1

1.0. Uvod

Mnogi gradovi Evrope su se suoavali sa moguom pretnjom izumiranja i devastiranja

svojih starih centara i pojedinih oblasti koji imaju potencijala za napredak i razvoj. Dok

stanovnitvo bei u rezidencijalna predgraa, obeane zelene zone, opstanak upravo

gore pomenutih delova se dovodi u pitanje. U nekim delovima grada ostaje vrlo malo (ili je u

potpunosti iezlo) staro, autohtono stanovnitvo, koje nema dovoljno sredstava da odrava

graevine u kojima stanuje I koje ih okruuju.

U novonastalim (ekolokim, ekonomskim, politikim itd.) uslovima dananjice, jedan

od osnovnih zadataka predstavlja uvanje graenje sredine (grad i selo) kroz obnovu i

regeneraciju, revitalizaciju, konverziju i ukljuenje graditeljskog naslea u savremeni, aktivni ivot. Prenamena funkcije, interpolacija u staro tkivo, mona i napadna arhitektura u funkciji

privlaenja kapitala u zaputene delove sve su to principi koji su se pokazali opravdanim i poeljnim. Razumevanje ovih metoda posmatra se kroz dizajnerski, planerski i aspekt

menadmenta. Predmet ovog rada je razmatranje i analiza plana rekonstrukcije grada Jacmela na

Haitiju, (njegova konzervacija, korienje energetskih izvora i zemljita itd.) koji je bio uniten

i razruen nakon zemljotresa 2010. godine. U ovoj analizi koristila sam sledee metode:

Analiza tehnike dokumentacije Deskripcija plana rekonstrukcije Utvrivanje injenica i donoenje odgovarajuih zakljuaka

Grad Jacmel je osnovan 1698. godine i trenutno je glavni grad Haitija. Pre zemljotresa,

koji se dogodio 12. januara 2010. godine, grad je brojao 40000 stanovnika; optina Jacmel

(grad i okolina) brojao je 137966 stanovnika. Grad je iroko poznat po arhitektonskom

2

kvalitetu i nominovan je za nagradu World Heritage. Atraktivne plae i zelena brda u

sklopu Jacmel basena, obezbeuju gradu izvore za internacionalnu turistiku ekonomiju.

U skladu sa Akcionim planom za nacionalni oporavak i razvoj Haitija, kao i stratekim

planom razvoja grada Jacmela, u koncept satelitskih gradova treba da se smeste ekoloki i

socijalno odrivi novi gradovi na pristupanoj periferiji grada Jacmela. Ovi gradovi e biti u

potpunosti integrisani, mali urbani centri sa savremenim preduzeima, sa bezbednim i

udobnim stanovanjem, kao i obilje javnih slubi i sadraja. Satelitski gradovi ne samo da e

obezbediti raseljenim licima pristojan smetaj, ona e takoe ponuditi svim lanovima

lokalne zajednice da imaju priliku da dobiju bolji kvalitet stanovanja.

Predloeno je da podruje 'Locandi' bude podruje na kome e se prvo graditi

satelitski grad. Ova zona obuhvata oko 170 hektara i nalazi se oko 2-3 km severno od centra

Jacmela. To je brdovito seosko podruje izmeu reke Jacmel i 'Riviere de la Gosseline'. U

ovom trenutku je slabo naseljeno i uglavnom nerazvijeno.

Priloen predlog projekta nudi ekonomine cene stanovanja i odrive urbanistike

metode koje su dobro prilagoene za obe predloene lokacije satelitskih gradova. Za

podruje 'Locadi', 'Trans City Arhitektura i Urbanizam ima razraen urbanistiki koncept koji

se zasniva na smetanju razliitih tipova stanovanja i odgovarajue uline mreze u skladu sa

topografijom i uslovima tog podruja. Meutim, ove tipologije i principi planiranja mogu se

primeniti na bilo koje drugo satelitski planirano podruje. Metode i principi slue kao uzor i

mogu se uspeno adaptirati na druge lokacije.

3

2.0. Koncept plana rekonstrukcije

Tokom poslednjih 18 meseci, Trans City arhitektura i urbanizam 1 , razvila je

sveobuhvatan plan za rekonstrukciju grada Jacmela na Haitiju, koji je zasnovan na konceptu

satelitskih gradova koji se nalaze na ivici postojeeg, zemljotresom opustoenog centra

grada (koncept je razvijen u skladu sa principima univerzalnog dizajna u okviru stambene

obnove Vlade Haitija).

Koncept ukljuuje urbani masterplan, kao i predlog za montane kue, u kome se

koljke zgrade industrijski proizvode u Austriji, i zavravaju ih lokalni graevinski radnici. U

skladu sa sadrajem projekta, arhitektura ne pokuava da bude spektakularna. Umesto toga,

to je holistika integracija mnogih nivoa urbanog sistema koji ini ovaj projekat zanimljivim.

