SADR AJ: 1 2 3 4 Uvod ........................................................................................................................ 2 Karakteristike ......................................................................................................... 2 Kritike ...................................................................................................................... 2 Porez na dodatu vrednost (PDV) u drugim zemljama ......................................... 34.1 4.2 4.3 PDV u Evropskoj Uniji .............................................................................................. 3 PDV u Sjedinjenim Ameri kim Dr avama................................................................ 3 PDV u Bosni i Hercegovini ....................................................................................... 3

5 6 7 8

Porez na dodatu vrednost u Republici Srbiji ....................................................... 6 Porez na dodatu vrednost u Gra evini ................................................................ 7 ZAKLJU AK ......................................................................................................... 26 LITERATURA ........................................................................................................ 28

1 UvodPorez na dodatu vrednost (PDV) je najrasprostranjeniji sistem oporezivanja prometa roba (dobara) i usluga u svetu. Primenjuje se u preko 120 dr ava sveta, a u nekim od njih se javlja i pod druga ijim nazivima - Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, Novi Zeland i Singapur imaju tzv. goods and services tax (GST) (porez na dobra i usluge), dok je u Japanu poznat kao porez na konzumiranje. Porez na dodatu vrednost je indirektni porez, to zna i da se ne prikuplja direktno od lica koje je porezni obveznik, ve od lica koja se smatraju krajnjim potro a ima. S obzirom da je PDV zami ljen kao porez na konzumiranje, izvoz (koji se, po definiciji, konzumira vani) nije predmet oporezivanja. PDV je izumeo francuski ekonomista Maurice Laur (Moris Lore) 1954. godine. On je bio direktor francuske poreske slu be koja je 10. aprila 1954. uvela taxe sur la valeur ajoute (TVA). Ovaj porez je isprva uveden kao optere enje za velike kompanije, ali je vremenom njegovo delovanje pro ireno na sve oblasti poslovanja. U Francuskoj je PDV najzna ajniji izvor javnog finansiranja i procenjuje se da donosi oko 45% prihoda.

2 KarakteristikeZa njega treba re i da je neto svefazni porez. Svefazni jer se obra unava u svakoj fazi prometa dobara i usluga podlo nih oporezivanju, a neto, jer se ne obra unava na ukupnu prodajnu vrednost u svakoj od faza, ve samo na dodatu vrednost, nastalu u konkretnoj fazi. On u velikoj meri onemogu ava razli ite oblike prevara, ali je i meta brojnih kritika zbog toga to je to regresivni porez. Sistem poreza na dodatu vrednost dr avi omogu ava ve e javne prihode, naro ito u zemljama koje su u klasi nim sistemima imale mnogo problema sa prikupljanjem poreza. Mnogo je manja mogu nost razli itih utaja, mada se na razvijenijim tr i tima svi ovi efekti pomalo gube zbog mnogo irih mogu nosti za malverzacije. Kako je izvoz oslobo en pla anja PDV-a, to je oblast za koju se najve i broj utaja i ve e.1

3 KritikeOsnovna kritika je vezana za injenicu da stvarni teret oporezivanja snose krajnji potro a i. Naro ito su time pogo eni siroma niji slojevi dru tva. Iz tog razloga su u mnogim dr avama uvedene umanjene stope poreza na dodatu vrednost, negde ak i nulta stopa. Tim, ni im stopama su uglavnom obuhva ene osnovne namirnice, lekovi, knjige, ortopedska pomagala i sli no.2

1 2

Dejan Popovi , Poresko pravo, Pravni fakultet i Slu beni glasnik, Beograd 2008. Milena Rakovi , Finansije i finansijsko pravo, Banja Luka, Pravni fakultet, 2005.

2

4 Porez na dodatu vrednost (PDV) u drugim zemljama4.1 PDV u Evropskoj UnijiPorezni sistem Evropske Unije je ozna en serijom direktiva od kojih je za PDV najzna ajnija esta direktiva. Iako postoje osnovne smernice, neke dr ave su uspele da stvore razli ite stope za odre ene regije i teritorije. Na primer, Kanarska Ostrva, Ceuta i Melilla ( panija), Gibraltar (Velika Britanija), land (Finska) su svi izvan EU sistema poreza na dodatu vrednost. Azurna Ostrva i Madeira (Portugal), pak, imaju ne to ni u stopu nego je to u kontinentalnom delu Portugala. Razli ite stope postoje i unutar nekih drugih dr ava Evropske Unije. Uobi ajena stopa je 15%, ali ponegde postoje i sni ene do 5%, ali i povi ene gde je maksimum 25%. Kona no, iako nije predvi eno estom direktivom, neke dr ave za izvesna dobra i usluge imaju "nultu stopu". Va na napomena je da to nije isto to i osloba anje od poreza na dodatu vrednost. esta direktiva zahteva da odre ena dobra budu oslobo ena od PDV-a. Na primer, po tanske usluge, medicinska njega, osiguranje i bankarske usluge i drugo). Tako e, za odre ene vrste usluga va e specifi na pravila o mestu oporezivanja i, kao i kod nas, neophodno je sagledati propise kako bi se znao njihov status.3

4.2 PDV u Sjedinjenim Ameri kim Dr avamaU Sjedinjenim Ameri kim Dr avama, porez na dodatu vrednost je prisutan samo u dr avi Michigan gde postoji tzv. Single Business Tax. Usvojen je 1975. godine.

4.3 PDV u Bosni i HercegoviniU Bosni i Hercegovini, porez na dodatu vrednost (PDV) se po eo primenjivati 1. januara 2006. godine i to sa samo jednom jedinstvenom stopom od 17%. Koncept delovanja se najbolje mo e videti na primeru. Ukoliko neko preduze e vr i nabavku u iznosu od 10.000 KM, dobavlja e mu obra unati PDV od 17% (tj. 1.700 KM). Dakle, preduze e e platiti 11.700 KM od ega je 1.700 KM tzv. ulazni porez. Kada preduze e ho e dalje da prodaje isto dobro, recimo po ceni od 12.000 KM, ono e tako er obra unati 17% na tu cijenu (2.040 KM). Ukupna cena koju e platiti kupac je 14.040 KM, a dodatnih 2.040 KM je za preduze e tzv. izlazni porez. Ukupan iznos PDV-a koji ide dr avi (u ovom slu aju) je 2.040 KM. Razlika izme u izlaznog i ulaznog poreza od 340 KM je porezna obaveza preduze a prema dr avi, ostatak je obaveza njegovog dobavlja a, ali e im to sve biti nadokna eno jer je kona no optere enje na krajnjem potro a u koji e to platiti kroz cenu. Porezni obveznici su sva zakonom definisana lica koja vr e poslovnu delatnost na teritoriji Bosne i Hercegovine. Zakon o porezu na dodatu vrednost kao uslove isti e da su to sva pravna i fizi ka lica koja imaju godi nji promet od preko 50.000 KM, te poljoprivredna doma instva iji katastarski prihod od poljoprivrednog zemlji ta i3

Gordana Ili -Popov, Poresko pravo Evropske unije, Slu beni glasnik, Beograd 2004.

3

umarstva svih lanova doma instva prelazi 15.000 KM. Ostala lica nisu zakonski obveznici, ali se mogu dobrovoljno prijaviti to bi im u nekim slu ajevima moglo doneti odre ene koristi. Me utim, na njima je samim da sagledaju svoj polo aj i procene da li bi im to bilo povoljno ili ne. Tablica 1. Zemlje Evropske Unije

4

Tablica 2. Druge zemlje

5

5 Porez na dodatu vrednost u Republici SrbijiNajzna ajniji instrument poreskih reformi u Srbiji, porez na dodatu vrednost (PDV), stupio je na snagu 1. Januara 2005. PDV zamenjuje dosada nji porez na promet u iznosu od 20 odsto na svu robu i usluge op tom poreskom stopom od 18 procenata, osim za osnovne namirnice, lekove, knjige i novine za koje e iznositi 8 odsto. Porez se obra unava u svakoj fazi proizvodnje i prodaje.4 Zakon o porezu na dodatu vrednost donela je Skup tina Republike Srbije na svom VI vanrednom zasedanju odr anom 23. jula 2004. godine (Sl. glasnik 84/04). Do sada je doneto petnaest podzakonskih propisa kojima je detaljnije ure ena primena odre enih odredbi zakona, dvanaest Pravilnika i tri Uredbe, i to: Pravilnik o obliku i sadr ini prijave za evidentiranje obveznika PDV, postupku evidentiranja i brisanja iz evidencije i o obliku i sadr ini poreske prijave PDV, objavljen je 19. avgusta 2004. godine. (Sl. glasnik 94/04), sa ijom e se primenom otpo eti 1.januara 2005.godine osim odredaba l.2 i 6 (evidenciona prijava, potvrda o izvr enom evidentiranju za PDV) koje e se primenjivati od dana stupanja na snagu ovog pravilnika. Pravilnik o utvr ivanju opreme i objekata za vr enje delatnosti i o na inu utvr ivanja srazmernog poreskog odbitka i sprovodjenja ispravke odbitka prethodnog poreza za opremu i objekte za vr enje delatnosti objavljen 19. avgusta 2004. godine. (Sl. glasnik 94/04), sa ijom e se primenom otpo eti 1. januara 2005.godine osim odredaba l. 3 (oprema i objekti za vr enje delatnosti) koje e se primenjivati od dana stupanja na snagu ovog pravilnika. Pravilnik o utvr ivanju novoizgra enih gra evinskih objekata i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata iji je prvi prenos prava raspolaganja predmet oporezivanja PDV objavljen 21.09.2004. godine (Sl. glasnik br. 105), sa ijom e se primenom otpo eti 1. januara 2005. godine. Pravilnik o na inu utvr ivanja poreske osnovice za obra unavanje PDV u slu aju prevoza putnika autobusima koji vr i strani obveznik objavljen 21.09.2004. godine (Sl. glasnik br. 105) sa ijom e se primenom otpo eti 1. januara 2005. godine. Pravilnik o odre ivanju slu ajeva u kojima nema obaveze izdavanja ra una i o ra unima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci objavljen 21.09.2004. godine (Sl. glasnik br.105), sa ijom e se primenom otpo eti 1. januara 2005. godine. Pravilnik o utvr ivanju dobara koja se smatraju umetni kim delima, kolekcionarskim dobrima i antikvitetima objavljen 21.09.2004. godine (Sl. glasnik br.105), sa ijom e se primenom otpo eti 1. januara 2005. godine. Pravilnik o obliku, sadr ini i na inu vo enja evidencije o PDV objavljen 28.09.2004. godine (Sl. glasnik br. 107), sa ijom e se primenom otpo eti 1. januara 2005. godine. Pravilnik o postupku ostvarivanja prava na povra aj PDV i o na inu i postupku refakcije PDV objavljen 28.09.2004. godine (Sl. glasnik br.107), sa ijom e se primenom otpo eti 1. januara 2005. godine. Pravilnik o utvr ivanju dobara i usluga iji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV objavljen 01.10.2004. godine (Sl. glasnik br.108), sa ijom e se primenom otpo eti 1. januara 2005. godine. Pravilnik o utvr ivanju ta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika, pru anjem usluga i svakim drugim prometom bez naknade i o utvr ivanju uobi ajenih koli ina poslovnih uzoraka i poklona manje4

J. Gor i , M. An elkovi , Javne finansije, fiannsijska prava i ekonomija javnog sektora, Proinkom, Beograd, 2005, str 564

