Мегатренд универзитет

Факултет за пословне студије

Београд

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА ПОНАШАЊА ПОТРОШАЧА

ДРЖАВНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ КАО ПОТРОШАЧИ

САДРЖАЈ

1

I Увод 3

II Обрада теме 4

2.1.Појам, функције и карактеристике организација као потрошача 4

2.2.Потребе организација као потрошача 5

2.3.Мотиви куповине организација 9

2.4.Циљеви и задаци набавке 10

2.5.Политика и процедура набавке 11

2.6.Структура и систем набавке 12

2.7.Стратегија јавних набавки у републици Србији 14

2.8.Јавне набавке у Републици Србији 15

2.9.Борба против корупције у јавним набавкама 16

III Закључак 18

IV Литература 19

I УВОД

2

Oрганизације као потрошачи обухватају профитне и непрофитне државне агенције и институције које купују производе, опрему и услуге ради обављања свакодневних активности. Производи и услуге се набављају за коришћење у организацијама које обављају одређене производне и услужне активности које могу бити профитно и непрофитно оријентисане. Организације ангажују људске ресурсе, улажу капитал и купују производе и услуге као своје инпуте да би произвеле производе и услуге као своје аутпуте. Производне организације купују сировине и друге компоненте да би производиле и продавале сопствене производе. Услужне организације купују неопходну опрему да би пружиле услуге које продају.

Дефинисање понашања организације као купаца:

Webster и wind понашања организације као купаца дефинишу као: процес одлучивања о куповини којим организације утврђују потребе њихове набавке производа и услуга и идентификују, процењују и бирају између алтернативних марки производа и добављача.

Истраживање понашања организација као купаца је процес истраживања: шта, како, када и колико често организације купују и траже; финансијских–платежних способности; ко и како одлучује о куповини; и од кога купују и како се понашају после куповине.

II ОБРАДА ТЕМЕ

3

2.1.ПОЈАМ, ФУНКЦИЈЕ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ОРГАНИЗАЦИЈА КАО ПОТРОШАЧА

Организација је група људи састављена од специјалиста који раде заједно на неком заједничком задатку, послу. Када се посматра одређена организација, углавном су видиљиви њени формални аспекти – стратегије, циљеви, политике и процедуре, структура, технологија, формалини ауторитет и систем наредби. Организација је увек специјализована. Дефинисана је својим задатком. Грађанска заједница и друштво се од ње разликују по томе што их дефинише нека веза којa окупља људска бића, било да је реч о језику, култури, историји или географском обележју. Друштво је у свим развијеним земљама постало друштво организација, у коме се већина задатака ако не и сви задаци и послови, обављају од стране организација: профитних организација и радничких синдиката, оружаних снага, болница, школа и универзитета, као и низа служби у грађанској заједници, од којих су неке владине агенције, а више њих су непрофитне институције тзв. Друштвеног сектора. Функција организације јесте да знање учине продуктивним. Најбољи истраживачи тржишта нису они који знају највише о менаџменту, већ они који знају највише о истраживању тржишта. А ипак истраживачи тржишта резултате не постижу сами јер је њихов рад само један инпут. Он се претвара у резултат уколико се не удружи са радом других специјалиста.

Карактетристике организације:

- организације су институције посебне намене. Оне су делотворне зато што се усресређују на задатак, посао

- резултати у једној организацији постоје само са спољашње стране. Унутар организације постоје само трошкови. Профит постоји када купац купи производ или корисник плати за пружену услугу

- резултати остварени у једној организаицји увек су знатно већи од појединачних доприноса чланова организације

- предуслов функционисања сваке организације јесте јасно и недвосмислено дефинисање задатака, мисије и резултата

4

- приступање некој организацији значи одлуку. Што више нека организација постаје организација радника знања, све је лакше да се она напусти и да се пређе на неко друго место

- организација је увек у надметању за свој набитинији ресурс: квалификованке, посвећене људе. Ораганизације морају да привуку људе, да их задрже, уваже и награде, да их мотивишу.

- организацијом се увек управља. Морају да постоје људи који доносе одлуке или се ништа никад неће обавити. Морају да постоје људи који одговарају за мисију организаицје, за њено функционисање и резултате. Менаџмент има задатак да усмерава а не да командује.

