства и моћи у рукама неколицине европских националних држава.Снажна реакција на меркантилизам починје у 18. веку у Француској. Физиократи заговарају слободу производње и трговине од мешања владе. АДАМ СМИТ и Рикардо заговарају користи од слободне трговине и државног немешања у привредни живот. Постоје три разлога која су створила плодно тло за овакве идеје: 1) енглеска позиција у Европи 2) предност Енглеске у технологији 3)опадање моћи апсолутистичких монархија.До средине 19. века меркантилизам остаје доминантна економска политика неких европских државаХамилтон: Протекционизам је нужан као и доминантна улога државе у индустријализацијида да би домаћа индустрија могла да се такмичи са зрелим индустријама других државаФридрих Лист: просперитет једне нације не лежи у сгртању богатства већ у развоју производне снаге државе у виду образовања, науке...Критичари из Европе и САД кажу д аје либералистичка политика само средство да се зажтити британска супериорност.Пред Први светски рат је преовлађивала економска слобода, валуте су биле конвертибилне у злату.1920. долази до нових репресивних мера чија је примена навела неке економисте историчаре да их назову новим меркантилизмом. За време велике кризе 30их година долази до ширења примене протекционистичких мера. Планирање спољне трговине је постало нормална функција државе.

ПОСЛЕРАТОВСКИ НЕОМЕРКАНТИЛИЗАМКонфронтација са СССР након Другог св рата учиниле су лесе фер настојања САД немогућим. У таквим условима државе траже начин да уведу нове протекционистичке мере карактеристичне за меркантилизам. САД користе трговину, улагања, помоћ као средство политичког утицаја (чак и својим фирмама забрањују сарадњу са СССР). 1971. САД потпуно једнострано укидају конвертибилност долара за злато. Тако долазимо до неомеркантилизма. ОПЕЦ два пута драстично подижу цену нафте на светском тржишту.Неколико процеса је пресудно утицало на стварање услова за неомеркантилизам:

- изванредни економски опоравак Јапанаи повлачење ³ азијска мала змаја, Хонгконг, Сингапур, Јужну Кореју иТајван

- ширење и раст мултинационалних компанија- Многе државе се проглашавају за wellfare states и оне сада радо примењују

протекционистичке мере

МЕРКАНТИЛИЗАМ И ПОЛИТИЧКИ РЕАЛИЗАМКао главни поглед на свет након Другог св рата често су били поистовећивани. За реалисте, као и за меркантилисте, национална држава је кључни актер међународног система. Оне се међусобно боре за ограничене ресурсе. Аргумент је моћ која је гарант безбедности. Реалисти кажу да је у међународним економским односима увек важио закон јачега и да ће тако и остати. Задатак државе је да се активно бори за свој део колача ради очувања моћи, тј. безбедности.

И за једне и за друге заједничко је становиште по коме због неравномерне расподеле ресурса по свету и међусобног надметања држава, ове постају зависне једна од других. (ОПЕЦ)Разлика коју можемо уочити између ставова реалиста и неомеркантилиста односи се на улогу војне моћи и рата.Реалисти кажу да је војна моћ кључни фактор у одбрани земље од агресивних намера других земаља. Са друге стране, савремени неомеркантилисти сматрају да способност једне националне државе да развије индустријске капацитете, укључујући и војну индустрију, представљају главни фактор гарантовања и очувања безбедности и богатства

САВРЕМЕНИ ЕКОНОМСКИ НАЦИОНАЛИЗАМ И МЕРКАНТИЛИЗАМСтепен политичке и економске међузависности у међународним економским односима је данас много већи и сложенији но што је био пре Другог светског рата. Од 70их година нема земље која не пати од економских проблема, а број националних држава је порастао. Оне настављају да користе инструменте којима смањују своју зависност са циљем да сачувају безбедност и богатство. Економски националисти и неомеркантилисти тврде да су државе принуђене да користе протекционистичке мере јер се тако штите од истих мера других држава или ек интеграције попут ЕУ.Са друге стране, савремени неомеркантилизам има и своје друго лице видљиво кроз индустријску шпијунажу као вид прибављања информација и технологије. Од краја хладног рата, средиште међ конфликта се премешта на економску конкуренцију, па питање војне безбедности уступа место питању економске безбедности. Меркантилизам је, не само најстарија перспектива међ пол економије, већ и најснажнија и најутицајнија. Можемо закључити да док буде националних држава као највишег извора политичког ауторитета, тржиште неће моћи да се одвоји од утицаја државе.

