21April 2019.

www.serbianmirror.com

Biznis

22 April 2019.^estitke

23April 2019.

www.serbianmirror.com

Biznis

24 April 2019.Biznis

25April 2019.

www.serbianmirror.com

Iz va{eg ugla

26 April 2019.Iz starog Beograda

Zeleni venac, koji je nekadzauzimao prostor odBrankove, Lomine,

Reljine, Prizrenske do Sremskeulice, bio je prostrana, ustajaladuboka bara, kao malo jezero, ukoju su se slivale vode sa TerazijaPrizrenskom ulicom i saVaro{-kapije Brankovom ulicom.Na samom kraju bare stajala jejedna mehana koju je dr`ao nekiManojlo. Pored te mehane dr`aoje on i lepo uredjenu ba{tu krajkoje su stajali ~amci za vo`nju pojezeru. To je bilo ‘uvesitelnomesto’ – prvo izleti{te zaBeogradjane u koje su navra}alaonda{nja gospoda, ~inovnici nameze i ~a{u piva koje je ugostiteljnabavljao iz Zemuna. Kako je taba{ta bila udaljena od varo{i, to jekneginja Ljubica sa TomanijomObrenovi} i ostalim gospodjama,kad grane prole}e i olep{aju dani,

dolazila volujskim kolima odKonaka do Manojlove ba{te. Malopodalje od ove mehane nalazio seu zemlji podrum u kome je ugos-

titelj dr`ao razna pi}a. Ovaj jepodrum sa placem docnije pripaoknezu Maksimu Rankovi}u izOstru`nice. On je tu podigaodvospratnu ku}u u turskom stilu,pa ju je kasnije prodao dr`avi. Utoj ku}i je niz godina bio sme{tenSud okruga beogradskog u komeje i knji`evnik Milan Dj.Mili~evi} 1852. godine zapo~eosvoju ~inovni~ku karijeru kaopisar. Podrum je slu`io kaoapsana za osudjenike. PosleKatanske bune, 1842. godine u tojapsani su bili zatvoreni buntovni-ci, medju njima i Matija Simi},poznat u politi~koj istoriji podimenom ‘Crveni Matija’.

^etrdesetih godinaizvr{eno je isu{ivanje tog prosto-ra. Prokopan je kanal i voda jeodvedena u Baru Veneciju, ali jeposao izvr{en nestru~no i ceoteren je ostao podvodan. Pa ipakse u tom kraju po~elo zidati.Sagradili su ku}e Aleksa Simi},Maksim Rankovi}, Filip Hristi},Ugri~i}, Ceni}, Rajovi}.Milosavljevi}, Delini i drugi. Tihgodina sagradjena je ku}a u

Brankovoj br. 1, ustilu starearhitekture. U toj zgradi otvorilaje gostionicu mlada Saksonka,koja je tih godina do{la u

Beograd sa dve k}eri i sinomTeodorom Hermanom, ocemin`enjera To{eSeleskovi}a idedom dr Mom~ila Seleskovi}a,profesora univerziteta. Gostionicaje umesto firme imala od limaizradjen venac zelene boje, pokome je ceo taj kraj dobio imeZeleni venac. Vrednai urednadoma}ica Hermanka je stekla veli-

ki ugled te su kod nje odsedalistrani putnici, trgovci, zanatlije iradnici. Docnije je tu gostionicupreuzeo slepi JeremijaObradovi}-Karad`i}, prvi srpskikolporter. U toj ku}i pedesetihgodina stanovao je advokat @ivkoNedi} i u njoj se 1858. godinerodio dr Ljubomir Nedi}(1858-1902), knji`evnik i kriti~ar.

Izmedju ulica Brankove iJug-Bogdanove postojala je 1847.godine pijaca, {to se vidi po sporuabad`ija i Uprave varo{i okonekih du}ana, jer abad`ije ‘... unjima ne}e da sede {to su odZelenog venca jako udaljeni, patime i od pazara ...’ Malo ni`e, nauglu Kameni~ke i Lomine ulicebila je Ciganska ~esma koja jeimala jednu lulu i davala 259litara vode u sekundi. UZari}evom planu Beograda iz1878. godine slobodan prostordana{nje pijace na Zelenom vencuozna~en je kao trg. Kasnije je tajprostor pretvoren u park.