Urbanizam predlae ekoloki odrivo planiranje za tropsko podruje koje zbog svoje

topografije predstavlja izazov urbanistima. Prostor je podeljen na tri osnovne zone, u

zavisnosti od njihovih topografskih kvaliteta:

Strmi obronci, koji nisu pogodni za gradnju, bice poumljeni;

Doline, koje takoe nisu pogodne zbog opasnosti od poplava, bie pretvorene

u terase i konvertovane u zemljite za poljoprivredu srednjeg intenziteta za

lokalnu potronju;

Grebeni i platoi bice iskorieni za stanovanje;

2.1. Cilj plana rekonstrukcije

Sutinski cilj planiranja je konstruisanje priutive mree puteva na vrhu grebena, koja

e meusobno da povezuje izgraene stambene zone, kao i sve to sa autoputem N-204 do

Jacmela. Du ovih puteva, razvie se niz naselja, svaki sa svojom kolom, trnim i

komercijalnim centrom. Sve to treba da bude povezano sa glavnim trgovakim centrom,

povezujui susedno podruje lake industrije, u kojoj ce biti smetene tekstilne prodavnice i

proizvodnja bejzbol opreme, tradicionalni runi rad Haitija.

Raeno je sa predstavnicima UN-a u cilju razvijanja drutveno odgovorne urbane

strukture; obdanita za uvanje dece (laku industrijsku radnu snagu sainjavaju uglavnom

1 Urbanistiki i arhitektonski biro, Be, Austrija

4

ene i briga o deci je veliki problem), socijalni centri i obrazovne ustanove su centralni

aspekti planiranog koncepta.

Prostorna struktura naselja odreuje se njegovim topografskim uslovima. U

horizontalnim oblastima (nagib zone I + II), ulice su postavljene pod pravim uglom u odnosu

na glavnu ulicu u klasinom Gridiron sistemu, pro[arane zelenim parkovima, a kue su

jednospratne. U strmijim oblastima (nagib zone III + IV ) ulice prate konture podru;ja i

povezane su nizom postavljenih stepenica.

Arhitektura individualnih kua treba da bude jednostavna i usmerena na potrebe i

drutvene prakse stanovnika Haitija, kao i na tropsku klimu u regionu. Na kraju, kue e biti

izgraene korienjem lokalnih materijala i tehnika, ali u kritinoj prvoj fazi, predloeno je

korienje prefabrikovanih i masivnih drvenih komponenti, proizvedenih u Austriji, za

izgradnju kua.

Cilj je da se koristi austrijska vetina da ublai ovu ekstremnu stambenu krizu.

Austrijska drvna industrija je svetski lider u proizvodnji naprednih masivnih drvenih

konstrukcija. Masivne drvene ploe su izuzetno stabilne, a samim tim i otporne na

zemljotrese i uragane, a kada se pravilno tretiraju i grade, otporne su na termite.

Ekoloka iskorienost podruja; Zoniranje;

5

Montani delovi e biti prebaeni u Jacmel u

kontejnerima i bie raspakovani, a kontejneri e biti reciklirani i

koristie kao blokovi za laku industriju. Kue e biti montirane

u Jacmelu u nedovrene koljke, koje e potom biti prodate ili

poklonjene (u zavisnosti od potrebe) stanovnicima.

Da bi se podstakla lokalna privreda, a i prilagodila nova

kua vlasniku - to je ozbiljan problem u ovakvim projektima -

instrukcije e biti izdate za proces konane izgradnje

(obraivanje unutranjih zidova, ploice, bezbednost, zatita

od sunca, itd.) lokalnim radnicima. Cilj je da se osigura

produktivnost lokalne pomoi to je vise mogue, kao i

stvaranje novih radnih mesta i ugovora za lokalna preduzea

kune radinosti.

2.2. Putevi i ulice - mrea puteva

Mrea puteva je organizovana kao sistem ulinih preseka koji omoguava efikasno

odvijanje saobraaja sa ekonominim trokovima izgradnje. Svi putevi su asfaltirani.

Glavni bulevar povezuje gornji deo grada, a centar grada ima etiri saobraajne trake i

trake za mopede (motore). To e obezbediti da komercijalna i privatna vozila ne zakre

saobraaj u gradu.

Sekundarne avenije sa dve iroke saobraajne trake za automobile, kao i trake za

motore stvaraju saobraajne veze kroz ceo grad i meusobno povezuju primarne javne i

komercijalne zgrade, i sve to sa autoputem N-204.

Proizvodnja komponenata,

njihov transport i

sklapanje

6

Glavne saobraajne ulice su

velikog kapaciteta, sa dve trake (sa

stajalitem za autobuse i isporuke

kamionima). Ovi putevi povezuju centre

lokalne zajednice sa glavnim bulevarom

i sekundarnim avenijama.