ЛИБЕРАЛНА МЕЂУНАРОДНА ПОЛИТИЧКА ЕКОНОМИЈАОву перспективу можемо пратити од Француза економиста, тј. физиократа 18.века до данашњих покушаја транзиције у бившим соц земљама Европе. Настаје делимично као критика и реакција на меркантилизам, извире из учења Адама Смита, Давида Рикарда, Џереми Бентама, Џона стјуарта Мила. У центру учења је појединац. Они се противе активном мешању државе у привреду и заговарају ослобађање појединца и тржишта од утицаја државе. Од државе траже само да обезбеди законски оквир на којем ће се одвијати слободна трговина, као и безбедност.Људска природа је себична али рационална. Корист коју сваки учесник добија је несумњива. На државу и њен ауторитет се гледа са великом сумњом- заовара се јачање демок институција, а нарочито се велича лична слобода. Држава треба да се ангажује само тамо где појединци не могу. Ефикасност је кључни критеријум либерала, зато се на синдикате гледа као на реметилачки фактор.Тржиште је предмет изучавања либерала. Они заговарају слободно тржиште. Слобода у пословању доноси најбоље резултате. Адам Смит је говорио да односе међу учесницима ек живота треба да регулише невидљива рука. Капитализам је по њима нидеално друштво које само себе регулише.Давид Рикардо је делио Смитова гледишта, нарочито по питању укидања царина. Слободно међ тржиште стимулише развој индустрије, производње... Националне државе нису супротстављене једна другој.Мил предлаже да држава преузме ограничену одговорност у допуну тржишта нарошито у образовању и помагању сиротиње, систему животне средине---

КЕЈНЗ И НОВА ЕВОЛУЦИЈА ЛИБЕРАЛИЗМАУноси у пол екон нови поглед. Он комбинује утицаје тржишта и владе. Указује на добре и лоше стране и државе и тржишта. Највећи проблеми су инфлација и незапосленост.Први св рат, настанак СССР, Велика криза 30их годинаПојединци су склони да се понашају врло ирационално када се нађу у неизвесној ситуацијиПонашање америчких грађана у време Велике кризе. За развој система је потребна пуна запосленост. (ЊУ ДИЛ). Кејнзове идеје су утицале на отварање многих савремених институција (осигурање за незапослене, соц осигурање, банкарски депозит...) Кејнзијански компромис

ТЕОРИЈА ХЕГЕМОНСКЕ СТАБИЛНОСТИЈош један део либералне баштине која носи нешто од Кејнзовог духа.. Међународно тржиште најбоље функционише када су на њему обезбеђена јавна добра (слободно тржиште, мир, безбедност, поуздан систем међународних плаћања). Проблем слепих путника. АЛи, често се на светској сцени јави национална држава која се прихвата водеће улоге и доминира светском економијом. Хегемон има толике користи од раста светске привреде да ће радо обезбедити међународна јавна добра мањим државама. Историја пол економије познаје три епохе хегемонске стабилности у модерној историји: Холандија 17.век, Велика Британија 18 и 19. век, и САД после 2.св рата.Воде се расправе о мотивима и користима хегемона, да ли је хегемон несебичан. Неки сматрају да је себичан и д аима империјалне амбиције у које би да укалупи цео свет. Ова теорија заговара потребу да нека држава наметне оквир међународном тржишту у коме би оно отворило све своје могућности.

ТРИ КРИТИКЕ ХЕГЕМОНАРеалисти хегемона виде као део меркантилистичке стратегије доминације. Нац државе се

руководе личним интересом и стога може постојати само себични хегемон. Он успоставља правила и односе који њему одговарају и тако доминира над партнерима и конкурентима. САД су типичан пример хегемона. Кроз GATT i WTO су створиле систем слободне трговине из које су убирале највећу корист. На монетарном планусу такође биле прави себични хегемон. САД су могле да се задужују и купују ресурсе широм света, а све то да плаћају доштампавањем долара. НАТО

Теорија модерног светског система, део марксистичке перспективе, посматра међ пол економију као сучељавање индустријализованог центра и пољопривредне периферије. Постојање хегемона је део периода у оквиру индустријског средишта. Богате и моћне нације након рата који су добиле, намећу контролу средишта, али у једном моменту моћ хегемона није више највећа и тада се јавља неколико наследника који успостављају равнотежу моћи. Када се она поремети, избија нови рат.

