Poslovnalogistika23

Logistikaposlovna ISSN 1452-4767

Oktobar 2009 - godina IV - broj 23 Specijalizovani časopis za upravljanje lancem snabdevanja

RFID TEHNOLOGIJA U PRAKSIDAN LUKE KONSTANCA U BEOGRADUPICK-BY-VOICE PRE RF-aPROIZVODI U FOKUSUMOBILNI TELEFON U LANCU SNABDEVANJAEVROPSKO TRŽIŠTE LOGISTIČKIH USLUGA -STANJE I PROGNOZE

Sadržaj

04 Poslovna LOGISTIKA

08 NOvOSTI

KUEHNE + NAGEL AKTIvAN U RUSIJI UPS POKRENUO UPS WIDGET TNTŠIRIKAPACITETETRANSPORTAIZMEĐUAZIJEIEVROPE PAD PROMETA U FEDEX-U NOvI UGOvORI U DHL-U OPTIMIZAMULOGISTIČKOMSEKTORU KAKO RAZvITI EFIKASAN LANAC SNABDEvANJA? UŠTEDEUBEOHEMIJIUZPOMOĆISHIDACUT-GATE-A NAGRADE ZA EKOLOŠKA PAKOvANJA 25000AVIONAUSLEDEĆIH20GODINA SMANJENJE TROŠKOvA U HALLMARK-u SOFTVERZADISPEČERE NOvI SKLADIŠNI PROSTOR PROJEKTOVANJEVILJUŠKARABUDUĆNOSTI RFIDZAPRAĆENJETEMPERATURE SMANJENJEBROJADOBAVLJAČA

20 SAJMOvI

PACKTECH EXPO BALKAN 2009 LOGISTICA 2009 EUROPACK 09 TLS CONGRESS 2009 LOGIN 02 TRACABILITE BCN RAIL

IMPRESUMIzdavač:Beologistika,Jedrenska10,BeogradUrednik:BanePetronijević [email protected]:LenaŽikić [email protected]:SanjaIlić [email protected] tel:0601384961 fax:0112468565Fotografija:MarkoBerić

CIP-KatalogizacijaupublikacijiNarodnabibliotekaSrbije,Beograd658.286+005.5POSLOVNAlogistika:specijalizovaničasopiszaupravljanjelancemsnabdevanja/urednikBanePetronijević.-God.1,br.1(april2006)-.-Beograd(Jedrenska10):Beologistika,2006-(Beograd:“Matija”).-30cmISSN1452-4767=PoslovnalogistikaCOBISS.SR-ID129956876

Poslovna LOGISTIKA 05

Sadržaj

26 RFID

PrimenomRFIDtehnologijeusvomposlovanju, kompanijaL.A.B.B.GROUPkontrolišeceolanac snabdevanja-odproizvodnjeiskladištenja, prekoisporukekupcu,doponovneobradeireciklaže.

32 TRANSPORT

Manifestacija“DanLukeKonstanca“,održanapodrugiput krajemseptembrauBeograduuhotelu“HolidayInn”, doživelajeizuzetanuspehmeđuprivrednicima.Skupuje prisustvovalopreko150učesnika,zainteresovanihzaprednostikoje lukaKonstancaimauodnosunaostalemorskelukeu regionu.OsimizRumunijeiSrbije,događajusuprisustvovalii predstavnicikompanijaizHrvatskeiBosneiHercegovine.

36 SKLADIŠTENJE

UprvojprimenitevrsteumaloprodajnojdistribucijiuAustraliji, LogističkisistemintegratorDematicpomogaojeDickSmith Electronics(DSE)daseuspešnoprebacisaradiofrekventnih(RF) terminalanaGlasnopikiranje(komisioniranje).

39 PROIZVODIUFOKUSU

Motorola MC9500-Kuvedeni unapređensistem.

40 MOBILNETEHNOLOGIJE

OrganizacijaGS1jesprovelaistraživanjeomogućnostimaprimene mobilnihtelefonauposlovnimaplikacijamaulancusnabdevanja. RezultatidajunekolikoprimenauzpomoćGS1standarda.

46 EKONOMIJA

VodećidobavljačilogističkihuslugauEvropiotkrivajukakojekriza uticalananjih,kojeplanoveimajuzaoporavakigdevide najvećemogućnostinaoporavljenomtržištu.

Novosti

KUEHNE + NAGEL AKTIVAN U RUSIJI

Kuehne + Nagel je otvorio novi objekat u Rusiji, u gradu So i. Objekat e biti direktno uklju en u obezbe ivanju logisti kih i transportnih usluga izvo a ima radova za Zimske Olimpijske Igre 2014. U So iju se intentivno grade sportski objekti i modernizuju se i proširuju hoteli, stambeni i poslovni prostori. Planirano je da se do 2012. godine završe 63 projekta, što zahteva transport oko 100 miliona tona materijala.

Lociran u Adleru, u blizini So i me unarodnog aerodroma i nove morske luke (koja se trenutno gradi), novi logisti kiobjekat je idealno pozicioniran za gra evinske i logisti ke aktivnosti. K+N je za odgovornu osobu u So iju postavio Irinu Erokinu, lokalnog logisti kog profesionalca, koja razume izazove u So iju i mo i e da koordinira brojne isporuke za gra evinske projekte.

Drugi K+N tim za So i 2014. organizovan je u Be u. Tim upravlja i kontroliše direktne drumske pošiljke iz Evrope za Rusiju. Kao glavna kapija za Isto nu Evropu, be ki hab igra važnu ulogu za Olimpisjki projekat.

Posle zatvaranja Zimskih Olimpijskih Igara 2104. Kuehne + Nagel planira da zadrži objekat u So iju. So i je lociran na obali Crnog mora, u regionu koji se smatra za tre e po veli ini potroša ko tržište u Rusiji i samim tim, pruža ve-like potencijale u budu nosti.

Kuehne + Nagel je ugovorio još jedan veliki posao u Rusiji. Italijanski Benetton, proizvo a i distributer ode e, obu e i prate e opreme, izabrao je K+N za provajdera integrisanih logisti kih usluga za retail operacije u Rusiji.

Kuehne + Nagel e obezbediti kompletan servis za Benetton proizvode: transport robe u Rusiju drumskim i vazdušnim saobra ajem, carinjenje, skladištenje i isporuku za preko 150 maloprodajnih objekata širom Rusije.


Novosti


UPS POKRENUO UPS WIDGET

UPS je pokrenuo novi paket za pra enje pošiljki koji se može preuzeti sa Interneta. UPS Widget kombinuje zaba-vu i funkcionalnost. Softver pruža mogu nost automatkog upozorenja o pra enoj pošiljci, šalje trenutno stanje pošiljke klijentima i prima vesti preko RSS-a. Tako e, ovaj alat daje informacije o UPS uslugama i promocijama direktno na desktop klijenta.

Korisnici mogu sa uvati do 75 brojeva pošiljki odjed-nom i imaju brzi pristup linkovima koji ra unaju vreme i troškove slanja pošiljki.

Steven Chang iz UPS-a tvrdi da je alat idealan za male ko-risnike, koji još nisu spremni za složenije alate za pra enje, ali traže pogodnosti koje pruža pra enje pošiljki putem desktopa.


Novosti

TNT ŠIRI KAPACITETE TRANSPORTA IZME U AZIJE I EVROPE

TNT je pove ao svoje uslužne kapacitete izme u Kine i Evrope novim teretnim avionom Boeing 747, namenjenim samo toj destinaciji. Novi B747 u Hong Kongu refl ektuje posve enost TNT-a investiranju i rastu u Aziji. Sa svojim geografskom i ekonomskom blizinom delti Biserne reke i centralnom pozicijom u Aziji, Hong Kong je bio prirodan izbor za hab koji e opsluživati klijente u južnoj Kini, ali tako e i u susednim zemljama, Vijetnamu, Tajlandu, Fili-pinima i Tajvanu. TNT ve ima svoje habove u Šangaju, Pekingu i Singapuru.

Prema ASEM-u (Asia - Europe Meeting), forumu koji uklju uje Evropsku Komisiju i sve EU i ASEAN lanice, trgovina izme u Evrope i Azije je premašila 710 milijardi evra u 2008. godini. Evropska Unija je tre i po veli initrgovinski partner ASEAN-a. Evropa i Amerika su najve aizvozna tržišta za Kinu. Mada je suo ena sa recesijom u svetskoj ekonomiji, kineska privreda i dalje raste po godišnjoj stopi od 8 %.

Dodatni teretni B747 u Hong Kongu je namenjen, pre svega, klijentima TNT-a u high-tech, telekomunika-cionoj, elektronskoj i modnoj industriji, sa ciljem da budu konkurentniji, usled kra ih vremena snabdevanja od industrijskih pogona do marketa i pove anja efi kasnosti upravljanja zalihama.

Boeing 747-400 ERF (Extended Range Freighter) daje naj-manje tona-kilometar troškove u industriji. On je tako ei najraznovrsnije prevozno sredstvo sa mnogostrukim utovarnim sposobnostima.

747-400 ERF ima maksimalnu nosivost od 112760 kg i maksimalan domet od 9200 km, tako da može bez sletanja da spaja gradove poput- Njujork - Frakfurt,- London Peking,- Tokio - Los An eles.


Novosti

PAD PROMETA U FEDEX-U

FedEx je izvestio o padu prihoda od 53 % zaklju no sa 31. avgustom. Promet paketne dostave na ameri kom tržištu je pao za 22 %. Me utim, usluga FedEx SmartPost je po-rasla za 73 %, usled povla enja DHL-a sa ovom uslugom u Americi.

Segment FedEx Freight je imao prihod od 982 miliona $, što je manje za 27 % nego prošle godine, ali je profi t izno-sio 2 miliona $, ili 98 % manje nego 2008, kada je profi t u ovom periodu bio 89 miliona $.

Segmenti FedEx Services i FedEx Global Supply Chain Services, imali su pad od 12 % u odnosu na prošlu godinu.

FedEx o ekuje blagi rast do kraja godine, usled postepe-nog oporavka globalne ekonomije. U planu je pove anjecena usluga od 5.9 % za US doma e i US izvozne usluge, od 4. januara 2010. godine. Rast cena bi trebalo da uskladi troškove sa cenom goriva. Cene za usluge FedEx Ground i FedEx SmartPost tako e e se menjati u 2010, što e biti objavljeno u toku ove godine.

Novosti

NOVI UGOVORI U DHL-U

DHL je proširio svoje part-nerstvo sa modnim nedeljama širom sveta prestižnom nedel-jom mode u Londonu, koja je bila održana od 18. do 23. septembra. DHL je logisti kipartner seriji modnih doga ajau vode im svetskim gradovima, uklju uju i Njujork, Milan i Sidnej.

DHL pokriva sve logisti ke zahteve modne industrije, od upravljanja nabavke materijala, proizvodnje uzoraka, doma eg i me unardnog transporta, preko skladištenja, do distribucije u maloprodajama ili na ku neadrese.

DHL je sklopio ugovor i sa Eastman Kodak Com-pany kao logisti ki provajder za vazdušni i mor-ski transport u regionu Pacifi ka. Istovremeno su obnovljeni svi postoje i ugovori u Evropi i Americi, pa je DHL postao glavni logisti ki provajder za 1200 Kodakovih lokacija širom sveta. Klju ne polazne lokacije su u Kini i Hong Kongu, dok su glavne destinacije u Evropi, Severnoj Americi, Okeaniji i Južnoj Americi.

DHL e upravljati logistikom za nekoliko Kodako-vih divizija u Pacifi ku, uklju uju i Graphics Com-munication Group, Consumer Digital Group i Film, Photo Finishing i Entertainment divizije. Transport e obavljati DHL Global Forwarding.

DHL i Kodak sara uju ve 10 godina.


Novosti


OPTIMIZAM U LOGISTI KOM SEKTORU

Istraživanje u koje su bili uklju eni direktori logisti kihprovajdera u Americi, Evropi i Aziji, pokazuje da je logisti ki sektor imao tešku godinu, ali indikatori govore da je najgore prošlo.

Kompanije su bile suo ene sa potrebom da otpuste radnu snagu, u Americi 13 %, u Evropi 12 % i u Aziji 9 %.. Programi obrazovanja zaposlenih uglavnom nisu reduko-vani, ali su smanjena putovanja na konferencije. Uprkos globalnoj krizi, logisti ke kompanije su ulagale u razvoj “zelenih” i ekoloških programa.

