Poslovnalogistika15

Logistikaposlovna ISSN 1452-4767

jun 2008. - godina III - br. 15 Specijalizovani časopis za upravljanje lancem snabdevanja

l Vazdušni kargo u narednoj decenijil Slobodne zone i logistikal KDR - sistem protočnih regala sa više mogućnostil Bezbednost pri rukovanju viljuškaroml AGV u skladištu - nov pokušaj?

STILL, vodeći proizvođač viljuškara i inteligentnih sistema za intralogistiku postavlja nove standarde. Ne samo u efi kasnosti, već i u zaštiti životne sredine. Novi, snažni RX 70 Vam nudi sve prednosti napredne i racionalne hibridne tehnologije. Nijedan viljuškar na svetu nema manju potrošnju goriva – samo 2,5 l / h*. Zahvaljujući maloj potrošnji, redukovana je i do 60 % emisija CO2 (u poređenju sa uporednim modelima). Sjajna kombinacija, ne samo za Vaš budžet već i za našu okolinu. A sada, upoznajte RX 70 - Pozovite nas:

STILL Viljuškari d.o.o.Batajnički put 23 • BeogradTel.: 011 / 30 76 636Fax: 011 / 30 76 639

Više informacija možete videti na www.still-viljuskari.co.yu/RX70

Hibrid – Made in Germany.Minimalna potrošnja – Minimalne vrednosti CO2.

RX 70 – viljuškar sa najmanjom potrošnjom goriva na svetu – samo 2,5 l / h*.

* Va

ži z

a R

X70

- 2,5

t Diz

el p

rem

a no

vom

VD

I 219

8 (6

0 ra

dnih

cik

lusa

po

satu

).

Prem

a st

arom

VD

I 219

8 (4

5 ra

dnih

cik

lusa

po

satu

) sam

o 2,

2 l /

h.

Postignite Više.

120691STILL_Serbis210x297CO2.indd 1120691STILL_Serbis210x297CO2.indd 1 12.06.2007 16:21:00 Uhr12.06.2007 16:21:00 Uhr

28 Transport OAG, informacioni portal za kargo industriju, predvideo je razvoj globalnog vazdušnog transporta robe u narednoj deceniji, u svetlu ekonomskih, energetskih i ekoloških promena.

34 Ekonomija Slobodne zone postaju mesta direktnih stranih investicija zato što nude brojne pogodnosti i najmanje troškove pri proizvodnji, transportu i distribuciji,oslobođeneograničenjanacionalnih zakona.

40 Skladištenje SSI SCHAFER: KDR - Sistem protočnihregalasaviše mogućnosti

42 Viljuškari Aktuelizovanjem obaveznog Akta o bezbednosti i zdravlju na radu, pojavila se potreba za ozbiljnijim pristupom rukovanju, kontroliiodržavanjuviljuškara.Iz“Priručnika za obuku rukovaoca viljuškarom”, autora dr BožeNikolićaimrDušanaGavanskog, prenosimo neke delove koji se odnose na mere bezbednosti pri rukovanju viljuškarom.

48 Skladištenje Težnjazapovećanombrzinomipreciznošćuu distribuciji,svevećidistributivnicentri,kaoi velikitroškoviradnesnage,dovešćedošire primeneautomatskivođenihvozilau skladišnim operacijama.

10 Novosti NovausluGascheNkeraG-a NajvećI“zeleNI”vozNIParkNasveTu NovIDhlsuPerkarGoceNTar DužaverzIjaNovoGBerlINGa NovIProjekTIIzreNaulTTrucks-a scaNIaPlaNIraProDaju150000vozIla crossDockINGsvePoPularNIjI NajBoljIulaNcImasNaBDevaNja slIkaProIzvoDazaTačNosToDvajaNja TrećaGeNeracIjaProGramazaruTIraNje PaleTIzovaNjeDvePaleTesaIsToGmesTa vakuumskacevDIžeIokrećePakeTe ŠINskITraNsPorTNIsIsTem PIck-N-GozaskokProDukTIvNosTI koNTrolaTraNsPorTaPoŠIljkI auTomaTIzovaNokomIsIoNIraNje WI-FIjeDINIcazakoNTroluhlaDNIhkomora

20 Sajmovi sajamTehNIke08 TIl2008 sajameNerGeTIke2008

04 Poslovna logistika

ImPresumIzdavač:Beologistikadoojedrenska10,Beogradurednik:BanePetronijević [email protected]:lenažikić [email protected] tel.062512673Pretplata:sanjaIlić [email protected] tel. 060 138 4961 fax0112468565Fotografija:markoBerićDizajn:ThePortmanconsultancyltd.londonŠtampa:“matija”,ustanička204a,Beograd

cIP-katalogizacijaupublikacijiNarodnabibliotekasrbije,Beograd658.286+005.5

PoslovNalogistika:specijalizovaničasopiszaupravljanjelancemsnabdevanja/urednikBanePetronijević.-God.1,br.1(april2006)-.-Beograd(jedrenska10): Beologistika, 2006 - (Beograd :“matija”).-30cmIssN1452-4767=PoslovnalogistikacoBIss.sr-ID129956876

Sadržaj

HERKUL MEĐU VILJUŠKARIMARad u hodnicima širine 1440 mm sa mogućnošću

podizanja tereta do visine 14.280 mm

USKOREGALNI KOMISIONI VILJUŠKAR SERIJE EKX

DUNAV Export-Import d.o.o. Zemunska 48, 22304 Novi Banovci, SrbijaTel: +381 22 342 950; +381 22 342 951; +381 22 343 028 Fax: +381 22 343 060 e-mail: offi [email protected] web page: www.dunav-ei.co.yu

Generalni zastupnik za Srbiju i Crnu Goru

Jungheinrich nova dva čeona modela viljuškara

Jungheinrich je lansirao dva nova čeona elektro viljuškara koji će se naći u prodaji već ovog leta. Viljuškari sa bočnom izmenom baterije, električnim servo upravljačem nove generacije kao i novim konceptom upravljanja sistemima viljuškara.Poslednja generacija trofaznih naizmeničnih motora osigurava do-datno smanjenje potrošnje energije.

Druga generacija regalnih viljuškara sa superelastičnim gumama

Na potpuno revolucionarnoj koncepciji regalnog viljuškara sa superelastičnim gumama, ovaj viljuškar omogućava rad kako u halama tako i na otvorenom prostru. Druga generacija ovih viljuškara prestavlja značajna unapređenja u po-gledu potrođnje energije i operativnih mogućnosti viljuškara.

Visoko regalni viljuškar Jungheinrich Kombi stacker sa RFID skladišnom navigacijom

Jungheinrich je predstavio novi visoko regalni viljuškar serije Kombi stacker EKX. Novi iinteligentni system upravljanja (pozicioniranja) viljuškarem pred-stavlja značajno unapređeni sistem, koji je takođe patent kompanije Junghein-rich. RFID podna kontrola je proširena sa RFID skladišnom navigacijom tako da viljuškari komuniciraju nezavisno od skladišnog administrativnog sistema.

DUNAV Export-Import d.o.o. Zemunska 48, 22304 Novi Banovci, SrbijaTel: +381 22 342 950; +381 22 342 951; +381 22 343 028 Fax: +381 22 343 060 e-mail: offi [email protected] web page: www.dunav-ei.co.yu

Generalni zastupnik za Srbiju i Crnu Goru

Jungheinrich Koncept 08: Energetski efi kasno uz sjajnu ergonomiju

Nova studija viljuškara nazvana “Koncept 08” predstavljena je na štandu JUNGHEINRICH-a na sajmu CeMAT 2008, najvećem svetskom sajmu na-menjenom predstavljanju opreme za unutrašnji transport, logistiku i logisitčke sisteme. On prikazuje nova rešenja u povećanju energetske efi kasnosti kao i napredna rešenja u pogledu ergonomije u klasi ručnih električnih viljuškara. Suštinski pristup Jungheinrich-a rešenju je:Inteligentno skladištenje i efi kasno korišćenje energije.

Najbolje performance: Novi Jungheinrich viljuškari sa hidrostatičkim prenosom snage

Jungheinrich je predstavio nove čeone viljuškare sa hidrostatičkim prenosom snage kojima je to bila i prva međunarodna prezentacija. Koncept je osmišljen tako da u teškim uslovima ponudi maksimalne performance koje pruža hidrostatički prenos snage uz minimalnu potrošnju goriva. Takođe unapređeno je upravljanje i prisutne su brojne inovacije u pogledu sigurnog rada viljuškarem.

CeMAT 2008

IZVEŠTAJ SA IZLOŽBENOG PROSTORA PROIZVOĐAČA JUNGHEINRICH AG.

Menadžment kompanije fi rme DunaV Export-Import posetio je najveći svetski sajam logistike CEMAT 2008 i bio je specijalni gost koncerna Jungheinrich čiji je generalni zastupnik za područije Srbije i Crne Gore već 12 godina. U ovom broju prenosimo Vam prve utiske sa CEMAT 2008.

Nedcon Integrated Systems – (NIS)

Baziran je na koncipiranju i realiza-ciji integrisanih skladišnih sistema (automatskih sistema uskladištenja i iskladištenja robe), kao i projekata specifi čnih, atipičnih rešenja a u zavisnosti od zahteva i potreba kli-jenata. Glavni akcenat NIS-a je u praćenju trendova razvoja regalne opreme (inventivni pristup), upravl-janja projektima i poštovanja svih regulativa iz domena zaštite i bez-bednosti.

Učešće automatizovanih skladišta:

Sistemi specifi čne konstrukcije za automatizovano komisioniranje, skladištenje i unutrašnju manipulac-iju robe imaju udeo od 43% od ce-lokupne regalne opreme instalirane od strane Nedcon-a.

Automatska skladišta

Adresa: Zemunska 48, 22304 Novi Banovcie-mail: offi [email protected]: www.dunav-ei.co.yutel: +381 22 342 950Fax: +381 22 343 060

Prednosti:

• Dopunjavanje zaliha komisionih sistema može biti automatizovano i mnogo efi kasnije primenom integrisanih sistema.

• Izrazito veliki kapacitet uskladištenja.

Primena Automatskih skladišta: Automatizacija uskladištenja man-jih jedinica se značajno povećava iz razloga što takvo uskladištenje ima mnoge prednosti u primeni. Ovakvi sistemi se primenjuju ukoliko se manipulacija robom vrši uz pomoć krana sa teleskopskim viljuškama. Nedcon je instalirao veliki broj sistema sa konstrukcijama visokim i do 30 me-tara!

Profi l kompanije NEDCON: • Dizajner i proizvođač opreme za skladištenje kako za slučajeve klasičnih magacina tako i za slučajeve visoko automatizovanih logističkih centara. • Prodajne ekspoziture u preko 12 Evropskih zemalja u Americi i u Rusiji. • Tri visoko automatizovane proizvodne jedinice u Holandiji,Češkoj i Rusiji • Web: www.nedcon.com

U cilju da ispuni rastuće zahteve za uslugama železničke logistike, DB Schenker je u Evropi počeo sa novim rasponom usluga: DB Schenker-railog označava logistiku zasnovanu na železnici i jedna je od komponenti Schenkerovih ko-pnenih transportnih operacija u Evropi. Sa podrškom svog ogranka Railog-a, kao specijaliste u železničkoj logistici i Fertrans AG-a, Schenker je već uspešno angažovan na ovom specijalizova-nom tržištu u mnogim zemljama. Osnovan pre osam godina kao zajednički projekat sa Deutche Bahn-om, Railog će od sada biti čvršće integrisan kao deo organizacije.

Prošle godine Schenker je železnicom prevezao šest miliona tona robe, koristeći 200000 teret-nih vagona. Klijenti imaju koristi od individual-no određenih ruting planova i direktnih voznih

Novosti

Nova usluga Schenker AG-a


Nov

osti

sistema. Sa blok vozovima koji prelaze ceoevropski kontinent, DB Schenkerrailog preuzima odgovornost za sve pripadajuće procese, od orga-nizacije transporta i nabavke teretnog kapaciteta, do finalne isporuke primaocu.www.dbschenker.com

Najveći “zeleni” vozni park na svetuTNT je aktivirao, na svetu najveći, vozni park sačinjen od vozila sa nultom emisijom ugljen di-oksida. Nova flota od 100 vozila, modela “New-ton”, zameniće svoje dizel prethodnike i smanjiće zagađenje za 1.3 miliona kg CO2 godišnje.

“Newton” modeli, proizvedeni u kompaniji Smith Electric Vehicles, su prva električna vozila koja se mogu takmičiti u performansama sa svojim dizel ekvivalentima, a u isto vreme daju 100% sman-jenje CO2 zagađenja.

Prva tranša od 50 kamiona će biti operativno iz Londona i južne Engleske. TNT ispituje i druga Smith Electric vozila u Holandiji u cilju proširenja ove akcije u celoj Evropi.

Nova flota će učvrstiti poziciju ovog logističkog provajdera kao predvodnika “ze-lene lige” u sektoru transporta. Prošle go-dine TNT je imao skor DJSI (Dow Jones Sus-tainability Index) od 91 (od 100 mogućih),najveći skor koji je ikada neka kompanija imala.