6

vrednosti, objavljen 18.10.2004. godine (Sl. glasnik br.114), sa ijom e se primenom otpo eti 1. januara 2005. godine. Pravilnik o na inu ostvarivanja prava na odbitak poreza na promet kao prethodnog poreza kod PDV, objavljen 19.11.2004. godine (Sl. glasnik 124), sa ijom e se primenom otpo eti 1.januara 2005. godine. Pravilnik o na inu i postupku ostvarivanja poreskih oslobo enja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza, objavljen 19.11.2004. godine (Sl. glasnik 124), sa ijom e se primenom otpo eti 1.januara 2005. godine. Uredba o koli ini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne pla a porez na dodatu vrednost, objavljen 19.11.2004. godine (Sl. glasnik 124), sa ijom e se primenom otpo eti 1.januara 2005. godine. Uredba o izvr avanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme va enja rezolucije saveta bezbednosti OUN broj 1244, objavljen 19.11.2004. godine (Sl. glasnik 124), sa ijom e se primenom otpo eti 1.januara 2005. godine. Uredba o kriterijumima na osnovu kojih se utvr uje ta se, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednos, smatra prete nim prometom dobara u inostranstvu, objavljen 19.11.2004. godine (Sl. glasnik 124), sa ijom e se primenom otpo eti 1.januara 2005. godine.5 Poreski obveznici ra unaju i pla aju porez za iznos koji se dodaje u trenutku razmene, i to je razlog to se zove porez na dodatu vrednost i predstavlja vi e od poreza na promet. To je novi oblik oporezivanja, ali ne u smislu novih i dodatnih poreskih optere enja, nego u smislu oblika oporezivanja koji zamenjuje porez na promet.6

6 Porez na dodatu vrednost u Gra eviniSredinom 2007 godine izvr ene su zna ajne izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost (Slu beni glasnik RS, br. 84/04, 86/04, 61/05 i 61/07) i podzakonskih propisa koje se u znatnoj meri odnose na promet dobara i usluga u gra evinarstvu. Tako e, od strane nadle nih organa data su nova mi ljenja i obja njenja u vezi sa primenom propisa o PDV u gra evinarstvu i nova uputstva i obja njenja. Pravilna primena poreskih propisa vrlo je bitna za poslovanje preduze a i preduzetnika koji obavljaju gra evinsku delatnost, pogotovu to se na promet dobara i usluga u gra evinarstvu primenjuje vi e poreskih propisa i vi e razli itih vrsta poreza za koje je dosta slo eno utvrditi poresku osnovicu, pravo na povra aj poreza ili poresko osloba anje. Promet dobara i usluga u gra evinarstvu karakteri u zna ajne specifi nosti u odnosu na druge privredne delatnosti. Pre svega, to su du ina proizvodnog procesa koji esto traje i vi e godina, ve i broj u esnika u procesu proizvodnje i finansiranju izgradnje gra evinskih objekata (koji me usobne odnose ure uju zaklju ivanjem posebnih ugovora, kao to su ugovori o zajedni koj izgradnji, ugovori o sufinansiranju izgradnje, ugovori sa elementima zajedni ke izgradnje i sufinansiranja izgradnje i ugovori o zajedni kom ulaganju na izgradnji objekata), razmena dobara i usluga putem koje se vr i me usobno izmirenje potra ivanja i obaveza koje nastaju u vezi sa izgradnjom i finansiranjem izgradnje gra evinskih objekata i pru anje usluga bez naknade koje nastaju izvr enjem ugovora o sufinansiranju i zajedni kom ulaganju radi izgradnje objekata. Takvi poslovni odnosi koji5 6

Milena Rakovi , Finansije i finansijsko pravo, Banja Luka, Pravni fakultet, 2005. Komentar Nata e Kova evi , zamenik direktora Poreske uprave za SETimes.com

7

se uspostavljaju zaklju ivanjem posebnih ugovora o izgradnji i finansiranju izgradnje gra evinskih objekata, pri izvr avanju ugovornih obaveza dovode do nastanka razli itih vrsta prometa dobara i usluga koji podle u obavezi PDV u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost i obavezi poreza na prenos apsolutnih prava u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu (Slu beni glasnik RS, br. 26/01, . . . i 61/07). Zbog tih specifi nosti u praksi se javljaju problemi pravilnog utvr ivanja prometa dobara i usluga u gra evinskoj delatnosti. Za ovaj seminarski autor je spremio set pitanja na koje je dobio odgovor, a ti e se oko poreza na dodatu vrednost u oblasti gradjevinarstva: 1. Pitanje: Da li gra evinsko preduze e koje je primilo avanse za stanove do 31.12.2004. godine, koji e se graditi u 2005. godini, mo e koristiti odredbe lana 62. stav 2. Zakona (tj. mo e da umanji poresku obavezu po osnovu PDV za isporu ena dobra i usluge u poreskom periodu, za iznos pla enog poreza na promet) i za iznos poreza sadr anog u tim avansima (za koje do 31. 12. nije bilo obaveze pla anja poreza) umanjiti PDV? Odgovor: U lanu 62. stav 2. Zakona precizno stoji: ako je porez sadr an u avansima pla en do 31.12. 2004. godine, taj porez mo e da se odbija od PDV zara unatog na isporuke dobara, koje e se vr iti od 1.1.2005. godine. u poreskom periodu, za iznos pla enog poreza na promet. 2. Pitanje: Gra evinsko preduze e gradi poslovnu zgradu za svoje potrebe. Objasniti PDV i prethodni porez. Odgovor: Gra evinsko preduze e, na poslovnu zgradu koju je izgradilo za svoje potrebe, ne pla a PDV, jer nije predmet oporezivanja PDV-a po lanu 4. i 5. Zakona. Obra unati PDV u ra unima dobavlja a i proizvo a a mo e se odbiti kao prethodni porez, ako su ispunjeni uslovi iz lana 28. stav 1. Zakona o PDV. 3. Pitanje: Gra evinsko preduze e popravlja svoju zgradu. Da li obra unava PDV? Odgovor: Ne obra unava PDV, jer upotrebljava dobra i vr i uslugu za poslovne svrhe. Me utim, u tom slu aju ima pravo na odbitak prethodnog poreza na nabavljeni materijal za ove namene, po to je ispunjen uslov iz lana 28. stav 1. Zakona o PDV. 4. Pitanje: Da li obveznik koji je registrovan i obavlja promet gra evinskog materijala, treba da obra una PDV na gra evinski materijal (konkretno kerami ke plo ice, bojlere, slavine) nabavljen kao robu za dalju prodaju, a koju koristi u svoje poslovne svrhe (adaptaciju poslovne zgrade)? ta je sa prethodnim porezom? Odgovor: Predmet oporezivanja nije uzimanje dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za poslovne namene. Prema tome, u konkretnom pitanju, na gra evinski materijal ne treba obra unati PDV, a prethodni porez iz ra una dobavlja a mo e se odbiti. 5. Pitanje: Gra evinsko preduze e je koristilo svoju dizalicu za popravku svoje poslovne zgrade. Da li u tom slu aju pla a PDV? Odgovor: Predmet oporezivanja nije kori enje sopstvene opreme za sopstvene poslovne svrhe. 8

U slu aju da je preduze e dizalicu koristilo za popravku ku e vlasnika preduze a, zaposlenog ili drugog lica, tada se, u skladu sa odredbom lana 5. stav 4. ta ka 2) Zakona, smatra da je nastao promet usluga, koji je predmet oporezivanja. Napominjemo da je prema lanu 18. stav 1. Zakona, osnovica za obra un poreza, u ovom slu aju, cena ko tanja usluge u momentu prometa. 6. Pitanje: Gra evinsko preduze e za potrebe naru ioca izgra uje novi gra evinski objekat deo koji je zavr en fakturi e naru iocu posla za 31.12. 2004. godinu kroz privremenu situaciju. Ra un se knji i stavom 202/612, a ne iskazuje se po ceni ko tanja u nedovr enoj proizvodnji. Da li u ovom slu aju treba sa initi popis nedovr ene proizvodnje i predati ga poreskoj upravi? Odgovor: U navedenom slu aju popis e vr iti investitor naru ilac, koji izgradnju objekta vodi na ra unu 027 nekretnine, postrojenja, oprema i biolo ka sredstva u pripremi. Objekti koji se nalaze na spisku podnetom poreskoj upravi, kao nedovr ena proizvodnja, prilikom prodaje, isporuke, fakturisanja, u periodu od 1.1.2005. god. u srazmernom delu prodajne vrednosti, koji se odnosi na nedovr enu proizvodnju na dan 21. 12. 2004. god, podlega e obavezi pla anja poreza na prenos apsolutnih prava, a na preostali iznos obra una e se PDV po stopi od 18%. Srazmeran iznos, u prethodno navedenom smislu, utvr iva e se u procentu u e a popisane nedovr ene proizvodnje, po ceni ko tanja na dan 31. 12. 2004. god. u ukupnoj ceni ko tanja novoizgra enog objekta, na na in propisan Pravilnikom (Slu beni glasnik RS, br. 105). 7. Pitanje: Gra evinska firma izvodi radove na sopstvenom objektu. U toku gradnje, prodaje krajnjem kupcu (fizi kom licu) stan. Nije joj poznata, u toku gradnje, cena ko tanja m2 stana. Ima li obavezu kod prijema avansa (predugovor) da obra una 18% i da plati svih 18%? Da li je obavezan kupoprodajni ugovor ili prijem sredstava na teku i ra un? Odgovor: Prema odredbi lana 16. Zakona, kao datum nastanka obaveze za pla anje PDV-a, uzima se jedan od dva datuma koji je najraniji, datum prometa dobara i usluga ili datum naplate, ako je naplata izvr ena pre prometa dobara i usluga. Prema tome, ako gra evinsko preduze e, za objekte koje izgra uje u periodu od 1. 1. 2005. god, primi avans, obavezno je da na primljeni avans obra una i iska e, u obrascu PPPDV, obra unati dugovani PDV. Naplatom se smatra datum prispe a sredstava na poslovne ra une (teku i, devizni, blagajnu i sl.). 8. Pitanje: Da li na e preduze e kada sklapa ugovor sa kupcem za objekat u izgradnji od 1. 1. 2005. god. treba da: - odmah ispostavi fakturu sa obra unatim PDV-om, ili - ispostavi fakturu kada objekat bude zvani no zavr en? Tako e Vas molimo da nam prenesete iskustva drugih zemalja koje su ve uvele PDV i kako se to odrazilo na gra evinsku delatnost, odnosno na cenu kvadrata? Odgovor: lanom 42. Zakona, propisano je da je obveznik PDV-a du an da izda ra un ili drugi dokument, koji slu i kao ra un, za svaki promet dobara i usluga drugim obveznicima. Obaveza izdavanja ra una propisana je i ako obveznik naplati naknadu, pre nego to izvr i promet dobara i usluga, tj. kod avansnog pla anja, s tim to se u kona nom ra unu odbijaju avansna pla anja u kojima je sadr an PDV. 9