- да би била у стању да функционише, организација мора да буде самостална, аутономна.

2.2.ПОТРЕБЕ ОРГАНИЗАЦИЈА КАО ПОТРОШАЧА

Управљање пословањем се односи на планриање, организовавње и контролу процеса трансакција који претвара ресурсе у финалне производе и услуге. Систем ангажује инпуте – људе, технологију, капитал, опрему, материјал и информације, и трансформише их у жељене крајње производе и услуге. Жељени циљ се остварује комбиновањем машина, људских ресурса, материјала, новца и менаџмента.

Организације као купци у својој производно-услужној потрошњи ангажују људске ресурсе, улажу капитал, купују робу и услуге као своје инпуте, да би произвеле робе и услуге као своје аутпуте.

Људски ресурси – знања

Људи, њихове идеје, продуктивност, способност мењања и способност учења, на свим нивоима организације представљају основну конкурентну предност органиазиције .Знање је суштински ресурс. Земља, радна снага и капитла су значајни превасходно као ограничења, неопходности. Без њих ни знање не може да се призводи. Ефикасно коришћење средстава за производњу у процесима рада захтева не само одређени обим људског рада, него и одређени квалификациони ниво, радно искуство и

5

адекватне радне услове. Број и састав потребних радника за остваривање задатака предузећа исказује се термином кадрови. Кадровска функција обухвата: процену садашњих и будућих потреба за кадровима, идентификовање кадровских ресурса, привлачење и селекција кадрова, припрему и усмеравање, распоређивање и унапређивање, прилагођавање услова рада, организовање рада и управљање и сл.Због одлучујуће улоге људских фактора у пословању предузећа, сматра се да су инвестиције у кадрове далеко атрактивније у односу на улагања у физички капитал.

Производна добра

Посебне карактеристике производних добара су: сличност производних добара, техничка сложеност, висока јединична вредност, нередовност набавки итд. Добра често могу да буду у складу са домаћим и интернационалним стандардима. Многа производна добра карактерише техничка сложеност – висок степен технолошке обраде и прецизност. То значи да не само да постоји потреба да се одржи восок ниво улагања у истраживачко-развојну активнсот и производњу, већ да је исто тако важно пружити техничку помоћ, сервис или савет. Производна добра су веома скупи производи. Јединична вредност делова и материјала може да буде ниска, међутим количина која је потребна обично значи да је вредност укупне продаје индивидуалним купцима висока. Производна добра карактерише нередовност набавки. Делови и материјал који се користе као делови финалних производа морају да се набављају прилично редовно, али многи други производи нпр.орпема, имају дуг век трајања а њихова куповина може да се пролонгира. Производна добра се деле на: основна опрема, помоћна опрема, производни и саставни делови, процесни или саставни материјали, потрошни материјал и сировине.

Основна опрема

Основна опрема обухвата производна добра која су технички комплексна, високе вредности и релативно дугог века трајања. Основну опрему чине постројења и машине који се користе на основу дугорочних и средњорочних планова раста и развоја организација. Набавке се најчешеће обављау на основу унапред склопљених уговора, који обухватају и инсталирање и евентуално одржавање инсталација и опрему у одређеном временском периоду. Основна опрема може да буде стандардна и специјализована.

Стандардна опрема може да се користи у различитим гранама индустрије уз извесна прилагођавања или промену мобилних делова може се користити за обављање

6

различитих функција у окриву исте гране индустрије. Има дужи век употребу у односу на специјализовану опрему те су фиксни трошкови стандардне опреме нижи.

Куповина опреме се врши у циљу проширења, изградње нових организација или замене постојеће опреме. Одлуке о набавци унапред припремају и планирају, јер се куповином ове опреме одређује капацитет организације. Одлуку доносе највиши органи управљања. Мотиви куповине су рационални, при чему се посебна пажња посвећује карактеристикама производа у предвиђеном року трајања. Цена је битна само онда када купац верује да су производи конкурената исти по квалитету.