Постмодернисти сматрају да је ова теорија лош оквир за разумевање света. Историја је у нереду, превратима, и још увек се одвија крећући се у разним правцима. Теорија хегемонске стабилности покушава да објасни светски поредак што је беспредметно јер не постоји никакав светски систем као такав. Свет нема организациони принцип или средиште око кога се врти и зато је апсурдно покушавати да се он разуме као да га има. Равнотежа коју наводно успоставља хегемон је бескористан концепт у друштвеним наукама, јер је свет издељен и нестабилан.

КОНЗЕРВАТИВИЗАМ- РЕГАНОМИКА, ТАЧЕРИЗАМ И НЕОКОНЗЕРВАТИВИЗАМЧак и у САД долази 60их до јачања социјалне и других улога државе под утицајем учења ЏМ Кејнза. Заговарање либералне економије у САД се назива нови либерализам или конзервативизам. Најважнији представници новог либералног таласа су Фридрих фон Хајек и Милтон Фридман. Пут у ропство (1944.)- социјализам и растућа улога државе у капитализму суштински ограничава личну слободу, те се Хајек обрушава на ову појавуКапитализам и слобода (1962) оспорава могућност успешне и ефикасне интервенције државе. Политичка слобода је повезана са економском слободом, а и једну и другу обезбеђује тржиште. 80их и 90их либерална перспектива се враћа Смитовој верзији а губи садржај Кејнзове варијанте. Главни практичари овог правца су Маргарет Тачер и Роналд Реган. Они су заговарали слободно тржиште у својим државама и на међународном пољу. Реган спроводи дерегулацију тржишта у области телефоније, камионског превоза... смањују се порези.У Великој Британији влада приватизује државно власништво над предузећима и саобраћајем. Тако је смањен удео владе у привредном животу.Широм света се копира либерални модел као универзални рецепт за богатију и срећнију будућност.

КРИТИЧКО ВИЂЕЊЕ НЕОЛИБЕРАЛИЗМАНеолиберализам значи примену политика од којих су богатији постали још богатији а сиромашни још сиромашнији.Основне одлике неолиберализма су:- Владавина тржишта уз потпуну слободу кретања капитала, роба и услуга- Кресање трошкова за социјалне службе. Мање је помоћи за сиромашне, болесне, одржавање путе- Дерегулација. Смањење утицаја државе у регулисању онога што омета профитабилност.- Приватизација. Продаја државних предузећа, добара и услуга приватним инвеститорима- Елиминисање идеје заједнице и њихова замена индивидуалном одговорношћу

МАРКСИСТИЧКА МЕЂУНАРОДНА ПОЛИТИЧКА ЕКОНОМИЈАИзгубила је своју привлачност након слома социјализма у источном блоку, али Марксове идеје су још увек и те како живе. Маркс је један од највећих полит-еономиста свих времена и мноштво његових теорија су и данас део међ пол економије. Многи аспекти међ пол екон не би били расвељени да није Марксовог учења или савремених структуралиста. Марксизам-структурализам је, не само анализа постојећег капитализма, већ и морална критика неједнакости, експлоатацијеи других негативних страна постојећег система. Ова перспектива говори у име оних који немају моћ и богатство. Она има динамичну суштину јер саму класну структуру капитализма види као нужно промењиву.Марксисти заговарају укидање приватне својине као извора свих неправди међу људима, као и експлоатацију пролетера. Они заговарају оружани устанак, залажу се за успостављање заједничке својине и планског начина производње и расподеле. Нарочито оштро критикују империјализам и колонијализам.У средишту структуралистичке перспективе је структура. Маркс се усресређује на Енглеску, у њој налази класну структуру друштва као извор експлоатације.Лењинова анализа односи се на империјализам као фазу капитализма у којој се на други начин одвија експлоатација колонија.У наше доба велики број марксиста структуралиста бави се такође темом империјализма, односно односом неразвијених и развијених земаља.Економија доминира политиком. Кључни актер међународних економских односа јесте класна структура.Теорија зависности потенцира односе зависности који су од колонијалног времена наметнути неразвијеним и земљама у развоју од стране колонијалних сила. Пажња се поклања анализи механизама експлоатације, а као такви се виде: мултинационалне корпорације, међ финансијска тржишта, ММФ, Светска банка, СТО,...