Vozila “Newton” imaju maksimalnu brzinu od 80 km/h i mogu preći 110 km sa jednim punjenjem baterije. Troškovi energije su oko 1 din/km.www.tnt.com

Novosti

Poslovna logistika 11

Nov

osti

Novi DHL super kargo centarU Lajpcigu je otvoren novi DHL-ov centar za vazdušni kargo, u koji je Deutche Post World Net uložio 300 miliona eura. Centar će poboljšati br-zinu, povezanost i dostupnost ovog logističkog provajdera na više načina. Lociran na mestu koje obezbeđuje direktan severno-južni i istočno-zapadni pristup Evropi, centar povezuje nova tržišta u centralnoj i istočnoj Evropi i Aziji.

Novi centar je otvorio John Mullen, CEO u DHL Express-u: “Zahtevi za uslugama ekspresa rastu u ce-lom svetu i mi smo doneli odluku da investiramo u našu međunarodnu mrežu, kako bi odgovorili na te zahteve. Ovaj najsavremeniji hab omogućiće nam da nastavimo sa ponudom najbolje moguće usluge, kvaliteta i dometa našim klijentima. Ovo je, ne samo jedan od tehnološki najnaprednijih habova, sa najsofisticiranijom opremom

za sortiranje, već i objekat koji će sačuvati i ojačati našu vodeću poziciju na evropskom i globalnom tržištu ekspres usluga.”

Lajpcig je prvi DHL centar koji samostalno zado-voljava svoje potrebe za električnom energijom, grejanjem i hlađenje. Pored generatora, instalira-no je 1000 m2 solarnih ćelija na krovu hangara, kao i dve podzemne cisterne koje će prikupljati oko 3000 m3 kišnice godišnje za pranje aviona. Trenutno se obradi 1500 tona tereta dnevno, što će porasti na 2000 tona do 2012. godine.

John Mullen dodaje: “Uspeh DHL biznisa se može pripisati mnogim faktorima, ali jedan od važnijih je naša sposobnost da se efikasno adaptiramo. Novi hab je u skladu sa našim zadatim ekološkim ciljevima.”www.dhl.com

Novosti


Nov

osti

Duža verzija novog BerlingaNa madridskom Internacionalnom Auto Show-u, Citroen je predstavio dužu verziju novog Berlin-ga, čija prodaja počinje od septembra.

Novi pick-up ima tovarni prostor od 3.7 m3 do 4.1 m3 uz pomoć nove Extenso kabine. Na udobnost vozača i putnika takođe se vodilo računa: Berlingo ima volan podesiv po visini i dubini, upravljački mehanizam od C4 Picasso i ESP.

HDi dizel motor opremljen je filterom DPFS, pa novi Berlingo nosi Airdream ekološki znak koji obeležava “zelene” modele u Citroenovoj floti.

Tovarni prostor korisne dužine od 1.8 m može da primi dve europalete ukupne težine 850 kg.www.newberlingo.citroen.com

Novi projekti iz Renault Trucks-aRenault Trucks je na francuskom nacionalnom istraživačkom, eksperimentalnom i inovativnom programu, Carrefour du Predit, predstavio neko-liko projekata iz oblasti bezbednosti na putu, zaštite okoline i mobilnosti.

LUT projekat (Low-noise Urban Truck) ima za cilj smanjenje buke i zagađenja u urbanim sre-dinama. Razvijeno demo vozilo je duplo manje bučno od običnog vozila zahvaljujući brojnim dodacima, uključujući i inovativne Michelin-ove pneumatike.

Optimizacija transporta, poboljšana bezbednost, smanjenje zagađenja i ušteda prostora ciljevi su projekta IVF (Interactive Vehicle of the Future). VIVRE 2 projekat fokusiran je na bezbednost pešaka, biciklista i drugih nezaštićenih učesnika u saobraćaju. Cilj ovog projekta je smanjenje broja i težine saobraćajnih nezgoda u kojima su uključeni pešaci i teretna vozila. Renault Trucks je identi-fikovao nekoliko rešenja za asistenciju vozačima u detekciji nezaštićenih učesnika i reakciji pri bliskom kontaktu.www.renault-trucks.com

Novosti


Scania planira prodaju 150000 vozilaProdaja od 150000 vozila godišnje, vizija je Leif Ostling-a, predsednika Scania-e, koja mora biti ispunjena do 2015 godine. Trenutno postoje odgovarajući makroekonomski uslovi za kontinu-alnu ekspanziju tražnje za komercijanim vozilima. U sledećih nekoliko godina, godišnji rast u razvi-jenim ekonomijama očekuje se da bude oko 2%, dok nova tržišta u Evropi, Aziji, severnoj i južnoj Africi rastu stopom od 6% godišnje. Te zemlje će biti veoma važne za ispunjenje zadatih ciljeva Scania-e.

Evropa će ostati najvažnije tržište za ovu kom-paniju. Tu Scania predviđa prodaju od 95000vozila godišnje na tržištu koje će tražiti 575000

vozila. Najveći rast će biti u centralnoj i istočnoj Evropi, uključujući Rusiju, gde stalna ekspan-zija infrastrukture i rast prosperiteta utiču na povećanu tražnju u dužem periodu. Po tom sce-nariju, broj Scania vozila koja će biti operativna 2015. godine biće 1 milion, duplo više nego sada. Briga o tim vozilima predstavljaće veliki izazov za kompaniju.

“Mi ćemo dostići 150000 vozila nastavljajući da se širimo na pametan i efikasan način. Možemo proizvesti taj broj vozila pomoću iste proizvodne strukture. Danas, sa manje radnika pravimo duplo više vozila nego pre 15 godina”, rekao je Ostling.www.scania.com


Nov

osti

Novosti

Crossdocking sve popularniji

Najbolji u lancima snabdevanja

Prema istraživanju obavljenom od strane kom-panije Saddle Creek Corp. crossdocking postaje veoma primenjena distributivna praksa. Rezultati pokazuju da crossdocking poboljšava uslugu time što omogućava proizvodima da brže stignu do svojih destinacija i budu na policama onda kada su potrebni. Još jedna pogodnost je smanjenje troškova transporta konsolidovanjem pošiljki u pune kamione.

U istraživanju je učestvovalo 500 industrijskih profesionalaca iz oblasti logistike, od kojih 52% već primenjuju ovu tehniku, a 13% planira da je uvede u narednih 18 meseci.

Za najveći problem u crossdocking-u, logističari su naveli nepredvidljivu tražnju.www.saddlecrk.com

IRMS Go-Kit i CN3 podržavaju aktiviranje i up-ravljanje distribucijom medicinskih sredstava, od zdravstvenih centara do pružanja pomoći paci-jentima na terenu.“Dobitnik naše nagrade za 2007. godinu refl ektuje ono najbolje iz programa Honours Partner i mi pozdravljamo njihov uspeh“ rekao je Gary Jones, potpredsednik Intermec-a.www.pr-inside.com

AMR Research objavio je godišnju listu 25 kom-panija koje ispoljavaju superiorne performanse u svojim lancima snabdevanja. Prvi na listi je Apple, za čije prodavnice analitičari kažu da prave veliki novac bukvalno bez ikakvih zaliha na licu mesta. Apple prvi na rang listi označava veliki zaokret sa mentaliteta proizvodne efi kasnosti 20. veka ka

novoj eri vrednovanja zasnovanoj na idejama, diza-jnu i sadržaju. “Sa kompanijama poput Apple, Disney i Nike na listi 25, pojavljuje se novi proizvodni model,” kaže Kevin O‚Marah, glavni strateg u AMR-u. “Stari model, koji se oslanjao isključivo na proizvodima i uslugama, uveliko se menja sadržajnom ekonomijom koja gradi i isporučuje vrednosti sa idejama.”

AMR analitičari koriste javne podatke u svojim analizama - povraćaj sredstava, obrt zaliha i rast - koje uključuju u ekspertize budućih logističkih potencijala svake kompanije.

Prvih dvadeset na top listi:

1. Apple 11. PepsiCo2. Nokia 12. Tesco3. Dell computers 13. Coca-Cola4. Procter & Gamble 14. Best Buy5. IBM 15. Nike6. Wal-Mart Stores 16. SonyEricson7. Toyota Motor 17. Walt Disney8. Cisco Systems 18. Hewlett-Packard9. Samsung 19. Johnson & Johnson10. Anheuser-Busch 20. Schlumbergerwww.amrresearch.com


Novosti

Nov

osti

Slika proizvoda povećava tačnost odvajanjaFastPic4 softver za upravljanje zalihama au-tomatski prikazuje sliku proizvoda koji je potreb-no odvojiti i na taj način povećava tačnost komi-sioniranja na 99,9%.

Od trenutka kada se slika artikla unese u pro-gram, svaki put kada se taj artikal nađe na listi za odvajanje, softver automatski prikaže thumbnail foto artikla. Kada je potrebno, skladištar može povećati thumbnail jednostavnim klikom.

Ova mogućnost je vrlo efikasna i kod popisa za-liha, obnavljanja zaliha i kontroli kvaliteta. Pred-nost je velika i kod smanjenja trajanja obuke rad-nika, pa se za delikatnu operaciju komisioniranja mogu angažovati i sezonski radnici.

FastPic4 komunicira sa većinom postojećih WMS i ERP sistema, ali može raditi i samostalno.www.fastpicsystems.com

Treća generacija programa za rutiranjeInrix je objavio pojavljivanje prvog programa za rutiranje treće generacije, koji koristi algoritme, istorijske informacije i predviđanje za kalkulaci-ju najbrže rute. Ovaj program je jedinstven po tome što u razmatranje uključuje informacije o špicevima u saobraćaju na određenim rutama i predviđanje o razvoju situacije.

Prva generacija algoritama za rutiranje je bila ograničena na “izbegavanje zastoja” i koristila je podatke o udesima, radovima na putu itd. Uko-liko je registrovan udes, algoritam je određivao alternativnu rutu, ali nije bilo garancije da je nova ruta brža, tj. mogla je biti i gora od stare.

Druga generacija je bila poboljšana u smislu da je koristila podatke o stanju na putevima u trenutku određivanja ruta. Problem sa ovim rešenjem je

bio u tome da se situacija mogla promeniti u narednih 30 minuta ili 3 sata, ali bi ruta ostala nepromenjena.

Sa trećom generacijom, korisnici će biti u stanju da biraju rute na osnovu onog što se dešava na putevima u trenutku kada su oni u saobraćaju, odrede najbržu rutu i izračunaju predviđeno vreme vožnje.

Optimalna ruta se određuje na osnovu trenut-nih informacija i podataka iz baze podataka o stanju, zagušenjima, radovima i udesima na pute-vima ukupne dužine 1300000 km, što predstavlja, u suštini, sve važnije puteve u USA. Sa padom cena ovih uređaja za navigaciju, očekuje se dobra prodaja kroz sve kanale. www.inrix.com

Novosti

Nov

osti


Kompanija Montech je razvila transportni sistem koji ima primenu u logistici i industriji, sa nizom prednosti u odnosu na valjkaste transportere. Jednošinski sistem radi bez vibracija i sprečava bilo kakav uticaj na proizvode u transportu.

Brzina ovog sistema, čiji je naziv Montrac, je 30 m/min. Sistem radi bez pneumatskih komponen-ti, a kako je napajanje strujom putem vodeće šine, nema nikakvih provodnih kablova.www.montech.com

Paletizovanje dve palete sa istog mestaSchneider Packaging Equipment Company nudi prilagođenu verziju Robox-a, uređaja za paleti-zovanje, koja povećava produktivnost i smanjuje troškove.

Robox je projektovan da paletizuje bukvalno sva-ki proizvod, uključujući kutije, kese, pakete itd. Paletizujući sa jednog mesta, Robox se automats-ki rotira između dve stanice na kojima obavlja operacije. Mali prostor koji oprema zahteva ne umanjuje robusnost, koja je zaštitni znak Sch-neider-ovih mašina.www.schneiderequip.com

Vakuumska cev diže i okreće paketeVakuumska cev sa spojenom glavom za podizanje i okretanje paketa služi za ubrzanje radnog proc-esa u skladištima i paketnim službama.

VT serija Vacuum Tube Lifter-a, proizvođača Anver, je sada raspoloživ sa mehanizmom koji omogućava podizanje kutija do 25 kg težine i mehanički ih orijentiše ka utovarnim ili istovar-nim konvejerima. Osim ubrzanja rada, ovaj uređaj smanjuje radnu snagu, kao i zamaranje radnika pošto nema savijanja i dizanja tereta.

Cena vakuumskog liftera sa spojenom glavom iznosi 5000 dolara.www.anver.com

Šinski transportni sistem

Novosti


Nov

osti

Pick-n-Go za skok produktivnostiPick-n-Go, novi sistem kompanije Danaher Mo-tion, zasniva se na ideji: Neka radnici i viljuškari rade zajedno!

Uvek kada radnik u skladištu krene da odvoji ar-tikal sa picking liste, viljuškar ga prati (bez vozača). Na taj način se eliminišu neproduktivne aktivnos-ti: penjanje i silazak sa viljuškara, uzimanje praznih paleta i transport komisionirane robe u zonu isporuke. Kada je radnik spreman da uzme robu sa police, viljuškar pozicionira viljuške na pravu visinu. Kada je paleta puna, viljuškar odlazi da os-tavi paletu do zone isporuke, a novi viljuškar sa praznom paletom prati radnika. Osim povećanja produktivnosti, smanjuje se rizik od povreda za-poslenih i oštećenja robe jer su viljuškar i viljuške uvek na pravom mestu.