Помоћна опрема

Помоћна опрема најчешће није део фиксног погона као основна опрема иако чини основна средства. Већи је број корисника него код базичне опреме, време трајања је краће а цена нижа. Набавка се најчешће врши на терет текућих расхода, али није искључено ни кредитирање на краћи рок, нарочито мањих купаца. Основна разлика између основне и помоћне опреме јесте што основна опрема одређује капацитет производње и карактеристике производа, а пмоћна опрема доприноси обављању процеса производње. Помоћну опрему чине, производна опрема и алат. Употребљава се у многим индустријама и различитим фазама циклуса производње. Одлука о куповини се доноси у оквиру набавне службе, уз учешће мањег броја љиди него код основне опреме. Главни мотиви при избору продавца су: квалитет,карактеристике, цена и услуге.

Производни или саставни делови

Производни или саставни делови се уграђују у финални производ и чине његов интегрални део (нпр.мали мотори уграђени у усисивач прашине или ауто-гуме стављене на аутомобиле). Производни или саставни делови имају два тржишта. Једно тржиште чине финалисти, који их уграђују у своје производе или користе за услуге које обављају, а друго је тржиште резервних делова, који се набављају преко сервиса и трговине да се изврши замена на производу. Цена и услуге су главни маркетинг мотиви. Квалитет и рокови су веома битни за саставне делове. Код њих је увек присутна дилема; производити или куповати код финалиста. Код стандардних делова, може да се користи један или више посредника, а код нестандардних делова се користи лична продаја. Ако организација производи релативно мале количине, онда је ефикасније ангажовање посредника о обрнуто.

Процесни или саставни материјал

7

Процесни материјал као производни делови, постаје најшеће саставни део производа у процесу производње. Поједини процесни материјали супстанцом не улазе у готов производ, већ доприносе промени у материјалу који улази у производ. Саставни материјали се обично даље прерађују (нпр.сирово железо претвара се у челик, од конца се изграђује одећа). Купци обично траже стандардни процесни материјал. Стандардна природа процесних материјала обично значи да су цена и поузданост добављача најважнији чиниоци куповине. Разлика у односу на стаставне делове је у томе што они не могу да буду идентификовани у новом производу, па се при оглашавању често користи оглашавање финалног производа у који је овај материјал уграђен.

Потрошни материјал

Потрошни материјал користи се у процеу производње, али не улази супстанцом у производ који је резултат процеса производње. Постоје две врсте потрошног материјала: погонски потрошни материјал и материјал за одржавање и поправке. Користе се за одржавање процеса производње, за поправке иза техничке послове. Њихова примена је веома широка у организацијама. Један број ових производа је стандардизован. Обично се купују у мањим количинама а испоруке су често врше и на основу годишњих уговора.

Сировине

Сировине у целини или делом улазе у финални производ. Извори снабдевања су пољопривреда, шумарство и рударство. То је основни материјал у прерађивачким гранама индустрије. Процес производње започиње од екстрактивне индустрије експлоатацијом разних сировина и наставља се у органиазцијама прерађивачке индустрије, чији се производи користе за финалну потрошњу или за даљу производњу средстава за производњу и услуга. Прерађивачка индустрија обезбеђује екстрактивној индустрији разну опрему и постројења помоћу којих се обавља експлоатација сировина. Сировине се одликују великом запремином и тежином, и ниском јединичном ценом. Трошкови транспорта су због тога високи. Производња је углавном сезонска, а тражња је по правилу континуална преко целе године, што ствара значајне складишње и транспортне проблеме.

Пољопривредне производе нуди већи број малих произвођача који их продају маркетинг посредницима, а они су даље задужени за њихово прикупљање, соритирање, складиштење, транспорт и продајне услуге. Вечина пољопривредних производа се

8

производи сезноски, а продаје током целе године, тако да складиштење и транспорт представљају основне активности маркетинг програма и обзирома да на пољопривредном тржишту постоје многобројни ситни произвођачи који су удаљени од купаца, па је директна продаја скоро неизводљива, развио се типичан облик размене на бази уговора. Купци обезбеђују сигурну набавку а добављач има обезбеђену продају.

Услуге

За обављанеј профитних и непрофитиних активности, организацијама су неопходне многобројне и разноврсне услуге. Органиазције могу неке од потрбних услуга самостално да обезбеде или за специфичне услуге ангажују специфичне услужне организације. Издвајају се: услуге дистрибуције, транспортне услуге, комуникационе услуге, финансијске услуге, услуге грађевинарства, пословне, правне услуге, услуге рачуновдства и контроле, опорезивања, истаживачке итд.