Kako je preko Zelenogvenca i{ao glavni put odVaro{-kapije za Savamalu iVra~ar, Pozori{ni odbor odlu~i datu podigne stalnu pozori{nuzgradu i poveri izradu planovaitalijanskom arhitekti JosifuKosanu – iako je Vuk Karad`i}godine 1853. u jednom pismuJovanu Gavrilovi}u, smatrao da

‘...je to mesto ... }orbud`akpremasredini beogradske varo{i’.Medjutim, zbog podvodnog terena– udareni su samo temelji i posaooko izgradnje teatra je obustavl-jen. Vladan Djordjevi}(1842-1930) u svojim‘Uspomenama’ pominje ih ‘...kroz abad`isku ~ar{iju, poredvelikih razvalina od nesudjenog

teatra na Zelenom vencu, gde jeimao da se podigne taj teatar, alije samo do cokle ozidan pa onda

napu{ten ...’. Ru{evine su ostalesve do sedamdesetih godina kadasu ra{~i{}ene zbog regulacije,postavljanja kaldrme i sadjenjajablanova.

NaZelenom vencu, ustanu Mite Veli~kovi}a, uJug-Bogdanovoj ulici br. 3 nalazi-la se 1871. godine redakcija‘Radenika’ Svetozara Markovi}a,a do kafane ‘@irovni venac’osamdesetih godina otvorio jeknji`aru Toma Jovanovi} koji jeniz godina izdavao knjige zanarod. U Sremskoj br. 9 nalazilase redakcija ‘Zvona’, {aljivoglista, a od 1926. godine knji`areTome Jovanovi}a i Vuji}a iZdravka M. Spasojevi}a. U gos-tionicama kod ‘Morune’,‘@irovnog venca’, ‘Zlatnogburenceta’ bilo je svrati{te gim-nazista, veliko{kolaca, trgovaca,radnika i zanatlija iz svih na{ihkrajeva. Kod ‘Morune’ (kasnijerestoran ‘Triglav’) osnovano je 5.aprila 1906. godine Radni~kotipografsko dru{tvo ‘Jedinstvo’.Na ku}i je 1951. godine utisnutaspomen-plo~a.

DR VOJIN DRENOVAC

Odstalnog saradnika

PRVO IZLETI[TEZELENI VENACMesto gde su otvarane gostionice i knji`are

27April 2019.

www.serbianmirror.com

In memoriam

Poznata spisateljica, rodjena1934. u Erdeviku, svoj prviroman “Izlet u nebo“ objav-

ila je 1958. Granice je zatim po~elada pomera delima “Glasam zaljubav“ (1963), “Ne budi zaspalepse“ (1964), “Divlje seme“ (1967),“Glasovi u vetru“ i “Pre`iveti dosutra“ (2017). Objavila je i zbirkebajki “Sedefna ru`a i druge bajke“,“Nebeska reka i druge bajke“,“Kamen koji je leteo“, “Sne`nicvet“, “Jastuk koji je pamtiosnove“ i roman-bajku “Zvezdanelutalice“.

S delima Grozdane Oluji}svet se upoznaje od malena. Njenaliteratura decenijama je zastupljenau srpskoj lektiri za osnovce za~etvrti razred, ali i u obaveznom{tivu za studente komparativneknji`evnosti na nekoliko ameri~kihuniverziteta.

Pisac Milovan Vitezovi}istakao je da je svet ostao bezknji`evnice koja je bila posve}enasvim generacijama.

- Poznavao samGrozdanu pet decenija, od “Izleta u

nebo“. Danas je te{ko biti dobarprozni pisac, ali je ona izdr`ala.Pamti}u je kao izuzetnu i osobu ipisca. Ona je definitivno pisac kojije bio za sve generacije – naglasioje Vitezovi} prise}aju}i se njihovihsusreta.

- Nekada davno sretali

smo se na knji`evnim ve~erima,ona je bila veliki ~ovek. Jo{ smoimali malu decu kad smo imalineke velike pri~e – otkrio jeVitezovi}.

Da je u srpskojknji`evnosti ostvarila veliki uspeh iostavila pe~at, govori ~injenica da

je zbog svojih umetni~kih dometaprogla{ena po~asnim gradjaninomOsla, a i nosilac je danskogvite{kog ordena Daneborg. Nasvetskoj sceni, takodje, zastupljenaje zbirkom kratkih pri~a “Afri~kaljubi~ica“, koja je uvr{tena uantologije {irom sveta, od

Nema~ke, Izraela, Rusije, Indije,Engleske, Francuske, pa sve doAmerike. Srpska spisateljicanagradjena je za pri~u “Igra“ nakonkursu za najbolju svetskukratku pri~u u Nema~koj.