КАРЛ МАРКС - ПРВИ ПОЛИТ-ЕКОНОМИСТА СТРУКТУРАЛИСТАОставио једну од најубедљивијих критика капитализма 19ог века. Марксов модел је била Енглеска. Нељудски услови рада деце, жена, а огромно богатство у рукама малог броја капиталиста дали су пресудни печат Марксовом учењу о класној борби. Сам Маркс је живео изузетно бедно. Марксово учење је доживело различита и опречна тумачења (обим његовог дела је огроман). Тек бољшевици почињу да шире његове идеје, које и дан данас мало ко разуме. Али оне су извршиле неупоредив утицај на размишљање и понашање људи.

ИСТОРИЈСКИ МАТЕРИЈАЛИЗАМ И КЛАСНА БОРБАДа би појаснио своје поимање људске историје Маркс је користио метод историјског материјализма. Начин производње је у свакој етапи развоја одређен деловањем производних снага, тј технолошким нивоом развијености. Начин производње намеће одређену економску структуру, а ова одређује социјалну, културну, моралну... Сваки начин производње ствара владајућу и потлачену класу. Владајућа класа заснива своју моћ на власништву над капиталом које јој омогућава да присваја и оно што створи потлачена класа. Људска историја се мења и усавршава, јер постоји несклад између производних снага које стално напредују и производних односа која их кочи јер се спорије мења. То ствара класни сукоб, који води класној борби. За Маркса је главни актер историје и економије-класа. То је заједница људи која има исти положај у односу на средства за производњу. У капитализму историјску улогу има радничка класа и она има право да револуцијом уништикапиталистички поредак, укине класе и створи бескласно друштво. Конкуренција тера капиталисте на све оштрију експлоатацију радничке класе, а нове машине смањују потребу радне снаге, те они морају да раде за мање наднице. У исто време ствара се више роба и услуга но што се могу потрошити. Капитализам извршава своју историјску улогу да ослободи људско друштво феудалног система. Али такође у себи носи семе своје пропасти и он ће неумитно пропасти. Маркс је видео људе као заточенике производне структуре која је одредила њихов положај у друштву а коју они могу променити само класном борбом. Будући да је структура та која доминира дешавањима у друштву, Марксово учење сврставамо у економски структурализам.

МЕЂУНАРОДНИ КАРАКТЕР КАПИТАЛИЗМАМаркс сматра да међународном политичком економијом доминира капитализам са својим тржишним снагама, а изаове структуре се поставља питање класне експлоатације, као и експлоатације потлачених народа и класа од стране највећих светских капиталиста. Држава у том смислу је сеамо помагач капиталиста. Говорећи о процесу акумулације капитала, Маркс анализира настанак капиталистичког светског система. Маркс истиче и настанак међународног кредитног системакоји види као прикривени стуб експлоататорских процеса. Почетком 18ог века Холандија више није владајућа трговинска и индустријска нација. Један од њених главних послова био је позајмљивање новца Енглеској. Исто тако је било касније и између Енглеске и САД. Држава је такође увела и систем заштитних царина

ЛЕЊИН И ИМПЕРИЈАЛИЗАМИако је сматрао да је Марксово учење тачно, Лењин га је обрнуо наглавачке. У свом делу Империјализам као највиши стадијум капитализма Лењин развија теорију о начину превазилажења унутрашње кризе капитализма од стране самог капиталистичког система, другачијем но што је то предвидео Маркс. Наиме, криза капитализма не доводи до класне борбе и пропасти капитализма јер су капиталистичке државе прошириле поље своје експлоатације. Оне су под своју империјалну команду ставиле колоније. Оне су дале капиталу тржиште за робе, омогућиле приступ јефтиним ресурсима и дале им простор за улагање вишка капитала. Кључни чинилац империјализма је опадање конкуренције на националном нивоу и раст монопола. Овај монополски капитализам је управо супротан слободном тржишту јер он значи трансформацију тржишта у монопол. Маневар у колоније омогућава капитализму да одложи свој неизбежни крај и прелазак у социјализам. То по свет има погубне последице јер се силе надмећу и долази до рата.