2.3.МОТИВИ КУПОВИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈА

Организације су углавном рационално мотивисане у куповини. Рационални мотиви куповине су примарно засновани на економским разматањима, као што су: квалитет и усклађеност производа са спецификацијама, најнижи трошкови уз прихватљив квалитет производа, услуге, техничка помоћ добављача у постављану опреме и обуци особља, правовремена испорука тражених количина, рецпроцитет, локална куповина за коју се верује да ће допринети повећању економских користи органиазције, куповина капиталне опреме која смањује трошкове рада и куповина оперме која не захтева додатно оспособљавање радника. Иако код организација као купаца доминирају рационални куповни мотиви, значајну улогу имају емоционални мотиви. Емоционални мотиви куповине су субјективнији по природи и везују се за имиџ добављача или марке, обим пословања добављача, репутацију добављача у погледу правовремене испоруке, репутацију добављач који обезбеђује адекватну техничку помоћ и услуге и да ли је организација постојећи или нови добављач. Емоционални мотиви се заснивају више на купчевим импресијама, ставовима, размишљањима, осећањима, личним жељама него на економској стварности. Купци у организацијама су људи и као такви су под одређеним утицајем емоција које их прате кроз цео процес куповине. Утицај на мотиве и емоције организације као продавци могу да остваре у два корака. Развијање рационалних организационих користи је први корак. Други корак је утицај на емоције појединаца укључених у процес доношења одлука о куповини.Мада многе организације користе претходно наведене рационалне мотиве куповине, битно је да ти мотиви нису

9

пођеднако важни за различите организације и да их оне заправо различито рангирају. Менаџер организације продавца требало би да: сагледа који су рационални мотиви куповине, дефинише главна економска разматрања о свакој организаицији, рангира по релативној важности рационалне мотиве куповинe, гради адекватан маркетинг приступ у складу са сагледаним мотивима и захтевима купаца у виду праве личне продаје, оглашавања, дизајна производа, услуга

2.4.ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ НАБАВКЕ

Главни разлог куповине производа и услуга од стране оргнизације јесте да им ти производи и услуге омогуће остваривање потављених циљева пословања. Уобичајени циљ куповине за профитне организације јесте повећање профита путем смањивања трошкова или повећања прихода.

Циљеви управљања набавком могу се посматрати на три нивоа: 1.општи, управљачи ниво, 2. Специфични, функционални или оперативни ниво, 3. Најнижи ниво на коме се формулишу прецизни стратегијски планови.

На најившем управљачком нивоу општи циљеви се односе на очекивања менаџемента да одељење набавке оствари следеће циљеве у процесу снабдевања; 1. Прави квалитет, 2. Од правог добављача, 3. У правом квантитету, 4. У право верме, 5. По правој цени и 6. Уз обезбеђење правних услуга за оптималну набавку и коришћење материјала.

На оперативном или фунцкооналном нифоу издвајају се следећи циљеви: 1. Обезбеђење процеса пословања континуалним снабдевањем потребним материјалима и услугама је основни циљ набавке и уједно разлог оснивања и постојања одељења набавке, 2. Конкурентна куповина је куповина на бази континуалних истраживања снага понуде и тражње које регулишу цене и распложивост материјала на тржишту.

Основни циљеви куповине организација као потрошача су; расположивост производа, поузаност продавца, константан квалитет, правовремена набавка, прихватљива цена и повољнми услови плаћања. Расположивост производа значи да купац може да купи производ током целе године, у зависности од текућих потреба. Поузданоcт продавца се везује за адекватно понашање продавца приликом испотављања рачуна и испорука производа, отвореност према потрошачима, одзив на специјалне захтеве купаца, добре међусобне односе и репутацију. Набавка производа и услуга по стандардном квалитету је дугорочни циљ купаца. Због тога се набавке обављају на основу унапред утврђених спецификација.Повољни услови куповине и прихватљива цена односе се на саму цену производа, попусте, могућност куповине на кредит, период плаћања итд. Специфични циљеви куповине произвођача везани су за стандарде квалитета сировина, делова и опреме. Неки произвођачи преферирају разнолике добављаче да би се заштитили од

10

несташица производа од стране појединачних добављача, да би подстакли конкуренцију цена и услуга и даби били упућени у нове линије производа.