Ovim odredbama, kao i drugim odredbama Zakona, nije precizirano u kom roku se izdaje ra un. Me utim, sigurno da je obvezniku PDV-a stalo da od svog dobavlja a pribavi ra un odmah, istovremeno sa isporukom dobara, odnosno izvr enjem usluga, jer samo u slu aju kada su istovremeno ispunjena oba uslova (izvr en prijem dobara, odnosno usluga i ra un dobavlja a) PDV zara unat u prethodnoj fazi, odnosno u ra unu dobavlja a, mo e se uzeti kao prethodni porez i umanjiti od obra unatog, dugovanog poreza u obra unu PDV-a u obrascu PPPDV. to se ti e postavljenih pitanja, a shodno prethodno navedenim odredbama Zakona: -ako se vr i avansna naplata, od 1. 1. 2005. god. ra un se obavezno ispostavlja, -kada objekat bude zavr en kona an ra un se ispostavlja, s tim to se u tom ra unu odbijaju avansna pla anja u kojima je sadr an PDV. Sigurno je da e oporezivanje novoizgra enih objekata po stopi od 18% uticati na cene objekata i potra nju za njima, u zavisnosti od situacije na tr i tu, kao i od nivoa kupovne mo i, koji je druga iji kod nas od onog koji je prisutan u drugim zemljama koje su uvele PDV. 9. Pitanje: Kako e se izvr iti popis novih gra evinskih objekata i kako e se utvrditi stepen izgra enosti objekta? Na koji na in da se za titi kupac stana koji ovih dana treba da uplati avans? Da li ugovorom mora da bude precizirano koliki e biti stepen zavr enosti objekta do 31. 12. 2004. god? Odgovor: to se ti e popisa nedovr enih gra evinskih objekata na dan 31. 12. 2004. god, po na em mi ljenju, taj popis e se vr iti na na in na koji se i do sada vr io popis nedovr ene proizvodnje (po ceni ko tanja, u skladu sa propisima o ra unovodstvu). Stepen izgra enosti objekta utvrdi e se po zavr etku izgradnje objekta, procentualnim u e em popisane nedovr ene proizvodnje, po ceni ko tanja na dan 31. 12. 2004. god. u ukupnoj ceni ko tanja zavr enog objekta (koja se utvr uje po zavr etku izgradnje). Taj procenat e se primeniti na prodajnu vrednost, kao osnovicu za obra un poreza. Na deo prodajne vrednosti koji odgovara izgradnji do 31. 12. 2004. god. obra unava se porez na prenos apsolutnih prava (za sada je stopa 5%), a na preostali deo, koji se odnosi na izgradnju od 1.1.2005. god, obra una e se PDV po stopi od 18%. Kupac stana koji ovih dana treba da uplati avans za objekte koji e se izgra ivati od 1.1.2005. god, treba da ugovori cenu stana koju pla a dobavlja u novoizgra enih stanova (podrazumeva se da je u toj ceni PDV). Napominjemo da na ra unu koji ispostavlja prodavac novoizgra enih objekata izvo a radova, treba da je obra unat PDV po stopi od 18%.Pri tome, treba imati u vidu da je i izvo a radova za nabavljeni materijal i usluge proizvo a a umanjio obra unati dugovani porez, jer je po osnovu ulaznih ra una u mesecu u kojem je vr io nabavke zara unati porez za materijal od svojih dobavlja a i izvr ene usluge od svojih proizvo a a iskazao prethodni porez u obrascu PPPDV. Za sada, propisima nije predvi eno da se ugovorom mora precizirati koliki e biti stepen zavr enosti objekta do 31.12.2004. god. Prodavac i kupac u ugovoru preciziraju cenu stana, a, po pravilu i rok u kome e se zavr iti objekat. Zna i, najzna ajnija je ugovorena kona na cena koju kupac pla a. Porez njega ne interesuje, jer je obveznik izvo a radova, odnosno, prodavac stana, a isto va i i za deo koji se odnosi na to da li je objekat zavr en do 31.12.2004. god. ili posle toga, jer je to, prvenstveno, interesna sfera izvo a a radova, kao obveznika PDV-a. 10. Pitanje: 10

Koji je interes zadrugara, kao lana stambenih zadruga, da posle uvo enja PDV-a nabavljaju materijal preko zadruga? Odgovor: Za zadrugu, kao obveznika PDV-a, postupak propisan Zakonom o PDV-u isti je kao i za ostale obveznike i tu nema izuzetka. Ukoliko je zadruga obveznik PDV-a, za nabavljeni materijal e od obveznika PDV-a primati ra une sa zara unatim PDV-om po stopi od 18%. Zadruga e za isporu eni materijal gra aninu zadrugaru biti u obavezi da obra unava PDV po stopi od 18%, s tim to e zadruga u obra unu PDV-a na obrascu PPPDV mo i da iznos iz obra una dobavlja a iska e kao prethodni porez, za koji e umanjiti svoju poresku obavezu. Interes zadrugara da nabavlja materijal preko stambene zadruge je, verovatno, u mogu nosti stambene zadruge da materijal zadrugarima proda po ni oj ceni i da im pru i neke olak ice, s obzirom na njihovu nabavku velikih koli ina materijala od dobavlja a i dobijenih popusta po tom osnovu. Gra anin zadrugar, koji nije u sistemu PDV-a, je krajnji potro a i on e snositi PDV. 11. Pitanje: ta se smatra zavr enim objektom - da li potvrda o tehni kom prijemu? ta se smatra momentom ulaska u posed stana da li overen ugovor i pla en porez na prenos apsolutnih prava? ta je sa avansom za stan i predugovorom? Odgovor: lanom 125. Zakona o planiranju i izgradnji (Slu beni glasnik RS, br. 47/2003), propisano je da se objekat mo e koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Prema tome, objekat se mo e smatrati zavr enim kada je za njega dobijena upotrebna dozvola. Novoizgra eni gra evinski objekti, koji do 31.12.2004. god. nisu isporu eni ili nisu pla eni, a za koje je investitor dobio upotrebnu dozvolu, oporezuju se u skladu sa zakonom kojim se ure uju porezi na imovinu. Ista je situacija i za gra evinske objekte ija je izgradnja u toku, a koji se isporu uje od 1.1.2005. god. (vrednost se utvr uje na dan 31.12.2004. god. i oporezuje se u skladu sa zakonom kojim se ure uju porezi na imovinu). Vrednost objekta nastala od 1.1.2005. god, oporezuje se u skladu sa Zakonom o PDV-u. Prema tome, za oporezivanje novoizgra enog stana sa PDV-om, bitan je stepen njegove dovr enosti do 31.12.2004. god. Ako je stan za koji ste zaklju ili ugovor o kupovini zavr en 100% do kraja 2004. god. i za koji postoji upotrebna dozvola, njegov promet bi e oporezovan porezom na imovinu (porez na prenos apsolutnih prava), po stopi od 5%. Me utim, ako je stan do kraja 2004. god. bio zavr en u procentu od 80% (stepen izgra enosti 80%), na tu vrednost pla a se porez na imovinu od 5%, a na preostalu vrednost PDV po stopi od 18%. Tako e, iz navedenih odredbi proisti e da vreme pla anja stana (unapred avansom ili odlo eno pla anje na kredit) ne uti e na odre ivanje na ina oporezivanja prvog prenosa novoizgra enih gra evinskih objekata. Jedini kriterijum je razgrani enje izme u vrednosti koja je nastala izgradnjom do kraja 2004. god. i vrednosti od 1.1.2005. god, u skladu sa navedenim Pravilnikom o utvr ivanju novoizgra enih gra evinskih objekata. Trenutkom ulaska u posed stana smatra se predaja stana na kori enje od strane prodavca kupcu, u skladu sa zaklju enim ugovorom (predaja klju eva od stana i dr.). Prema lanu 467. Zakona o obligacionim odnosima, prodavac je du an da preda stvar kupcu u vreme i na mestu predvi enim ugovorom. Prema tome, prodavac je izvr io obavezu predaje kupcu, po pravilu, kad mu stvar uru i ili preda ispravu kojom se stvar mo e preuzeti. 11

Me utim, navedena pitanja nisu zna ajna iz aspekta poreza na dodatu vrednost, koji se od 1.1.2005. god. pla a na prvi prenos prava raspolaganja na novoizgra enim gar evinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata u skladu sa lanom 4. stav 3. ta ka 7) Zakona o PDV-u (Slu beni glasnik RS, br. 84/2004). 12. Pitanje: Kupili smo stan 1997. god. i platili gra evinaru po ugovoru, tada, celu cenu. Gra evinar jo ni danas nije zavr io izgradnju i, po saznanju, tek emo da ga preuzmemo juna 2005. god. ta se ovde de ava sa porezom, s obzirom da u ugovoru stoji klauzula da kupac pla a porez po preuzimanju stana. Odgovor: U 2005. god, po zavr etku gra evinskog objekta u kojem se nalazi i Va stan, investitor, koji vr i prvi prenos prava raspolaganja na novoizgra enom objektu, utvrdi e stepen izgra enosti objekta do 31.12.2004. god. i stepen izgra enosti od 1.1.2005. god, u skladu sa Pravilnikom o utvr ivanju novoizgra enih gra evinskih objekata i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, iji je prvi prenos prava raspolaganja predmet oporezivanja PDV-a (Slu beni glasnik RS, br. 105/2004). Dobijene procente izgra enosti primeni e na prodajnu vrednost stana po ugovoru i utvrditi vrednost stana nastalu do 31.12.2004. god, koja e se oporezovati sa 5% porezom na prenos apsolutnih prava, a vrednost stana nastalu od 1.1.2005. god. oporeziva e PDV-om od 18%. Ako je ugovorom predvi eno da kupac pla a porez po preuzimanju stana, onda e kupac platiti porez na prenos apsolutnih prava po re enju poreskog organa na osnovu podnete poreske prijave za PDV (obrazac PPPDV) za poreski period u kojem je nastao promet stana. 13. Pitanje: Gra evinsko preduze e izvodi radove na izgradnji novog objekta. Razne vrste materijala, koje nabavlja u ve im koli inama, preduze e ugra uje po potrebi radova. Kako da po izlaznoj fakturi odbije prethodno obra unati porez? Obra unski list gra evinske knjige potpisan je 30. u mesecu, situacija ispostavljena 01. narednog meseca, a overena je nakon 10 dana. Kada i kako prijaviti porez? Odgovor: Obra un i pla anje PDV-a vr i se putem poreske prijave (obrazac PPPDV), koja se podnosi nadle noj Poreskoj upravi za poreski period (kalendarski mesec ili kalendarsko tromese je). U poresku prijavu unosi se obra unati porez na promet dobara i usluga u poreskom periodu i prethodni porez obra unat u primljenim ra unima na nabavljena dobra i usluge u poreskom periodu. Pozitivna razlika izme u obra unatog poreza i prethodnog poreza predstavlja PDV koji se pla a za poreski period, a negativna razlika je PDV koji se mo e povratiti ili preneti kao poreski kredit za naredni poreski period. Prema tome, po izlaznim ra unima (fakturama) ne mo e se vr iti umanjenje za iznos prethodnog poreza koji je obra unat u primljenim fakturama za nabavljena dobra i usluge, ve samo obra unom koji se vr i putem poreske prijave (PP PDV). lanom 16. Zakona o PDV u, propisano je da poreska obaveza nastaje danom kada se najranije izvr i jedna od slede ih radnji: - promet dobara i usluga; - naplata ako je naknada ili deo naknade napla en pre prometa dobara i usluga; - nastanak obaveze pla anja carinskog duga, kod uvoza dobara, a ako te obaveze nema, danom u kojem bi nastala obaveza pla anja tog duga. Privremena obra unska situacija je dokument u kojem se iskazuje vrsta, koli ina i vrednost radova za odgovaraju i stepen izgra enosti objekta, a okon ana situacija za celokupnu isporuku dobara. Datum overe situacije od strane nadzornog organa 12