Direktori o ekuju dalju industrijsku konsolidaciju u sek-toru, putem akvizicija i spajanja kompanija. Najvažnije mogu nosti razvoja variraju po regionima. Amerikanci vide šansu u dobijanju novih klijenata i u preuzimanju klijenata od malih provajdera.

Evropljani su identifi kovali mogu nostikoje daje Isto na Evropa i ekspanziju njihovih usluga na ta podru ja. Azijci se oslanjaju na rast u Kini i Indiji.

Sli no zapažanje ima i Dr Raimund Klinkn-er, predsednik Nema ke Logisti ke Asoci-jacije (BVL). BVL/DIW logisti ki indikator je imao znatan rast, posle perioda stalnog padanja.

Mada je o igledno da kriza još uvek nije prošla, porudžbine za logisti ke provajdere rastu. Drugi pozitivan signal je da, uprkos recesiji, menadžeri logistike, naro ito oni u trgovinskoj industriji, sa samopouzdanjem uvode inovacije u proces. Više od tre inekompanija trenutno investiraju u inovacije, dok je polovina zadržalo stare planove in-vestiranja. Jedna šestina je smanjila troškove investiranja. Logisti ki procesi sa visokim performansama jesu temelj za brz oporavak ekonomije.

Nema ki institut za ekonomska istraživanja (DIW) prora unava BVL/DIW logisti kiindikator za BVL od 2006. godine. Indika-tor može imati vrednosti od 0 do 200, gde vrednost 100 predstavlja normalnu ekonomsku situaciju - zadovoljavaju e i normalno poslovno okruženje sa normal-nim nivoima koriš enja kapaciteta.


Novosti

KAKO RAZVITI EFIKASAN LANACSNABDEVANJA?

U govoru koji je održao na godišnjoj konferenciji Saveta profesionalaca za upravljanje lancem snabdevanja u

ikagu, Gary Maxwell, Wal-mart-ov potpredsednik za internacionalni lanac snabdevanja, rekao je da razumevanje potreba klijenata predstavlja klju za dizajniranje efi kasnog lanca snabdevanja.

Maxwell je razmatrao injenicu da su potrebe odre enoggeografskoh podru ja, zajedno sa fi nansijskim uslovima, obrazovanjem, obi ajima i potrebama tržišta, glavne vodilje u razvijanju globalnog lanca snabdevanja. Drugi faktori koje treba uzeti u obzir jesu troškovi zemljišta i radne snage, lokacije objekata i potencijalni ekonomski rizik.

Me utim, Maxwell je naglasio da se jedan od najvažnijih elemenata esto potcenjuje - efi kasno upravljanje zalihama. Maxwell smatra da zalihe u lancu moraju da se posmatraju kao varijable, a ne konstante a cilj jeste da se kreira lanac snabdevanja sa minimumom zaliha. Upravljanje zalihama ne bi smelo da se odvaja od ostalih logisti kih procesa.

Maxwell smatra da je ekološki pristup i održivi razvoj klju na komponenta uspeha bilo koje kompanije.

“Ovo su veliki i teški ciljevi za lanac snabdevanja koji se sastoji od nekoliko hiljada kamiona i velikih distributivnih centara. Oni vode ka eksperimentisanju jer u dostizanju održive mreže, morate isprobati mnoge stvari,” rekao je Maxwell.

Neke ekološke taktike koje Wal-mart isprobava jesu hidro-genske baterije za viljuškare i smanjenje veli ine pakovanja za igra ke.

Wal-mart je kompletno redizajnirao (smanjio) pako-vanja za 277 razli itih igra aka. Ovaj trud je rezultirao u upotrebi 727 manje kontejnera za transport igra aka od Kine do Amerike za isti broj igra aka. Procenjeno je da je to uštedelo 5000 stabala i 1300 barela nafte.

“Stavljanje stvari u manje kutije i smanjenje energije daje ogromne uštede kompaniji,” rekao je Maxwell. “Naš prilaz održivosti je biti bolji prema okolini i sa uvati novac u isto vreme.”

Maxwell tvrdi da Wal-mart-ovi kupci, kada kupe proiz-vod, znaju šta je unutra, šta se dešava kada ga koriste i gde odlazi kada ga iskoriste.

Novosti


UŠTEDE U BEOHEMIJI UZ POMOISHIDA CUT-GATE-A

Beohemija, doma i proizvo a deterdženta Duel i Ta-las, ima pet linija za pakovanje praška koje rade 7 dana u nedelji i proizvode 220 tona proizvoda dnevno. Ve ina se pakuje u polietilenske kese od 3 kg.

Iako je postoje i sistem doziranja imao preciznost od 2.5 g na 3 kg i varijaciju u težini od 2,5 do 5 g, Beohemija je smatrala da se rasipanje može smanjiti. Ta ideja, zajedno sa injenicom da sistemi imaju zastoje usled redovnog iš enja i menjanja delova, uticala je na odluku da se

nabavi ure aj Ishida Cut-gate Weighter, specijalno pro-jektovan za kontrolisano merenje i precizno rukovanje granularnih proizvoda. Cut-gate je tri puta precizniji od standardnih sistema za doziranje, a istovremeno održava veli inu i strukturu granula u cilju optimalnog kvaliteta proizvoda (npr. uva aktivne sastojke u prašku za pranje).

Preciznost u Beohemiji se pove ala na 1g po kesi (0.03 %)

a težinska varijacija je smanjena na 1.5 g. Produktivnost je pove ana sa 15 na 22 pakovanja u minuti, a zastoji su smanjeni sa 45 min na 15 min dnevno.

U Beohemiji o ekuju da se investicija isplati u roku od jedne godine.www.packagingeurope.com

NAGRADE ZA EKOLOŠKA PAKOVANJA

U organizaciji Greener Package-a dodeljene su nagrade za održiva i ekološka pakovanja u industriji hrane, farmacije, kometike i ku nih hemikalija.

Dobitnici su:Entropy Solutions - za Greenbox thermal management, Estee Lauder - za Aveda Vintage Clove šampon, Bryce Corporation - za kesicu ipsa Sun, Unisource Worldwide - za igra ku koja se raciklira 100 %, kao i njeno pakovanje, J.L Clark - za istu proizvodnju.

Inovator godine je Entropy Solutions, iji proizvod Greenbox predstavlja prvi proizvod za temperaturno-kontrolisani transport napravljen od 100 %-tog biološkog, netoksi nog i razgradljivog materijala, koji kontroliše ekstremne temperature. Greenbox može uštedeti i 65 % troškova u hladnom lancu snabdevanja.

Novosti


25000 AVIONA U SLEDE IH 20 GODINA

Prema najnovijem Airbus-ovom predvi anju globalnog tržišta, u periodu od 2009. do 2028. bi e isporu enooko 25000 novih putni kih i teretnih aviona, ukupne vrednosti od 3.1 triliona dolara. Faktori koji e uticati na porast tražnje za avionima su nove ekonomske sile, razvoj vazdušnih mreža, ekspanzija low cost kompanija, rast broja megagradova i zamena starih neefi kasnih letelica novim, ekološki efi kasnijim avionima.

Studija predvi a uvo enje ve ih modela u svim klasama letelica jer e se broj putnika duplirati u slede ih 15 godina. Tako e, vazdušni kargo e rasti po stopi od 5.2 % godišnje.

“Vazdušni transport je industrija u usponu i osnovni element svet-ske ekonomije,” rekao je John Leahy iz Airbus-a. “Tehnologija i inovacije su klju ni faktori ekološki efi kasnog avio sektora, a mi smo lideri u oba.”

Oxford Economics predvi a da e u narednih 20 godina vazdušni transport uposliti 8.5 miliona širom sveta idoprinositi svetskom bruto proizvodu sa 1 trilionom dolara godišnje. Indirektni dopri-nos, kao što je turizam, bi e još i ve i.

Najve i zahtevi za putni kim avionima bi e iz regiona Azija - Pacifi k. Samo Kina i Indija naru i e 35 % od ukupnog broja, Evropa 25 % i Severna Amerika 23 %.

U me uvremenu, potrebno je rešavati i neke zemaljske probleme. Na primer, ameri ka Administracija za Bezbednost Transporta donela je propis da je obavezno skenirati 100 % tereta koji se prevozi putni kim avionima. Zakon se uvodi u roku od godinu dana i izazvao je burna reagovanja ameri kih špeditera.

“Aerodromi nemaju sredstva da provere 100 % tereta i ta uska grla e imati katastrofalan efekat na osetljivi i kvarljivi kargo,” izjavio je Christopher Alf, predsednik National Air Cargo-a.

Ameri ki špediteri se zalažu da se, umesto ovog zakona, uvedu dodatne ta ke u lancu snabdevanja gde e se vršiti kontrola tereta, pre nego što kargo stigne do aerodroma. Brandon Fried, direktor Airforwarders

Association, tako e smatra da je zakon neprihvatljiv, zbog manjka tehnologije, novca i znanja.

Novosti

SMANJENJE TROŠKOVA U HALLMARK-u

Kompanija Descartes je objavila da Hallmark Cards Inc. odabrao njihovo rešenje za upravljanje transportom za kontrolu svoje globalne logistike. Descartes-ov softver e omogu iti Hallmark-u da upravlja odnosima sa svojim

transporterima, od planiranja isporuka do izvršenja.

Rešenje tako e omogu ava pra enje trenutnog stanja pošiljki u realnom vremenu. Na taj na in, Hallmark eimati vidljivost svojih isporuka i lakše e ih kontrolisati, bez obzira odakle je pošiljka krenula, ko je transportuje i na koji na in. Pomo u web interfejsa, Descartes-ovo rešenje omogu ava centralizovanu vidljivost u celomlancu, koji ine Hallmark-ove fabrike, dobavlja i i

dustributivni centri.

Hallmark-u je na raspolaganju još jedan alata koji e pomo iu smanjenju logisti kihtroškova: Descartes-ova Globalna Logisti ka Mreža (GLN) koju ine logisti kiprovajderi. Preko 6000 kompanija koriste GLN u cilju pronalaženja optimalnih logisti kih rešenja i najboljih ponuda za transportne rute.

SOFTVER ZA DISPE ERE

Prophesy Transportation Solutions Inc. je lansirala novu generaciju softvera za dispe iranje kamiona, Dispatch-Series Version 6. Nova verzija ima slede e dodatke:- Raspored tereta. Korisnici mogu videti unazad 8 dana raspored tereta po vozilima.- Informacije o poslednjem teretu. Sistem daje podatke o svim prozvodima koji su transportovani u poslednjoj turi odre enog vozila.- Pranje prikolice. Prati i dokumentuje pranje prikolice i obaveštava korisnika o eventualnom potrebnom pranju posle transporta specijalnog tereta. - Centar upozoravanja. sistem obaveštava korisnika o svim važnim doga ajima, kao što je prekora enje radnog vremena voza a, istek lekarskog uverenja itd.

Novosti


NOVI SKLADIŠNIPROSTOR

U Ba koj Palanci je na raspolaganju novi skladišni prostor, veli ine 1500 m2

zatvorenog i 500 m2

otvorenog skladišta. Obezbe ena su i dva parkinga ukupne površine 450 m2.

Informacije o uslovima rentiranja mogu se dobiti na tel. 021 754 808. i mob.065 2655 556.

PROJEKTOVANJE VILJUŠKARABUDU NOSTI

Na ameri kom univerzitetu MIT razvija se novi prototip daljinski kontrolisanog viljuškara, koji e biti opremljen senzorima LIDAR (light detection and ranging) za detek-ticiju lokacija paleta i ljudi. ovek e upravljati viljuškarom uz pomo ru nog ra unara opremljenog beži nom vezom i glasovnom kontrolom.

Glavni cilj ovog istraživanja jeste pove anje bezbednosti u skladištima i drugim radnim sredinama. esto voza iviljuškara upravljaju vozilom bez potpunog uo avanja cele okoline. Senzori imaju sposobnost da registruju pešake u prolazu, ivice utovarnih rampi ili dostavnih vozila.

LIDAR ima široku primenu, ali se masovno koriš enje u industriji tek o ekuje.