Владине агенције често захтевају одређене спецификације за производе које купују и као велики купци, у стању су да их обезбеде. За непрофитне потрошаче најбитнији специфични циљеви куповине су: цена, расположивост, поузданост и трајност. При утврђивању циљева куповине треба имати у виду неопходност усклађивања потребних и расположивих средстава за остваривање тих циљева.

2.5.ПОЛИТИКА И ПРОЦЕДУРА НАБАВКЕ

Политике су општи путокази, дефинисани да помогуну доносиоцима одлука да правовремено донесу праве одлуке. Након дефинисаних општих циљева набавке дефинишу се политике као водић у доношењу оперативних одлука. На основу политике набавке, дефинишу се оперативне процедуре за изврашавање задатака. Основне оперативне политике дефинишу: 1. одговорност при набавци, 2. екстерне изворе, 3. цене и изворе понуде, 4. етичку праксу итд.

Предности централизоване набавке су: 1. минимизирање дуплирања набавки централном координацијом свих куповина организаицје, 2. остваривање попуста у цени код куповине већих количина истих или сличнх материјала, 3. уштеда у трошковима транспорта, 4. усавршавање специјалиста набавке који купују ефикасније него мање стручни појединци који набавку посматрају коа секундаран посао, 5. добављачи су у могућности да понуде прихватљиве цене и боље услуге зато што су им мањи трошкови.

Политике које утичу на екстерне односе су: развој добрих односа са добављачима, упознавање добављача о сопственом пословању путем проспекта, захтеви за препродајним техничким услугама, тестирање узорака, периодичен посете главним добављачима итд. Организације обично имају проспекте које дају својим добављачима. Проспекти најчешће садрже приказ пословања организације, производа и услгуа, типове материјала које купују и извештај о главним политикама и пракси набавке које би потенцијални добављачи требало да познају.

Односе организација – купаца и продаваца на пословном тржитшу карактерише лојалност купаца према прихваћеним добављачима. Лојалност према добављачу настаје као резултат дугорочне успешне сарадње и потребе за смањивањем ризика и неизвесности у погледу правовремене набавке потребних инпута. На лојалност купаца према продавцу утичу: 1. традиционалне варијабле као што су квалитет, квантитет, испорука, сервис, цена итд. 2. претходно искуство купца са добављачима, 3. органиазционе варијабле које одражавају утицаје специфичне организационе структуре не одлуку о куповини и 4. правила која олакшавају процес доношења одлуек о куповини.

11

Организације уче на бази искуства и перцепција. Кључно је позитивно првобитно искуство у међусобним односима организација – купаца и продаваца. Негативно искуство купца може да уништи сарадњу са одређеним добављачима. Организације купци стварају одређени имиџ о производима, људима и активностима организације као продаваца. Због тога је важно да организације продавци примене добру стратегију комуницирања да би изградиле и одржавале жељени имиџ.

Процедура набавке

Међузависнот политике и процедура утиче да многе организације дефинишу политику набавке и упутства за спровођење процедуре. Процедуре су детаљан приказ специфичних активности које треба предузети при остваривању дефинисане политике набавке. Процедуре су начин остваривања политика. Основни циљеви дефинисања процедура су: 1. одређени потупци за ефикасно и ефеткивно спровођење процеса набавке и 2. правовремена размена информација између одељења и интегрисано и временски усклађено пословање различитих функционалних одељења у организаицји. Одељење набавке купује бројне и разноврсне типове материјала и услуга, а коришћење процедуре варира у зависности од типова куповине. Основне фазе типичнот циклуса набавке су: 1. препознавање, дефинисање и описивање потреба, 2. истраживање, квалификовање и избор поруџбине, 3. припрема и издавање поруџбине, 4. праћење извршења поруџбине, 5. пријем и контрола материјала, 6. провера рачуна и 7. закључивање поруџбине.