Stambene ulice su dvosmerne i

povezuju glavnu saobraajnu mreu sa

jednosmernim stambenim ulicama koje

ine 'srce' susedstva. Ove ulice su

dostupne za automobile, a ipak

dozvoljavaju sigurno i bezbedno

kretanje peaka i motora.

3.0. Tipovi kua

Kue su zasnovane na klasinoj kreolskoj kolibi2, koja je karakteristina za Nju Orleans

i za juni deo Amerike. Obavljena su dugogodinja urbanistika i tipoloka istraivanja,

vraajui se godinama pre Katrine. Ova i slina reenja za Nju Orleans nastala su na Karibima i

Haitiju, pa se smatra da je primereno da se ove vrste koriste kao osnova za Jacmel projekat.

Postoje tri velicine kua od kojih su sve zasnovane na klasinoj kreolskoj kolibi, sa

velikim prednjim tremom. Prednji trem je vano svojstvo ove arhitekture. Poto se ivot na

Karibima uglavnom odvija napolju, veruje se da je trem idealan element ove kulture i klime,

zbog prednosti drutvenog povezivanja.

Svaka kua ima u dvoritu ograen prostor za skladitenje i mogunost pokrivene,

otvorene radionice na ulinoj strani, kao i privatni vrt pozadi. Oba aspekta dizajna su

namenjena da obezbede prostorni okvir koji omoguava veu samodovoljnost za stanovnike

2 Creol cottage odnosi se na tip kue sa verandom (prednja terasa sa nadstrenicom), kosim krovom otrog ugla.. Slian tip kue javlja se u Nju Orleansu, nakon Katrine.

Mrea puteva; Rang ulica

7

i predstavljaju vezu sa urbanim principima drutvenog dizajna - povezanost i individualna

samodovoljnost, za koju se veruje da obezbeuje okosnicu za socijalno odrivo naselje.

Na svojim vrhovima, krovovi imaju suprotstavljene strehe u cilju obezbeivanja svake

od malih soba unakrsnom ventilacijom.

3.1. Tipovi individualnog stanovanja

Topografske zone I i II su uglavnom oblasti koje omoguavaju mrei stambenih ulica

da se poveu sa irim pristupnim ulicama. Oni se povezuju i sa bulevarima i avenijama.

Osnovna ema ulica e biti prilagoena lokalnoj

topografiji u toku izgradnje.

Naselja su 'proarana' skromnim

stambenim ulicama koje su same proarane

zelenim, zasaenim parkovima. Ove trake su

dostupne za automobile i isporuke kamionima,

a u isto vreme urbana geometrija slui da uspori

saobraaj, pa samim tim automobili, motori,

bicikle i peaci mirno koegzistiraju. Svaka kua

ima terasu koja se otvara na ulicu; nagibi i polu-

privatni prostori aktiviraju i oivljavaju ulice. Neke od kua pruaju prostore za ateljee i

prodavnice na nivou ulica, a oni pruaju primarne lokalne usluge i smeteni su uz ulice vieg

reda, kao i pored parkova i trgova. Rezultat svega toga je aktivno naselje pogodno za

stanovanje, koje obezbeuje okvir za ritmove

svakodnevnog ivota.

Topografske zone III i IV na strmo nagnutim

padinama zahtevaju izgradnju terasastih stambenih

traka koje ce obgrliti brdovit pejza. Ove stambene

trake su povezane sa dijagonalnim kosim pristupnim

putevima. Osnovna ema ulica e biti prilagoena

lokalnoj topografiji u toku izgradnje.

Strmi teren topografskih zona III i IV zahteva

paljivi tretman podruja, kao i razuman razvoj stambenih naselja. Postavljanjem dveju

individualnih porodinih kua jedne iznad druge, vrednost investicije moe biti racionalno

Tip naselja u zoni I i II

Tip naselja u zoni III i IV

8

uvean. Kue su naslagane i rotirane; svaka terasa (veranda) je orijentisana ka susednoj

stambenoj ulici. Ove ulice su proarane mreom stepenita, nalik na trgove, koja povezuju

razliite nivoe komiluka i nude stanovnicima mesto za okupljanje i druenje, i obezbeuju

zelene povrine.

3.2. Lokalni majstori, prilagoeni zavrni radovi

Tipina haianska kua je hibridni sistem gradnje koji je visoke tehnologije. Jezgro

kue je izgraeno od standardnih, industrijski proizvedenih komponenata. Zavrne radove

na kuama odradie stanari i lokalni majstori. Ti individualni zavrni radovi odraavaju linost

stanara.