Zasnovan na fl eksibilnoj platformi, Pick-n-Go se može primeniti na bilo koju vrstu i model viljuškara i integrisati u WMS i Pick-by-voice.www.danahermotion.com

je određen stepen stabilnosti i otpornosti ugrađen u proizvod.Visoka zona osetljivosti - primenljiva u situaci-jama gde postoji najveća briga o skrivenim udar-cima. Takvi proizvodi imaju mali stepen toleran-cije, kao što su uređaji za skladištenje podataka, optički uređaji, laboratorijska oprema itd. Takvi proizvodi obično zahtevaju specijalan vid trans-porta.www.lamerholm.com

Kontrola transporta pošiljkiMAG 2000 je odlično sredstvo za kontrolu trans-portnih kompanija kako su rukovali pošiljkama koje sadrže osetljivu i lako lomljivu robu. MAG 2000 nepogrešivo pokazuje da li je bilo udarca, njegovu jačinu i ugao pod kojim je delovao na paket.

Uređaj se sastoji od dva veoma osetljiva mag-neta koji se aktiviraju kada su udarac ili vibracije dovoljno jake da poremete privlačenje magneta. Ukoliko dođe do takve situacije, gornji magnet se pomera iz svoje početne pozicije, a njegova nova lokacija jasno pokazuje ugao udarca. Specijalni ključ otvara poklopac jedinice, u cilju resetovanja posle aktiviranja i sprečavanja zloupotreba.

Tačka aktiviranja je ugrađena fabrički i ima 10 standardnih vrednosti: 2G, 3G, 4G, 5G, 6G, 7G, 10G, 11G, 16G i 20G. Ove vrednosti određuju tri zone osetljivosti: Niska zona osetljivosti - primenljiva u situacijama

kada su moguća i vid-ljiva i skrivena oštećena, a je-dan ekstreman udarac uzrokuje oštećenje proiz-voda.Prosečna zona osetljivosti - pri-menljiva kada

Nov

osti


Novosti

Automatizovano komisioniranjeNemačka kompanija Viastore Systems predstavi-la je potpuno automatizovano rešenje za komi-sioniranje robe. Novi sistem radi potpuno neza-visno i ima kapacitet od 600 izuzimanja na sat, sa greškom od 0 %.

Sistem pod nazivom Viapick radi sa artiklima različitih veličina i raznih geometrijskih oblika. Baš kao i radnik-komisioner, Viapick je u stanju da uzme proizvod sa klasične skladišne police i stavi ga u kutiju za odvojene artikle. S obzirom da Viapick ima duplo veću produktivnost od čoveka i da nema više potrebe za kompjuterima, monito-rima i pomoćnim sredstvima za komisioniranje, sistem isplati sam sebe za 6 do 18 meseci.

Još jedna prednost Viapick-a leži u činjenici da sistem bez problema rukuje teškim i gabarit-nim proizvodima, povećavajući bezbednost u radu. Ovaj komisioni sistem radi bez pomoći ljudi, 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, značajno povećavajući performanse distributivnih sistema.www.viastore.com

Wi-Fi jedinica za kontrolu hladnih komoraAginova, proizvođač specijalizovanih bežičnih podsistema, predstavio je prvi u industriji Wi-Fi uređaj za kontrolu hladnih prostora sa vekom baterija od 5 do 10 godina. SentinelPro sadrži napredni Wi-Fi hardver, portabl alarm jedinicu i softverski paket za praćenje, izveštavanje i čuvanje podataka o skladišnim uslovima.

Sa ovim uređajem, autorizovano osoblje može kontrolisati zadate bezbednosne uslove u hladnim komoramai reagovati u slučaju da oni odstupaju od potrebnog raspona.

Osim praćenja i alarmiranja, SentinelPro obezbeđuje automatske, detaljne izveštaje o svim delovima opreme, u svim vremenskim periodima, na način kako zahtevaju farmaceutski i prehram-beni standardi. Uređaj košta od 100 do 300 dola-ra, zavisno od količine i raspona temperature. www.aginova.com

TVH - GROUP THERMOTE & VANHALSTBRABANTSTRAAT 15 • 8790 WAREGEM • BELGIUMTEL +32 56 43 42 11 • FAX +32 56 43 44 88 • E-MAIL [email protected] • WEB www.tvh.com

FORKLIFT DIVISION

• Polovni viljuškari: Preko 1600 viljuškara na lageru• Polovne radne platforme: Preko 300 radnih platformi na lageru• www.tvh.com/stock

PARTS DIVISION

• 11 000 000 pozicija rezervnih delova u ponudi

• 450 000 artikala na lageru• Rezervni delovi za viljuškare i za radne

platforme

HANDLING EQUIPMENT DIVISION

• Najveći asortiman opreme za interni transport i opreme za magacine

advPoslovnaLogistika.indd 1 29-04-2008 14:36:03


Sajm

ovi

Sajmovi

Sajam tehnike 08 Pedesetdrugi Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća održan je od 12. do 16. maja u Beogradu. Izlagalo je 1050 izlagača, od kojih je 556 bilo domaćih, a Sajam je posetilo 35000 ljudi. Iz logističke industrije bile su zastupljene oblasti transporteh-sredstva i oprema za skladištenje, integralni transport i saobraćaj, brodogradnja i

merna tehnika. Stranih izlagača je bilo iz 29 zem-alja, dok su nacionalne izložbe i grupne nastupe imale Češka, Mađarska, Rusija, Slovačka i Hrvats-ka

Beogradski sajam najuspešnijim izlagačima dode-lio je veliku nagradu “Korak u budućnost”.

U okviru grupe Merna oprema i instrumen-tacija, izlagalo je preko 60 firmi.Viljuškare su ponudile firme Vecar i Industrijska opre-ma iz Zemuna.

Sajmovi

Sajm

ovi


Opremu za skladišta predstavili su Storact-Dimitriadis iz Beograda, Lava Commerc iz Požege i Proman iz Češke, a automatizovane sisteme Westfalia iz Nemačke.

Sajmovi

Sajm

ovi


zadovoljili kriterijume naučno-stručnih radova. Ovi radovi su štampani u Zborniku radova u tiražu od 100 primeraka, a isto u tolikom broju su narezani CD. Od ukupnog broja radova pet je bilo iz inostr-anstva i to jedan iz Nemačke, tri iz Makedonije i je-dan iz Republike Srpske. Ostalih 20 su radovi autora i koautora iz Republike Srbije sa niškog, novosadskog i kragujevačkog univerziteta, kao i stručnjaka iz privrede niškog, pirotskog, leskovačkog i kruševačkog regiona. Zbornik radova je, kao i rad simpozijuma, podeljen u tri celine (poglavlja). Plenarni (opšti) deo obuhvata 7 radova, u poglavlju Poslovne i tehničke logistike su 9 radova i ostatak od 9 radova je razvrstan u poglavlju Transportna i saobraćajna tehnika. U radu ovog jednodnevnog skupa uzelo je učešće oko 100 stručnjaka i gostiju iz oblasti transpotne tehnike i logistike sa univerziteta i privrede. Od ukupnog broja radova saopšteno je 23 rada. Za pohvalu je to što je na ovom simpozijumu uzelo učešće veći broj mladih istraživača, školovanih po novim nastavnim planovima i programima iz oblasti Transportne tehnike i logistike na srpskim univerzitetima.

Radovi u prvom delu zbornika tretiraju opštu prob-lematiku iz transportne tehnike i logistike. Prvi rad zastupa tezu da se logistika danas sa globalizacijom sveta može posmatrati kao privredna grana i daje analizu stanja tokova roba i logističkih centara u Sr-biji, sa ciljem da se ukaže na propuste i nedopustive sporosti primene logistike kod nas u cilju uključenja naše zemlje u savremene tokove privređivanja. U drugom radu se razmatraju prednosti upotrebe HML tehnologija u okviru sistema elektronskog poslovanja, koje omogućavaju integraciju podataka i prilagođavanje aplikacija različitim klijentima.

U trećem radu tema su slobodne zone i logistika, sa posebnim osvrtom na SZ Pirot. Jedan rad ovog poglavlja tretira problematiku snabdevačkih lanaca i njihovog upravljanja u uslovima elektronskog poslo-vanja sa aspekta prepoznavanja novih vrednosti. Dva rada u ovoj sesiji se bave problematikom dimenzion-isanja, modeliranja i simulacija rada automatizovanih visokoregalnih skladišta, kao značajna savremena teh-nologija skladištenja. Zadnji rad ovog poglavlja se bavi primenom globalnog sistema za pozicioniranje u JP PTT saobraćaja “Srbija“.

Poglavlje Poslovna i tehnička logistika obuhvata ra-dove iz: • Logistike sekundarnih sirovina, koja je obrađena u dva rada. Prvi rad se odnosi na tzv. povratnu

Treći srpski simpozijum sa međunarodnim učešćem pod nazivom Transport i logistika, TIL 2008, održan je 30. maja 2006. godine u Svečanoj sali Univerziteta u Nišu. Organizator skupa bio je Mašinski fakultet Uni-verziteta u Nišu, odnosno Katedra za transportnu teh-niku i logistiku, a pokrovitelji su bili Ministarstvo za nauku Republike Srbije i Skupština grada Niša. Skup je uspešno realizovan zahvaljujući i donatorstvu većeg broja firmi iz niškog regiona i šire.

Katedra za transportnu tehniku i logistiku, od svog formiranja 2002. godina i početka rada novog nas-tavnog profila Transportna tehnika i logistika na Mašinskom fakultetu u Nišu, školske 2002/03 go-dine, organizovala je 3 skupa, kao bianale, i to 2004, 2006. i sada 2008. godine. Početak razvoja novog nastavnog profila i organizacija prva dva skupa, kao seminari, značajno su podržani od strane Evropske Unije kroz trogodišnji projekat TEMPUS CD JEP 17019-02 i realizovani u okviru uspešnog partnerstva sa univerzitetima u Magdeburgu, Minhenu, Drezdenu, Karlsrueu i Beču. Ovaj treći skup prerasta u simpozi-jum sa neskrivenim ambicijama da neguje i prezentuje rezultate istraživanja iz oblasti transporta i logistike us-mereni ka savremenim tehničkim kreacijama.

Rad ovog jednodnevnog simpozijuma bio je podeljen u tri sesije (sekcije): plenarna sednica, poslovna i tehnička logistika i transportna i saobraćajna tehnika.

Na plenarnoj sednici posle otvaranja i pozdravnih reči dodeljena su priznanja Organizacionog odbora simpozijuma. Za doprinos razvoju nauke u oblas-ti transporta i logistike priznanje je dobio prof. dr Milosav Georgijević, red. prof. Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Javno komunalno preduzeće “MEDIANA“ iz Niša je dobilo priznanje za pri-menu savremenih metoda i tehnologija transporta i logistike u svom poslovanju. Željku Đorđeviću dipl. inž. dodeljeno je priznanje za najbolji diplomski rad urađen na Katedri za transportnu tehniku i logistiku Mašinskog fakulteta u Nišu u školskoj 2007/08. go-dini. U holu univerziteta bila je organizovana izložba određenog broja izlagača (Mašinski fakultet Niš, OPEL – NišAuto-Gemos, Galeb Group Šabac, In-fo-Kod Beograd, PC Trade Niš, JKP Medijana Niš).

Simpozijum je završen okruglim stolom na temu Eko-logistika. Razmatrani su standardi Evropske unije i način njihove primene kod nas.

Programski odbor simpozijuma pregledao, recen-zirao i uvrstio u rad simpozijuma 25 radova, koji su

TIL 2008

Sajm

ovi


Sajmovi

logistiku, odnosno objašnjeni su razlozi za preuzimanje proizvoda, kojima je istekao životni vek i postaju otpad, radi reciklaže. Drugi se odnosi na tehnologije prikupljanja i prevoza starog stakla primenom Clarke-Wright-ovog algoritma. • City logistike, koja se odnosi na analizu parametara problematike efikasnog snabdevanja prodavnica centralnog gradskog jezga i pešačke zone grada Niša.• Logistike održavanja, koja je obrađena u dva rada. Prvi rad analizira troškove održavanja konkretnog voznog parka primenom alata i metoda sistema kvaliteta (Pareto metoda i Ishikava dijagram) sa predlogom korektivnih mera za smanjenje troškova. Drugi rad obrađuje održavanje kao značajan element integralne logističke podrške u sistemu pružanja komunalnih usluga prilikom prikupljanja otpada i smeća.• Logistike snabdevanja i distribucije, koja je takođe obrađena u dva rada. Prvi rad daje inicijalna rešenja transportnog problema pomoću Microsoft Excela i VBA programiranja a drugi rad obrađuje logistički koncept preduzeća za efikasno i jeftino prikupljanje, prevoz i dostavu pošiljki.• Vojna logistike je sagledana kroz preuzimanje i analizu mera poboljšanja snabdevanja primenom logističkog controllinga. • Logistike skladištenja i komisioniranja, koja je obrađena kroz optimalan izbor tehnologija komisioniranja u transportno-skladišnim sistemima i robno-trgovačkim centrima.• “Lingvističke logistike“, tj. jezika kao logistička podrška u transportnim uslugama.