2.6.СТРУКТУРА И СИСТЕМ НАБАВКЕ

Организовање набавке може да се посматра на два нивоа. Први ниво је тзв.спољни аспект организовања набавке и дефинише положај функције набавке у структури организације као целине. Други ниво је тзв.унутрашњи аспект и представља организовање набавке као посебног система.

Структура набавке организације се односи на ниво формалности и специјализације у процесу набавке. Структрура набавке зависи од караткеристика органиазицје као што су величина, ресурси, диверсификација и ниво специјализације. Величина одељења набавке зависи од типа организације, природе и сложености призводње производа, сложености производа који се набављају и нивоа одговорности одељења набавке, тј.структуре активнсоти набавке, у смислу да ли набавка укључује и аткивности као што су пријем робе, контрола залиха итд.

12

У великим организаицијама набавка је специјализована са типично подељеним пословима у пет категорија: 1. управљање набавком обухвата задатке који се односе на дефинисање политика, процедура, контроле и начина координације задатака набавке са задацима осталих одељења, 2. куповина се односи на одређивање спецификација и захтева, проверу захтева, испитивање добављача, интервјуисање продаваца, проучавање трошкова и цена и преговарање, 3. праћење и испорука производа се односи на задатке комуницирања са добављачима као што су: праћење стања поруџбине, писање писама, обављање телефонских разговора, слање телефакса порука и повремене посете фабрикама добављача, 4. специјализована истраживања се односе на студије економских и тржишних кретања, студије трошкова, истраживања добављача итд. 5. службенички задаци се односе на административне послове, као што су попуњавање поруџбина, сређивање архиве и картотетка и евидентирање роба, добављача и цена. Купци и њихови помоћници извршавају текуће активнсоти набавке у раде директно са добављачима. Величина одељења набавке и сложеност наабавки детерминише потребу за контролом. У неким одељењима набавке осома до десет купаца може директно да изветава менаџера одељења. У великим и дислоцираним организацијама поставља се питање степена централизације активности набавке на нивоу организације. Предности централизоване набавке су: већа специјализација, централизација захтева, лакша координација и контрола набавке, ефективније планирање и истраживање, боља контрола трошкова набавке, бољи односи са добављачима, итд. Предности децентрализоване набавке су; лакша координација са осталим оперативним одељењима, ефективна употреба локалних извора, самосталност појединих фабрика итд. Да би се минимизирали недостаци децентрализоване набавке, организације користе веће набавке. Веће набавке је група састављена од менаџера набавке и изабраних виших купаца из сваке дислоциране фабрике. Актуелни трендови набавке су: 1. комбинација централизоване и децентализоване набавке, 2. дугорочно планирање материјала, 3. вишефункционални тимови.Главни типови вишефункцоналних тимова су: 1. тим за дефинисање стратегије набавке робе, 2. тим аза изворе набавке, 3. тим за процену караткеристика добављача, 4. тим за потврђивање добављача, 5. тим за равзој новог производа. Тим за дефинисање статегије набавке један је од најважнијих тимова с обзиром на стратегијску природу његове одговорности. Циљ тима је рационализација пословања са добављачима, решавање специфичних проблема и развој стретегијског плана набавке за одређене робе или групе роба.

Cистем набавке

13

Структуру организације чини пет система који утичу на процес куповине: 1. комуницирање, 2. ауторитет, 3. статус, 4. награде, 5. ток посла.

Систем комуницирања чини пет међособно повезаних елемената: извори, поруке, медији, примаоци и одговори. У оквиру организације комуницирања има четири битне функције: 1. информисање, 2. нарђивање и давање упутстава, 3. утицај и убеђивање, 4. интегрисање. Одлуке чанова оранизације зависе од правоверменог и тачног информисања. Чланови организације на вишим организационим нивоима издају низ наређена и инструкција – упутстава. Утицај и убеђивање се везују за исти организациони ниво. Интегративна функција је посебно значајна у ситуацији ад хоц формирања центра куповине, где интегравција и кооперација чланова представља кључни проблем у процесу одлучивања о куповини. Ауторитет је моћ руковођења, наређивања и понашања коај утиче на понашање других чланова организације. Статус је хијерархијска позиција појединца у организацији. Статус је одређен положајем, стручношћу, дохотком итд. Улога је извршење тих дужности и привилегија од стране власника одређеног статуса. Статус и улоге основа су за дефинисање ауторитета појединих чланова цена куповине и комуницирања у процесу одлучивања о куповини.