predstavlja dan izvr enja prometa dobara po osnovu obra unske situacije. S obzirom na to da se obra unati PDV ne iskazuje u obra unskoj situaciji, onda se uz svaku privremenu situaciju mora izdati ra un (PDV ra un) sa elementima iz lana 42. Zakona o PDV-u. U tom slu aju, obra unati PDV na vrednost radova iskazanih u ra unu koji se sastavlja za vrednost radova iz privremene situacije, iskaza e se u poreskoj prijavi za period u kojem je situacija overena od strane nadzornog organa. To proisti e iz injenice da se jedino overom obra unske situacije potvr uje da je nastao promet dobara koji se oporezuje sa PDV-om. 14. Pitanje: Kad se sti e pravo na povra aj poreza u gra evinarstvu i kako se podnosi poreska prijava u periodu izgradnje? Odgovor: Pravo na povra aj prethodnog poreza u gra evinarstvu, kao i u ostalim delatnostima, ostvaruje se putem podno enja poreske prijave (obrazac PPPDV) koja se podnosi nadle nom poreskom organu u roku od 10 dana po isteku poreskog perioda (kalendarskog meseca ili kalendarskog tromese ja). Obveznici PDV-a koji obavljaju gra evinsku delatnost ostvaruju pravo na povra aj prethodnog poreza obra unatog u primljenim fakturama dobavlja a na osnovu podataka iz poreske prijave, u koju unose podatke o obra unatom porezu na ispostavljene ra une svojim kupcima i prethodni porez iskazan u primljenim ra unima dobavlja a u obra unskom periodu. Pozitivna razlika izme u obra unatog poreza i prethodnog poreza predstavlja PDV koji se pla a za poreski period, a negativna razlika je PDV koji se mo e povratiti ili preneti kao poreski kredit za naredni poreski period. 15. Pitanje: Pravno lice sopstvenim sredstvima i sredstvima iz kratkoro nog kredita gradi objekat, koji slu i za osnovnu delatnost (hladnja a). Zavr ni radovi su u toku i okon anje situacije se o ekuje u oktobru ili novembru 2004. god. Da li se ovaj objekat popisuje 31.12.2004. godine i da li se pla a neki porez? Odgovor: lanom 65. Zakona o PDV-u, propisano je da su lica koja su obveznici PDV-a u skladu sa ovim zakonom du na da na dan 31.12.2004. god. izvr e popis novoizgra enih gra evinskih objekata i gra evinskih objekata ija je izgradnja u toku i da popisne liste dostave nadle nom poreskom organu najkasnije do 15.1.2005.godine. Novoizgra eni gra evinski objekti koji do 31.12.2004. godine nisu isporu eni ili nisu pla eni, a za koje postoji upotrebna dozvola oporezuju se u skladu sa zakonom kojim se ure uju porezi na imovinu. Ako pravno lice vr i izgradnju gra evinskog objekta za obavljanje svoje delatnosti, koju u svom knjigovodstvu vodi kao nekretninu u pripremi na ra unu 027, po na em mi ljenju je du no i tada da izvr i popis tog objekta, u smislu lana 65. Zakona o PDV-u i da dostavi primerak popisne liste Poreskoj upravi do 15.1.2005. god. 16. Pitanje: Po ugovoru o zajedni koj izgradnji stambenog i poslovnog prostora, gde gra evinska dozvola glasi na vlasnika lokacije, a izgradnju i finansiranje u potpunosti preuzima gra evinsko preduze e, do sada su poreske uprave oporezivale po Zakonu o porezu na imovinu , po stopi od 5% i to neke poreske uprave na tr i tu vrednost nekretnina koje dobija vlasnik lokacije, a druge na tr i tu vrednost nekretnine koju dobija preduze e koje gradi. Izme u investitora i preduze a koje finansira i gradi, nema fakturisanja uknji avaju na svoj prostor, u skladu sa ugovorom. Da li e u ovom slu aju biti obra un i pla anje PDV-a? Odgovor: 13

Kada gra evinsko preduze e sa investitorom objekta, na koga glasi gra evinska dozvola, ima zaklju en ugovor o zajedni koj izgradnji i finansiranju objekta, po kojem gra evinsko preduze e po zavr etku radova dobija u vlasni tvo odre eni deo objekta, koji se prenosi sa investitora na izvo a a radova, u tom slu aju dolazi do prvog prometa novoizgra enih gra evinskih objekata koji podle e obavezi pla anja PDV-a u smislu odredbi lana 4. stav 3. ta ka 7) Zakona o PDV-u. 17. Pitanje: Preduze e je u sistemu PDV-a 31.12.2004. god. ispostavilo I privremenu situaciju za izvr ene radove na koje je obra unat porez na utro en materijal i izvr enu uslugu od 20%. II privremenu situaciju izdaje 31.1.2005. god. i ona sadr i u sebi i vrednost izvr enih radova iz I privremene situacije. ta je osnovica za obra un PDV po II privremenoj situaciji i na koji na in taj obra un prikazati u fakturi? Odgovor: Privremene obra unske situacije koje gra evinsko preduze e izdaje investitoru od 1.1.2005. god, pored ukupne vrednosti izvedenih radova, treba da sadr e i vrednost radova izvr enu do kraja 2004. god, koja ne podle e PDV- u i vrednost od 1.1.2005. god, koja podle e PDV-u, a koja se dobija kao razlika ukupne vrednosti radova iz obra unske situacije i vrednosti radova izvr enih do kraja 2004. god. U tom slu aju, gra evinsko preduze e uz privremenu situaciju, koju sastavlja za izvedene radove od 1.1.2005. god, du no je da izda i ra un za obra un PDV-a, u skladu sa lanom 42. Zakona o PDV-u. 18. Pitanje: Kako preduze e koje se bavi postavljanjem cevnih instalacija da pla a PDV na radove izvedene na novim objektima sa gra evinskom dozvolom, a kako na ostale? Odgovor: U smislu Zakona o PDV-u, smatramo da nema razlike da li se radovi na uvo enju cevnih instalacija, kao i drugi instalacioni radovi, izvode na novim objektima,za koje je pribavljena gra evinska dozvola ili je postupak pribavljanja gra evinske dozvole u toku, odnosno da li se ovi radovi izvode na postoje im objektima. Tako e, u pogledu PDV-a, nema zna aja da li su radovi na uvo enju novih instalacija ili se vr i opravka postoje ih instalacija. Preduze e koje je obveznik PDV-a, a vr i instalacione radove , obavlja promet dobara u skladu sa lanom 4. stav 3. ta ka 6) Zakona, ako isporu uje dobra proizvedena ili sastavljena po nalogu naru ioca, od svog materijala, ako se ne radi samo o dodacima ili drugim sporednim materijalima. Ovaj promet podle e PDV-u po op toj stopi od 18%. Me utim, ako preduze e vr i instalacione radove po nalogu naru ioca od materijala naru ioca, smatra se da vr i promet usluga u smislu lana 5. Zakona, koji podle e PDVu po op toj stopi od 18%. 19. Pitanje: Molimo Vas da objasnite funkcionisanje PDV-a kod in enjering organizacija. Odgovor: Smatramo da in enjering organizacija koja je obveznik PDV-a poresku osnovicu mo e da utvrdi u visini naknade, odnosno provizije koju prima ili treba da primi za pru ene usluge organizovanja gra evinskih radova. U skladu sa lanom 17. stav 3. ta ka 2) Zakona, poreska osnovica ne sadr i iznose koje obveznik napla uje u ime i za ra un drugog, ako taj iznos prenosi licu u ije ime i za iji ra un je izvr io naplatu. U ra unu koji izdaje in enjering organizacija mo e da navede svoju naknadu, odnosno proviziju za pru enu uslugu i obra unat PDV, a posebno prefakturisane iznose po ra unima izvo a a, tj. podizvo a a. 14

20. Pitanje: Investitor prodaje novoizgra ene stanove fizi kim licima. Kupac upla uje avans po ugovoru o kupoprodaji. Da li je investitor obavezan da po svakoj uplati ispostavi ra un, a kona an kada je stan predat kupcu u vlasni tvo? Na koju vrednost e se pla ati porez na prenos apsolutnih prava? Stan sam platila 2.300.000 din. i 5% poreza na tu cenu. Od 1.1.2005. god. da li e se na ukupnu vrednost (2.300.000) pla ati 18%? Odgovor: Prema lanu 37. stav 1. ta ka 2) i lanu 42. stav 2. Zakona, obaveza izdavanja ra una postoji i ako obveznik naplati naknadu ili deo naknade, pre nego to je izvr io promet dobara i usluga (avansno pla anje), s tim to se u kona nom ra unu odbijaju avansna pla anja u kojima je sadr an PDV. Prema tome, investitor koji primi avans od fizi kog lica po ugovoru o kupoprodaji stana, izdaje ra un koji treba da sadr i podatke propisane u lanu12. Pravilnika o odre ivanju slu ajeva u kojima nema obaveze izdavanja ra una i o ra unima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci (Slu beni glasnik RS, br. 105/2004). Me utim, na avansne uplate za kupovinu stana, koje su izvr ene do 31.12.2004. god. ne postoji obaveza izdavanja ra una, jer se odredbe o izdavanju ra una primenjuju od 1.1.2005. god. U skladu sa lanom 65. stav 3. i 4. Zakona, za gra evinski objekat ija je izgradnja u toku, a koji se isporu uje od 1.1.2005. god, utvr uje se vrednost na dan 31.12.2004. god. i pla a porez na prenos apsolutnih prava, a na vrednost objekta koja je nastala od 1.1.2005. god, pla a se PDV. 21. Pitanje: Da li SZR iz gra evinske delatnosti, koje ima promet na usluge ispod 2.000.000. din, pla a porez na prihod na ostale usluge, kao i do sada i da li je poreski obveznik, uop te? Odgovor: U skladu sa lanom 33. Zakona o PDV-u, lice iji ukupan promet dobara i usluga, osim prometa opreme i objekata za vr enje delatnosti, u prethodnih 12 meseci nije ve i od 2.000.000. din, odnosno ako pri otpo injanju delatnosti proceni da u narednih 12 meseci ne e ostvariti ukupan promet ve i od 2.000.000. din, ne obra unava PDV za izvr eni promet dobara i usluga. U lanu 33. stav 3. Zakona, data je mogu nost malom poreskom obvezniku da se opredeli za status obveznika PDV-a. 22. Pitanje: Da li je oslobo en poreza zakup zemlji ta koje izdaje Fond za gra evinsko zemlji te (radi se o javnim povr inama) i ako se pla a PDV, da li se pla a prilikom izdavanja re enja ili prilikom naplate? Odgovor: Na usluge zakupa gra evinskog zemlji ta, koje vr i Fond za gra evinsko zemlji te, PDV se obra unava. Ako se za pru anje usluga zakupa izdaju periodi ni ra uni, promet usluga smatra se izvr enim poslednjeg dana perioda za koji se izdaje ra un. U slu aju kada se umesto ra una izdaje re enje, onda se promet smatra izvr enim poslednjeg dana perioda za koji se izdaje re enje. U skladu sa lanom 16. Zakona poreska obaveza nastaje danom kada se najranije izvr i jedna od slede ih radnji: promet usluga ili naplata, ako je naknada napla ena pre prometa usluga. 23. Pitanje: ta se de ava sa PDV-om kod prvog prenosa prava raspolaganja na novoizgra enim gra evinskim objektima, kada je investitor i prodavac fizi ko lice kome izgradnja i promet novoizgra ene nepokretnosti ne predstavlja nikakvu delatnost? Odgovor: 15