Oluji}eva je dobitnicabrojnih nagrada, od toga sunajva`nije nagrade Zmajevih de~jihigara, priznanje PolitikinogZabavnika, Mlado pokolenje, Zlatnileptir, Stara maslina, NIN-ovanagrada, “Bora Stankovi}“ zacelokupno delo. Takodje, knji`evni-ca je dobila priznanje od Svetskeakademije za umetnost i kulturu.Knjige su joj prevedene na 36 jezi-ka.

Grozdana Oluji} zavr{ilaje gimnaziju u Be~eju, a diplomi-rala je i magistrirala engleski jeziki knji`evnost na Filolo{kom fakul-tetu u Beogradu.

Udru`enje knji`evnikaSrbije i Udru`enje za kulturupokrenuli su inicijativu da slavnaknji`evnica bude sahranjena u Alejizaslu`nih gradjana na Novomgroblju. Kurir.rs

OTI[AO JE PISAC ZA SVE GENERACIJE

ODLAZAK SLAVNE KNJI@EVNICE

Slavna knji`evnica – bajkopisac, romansijer, esejista i prevodilac Grozdana Oluji} preminula je u nedelju u 85. godini, saop{tilo je Udru`enjeza kulturu, umetnost i medjunarodnu saradnju “Adligat“.

^uveni de~iji pesnik, proznii dramski pisac DobricaEri} preminuo je u 83.

godini posle duge i te{ke bolesti.Dobrica Eri} je rodjen

1936. godine u selu Donja Crnu}au Gornjoj Gru`i (kod GornjegMilanovca).

Prvu zbirku pesamaobjavio 1959. a do danas vi{e odstotinu knjiga. Autor je vi{eromana, pet knjiga lirske proze, 23zbirke pesama, pet pozori{nihdrama, vi{e od 40 knjiga za decu.Pesme su mu u{le u ~itanke,antologije, {kolske lektire.

Zaslu`ni je umetnikgrada Beograda, a dela su mu pro-data u tira`u od milion primeraka.

Dosta ih je prevedeno na

strane jezike.Upravni odbor

Udru`enja knji`evnika Srbije ga je30. marta 2012. predlo`io zadopisnog ~lana Srpske akademijenauka i umetnosti.

Eri} je zavr{io ~etirirazreda osnovne skole uVra}ev{nici i oprobao sre}u –kako je sam rekao – u mnogimzanatima.

Svojim bogatim stvar-ala{tvom na svojevrstan na~inobele`ava `ivljenje na {umadi-jskom i srpskom prostoru.

On je bio pesnik, proznii dramski pisac, lirski zdravi~arGru`e, slikar prirode, sela, det-injstva i ljubavi, pisac pesama zadecu.

Dobitnik je nizazna~ajnih nagrada i priznanja:

Mlado pokoljenje, Goranov venac,Nagrada Zmajevih de~jih igara,

Neven, Vukova Nagrada.Izvor Blic

PREMINUO DOBRICA ERI]

Dobrica Eri} je posthumno odlikovan Sretenjskim orde-nom tre}eg stepena za naro~ite zasluge koje je ostvario uoblasti knji`evnosti, posebno pesni~kog stvaralaštva, navo-di se u saopštenju Slu`be za saradnju s medijima predsed-nika Republike Vu~i}a. Kako se navodi, nedavno preminulisrpski pesnik dao je nemerljiv doprinos razvoju našegdruštva i ostavio neizbrisiv trag u srpskoj kulturi.