САВРЕМЕНЕ СТРУКТУРАЛИСТИЧКЕ ТЕОРИЈЕИма пуно верзија ове перспективе. Заједничко им је схватање да економска структура пресудно обликује међ пол економију. Савремени структуралисти проширују поље империјализма и на знање и безбедносну структуру. Државе из које безбедносних разлога зависе од хегемона, тиме отварају пут експлоатисаноасти од стране истог. Империјалистичка експлоатација се одвија и кроз структуру знања. Марксизам структурализам види систематску експлоатацију у сваком од четири аспекта међ пол економије: производњи, финансијама, безбедности и знању. Једна од најутицајнијих теорија је теорија о модерном светском систему (Валерштајн). Разматра настанак светског капиталистичког система 15.ог века, његово ширење и доминацију у светским оквирима. Сваки економски систем одређује положај држава у међународном поретку. Свет је подељен у три функционалне области или друштвено економске целине. Централне капиталистичке државе су у 16ом веку се окренуле савршенијој индустријској производњи продирући у друге делове света и увлачећи их у светску капиталистичку економију. Током овог процеса источна Европа постаје пољопривредна периферија. Медитеранска Европа је постала полупериферија, тј посредник између центра и периферије. Свака појединачна држава носи у себи ову поделу. Центар експлоатише остале али их притом и трансформишу. Валернштајн, као и Маркс сматра да капиталисти користе моћ државе да би обезбедили максималне профите за себе. Јаке државе са центра доминирају слабијима са периферије и у политичком смислу јер је место државе у светском капиталистичком систему то које одређује моћ једне државе и њену улогу на светској сцени. Валерштајнова теорија је имала велики утицај. Готово да је незаобилазна у анализи односа Север-Југ. Критичари му замерају претерано поједностављивање међ пол економије. Највеће замерке овој теорији упућено је јер је сувише детерминистичка, најепре јер сматра да економска структура одређује све остале, а затим јер види светски капиталистички систем као одређујући фактор устројства света.Следећа теорија је теорија зависности. Структура међународних економских односа држи у подређеном положају земље Југа чинећи их зависним од земаља капиталистичког центра-Севера. Доминантне земље могу да напредују и буду самодовољне, док друге земље могу се развијати само на основу развијених земаља, што може имати и негативне последице уколико се развија само једна грана на пример. Теото дос Сантос у свом делу Структура зависности означава три ере зависности: колонијална 18век, финансијско-индустријска 19век, она која се базира на мултинационалним корпорацијама 20век.

Један од чувених присталица теорије зависности је и Франк који дели теорију о империјализму по којој однос између развијених и неразвијених делова света исходи експлоатацијом преиферије. Теза о развијању неразвијености. Сиромашне земље су имале властиту цивилизацију све док их Западне земље нису колонизовале. Империјализам је довео експлоатацију и неразвијеност. Да би превазишле неразвијеност земље у развоју треба да иступе из светске глобалне економије. Ова теза је била нарочито јако 60их и 70их година.

СТРУКТУРАЛИЗАМ У ПРАКСИ И ПЕРСПЕКТИВИ1949. Кина примењује петогодишње планове по узору на СССР како би превазишла своју економску заосталост. Исто тако Куба развија самодовошну привреду желећи да избегне утицај светског капиталистичког система. Савет за узајамну економску помоћ СЕВ развија праксу социјалистичке међународне поделе рада (солидарност и узајамна помоћ). Критичари кажу да ово већ постоји или је постојало у капиталистичкој међ екон сарадњи. Циљ држава које су чиниле СЕВ јесте да убрзају индустријализацију уу циљу постизања бољег положаја у систему међ поделе рада. Међутим то је успела једино ДР Немачка. Трговина у СЕВ се одвијала 50их година на основу билатералних споразума (рубља). Да би створила могућност обрачуна вишестраних плаћања ових земаља, уводи се преводна рубља и формира Међународна банка за економску сарадњу МБЕС 1964. Почетком 70их иста група земаља оснива и Међ инвестициону банку МИБ која је требала да ојача социјалистичку привредну интеграцију кроз одобравање средњорочних и дугорочних кредитаОно што је заједничко свим структуралистичким теоријама је убеђење да је систем светског капитализма доминантан у данашњем свету, те да његове структуре систематски раде у корист одређених класа и држава. И након распада СССР ова перспектива задржава јак политички и интелектуални утицај

КРИТИЧКА ПЕРСПЕКТИВА МЕЂУНАРОДНЕ ПОЛИТИЧКЕ ЕКОНОМИЈЕСастоји се од 4 критике главних теорија у МПЕ. Свака од ових критика је веома сложена и контраверзна. Перспектива рационалног избора ставља појединца као предмет проучавања МПЕ а не државу и тржиште. Зелена перспектива посматра свет МПЕ као глобално станиште-биосферу. Феминистичка критика се бави питањима МПЕ из угла статуса жене наглашавајући важност породице. Постмодернистичка перспектива доводи у питање доминантан начин размишљања, односно гледања на постојећи свет, како у науци, тако и у свакодневном животу. Нарочито доводи у питање наше схватање државе и њене улоге у постојећем свету.