Ukoliko ste obveznik PDV-a i vr ite prvi prenos prava raspolaganja na novoizgra enim gra evinskim objektima, du ni ste da obra unate i platite PDV po stopi od 18% na vrednost dobara (novoizgra eni gra evinski objekti), koja su nastala od 1.1.2005. god. 24. Pitanje: Da li na stanove koji su sagra eni i ve su u upotrebi, pri slede oj prodaji, pla a PDV? Odgovor: U slu aju kada se prenosi pravo raspolaganja na postoje im gra evinskim objektima koji su u upotrebi, kao i kada se prenosi pravo raspolaganja na novoizgra enim objektima izgra enim do 31.12.2004. godine, ne pla a se PDV, ali se pla a porez na prenos apsolutnih prava po poreskoj stopi od 5%. 25. Pitanje: Objasniti na in na koji e se utvr ivati PDV u slu aju kada je gra evinski objekat zapo et pre 31.12.2004. godine, a zavr ava se u 2005. godine, uz napomenu da je u celosti izmirena kupoprodajna cena za stan koji je u izgradnji. Odgovor: Osnovica za obra un PDV-a za prvi prenos prava raspolaganja na novoizgra enim objektima, ija je gradnja zapo eta do 31.12.2004. godine, a nastavljena posle 1.1.2005. godine, utvr iva e se tako to e se na ukupan iznos naknade za objekat ostvarene prilikom prvog prenosa prava raspolaganja primeniti procenat koji se dobija po slede oj formuli: 100 - (vrednost objekta na da 31.12.2004. godine (100%) / ukupna vrednost objekta u momentu prvog prenosa prava raspolaganja (100%). Isplata kupoprodajne cene u celosti za stan koji je u izgradnji, ne menja navedeni na in utvr ivanja obaveze, po sistemu PDV-a. 26. Pitanje: Preduze e se bavi izgradnjom stanova solidarnosti i finansira se delom iz bud eta (sredstva solidarnosti), a delom putem u e a gra ana. Koje su obaveze preduze a u odnosu na PDV? Odgovor: Od 1.1.2005. god. PDV se obra unava po poreskoj stopi od 18% pri prvom prenosu prava raspolaganja na novoizgra enim gra evinskim objektima, bez obzira na izvor finansiranja. 27. Pitanje: Ako je fizi ko lice suinvestitor na gra evinskom objektu, u visini od 30% vrednosti objekta, da li ima obavezu pla anja PDV-a, kada se ima u vidu da je gra evinska dozvola dobijena na ime investitora, ali i na njegovo ime u odnosu 70% prema 30% vrednosti objekta koji se gradi? Odgovor: Ukoliko fizi kom licu, koje je suinvestitor sa 30% vrednosti objekta u izgradnji ( to je definisano i gra evinskom dozvolom), po zavr etku gra evinskog objekta, pripadne deo objekta vrednosti ve e od 30%, na tu razliku e se obra unati i platiti PDV po stopi od 18%. Prilikom daljeg prenosa prava raspolaganja na tim nepokretnostima koje vr i fizi ko lice, primenjuju se propisi o porezu na imovinu, odnosno na prenos apsolutnih prava i obra unava se poreska stopa od 5%. 28. Pitanje: Da li e se i po kojoj stopi PDV pla ati na gra evinski materijal prilikom izgradnje novih objekta, to do sada nije bio slu aj? Odgovor: 16

Od 1.1.2005. god. obveznik PDV-a, koji isporu uje gra evinski materijal, e biti u obavezi da obra una PDV po stopi od 18%, a obveznik koji nabavlja gra evinski materijal e mo i PDV obra unat u prethodnoj fazi da odbije od PDV-a koji duguje. 29. Pitanje: Da li u pla ati PDV na izdavanje u zakup stambenog prostora u poslovne svrhe? Odgovor: Ukoliko ste obveznik PDV-a, obra unavate i pla ate PDV, ukoliko niste, nemate obavezu obra unavanja i pla anja PDV-a. 30. Pitanje: Pravno lice je u 2004. god. kupilo gra evinski objekat koji je u celosti pla en, ura en je prenos vlasni tva i dobijeno re enje od Poreske uprave na 5% poreza na prenos apsolutnih prava, koji mi nismo u mogu nosti da platimo do kraja 2004. god. Koje su konsekvence nepla enog poreza u ovoj godini i da li ima veze sa PDV-om? Odgovor: S obzirom da se radi o prometu nepokretnosti koji je u celini obavljen po odredbama Zakona o porezima na imovinu, nepla anje poreza na apsolutna prava nema nikakve veze sa PDV-om. Me utim, zbog neblagovremenog pla anja poreske obaveze iskazane na re enju poreskog organa, pored kamate koja vam se obra unava u skladu sa lanom 75. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, izla ete se i postupku prinudne naplate u skladu sa l. 77. i 83. istog Zakona. 31. Pitanje: Fizi ko lice je nosilac gra evinske dozvole gradi stanove za prodaju i prodaje ih fizi kim licima ostvarilo je prihod preko 2.000.000 din, a nije se prijavilo za PDV. ta dalje (popis ili PDV)? Odgovor: Ovo fizi ko lice u inilo je niz prekr ajnih radnji i to po osnovu vi e zakona. Pre svega, ne mo e se baviti gradnjom za prodaju ako nije registrovano u skladu sa propisima i ako se ta gradnja ne sprovodi u skladu sa Zakonom o projektovanju i izgradnji. Pored toga, ako je od bilo koje delatnosti ostvarilo prihod od prodaje proizvoda ili usluga ve i od 2.000.000 din, bilo je du no da se evidentira kao obveznik PDV-a, pa je i tu u injen prekr aj u skladu sa lanom 60. Zakona o PDV-u. 32. Pitanje: Izvo a radova je preduzetnik, obveznik PDV-a i gradi za fizi ka lica koja su nosioci gra evinskih dozvola, dakle, grade se stanovi za prodaju. Kako se obra unava PDV? Odgovor: U slu aju gradnje stanova od strane preduzetnika, a za fizi ka lica na koja glasi i dozvola, to zna i da su ta lica i investitori, od 1.1.2005. god. PDV e obra unavati preduzetnik. Taj promet ima tretman isporuke dobara proizvedenih ili sastavljenih po nalogu naru ioca od materijala isporu ioca ( l.4. stav 3. ta . 6. Zakona) ili, pak, tretman predaje dobara proizvedenih ili sastavljenih po nalogu naru ioca od materijala naru ioca ( l. 5.stav 3. ta .3. Zakona), sve u zavisnosti da li materijal nabavlja preduzetnik ili fizi ko lice. 33. Pitanje: Poreski obveznik kupuje stan koji je platio u 2004. god, na osnovu ugovora iz 2004. god. ta ako stan bude fakturisan (zavr en) u 2005. god? ta ako faktura bude u 2004. god, a kona na isplata u 2005. god? Odgovor: Kada se radi o gradnji objekta za tr i te, sa aspekta PDV-a, nije bitno kada je novoizgra eni objekat pla en i da li je pla anje izvr eno u celini u 2004. god. ili delimi no. Prvi prenos prava raspolaganja novoizgra enih objekata oporezuje se PDVom ako se prenos vr i u 2005. god. 17

Koja vrednost objekta e podlagati PDV-u zavisi od toga kolika je vrednost gradnje izvr ena u 2005. god, a to se utvr uje u skladu sa Pravilnikom o utvr ivanju novoizgra enih gra evinskih objekata i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, iji je prvi prenos prava raspolaganja predmet oporezivanja PDV-a (Sl. glasnik RS, br. 105/04). 34. Pitanje: Mi smo preduze e koje gradi objekte iz hidrogra evinske delatnosti, a za investitore, mesne zajednice, javna preduze a i sl. Materijal i uslugu obezbe ujemo mi, kao izvo a radova. Pored materijala, u ove objekte, ugra ujemo i na e gotove proizvode betonske elemente, koje koristimo prilikom gradnje za sopstvene potrebe tj. za potrebe gradnje tih objekta koje mi izgra ujemo. Fakturisanje utro enog materijala i izvr enih usluga gradnje vr imo, uglavnom, mese no. U sistemu PDV-a pla a emo kroz ulaznu fakturu PDV na nabavljeni materijal. -Da li na gotove proizvode, kori ene za potrebe gradnje objekta, tj. za sopstvene potrebe, kao posebne faze prometa, treba obra unati PDV, jer e se kroz izlaznu fakturu prema investitoru, naime, pla ati PDV ponovo na utro eni materijal, ugra ene proizvode i uslugu? -Da li na te na e proizvode treba obra unati PDV - ako se isti koriste kao ulaganje u objekte po na im investicionim programima, koji se grade za na e potrebe? -Koji je bazni dokumenat za obra un PDV-a, kada nema izlazne fakture? Odgovor: Prilikom nabavke materijala, sirovina, poluproizvoda ili gotovih proizvoda, plati ete PDV po ra unima dobavlja a. Od tih nabavki deo ide direktno u dalju gradnju,a drugi deo u proizvodnju sopstvenih proizvoda potrebnih za gradnju betonski elementi i sl. Va a poreska obaveza utvr iva e se na slede i na in: -Kada gotove sopstvene proizvode koristite u procesu dalje proizvodnje tj. gradnje za potrebe investitora, nemate obavezu obra unavanja PDV-a, jer ti proizvodi ulaze u vrednost izgradnje objekta na koji ete obra unati PDV, kada ra un budete ispostavljali investitoru. -Ako sopstvene proizvode ugra ujete u sopstvene objekte ne postoji obaveza obra unavanja PDV-a, jer ne postoji kupac, odnosno, nije izvr en promet, ali pri tome ostvarujete pravo na odbitak prethodnog poreza pla enog pri nabavci repromaterijala i sl, jer ste dobra utro ili. -Za obra un PDV-a jedini validni dokumenat je ra un. Dakle, ako gradite objekat za drugo lice investitora du ni ste da ispostavite ra un i obra unate PDV. Ako se, pak, radi o sopstvenoj investiciji, nema obaveze obra unavanja PDV-a. Ukoliko bi do lo do davanja takvog objekta osniva u, zaposlenom ili tre em licu bez naknade, tada bi osnovica za obra un PDV-a bila cena ko tanja sopstvene izgradnje, a obra un poreza bi se sproveo po knjigovodstvenom dokumentu, kojim se knji i ta investicija. 35. Pitanje: Kakav je poreski tretman stana koji se kupuje u Crnoj Gori gde je pla en PDV, ugovor zaklju en u 2004. god, a pla anje u 2004. i 2005. godini? Odgovor: PDV se obra unava na promet dobara i usluga koji je izvr en na teritoriji Republike Srbije. Nepokretnost koja je izgra ena na teritoriji RCG oporezuje se u skladu sa propisima te Republike, tako da ne postoji obaveza obra unavanja PDV-a u Srbiji. Postoji samo obaveza da platite va e dugovanje za kupljenu nepokretnost. 36. Pitanje: Ugovorom o susvojini gradili smo poslovnu zgradu. U pitanju su dva pravna lica, gde investitor ima gra evinsku dozvolu na ceo objekat i on je anga ovao izvo a e. Po zavr etku objekta dogovoreno je da se napravi ugovor po kome mi, kao drugo pravno 18