RFID ZA PRA ENJE TEMPERATURE

Španski proizvo a organskih jagoda, Bionest, po eo je da koristi RFID tehnologiju za kontrolu temperature jagoda pri pakovanju, u transportu i u distributivnom centru u Nema koj. Optimalna temperatura za jagode je od 2 do 40C, ali se stvarna temperatura u lancu snabdevanja obi none zna. Rezultat toga je veliki procenat jagoda koje nisu za prodaju. Bionest je u toku 2009. isprobao tehnologiju na odre enom broju pošiljki, a instaliranje stalnog rešenja planirano je za 2010. Rešenje je obezbedila holandska RFID fi rma Ambient. RFID tagovi SmartPoint stavljaju se u pakovanja sa jagodama i beleže temperaturu svakih 15 minuta u toku dvodnevnog puta od Sevilje do Kelna.

Novosti

SMANJENJE BROJA DOBAVLJA A

Tim McLevish, fi nansijski direktor kompanije Kraft Foods, najavio je smanjenje broja Kraft-ovih dobavlja a za 50 %, sa trenutnih 70.000 na manje od 35.000.

Recesija je nagnala veliki broj kompanija da razmisle o tome kako da pojednostave i standardizuju svoje poslovne procese i tako smanje troškove u lancu snabdevanja. Kraft Foods je pre odluke o smanjenju broj dobavlja a zatvorio više od 30 proizvodnih pogona, što e uštedeti preko 1 milijardu dolara godišnje.

Julia Brown iz sektora nabavke u Kraft-u se nada da esmanjenje broja dobavlja a uštedeti fi rmi oko 300 miliona $ godišnje, tako što e se pove ati koli ina nabavljene robe od dobavlja a koji ostanu i na taj na in dobiti ve i popust na koli inu. Uproš eno, dobavlja i koji opstanu, pove a esvoju zaradu.

U kompaniji kažu da e mnogi brendovi zadržati svoje vlastite izvore snabdevanja, zbog zadovoljenja specifi nihpotreba, ali e se ušteda posti i putem centralizovane nabavke npr. materijala za pakovanja.

Ovo je samo jedna od inicijativa koje e kompanija preuzeti u cilju racionalizacije svog lanca snabdevanja. Jedna od stvari koje e se promeniti jeste i smanjenje specifi kacija za nabavljenu robu, naro ito sastojaka, kojih je trenutno više od 40.000 širom sveta. Specifi kacije ese standardizovati a razlike e ostati samo tamo gde one stvaraju vrednost za potroša e.

Sajmovi

PACKTECH EXPO BALKAN 2009

Na Beogradskom sajmu je od 23. do 28. septem-bra održano pet sajamskih manifestacija na kojima je u estvovalo više od 800 izlaga a:

31. me unarodni sajam grafi ke i papirne industrije “Grafi ma”, 8. me unarodni sajam ambalaže, mašina i opreme za pakovanje “Packtech Expo Balkan”,5. me unarodni specijalizovani sajam mašina, opreme, sirovina, aditiva i za ina za pekare, konditore i ugos-titeljstvo “Conbak Expo Balkan”, 2. me unarodni speci-jalizovani sajam opreme i sredstava za higijenu u industriji i biznisu “Hygiene in Industry”, kao i Me unarodnisajam tehnologija za preradu i skladištenje vo a i povr a“Fruveg Expo Balkan” koji se održavao po prvi put.

Na sajmu ambalaže, mašina i opreme za pakovanje, Packtech Expo Balkan, u Hali 1, predstavilo se 360 izlaga a iz 26 zemalja. Mašine i opremu za pakovanje i ambalažu za sve industrijske grupe, pored izlaga a iz Srbije, izlagale su i fi rme iz Italije, odakle tradicionalno dolazi najviše izlaga a, kao i iz Nema ke,Turske, SAD, Velike Britanije, Španije, Japana, Švajcarske, Francuske i drugih zemalja.


Sajmovi


Na sajmu mašina, opreme, sirovina, aditiva i za ina za pekare, konditore i ugostiteljstvo, u Hali 2 predstavilo se 200 izlaga a iz 20 zemalja. Me u njima su bili najbrojniji proizvo a i rashladnih i termi kih ure aja (Polar Klima, FrigoŽika, FrigoTerm...).

Specijalizovani sajam opreme i sredstava za higijenu u industriji i biznisu, tako e u hali dva, okupio je izlaga e iz 20 zemlja, od kojih su nabrojniji ponovo iz Italije. Sajam industrijske higijene održavao se po drugi put. Formi-ran je na osnovu iskazanog interesa izlaga a i poslovnih posetilaca prethodna dva pomenuta sajma i namenjen je isklju ivo poslovnim posetiocima. Na njemu je prikazana profesionalna oprema za održavanje higijene u proiz-vodnim i poslovnim prostorijama, koja je uskla ena sa evropskim standardima.

U Hali 3 Beogradskog sajma po prvi put se održavao specijalizovani sajam tehnologija za preradu i skladištenje vo a i povr a. Ciljevi ovog sajma su organizovanje proizvo a a da stvore jedinstvenu izvoznu ponudu, koriš enje najnovijih tehnologija u proizvodnji i skladištenju, kao i koriš enje adekvatne ambalaže i pakovanja. Sajam se održavao pod sloganom “Zdravo - slatko”, što e biti sastavni deo brenda pod kojim e se naši proizvodi izvoziti u EU i Rusiju.


Sajmovi

Logistica, najvažniji sajam unutrašnjeg transporta i uprav-ljanja tokovima materijala u zemljama Beneluksa, održa ese od 10. do 14. novembra u Utrehtu.

Ove godine izlaga i su najavili mnoštvo noviteta i rešenja, projektovanih da smanje troškove, iskoriste efi kasno pros-tor i poboljšaju radne uslove.

U isto vreme održa e se i ICT & Logistiek, izložba ICT usluga i aplikacija u logisti kom lancu.

Izlaga i su podeljeni po slede im oblastima:- Mobilna transportna oprema- Dizalice i oprema- Stati na skladišna oprema- Integrisani sistemi transporta i skladištenja- Automatski identifi kacioni sistemi- Sistemi i mašine za pakovanje- Distributivne i skladišne kompanije- Logistika i bezbednost- Logisti ke organizacije i institucije.

Izložba u potpunosti posve ena pakovanju, logistici, skladištenju i opremi i rešenjima za rukovanje materijalom, održa e se od 17. do 19. novenbra u Lionu.

Europak e prikazati slede u opremu i rešenja:- Linije za pakovanje i integrisani sistemi- Testiranja, merenja i inspekcije- Zaštita u transportu- Obeležavanje, markiranje, kodiranje, identifi kacija- Sirovine, potrošna roba- Kontejneri- Dizajn, POS marketing- Informacioni sistemi i oprema.

Euromanut je podeljen na oblasti:- Kontejneri, palete i dizalice- Liftovi- Viljuškari- Skladišna oprema i skladištenje- Sorteri- Automatski sitemi

U okviru manifestacije bi e dodeljene nagrade za opremu, sisteme i usluge koje imaju inovativni i ekskluzivni kara-kter i odska u od proizvoda konkurencije, uz poštovanje održivosti i zaštitu okoline.

EUROPEAN 3PL SUMMIT

Sedmi evropski samit dobavlja a logisti kih usluga održa e se 24. i 25. novembra u Briselu. Ovo je najve ievropski skup te vrste i uklju uje 55 govornika i preko 250 menadžera vode ih evropskih logisti kih provajdera.

Samit je podeljen na 8 sesija:1. Dokazane metode za upraljanje rizikom u lancu snabdevanja. Govornici su rukovodioci iz kompanija Lego, Nestle Waters, UTi, Katoen Natie, Danone, Total Petrochemicals, Coca Cola i DHL.2. Upravljanje predvi anjem i zalihama. Govornici su iz kompanija Walt Disney Company, Alcatel-Lucent, National Instruments, Estee Lauder, Halliburton, Xerox.3. Maksimizovanje nivoa usluživanja kupaca. U estvuju menadžeri iz kompanija Ewals, Fiege, Agility, CEVA, Procter and Gamble, British American Tobacco, DHL.4. Budite spremni za oporavak ekonomije. Govornici su iz Athlers-a, TDG-a, Damco-a, FM Logistic-a i DB Schenker-a.5. Skrivene mogu nosti ekonomske krize. Rezultati 14. godišnje studije o 3PL sektoru - globalna studija u organizaciji Georgia Tech, CapGemini, Oracle i Panalpina.6. Nove generacije tehnologije, upravljanja podacima i održivosti. Govornici iz Menlo Logistics, Cisco Systems i Henkel-a.7. Pregovaranje tarifa sa prevoznicima.8. Bitna modernizacija 3PL brandinga i marketinga. Stru njaci iz Panalpine i Geodis Logistics-a.


Sajmovi

TLS CONGRESS 2009

Kongres posve en transportu i logistici u Centralnoj i Isto noj Evropi održa e se 24. i 25. novembra u Sport Areni u Budumpešti. Ovo je jedinstveni kongres u regionu na kome su zastupljeni svi sektori u transportu, logistici i lancu snabdevanja.

Migracija iz skupih proizvodnih i distrubutivnih cen-tara imala je za posledicu pove an broj multinacionalnih investicija u Centralnoj i Isto noj Evropi. Na taj na in,nastala je i velika mogu nost za provajdere transportnih, logisti kih i supply chain usluga i opreme u tom regionu.

Izlaga i na TLS kongresu su vode i dobavlja i logisti kihusluga i opreme. Kongres je organizovan u saradnji sa Ma arskom Logisti kom Asocijacijom (MLE).

U Parizu e se, 25. i 26. novebra, održati skup koji e pokrivati tri oblasti: Traceability, RFID Solutions i

Progilog. Traceability je jedina izložba u Evropi potpuno posve ena informacionim sistemima, tehnologijama i opremi za rešenja sledljivosti. Solutions RFID je namenjen automatskoj identifi kaciji, prikupljanju podataka i pra enjuu realnom vremenu. Progilog je izložba posve ena uprav-ljanju lancem snabdevanja. Planirano je više od 30 konfer-encija koje e pokrivati sve relevantne oblasti.

LOGIN 02

Udruženje Logisti ara Br ko Distrikta BiH ‘’TRANS LOGISTIC’’ organizuje drugi po redu stru ni skup logisti ara LOGIN 02, koji e biti održan u Br kom 13. i 14. novembra u hotelu Jelena.

Tema skupa je “Pravci razvoja i implementacija novih tehnika i tehnologija u logistici”. Detalji o predava ima, satnici i na inu prijavljivanja bi e objav-ljeni uskoro.

Više informacija na http://www.translogistic.org/

YOUR PRODUCT OUR CARE

HANDLING EQUIPMENT DIVISIONTEL DIRECT +32 56 43 48 20 • FAX DIRECT +32 56 43 49 20 • E-MAIL DIRECT [email protected]

TVH FORKLIFT PARTS nv • BRABANTSTRAAT 15 • 8790 WAREGEM • BELGIUMTEL +32 56 43 42 11 • FAX +32 56 43 44 88 • E-MAIL [email protected] • WEB www.tvh.com

TVH and Climax® are registered trademarks of TVH Forklift Parts N.V. • Please consult our general terms & conditions of sale on www.tvh.com

Climax Handling EquipmentBrabantstraat 15 - 8790 Waregem - BelgijaTEL 0032 56 43 41 63FAX 0032 56 43 49 20www.climaxhandling.comE-MAIL [email protected]

Kontakt osobaGoran KorićTVH Konsultant za Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i AlbanijuTEL/FAX +381 11 39 79 109MOB. +381 64 99 34 687E-MAIL [email protected]

Rfid

rfid tehnologija u praksi

UVOD

Da bi se proizvod zaštitio tj. sigurno transportovao, skladištio i dostavio do krajnjeg potrošača, on mora da se stavi u određeni sud, omot... tj. ambalažu. Amabalaža štiti proizvod od raznih mehaničko fizičkih uticaja, hemijskih i mikrobioloških, klimatoloških, raznih manipulacija, ali isto tako ambalaža štiti i spoljašnju sredinu odnosno ljude od štetnih uticaja proizvoda. To je posebno važno za proizvode prehrambene industrije. Osim toga, ambalaža igra i komercijalnu ulogu i poboljšava prodaju proizvoda, zbog čega je dizajn ambalaže jedno od njenih najvažnijih svojstava (često i važnije od sadržine).