MILOVAN VITEZOVI] POZNAVAO JE GROZDANU OLUJI] 50 GODINA:

28 April 2019.Pri~a Ogledala

Upravo sam zavr{io jednufazu svog `ivota i poleteoavionom preko okeana u

drugu. Posle sedam divnih godinai napornih studija u Var{avi,spakovao sam kofere i sa svojompudlicom, Ringom poleteo zaNjujork. Hladan januarski dan.Divne zemaljske stjuardese poljskeavio-kompanije LOT su mi dozvo-lile da uzmem Ringa sa sobom ukabinu, iako je imao 10 kg, a popropisima IATA psi preko 5 kgmoraju da lete u prtlja`niku. Nesamo da je stjuardesa upisala daRingo ima 5 kg, nego mi je ~ak idala slobodno sedi{te do mene, damogu da stavim kavez i Ringapored sebe. Moja `elja je bila dase vratim u Srbiju posle sedmogo-di{njeg `ivota u Poljskoj, ali jestanje u zemlji bilo katastrofalno,pa je moj otac odlu~io da otvoripredstavni{tvo velike srpske firmeu Americi. Firma mu je kasnije tegodine blokirana zbog ameri~kih

sankcija prema na{oj zemlji.Par sati posle poletanja,

primetio sam da avion leti tolikonisko da smo odozgo videli talaseu okeanu. Putnici su se uspani~ili.Stjuardesa je poku{ala da udje upilotsku kabinu, ali su joj zalupilivrata ispred nosa. Malo posle toga,pilot se oglasio: “Po{tovani putni-ci, usled tehni~kih problema,ima}emo prinudno sletanje naprvom kopnu na koje naidjemo, aono je tek za pet sati.“ Svi su biliuspani~eni, uklju~uju}i istjuardese. Imao sam pre toganekoliko kriti~nih situacija uavionu, i na moje iznenadjenje, niu jednoj od njih me nije hvatalapanika. Nekako sam verovao da seni{ta lo{e ne}e dogoditi, ali nemogu re}i da sam bio sto postosiguran u to. Skoro pet sati odposlednjeg ogla{avanja, izzvu~nika se ~ulo: “Ve`ite poja-seve, podignite sedi{ta. Za dvade-setak minuta sle}emo u Nju faun-dlend.“ Kada smo sleteli, pilot seponovo oglasio re~ima: “Po{tovaniputnici, napustite avion. Uklju~ennam je alarm za bombu.“ Putnici

su u panici po~eli da jure kaizlazu. Ja sam strpljivo ~ekao dase gu`va ra{~isti, spakovao Ringau kavez, i te{io uspani~enustjuardesu. Avion je sleteo dalekood aerodromske zgrade. Umestoautobusa, lokalne vlasti supokupile taksiste Njufaundlenda danas automobilima prevoze od

aviona do aerodromske zgrade, dabi umanjili `rtve u slu~ajueksplozije. Tih nekoliko stotinametara, koje sam pre{ao od avionado taksija, nose}i kavez sa

Ringom do~aralo mi je pravukanadsku zimu, koju pre toganisam do`iveo. Bio sam u laganojjakni, zvanoj djubretarac i bezkape. Ledeni vetar mi je {ibaolice, glavu, telo i gole ruke.Temperatura vetra je bila ispodminus pedeset stepeni Celzijusa.Taksi nas je prevezao do aero-

dromske zgrade u kojoj su nasdetaljno proveravali i skenirali.Kasnije je svako od nas zamoljenda identifikuje svoj ~ekirani baga`.Onda smo satima ~ekali na aero-

dromu dok je na{ avion biodetaljno pregledan.

Posle jedanaest sati~ekanja na aerodromu su namjavili da }emo nastaviti let zaNjujork, i to istim avionom, alinam nisu saop{tili da li jebomba nadjena ili ne. Tada nijebilo mobilnih telefona, tako danisam imao komunikaciju saroditeljima koji su me ~ekali uAmerici. Majka je bilauspani~ena, jer je pratila situaci-ju preko televizije. Nastavilismo let za Njujork i provelislede}ih nekoliko sati u velikojneizvesnosti.

Sre}om, bezbedno smosleteli na njujor{ki aerodrom,odakle smo Ringo i ja nastavili zaMineapolis, gde sam zapo~eonovu fazu `ivota. Hladne mine-sotanske zime me ~esto podsete navetar koji me je te no}i {ibao doksam prelazio nekoliko najdu`ihstotina metara u `ivotu. Kao da jeta januarska no} odredila mojusevernu sudbinu, daleko od zeml-je u kojoj sam rodjen i koju nosimu srcu.

VA[E PRI^E IZ @IVOTA

DEJAN MARINKOVI]

Odstalnog saradnika

BOMBA U AVIONU”PO[TOVANI PUTNICI, NAPUSTITE AVION. UKLJU^EN NAM JE ALARM ZA BOMBU“

29April 2019. Biznis

www.serbianmirror.com

30 April 2019.^estitke