lice, koje je svoj deo zgrade finansiralo, sklapamo ugovor sa izvo a em o kupovini tog dela zgrade. Ko je, u ovakvoj situaciji, obveznik PDV-a i da li je potrebno platiti i porez na prenos apsolutnih prava? Odgovor: Iz postavljenog pitanja jasno je da je jedno pravno lice investitor sa gra evinskom dozvolom za ceo objekat i da ste ugovorom o susvojini samo regulisali pravo da vam pripadne deo poslovnog prostora, pri emu ste unapred izvr ili pla anje istog. Ako kod objekta i predvi eni promet bude okon an u 2004. god, tada e se prilikom prenosa apsolutnog prava obra unati i platiti 5% poreza na prenos apsolutnih prava. Ukoliko se prvi prenos prava raspolaganja, na delu novoizgra enog objekta, bude realizovao u 2005. god, tada e se primeniti oporezivanje PDV-a u skladu sa Zakonom i Pravilnikom o utvr ivanju novoizgra enih gra evinskih objekata i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, iji je prvi prenos prava raspolaganja predmet oporezivanja PDV-a (Sl. glasnik RS, br. 105/04). 37.Pitanje: Preduze e iz Beograda je izvr ilo usluge na objektu van Beograda, ali u Srbiji. Gde se pla a porez na ove usluge, u sistemu PDV-a? Odgovor: Poreski obveznik je lice koje je izvr ilo uslugu. Iako se radi o uslugama izvr enim na nepokretnosti, gde se mestom vr enja usluge smatra mesto gde se nalazi nepokretnost, s obzirom da se radi o vr enju usluge na teritoriji Srbije, porez se obra unava i pla a prema mestu podno enja poreske prijave tj. prema mestu gde je preduze e evidentirano kao obveznik PDV-a. 38. Pitanje: Zalihe nedovr ene proizvodnje popis u gra evinarstvu. -Kupili smo zgradu u ru evnom stanju sa ciljem izgradnje novog objekta. Prvi tro ak proizvodnje je nastao. Da li ovu zalihu iskazujemo na dan 31.12.2004. god, po to jo ni ta novo nije ura eno? -Kompenzacijom smo do li do upravne zgrade starog objekta. Da li popisna lista treba da sadr i i ovaj objekat? -Upotrebna dozvola glasi za objekat, neki objekti su eta irani, neki nisu. Popisnu listu sastavljamo po objektima ili kod eta iranih objekata po stanovima, gara ama, poslovnim prostorima itd? Odgovor: U skladu sa l.65. Zakona o PDV, obveznici PDV, investitori imaju obavezu popisa novoizgra enih gra evinskih objekata i objekata ija je izgradnja u toku. Popis se vr i na dan 31.12.2004. god. Popisne liste se dostavljaju poreskom organu do 15.1.2005. god. -Kupljena zgrada u ru evnom stanju nije po etak gradnje, iako imate tro ak, pa stoga nema ni obaveze popisa ovakvih objekata. -Upravna zgrada starog objekta nije predmet popisa, jer se ne radi o novoizgra enom objektu, niti o objektu ija je izgradnja u toku. -Za objekte koji nisu eta irani popisnu listu treba sastavljati normalno za ceo objekat. Ako se radi o eta iranim objektima, gde se ve zna koje ekonomski deljive celine isti obuhvata i za koje se ugovara ili mo e ugovoriti posebna naknada, smatramo da popis treba izvr iti upravo po tim, ekonomski deljivim celinama. 39.Pitanje: Javno komunalno preduze e Vodovod i kanalizacija u skladu sa godi njim planom iz bud eta op tine dobija odre eni iznos sredstava za investiciona ulaganja. Izvo a tih radova je sa strane, a ne Vodovod. U skladu sa Zakonom o PDV-u, ukoliko izvo a i ovih investicionih ulaganja ispostave svoje fakture sa porezom, da li taj 19

porez Vodovod mo e da iskoristi kao odbitnu stavku prilikom utvr ivanja osnovice za pla anje PDV-a? Odgovor: Javno komunalno preduze e Vodovod i kanalizacija je pravno lice koje vr i odre ene usluge koje podle u PDV-u. Bez obzira iz kojih sredstava pla a nabavku dobara ili usluga, a na koje je dobavlja zara unao PDV, ima pravo da taj porez koristi kao prethodni porez u celini ili srazmerno u zavisnosti od toga koji je promet izvr ilo. 40. Pitanje: Fizi ko lice (vlasnik privatne ku e) u 2004. god. potpisalo je ugovor o zameni ku e za novi stan koji e biti izgra en na lokaciji pomenute ku e. Investitor zapo inje izgradnju stanova u 2005. godini. Da li postoji obaveza pla anja PDV-a, s obzirom da se ne radi o kupovini stana u 2005. god, ve zameni ku e za novi stan, o emu je zaklju en ugovor u 2004. godini? Odgovor: Bez obzira na to to se radi o zameni ku e za novi stan, s obzirom da se isporuka novoizgra enog objekta tj. prvi prenos prava raspolaganja de ava u 2005. god, investitor ima obavezu da prilikom tog prenosa obra una PDV. 41. Pitanje: Gra evinsko preduze e e na kraju ove poslovne godine imati na desetine zaklju enih ugovora o kupoprodaji prostora za tr i te, na objektu koji e do tada biti izgra en samo 15% od ukupne vrednosti. Da li kupcima koji do tada isplate u celosti kupljeni prostor, kroz overu ugovora omogu iti da do 31.12.2004. god. plate porez na prenos apsolutnog prava od 5%? Odgovor: Uop te nije bitno, iz aspekta primene PDV, da li e kupci platiti poslovni prostor u novoizgra enom objektu u celini ili ne do kraja ove godine. Vi ste du ni da kao investitor izvr ite popis novoizgra enih objekta na dan 31.12.2004. god. i da utvrdite vrednost izgra enosti na taj dan. U skladu sa Pravilnikom o utvr ivanju novoizgra enih gra evinskih objekata i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, iji je prvi prenos prava raspolaganja predmet oporezivanja PDV (Sl. glasnik RS, br. 105/04), utvrdi e se vrednost objekta na koju e se u 2005. god. obra unati PDV, jer e tada i do i do prvog prenosa prava raspolaganja. 42. Pitanje: Oprema za objekat koji se gradi ugovorena je i napla ena avansom 100% u 2004. godini. Ugovorena je fiksna cena. Deo opreme e biti uvezen i isporu en u 2005. godini. ta se de ava sa PDV na deo koji se uvozi u 2005. godini? Odgovor: Na sav uvoz dobara koji se bude vr io od 1.1.2005. god, carinski organ je du an da obra una PDV, osim ako se radi o uvozu koji je, u skladu sa l.26. Zakona, oslobo en PDV. Uvoz opreme nije oslobo en, pa ete biti u obavezi da na sav uvoz opreme, izvr en u 2005 god, platite PDV, bez obzira to ste ugovorili fiksnu cenu. Porez pla en kod uvoza imate pravo da koristite kao prethodni porez. 43. Pitanje: Ko pla a PDV, da li kupac ili gra evinsko preduze e koje je naplatilo vrednost stana u ovoj godini? Odgovor: Prvi prenos prava raspolaganja, koji nastaje prilikom prometa novoizgra enog gra evinskog objekta, se obra unava i na njega se primenjuje stopa PDV-a od 18% na iznos vrednosti koja je nastala od 1.1.2005. god. Svaki drugi promet je oslobo en pla anja PDV-a i podle e oporezivanju porezom na prenos apsolutnih prava. Promet gra evinskih objekata koji vr e fizi ka lica (lica koja nisu obveznici PDV) jeste predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava. 20

Prema Zakonu o porezima na imovinu obveznik poreza na prenos apsolutnih prava pri prometu nepokretnosti je prodavac. Ukoliko kupac po ugovoru o kupoprodaji prava na nepokretnosti prihvati obavezu pla anja poreza bi e solidarni jemac. Od 1.1.2005. god. PDV e obra unavati prodavac pri prvom prenosu raspolaganja na novoizgra enim gra evinskim objektima. 44. Pitanje: Kakav je tretman PDV u odnosu na nekretnine od 1.1.2005. god? Odgovor: Naplata PDV ne e poskupeti stanogradnju, ali e pove ati tro kove prvim kupcima stanova. Prema zakonu o PDV prvi prenos prava raspolaganja e se obra unavati po stopi od 18%. Ostaje dosada nja stopa od 5% na prvi prenos vlasni kih prava na stanovima koji se sagrade do 31.12.2004. god, bez obzira kada e stan biti prodat. Primena PDV ne bi trebala da dovede do smanjenja prometa na tr i tu nepokretnosti, s obzirom da e se i ubudu e promena vlasni kih papira oporezovati po stopi od 5%. 45.Pitanje: Da li je propisana vrednost gra evinskih objekata (ako jeste kolika je) za koje je potrebno voditi evidenciju i izvr iti popis? Odgovor: Za zakonodavca je od zna aja samo da li su objekti gotovi, tj. da li su dobili upotrebnu dozvolu ili nisu gotovi, pa im se gradnja nastavlja i 2005. godine, kao i stepen gotovosti objekta na 31.12.2004. god. Dakle, u Zakonu nije propisana vrednost gra evinskih objekata za koje je potrebno voditi evidenciju i izvr iti popis. 46.Pitanje: Kakav je obra un i pla anje poreza u situaciji kada pau alac autoprevoznik u 2005. godini fakturi e gra evinskoj firmi, koja je u sistemu PDV, prevoz materijala? Odgovor: U zavisnosti od toga da li je autoprevoznik prijavljen u sistemu PDV ili ne, zavisi e i pla anje poreza. Da bi ova gra evinska firma kada koristi njegove usluge imala prethodni porez i da bi mogla da taj prethodni porez iskoristi kao svoj odbitak, lice od koga koristi usluge prevoza mora da bude u sistemu PDV. U suprotnoj situaciji, preduzetnik koij nije u sistemu fakturisa e uslugu i ne mo e da iska e PDV, ali e biti i skuplji, jer nema pravo na prethodni porez kod svojih nabavki. 47.Pitanje: Kako se tretira i obra unava PDV u situaciji kada pravno lice prodaje gra evinske ma ine na veliko? Ma ine su u nekim situacijama nabavljene iz uvoza, nekada ih pravno lice prodaje i krajnjem korisniku, a nekada na veliko. Odgovor: Nabavili ste gra evinske ma ine radi dalje prodaje i uvezli ste po 1.000.000 din. sa carinom i carinskim da binama i tom prilikom carinarnica vam obra unava 18% poreza na to, to ini iznos od 180.000 dinara. Sada, kada vi prodajete dalje utvr ujete svoju nabavnu cenu bez PDV, jer PDV pla en pri uvozu ili, pak, pri kupovini u zemlji, koristite kao prethodni porez. 48.Pitanje: Prilikom popisa ulaganja u gra evinske objekte koji nisu zavr eni do 31.12.2004. god, da li investitor obuhvata i revalorizaciju iz prethodnih godina? Naime, radi se o objektima ija izgradnja traje du e godina i koji su u prethodnim godinama, kao investicije u toku, podlegali obaveznoj revalorizaciji, po ra unovodstvenim propisima. Ta ulaganja investitor ima iskazana na dan 31.12.2004. godine na ra unu 141 gra evinski objekti pribavljeni radi prodaje. Odgovor: 21