Sa druge strane, RFID (Radio Frequency IDentification) predstavlja identifikaciju objekata putem radio frekven-cije. Aplikacije gde je potrebna sigurna i jedinstvena identifikacija, dugotrajnost i izuzetna otpornost čitača na razne specifične uticaje okoline, a nije potrebna direktna vidljivost, idealne su za primenu RFID tehnologije.

Firma L.A.B.B. GROUP je uspela da poveže ove dve ce-line u svoj proizvod “Gajbica Srbija”. Ova gajbica je spoj povratne ambalaže i RFID tenologije, tj. u svaku gajbicu se ugrađuju rfid transponderi, što omogućuje praćenje ambalaže u sistemu.

Primenom RFID tehnologije u svom poslovanju, kompanija L.A.B.B. GROUP kontroliše ceo lanac snabdevanja - od proizvodnje i skladištenja, preko isporuke kupcu, do ponovne obrade i reciklaže.


Rfid

Gajbica sa transponderom

Prednosti RFID sistema u proizvodnji:

• Automatizacija kontrolnih procesa• Unapređenje efikasnosti i tačnosti procesa evidencije gajbica i identifikacije (deklarisanje) proizvoda • Zamena manualnog rada i vizuelne kontrole sa automatskom identifikacijom• Povećavanje radne efikasnosti i ekonomičnosti• Unapređenje sigurnosti i bezbednosti

PROIZVODNJA

L.A.B.B. GROUP u svojoj proizvodnji koristi pasivne 96-o bitske UHF transpondere koji zadovoljavaju EPC-class1 gen2 standard. Ovaj stardard označava da se radi o pasivnim tagovima (nemaju sopstveno napajanje, već se napajaju putem radio talasa), koji komuniciraju sa čitačem preko UHF talasa (860MHz-960MHz) i da imaju read/write (piši/briši) memoriju.

Da bi se zaštitili od spoljašnjih uticaja, transponderi (tagovi) se stavljaju u zaštitnu čauru, koja se hermetički zatvara. Zatvorena čaura sa tagom tada ide na kontrolnu proveru ispravnosti, čime se ispituje ispravnost taga.Implementacija RFID sistema u proizvodnji firme L.A.B.B. GROUP počinje pri samoj izradi gajbice.

Na alat (kalup), dok je mašina u polu-automatskom režimu rada, ugrađuju se dva RFID taga. Tagovi se pozicioniraju na bočnim stranama gajbice, tako da pri slaganju gajbice na paletu, jedan tag uvek bude na spoljašnjoj strani, kako bi se anteni omogućilo što kvalitetnije očitavanje. Alat se zatvara i počinje brizganje sirovine (polipropilena) pod pritiskom. Sirovina obliva kalup sa tagovima, hladi se, što na kraju rezultira gotov proizvod, gajbica sa dva transpon-dera.

Rfid

Ugradnja dva taga obezbeđuje sigurnost čuvanja podataka. Ako se jedan od tagova pokvari, drugi tag će moći da očita podatke iz memorije.

Obzirom da se na gajbici nalaze dva taga, da ne bi došlo do zabune pri identifkaciji tj. da čitač ne bi čitao dva taga na jednoj gajbici, tagovi se „venčavaju“. Ovo je proces u samoj proizvodnji pri čemu se dva taga jedne gajbice grupišu u jedan.

Pokretanjem softvera na prenosnom računaru, skeniraju se tagovi. Ovo je druga po redu provera ispravnosti tagova. Ako su tagovi ispravni, softver im dodeljuje zajednički EPC (Electronic Product Code) kod i registruje gajbicu. Evidencija novonastale gajbice se vodi u bazi podataka na serveru. Pristupom bazi, može se imati uvid u stanje gajbice tj. u istoriju gajbice.

Ovakav način pojedinačnog tretiranja gajbice omogućuje pregled informacija vezanih za istorijat same gajbice: kada je napravljena, kada je skadištena, nazive od prvog do poslednjeg korisnika... i druge informacije neophodne za ovakav vid poslovanja.

Evidentirane gajbice se slažu na palete radi lakšeg ma-nipulisanja u prostoru. Gajbice su dizajnirane tako da se uklapaju na sve vrste paleta, što u velikoj meri olakšava skladištenje i transport. Trenutno su u ponudi dve veličine gajbica (XXL , S). Na jednu paletu se pakuje 84 komada


XXL gajbica i 168 komada S gajbica.

Kada se formira paleta sa navedenim brojem gajbica, vrši se evidentiranje palete. Prenosnim računarom na kom je pokrenut softver za evidentiranje, skeniraju se sve gaj-bice na paleti. Kada se očita i poslednja gajbica, u bazi se formira podatak o grupisanim gajbicama na paleti. Dovoljno je pročitati tag jedne gajbice da bi se očitala cela paleta.

U svakom trenutku se može proveriti stanje palete opci-jom informacija na prenosnom računaru.

MAGAcIN

Evidentirane palete sa gajbicama se skladište u magacin gotovih proizvoda. Na samom ulazu u magacin se nalazi MOTOROLA XR480 stacionarni čitač (portalna kapija - čitač), koja uz pomoć antena AN 400 očitava trans-pondere. Polje očitavanja čitača je veoma prostrano, što olakšava evidenciju gajbica koje ulaze u magacin.

U bazi se vrši promena stanja gajbice/palete koje su registrovane pri ulazu, tako što se sa stanja u proizvod-nji, odakle gajbica dolazi, prebacuje podatak na stanje u magacin, gde gajbica dospeva.

Na ovaj način je izvršena prva promena lokacije gajbice, što je zabeleženo u softveru, uz podršku Motorolinog čitača.


Rfid

Portalna kapija - čitač

U magacinu se palete sa gajbicama skladište do realizacije naloga za transport. U svakom trenutku je omogućen uvid u stanje pregledom opcije stanje gajbi u organizacinoj jedinici.

Stanje gajbi u organizacionoj jedinici

Mreža

Poslovanje firme, tj. implementacija RFID tehnologije aktivna je kako u okviru kruga firme, tako i na terenu, van okvira firme. Svi elementi ove tehnologije (transponderti, čitači, softver) povezani su mrežom.

U krugu firme, prenosni računari se povezuju sa serverom pomoću lokalne Wireless mreže, dok se motorolini stacionarni čitači na portalnim vratima povezuju putem lokalne mreže.

Na terenu, prenosni računari se povezuju na server pomoću GPRS konekcije koja neometano funkcioniše na našim prostorima. Na ovaj način je omogućeno poslovanje van okvira firme, čime korisnicima olakšavamo pružanje naših usluga.

UtOVAR

Sklapanjem ugovora sa potrošačem otpočinje ciklus izna-jmljivanja gajbica sa RFID tagom. Dinamika isporuke se određuje u dogovoru sa potrošačem kroz porudžbenicu. U porudžbenici se naznačava periodični ciklus isporuke paleta. Svaka isporuka je vezana uplatama za izdavanje, tako da kada korisnik uplati potreban iznos, odobrava se isporuka, na osnovu čega se izdaje NALOG ZA TRANS-PORT.

Rfid


Nalog je elektronskog oblika i on se preko servera dopre-ma do ručnog čitača. Aktivacijom naloga, postaju vidljivi podaci, koliko paleta, kom potrošaču i kojim vozilom se doprema ambalaža. Skeniranjem određenog broja paleta realizuje se nalog za transport. Dovoljno je da čitač očita jedan transponder iz palete, kako bi se promenilo stanje cele palete iz stanja u magacinu u stanje na vozilu. Po real-izaciji naloga, palete se stavljaju na stanje da su na vozilu, a skidaju se sa stanja u magacinu. Na ovaj način imamo uvid u raspoloživo stanje robe u magacinu, tako da nam nije potrebna dodatna kontrola stanja.

tRANSPORt

Sistem transporta je zamišljen tako da naša firma sop-stvenim prevozom doprema praznu povratnu ambalažu do potrošača i istu vraća u firmu po isteku ugovora. Na ovaj način se zatvara krug transporta, što potrošaču daje olakšice pri organizovanju sopstvenog poslovanja.Potrošačima koji imaju sopstveni prevoz ostavljena je mogućnost da sami organizuju prevoz prazne ambalaže (preuzimanje i vraćanje u krugu naše firme).

Po dolasku našeg vozila na adresu potrošača, vrši se istovar prazne ambalaže. Pri istovaru, palete se skeniraju, pri čemu im se dodeljuje status da su kod potrošača. Kada se realizuje istovar, bluetooth printer koji je povezan sa ručnim računarom štampa priznanicu da je ambalaža kod potrošača i od tog trenutka potrošač je odgovoran za ambalažu.

Ručni čitač koji GPRS konekcijom pristupa bazi podataka na serveru, šalje podatak da je nalog za istovar uspešno realizovan, tj. da se ambalaža nalazi kod potrošača. Pre-gledom zaduživanja potrošača, imamo uvid da se

određena količina gajbica nalazi kod potrošača.

DeklARAcIJA

Primena RFID tehnologije u početku bila je bazirana na stvaranju olakšica pri evidenciji povratne amblaže, međutim prateći potrebe tržišta, sve više značaja se davalo na razvoj sistema koji bi korisnicima ambalaže omogućio da uživaju prednosti koje pruža RFID.

Rezultat obostrane koristi je deklaracija proizvoda, smeštena u memoriju transpondera na gajbici. Na ovaj način se daje mogućnost potrošaču da sam na terenu ili u

Stanje kod potrošača

Motorola XR480 Gen 2 čitač pruža maksimalnu funkcionalnost u podršci evropskih RFID regulativa. Pouzdano i efikasno očitavanje tagova u raznim RF okruženjima eliminiše problem interferencije koji nastaje kada je više RFID čitača u neposrednoj blizini. XR480 je baziran na standardima i omogućava slobodnu integraciju i operativnost sa postojećom IT infrastrukturom u kompaniji. Uređaj ima sposobnost da komunicira i sa automatskom opremom, kao što su sorteri. Baziran je na Windows CE operativnom sistemu i podržava do osam tačaka očitavanja.

Rfid


Podaci koje generiše Motorola antena se transportuju u bazu podataka i stavljaju na stanje lagera. Na taj način se ima uvid u stanje proizvoda koji se nalaze u magacinu.Po izlasku robe iz magacina, stanje se auto-matski ažurira, tj. skida se sa stanja magaci-na ona količina robe koja je izašla iz magaci-na. Primenom ove tehnologije se olakšava prijem i otprema robe iz magacina, smanjuje se faktor ljudske greške, smanjuju se gubici. Evidencijom vremena berbe i dopremanja u magacin omogućuje se FIFO efekat.

PeRIONIcA

Po isteku perioda iznajmljivanja gajbica, našim transportom odlazimo na naznačenu adresu korisnika, brojčano razdužujemo korisnika sa gajbicama i vraćamo korišćenu ambalažu u perionicu koja je u sklopu naše firme. Time je zaokružen ciklus iznajm-ljivanja i vraćanja ambalaže.

Iskorišćene gajbice se peru u perionici u nekoliko faza biorazgradivim deterdžentom. Po izlasku iz komore za pranje, gajbice se suše, kako bi se sprečilo pojava budji pri skladištenju.

Ovim je završen fizički proces pranja. Zatim se prelazi na „softversko pranje“, pri čemu se brišu podaci iz taga. Gajbice se ponovo slažu na palete, evidentiraju se i provlače

kroz Motorolinu kapiju/čitač na vratima magacina, što predstavlja završnu fazu manipulisanja gajbicom. Gajbica je spremna za novog korisnika.

Zaključak

Praćenje svetskih tendova iz oblasti ambalažiranja, kao i implementacija RFID tehnologije u svom poslovanju, izd-vaja frmu L.A.B.B. GROUP od ostale konkurencije. Evi-dencija ambalaže u lancu snabdevanja pomerena je korak dalje, upisom deklaracije u svaku gajbicu pojedinačno, što rezultuje sposobnost firme da diktira trendove u oblasti svog poslovanja.

Vladimir Pavlović, dipl. ing. saobraćajaL.A.B.B. [email protected]

magacinu kreira deklaraciju proizvoda koji je smešten u gajbicu.