Poglavlje Transportna i saobraćajna tehnika obuhvata radove koji se odnose na projektovanje, proračun, izbor i eksploataciju sistema, raznih mašina i saobraćajnih sredstava za obavljanje korisnog rada. Tako radovi u ovom poglavlju obrađuju:• mašine građevinske i transportne mehanizacije primenom metoda i postupaka ispitivanja ROPS struktura,• viljuškare, odnosno njihovu primenu u unutrašnjem transportu i skladištenju sa aspekta bezbednosti,• problematiku tehnološkog projektovanja skladišta na primeru Henkel Merime u Kruševcu,• kriterijume za ugradnju TNG u vozilima sa aspekta poslovnog odlučivanja i uštede,• dinamički odgovor automobilskog naplatka pri udarnom opterećenju • sintezu pogonskog mehanizma kope dampera,• problematiku projektovanja transportnih sistema u lancima snabdevanja,• eksploataciju i održavanje pneumatika na površinskim kopovima.

Zapaža se rast interesovanja ta oblast transporta i logis-tike, pre svega stranih kompanija koje su uložile kapi-tal i rade u Srbiji. U ovoj oblasti dobro je zapošljavanje mladih i školovanih kadrova.Simpozijum je završio sa radom u 19 sati.

Programski odbor TIL 2008dr Miomir Jovanović, red. prof.Organizacioni odbor TIL 2008dr Dragoslav Janošević, van. prof.

Tran

spor

tTransport

avio kargo u narednoj deceniji


OAG, informacioni portal za kargo industri-ju, predvideo je razvoj globalnog vazdušnog transporta robe u narednoj deceniji, u svetlu ekonomskih, energetskih i ekoloških prom-ena.Internacionalni vazdušni kargo će rasti po prosečnoj stopi od 6.1 % godišnje u nared-nih 10 godina, od 2008 do 2017. god. Bezbed-nost i ekološka pitanja će smanjiti regionalni rast vazdušnog karga na 3.9 % godišnje.

Srednji istok je najbrže rastući region u ovoj in-dustriji, sklanjajuči Kina na 3. mesto, iza Afrike, u smislu indeksa rasta. Ova rastuća tržišta imaju impresivan rast vazdušnog karga, ali je to mali procenat u odnosu na glavne igrače. Konekcija sa Severnom Amerikom i dalje dominira global-nim vazdušnim kargom, tako da sve ekonomije osećaju uticaj ekonomskog zastoja SAD.

Usporena ekonomija

SAD ekonomija je imala bledih 0.6 % rasta BND u četvrtom kvartalu prošle godine. Čak i rastuće ekonomije, kao kineska, ruska i srednjeg istoka, osećaju ekonomsko usporenje, iz razloga što su SAD i Evropa njihovi glavni kupci.

Predviđa se da će Kina imati rast BNP od 10 % ove godine, jedan procenat manje nego 2007, dok će Indija smanjiti rast sa 10 % prošle godine, na predviđenih 8.5 % ove godine. Globalni bruto na-cionalni dohodak pašće sa 3.5 % na 2.7 %.

Za industriju vazdušnog karga, slabija ekonomija znači da će se kompanije manje širiti, smanjivati

investiranje, znači imaće manje potrebe za trans-portom robe i opreme.

Bezbednost, gorivo

Bezbednost dobija na važnosti i može voditi povećanim tranzitnim vremenima i troškovima. Zahtevi da se kompletan teret skenira rezultiraće dodatnim troškovima koje će preuzeti transport-ne kompanije. To, plus povećanje vremena zbog procesa skeniranja tereta, verovatno će dovesti do većeg prelaska na kopneni i vodeni transport.

Uprkos impresivnoj uštedi u potrošnji goriva, vazdušne kompanije očekuje novo povećanje troškova za gorivo u 2008. godini. Cena nafte od preko 100 $ za barel je teško pogodila ovu indus-triju. Ovi troškovi dovešće do spuštanja starijih aviona, koji više troše i do ulaganja u novu flotu. Još jedna naznaka da će se kontinentalni transport sve više obavljati kopnom, a interkontinentalni okeanom.

Ekologija

Svi nivoi lanca snabdevanja su pod velikim pritiskom da smanje zagađenje okoline, uključujući vazdušni transport. Smanjenje potrošnje goriva smanjiće i troškove, ali će efekat biti poništen uvođenjem raznih ekoloških taksi.

Različit uticaj na logističke kompanije

Kompanije koje se bave ekspresnom dostavom pošiljki biće pod lošim uticajem negativnih faktora ali će imati benefite od liberizacije tržišta između Evrope i SAD. Strožija bezbednosna pravila im-aju manji uticaj na ove firme, dok je cena goriva najznačajniji negativni faktor.

Generalni kargo operateri imaju za klijente ug-lavnom špeditere. Ove kompanije operišu od tačke do tačke. Bezbednosna pravila povećavaju njihovu konkurentnost jer oni ne prevoze putnike i često i ne operišu na putničkim terminalima. Cena goriva je najteži udar za ove kompanije, posebno za njihove starije flote.

Avio kompanije koje kombinuju putnički i kargo transport, kao što su Cathay Pacific, Emirates, Lufthansa, Northwest Airlines, KLM, i Air France su najteže pogođene novim bezbednosnim pravil-ima, cenom gorima i stagnacijom ekonomije

Transport


Najveća tržišta

Severna Amerika je ostala vodeće tržište vazdušnog karga, sa 53 % globalnih FTK (freight tonne kilo-meters). Deset najvećih tržišnih linija predstavlja 80 % celukopnog vazdušnog transporta.

1 Severna Amerika (unutar) 25.1 FTK2 Azija - Severna Amerika 24.9 FTK3 Evropa - Severna Amerika 17.3 FTK4 Severna Amerika - Azija 16.8 FTK5 Severna Amerika - Evropa 13.1 FTK6 Azija - Evropa 11.3 FTK7 Evropa - Azija 10.1 FTK8 Kina - Severna Amerika 8.7 FTK9 Kina - Evropa 5.5 FTK10 Južna Amerika - Sev. Am. 5.3 FTK

FTK u milijardama

Najbrže rastuće ekonomije su Rusija, Afrika, Sred-nji Istok i Indija. Vazdušni kargo u ovim zemlja-ma je u početnoj fazi, što predstavlja mogućnost za internacionalne investitore. Očekuje se velika tražnja za zamenom zastarele opreme u Africi i Srednjem Istoku, dok će zamah izgradnje u Persi-jskom zalivu doneti značajan uvoz=transport.

Evropa

Evropsko tržište vazdušnog karga sastoji se ug-lavnom od vremenski određenih gabaritnih pošiljki iz razloga što Evropa poseduje sofisticiranu mrežu koja može da ponudi konkurentne cene i tranzitna vremena. Preko 8000 aviona nedeljno spaja 900 gradova u celoj Evropi.

OAG predviđa prosečni godišnji rast od 6.2 %, zahvaljujući novim evropskim ekonomijama, posebno Rusiji.

Evropa - Kina

Očekuje se da euro i dalje jača kao podrška stal-nog rasta uvozu. Rusija i druge rastuće ekonomije imaju potencijal i kao uvoznici i kao izvoznici u Kinu. OAG predviđa snažan rast na ovoj liniji od 9.4 % od Kine ka Evropi i od 9.0 % od Evrope ka Kini.

Tran

spor

t

Tran

spor

t


Transport

Evropa - Severna Amerika

Kursna lista određuje smer transporta preko Ant-lantika. Zbog snažnog evra, evropski potrošači traže što više proizvoda iz Amerike.

OAG predviđa u sledećoj dekadi rast od 1.3 % na liniji Evropa - Amerika i 2.1 % u suprotnom smeru.

Evropa - Srednji Istok

Evropa je glavni trgovački partner Srednjem Is-toku. Zemlje u tom regionu doživljavaju snažan ekonomski rast, posebno Ujedinjeni Arap-

ski Emirati, Bahrein, Saudijska Arabija, Oman, Katar i Kuvajt.

Avio kompanije na Srednjem Istoku snažno razvi-jaju kapacitete, ne bi li podržale snažan ekonom-ski rast.

Iako ratovi i stalna politička nestabilnost pružaju rizik nepouzdanosti u prognozama, OAG predviđa jak rast na ovoj trgovačkoj liniji, sa prosečnom stopom rasta od 7.3 % od Evrope ka Srednjem Istoku i 9.2 % rasta između Srednjeg Istoka i Ev-rope.

2005 2006 2007 2008 2012 2017

Intra - evropski vazdušni kargo saobraćaj u milijardama FTK

Evropa - Amerika vazdušni kargo saobraćaj u milijardama FTK

Evropa - AmerikaAmerika - Evropa

2005 2006 2007 2008 2012 2017

Transport


Tran

spor

t

Severna Amerika - Kina

Linija Amerika - Kina predstavlja najveći svetski potencijal za vazdušni kargo. Trenutno, transport robe vazduhom između ove dve zemlje iznosi samo 1 % ukupne razmene ovih zemalja, u smislu težine tereta.

Nova udruživanja između avio i okeanskih kom-panija predstavljaju uspešan pokušaj da se isko-riste mogućnosti tržišta u usponu. Na primer, China Cargo Airlines, zajedničko ulaganje kom-panija China Eastern Airlines i China Ocean Ship-ping Company, nedavno je najavila nabavku šest aviona 777, što će povećati njihovu flotu na 17.

Izvoz iz Amerike u Kinu je porastao zahvaljujući eroziji dolara, pa su američki proizvodi dostup-niji rastućoj kineskoj srednjoj klasi. Međutim, uvoz u Ameriku opada, zbog slabljenja američke ekonomije, padu dolara i nedavne panike u vezi sa kvalitetom kineske robe.

OAG predviđa prosečan godišnji rast od 8.5 % na relaciji Severna Amerika - Kina i rast od 10.1 % na relaciji Kina - Severna Amerika, tj. ukupni tržišni rast od 9.8 % na ovoj ruti.

Razvoj teretne flote

Ukupan broj teretnih aviona u svetu trenutno iznosi 1879, od čega je polovina širokotrupnih.

Narudžbe u ovom trenutku iznose 286 aviona:- 77 komada Airbus A330- 209 komada Boeing 767, 777 i 747.

OAG predviđa godišnji rast teretne flote od 3 % godišnje u toku sledeće dekade. Taj rast bi zado-voljio predviđen rast avio karga. To je jednako 700 dodatnih teretnih aviona. Takođe, očekuje se da će 880 aviona biti pretvoreno iz putničkih u teretne.

588 aviona će otići iz trenutne flote u penziju.

Od početka postojanja firma se trudila da maksimalno ispoštuje svoje kupce i da pronađe najbolje i najpovoljnije rešenje preko konstantnih kosultacija sa korisnicima. Preko tih konsultacija uočena je suma koja se troši na drvene palete u datom preduzeću, koja nije uvek primećena ali je i te kako prisutna. Kao zadatak Primako Exim d.o.o. je uzeo na sebe da izradi šemu za smanjenje ogromnih troškova za drvene palete.

Rešenje je pronađeno i u tom momentu i imenovano. Slogan tog aranžmana glasi:

ZAPOSLITE PLASTIČNE PALETE U SVOM PREDUZEĆU!

Zaposlite ih tako da palete rade za Vas a ne da Vam one budu problem i trošak! Rešenje je predviđeno prvenstveno za preduzeća koja drvene palete kupuju i troše u veoma velikoj količini. Tema kupovine i korišćenja paleta je potpuno okrenuta prema finansijskoj uštedi, dugoročnog korišćenja paleta i smanjenja količina paleta.

Izrađena je jedinstvena finansijska šema koja može drastično da smanji troškove i da korisnik postigne neverovatnu uštedu do kraja godine, odnosno da posle treće godine dovede sebe u situaciju da ti troškovi potpuno nestanu. Aranžman je izrađen na bazi znatnog smanjenja količina paleta na one količine koje su neophodne za konstantnu cirkulaciju.

Finansijka ponuda je izrađena prema Finansijskom Lizingu na tri godine sa kasko osiguranjem.

Preduzeće “PRIMAKO EXIM“ d.o.o. bavi se distribucijom ravnih transportnih paleta dugi niz godina i za to vreme razvi-jena je saradnja sa više većih i manjih fabrika, među kojima su: Pionir Subotica, Sever Subotica, Alltech Fermin Senta, Fab-rika Šećera TE TO Senta, PIK Bečej, Marbo Produkt Beograd, Soko Štark Beograd, Delta Agrar Beograd, Beogradska Pekara, Bambi Požarevac, Fruvita Beograd, Puratos Beograd, Drenik Beograd, Vandrunen farms Banatsko K., Azohem Subotica, Fresh&Co Subotica itd.

NOVO: LIZING PLASTIČNIH PALETA !

U aranžmanu je ponuđena plastična paleta nove generacije vrhun-skog kvaliteta, koja potpuno ispunjava sve tehničke zahteve. Svaka paleta je dimenzionalno potpuno identična, pa se samim tim izbe-gava zastoj na automatskim linijama prilikom pakiranja.