Prilagoeno opremanje delova kue ne samo da personalizuje svaku kuu, vec prua

vaan ekonomski podsticaj lokalnim majstorima. Subvencije za proizvodnju reetki na

prednjim terasama, ograda i panela, kao i kreenje i slikanje fasada, keramiarski i radovi na

unutranjosti e obezbediti poslove za mala zanatska preduzea.

Otvori i drvene ograde odgovaraju klimi i deo su lokalnog arhitektonskog naslea.

Subvencionisano opremanje kua e podrati kvalifikovane majstore kune radinosti.

Vlasnici kua e primiti subvencije za kreenje, zavrne radove, poploavanje i

opremanje unutranjosti kua. Ovo e obezbediti poslove za mlade i manje kvalifikovane

majstore. Reetke od kovanog gvoa i ograde se koriste svuda na Haitiju i proizvode ih

mala preduzea.

Stanovanje: Kua 28 -za dvolanu porodicu sa kompaktnom dnevnom sobom

Svaka parcela - bilo da je za kuu od 28m, 37m ili 47m - ima malu ali veoma znaajnu

okunicu. Urbanistiki plan smeta ova produktivna mesta u okviru zatienih i zatvorenih

dvorita; vrtovi slue da obezbede stanarima pouzdane izvore sveih proizvoda i moe da

osigura porodicama kontinuiranu ishranu u trenucima potrebe.

9

Kua 28

Stanovanje: Kua 37 -za etvorolanu porodicu sa kompaktnom dnevnom sobom

Siguran prostor je egzistencijalna potreba. Ograena dvorita su zatiene zone za

vanu privatnu imovinu; ovde se bicikle i motori mogu bezbedno parkirati i popraviti. Voda i

elektrine utinice omoguavaju ovom prostoru da se koristi kao delimino pokrivena

radionica otvorena ka ulici. Majstori mogu da koriste ove resurse da uspostave sopstvene

prihode, da zarauju pomou trgovine u okvirima svog doma.

Kua 37

10

Stanovanje: Kua 47 -za estolanu porodicu sa kompaktnom dnevnom sobom i

dodatnom prostorijom koja se moe koristiti kao spavaa soba ili radionica (zbog

izlaza na dvorite i ulicu)

Porodicama u Jacmelu potreban je prostor za aktivnosti vezane za prihod (npr.

radionice). Dodatna soba je veliine spavae sobe, smetena pored dnevne sobe i terase.

Lokacija ove sobe daje mogunost pretvaranja u radionicu; radionica moe da se proiri na

dvorite. Ova soba moe da se pretvori i u spavau sobu, to omoguava stanarima da

smeste raseljene roake a da ne bude guve.

Kua 47

11

4.0. Zakljuak

Ovim projektom se omoguava podsticanje kvalitetnog ivota stanovnicima ovog

podruja kao i stanovanje sa mogunou pristupa na more, ukljuivanja u trgovinu, uivanje

javnih otvorenih prostora kao i negovanje zajednice. Sveobuhvatni dizajn smernica i obimna studija trita obezbeuje da se posebnim

alatima privuku investitori. Budui razvoj e paljivo ispratiti faze plana koje iskoriavaju

postojee investicije. Budui razvoj mora da kapitalizuje imovinu grada Jacmela bez njegove

eksploatacije. Mnogobrojna zemlja koja je u okviru podruja grada ukljuuje jedinstvene benificije koje se tiu zdravlja, razliite i prelepe ekoloke sisteme kao i impresivnu istoriju

kulture. Projekat e obezbediti ekonomske, politike i druge beneficije svim stranama u

regionu. To e napuniti i revitalizovati grad Jacmel, a samim tim i Haiti. Projekat e takoe da podstakne investicije, subvencije, da ekonomski ojaa sam grad i da podstakne ekonomski

razvoj.

12

5.0. Izvori

http://www.archdaily.com/170042/reconstruction-plan-for-haiti-trans_city-

architecture-and-urbanism/

http://en.wikipedia.org/wiki/Jacmel

http://www.cineinstitute.com/jakmel/

http://www.haitireconstructionfund.org/hrf/

http://www.haitireconstructionfund.org/hrf/

http://openarchitecturenetwork.org/projects/haiti_reconstruction

http://haitireconstruction.ning.com/

http://www.cepr.net/index.php/blogs/relief-and-reconstruction-watch/

http://www.oxfam.org/en/pressroom/pressrelease/2012-01-10/two-years-on-haiti-

reconstruction-proceeds-snail-pace

13

Sadraj:

1.0 Uvod...1

2.0 Koncept plana rekonstrukcije...3

2.1. Cilj plana rekonstrukcije..3

2.2. Putevi i ulice - mrea puteva.5

3.0 Tipovi kua...............6

3.1. Tipovi individualnog stanovanja........................................................................7

3.2. Lokalni majstori, prolagoeni zavrni radovi....................................................8

4.0 Zakljuak................11

5.0 Izvori....................................12