POLITIČKI SISTEM BIH/RS USTAV BOSNE I HERCEGOVINE

Doc. dr Zlatiborka Popov Momčinović

USTAVUstav je najviši pravni akt jedne države kojim

se uređuju neka osnovna pitanja njenog državnog i društvenog uređenja.

Ustav treba da uredi organizaciju i funkcionisanje države, ograničenje državne vlasti ljudskim pravima a ujedno je i odraz konkretnih okolnosti koji zahtevaju njegovo donošenje i utiču na njegov sadržaj i formu.

Specifičnost bh. UstavaOn predstavlja deo Opšteg okvirnog sporazuma o

miru koji je postignut u Dejtonu novembra 1995. Ustav je tzv. ANEKS IV ovog mirovnog sporazuma i

nosi naziv “Ustav Bosne i Hercegovine”Za razliku od drugih ustava, koji su nastali kao akti

domaćeg prava, Ustav BiH je deo međunarodno-pravnog akta tj. mirovnog sporazuma.

No po važenju i primeni je postao akt domaćeg ustavnog prava.

Subjekti međunarodnog prava koji su oktroisali ustav su podarili pravo institucijama države da samostalno menjaju ustav.

Priroda ustava BiHPripada kategoriji pisanih, formalnih,

kodifikovanih i kraktih ustava. Smatra se oktroisanim ustavom, jer ga nije

donela nijedna domaća institucija (npr. ustavotvorna skupština).

Sastoji se od malog broja članova koji obrađuju ustavnu materiju nepotpuno, donekle neprecizno, prozno i esejistički.

SpecifičnostiIako spada u kategoriju formalnih ustava, smatra se

gipkim budući da u segmentiranom društvu kao što je bh. društvo postoje snažni zahtevi za njegovom revizijom.

Pripada kategoriji republikanskih ustava, što se npr. ogleda u postojanju izbornog šefa države, ali je neobično to da Ustav ne definiše BiH kao republiku.

Može se porediti sa ustavima Nemačke i Japana nakon II Svetskog rata (tzv. importirani ustavi) s razlikom da su u slučaju Nemačke i Japana domaće institucije formalno usvojile ustave, dok u BiH ustav ni formalno nije donela nijedna domaća institucija.

Struktura ustava BiHPreambula: kratka i sadrži osnovne principe na

kojima počiva društveno uređenje BiH: ekonomsko (privatna svojina i tržišna privreda) i političko (pluralizam, demokratski organi vlasti, ljudska prava i slobode)

Normativni deo ustava: pisan po ugledu na američki ustav, iako BiH pripada evropsko-kontinentalnoj ustavnoj tradiciji. Ima samo 12 članova, pa je kraći i od Ustava SAD. Sastoji se od članova (numerisanih rimskim brojevima), tačaka (numerisanih rimskim brojevima) i podtačaka (numerisanim slovima abecede).

Normativni deo ustava: Član IOdređenje BiH. Ne kaže se izričito da li je

BiH prosta ili složena država, monarhija ili republika, socijalna ili liberalna država što je odstupanje od uobičajene ustavne prakse. To se delimično adresira u drugim tačkama, npr. u tački 3. se navodi da je sastavljena od dva entiteta, ali se time npr. dovodi u pitanje pravna priroda Brčko Distrikta.

Član II U celosti je posvećen ljudskim pravima i slobodama. Taksativno je

nabrojano 13 ljudskih prava i sloboda: pravo na život; pravo da lice ne bude podvrgnuto nečovečnom ili ponižavajućem tretmanu ili praksi; pravo lica da ne bude držano u ropstvu ili potčinjenosti; pravo na pravično saslušanje u krivičnim i građanskim postupcima; pravo na privatni i porodični život, dom i prepisku; sloba misli, savesti i veroispovesti; sloboda mirnog okupljanja i udruživanja; pravo na imovinu; pravo na brak i zasnivanje porodice; pravo na obrazovanje; pravo na slobodu kretanja i prebivališta.

Primat je dat ličnim, potom političkim pravima i slobodama. Socijalna i ekonomska prava i slobode su u znatnoj meri zanemareni.

Ovaj član ustava sadrži i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i slobodama koja ima nadzakonsku snagu.

Mehanizmi za zaštitu ljudskih prava su takođe definisani: Ustavni sud ima apelacionu nadležnost kada je reč o povredi ljudskih prava i sloboda; svaki sud može tražiti od Ustavnog suda da oceni da li je odrećeni zakon u skladu sa Ustavom ili Evropskom konvencijom o ljudskim pravima; Ustav predviđa osnjivanje Komisije za ljudska prava.