2.7.СТРАТЕГИЈА ЈАВНИХ НАБАВКИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Оквирни споразуми

Оквирни споразум је препоручена техника набавке прописана директивама Европске уније које регулишу област јавних набавки. Представља споразум између једног или више наручилаца и једног или више понуђача чији је циљ одређивање услова за набавке које ће бити споведене у одређеном периоду, не дужем од четири године, нарочито у погледу цене и, ако је то могуће, узимајући у обзир количине. Оквирни споразум је флексибилан начин набавке којим се спроводи поступак јавне набавке, али то још није нужно уговор на основу кога се може реализовати јавна набавка. Конкретни уговори о јавној набавци се закључују у периоду важења истог, а на основу онога што је тим споразумом предвиђено. Тако се, у зависности колико су услови, техничке спецификације и критеријуми дефинисани самим оквирним споразумом, избор понуђача у периоду важења истог врши или само на основу прикупљања неких релевантних података од понуђача, или поновним отварањем конкуренције и прибављањем понуда које су сагласне општим условима тог споразума. Погодан је за оне предмете јавних набавки који се реализују сукцесивно и за чију се реализацију могу унапред прихватити одређене уговорне обавезе обухваћене тим споразумом. На основу

14

закључених оквирних споразума са једним или више изабраних понуђача, наручиоци закључују конкретне уговоре о јавним набавкама са понуђачима.

Увођење оквирног споразума допринело би ефикаснијем спровођењу поступака јавних набавки, јер би било могуће да се на основу једног поступка јавне набавке закључи више уговора и то од стране више наручилаца са више понуђача. Све то би довело до закључења уговора о јавним набавкама којима не би морале да претходне дуготрајне, компликоване и скупе процедуре са неизвесним исходом.

Циљ Стратегије

Полазећи од значаја јавних набавки и стратешког опредељења Републике Србије за приступање ЕУ, циљ Стратегије је:

1) унапређивање јединственог система јавних набавки у Републици Србији;

2) повећање ефикасности система јавних набавки;

3) смањивање нерегуларности у систему јавних набавки;

4) усаглашавање са директивама и другим актима ЕУ;

5) подстицање одрживог економског развоја Републике Србије и раст животног стандарда грађана.

2.8.ЈАВНЕ НАБАВКЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Добро уређен и јединствен систем јавних набавки обезбеђује услове за слободну, недискриминаторску, конкурентску борбу између понуђача као учесника у поступку јавне набавке, чиме се остварује рационално и економично коришћење јавних средстава. На тај начин ствара и амбијент који је повољан за реализацију програма подржаних из европских предприступних фондова финансираних новцем европских пореских обвезника. Транспарентност, слободна конкуренција и правна сигурност у области јавних набавки, смањују укупан пословни ризик у Републици Србији, чиме она постаје привлачнија за стране фирме и инвеститоре, што има значајне ефекте на динамику будућег привредног развоја Републике Србије.

Вредност јавних набавки у Републици Србији, у 2010. години, износила је 273 милијарде динара или 9,96% бруто домаћег производа (у даљем тексту: БДП). С обзиром на то да је удео јавних набавки у БДП у 2005. години износио 7,41%, као и да је БДП у периоду 2005-2010. године растао, произлази да је број јавних набавки растао

15

брже и да се њихов релативни значај повећавао током посматраних пет година. То, истовремено, значи и да јавне набавке имају велики значај за привреду Републике Србије и раст животног стандарда становништва, као и да ће се тренд раста релативног значаја наставити и у будућности, имајући у виду да је просечно учешће јавних набавки у БДП земаља Европске Уније у 2008. години износило 17%.