ТЕОРИЈА ИЛИ КРИТИКА РАЦИОНАЛНОГ ИЗБОРАПрема овој критици постоје само интереси људи, а не национални интереси. Према Бруну Фреју, морамо разумети како се понашају појединци који чине државе или класе. У економији је позната ова теорија као анализа јавног избора и она анализира делање постављених званичника. Главни актери ове перспективе су појединци јер они доносе одлуке. Они су подложни међусобним утицајима, утицају страних партнера, гласача, донатора... Они чине политичко тржиште. Ови актери су рационални и себични. Њихов основни интерес је да зараде што више, као и на сваком тржишту. Мотиви им могу бити веома различити и компликовани, такви су људи. Политика коју влада спроводи руковођена је овим интересима а не националним интересом. Ова критика је веома драгоцена у анализи многих питања (расправа између либерала и меркантилиста о царинама). САД и Африка пример... СТО. Концепт рентоловачког понашања: рента је незарађени приход који појединац ужива на основу поседовања оскудног добра. Владе могу да створе вештачку оскудицу. Они који пронађу начина да искористе политику владе да би профитирали називамо рентоловцима. Појединачно рентоловачко понашање најдиректније омета владину политику.Јавни интерес увек одражава лични интерес најмање неколико особа.

ЗЕЛЕНА ПЕРСПЕКТИВА МЕЂУНАРОДНЕ ПОЛИТИЧКЕ ЕКОНОМИЈЕОва перспектива жели да укаже на природу као један од фактора МПЕ. Ерик Хелајнер (МПЕ) каже да се тржишта веома лоше односе премаживотном окружењу јер конкуренција наводи фирме на такво понашање. Додатни трошкови се намећу фирми уколико жели да умањи штетност отпада, из чега следи да невидљива рука загађује.. Једино држава има лошији однос према природи од тржишта.

Зарад националне безбедности, попут нуклеарног и другог оружја, и земље тржишне економије имају лош однос према природи као и земље бившег Источног блока.. Еколози сматрају да је проблем у томе што окружење припада свакоме, и нико нема појединачни интерес да га штити.. Не трба да чуди што интерес очувања природе није заступљен кроз државну политику, нарочито ако гледамо са перспективе рационалног интереса. Зелени нуде пројекат који сматрају да га међународна пол економија још увек слабо прихвата. ''Мисли глобално, делуј локално'' је присутан али мало примењен. Локални, комшијски односи су у складу са природом. Ова перспектива има у средишту анализе природу у виду тла, воде, ваздуха, биљног и животињског света... Неопходна је децентрализација политике и економије у животу сваког човека. Утицај ове перспективе је ојачао након Шумахерове књиге ''Мало је лепо: економија у којој су људи важни'' 1973. његови предлози: повратак биолошкој пољопривредној производњи која оплемењује земљиште уместо пто га испошћује, примена технологије нижег профила са ''људским ликом'', разне врсте пословних удруживања. ''Мисли глобално'': потреба за овим ставом се намеће као нужност ако схватимо да одржавање еколошке равнотеже у биосфери превазилази моћи сваке појединачне државе. Због тога је брига за здравим окружењем све више глобална а све мање национална ствар

ФЕМИНИСТИЧКА ПЕРСПЕКТИВАВеома сложена перспектива и још увек се развија и допуњава, али њен допринос је већ велики и значајан. Она наглашава да свет није састављен од држава и тржишта, већ од жена и мушкараца. Начин на који је веза између жена и мушкараца остварена често иде на штету женама и одвија се кроз институције којима доминирају мушкарци. Нуди анализу МПЕ кроз призму пола, која се односи на стереотипе, асоцијације и друштвене моделе који постају део једне културе. Теорије у МПЕ имају израз мушког размишљања и такве су прихваћене. Пример је теорија о националној безбедности. Људи сазревају временом, ратови не избијају само због људске природе. Исправније је рећи да је начин на који се људи одгајају прави узрок избијања сукоба.. Упутније би било говорити о развојним процесима државе. Ова питања су игнорисана у теорији управо због тога што подизање деце и брига о породици јесу женски посао. Ниже вредновање женског рада доводи до погрешног разумевања узрока рата. Модели понашања мужевно-женствено и супериорно-инфериорно. Друштво ствара агресивне појединце. Веома јака критика упућена последицама неокласичне економије на новији развој МПЕ. Неокласична МПЕ потпуно изоставља интуицију, веровања, емоције, и сложена осећања која без којих се не може замислити људско биће (они су поистивећени са женом и зато су маргинализовани). Неплаћени послови се сматрају непродуктивним и мање вредним, одсликавајучи тиме друштвени статус жена које их обављају. Међутим јавља се све веће учешће у раду жена узроковано транзицијом и прелазом са производње роба, на сектор услуга. То доноси и културни и друштвени преображај датог друштва.. Засада ова перспектива нема целовиту визију феминистичке МПЕ. Но, значај њихове критике је прилично велики.