Svaki transponder ima u sebi 96 bita memorije u koju se mogu skladištiti osnovni podaci o robi ambalažiranoj u gajbicu. Činjenica da je svaka gajbica pojedinačno treti-rana u sistemu ostavlja mogućnost da se u svaku gajbicu pojedinačno upisuje deklaracija.

Podaci koji se odnose na proizvod su: grupa proizvoda, vrsta proizvoda, klasa proizvoda, količina proizvoda (u mernoj jedinici), vreme kreiranja deklaracije, vreme berbe. Za razliku od bar-koda, RFID sistem omogućava: lakši način kreiranja deklaracije, unos deklaracije koji ne zahteva optičku vidljivost sa tagom, bolju zaštitu pri čuvanju poda-taka jer se podaci čuvaju u transponderu.

Tagovi gajbica koje poseduju deklaraciju, pri ulasku u magacin se očitavaju Motorolinim stacionarnim čitačem.

Transport


DAN LUKE KONSTANCA U BEOGRADU Manifestacija “Dan Luke Konstanca“, održana po drugi putkrajem septembra u Beogradu u hotelu “Holiday Inn”, doživela je izuzetan uspeh među privrednicima. Skupu je prisustvovalo preko 150 učesnika, zainteresovanih za prednosti koje luka Konstanca ima u odnosu na ostale morske luke u regionu. Osim iz Rumunije i Srbije, događaju su prisustvovali i predstavnici kompanija iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Luka Konstanca predstavljena je na visokom nivou. Del-egaciju je predvodio generalni direktor Administrativne uprave luke Konstanca, g-din Joan Balan (Ioan Bălan), praćen državnim sekretarom u Ministarstvu transporta i infrastrukture, g-dinom Marinom Antonom. Otpravnik poslova Ambasade Rumunije u Beogradu, g-din Jonel Konstantin (Ionel Constantin), pozdravio je in-icijativu luke Konstanca da ponudi mogućnost poslovnih kontakata izmedju rumunskih i srpskih kompanija. Rumunski diplomata je podvukao da je 2008. godina bila jedna od rekordnih godina što se tiče trgovinske razmene izmedju Rumunije i Srbije, čija je vrednost premašila milijardu dolara, što je 39 % više u odnosu na prethodnu godinu.

“Naša saradnja bi mogla da bude još tešnja, sa zajedničkim ciljem da podignemo nivo prometa roba izmedju dveju zemalja. Luka Konstanca predstavlja pravi izlaz na Crno More za zemlje Centralne i Istočne Evrope” – izjavio je g-din Joan Balan, generalni direk-tor Administrativne Uprave luke Konstanca i dodao: “U prvih osam meseci 2009. godine ukupan promet roba izmedju luke Konstanca i srpskih luka prelazi 1,5 miliona tona od kojih su 720.000 tona žitarice”.

U prilog saradnje na Dunavu, rumunsko Ministarstvo transporta i infrastrukture sprovodi značajne projekte. Prioritete tog Ministarstva predstavio je g-din Marin Ioan Bălan, Generalni Direktor luke Konstanca


Transport

Anton, Državni sekretar. Oni su fokusirani na osigura-vanje minimalne dubine za navigaciju od 2,5 m tokom cele godine, kao i nastavak radova na konsolidaciji obala kanala Dunav - Crno More i kanala Poarta Alba - Midia Navodari, kao i povećavanje efikasnosti i sigurnosti rečnog transporta. G-din Joan Balan, Generalni direktor, predstavio je luku Konstanca podvukavši činjenicu da je Dunav najznačajnija transportna ruta izmedju Srbije i morskih luka, a luka Konstanca već godinama služi za efikasan promet roba u oba smera izmedju Centralne Evrope i sveta.

“Sa godišnjim operativnim kapacitetom od 120 miliona tona, Konstanca je važan tranzitni čvor za sve tipove brodova. Ukupno registrovani promet od 62 miliona tona roba u 2008. godini predstavlja samo polovinu op-erativnog kapaciteta luke. Što se tiče prometa kontejnera od 1,4 miliona TEU u 2008. luka Konstanca ima vodeću poziciju kao najznačajnija prihvatna luka na Crnom Moru. U poslednjih devet meseci Luka beleži najspektakularniji rast u transportu žitarica, koji je dosti-gao 7 miliona tona. Tranzit žitarica kroz luku Konstanca povećan je za preko 300 % ,” - izjavio je g-din Joan Balan.

Anton Marin - Državni Sekretar, Ionel Constantin - Otpravnik poslova u Ambasadi Rumunije i Andreea Nistor - Komercijalni direktor luke Konstanca

Siniša Bubnjević, Član gradskog veća Novog Sada, zadužen za saobraćaj


Transport

Generalni direktor upoznao je učesnike skupa i sa pro-jektom COLD koji se odnosi na uspostavljanje direktne linije za kontejnere izmedju austrijskih luka i luke Kon-stanca.

G-din Balan je naglasio da ove projekte snažno podržava Evropska Unija, sa ciljem da se rastereti drumski saobraćaj korišćenjem železničkog i rečnog transporta. Ovom prilikom, poslovni ljudi imali su priliku da se upoznaju sa investicijama u samoj luci, o stadijumu u kome se pojedine od njih nalaze, o uloženim sredstvima i o načinu na koji će se poboljšati uslovi za lučke operatere i firme koje imaju aktivnosti u luci Konstanca. Promov-isana su tri veoma značajna projekta lučke administracije: završetak lukobrana do 1050 metara, razvoj železničkih kapaciteta u rečno-morskoj zoni i izgradnja mosta preko kanala Dunav - Crno more u luci Konstanca. Na ten-deru za gradnju mosta učestvovalo je jedanaest firmi iz Rumunije, Izraela, Italije, Španije i Nemačke. Medjudržavni sporazum izmedju Srbije i Kine daju Luci Konstanca značajnu ulogu u tranzitu roba izmedju ove dve zemlje. G-din Siniša Bubnjević, predstavnik gradske vlade Novog Sada, naglasio je u ovom kontekstu strateški položaj luke Konstanca i njene potencijale za razvoj regiona. “Manifestacija “Dan luke Konstanca u Beogradu” posta-je tradicija koja će omogućavati privrednicima i instituci-jama dveju zemalja da otkriju nove oblasti za saradnju i

nove načine za proširivanje ekonomskih odnosa. Luka Konstanca je danas više nego ikada jugoistočna kapija za privredu zemalja Centralne i Istočne Evrope. To potvrd-juju i veoma pozitivne reakcije svih učesnika ovog skupa, a osim iz Srbije, pozivu su se rado odazvali i predstavnici kompanija iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.” – izjavio je Vladan Mišić, Predstavnik luke Konstanca u Beogradu.

Vladan Mišić, Predstavnik luke Konstanca u Beogradu

Skupu je prisustvovalo više od 150 učesnika iz Rumunije, Srbije, Hrvatske i BiH

Skladištenje


Glas (Pick-by-Voice) isPred rF

Već u šestom mesecu primene, sistem glasnog komi-sioniranja je doprineo da DSE ostvari značajni porast produktivnosti, od preko 20%.

DSE menadžer nabavnog lanca na nacionalnom nivou, Alan Hicks, je impresioniran rezultatima.“Mi smo znali da bi Glasno komisioniranje poboljšalo produktivnost našeg sistema kompletiranja narudžbi, ali ne u meri u kojoj se to zaista desilo” kaže on.

Poboljšanje produktivnosti

Kada je DSE počeo da traži način da poboljša efikasnost sopstvenog sistema za kompletiranje narudžbi, trgo-vac elekronikom se obratio svom logističkom partneru Dematic-u za savet. Dematic je bio odgovoran za dizajn i implementaciju DSE-ovog mnogo puta nagradjivanog na-cionalnog distributivnog centra u Chullora u Sidneju, pre nekih pet godina. DSE je tada već koristio RF terminale za komisioniranje i ostvarivao je odličnu tačnost komple-tiranja narudžbi od 99.7 %, ali je trebao da nadje način da poveća produktivnost, da smanji troškove i da poveća promet.

“Posle vidjenja Glasnog komisioniranja - PbV - u stvar-nom radu na više lokacija, mi smo shvatili da bi to odlično odgovaralo primeni u našem DC-distributivnom centru. Medjutim, da bi opravdali potrebnu investiciju prelaska na

U prvoj primeni te vrste u maloprodajnoj distribuciji u Australiji, Logistički sistem integrator Dematic pomogao je Dick Smith Electronics (DSE) da se uspešno prebaci sa radio frekventnih (RF) terminala na Glasno pikiranje (komisioniranje).

glasovno komisioniranje mi smo morali da pokažemo da možemo ostvariti značajan rast produktvnosti” kaže Alan Hicks.

DSE je budžetirao investiciju na bazi 5 - 7 % povećanja produktivnosti u komisioniranju, što bi dalo kompaniji Povrat Investicija u roku od tri godine.

“Pokazalo se da smo bili malo konzervativni u našem razmišljanju” kaže gosp. Hicks, ”jer smo već u prvom mesecu ostvarili povećanje produktivnosti od oko 20 %. S obzirom na ovo, Povrat investicija biće značajno kraći nego što smo predvideli”.

Pitanje tačnosti

“Jedna od briga koju smo imali kada smo ocenjivali prik-ladnost Glasovnog komisioniranja za naš biznis je bio taj da li ćemo moći da održimo tako visoku tačnost komi-sioniranja koju smo ostvarili komisioniranjem pomoću RF terminala. Naša tačnost sa RF komisioniranjem je bila obično preko 99.7 %, tako da smo mislili da postoje male šanse da komisioniranje Glasom poveća ovu tačnost” dodao je gosp. Hicks.

Da bi obezbedili tačnost bez potrebe za skeniranjem lokacije i artikla, DSE pikeri-komisioneri potvrđuju da su došli na korektnu lokaciju tako što čitaju određenu šifru na

pikiranja - uzimanja artikala.

Pošto je piker u mogućnosti da uzima artikle s obe ruke, to uveliko smanjuje incidente napornog dizanja. Takodje, pošto nema potrebe za čitanjem i utipkavanjem u terminal, glasovna tehnologija eliminiše ponavljajuće utipkavanje i ponavljajuće radnje kao što je skeniranje. Pikeri su daleko više svesni sopstvenog okruženja (npr. prolazak viljuškara, prazne palete, itd) pošto nisu zaokupljeni kao kada gledaju u RF terminale.

Početak rada

Jedna od glavnih prednost komisioniranja s Glasom, u poredjenju sa RF tehnologijom, je ta, da je veoma jednos-tavna da se nauči i zateva veoma malo treninga. Operator jednostavno stavlja hedset na glavu i Glas kompjuter za pojas, potroši 15-tak minuta trenirajući kompjuter da pre-pozna njegov glas (samo prvi put kad se ubacuje u sistem kao novi komisioner), kreira sopstveni Glasovni uzorak od oko 30 reči (samo prvi put) i onda odmah može početi sa radom.

Ovo je veoma privlačno u distribuciji gde jedan veliki broj privremenog osoblja je često potreban u toku špic peri-oda. “U ovom trenutku još nismo počeli trening privre-menog osoblja, nego više volimo da ih zadržimo na RF terminalima na kojima su već vični. Medjutim, očekujemo da i kod njih uskoro počnemo sa prelaskom na Glas teh-nologiju ” kaže gosp. Guthrie.

Kritičan aspekt uspeha ovog projekta bio je direktno učešće DSE ljudi. ”Od samog početka kada smo počeli ispitivati valjanost Glas tehnologije mi smo počeli razgo-varati sa našim ljudima i uključili smo ih u svaku fazu ovog procesa” kaže Rod Guthrie. “Ustanovili smo jedno kosultativno telo sa šest predstavnika iz skladišta kojim je predsedavao DC poslovodja, Craig Valentine. Ovo telo je bilo odgovorno za prosledjivanje svih informa-cija vezanih za projekat komisioniranja Glasom do naših izvršilaca u skladištu, kao i za dobijanja odgovora od strane menadžmenta na bilo koje pitanje koje bi proizašlo iz toga” kaže Rod Guthrie.

Ovo konsultativno telo je bilo takodje odgovorno za koordinaciju treninga i dovodjenja jedne nove grupe od 6 ljudi da se uključe u ovaj rad svakih nekoliko dana. Šest početnih članova ovog tela bi time bili “sprijateljeni” sa svakim novim talasom onih koji su bili trenirani da im pomognu u toku njihovih prvih dana komisioniranja Glasom.

lokaciji gde je artikal. Ovo čini sistem praktično bezgrešnim, time eliminišući skupe greške pikiranja i poboljšavajući nivo usluga prema kupcu.