Po na em mi ljenju, kao vrednost izvr enih ulaganja u gra evinske objekte do 31.12.2004.god, u popisnim listama koje se podnose nadle nom poreskom organu do 15.1.2005. godine, iskazuje se podatak iz knjigovodstva, sa odgovaraju eg ra una na kojem se iskazuju ulaganja u objekte ija je izgradnja u toku. Naime, ako se radi o gra evinskom preduze u koje izgra uje gra evinski objekat za tr i te, to je podatak iz pogonskog knjigovodstva (grupa ra una 95), koji se po ra unovodstvenim propisima prethodnih godina nije revalorizovao. Kod investitora koji su naru ili izgradnju objekta od strane gra evinskog preduze a (zna i to su investitori koji nisu izvo a i radova), taj podatak je 31.12.2004. godine, iskazan po Kontnom okviru za preduze a na ra unu 027 kao investicije u toku (kada investitor izgra uje objekat za svoje poslovne svrhe), na ra unu 024 kao investiciona nekretnina (kada investitor izgra uje objekat za izdavanje u zakup i dr.) ili na ra unu 141 kao gra evinski objekti pribavljeni radi prodaje (kada se radi o objektima nabavljenim radi prodaje). Ra uni 024 i 141 su novouvedeni ra uni od 1.1.2004. godine, na koje je izvr eno preknji avanje stanja sa ranijih ra una propisanih za investicije u toku (stari ra un 026), a koja su se po ranijim propisima obavezno revalorizovala. 49.Pitanje: Investitor po ugovoru o izgradnji upla uje (od 1.1.2005.godine) izvo a u radova avans od 50% od ugovorenih radova i to pre po etka otpo injanja radova. Izvo a radova po inje sa radom nabavkom raznog gra evinskog materijala i ispostavlja I privremenu situaciju posle mesec ili dva, tri meseca. Kako e gra evinsko preduze e postupiti sa obra unom i prijavom PDV-a? Odgovor: Gra evinsko preduze e koje primi avans od investitora obavezno je da ispostavi ra un sa podacima koji su propisani u l. 12. Pravilnika o odre ivanju slu ajeva u kojima nema obaveze izdavanja ra una o ra unima u kojima se mogu izostaviti po jedinici podaci (Slu beni glasnik RS, br.105/04). U poreskom periodu (mese ni ili tromese ni period), gra evinsko preduze e obavezno je da, u skladu sa lanom 16. ta ka 2) Zakona o PDV, PDV koji je sadr an u napla enom avansu kao jednom od najranijih datuma kod utvr ivanja obaveze u poreskom periodu , iska e kao dugovani PDV. (Investitor e PDV sadr an u pla enom avansu iskazati kao prethodni porez, odnosu kao odbitnu stavku od dugovanog poreza). Gra evinsko preduze e kada nabavlja repromaterijal, PDV sadr an u ra unima dobavlja a za isporu eni materijal u poreskom periodu (mesec, tromese je), mo e pod uslovima propisanim u lanu 28. Zakona o PDV, u poreskoj prijavi iskazati kao prethodni porez. Kada gra evinsko preduze e ispostavlja ra un za izvr ene radove (to mo e biti i kona na situacija, s tim to mora da sadr i sve propisane podatke iz l. 42 Zakona o PDV), u tom ra unu umanjuje iznose koje je zara unao u avansnom ra unu i utvr uje razliku PDV koju uzima kao dugovani PDV u poreskom periodu (mesecu, tromese ju). 50.Pitanje: Na gra evinski materijal nabavljen u toku decembra 2004. godine (uz izjavu bez poreza na promet proizvoda, a koji e se na i na zalihama na dan 31.12.2004. godine), da li e se obra unavati PDV prilikom ugradnje objekta u izgradnji od 1.1.2005. godine? Da li popis materijala 31.12.2004. godine treba predati poreskoj upravi i ako treba, dati obrazlo enje za to. Odgovor: Gra evinski materijal nabavljen do 31.12.2004. godine bez poreza na promet, prilikom ugradnje od 1.1.2005. godine, ne e podlegati obavezi obra una PDV prilikom uzimanja sa zalihe, odnosno prilikom ugradnje tog materijala u objekat. Naime, PDV-u e podlegati iznos iskazan u ra unima (situacijama), koji se ispostavljaju investitoru i to 22

ukupna vrednost izvr enih radova (materijal i rad) iskazana u skladu sa ugovorom u ra unu, odnosno situaciji, a koji su izvr eni od 1.1.2005. godine. Pri tome, od zna aja je godina nabavke repromaterijala za utvr ivanje prethodnog poreza, kao odbitne stavke od obra unatog, dugovanog PDV. Naime, ako se nabavka repromaterijala vr i od 1.1.2005. godine, PDV zara unat u ra unu dobavlja a, ako su ispunjeni uslovi iz lana 28. Zakona o PDV, uzima se u poreskom periodu kada je izvr ena nabavka, kao prethodni porez, odnosno kao odbitna stavka od dugovanog PDV (ili kao pravo na povra aj PDV, ako je u poreskom periodu prethodni PDV ve i od dugovanog). Popis materijala 31.12.2004. godine ne treba predati poreskoj upravi. Gra evinsko preduze e koje je istovremeno i investitor, poreskoj upravi prodaje za nezavr ene objekte vrednost nedovr ene proizvodnje. Vrednost nedovr ene proizvodnje (ulaganja za konkretni objekat) utvr uje se obra unom nedovr ene proizvodnje, koji se vr i po ra unovodstvenim propisima, po kojima se u nedovr enu proizvodnju ne uzima istrebovani, a neutro eni materijal (taj materijal se kod popisa pro forma povratnicom vra a u magacin materijala i popisuje kao materijal, a ne kao nedovr ena proizvodnja). 51.Pitanje: Gra evinska radnja vodi knjige po sistemu prostog knjigovodstva, vr i otkup bukovog i topolovog drveta od poljoprivrednih proizvo a a radi prerade u svom pogonu u parket i palete. Objasnite postupak obra una PDV i to kod nabavke trupaca (stabala) i gotovinskog pla anja istih, kao i fakturisanje i PDV kod prodaje parketa kupcima. Objasnite i kako postupa ova radnja kada ugra uje taj parket u objekte koje gradi po ugovoru za investitora. Radnja je u sistemu PDV, ukupan promet je ispod 20.000.000 dinara. Odgovor: PDV jednako tretira sve obveznike, bez obzira na to da li se radi o peduze u, radnji ili fizi kom licu. Isto tako, na in vo enja knjigovodstva radnje, prosto ili dvojno, nije od zna aja za PDV. Ukupan promet za prethodnih 12 meseci, koji je manji od 20.000.000 dinara, opredeljuje poreski period radnje, a to je kalendarsko tromese je ( to zna i da e prvi poreski period biti januar-mart 2005. godine, za koji e podneti poresku prijavu na obrascu PPPDV, najkasnije do 10. aprila 2005. godine). Prema l. 34. Zakona o PDV, obveznici poreza na dohodak gra ana na prihode od poljoprivrede i umarstva, imaju pravo na PDV nadoknadu u iznosu od 5% na vrednost primljenih dobara i usluga, o emu izdaju priznanicu. Ovaj obveznik ima pravo da od svog dugovanog PDV odbije iznos PDV nadoknade kao prethodni porez, pod uslovom da su PDV nadoknadu i vrednost primljenih dobara i usluga platili poljoprivredniku. PDV nadoknadu, ukoliko su ispunjeni navedeni uslovi, obveznik PDV mo e da iska e kao odbitnu stavku od dugovanog PDV u poreskom periodu (tromese ju) u kojem je izvr io nabavku drveta, odnosno u kojem je izvr io pla anje poljoprivredniku i otkupljenog drveta i PDV nadoknade. U poreskom periodu u kojem vr i prodaju parketa, PDV obra unat i iskazan u ra unima ispostavljenim kupcima parketa ( kao i u slu aju kada je izvr io otpremu parketa bez ra una i drugim slu ajevima propisanim za vreme nastanka prometa dobara u l. 14 Zakona o PDV), obveznik iskazuje u poreskoj prijavi kao dugovani PDV. Ra un koji se izdaje obvezniku PDV mora da sadr i podatke navedene u l.42. stav 3, a ra un koji se daje licu koje nije obveznik PDV, treba da sadr i podatke kao i za obveznike PDV, osim podataka o nazivu, adresi i PIB obveznika primaoca ra una. 52.Pitanje: Za kupovinu gra evinskog zemlji ta pla en je deo obaveza u 2004. godini, drugi deo se pla a u 2005. god. Zemji te se kupuje od fizi kog lica, sa prenosom prava vlasni tva u 2005. godini. 23

Kakve su obaveze za pla anje poreza? Odgovor: Prema lanu 25. stav 2. ta ka 2) Zakona o PDV, PDV se ne pla a na promet zemlji ta (poljoprivrednog, gra evinskog, izgra enog ili neizgra enog). Promet zemlji ta podle e obavezi pla anja 5% poreza na prenos apsolutnih prava, u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu. Pri tome, nije zna ajan momenat pla anja zemlji ta, nego datum zaklju ivanja kupoprodajnog ugovora. Porez se pla a po re enju nadle nog organa, a na osnovu podnete prijave koju je obveznik du an da podnese u roku od 15 dana od dana zaklju enja kupoprodajnog ugovora. 53.Pitanje: Da li fizi ko lice, koje nije evidentirano za PDV, podnosi podatke o nezavr enom stambenom objektu nadle nom poreskom organu na dan 31.12.2004. godine? Ako to lice nije obavezno, da li se u tom slu aju obaveza iz Zakona o PDV odnosi na glavnog izvo a a radova, koji je obveznik PDV, a koji e fakturisanje izvr iti u 2005. godini, kada po ugovoru ima obavezu da zavr i taj objekat? Odgovor: Saglasno l. 64. Zakona o PDV, fizi ka lica investitori gra evinskih objekata, koji nisu obveznici PDV, nisu du ni da vr e popis novoizgra enih gra evinskih objekata i gra evinskih objekata ija je izgradnja u toku i ne treba da popisne liste dostavljaju nadle nom poreskom organu. S obzirom da se obaveze iz l. 65. Zakona o PDV odnose na investitore, koji su obveznici PDV, u ovom slu aju ni gra evinsko preduze e koje izvodi radove na objektu iji investitor je fizi ko lice, nije du no da vr i navedeni popis i da o tome dostavlja spiskove nadle nom poreskom organu. Gra evinska preduze a za obavljanje svoje delatnosti, po pravilu napla uju avans od investitora, delimi no ili u celini. Za izvr ene radove do 31.12.2004. godine treba da investitoru (pa i u slu aju kada se radi o fizi kom licu) ispostave privremenu situaciju sa zara unatih 5% poreza na prenos apsolutnih prava (osim ako je po ugovoru ta obaveza preneta na investitora, kada to u situaciji treba precizirati). Na radove, koje izvodi gra evinsko preduze e od 1.1.2005. godine, gra evinsko preduze e je obavezno da obra unava PDV po stopi od 18%. Obveznik PDV je isklju ivo gra evinsko preduze e, a naplata PDV od investitora putem naplate ispostavljenih ra una, odnosno situacija, zavisi od ugovorene cene, vrednosti objekta. Naime, investitor pla a cenu, iznos, koji je preciziran u ugovoru zaklju enom izme u izvo a a radova i investitora. 54.Pitanje: Kojoj poreskoj upravi treba podneti popisnu listu nezavr enih gra evinskih objekata, ako je sedi te preduze a u Ni u, a objekat se nalazi u Beogradu (u pitanju je na a poslovna zgrada u izgradnji). Odgovor: Prema lanu 65. stav 5. Zakona o PDV, popisna lista za nezavr ene gra evinske objekte na dan 31.12.2004. godine podnosi se nadle nom poreskom organu, najkasnije do 15.1.2005. godine. Prema tome, obveznik PDV podnosi popisnu listu nadle noj filijali sa spiska CVPO, prema sedi tu, to zna i u Ni u. 55.Pitanje: Ukoliko monta u na gradili tu vr i preduze e iz inostranstva, a faktura je inopartnera bez PDV, ko je obavezan da obra una PDV? Odgovor: Prema l. 10 stav 1. ta ka 2. Zakona o PDV, poreski du nik, u smislu ovog zakona je, pored ostalog, poreski punomo nik koga odredi strano lice koje u Republici Srbiji nema sedi te ni stalnu poslovnu jedinicu, a koje obavlja promet dobara i usluga u Republici Srbiji. To zna i da e PDV platiti poreski punomo nik. 24