Postoji mogućnost korišćenja i u visoko-regalnim sistemima do 1250 kg, pošto je paleta metalno ojačana. Vlažnost u paletama ne postoji. Pošto su palete izrađene od HDPE materijala ne spadaju u katego-riju kontrolisane ambalaže prilikom prelaska državnih granica i nema posebnog tretmana kao za drvenu ambalažu IPPC.

Tehničke karakteristike paleta: Dimenzije: 1200x800x160 i 1200x1000x160Težine: 21,5 kg i 25,5 kgMaterijal: HDPENosivost u dinamici: 1500 kgNosivost u statici: 7000 kgNosivost u regalu: 1250 kgMetalno ojačanjePaleta je testirana i na guranje sa viljuškarem u kocke pod opterećenjemPovrsina palete antislip (protiv proklizavanja robe)Ugrađen 2 kom RFID čip u kocke Paleta je izrađena po monoblock sistemuRadna temperatura : od -40o do + 60o C

RFID tehnologija

Palete su opremljene RFID transporderima sa memorijom od 1024 bita, koji se nalaze unutar palete na dva suprotna ugla. Ova tehnologija omogućava laku identifikaciju robe, lociranje u skladištu, praćenje i kontrolu kretanja paleta i transparentnost svih troškova

ZATRAŽITE PONUDU I UŠTEDITE VEĆ DANAS!

Kontakt:

Melinda Balog, komercijalni direktorPRIMAKO EXIM d.o.o.Dimitrija Tucovica 14, 24400 Senta, SrbijaTel : ++ 381 24 816 363Fax : ++ 381 24 817 115Mob : ++ 381 63 8 426 [email protected]

Subotica

Zrenjanin

Novi Sad

Šabac

Valjevo Velika Plana

JagodinaKragujevacČačak

Užice

Kruševac

Niš

Leskovac

Vladičin Han

Novi Pazar

Bor

Beograd

Poslovnice City Express u SrbijiDa bi koristili ekspresnu uslugu City Express-a, potrebno je da u vašoj zoni pozovete odgovarajući broj Call Centra, saopštite adresu na koju kurir dolazi za pošiljku koju ste prethodno adekvatno upakovali* i adresirali.

Centar Adresa Telefon E-mail

Beograd Kumodraška 240 011/30-93-000 [email protected] Sad Temerinska 76 021/528-110 [email protected]

063/461-055Subotica Somborski put 58 024/528-488 [email protected]

063/461-024Čačak Nikole Tesle bb 032/374-654, 374-354 [email protected]

063/461-027Niš Malčanski put bb 018/661431, 662-187 [email protected]

063/461-029Kruševac Save Miloševića 198 037/39-039 [email protected]

063/461-043Šabac Voj. Janka Stojićevića 3 015/336-713, 336-715 [email protected]

063/461-045Valjevo Suvoborska 121b 014/311-134, 311-135 [email protected]

063/461-048Jagodina Ribarski put bb 035/243-582 [email protected]

063/461-035Velika Plana Miloša Velikog 14 026/515-905 [email protected]

063/461-026Zrenjanin Njegoševa 6 023/564-428, 536-504 [email protected]

063/461-049Užice Drijetanj bb 031/524-454, 570-031 [email protected]

Bela Zemlja 031/572-873063/461-053

Bor Beogradska 27 030/456-500, 456-501 [email protected] Zlatiborska 2 016/295-654, 294-856 [email protected]

063/461-058Vladičin Han Industrijska zona bb 017/476-921, 476-922 [email protected]

063/461-069Novi Pazar Save Kovačevića bb 020/323-909, 323-910 [email protected]

063/461-073Kragujevac Viška 2 034/351-429 [email protected]

063/461-528, 461-034

*Shodno članu 3. Opštih uslova, za neadekvatno upakovane i lomljive pošiljke City Express ne snosi odgovornost za nastalu štetu.

Danas, posle 6 godina od osnivanja, a odnedavno u vlasništvu Austrian Post AG, City Express je vodeća kompanija u paket-noj dostavi "od vrata do vrata" u Srbiji, koja svojim klijentima brzo, pouzdano i sigurno dostavlja pošiljke.

Više od 13.000 kompanija mesečno nam poverava svoje pakete koje isporučujemo na adrese primaoca za 24 sata u celoj Srbiji kroz mrežu od 16 distributivnih centara plus HUB/Beograd, sa preko 330 vozila.

Ako ste proizvođač, veletrgovac ili se bavite maloprodajom, bez obzira da li ste malo, srednje ili veliko preduzeće – proizvodite ili trgujete rezervnim delovima, opremom, tekstilom, knjigama, časopisima… - u svakom slučaju verujemo da imamo rešenje za Vaše potrebe.

Da li ste razmišljali o outsourcing-u u slučaju da imate sopstvenu distribuciju? Više je pogodnosti koje možete ostvariti takvom odlukom. Jeste li fokusirani na sopstvenu delatnost, a posao distribucije Vam samo dodatno oduzima vreme i novac? Imate li osećaj da zbog isporuka koje ne teku glatko trpi Vaš rast prihoda, odnosno Vaša roba nije na vreme na policama radnji ili u skladištima Vaših kupaca? Strepite da zbog toga možete da izgubite Vaše kupce?

U svakom od navedenih slučajeva sigurni smo da Vam možemo pomoći, ne samo da kvalitetom rešite problem distribucije, već da se rešavanjem tog problema u potpunosti možete posvetiti Vašoj osnovnoj delatnosti, a Vaša roba će biti brzo i sigurno na policama radnji, u skladištima veletrgovaca i sl.

Usluge

Preuzimanje i isporuka pošiljki "od vrata do vrata"

Isporuka subotom u svim većim gradovima cele Srbije

"COD" – povrat otkupnina u roku od 24 do 48 sati naračun pošiljaoca

Ukoliko pozovete do 15 časova tekućeg dana, Vaša roba će biti preuzeta istog dana i isporučena primaocu u rokuod 24 sata, odnosno u manjim mestima po rasporedu vožnje naše kompanije.

Svakim radnim danom od 08:00 do 17:00 časova i su-botom od 09:00 do 13:00 časova na raspolaganju Vamstoji naša Služba za korisnike koja će odgovoriti na sva Vaša pitanja.

Sve pošiljke koje šaljete City Express-om su osiguranedo iznosa od 65.000 dinara

Centrala 011 30 93 000Call centar 0800 30 93 000

Za sve Vas koji želite da pošaljete pošiljku, uveli smobesplatnu telefonsku liniju 0800 30 93 000 koja Vamje na raspolaganju svakim radnim danom od 08:00 do17:00 časova i subotom od 09:00 do 13:00 časova.

Eko

nom

ijaEkonomija

SLOBODNE ZONE I LOGISTIKA


Slobodne zone postaju mesta direktnih stranih in-vesticija zato što nude brojne pogodnosti i najman-je troškove pri proizvodnji, transportu i distribuciji, oslobođene ograničenja nacionalnih zakona.

U poslednjih dvadeset godina, koncept slobodnih zona je doživeo veliku ekspanziju. Broj zona se uvećao do neslućenih granica, tako da sada u svetu postoji oko 10.000 zona namenjenih poslovanju pod povlašćenim uslovima.

Zone su uzele različite forme, od kojih su najpoznatije slobodne izvozne proizvodne zone u Aziji (export processing zones); slobodne trgovačke zone u Evrop-skoj uniji (free trade zones); spoljnotrgovinske slo-bodne zone u SAD (foreign trade zones), specijalne ekomomske zone u Republici Kini (special economic zones); slobodna skladišta u lukama (bonded ware-houses); slobodne luke (free ports) i makiladore (ma-quiladoras) - specijalne zone za proizvodnju, razvijene naročito u Meksiku.

Slobodne zone danas poprimaju različitije oblike, kao što su industrijski parkovi (industrial parks), tehnološki i naučni parkovi (hig htech and science zones); finan-sijske slobodne zone (finance zones); logistički cen-tri (logistics centres); turističke zone (tourist resorts zones); internet slobodne zone (internet city zone) u Dubaiju, kao i različite vrste zona u zavisnosti od potreba osnivača u kojima se obavlja širok spektar ak-tivnosti.

Istorijski razvoj slobodnih zona

Sama ideja slobodnih zona je stara kao i sama civili-zacija. Poznato je da su Feničani u gradovima Carthage i Tyre i antički Grci na ostrvu Delos imali specijalne pogodnosti u trgovini. Pominju se i javna smestišta u starom Egiptu, dok je i Rimska imperija duž komer-cijalnih i vojnih puteva imala neku vrstu stovarišta za robu bez carina (koja su bila od malog uticaja na tadašnje tržište).

Preteče slobodnih zona u srednjem veku su slobodni gradovi a kasnije u novom veku - slobodne luke, slo-bodne lučke zone, i konačno, slobodne carinske zone.

Slobodni gradovi su dobijali različite pogodnosti, u početku carinske slobode, dok su kasnijim razvojem imali različite beneficije u uvozu, uskladištenju, proiz-vodnji i potrošnji roba. Najraniji pisani trag o slo-bodnim zonama srednjeg veka je iz Španije, kada je, u trinaestom veku, kralj Alfons X proglasio komerci-jalne privilegije gradu Cadiz-u. U sedamnaestom veku Francuska je dala carinske pogodnosti i ukinula poreze na promet u četiri grada: Marseile, Bayonne, Lorient i Dunquerque. I ostale zemlje u Evropi su po ideji Kolberta (dekret iz 1596 godine), formirale slobodne gradove, kao što su Hamburg u Nemačkoj, Livorno, Ancona i Messina u Italiji, Zadar, Split i Kotor, u našoj neposrednoj blizini.

Kasnije se gradovima oduzimaju povlastice koje su se u nekim slučajevima negativno odrazile na ostali deo zemlje, u smislu prevelike političke samostalnosti i otežane kontrole carinske granice. Koncepcija se prenela na razvoj slobodnih luka, gde se, izvan car-inske linije, nalazi samo lučki deo grada, dok je stam-beni postao deo carinskog područja zemlje. Livorno se smatra prvom slobodnom lukom; austrougarska im-perija je veliki deo trgovine sa svetom obavljala preko luka Trieste i Rijeka (formirane 1719 god.), dok su u Italiji slobodne luke Đenova (1595), Napulj (1633), Ancona (1732) postojale sve do 1876 godine, kada se uvodi institut slobodnih skladišta (depositi franchi). Francuska je u Marselju držala status slobodne luke do 1817.godine. Od tada su ukinute sve vrste carin-ske eksteritorijalnosti i do danas nisu obnavljane, tako da je Francuska jedna od retkih zemalja bez slobod-nih zona. Na Istoku su proglašene slobodne luke

Britanske imperije (Singapur i Hong Kong), a u Nemačkoj slobodna luka Hamburg. Status slobodnih luka imali su i Giblatar (1706.god.), Malaka, Tanger itd.

Dalji razvoj ideje o slobodnoj trgovini, koja se ustanov-ljava na određenoj teritoriji države, preuzimaju slo-bodne carinske zone. Medju prvima su ustanovljene u Nemačkoj, carinskim zakonom iz 1879.godine, koji jepredvideo dve vrste zona: lučka zona sa skladištima ifabrikama (freihafenviertel) i lučka zona sa skladištima bez fabrika (freibezirk). Hamburg 1888. godine presta-je da bude slobodna luka i postaje slobodna carinska zona sa širokim spektrom dozvoljenih aktivnosti, čime se stvaraju uslovi za njegov ubrzani razvoj. Aus-trougarska je 1898. godine, u Trstu i Rijeci, sa režima slobodnih luka - “porto franco”, prešla na režim slo-bodne carinske zone “punto franco”.

U vremenu izmedju dva svetska rata, došlo je do masovne pojave slobodnih carinskih zona u svetu. Nemačka, opustošna ratom, kroz institut zona ost-varuje impozantne rezultate u regeneraciji privrede ključnih gradova i luka. Zone se osnivaju u Italiji, Portugaliji, Grčkoj i Turskoj. Španija osniva zonu u gradu Kardiz 1916.god. a kasnije i u Barceloni i San-taderu, Maroku i Kanarskim ostrvima (Las Palmas), radi trgovine sa Južnom Amerikom. Slobodna car-inska zona Istanbul osnovana je 1927. godine kako bi preuzela tranzitni promet od luke Pirej i razvijala trgovinski promet sa Evropom i Sovjetskim Savezom. Grčka je formirala slobodne carinske zone u Solunu i Pireju po zakonu iz 1914. godine. Srbija je osnovala slobodnu zonu u Solunu, kao specifični vid carinskogpriključka i time izašla na more.