“Naši ljudi stvarno uživaju komociju da imaju obe ruke i oči slobodne kad rade pikiranje” kaže DSC DC izvršni menadžer, Rod Guthrie. “Sa RF terminalima, piker je morao da nosi RF terminale u ruci, čita instrukcije na ekranu, razmišlja gde da ide i šta da uradi kada dodje na lokaciju, skenira lokaciju i artikal koji uzima, utipka više podataka pomoću tastature da potvrdi uzimanje artikla i da bi dobio sledeću grupu komandi. Sa Glas tehnologi-jom, piker nosi slušalicu sa mikrofonom na glavi a Glas kompjuter je zakačen za pojas. Pikiranje glasom obezbed-juje jasne verbalne komande (mogućnost komunikacije na srpskom jeziku je takodje zastupljena) i piker odgovara sa nekoliko jednostavnih reči kao što su: provera, ok i spre-man“.

Sa stanovišta zaštite i sigurnosti na radu Glas komi-sioniranje je značajno sigurnije nego RF u operaciji


Skladištenje

Alan HicksNational Supply Chain ManagerDick Smith Electronics


Jedno pozitivno iskustvo

“Imali smo odličnu podršku svih naših ljudi u toku realiza-cije projekta uvodjenja “Pick-by-Voice” jer smo ih uključili u projekat od samog početka njegovog uvodjenja”, kaže gosp. Guthrie. “Bez ikakvog izuzetka reakcija je bila veoma pozitivna. Neki operatori su bili brži nego drugi kod prelaska na novi sistem rada, neki su bili u potpunosti ovladali tehnikom za samo nekoliko sati, dok je za neke trebalo nekoliko dana da potpuno prihvate PbV tehniku”.

Tipični komentar iz skladišta je sledeća izjava DSE DC poslovodje, Craig Valentine: “Dok smo nas nekoliko bili skeptični u početku, svi ostali su brzo prisvojili Glasovnu tehniku i mislim da niko od nas ne želi da se vratimo na stari način komisioniranja. Glas veoma jednostavno čini posao lakšim, sigurnijim i takodje čini posao mnogo zah-valnijim jer se ne mora toliko angažovati oko posla kao u slučaju kod RF. Kompjuter jednostavno kaže gde treba ići i šta uzeti, tako da ne može biti prostije”.

Glas u poredjenu sa RF u DSE

“Ovaj projekat je bio jedino moguć uz izvanrednu podršku koju smo primili od strane dobavljača” kaze Alan Hicks. “ Dematic je zaista razumeo naš biznis i način na koji radimo i njihovi ljudi su dodali dosta vrednosti našim logističkim aktivnostima kroz sugerisanje alternativnih strategija, procedura i procesa. Oni su takodje veoma jednostavni za saradnju tako da sam ja lično bio učesnik na samo prvih nekoliko sastanaka koje smo imali u vezi sa ovim projektom i to je bilo sve od mog angažmana. Oni su jednostavno prionuli na posao i uradili što god je bilo potrebno da realizuju projekat, uključujući i organizovanje prekomorskog treninga za jednog naseg IT specijalistu sa dobavljačem opreme za PbV, Vocollect-om”

Nathan Taylor, Dematic-ov menadžer za razvoj, je bio odgovoran za projekat. “Dok je komisioniranje gla-som brzo postalo najomiljeniji metod za kompletiranje narudžbi u većem broju distribucija u Australiji “ kaže gosp. Taylor,” industrija je čekala za primenu poput ove koja će nam dati priliku da direktno uporedimo rezultate od RF i PbV. Ovo je prvi put prema mom saznanju da je jedna distributivna operacija ove razmere u Australiji prešla sa RF na PbV i rezultati govore za sebe. Komi-sioniranje glasom, PbV (Pick-by-Voice), je dalo značajno veću produktivnost i promet nego RF komisioniranje i takodje je omogućilo da DSE održi ili poveća tačnost, poboljša sigurnost na radu i smanji troškove radne snage i tekuće troškove poslovanja,” kaže gosp. Taylor.

Sumiranje

DSE je počeo korišćenje PbV za komisioniranje u martu 2006. godine, namerno uzimajući vremena da preorijentiše ljude sa RF na PbV pikiranje, grupu po grupu od po 6 ljudi. Do juna 2006 godine ceo sistem je bio u popunosti u funkciji sa 85 PbV terminala-setova opreme u mreži.DSE još uvek koristi RF za komisioniranje odredjenih SKU (artikala) profila, a takodje RF nastavlja da koristi za sve ostale bežične komunikacije s podacima, upravljanje prijemom robe, odlaganjem robe, otpremom i dopunjava-njem komisionih lokacija.

DSE Alan Hicks kaže: “Mi smo projektovali porast produktivnosti od 5 - 7 %, a u stvarnosti mi konstantno postižemo povećanje produktivnosti od 22 %. Kao rezultat ovoga mi smo značajno povećali promet, sman-jili troškove po jedinici pikiranja i u stvari smanjili naš ukupan trošak radne snage bez obzira na povećan pro-met. Izbacivanjem RF terminala i zamenjivanjem istih sa PbV terminalima mi smo takodje smanjili naše godišnje troškove održavanja opreme za oko 80.000 $. Ne samo to, mi sada imamo sigurnije radno mesto koje zahteva manje fizičkog napora i kao rezultat toga zadovoljstvo naših ljudi pri obavljanju posla je stvaran dobitak”.

“Mi smo srećni da smo prešli sa RF na PbV komisioniran-je i unapred se radujemo daljem poboljšanju produk-tivnosti kako postajemo iskusniji sa novim sistemom. Mi takodje analiziramo naš interni logisticki proces kako bi prešli na korišćenje PbV i na dopunu komisionih mesta i to će biti naš sledeći korak u primeni Glasovne tehnologi-je” zaključio je gosp. Hicks.

Skladištenje

DematicGmbHDematic GmbH, sa centralom u Offenbach/Nemačka, je jedan od vodećih svetskih proizvođača opreme za Automatizaciju skladišta. Dematic portfo-lio podrazumeva ekspertizu koju je Dematic stekao širom sveta višegogodišnjim snabdevanjem kom-panija svih veličina, uključujući kompanije u industriji hrane, pića, hemijskoj i farmaceutskoj oblasti, kako u distribuciji, tako i u proizvodnji. Detaljnije informac-ije o Demaic GmbH možete naći na internet stranici www.Dematic.at.

Predstavništvo Dematic GmbH za Srbiju je u Novom Sadu, tel. 021 530 422, mob. 064 491 7887, Radić David Dipl.Inž.

Proizvodi u fokusu

Motorola MC9500-KNovi MC9500-K poseduje sve karakteristike i funkcion-alnosti serije MC9000 robusnih mobilnih kompjutera, a istovremeno je predstavio i nove sposobnosti, definisane kroz intenzivna istraživanja i testiranja u oblastima logis-tike, paketne dostave, distribucije, javnih servisa, bezbed-nosti i mobilne prodaje, obavljanih u vodećim svetskim kompanijama. Rezultat je uređaj koji se razlikuje i po svojoj sadržini i po izgledu - ključni proizvod koji svojim neprevaziđenim skupom karakteristika prenosi inovacije robusnog mobilnog računarstva na novi nivo.

Od MC9500-K može se samo očekivati više: robusniji dizajn, više opcija prikupljanja podataka, više inteligencije, više procesne snage i bolja ergonomija. Sve to je u jednom elegantnom, lakšem i jednostavnijem obliku koji predstav-lja klasu za sebe.

Robusnost

MC9500-K je namenski projektovan za najzahtevnije operacije, kako u zatvorenom, tako i na otvorenom prostoru. Superiorne robusne karakteristike značajno smanjuju popravke i zastoje. Dizajniran da se lako nosi sa neizbežnim padanjem na tlo u toku rada, MC9500-K je prošao mehaničke testove na udare i izdržljivost i preva-zilazi zahteve MIL-STD i IEC specifikacija za padanja i udarce. Uređaj je preživeo uzastopna bacanja sa 1,8 m visine i 4000 uzastopnih udaraca i dalje pružao pouzdane performanse. Takođe, MC9500-K je otporan na prašinu i vodu i radi i posle prelivanja kafe i spuštanja u baru.

Tač panel je ekstra robustan, sa prostorom između panela i displeja, radi dodatne zaštite. Osetljive elektronske komponente instalirane su u posebnom ramu od magnezi-juma koji pluta unutar uređaja i tako obezbeđuje dodatnu apsorpciju udarca.

Fleksibilna tastatura

Tastatura je ključ produktivnosti mobilnog radnika - spona između čoveka i aplikacije. MC9500-K nudi ceo portfolio tastatura, projektovanih da zadovolje potrebe bukvalno svih aplikacija - od čestog unošenja teksta do numeričke tastature slične digitronu. Tastature se mogu menjati u roku od nekoliko minuta, na radnom mestu, bez potrebe da se angažuje servisni centar. Modularni dizajn omogućava organizacijama da modifikuju veličinu tastera, lokaciju pojedinih tipki, kao i boju i veličinu teksta na tip-kama, sve u cilju bolje prilagođenosti aplikaciji.


Najnovija tehnologija

Prvi mobilni kompjuter sagrađen na Motorolinoj MPA 2.0 platfrormi, MC9500-K pruža najnoviju tehnologiju u ruke mobilnih radnika. Marvell PXA320 @ 806 MHz procesor, velika memorija i Windows Mobile 6.X operativni sistem pružaju sjajne performanse u najzahtevnijim aplikaci-jama. Tu su i 3.5G wireless WAN, 802.11a/b/g wireless LAN, Bluetooth i IrDA. Poslovna klasa GPS zajedno sa SiRFstarIII GSC3f/LP GPS chipset omogućava pot-punu pokrivenost. Bogate napredne opcije prikupljanja podataka pružaju mogućnost radniku da lako preuzmu bilo koju vrstu informacije jednim pritiskom na dugme. Symbol SE950 skener pruža izuzetne 1D performanse, dok Symbol SE4500 imidžer je jednako dobar na 1D i 2D barkodovima. 3MP kolor kamera omogućava snimanje fotografija visoke rezolucije, video snimaka i dokumenata. VGA displej je poslednje generacije LCD tehnologije i pruža dobru vidljivost u teškim uslovima - na jakom suncu i slabo osvetljenim prostorima.

Mobilne tehnologije

mobilni telefon u lancu snabdevanja

Kako su mobilni telefoni promenili naše živote

U proteklih deset godina mobilni telefoni su promenili način na koji smo živeli i radili. Kakva je priroda tih prom-ena? U jednu ruku, nastala je promena u ličnoj slobodi. Mobilni telefoni nam daju više moći kao individualcima da radimo ono šta želimo i da budemo ono što hoćemo. Mnogi ljudi posmatraju mobilni telefon kao deo svoje ličnosti. Iz tog razloga postoji neverovatan broj različitih modela, gde bi svako trebalo da pronađe nešto za sebe.

U sadašnje vreme je verovatnije da će čovek ujutro da zaboravi ključeve nego svoj mobilni telefon. Kao tehnološki napredak, mobilni telefon povećava dostupnost ljudi i pruža mogućnost da se poslovi završe onda kada mi to hoćemo - znači, nastala je velika promena u našoj percepciji prostora i vremena - šta je moguće, gde i kada.

S druge strane, mobilni telefoni povezuju ljude više nego ikada pre i postaju osnova socijalne interakcije i odnosa. Mobilni nas čine dostupnima drugima, bilo lično ili poslovno, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. To je ogroman napredak u odnosu na prošlost, kada smo morali da unamo gde je neka osoba ako smo želeli da stupimo u kontakt sa njom. Takođe je to ogromna mogućnost za kompanije da budu u kontaktu sa klijentima i da ih bolje razumeju, kao i za klijente da dobiju bolju uslugu za svoj novac.

Industrija mobilnih telefona

U svetu je trenutno u upotrebi više od 3 milijarde mobil-nih telefona, tj. više od 40 % ljudske populacije poseduje mobilni telefon. Veličina te cifre se najbolje može sagledati kada se uporedi sa rasprostranjenošću drugih tehnologija.