Ta kom 3. stav 1. ta ka 10. Zakona o PDV precizirano je da je poreski du nik primalac dobara i usluga u slu aju ako strano lice ne odredi poreskog punomo nika. Prema tome, ukoliko preduze e iz inostranstva, koje vr i promet dobara i usluga za doma e lice, ne odredi svog punomo nika, tada je doma e lice, za koga stranac vr i promet dobara ili usluga, obavezno da obra una i plati PDV. S tim u vezi, skre emo pa nju na odredbu lana 28. stav 3. Zakona o PDV, po kojoj pravo na odbitak prethodnog poreza mo e da ostvari i poreski du nik iz l. 10. stav 1. ta . 2) i 3) ovog zakona, pod uslovom da je za naknadu za primljena dobra i usluge obra unao PDV u skladu sa ovim zakonom i da primljena dobra i usluge koristi za promet dobara i usluga koji podle e PDV. 56.Pitanje: Stambena zadruga nije imala promet dobara i usluga, kao ni promet preko teku eg ra una. Do 15.11.2004. godine nismo podneli evidencionu prijavu. Dana 15.11.2004. godine primili smo avans od 8.000.000 dinara. Da li treba da podnesemo poresku prijavu i kada (u 2005. godini planiramo promet od preko 10.000.000 dinara)? Odgovor: U l.37. i 38. Zakona o PDV utvr eno je podno enje evidencione prijave od 1.1.2005. god, odnosno od stupanja na snagu Zakona o PDV ( l. 63. Zakona o PDV ure eno je podno enje evidencione prijave za 2005. godinu do 30.9.2004. godine). Saglasno sa ovim odredbama, lice (pravno, preduzetnik, fizi ko lice), koje je u prethodnih 12 meseci ostvarilo ukupan promet ve i od 2.000.000 dinara, du no je da ,najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodi ne poreske prijave, podnese evidencionu prijavu nadle nom poreskom organu. Zastupljeno je mi ljenje da se ostvarenim ukupnim prometom po osnovu dobara i usluga smatra prihod po tom osnovu. Primljeni avans je obaveza prema kupcu koja nema tretman prometa dobara, odnosno usluga, jer avans se, u slu aju kada se ne izvr i isporuka dobara i usluga , mo e vratiti. Prema tome, u slu aju kada je primljen avans u iznosu od 8.000.000 dinara, stambena zadruga nije obavezna da podnese EPPDV nadle nom poreskom organu, nego u propisanom periodu (po isteku prvog roka za predaju periodi ne poreske prijave, mese ne ili tromese ne), kada se izvr e isporuke dobara ili izvr e usluge, koje e initi ukupan promet za prethodnih 12 meseci ve i od 2.000.000 dinara. 57.Pitanje: Gra evinsko preduze e gradi poslovni centar sopstvenim sredstvima sa svojom radnom snagom (zaposlenima). Materijal za izgradnju trebuje u sopstvenom magacinu. Kada zavr i izgradnju uknji ava ga kao sopstveno osnovno sredstvo gra evinski objekat. Kako obra unati, a kako knji iti PDV i kada nastaje poreska obaveza? Odgovor: S obzirom na to da nema pla anja nikakve naknade, nema ni obaveze obra una PDV u situaciji kada preduze e koristi dobra za sopstvenu proizvodnju. Ukoliko je materijal nabavljen sa PDV, po to preduze e gradi poslovnu zgradu, ima pravo da taj porez tretira kao prethodni porez. Ovu nekretninu mora zadr ati u svom posedu 10 godina, a ukoliko je otu i pre isteka ovog roka, mora korigovati iznos prethodnog poreza. 58.Pitanje: Gra evinski objekat je u celini zavr en u 2004. godini, dobijena je i upotrebna dozvola. Da li se na neizmirene obaveze prema dobavlja ima, koje e biti izmirene u 2005. godini, pla a PDV? Odgovor: 25

Ukoliko se obaveze prema dobavlja ima izmiruju pla anjem, ne postoji obaveza obra una PDV. ak ukoliko se obaveza ili njen deo izmiruje preno enjem prava na delu nepokretnosti, po to je objekat u celini zavr en u 2004. godini, pla a se na ukupnu vrednost porez na prenos apsolutnih prava. 59. Pitanje: Da li e se u popisnoj listi zgrada iskazati zavr enom i u slu aju da jo nije izvr en njen tehni ki prijem? Gradnja objekta je potpuno zavr ena. Odgovor: Ukoliko se u 2005. godini ne uve ava cena proizvodnje navedenog objekta (ne vr e ulaganja) on e se iz aspekta oporezovanja smatrati zavr enim u 2004. godini i na prvi prenos prava raspolaganja e se u celini obra unavati i platiti porez na prenos apsolutnih prava. U slu aju da se na ovom objektu od 1.1.2005. godine vr e jo neka dodatna ulaganja pre tehni kog prijema, ta ulaganja e se oporezovati sa PDV na na in propisan Pravilnikom o utvr ivanju novoizgra enih objekata i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, iji je prvi prenos prava raspolaganja predmet oporezivanja PDV (Sl. glasnik RS, br. 105/04).

7 ZAKLJU AKIz ovoga to smo do sada rekli, zaklju ujemo da je POREZ NA DODATU VREDNOST jedan od vrste poreza na promet. To je opsti porez na potro nju koji se obra unava i pla a na isporuku dobara i pru anju usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara. Sistem poreza na dodatu vrednost Republike Srbije ure en je Zakonom o porezu na dodatu vrednost i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovla enja iz Zakona o porezu na dodatu vrednost, a od strane Vlade Republike Srbije i Ministra finansija. Prelaznim i zavr nim odredbama Zakona o PDV-u propisani su postupci i radnje u vezi sa prelaskom na oporezivanje PDV-om. Re je o odredbama koje reguli u primenu propisa na transakcije koje se odvijaju u periodu va enja Zakona o porezu na promet i u periodu primene Zakona o PDv-u, zatim o obavezama koje poreski obveznici moraju da ispune pre stupanja na snagu Zakona o PDV-u u cilju nesmetanog prelaska i primene Zakona o PDV-u. Dosada nja me unarodna iskustva pokazuju da je uvo enje poreza na dodatu vrijednost zahtjevalo veliku poresku reformu u svim zemljama. Uvo enje ovog poreza nije ostalo bez uticaja na ostale poreze I druge dad bine koje su se morale dovesti u sklad sa novim poreskim oblikom. Me utim, ako je PDV uspeo da za ivi u 120 zemalja sveta I da ga sve te zemlje prihvate kao najefikasniji na in oporezivanja nema razloga da ga I mi ne prihvatimo. 26

Problem kod nas je u tome to je na a privreda veoma slaba I nerazvijena I to imamo veoma slab izvoz a PDV upravo podstice I stimuli e izvoz. Porez na dodatu vrednost se primenuje ve skoro etiri decenije tako da vi e ne predstavlja novinu ni u teoriji ni u praksi. Zahvaljuju i prakti nim prednostima primenjuje se u zemljama razli itih nivoa privredne razvijenosti. Naime, uveden je i primenjuje se u preko 120 zemalja gdje ivi oko 70% svetskog stanovni tva i postao je najpopularniji oblik oporezivanja prometa proizvoda i usluga. Sredinom ezdesetih godina postojao je samo u Francuskoj, na po etku XXI vijeka njega u svojim poreskim sistemima ima ve ina evropskih zemalja i brojne zemlje Azije, Afrike i Ju ne i Sjeverne i Centralne Amerike, primenjuju ga sve lanice OECD a ( osim SAD ), a ustanovljen je i kao porez Evropske zajednice, im je postao jedan od uslova za pristupanje Uniji. Dok je krajem ezdesetih godina PDV (porez na dodatu vrednost) bio do ekan s podozrenjem, kako od strane vlada tako i u poslovnim i akademskim krugovima, smatrali su ga previ e komplikovanim, smatrali su da e administrativni tro kovi i tro kovi naplate biti previsoki i da mo e imati izra en inflatorni u inak, danas to vi e nije slu aj. Danas se porez na dodatu vrednost smatra najefikasnijim na inom oporezivanja. Pritisak na uvodjenje PDV a dolazio je iz dva razli ita izvora. Prvo, sve prvobitne lanice Unije (Nema ka, Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg i Francuska) primenjivale su svezano oporezivanje prometa, s tim to je prvih pet koristilo kaskadni bruto svefazni porez na promet, kod kojeg se porez pla a u jednoj fazi proizvodno prometnog ciklusa. Model svefaznog, op teg poreza, potro nog tipa definisan je i u estoj direktivi Evropske Unije o harmonizaciji poreza na promet i jedinstvenom sistemu poreza na dodatu vrednost. esta direktiva je doneta 1977. godine sa primenom od 01.01 1978 godine. Cilj ove direktive je ukidanje svih prepreka izme u zemalja lanica u oblasti poreskog sistema. esta direktiva se stalno menja i dopunjuje s ciljem stvaranja povoljnih ekonomskih uslova za lanice Evropske Unije. Drugo, skandinavske zemlje (Danska, Norve ka i vedska ) tako e su se rano opredelile za PDV, jer im je izgledalo da tim putem mogu do i do izda nijih prihoda nego to su im davali njihovi jednofazni porezi. Svoj ulazak u Evropsku Zajednicu, Velika Britanija, Irska i Gr ka su odugovla ile upravo zbog nere enih pitanja i bojazni oko uvodjenja PDV a u svoje poreske sisteme. Me utim, jednom ustanovljen kao porez EZ PDV je postao uslov za pristupanje Zajednici, otuda su ga Velika Britanija i Irska a kasnjie i Gr ka, panija i Portugal tako e uvele. Tako e, prilikom ulaska u Evropsku uniju 1. Januara 1995. godina PDV su u svojim sistemima imale Austrija, Finska i vedska, kao i deset novih lanica koje su Evropskoj uniji pristupile 1. Maja 2004. Godine.

27

8 LITERATURAPDV asopis za primenu propisa o porezu na dodatu vrednost i akcizama, Beograd, 15. decembar 2004 Sl. Glasnik RS, br.80/o2. PDV - Obrad Kecman, arko Mioni , Gojko Eski Finansijski menad ment - prof.dr. Dragan Mikerevi , Banja Luka 2005. godina

J. Gor i , M. An elkovi , Javne finansije, fiannsijska prava i ekonomija javnog sektora, Proinkom, Beograd, 2005, str 779 804. prof. dr Dragomir or evi , Javne finansije (Fiskalna ekonomija i Menad ment javnog sektora), Privredna akademija, Novi Sad, 2005. g. Poglavlje VII. Milena Rakovi , Finansije i finansijsko pravo, Banja Luka, Pravni fakultet, 2005. Joseph Stiglitz, Ekonomija javnog sektora, Centar za izdava ku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd, 2004. Milivoje Trklja Finansije i finansijsko pravo Novi Sad Pravni Fakultet 1995. Dejan Popovi , Poresko pravo, Pravni fakultet i Slu beni glasnik, Beograd 2008. Gordana Ili -Popov, Poresko pravo Evropske unije, Slu beni glasnik, Beograd 2004. Dejan Popovi Nauka o porezima i poresko pravo, Beograd, 1997. Bo idar Jel i Finansijsko pravo i finansijska znanost, Zagreb, 1998. Jovan Lov evi , Institucije javnih finansija, Slu beni list SFRJ, Beograd, 1991. Prof. dr Danilo Aleksi , Prof. dr Gordana Paovi pravo, Podgorica 2008. Jekni , Finansije i finansijsko

Bo idar Rai evi , Javne finansije, Centar za izdava ku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd, 2008. V. Bjelica i grupa autora: Finansije - teorija i praksa, Stylos, Novi Sad, 2001.

28