2.9.БОРБА ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ У ЈАВНИМ НАБАВКАМА

До корупције у јавним набавкама може доћи у разним фазама поступка јавне набавке и у разним видовима. Због тога се питање борбе против корупције не може сматрати искључиво питањем спровођења специфичних антикорупцијских мера, већ као циљ који прожима разне аспекте реформе система јавних набавки (нпр. транспарентност, мониторинг). Једнако треба имати у виду да против корупције делују и сви други механизми који воде ка остваривању основних начела јавних набавки, чак и када им борба против корупције као таква није примарни циљ. Наиме, са становишта економичности јавних набавки је свеједно да ли се набавља непотребна роба или услуга плаћа скупље зато што је неки службеник код наручиоца био корумпиран или зато што није савесно радио свој посао – штета је иста. Самим тим, уколико се реформским мерама постигне боље планирање и управљање поступцима јавних набавки, биће и мање простора за корупцију. Дакле, борбу против корупције схватамо као циљ који је вредан и сам по себи, због друштвене опасности коју ова појава носи, али још више, као средство које ће помоћи да целокупан систем јавних набавки у Републици Србији буде ефикаснији и да пружи боље резултате.

Корупција при планирању набавки

Корупција до које дође приликом планирања јавних набавки је мање приметна, зато што се одиграва у процесу који није уређен посебним процедурама. Процес планирања буџета за јавне набавке је повезан са планирањем буџета за друге потребе и стога није предмет посебне дискусије и разматрања. До корупције у планирању набавки долази на више начина.

Први је да се планира набављање добара, услуга или радова који нису потребни, или су мање потребни од других предмета набавке. Други вид корупције у планирању набавки огледа се у неправилном одабиру поступка јавне набавке који ће бити примењен (посебно преговарачког који ограничава конкуренцију) или одређивања превисоке планиране вредности набавке. Трећи вид корупције у вези са планирањем набавке су ситуације када наручилац или лица која за њега раде само неким

16

потенцијалним понуђачима дају више података о предмету будућих набавки, што овима омогућава значајну предност у доба када поступак набавке почне (на пример, тако што могу унапред да сами прибаве робу и тако остваре предност по основу бржег рока испоруке).

Посебни начини за сузбијање корупције у планирању набавки су следећи: 1) стандардизовање идентификације потреба за набавкама кад год је то могуће

(нпр. да ће се набавка аутомобила вршити након што пређу одређени број километара или доживе озбиљно оштећење тако да више нису функционални) чиме се избегава самовоља доносилаца одлука код одређивања предмета и количине набавке у одређеној години или поступку;

2) обавезна припрема образложења у вези са тим зашто је одређена набавка планирана, зашто је планирана у неком неконкурентном поступку и како се дошло до процене вредности набавке;

3) интерна провера планова набавки код наручиоца;4) објављивање свих релевантних информација које су наручиоцу познате у вези

са планираним набавкама у моменту израде планова набавки.

17

III ЗАКЉУЧАК

Државне институције, као најодговорније установе у републици Србији, морају свесно и одговорно корисити новац из буџета за јавне набавке. Требало би да се што више потруде из врха државних институција да се спречи корупција и непотребно трошење средстава.

Институције које су од кључне важности за систем јавних набавки имају задатак не само да обезбеде ефикасни интерни проток информација, већ и да континуирано дистрибуирају информације другим заинтересованим странама: наручиоцима, понуђачима, организацијама цивилног друштва, медијима, грађанима. Унапређивање комуникације унутар система, као и са окружењем омогућава бољу координацију и успешније спровођење реформи. Поред тога, већа отвореност система јавних набавки и доступност информација омогућава ефикасније праћење и контролу од стране организација цивилног друштва и медија, што има значајан превентивни ефекат на сузбијање корупције.

Главне институције у систему јавних набавки тренутно су: Министарство финансија, Управа за јавне набавке, Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки и Државна ревизорска институција. Поред наведених институција значајну улогу имају и Агенција за борбу против корупције, Министарство економије и регионалног развоја, интерне ревизије корисника буџетских средстава и осталих наручилаца, Комисија за заштиту конкуренције, привредни судови, прекршајни судови, јавна тужилаштва и јавна правобранилаштва. Имајући у виду да је за потпуно уређење система јавних набавки неопходно мењати и неке законе из надлежности других институција, јасно је да је координација у раду институција од кључног значаја за успешну реформу система јавних набавки.

18

IV ЛИТЕРАТУРА

www.potrosac.info

www.srbija.gov.rs

www.wikipedia.or g

19