ПОСТМОДЕРНИЗАМ И МЕЂУНАРОДНА ПОЛИТИЧКА ЕКОНОМИЈАДоводи у питања силне аспекте главног начина мишљења у друштвеним наукама, а тако и закључке њихових истраживања. Он доводи у питање начин на који савремени човек види свет око себе и себе, укључујући и достигнућа науке кроз ''модерни'' поглед на свет. Стога је постмодернизам нужно контроверзан, али исто тако и драгоцен, нарочито у МПЕ, и тежи да превазиђе границе појединачних научних дисциплина. Под модернизмом подразумевамо трагање за универзалним знањем као делом пројекта владања друштвом и природом. Дискурси модерности искључују различитост и неодређеност, и научна истина је изнад сваке друге. Постмодернизам напротив тврди да не постоји ''једна истинита прича'' јер нема јединственог субјекта или објекта сазнања. Стварност је сложена и променљива па се не може обухватити у јединствену целину каја се може у потпуности спознати. Исто тако не можемо спознати ни свет око себе у целости. Свако је знање историјски и политички условљено, те гледа на свет из тих позиција. Постмодернисти ослобађају МПЕ неправде и неједнакости које у њој постоје. Свако знање је ограничено, парцијално и условљено углом гледања и зато може постојати више само верзија а не једне целовите истине. Исто тако нема ни једне целовите верзије МПЕ. Прича о идеологији развоја Уважавање разлика и мноштва је једини начин да се избегне тоталитаризам и наметање ''једне вештачке истине'' која би важила увек и свуда. Под утицајем постмодерниста, мултидисцлипинарност је постала одлика већине наука.

ДЕФИНИЦИЈА И ОСОБИНЕ МЕЂУНАРОДНЕ ТРГОВИНЕМеђународна трговина је економско питање, али је увек била и политичко питање. Зато је она модел-тема МПЕ. Контроверзностмеђ трговине потиче из тежње сваке националне државе да из ње извуче корист, а да у исто време ограничи њене негативне упливе у домаћу економију и друштво. Након 3светског рата међ трговина бележи раст. Међународна трговина је заснована на производној структури међународне економије, и везује државе чини их међузависним. Трговином се баве предузетници и фирме, а када говоримо о трговини између држава имамо у виду укупну вредност трговинске размене коју остваре трговци једне државе, регистровани за обављање тих делатности. Међународна трговина је размена роба и услуга преко државних граница. Обично укључује додатне трошкове. Ои настају услед потребе транспорта, превођења, неопходности замене валута... Највећи ризик су евентуални екстремни видови политичке нестабилности. Може довести и до неравноправне расподеле, зависности мањих држава. Либерали тврде да међ трговина доноси бројне предности и произвођачима и потрошачима. Међ трговина поспешује повећање укупне светске производње, што подиже општи материјални стандард живљења.

ОСНОВИ МЕЂУНАРОДНЕ ТРГОВИНЕРазлози који условљавају настанак међународне трговине су: неједнака распоређеност ресурса, ограничена покретљивост ресурса, непокретност земљишта, ограничено кретање радне снаге ван граница... За разлику од ресурса, производи се морају кретати. Кина се окрећ тзв. радно интензивној производњи, насупрот земљо интензивној. Државе форсирају одређене привредне гране на основу поседовања различитих ресурса и историјског развоја. Ипак, ни једна држава се неће ослањати само на једну област у производњи. Свака држава води рачун својих трансакција са остатком света.(МЕР)