Rasprostranjenost mobilnih telefona nastavlja da raste. Do 2010. godine očekuje se broj od 4 milijarde telefona u svetu. U mnogim razvijenim zemljama penetracije je veća od 90 % pa se može bez problema reći da u njima “svako ima mobilni telefon”.

Organizacija GS1 je sprovela istraživanje o mogućnostima primene mobilnih telefona u

poslovnim aplikacijama u lancu snabdevanja. Rezultati daju nekoliko primena uz pomoć GS1

standarda.


Milijarde

Mob

ini

TV

Kre

ditn

e ka

rtic

e

Fiks

ni te

lefo

ni

Inte

rnet

Kom

pjut

er

Aut

omob

il

3

1,5


Mobilne tehnologije


Mobilne tehnologije

U proseku, mobilni telefon se menja svakih 18 meseci. Na nekim tržištima, kao što su Japan i Koreja, telefon se menja svakih 6 meseci. Slanje poruka (SMS) je najšira aplikacija sa podacima na svetu. 72 % mobilnih pretplat-nika su aktivni korisnici SMS-a. U nekim zemljama prosek poslatih poruka iznosi 10 dnevno. International Telecom-munications Union procenjuje da je godišnji prihod od SMS aplikacije oko 100 milijardi dolara.

Mobilni telefon: revolucionarni uređaj

Mobilni telefon je u centru života većine ljudi u razvijenim zemljama i ima rastući unačaj u manje razvijenim zeml-jama. Od njegovog uvođenja 1990-tih, ostali su primarno komunikacioni uređaji. Koristimo mobilni da bismo pričali sa drugim ljudima i nosimo ga sa sobom da bi drugi ljudi mogli da pričaju sa nama.

Međutim, situacija se brzo menja. Proizvođači mobilnih telefona razvili su uređaje koji pružaji brojne funkcije preko glasovne komunikacije, kao što su fotografisanje i slušanje muzike. Mobilni operateri svojim pretplatnicima pružaju usluge poput e-mejla za poslovne korisnike. Sada postoje telefoni sa kamerama koji imaju potencijal da postanu portabl barkod skeneri. RFID čipovi mogu da pretvore mobine telefone u mobilne novčanike koji su u stanju da čuvaju i sigurno prenose elektronski novac ili da obavljaju druge transakcije sa RFID čitačima u fizičkom svetu.

Kombinacija moćnijih mobilnih uređaja, inovativnijih mobilnih operatera i promena u infrastrukturi mobilnih mreža (kao što su 3G mreže sposobne da prenose velike količine podataka velikom brzinom) predstavlja osnov za

Milijarde

Mob

ini

SMS

koris

nicu

Kam

era

Inte

rnet

3

1,5

Korisnici aplikacija mobilnog telefona


fantastične promene u već veoma dinamičnom sektoru. Mobilni uređaji postaju mesto se gde brojne tehnologije susreću i kreiraju aplikacije korisne i potrošačima i kom-panijama širom sveta. Mobilni telefon budućnosti je uređaj koji će omogućiti korisnicima da komuniciraju, povezuju, obavljaju transakcije i inoviraju. U većini zemalja, mobilni sa sledećim karakteristikama već postoje:

1. Komunikacioni uređaj Mobilni telefon će i dalje biti uređaj za komunikaciju sa drugim ljudima. Iako će ta funkcija biti proširena stvaranjem instant poruka i imejla, ipak je komunicira- nje centralna snaga mobilnih uređaja. Ta uloga će biti još veća lakšim i jeftinijim transferom velikih količina podataka, slanjem slika i video zapisa.

2. Konekcioni uređaj Mobilni telefoni omogućavaju ljudima da dopru do drugih izvora podataka, bilo kada i bilo gde. To je slu- čaj sa mobilnim imejlom.

3. Transakcioni uređaj Mobilni telefoni su idealni uređaji za plaćanje i transakcije. Postoji veoma širok raspon aplikacija čiji je cilj da transformišu mobilne telefone u elektronske novčanike kojima će se obavljati plaćanje.

4. Inteligentni uređaj Mobilni uređaj može integrisati telefon, kameru i GPS i konekcijom sa Internetom moguće je dobiti podatak o najbližoj prodavnici ili nekom drugom traženom objektu.

Mobilni komerc - iznad e-komerca

Devedesetih godina prošlog veka uvođenje interneta i e-komerca je promenilo način na koji kompanije posluju i kako komuniciraju sa svojim klijentima i potrošačima. Mobilni komerc, često nazivan m-komerc, je prednosti e-komerca dopunio interakcijom sa širom publikom na više personalizovan način.

Druga razlika između m- i e-komerca je u mogućnosti da se informacija veže za objekat na direktniji način nego ikada pre. U svetu budućnosti, koji je nazvan Internet stvari, objekti imaju svoj život i istoriju, a mobilni telefoni predstavljaju alat koji će povezivati fizički i virtuelni svet. Osnova te vizije je sposobnost da se jedinstveno identi-fikuje svaki objekat. Pošto više ljudi ima pristup mobilnom telefonu nego kompjuteru, m-komerc ima mogućnost da poveže ne samo velike kompanije, već i male firme i klijente na masovnoj osnovi.

Ključni subjekti u m-komercu su:

- Potrošači - povezuju se sa kompanijama pomoću mobilnih telefona.- Kompanije (proizvođači, distributeri, logistika, transport, prodaja) - obezbeđuju sadržaj transakcija sa potrošačima.- Mobilna industrija i operateri (proizvođači mobilnih uređaja, mrežni operateri, IT kompanije, marketinške agencije) - razvijaju tehnologiju, uređaje, izvore podataka i mrežu.- Regulatori (državne agencije, organizacije za standarde, udruženja potrošača i korisnika) - obezbeđuju pravila, standarde i uputstva.

Mobilne tehnologije


Kompanija - potrošač aplikacije

Aplikacije usmerena od kompanije ka potrošaču su brojne i mogu se predstaviti na sledeći način:

Pre prodaje Prodaja Posle prodajeMarketing Naručivanje Lojaliti programPromocije Skeniranje KuponiMerchandising Prodaja karata InstrukcijeProba Plaćanje DokumentaInformisanje o art. PovraćajLokacija radnjePoređenjeProvera originala

Razmotrićemo aplikaciju Informisanje o artiklu.Poenta aplikacije jeste da kupac dobije dodatne informa-cije o proizvodu putem mobilnog telefona.

Ukoliko je kupac u stranoj zemlji i kupuje lekove u apoteci on može da skenira bar kod na proizvodu i dobije instruk-cije o načinu uzimanja leka na svom jeziku.

Takođe, ova aplikacija se može koristiti za dobijanje dodat-nih informacija o proizvodu, kao što su nutritivni podaci, informacije o alergentima ili da li proizvod ima Halal ili Košer sertifikat.

Prednosti za kompaniju:- kompletniji podaci o ponašanju kupaca pružaju mogu- ćnost boljeg odlučivanja i uspešnijih kampanja,- bolji customer service,- razlikovanje od konkurencije,- povećano poverenje u brend,- pomoć u odlučivanju pri kupovini,- aktuelne informacije,- internacionalizacija proizvoda (na više jezika),

Prednosti za potrošače:- kontrola primljenih informacija,- prava informacija u pravo vreme u pravom formatu,

- personalizovana informacija,- lakša upotreba informacija.

Ključna pitanja i izazovi kod ove aplikacije su:- na artiklu mora da stoji neki znak ili logo koji će obavestiti kupca da može dobiti dodatne informacije o proizvodu, kako ih može dobiti i pod kojim uslovima,- da li se informacija odnosi na pojedini artikal (kao što je informacija o sledljivosti) ili na grupu istih artikala?- ko je odgovoran za davanje dodatnih informacija (proizvođač, distributer, država ...)?- potrebno je da aplikacija bude laka za korišćenje i pristup.- potrebno je da se omogući i glasovna komunikacija za ljude sa posebnim potrebama,- informacije su možda pothranjene na više lokacija (npr. osnovne informacije o proizvodu su u bazi proizvođača, ali informacije o sertifikatima su možda u nekoj vladinoj agenciji),- da li potrošač mora da preuzme aplikaciju i instalira je u svoj telefon?- koje je optimalno vreme slanja informacija?- ko plaća te usluge?- šta se dešava ako je barkod ili rfid oštećen? Mora postojati rezervna varijanta, na primer da kupac ručno unese barkod u telefon,- ukoliko su podaci o proizvodi veliki, potrebno je da kupac naznači koje informacije on želi,- kako se obezbediti da je informacija poslata kupcu tačna i sigurna?

Mobilne tehnologije


Mobilne tehnologije

Kompanija - kompanija aplikacije

Ove aplikacije imaju za cilj da učine posao efikasnijim i da omoguće veću saradnju između poslovnih partnera.

- Poručivanje. Upotreba mobilnih telefona za plasiranje vanrednih porudžbina. Skeniranjem barkoda proizvoda mobilnim telefonom i korišćenjem jednostavne aplikacije, vlasnik male radnje bi mogao automatski da naruči robu.

- Potvrda isporuke. Mobilni telefoni se mogu koristiti za slanje i primanje izveštaja o statusu pošiljke u toku transporta ili isporuke.

- Kontrola zaliha. Mobilni telefoni se mogu koristiti za ažuriranje stanja zaliha i slanje podataka centralnoj bazi podataka. Telefoni su posebno pogodni za skeniranje barkodova ili rfid čipova na proizvodima koji se nalaze na različitim lokacijama, što je slučaj sa maloprodajnim objektima.

- Provera originalnosti. Uz pomoć mobilnih telefona za skeniranje barkoda ili rfid taga na proizvodu, bilo ko u lancu snabdevanja može proveriti originalnost proizvoda.

- Informacije o statusu u lancu snabdevanja. Slično kao u prethodnoj aplikaciji, uz pomoć telefona svi učesnici u lancu snabdevanja mogu proveriti status proizvoda, njegovo prethodno stanje i buduće kretanje.

- Sledljivost proizvoda. U svom kretanju kroz lanac snabdevanja, proizvod se može proveriti slično kao u prethodnoj aplikaciji.

Primena mobilnih uređaja u transportu i distribuciji

Mobilni telefoni se već dugo koriste u transportu i dis-tribuciji za fleet management, u sistemima AVL (automatic vehicle location). Menadžer transporta može u realnom vremenu primati sledeće podatke o statusu vozila:- lokacija vozila,- brzina vozila,- potrošnja goriva,- broj obrtaja motora i napon akumulatora, - identifikacija vozača, - kontrola da li su otvorena vrata, - alarm ako je prekoračena brzina ili je - vozilo skrenulo sa definisane putanje.

Zaključak

Potrošači menjaju svoje ponašanje i očekivanja u kupo-vini i u odnosu na lojalnost brendu. Mobilni telefoni i web omogućavaju ljudima da budu povezaniji nego ikada pre. U poruke od drugih potrošača se često više veruje nego u poruke od kompanija, međutim, potrošači reaguju pozitivno na firme koje imaju vremena da shvate njihove potrebe i ponude vrhunski customer service. Mobilna tehnologija omogućava kompanijama da budu više ori-jentisane ka uslugama i usklade svoje proizvode željama kupaca.

Sa druge strane, firme traže inovativne načine komu-nikacije sa kupcima, a mobilna telefonija pruža dvostranu razmenu informacija. Isto tako, ona omogućava primenu raznih, jednostavnih aplikacija za poboljšanje i pojednos-tavljenje određenih poslovnih procesa i bolju komunikaci-ju i razmenu podatak među učesnicima lanca snabdevanja. Poslovi se odvijaju brže, lakše i inteligentnije, a razlike između efikasnosti malih i veliki firmi postaju sve manje.

Ekonomija

EVROPSKO TRŽIŠTE LOGISTIČKIH USLUGA -

STANJE I PROGNOZE

Organizacija eyefortransport je u toku juna i jula 2009. godine sprovela istraživanje u cilju identifikovanja glavnih izazova za evropske logističke provajdere (3PL) i njihove korisnike, kao i najvećih potencijala u trenutku kada se ekonomija definitivno oporavi.

U istraživanju je učestvovalo preko 120 kompanija, od ko-jih je najviše, 52 %, logističkih provajdera i 30 % njihovih korisnika.