Član III Član III je posvećen nadležnostima institucija Bosne i

Hercegovine i entiteta. Nadležnosti BiH su taksativno navedene (10 oblasti), a sve ostale oblasti su u nadležnosti entiteta. To implicira da je u slučaju sumnje, neko pitanje u nadležnosti entiteta.

U ustavu je sadržano malo nadležnosti institucija BiH, ali je ostavljena mogućnost da se one prošire na različite načine-dogovorom entiteta, kao i preuzimanjem nadležnosti od strane entiteta da bi se obezbedilo suverenitet, teritorijalni integritet i međunarodni subjektivitet BiH.

Tako su izmenom ustavne materije neke nadležnosti (odbrana, bezbednost, poreska politika...) prenete na nivo BiH.

Problem!Ustavom nije propisan postupak po kome će

se vršiti prenos nadležnosti, što stvara pravnu nesigurnost i uzrokuje političke sukobe.

Član IV, V, VI, VITrećina članova Ustava (četiri od dvanaest) je posvećena državnim

institucijama. Član IV: Posvećen Parlamentarnoj skupštini BiH i grupisan u četiri

tačke kojima se određuje struktura Parlamentarne skupštine, sastav njenih domova, način njihovog izbora, način odlučivanja domova i skupštine u celini, imunitet poslanika i delegata i nadležnosti Parlamentarne skupštine.

Član V: nosi naziv Predsjedništvo iako se njime uređuje izvršna vlast u celini. Podeljen je u pet tačaka- prve tri se odnose na Predsjedništvo, četvrta na Vijeće ministara, a peta na Stalni komitet za Vojna pitanja.

Član VI: Ustav ne predviđa postojanje sudske vlasti na državnom nivou, ali je ovim članom definisano postojanje Ustavnog suda BiH koji ima ustavno-sudsku nadležnost. Ovim članom je definisan sastav, način izbora, mandat članova, procedure. Iako nema izričite odredbe o nadležnosti Ustavnog suda BiH, ona sledi iz prve tačke ovog člana u kojem stoji da će Ustavni sud podržavati ovaj Ustav.

Problem!Ustav ne sadrći odredbe o organizaciji

državne vlasti u entitetima, što znači da su oni slobodni da urede tu materiju.

Inače, federalne države ne sadrže takođe brojne odredbe o tom pitanju, ali uvek definišu nekoliko osnovnih odredbi kojih se federalne jedinice moraju pridržavati, što u BIH nije slučaj.

Parlamentarna skupština Stranačka struktura Predstavničkog doma 1996- 1998

Prva sednica Doma naroda

Zgrada Zemaljskog muzeja u Sarajevu – Prvi saziv Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine održavao je sjednice u zgradi Zemaljskog muzeja i Elektrotehničkog fakulteta u Lukavici

Aneksi (dodaci) ustavaUstav sadrži dva aneksa. Prvi: spisak međunarodnih sporazuma o ljudskim

pravima i slobodama koji će se primenjivati u BiH (ukupno 15 sporazuma).

Drugi: nosi naziv Prelazne odredbe i ima raznovrsnu materiju- uspostavljanje zajedničke prelazne komisije, kontinuitet funcionisanja organa i institucija BiH u skladu sa važećim propisima dok ne budu doneseni novi, preispitivanje od stranje Predsjedništva svih ugovora koje je Bosna i Hercegovina ratifikovala od 1. januara 1992 do stupanja na snagu Ustava i dr.

Ravnoteža-disbalansGrađansko vs. etničko

Počiva na potrebi ravnopravnosti konstitutivnih naroda, s tim da se suverenost ostvaruje zajedno sa građanima i pripadnicima ostalih naroda.

Tako, građani/ke BiH ostvaruju suverenost tako što biraju neposredno poslanike u Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH, Zastupnički dom Federacije, kantonalne skupštine, opštinska veća, Narodnu skupštinu Republike Srpske.

Suverenost konstitutivnih naroda se ostvaruje na osnovu paritetnog predstavljaja u Predsjedništvu BiH, Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH, Domu naroda Federacije, Vijeću naroda RS-a; zaštiti vitalnog nacionalnog interesa i proporcionalnoj zastupljenosti u institucijama javne vlasti prema popisu iz 1991.

Diskusija

DOMAĆI ZADATAK!PROSTUDIRATI DOSADAŠNJE REVIZIJE

KAO I INICIJATIVE ZA REVIZIJU USTAVA, GLAVNE KARAKTERISTIKE, PREDNOSTI, I STAVOVE RELEVANTNIH POLITIČKIH SUBJEKATA

-ODLUKE VISOKOG PREDSTAVNIKA O PRENOSU NADLEŽNOSTI

-APRILSKI PAKET-SPORAZUM IZ PRUDA