КОРИСТИ ОД МЕЂУНАРОДНЕ ТРГОВИНЕ - ТЕОРИЈА КОМПАРАТИВНИХ ТРОШКОВА Класична либералистичка теорија. Објашњава користи од међународне трговине за сваког учесника. Највећи обим трговине се одвија међу развијеним земљама. ЕЕЗ је забележила огромне користи од слободне трговине у оквиру Заједнице. Велик идео пораста реалног дохотка у земљама Уније настао је као резултат уклањања трговинских баријера. А и Б, производи се само две робе, не постоје никакве баријере ни трошкови. Постоје стални опортунитетни трошкови.1. Свака од земаља може произвести само једну робу. Користи од трговине су очите. Али не објашњава главни део међ трговине јер се размена одвија међу земљама које могу да произведу многа од добара која увозе.2. Свака од земаља има апсолутну предност. Реалистична ситуација у којој је свака од земаља ефикаснија од друге у производњи једне од роба.3. Свака земља има компаративну предност. Једна земља је ефикаснија у производњи обе робе. Принцип компаративних трошкова показује да је и у овим околностима могућа специјализација и трговина која је повољна по обе земље. А има компаративну предност у тракторима, земља Б у вуни.

ОДНОСИ РАЗМЕНЕТо је индекс цена који показује извозне цене роба у односу на цене роба које посматрана земља увози. Добија се дељењем индекса извозних цена са индексом увозних цена. Индекс цена се добија стављањем у однос просека цена одређених роба у датом тренутку са просеком цена у неком одређеном претходном периоду. Побољшање у односима размене једне земље значи да дати обим извоза омогућава куповину већег обима увоза. Но, кључни фактор у овом процесу је ценовна флексибилност тражње за увозном и извозном робом. Ако је нпр. тражња за извозном робом флексибилна, онда ће повећање цена извозних производа имати за последицу пад обима извоза и тако умањити извозни приход

МЕРКАНТИЛИСТИЧКИ ОДГОВОРТеорија о компаративној предности је веома нереална у стварном свету. Она је потенцијално и веома штетна. Протекционизам је увођење ограничења у међународној трговини. Најважнији разлози за увођење протекционизма су: повећање државних прихода- заштита упослености и умањење ефекта опште рецесије (пад производње доводи до пада и у

другој земљи, и зато и она посеже за истом мером)- заштита одређених грана индустрије (младе индустријске гране, као и оне на умору)

Веома снажан аргумент за заштиту одређених грана јесте дампинг.- заштита интереса домаћих радника. Увоз из земаља где су наднице ниске је нефер према

домаћим радницима. Али, трошкови у овој земљи ће се повећати.- стратешки разлози. Неке инд гране се сматрају стратешким индустријама и оне се морају

сачувати- превенција или елиминисање дефицита платног биланса. Увођење увозних контрола, само у

крајњим случајевима.

ПРОТЕКЦИОНИСТИЧКЕ МЕТОДЕ1. Царине. То је најпознатија трговинска баријера. Деле се на:Према правцу промета на: увозне, извозне и транзитнеСа становишта екополитичкихциљева:фискалне,заштитне,прохибитивне,аутономне,конвенционалнеad valorem(као проценат монетарне вредности увоза) или специфичне (такса на мер. јед.производа)2. традиционалне нецаринске мере заштите:Квоте: вид физичке ограничености количине робе која може ући у дату земљу.Ембарго: Најдрастичнији вид квоте, своди обим увоза на нулу. Може у целости или парцијалноДевизна контрола:

ПРОТЕКЦИОНИЗАМ ПРОТИВ СЛОБОДНЕ ТРГОВИНЕ-ПРАВИЛА МЕЂУНАРОДНЕ ТРГОВИНЕЛиберали сматрају да је са становишта чисте економске користи тешко заступати аргументе за примену протекционистичких мера у међ трговини. Царине замагљују праве ценовне односе а тако се снижава ниво међународне специјализације, а тиме и потенцијални ниво укупне производње. Заштићени домаћи произвођачи су лишени праве конкуренције. Исто тако ће и земља извозница посегнути за истим мерама. Са друге стране, заговарање уклањања постојећих протекционистичких мера у условима постојања очите преваге у светској трговини у корист одређене групе најразвијенијих земаља, је веома проблематично. Ограничења слободне трговине су неопходна зарад заштите индустрија у повоју.

РОБНИ СПОРАЗУМИТо су уговорни аранжмани између држава који се тичу њихових трговинских односа. Могу бити билатерални и мултилатерални.- Билатерални