55 % kompanija u uzorku je imalo godišnji promet veći od jedne milijarde eura, 15 % je bilo sa prometom između 250 miliona i jedne milijarde, 11 % između 50 miliona i 250 miliona i 19 % sa prometom ispod 50 miliona eura.

Uticaj ekonomske recesije

Jedno od pitanja u istraživanju je bilo da li su kompanije osetile posledice ekonomske recesija na svoje oper-acije. Velika većina odgovora bili su pozitivni, što nije iznenađenje. 71 % logističkih provajdera je reklo da su osetili krizu, u poređenju sa 68 % njihovih korisnika. Ti procenti su značajno veći u odnosu na prošlu godinu, kada je samo 38 % kompanija odgovorilo potvrdno. Međutim, postoji i jedna pozitivna stvar, a to je da je 20 % kompani-ja reklo da vide da se stvari kreću na bolje.

Samo 9 % ispitanika nije osetilo recesiju, što je veoma manje nego prošle godine, kada je 30 % kompanija reklo da ne osećaju promene u svom poslovanju. Očigledno je da ke kriza dostigla svoj maksimum i da se prvi znaci oporavka već pojavljuju.

Vodeći dobavljači logističkih usluga u Evropi otkrivaju kako je kriza uticala na njih,

koje planove imaju za oporavak i gde vide najveće mogućnosti na oporavljenom tržištu.


Tip kompanijeLogističkiprovajderi

Proizvodnja,prodaja i dr.

Specijalizovaniprevoznici

Ostali (IT, konsalting,štampa itd,)

Godišnji promet

Ispod 50 mil. 50 - 250 mil.250 mil-1 milijardaPreko 1 milijarde


Ekonomija

Na pitanje kako će ekonomska situacija uticati na finansi-jske performanse u narednih 12 meseci, većina kompanija očekuje da vidi povećanje svojih prihoda. Najčešći odgov-or (45 %) bio je da se očekuje rast ali sporije nego što je ranije predviđano. Ovaj odgovor ima veliku razliku između provajdera (54 %) i njihovih korisnika (35 %).

Druga značajna razlika je došla od onih koji ne očekuju nikakav rast prihoda (ukupno 13 %), gde je samo 7 % 3PL kompanija tako odgovorilo, za razliku od 27 % njihovih korisnika.

Na pitanje kada se očekuje globalna promena ekonomske situacija i značajniji rast, većina kompanija očekuje da to bude u toku 2010. godine. 40 % očekuje da to bude sredi-nom 2010. a 31 % očekuje promene krajem 2010. godine.

19 % ispitanika očekuje pozitivne promene tek 2011. god-ine, dok ih 6 % vidi već do kraja 2009.

Iako su odgovori na ovu temu bili slični kao i 2008. godine, postoji značajno veći procenata onih koji ranije očekuju pozitivan preokret, nego što ih je bilo prošle go-dine (71 % u odnosu na 54 %). Mada postoji mogućnost da predviđanja iz ove godine budu preterano optimistična, povećanje u broju takvih odgovora može da bude indikac-ija da je oporavak blizu.

U toku istraživanja bilo je reči o nekoliko problematičnih pitanja, od kojih je najvažnije bilo ekonomija. Preko 35 % kompanija je veoma zabrinuta zbog ekonomije, dok je cena goriva bila sledeći faktor. Rizik u lancu snabdevanja, pregovori oko cena usluga, upravljanje zalihama i nova ekološka pravila bila su podjednako važna za ispitanike.

Sledeća pitanja odnosila su se na mere koje se preduzi-maju u cilju borbe protiv globalnih ekonomskih uslova. Traženje nižih cena od ugovornih partnera bila je taktika 62 % kompanija, značajan porast u odnosu na 33 % prošle godine. Koncentracija na glavna tržišta je bila odgovor 57 % kompanija, prestanak rada sa neprofitabilnim klijentima 52 % i selekcija novih klijenta 48 % kompanija. To su najzastupljenije preduzete strategije.

Sledeča velika promena u odnosu na rezultate od prošle godine jeste povećanje broja kompanija koje su izabrale otpuštanja radnika. 47 % ispitanika je to radilo ove godine, u odnosu na samo 11 % 2008. Sledeća popularna mera je bila širenje portfolia proizvoda i usluga (43 %), zatim sledi sniženje cena za klijente (25 %).

Autsorsovanje skladištenja bilo je prihvaćeno od 10 % kompanija, mada je 83 % ispitanika odgovorilo da je smanjilo troškove skladištenja putem povećanja efikasnosti operacija. Sve u svemu, ove godine je preduzeto niz mera u cilju opstanka na tržištu.

Efekti ekonomske situacije

Osetilokrizu

Nijeosetilo

Nije, aliočekuje

Jeste, ali ide na bolje

Ukupno3PLKorisnici

Uticaj krize na buduće prihode

Ukupno3PLKorisnici

Rast većiod očekiv.

Rast poočekivanju

Rast manjiod očekiv.

Neće bitirasta

Padprihoda

Očekivano vreme oporavka ekonomije

Ukupno3PLKorisnici

Do kraja2009.

Sredinom 2010.

Do kraja2010.

U toku2011.

2012. ikasnije

Faktori zabrinutosti

Man

je z

abrin

utiV

iše z

abrin

uti

Ukupno

3PL

Korisnici

Infla

cija

Defl

acija

Eko

lošk

a pr

avila

Redi

zajn

mre

že

Upr

avlja

nje

zalih

ama

Preg

ovor

i sa

prev

ozni

cim

a

Rizi

k u

lanc

usn

abde

vanj

a

Cen

a go

riva

Eko

nom

ija

Kvalitet logističkih usluga

Jedan deo istraživanja odnosio se na seriju pitanja u vezi sa načinom izbora logistističkih provajdera. Faktor koji se pokazao kao najvažniji korisnicima usluga jeste kvalitet us-luga, gde je 53 % ispitanika reklo da je to najvažniji faktor, a 23 % da je to važan faktor. Međutim, na pitanje provaj-derima koliko je kvalitet usluge važan njihovim klijentima, samo 31 % je msilio da je to najvažniji faktor, a sledećih 27 % da je to važan faktor.

31 % logističkih provajdera je izabralo najnižu cenu kao najvažniji faktor za njihove klijente, a sledećih 25 % sele-ktovalo je to kao vrlo važan faktor. Međutim, samo 18 % korisnika usluga je smatralo da je cena najvažniji faktor


Reputacija logističkih provajdera se ne smatra za nešto važno njihovim klijentima, jer je 25 % označilo to kao najmanje važno, a sledećih 25 % kao malo važno. Samo 4 % korisnika smatra reputaciju najvažnijim faktorom. I ovde se mišljenja razlikuju od onog što smatraju provaj-deri, od koji čak 14 % reputaciju smatra najvažnijim, a 12 % veoma važnim faktorom.

Osim prethodnih pitanja o tome šta klijenti traže kada biraju provajdere, bilo je i pitanja o tome zbog čega koris-nici prestaju da rade sa provajderima. Prelazak na drugog provajdera sa nižom cenom identifikovali su i korisnici (51 %) i provajderi (70 %)

Ekonomija

Mere protiv krize

Smanjenje troškovapovećanjem efikasnostiZahtevanje nižihcena od partneraKoncentracija naključna tržištaPrestanak rada saneprofit. klijentimaSelekcija novihklijenataOtpuštanje radnika

Širenje portfoliauslugaSmanjenje planovarazvojaSmanjenje cena

Strateška spajanja iakvizicijeAutsorsingskladištenjaOstalo

Kvalitet usluga

Najmanje važno Najvažnije

3PL (09)3PL (08)Kor. (09)Kor. (08)

3PL (09)3PL (08)Kor. (09)Kor. (08)

Cena usluga


Reputacija

3PL (09)3PL (08)Kor. (09)Kor. (08)


Angaž. prov. sa nižom cenomNeefikasan menadžment

Angaž. prov. sa boljom uslugomRast troškova

Skriveni troškoviManjak kapaciteta

Loša uslugaLoši odnosi sa provajderom

Problemi sa merenjem perform.Nerealna očekivanja korisnika

Visoka zavisnost od 3PLNeslaganje informacija

Gubitak kontrole nad 3PlSukob korporativnih kultura

Ostalo

Razlozi za promenu provajdera

KorisniciProvajderi


Što se tiče primene tehnologija, korisnici od provajdera najviše očekuju analizu performansi i izveštavanje. 86 % korisnika očekuje ovo od svojih provajdera. To ne razume samo 4 % provajdera koji nemaju tu opciju, a sledećih 11 % ne namerava da dalje investira u to.

Velika razlika se vidi kod optimizacije tovarnog pros-tora (očekivano od 71 % korisnika) i optimizacije ruta (takođe 71 % korisnika). Postojanje softvera za upravljanje skladištem očekuje 63 % korisnika.

Poslednje poređenje u istraživanju je bilo u vezi sa kako provajderi i korisnici ocenjuju svoje ekološke performanse. Tu je bilo malo razlike. 35 % misli da su performanse zadovoljavajuće, dok 45 % smatra da su im performanse dobre. Međutim, 10 % smatra da su im ekološke perform-anse ispod proseka, što se može smatrati rezultatom krize i stavljanja ekologije u drugi plan.

Posebna pitanja su namenjena samo logističkim provaj-derima. Prvo se odnosilo na region koji ima najveći poten-cijal. Istočna Evropa je viđena kao najpopularnija oblast, slede Kina i Indija. Rusija je na 4. mestu, dok je prošle godine bila šesta.

Što se tiče horizontalne saradnje između provajdera i drugih kompanija (uključujući zajedničke kapacitete i korišćenje istih ruta), većina ispitanika (60 %) vidi blago povećanje, dok 18 % vidi značajan rast.

Provajderi logističkih usluga su govorili o metodama kojima su kontrolisali neočekivane troškove nastale usled rasta cene nafte. Većina odgovora je bila da su troškovi preneti na klijente. Dok je prošle godine 45 % kompanija podelilo ekstra troškove sa klijentima, ove godine je taj procenat pao na 42 %.

Ekonomija

Tehnološka rešenja

Analiza performansi

Opt. tovarnog prostor

Optimizacija ruta

Upravlj. skladištem

Vidljivost zaliha

Projektovanje mreže

Upravlj. finansijama

Upravlj. nabavkom

Upravlj. porudžb.

RFID

Glasovna tehnologija

Očekivano od korisnikaProvajderi ne koriste

Poželjno ali ne očekivanoBez plana da se investira

Ekološke performanse

NikakveIspod pros.Zadovoljav.DobreOdlične

Ukupno2009

3PL2009

Korisn.2009

Ukupno2008

3PL2008

Korisn.2008

Najveći potencijal

Istočna EvropaKina

IndijaPacifik

Južna AmerikaRusija

Zapadna EvropaAfrika

Severna Amerika

Povećanje horizontalne saradnje

Značajan porast Blagi porast Bez rasta

Povećanje troškova goriva

Preneto na klijente

Podeljeno sa klijentima

Nije preneto na klijente

Podeljeno sa prevoznicima

Logistika

Logistika

Pretplata na časopis Poslovna LOGISTIKA

Godišnja pretplata na štampano izdanje iznosi 2.500 dinara + pdv 8 %.

Godišnja pretplata na digitalno izdanje iznosi 1.000 dinara + pdv 8 %.

Molimo Vas da iznos uplatite na račun 265-1780310000030-51.Ime i prezime i adresu pretplatnika možete poslati na faks 011 2468 565 ili na email: [email protected]č: Beologistika, BeogradTel: 060 1384 961, 062 512 673www.logistika-info.net

Ukoliko želite dodatne informacije od kompanija koje ste videli u ovom broju, molimo Vas da označite polja ispred naziva firmi i obrazac pošaljete na faks: 011 2468 565 ili na email: [email protected], sa Vašim kontaktom.

q Alba Tehnologije ......... 3 q Luka Constantza .......... 15, 32

q Apex Service .......... 17 q Polar Klima .......... 7

q Beologistika .......... 6 q Primako Exim .......... 10

q Browell ................. 12 q RRC .......... 31

q Dematic .......... 9, 36 q Software Design .......... 16

q Info-kod .......... 19 q Storact-Dimitriadis .......... K4

q Logisoft .......... 11 q Špica centar .......... 35

q LS Data .......... 13 q TVH .......... 25

Documents

Poslovnalogistika23