Srpska slobodna zona u Solunu je posebno važna sa aspekta uspešne realizacije ideje slobodnog protoka robe. Svojim specijalnim oblikom eksteritorijalnosti, gde je jedna država osnivač sopstvene slobodne zone na teritoriji druge države putem vremenski ograničene koncesije, Srpska slobodna zona u Solunu (ustvari logistički centar) omogućila je izlaz Srbiji na Egejsko more, u vreme carinskih ograničenja koja je Srbiji nametala Austrougarska. Zona je radila od 1923. go-dine, mada je formalno rešenje o konstituisanju dato 1929. god. Ženevskim protokolom. Koncesija je do-bijena na 50 godina i prostirala se na 94.000 m2 dela solunske luke. Ovo je omogućavalo da sva roba koja dođe u Srpsku slobodnu carinsku zonu u Solunu, ne može biti podvrgnuta nikakvom carinskom pregledu, kao ni na graničnim carinarnicama Grčke, tako ni u toku tranzita kroz Grčku. Zona je prestala sa radom 1974. godine.

Ekonomija


Posle drugog svetskog rata nastavlja se rad slobodnih zona, njihovo obnavljanje i otvaranje novih. Stvaraju se proizvodne slobodne zone (Export Procesing Zones), kao koncept zona u kojima se pružaju i druge vrste pogodnosti, osim carinske eksteritorijalnosti. U Evro-pi se formira 1959. godine slobodna zona Šenon, čija je pojava bila od ključnog značaja za dalji razvoj osta-lih zona. Za samo pet godina zona u Šenonu ostvarila je impozantne rezultate. Po tom primeru formirane su mnoge zone u svetu: Portoriko, Dominikanska Republika, Indija, Severna Koreja, Tajvan i Kina. Se-damdestih godina dvadestog veka, formiraju se zone u Maleziji, Filipinima, Mauricijusu, Gvatemali, Hondu-rasu, Jordanu, Senegalu itd. U poslednjim decenijama XX veka postoji oko 5.000 slobodnih zona različitih tipova, u kojima je upošljeno oko 27 miliona ljudi, dok je njihov broj danas oko 10.000.

Kompatibilnost logističkog centra sa ostalimfunkcijama slobodne zone

Pored toga što postoji mnogo definicija pojma “slo-bodna zona”, svima je zajedničko da slobodna zona predstavlja deo teritorije države, posebno ograđen i označen, u kome se obavljaju delatnosti pod speci-jalnim i garantovanim pogodnostima i olakšicama. U zavisnosti od različitih koncepata koji se razlikuju od države do države, zavisno od nacionalnih zakona koji regulišu poslovanje u zonama, u slobodnim zonama obavljaju se različiti poslovi: proizvodnja robe, do-rade, prerade, pakovanja, sortiranja, skladištenja kao i poslovi spoljnotrgovinskog prometa, razne vrste us-luga, bankarski poslovi, poslovi osiguranja i reosigu-ranja, naučnoistraživačke delatnosti, turističke usluge, jednom rečju, sve društvene delatnosti.

Pogodnosti za poslovanje koje države uvode u slo-bodne zone mogu biti oslobađanja od uvoznih carina, poreza i ostalih formalnosti i ograničenja ekonomske trgovine; poreske olakšice (kao što su: porez na do-datu vrednost, trošarine-akcize, porez na dohodak i porez na prihod korporacije, porez na nekretnine); oslobađanja od propisa koja se tiču minimalnih plata, socijalnih troškova, uslova rada i bilo kakvih ograničenja ekonomske politike. U slobodnim zonama se obezbeđuje: dodeljivanje državnih pomoći, jeftino zemljište i zakup; niže cene usluga (kao što su osigu-ranje, voda, struja); korišćenje infrastruktura, efikasno rukovanje i skladištenje tovara.

Slobodne zone su ograđeni prostori unutar carinskogpodručja zemlje, sa manipulativnim, proizvodnim i skladišnim prostorima čiji su ulaz i izlaz kontrolisani od strane carinskih službi. Razvojem novog koncepta

Eko

nom

ija

Ekonomija


slobodnih zona i carinske procedure, kontrola se sve više bazira na principu slobodnog ulaza bez ograda i uz poštovanje propisanih pravila:• jednostavna procedura unošenja i iznošenja robe u slobodne zone, slobodan tranzit i skladištenje;• jednostavna procedura licenciranja korisnika;• jednostavna carinska procedura;• oslobađanje od plaćanja carina i poreza;• fiskalni podsticaji (oslobađanje od poreza na dodatu vrednost, porez na dobit korporacija, porez na imovinu, akcize, lokalni porezi, itd.);• finansijski podsticaji (slobodan protok kapitala, slobodna repatrijacija kapitala, profita i dividendi, povlašćene interesne stope, itd);• olakšice pri korišćenju infrastruktura (niske cene, jeftini servisi, itd);• slobodni transportni putevi do/iz zone;• zakoni o radu oslobođeni preterane birokratizacije;• drugi oblici podsticaja i skraćenih procedura.

Logistički centri u slobodnim zonama pored usluga koje treba da pružaju u međunarodnom lancu snab-devanja i prevoza roba, prvenstveno treba da budu posvećene osnovnoj misiji i cilju slobodnih zona, da služe kao sredstvo za privlačenje investicija u službi regionalnog razvoja, da omogućavaju otvaranje novih radnih mesta, koncentrišu usluge i potrebe na jednom mestu kroz logističke centre, omogućavaju uštede u poslovanju (carine, takse, porezi, stimulativne mere ekonomske politike) i usmeravaju međunarodnu trgovinu kroz kontrolisane kanale. Slobodne zone treba da obezbeđuju najpovoljnije uslove za poslovan-je, koji dovode do privlačenja investicija i ostvarenja dobiti u cilju zadovoljenja interesa korisnika zone, privrede i države.

Glavni cilj formiranja slobodnih zona je stvaranje pros-tora ubrzanog privrednog razvoja i zapošljavanja radne snage. Ostali ciljevi formiranja slobodnih zona mogu biti veoma specifični. U osnovi, okrenuti su povećanju uposlenosti, direktnih stranih investicija, spoljnotgovin-ske razmene i državnih prihoda, kao i razvoju industr-ije, istraživanja, razvoju servisa, obrazovanja i logistike, industrijske disperzije; korišćenju domaćih materijala u proizvodnji; povećanju tehnološkog nivoa proiz-vodnje i obrazovanja radne snage. Cilj slobodnih zona je i indirektni efekat na šire okruženje preko saradnje preduzeća iz zone sa domaćim preduzećima iz zaleđa. To utiče na povećanje opštih znanja korišćenja visokih tehnologija, know-how, uključivanje domaće industrije iz okruženja u procese u zoni, preko pružanja usluga, prodaje sirovina, kapitalnih dobara, usluga oplemen-jivanja, ili proizvodnjom različitih poluproizvoda. Ovo ima efekte na domaća preduzeća u smislu povećanja kapaciteta i uposlenja nove radne snage.

Cilj osnivanja slobodnih zona je i direktno uključenje na svetsko tržište preko multinacionalnih kompanija u zonama, kao i razvoj logističkih i transportnih centara za brzu vezu sa svim delovima sveta.

Slobodne zone - logistički centri

Slobodne zone, kao logistički centri, više nisu samo mesta skladištenja već su one danas deo lanca snab-devanja koji se proteže od dobavljača pa sve do krajnjih kupaca. Njihova prednost u odnosu na os-tale logističke centre (terminale, logističke parkove, robno-transportne centre, distributivne centre, ter-entna sela- freight willage, itd.) ogleda se u pojed-nostavljenim carinskim procedurama i aktivnostima oslobođenih carinskih dažbina i direktnih poreza (PDV) u međunarodnom provozu roba.

Danas logistika u slobodnim zonama izlazi iz njihovih granica i uključuje se u mrežu kompleksnih aktivnostikoje obuhvataju organizaciju i izvođenje svih faza kre-tanja robe između pošiljaoca i primaoca. Uključuje or-ganizaciju prevoza, skladištenje, carinsko posredovan-je, pripremu robe za daljnu otpremu i distribuciju do krajnjeg primaoca u zemlji i inostranstvu.

Korisnici savremenih slobodnih zona uklanjaju logističke aktivnosti iz svoje delatnosti i svoju poslovnu aktivnost usmeravaju na osnovnu djelatnost. Povera-vanje logističke aktivnosti specijalizovanim centrima korisnicima zona donose brojne prednosti kao što su: niži troškovi, smanjenje investicija i brže i sigurnije us-luge u međunarodnom lancu snabdevanja.

Brojne su usluge vezane za međunarodni lanac snab-devanja koje su neposredno vezane za unos/iznos dobara u/iz slobodnih zona. U postojećoj literaturi ne postoji jasna klasifikacija ni taksativno navođenje ovakvih usluga, što predstavlja problem pri tumačenju određenih zakona koji spominju “usluge neposredno vezane za unos (uvoz) ili iznos (izvoz) dobara u/iz slo-bodnih zona”.

Uslugama, u smislu prethodno navedenog možemo smatrati (iz nomenklature delatnosti i usluga – Zavod za statistiku):

Saobraćaj, skladištenje i veze: cevovodni transport, železnički saobraćaj u zoni, kopneni saobraćaj u zoni,prevoz robe u drumskom saobraćaju koji počinje ili se završava u zoni, vodeni saobraćaj koji počinje ili se završava u zoni, vazdušni saobraćaj koji počinje ili se završava u zoni, prateće aktivnosti vezane za saobraćaj, prateće aktivnosti vezane za obavljanje de-latnosti u zoni, delatnost putničkih agencija vezano za

Eko

nom

ija

Ekonomija


turističke aktivnosti u zoni, pretovar tereta i skladištenje, skladišta i stovarišta, ostale prateće ak-tivnosti u saobraćaju npr. održavanje i nega prevoznih sredstava, održavanje pruga u zonama, održavanje uređaja na železnici u zonama, usluge u drumskom saobraćaju koji počinje ili se završava u zonama, us-luge u rečnom i jezerskom saobraćaju koja počinje ili se završava u zonama, aktivnost drugih posrednika u saobraćaju, telekomunikacije u zonama, poštanske ak-tivnosti i isporuka pošiljki u zonama, itd.

Usluge koje se naročito odvijaju u okviru zona:

Aktivnosti vezane za transport: merenje transport-nog sredstva pre i posle utovara/istovara; utovar-is-tovar robe u transportno sredstvo (kamion/vagon/kontejner), ručno ili korišćenjem opreme, kontrola utovarene/istovarene količine (kvalitet, kvantitet, težina); kontrola pakovanja i obeležavanja;

Aktivnosti prilikom otpreme - dopreme: terminal;špedicija; carinjenje; osiguranje robe i prevoznog

carinarnici, uskladištenje robe, popunjavanje do-kumenata i podnošenje istih nadležnim organima, prenapućenje robe, podnošenje zahteva, CMR, TIR karneta, deklaracije, specifikacije, izjava, DCV, JCI, rešenja, razduženja, nadzora, izrada faktura, povraćaj neodgovarajuće robe carinjenje besplatnih uzoraka po izjavi i po rešenju nadležnog organa;

Usluge koje pružaju korisnicima u zoni: špediterske usluge vezane za uvoz, izvoz i unos dobara u zonu; usluge organizacije međunarodnog transporta, posre-dovanje u domaćem i inostranom transportu; usluge skladištenja robe korisnicima koji imaju i koji nemaju proizvodnju u zoni, naknada za obavljanje delatnosti u zoni, usluge za jednodnevno skladištenje u teretnom vozilu/vagonu u granicama zone – dnevna nadokna-da.

Dr Dragan Č. Kostićgeneralni direktor SZ Pirot

U sledećem broju: Logistički centar Slobodne zone Pirot

Eko

nom

ija

sredstva, skladištenje na transport-nom sredstvu;

Aktivnosti u luci: lučka agentura, komunikacija sa brodarima, pruzi-manje kontenera, skidanje kontejn-era sa broda, špedicija i carinjenje, utovar kontenera na transportno sredstvo - kamion ili vagon;

Aktivnosti u toku prevoza: park-ing; pretovar u slučaju nepredviđenih okolnosti;

Usluge špedicije - službe za praćenje korisnika u zoni: prijav-ljivanje kamiona, uskladištenje robe, unos robe na oplemenjivanje, izrada i zavođenje carinskih dokumenata, redovno carinjenje, popunjavanje obrazaca, kontrola utovara i isto-vara, organizacija utovara/istovara, naplata zakupa prostora i opreme u zoni i špediterskih usluga, izrada rešenja za oplemenjivanje, popis robe, analize stanja robe korisnika, vođenje evidencije, upis i razvođenje prispele robe i izrada prateće doku-mentacije;

Usluge vezane za uvozno/iz-vozne poslove: prijavljivanje robe

Kako da profit raste svake godine?Vi povećajte promet, mi ćemo Vam smanjiti troškove.Putem efikasne, racionalne, produktivne logistike.

[email protected]

Skladištenje


Skla

dišt

enje

Ovo je sistem koji do sada nismo predstavljali kao deo naše ponude. Naravno, neminovnim razvojem potrošačkog drustva i povećanja obima prodaje u fantastičnim razmerama, javila se potreba za što većim povećanjem brzine izdvajanja robe, a da se pri tome ne povećava radna snaga i prostor.

Ovom prilikom vam predstavljamo KDR sistem, kao odgovor naše kompanije na ovakve potrebe.

Sistem predstavlja kombinaciju potpornih stubova koje smo pred-stavljali u prethodnim brojevima ”Poslovne Logistike” i stabilnih rolo prečki, koje su zapravo i srce ovog sistema.

Njihova funkcija je da posredstvom gravitacije i rolo trake, doprem-aju robu od strane za punjenje do strane za preuzimanje robe.

KDR - SISTEM PROTOČNIH REGALA SA VIŠE MOGUĆNOSTI

Protočni nosači i ergonomija

Zahvaljujući rupičastim rasterima na bočnim drzačima protočnih nosača, moguća je horizontalna montaža protočnih nivoa na raznim nivoima, takođe je moguća brza izmena visina u slučaju da se promeni vrsta robe koja se skladišti na određenoj poziciji, a u cilju optimalnih ergonomskih prihvatnih zona.

Pomoću premošćavanja bočnih drzača i upotrebom dodatnih poprečnih spojnica unutrašnja dubina nosača može da iznosi i do 5000 mm.

Osnovne prednosti sistema:

- Brzo komisioniranje - Racionalno, pregledno, kompaktno skladištenje, automatizacija i skraćenje procesa i do 85%- Veliki kapacitet skladištenja na jednom mestu zahvaljujući smanjenju prolaza između regala- Isključuje se faktor zastarevanja robe, zbog principa First in fi rst out (FiFo). Skladištena roba se automatski raspoređuje na rolo prečkama montiranim jedna pored druge.- Manje grešaka pri komisioniranju zahvaljujući kompaktnom pregledu proizvoda.- Jasna podela na predajne procese i na procese preuzimanja- Kratak ergonomski dohvatni prilaz- Jednostavno povezivanje sa naprednim tehnološkim postrojenjima, a prvenstveno Warehouse management system-om i Conveyor System-om pokretnih traka- Jednostavno i brzo rukovanje zahvaljujući točkićima i gravitaciji

Schafer Shop dooCara Nikolaja II 61a11000 Beogradtel. 011/344-2366tel. 011/[email protected]

Merna rešenja za...

...sektor industrije: Emisije, održavanje i termalna obrada Proizvodnja hrane Grejanje i instalacije Klime i ventilacija Rashladni uređaji Stacionarna merenja

...merni parametar: Emisije Kvalitet vazduha, svetlo i zvuk Analize Vlaga Multifunkcionalni uređaji Pritisak i hlađenje Temperatura Brzina

Laboratorija d.o.o.Cara Nikolaja II 61a, 11000 Beograd, Srbija

Tel.+381 (11) 344 2366, Fax.+381 (11) 344 2362www.testo.co.yu

Vilj

uška

riViljuškari

BEZBEDNOST PRI RUKOVANJU VILJUŠKAROM


Aktuelizovanjem obaveznog Akta o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, pojavila se potreba za ozbiljnijim pristu-pom rukovanju, kontroli i održavanju viljuškara. Iz “Priručnika za obuku rukovaoca viljuškarom”, autora dr Bože Nikolića i mr Dušana Gavanskog, prenosimo neke delove koji se odnose na mere bezbednosti pri rukovanju viljuškarom.

Mere bezbednosti pri rukovanju viljuškarom odnose se na procese zahvatanja, podizanja, slaganja, skidanja, odlaganja i uzimanja tereta. Ovi procesi su sa visokim rizikom opasnosti od povređivanja. Rizik može biti prouzrokovan neispravnošću viljuškara, promenom položaja tereta pri kretanju viljuškara (sudar, udar i prignječenje radnika, pad tereta, prevrtanje tereta i viljuškara), nepravilnim rukovanjem i održavanjem viljuškara, transportnih puteva i nepridržavanja pre-ventivnih mera bezbednosti pri radu, nesposobnošću osoblja za bezbedan rad, lošom organizacijom rada i nedostatkom iskustva, neadekvatnom, nekontrolisa-nom i neodržavanom radnom okolinom.

Zahtevi bezbednosti za rukovaoca viljuškarom

Osoba koja sme da bude rukovaoc viljuškarom mora biti punoletna i da ima odgovarajuću stručnu spremu, utvrđenu aktom preduzeća. Budući rukovaoc mora biti podvrgnut specijalističkom lekarskom pregledu pre stupanja na rad, koji se ponavlja najmanje jednom godišnje. Zdravstveno sposobni su oni rukovaoci koji ne boluju od padavice i vrtoglavice, imaju dobar vid i sluh.

Ovaj posao ne mogu obavljati osobe obolele od hroničnog reumatizma, srčanih i psihičkih smetnji. Rukovaoc viljuškarom mora da poznaje konstrukciju viljuškara, njegovo delovanje i održavanje, propise o bezbednosti, pravila vožnje i manipulacije viljuškarom. Može se reći da je rukovaoc viljuškarom stručan rad-nik, zdravstveno sposoban i teorijski i praktično ospo-sobljen za bezbedno rukovanje viljuškarom.

Pravilno rukovanje viljuškarom

Prilaz teretuPrema teretu za utovar viljuškar prilazi pod pravim ug-lom i to sa najpovoljnije strane, tako da sredina tereta dođe u sredinu viljuškara. Takođe, viljuškarom se pri-lazi sa prilagođenim rastojanjem između viljuški, tako da se teret ravnomerno rasporedi na oba kraka viljuške radi postizanja maksimalne poprečne stabilnosti tere-ta.

Prihvatanje teretaTeret na zahvatnoj viljušci mora ležati što bliže zadn-jem delu jarbola. Jarbol se vraća u vertikalni položaj a zatim se teret diže od poda na oko 150 mm.

Utovar teretaPri utovaru tereta, težište viljuškara se pomera ka osi prednjih točkova. Utovar treba uvek vršiti u skladu sa dijagramom nosivosti, koji se mora nalaziti na sva-kom viljuškaru. Preopterećenje viljuškara je strogo

Težište tereta

zabranjeno, jer u slučaju da je težina tereta veća od dozvoljene nosivosti viljuškara dolazi do prevrtanja. Naročito pažljivo se mora obavljati utovar zapaljivih i eksplozivnih materija, boca sa plinom itd.

Viljuškar mora biti, pri utovaru, dizanju i spuštanju, ukočen u cilju postizanja stabilnosti. Takođe, viljuškar se mora polagano približiti teretu i odmah zaustavi-ti čim zadnji deo jarbola stigne do tereta. Strogo je zabranjeno zaletati se viljuškarom na teret.

Vožnja viljuškaraPri transportu, sa ili bez tereta, jarbol treba nagnuti un-azad za 10o do 12o i to u krajnji zadnji položaj (trans-portni položaj) i teret podići tako da rastojanje između donje ivice viljuške i tla bude najmanje 500 mm.

Rukovaoc viljuškarom mora uvek gledati u pravcu vožnje. Viljuškar se može voziti samo onda kada je ostvarena dobra preglednost transportne staze ili puta i okoline. Teret koji se transportuje ne sme da zak-lanja ili ograničava vidno polje rukovaocu viljuškarom. Izuzetno, ako se prilikom transporta visokih tereta ne može izbeći zaklanjanje ili ograničavanje vidnog polja, teret se može prenositi usporenom vožnjom unazad, ili usporenom vožnjom napred, uz pomoć drugog radnika. Prenos visokih tereta bez prisustva pomagača je strogo zabranjeno jer može doči do povređivanja drugih radnika.

Viljuškari


Neopterećen viljuškar ima veće opterećenje na zad-njem - upravljačkom delu, što potiče od težine kon-trategova koji se nalaze na zadnjoj strani vozila. Ovo prouzrokuje otežano upravljanje neopterećenog viljuškara sa mehaničkim upravljanjem. Kod viljuškara sa servo upravljanjem, ova razlika se manje oseća.

Bezbednosno pravilo broj jedan, bez obzira na tip viljuškara, je brzina vožnje. Viljuškar nije kon-struisan za brzu vožnju, već za brzinu do 10 km/h u neopterećenom stanju, odnosno do 5 km/h u opterećenom stanju. To su propisane brzine vožnje na otvorenom prostoru.

U zatvorenom prostoru brzina vožnje, bez obzira da li je u pitanju prazan ili natovaren viljuškar, ne sme da pređe 5 km/h.

Viljuškar se vozi lagano, bez naglih ubrzavanja i kočenja. Kočenje se ostvaruje laganim pritiskom na pedalu kočnice. U toku transporta tereta, naglo kočenje nije dozvoljeno.

Uzroci prevrtanja viljuškara u stranu mogu biti sledeći: vožnja na nedozvoljenom bočnom nagibu, preb-rza vožnja u krivinama, nepravilno postavljen teret sa bočnom nestabilnošću i preopterećenje viljuškara prevelikim teretom. Prevrtanje u stranu je znatno opasnije od prevrtanja unapred, iz razloga što vozač instinktivno pre prevrtanja iskače na stranu na koju se prevrće viljuškar, što može da dovede do smrtonos-nih povreda. Zbog toga se viljuškar obavezno oprema sigurnosnim pojasom, zaštitnikom iznad glave vozača ili zatvorenom kabinom, a sve u cilju sniženja stepena rizika povređivanja radnika. U cilju sniženja opas-nosti od prevrtanja neophodno je da vozač prilagodi brzinu i uđe u krivinu sa velikim radijusom (pri dup-lom povećanju radijusa, vrednost centrifugalne sile se upola snižava).

Vilj

uška

ri

Težište opterećenog viljuškara

Težište neopterećenog viljuškara

Prevrtanje viljuškara unapred pri naglom kočenju

Viljuškari


Dovoz teretaDovoz tereta se vrši usporenom vožnjom, prilaskom mestu za istovar i postavljanjem viljuškara u pravcu kao kod prihvatanja tereta. Teret treba da bude oko 150 mm od površine za istovar.

Istovar teretaPravilan rad pri istovaru tereta izvodi se kroz sledeće korake:- viljuškar voziti oprezno do mesta istovara uz zaustavljanje na približno 1 metar,- povući ručnu kočnicu - potpuno zaustavljanje viljuškara,- jarbol sa teretom nagnuti napred tako da teret dođe u uspravan položaj, koji je najpogodniji za istovar,- spustiti teret oprezno sve dok teret potpuno stabilno ne leži na mestu istovara i dok viljuške nisu sasvim slobodne,- otpustiti ručnu kočnicu,- voziti viljuškar pravo, polagano unazad, sve dok se ne izvuku viljuške ispod tereta.

Provera ispravnosti viljuškara

Pre početka rada sa viljuškarom, rukovaoc vrši pregled i kontrolu kompletnog viljuškara: nivo ulja u motoru, nivo ulja u rezervoaru hidraulike, nivo vode u hlad-njaku, nivo ulja u rezervoaru za kočnice, nivo ele--ktrolita u akumulatoru, instrumente na komandnoj

tabli, priključne kleme na akumulatoru, zvučnu i svet-losnu signalizaciju, pneumatike, viljuške, osigurače za viljuške, lanac jarbola, hidrauličnu instalaciju i upravljačke komande.

Nakon pregleda, vozač vrši proveru ispravnosti viljušaka bez tereta kako bi se ustanovila is-pravnost upravljačkog mehanizma, kočnice i hidraulike za podizanje.

Rukovaocu viljuškarom zabranjeno je:- podizati i prevoziti teret teži od maksimalne nosivosti viljuškara,- podizati i prevoziti teret nepoznate nosivosti,- podizati i prevoziti ljude na viljuškama i viljuškaru,- podizati i prevoziti opasne materije, ukoliko nisu sprovedene posebne mere zaštite,- naglo skretanje i zasutavljanje,- podizati i spuštati teret u toku vožnje viljuškara,- ostaviti da teret nepotrebno stoji na viljuškama,- podizati i spuštati teret ako viljuškar nije zakočen ručnom kočnicom,- vršiti prenos tereta ukoliko jarbol nije nagnut unapred,- prevoziti teret ukoliko viljuške nisu osigurane od pomeranja osiguračima,- voziti viljuškar brže od 5 km/h u zatvorenom prostoru, odnosno brže od 10 km/h na otvorenom prostoru,- upravljati viljuškarom ako prednji i zadnji pneumatici nisu pod istim pritiskom,- vući i gurati druga vozila i teret,- opterećivati zadnji deo viljuškara (protivteg) radi povećanja nosivosti viljuškara,- raditi više radnji istovremeno,- upravljati viljuškarom ako su neispravne kočnice i sirene,- na viljuškaru držati opasne materije.

U cilju bezbednosti i zdravlja zaposlenih, neo-phodno je:- da se u manipulativnom prostoru viljuškara ne zadržavaju radnici,- da se teret transportuje podignutim viljuškama,- razmak viljuški podesiti prema vrsti tereta,- pri transportu tereta nizbrdo teret voziti unazad,- nagib tereta pri prenošenju ne sme biti veći od 3 do 4o,- hidraulične instalacije sa merno-regulacionim

Vilj

uška

ri

Viljuškari


armaturama moraju biti ispravne i da ne cure,- upravljačke komande moraju biti ispravne,- ukoliko se u toku rada primeti bilo koja neispravnost, viljuškar obavezno zaustaviti i izvestiti neposrednog rukovaoca,- ukoliko je viljuškar neispravan na njemu se obavezno postavlja tabla sa informacijom o tome,- redovno vršiti pregled i kontrolu ispravnosti viljuškara pre i nakon rada,- rukovaoc viljuškarom mora biti ospobljen za bezbedan rad i zdravstveno sposoban.

Održavanje viljuškara

U cilju bezbednosti rukovaoca i manipulativnih radni-ka, kao i produženja radnog veka bez zastoja, viljuškar je neophodno redovno održavati i pri tome voditi odgovarajuću evidenciju. Održavanje se vrši po up-utstvu proizvođača, a uobičajeni termini pregleda su dnevni, nedeljni, mesečni i godišnji.

Dnevni vizuelni pregled vrši rukovaoc viljuškarom i on obuhvata- nivo vode u hladnjaku,- nivo elektrolita u akumulatoru,- nivo ulja u rezervoaru za hidrauliku, motor i kočnice,- priključne kleme,- instrumente i signalne lampe,- pritisak u pneumaticima,- zvučnu i svetlosnu signalizaciju,- sedište za rukovaoca viljuškarom,- hidrauličnu instalaciju,- viljuške sa osiguračima,- jarbol,- upravljačke komande,- sve mehanizme i- kočnice.

Nedeljni pregled obuhvata vituelni pregled kom-pletnog viljuškara, a pre svega pregled obuhvaćen dnevnim pregledom, kao i pregled prečistača vazduha, prenosnika snage i ležišta.

Mesečni pregled obuhvata dnevni i nedeljni pre-gled, kao i pregled osovina i vratila i nivoa ulja u motoru.

Godišnji pregled obuhvata kontrolu ispravnosti kompletnog viljuškara.

Neispravnost ili nedostatak uočen prilikom

pregleda se evidentira i prijavljuje odgovornom licu. Delovi viljuškara koji su oštećeni, istrošeni ili dotrajali moraju se zameniti novim.

Dnevni pregled vrši rukovaoc viljuškarom, a nedelj-ni, mesečni i godišnji rukovaoc zajedno sa licima zaduženim za održavanje viljuškara.

Radi utvrđivanja da li korišćenje viljuškara predstav-lja određeni rizik za bezbednost i zdravlje rukovaoca i drugih radnika, kao i da li su primenjene propisane preventivne mere, viljuškar podleže obaveznom pre-gledu i ispitivanju od strane ovlašćenog preduzeća za bezbednost na radu, u rokovima koje utvrđuje proizvođač, a najkasnije tri godine od prethodnog is-pitivanja.

Zaključak

Povišenje nivoa bezbednosti pri rukovanju viljuškarom može se ostvariti, između ostalog, ako rukovaoc viljuškarom:- pazi u toku rada na ostale, kao i na sebe,- prati stanje viljuškara i okruženja u kome radi,- nosi ličnu zaštitnu opremu kada je to potrebno,- ne koristi lekove i alkohol pre dolaska na posao ili na poslu,- vodi računa da neki lekovi, dobijeni sa ili bez recepta, mogu umanjiti sposobnost za bezbedno rukovanje viljuškarom,- zapamti da je bezbednost najvažniji segment pri rukovanju viljuškarom.

I pored velikog broja poznatih zaštitnih elemenata viljuškara najvažniji zaštitni element je sam rukovaoc viljuškarom.

Svaki radnik ima četiri razloga za ostvarivanje bezbed-nih uslova za rad:- odgovornost pred samim sobom da se ne povredi,- odgovornost prema svojoj porodici,- odgovornost prema kolegama sa kojima radi i- odgovornost prema preduzeću u kome radi.

Za ostvarivanje bezbednih uslova pri rukovanju viljuškarom, kao i za održavanje tih uslova, mora se uvek polaziti od stručne osposobljenosti lica za bez-bedan rad na viljuškaru i stalnog nadzora od strane lica ovlašćenih za obavljanje poslova kontrole.

dr Božo Nikolić dipl. maš. inž.mr Dušan Gavanski dipl. mаš. inž[email protected]; [email protected]/489-25-32064/14-00-101fax. 021/489-25-15

Vilj

uška

ri

Skla

dišt

enje

Skladištenje

AGV U SKLADIŠTU- NOV POKUŠAJ?


Težnja za povećanom brzinom i preciznošću u dis-tribuciji, sve veći distributivni centri, kao i veliki troškovi radne snage, dovešće do šire primene au-tomatski vođenih vozila u skladišnim operacijama.

Sadašnji trend u logistici je operisanje iz manjeg broja velikih distributivnih centara. Poboljšanja efi kasnosti u transportu omogućila su kompani-jama da pružaju svojim klijentima visok nivo us-luga sa manje centara, što za rezultat ima niži nivo zaliha u logističkoj mreži. Međutim, veliki distrib-utivni centri stvaraju pritisak da se operacije urade tačno i brzo. Unutrašnji transport - uglavnom najveća komponenta troškova radne snage - može da neutrališe benefi te dobijene izgradnjom velikih centara.

Automatizacija distributivnih centara se do sada, u najvećoj meri odnosila na primenu automatskog konvejerskog transporta i sortiranja paketa. Šira primena automatizacije skladišnih operacija koje ne odgovaraju instalaciji tradicionalnih konvejera i sortera, uglavnom nije još zaživela. Jedna od tehnologija koja najviše obećava jesu automatski vođena vozila - AGV (Automated Guided Vehi-cles).

Razvoj AGV-a

Automatski vođena vozila su transportna sred-stva, napajana baterijama, koja bez ljudi prevoze materijale i proizvode. Cilj je da se zamene ljudi - rukovaoci viljuškarima vozilima koja će sama da prevoze isti teret.

Pedesetih godina 20. veka prvi AGV sistemi bili su uvedeni u skladišta robe široke potrošnje i sastojali su se od mašine koja je vukla kolica, a navođena je žicom. Dizajn se pokazao korisnim i

efi kasnim za transport tereta u proizvodnji i između proizvodnje i skladišta. Sledeće decenije, ovaj tip AGV tehnologije je našao primenu u raznim proizvodnim i skladišnim operacijama.

Sedamdesetih godina uveden je AGV koji nije vukao kolica već je sve bilo zajedno, a žica vodilja je bila ispod poda. Uređaj - kontroler - je uključivao i isključivao frekvenciju u žici i usmeravao AGV njegovom rutom. Sa tim razvojem, AGV je postao po prvi put integri-sani sistem povezivanjem kontrolnog i informacionog sistema.

Napredovanja u elektronici i mikroprocesima dovela su do stvaranja inteligentnijig AGV sistema. U kasnim osamdesetim, predstavljen je bežično vođen AGV, koji je omogućavao dodatna poboljšanja u fl eksibilnosti i preciznosti. Promene puteva su bile moguće bez sk-upog menjanja poda i bez stajanja operacija.

Od skoro, veći broj AGV koristi tehnologiju vođenja laserom, gde laserski skener i refl ektujući uređaji održavaju vozilo na željenom putu.

Potencijalne prednosti AGV-a

Na prvi pogled, AGV izgleda kao potencijalni odgovor na distributivne izazove, opisane na prethodnoj strani - tehnologija bez ljudi, koja automatski pomera teret na velikim rastojanjima preko distributivnih centara. Koristi od AGV-a se obično karakterišu kao:- Smanjenje troškova radne snage- Smanjenje oštećenja proizvoda- Eliminacija viljuškara koji prevoze teret- Bolja kontrola upravljanja materijalom.

Realnost, međutim, pokazuje da je te prednosti mnogo lakše ostvariti u proizvodnim aplikaci-jama, a teže u skladišnim operacijama. Statistika pokazuje da je od svih instaliranih AGV sistema, 48.5 % primenjeno u proizvodnji, 36.4 % služi za transport materijala i proizvoda od proizvodnje do skladišta, 2.2 % se koristi za utovar i istovar, 11.8 % za ostale primene, a samo 1.1 % za čisto skladišne operacije.

U čemu je problem?

AGV nije dao značajniji doprinos skladišnim op-eracijama iz sledećih razloga:

Troškovi instaliranja: AGV je vrlo skup, oko 100000 $ za jedan uređaj, plus dodatni troškovi za pro-gramiranje i implementaciju.

Fleksibilnost: Uprkos laserskom navođenju i drugim poboljšanjima, AGV se i dalje smatra nefl eksibilnim sistemom - postoje teškoće u men-janju zadatih ruta. Ovo je slabost u današnjim vrlo dinamičnim distributivnim okruženjima, gde

Skladištenje


promene layout-a nastupaju mnogo češće nego u proizvodnji.

Održavanje: AGV ima reputaciju skupog održavanja i popravki.

Opadanje performansi: Zbog još nejasnih razloga, postoji mnogo izveštaja da je AGV u početku ispunjavao očekivanja, dok vremenom njegove performanse padaju. U mnogim slučajevima, ovo nastaje neodgovarajućim rukovanjem i održavanje, ali pritužbe su ipak brojne.

Nedostatak znanja: Mali je broj rukovodilaca dis-tributivnih centara i logističkih menadžera koji su svesni da postoji mogućnost korišćenja AGV u skladištima, pa se nabavka ovih vozila uopšte i ne razmatra.

Skla

dišt

enje

Skladištenje


Dakle, stanje na tržištu automatski vođenih vozila se može okarakterisati tako da postoji potreba za primenom u distributivnim centrima, ali trenutni stepen AGV tehnologije nije dorastao tom za-datku.

Međutim, nedavni razvoj bi mogao da sve to promeni.

Nova AGV tehnologija

Čak i među tradicionalnim pristupima automatski vođenim vozilima, došlo je do nekih pozitivnih razvoja. Na primer, nekoliko dobavljača je pred-stavilo inteligentne jedinice koje su sposobne da efikasno utovare teret u šleper.

Međutim, svež i inovativni prilaz oslanja se na in-teligentni softver i jeftine, optičke senzore za kon-trolu transportnog puta vozila. Ovi roboti bukval-no vide okolinu oko sebe i pamte je. Kao rezultat, oni reaguju dinamično na sve promene i aktivnosti u realnom vremenu. Uz pomoć optičkog uređaja, sličnog kameri, koji ima raspon od 360o i softvera, AGV projektuje 3D mapu operativne sredine.

Novi koncept zasniva se na IMR (Industrial Mo-bile Robotics) tehnologiji, koja koristi sofisticiranu veštačku inteligenciju, statistiku, obradu slika i metode mašinskog učenja u cilju omogućavanja vozilu da radi u okruženjima koja ranije nisu bila pogodna za automatizaciju.

Postupak IMR tehnologije:1. Aktiviranje WalkThroughThenWorkTM teh-nologije. Kamere snimaju okruženje u kome će vozilo raditi.2. Softver pretvara realne informacije u podatke za sistem.3. Program kreira 3D mapu i određuje transport-ni put.

Ova vozila mogu da uče o radnoj sredini, tako što ih skladišno osoblje sprovede željenim putem, dodajući i druge operacije, kao što je čekanje na određenim stanicama.

Moguće primene u skladištu: transport tereta od mesta istovara do dodeljene lokacije, transport miksovanih paleta do mesta utovara, crossdock-ing dolazećih paleta do mesta utovara itd.

Skla

dišt

enje

Godišnja pretplata iznosi samo 2500 dinara plus PDV 8 %. Molimo Vas da iznos uplatite na račun 265-1780310000030-51i popunjen obrazac pošaljete faxom na: 011 2468 565 ili poštom na:

Beologistika doo Jedrenska 1011000 Beogradtel. 060 138 4961, 062 512 673Email: [email protected]

Ime i prezime

Naziv firme

Ulica i broj

Mesto

Tel. Fax.

Mob. E mail.

Ukoliko želite dodatne informacije od kompanija koje ste videli u ovom broju, molimo Vas da označite polja ispred naziva firmi i obrazac pošaljete na fax: 011 2468 565 ili na email: [email protected], sa Vašim kontaktom.

Pretplata na časopis Poslovna Logistika

q Alba Tehnologije ................................. 3q Beogradski sajam ............................... 24q Beologistika ........................................ 38q City Express ..................................... 33q Dunav Export-Import ...................... 5-8q Gebruder Weiss .............................. K4q Institut za preventivu ...................... 47q Laboratorija ...................................... 41q Logisoft ............................................. 13

q LS Data............................................... 37 q Polar Klima ........................................ 9q Primako Exim ................................ 11, 32 q Schafer Shop ........................................ 40q Still viljuškari ...................................... K2q Storact-Dimitriadis ............................ 25q Storage Systems ................................. 26q Špica centar ....................................... 39q TVH ................................................. 19

Evropa ima mnogo normi, i prepreka koje mogu neposrednona licu mesta da se otklone. Zato po celoj Evropi imamoodgovarajuce partnere, koji lokalne zahteve i mogucnostiduže i bolje poznaju od mnogih koji dolaze sa strane. Da bisvaki nalog od početka bio izvršen uz optimalnu energiju.

Ponekad ne mislimo samo na Euro-Palete.

Dodite s nama u Evropi do cilja. Sa snagom od 550 godina iskustva i 4000 ljudikoji, uz pomoc transportnih, logistickih i IT-sistema prepoznaju potencijale istvaraju visak vrednosti. Uz posebno angazovanje jednog privatnog speditera.

Gebrüder Weiss d.o.o. . Djordja Stanojevica 12 . 11070 Novi Beograd . [email protected] . T +381.11.217.90.61

Mi pronalazimo put.

Documents

Poslovnalogistika15