POSLOVNI PAKET OSNOVNI - Računarstvo i Informatika | …€¦ · · 2016-12-24prethodnim verzijama Word-a to nije slučaj), ... (na slici 3 je prikazan primer sa folderom My Documents

Word 2007 OSNOVNA OBUKA

MS WORD 2007 OSNOVNA OBUKA

I

Sadržaj MS OFFICE WORD 2007 OBUKA .......................................................................................................... 1

UVOD ........................................................................................................................................................ 1 OPIS WORD PROZORA ............................................................................................................................... 1 OSNOVNE RADNJE SA FAJLOM (DOKUMENTOM) ........................................................................................ 2

Kreiranje dokumenta ........................................................................................................................... 2 Otvaranje dokumenta ........................................................................................................................... 3 Čuvanje dokumenta ............................................................................................................................. 4 Zatvaranje dokumenta ......................................................................................................................... 6

PRIKAZ DOKUMENTA ................................................................................................................................ 7 Zoom: uvećanje i umanjenje prikaza dokumenta ................................................................................. 7

RAD SA SADRŽAJEM DOKUMENTA............................................................................................................. 8 Poništavanje izvršene operacije .......................................................................................................... 8 Kretanje kroz tekst korišćenjem miša .................................................................................................. 8 Kretanje kroz tekst korišćenjem tastature ............................................................................................ 8 Označavanje teksta korišćenjem miša ................................................................................................. 9 Označavanje teksta korišćenjem tastature ......................................................................................... 10 Brisanje teksta ................................................................................................................................... 11 Pretraživanje ..................................................................................................................................... 11 Zamena .............................................................................................................................................. 11 Skok na zadatu lokaciju ..................................................................................................................... 12

FORMATIRANJE ....................................................................................................................................... 13 Formatiranje teksta ........................................................................................................................... 13 Formatiranje teksta preko kartice Home ........................................................................................... 13 Formatiranje paragrafa ..................................................................................................................... 14 Liste ................................................................................................................................................... 16 Simboli ............................................................................................................................................... 17

DEFINISANJE IZGLEDA STRANE ............................................................................................................... 18 Page Setup ......................................................................................................................................... 18 Zaglavlje i podnožje strane ................................................................................................................ 18 Numerisanje strana (straničenje) ...................................................................................................... 19 Sekcije i prekidi ................................................................................................................................. 19

TABELE ................................................................................................................................................... 21 Kreiranje tabele ................................................................................................................................. 21 Označavanje sadržaja u tabeli ........................................................................................................... 22 Rad sa tabelom .................................................................................................................................. 22

Brisanje .......................................................................................................................................................... 22 Umetanje reda ili kolone ................................................................................................................................ 22 Spajanje i deljenje ćelija ................................................................................................................................ 22 Formatiranje .................................................................................................................................................. 23 Promena orjentacije teksta u ćeliji ................................................................................................................. 23 Opcija Table Styles ........................................................................................................................................ 23

Postavljanje okvirnih linija ćelijama ................................................................................................. 24 GRAFIČKI OBJEKTI .................................................................................................................................. 26 OBRASCI (TEMPLATES) ........................................................................................................................... 27

Vežba: kreiranja obrasca .................................................................................................................. 28 ŠTAMPANJE ............................................................................................................................................. 29 ZAKLJUČAK ............................................................................................................................................ 30


1

MS OFFICE WORD 2007 OBUKA

UVOD

Kao što i sami znate, računari su ušli u praktično sve oblasti ţivota - čak i novi friţideri imaju neku vrstu kontrolera, a o mikrotalasnim pećnicama da i ne govorimo. Ipak, verovatno ne znate da je obrada teksta daleko najzastupljeniji vid njihove primene. Što bi se reklo „kao stvoreni su za taj posao“. Uostalom, u to ćete se uveriti u toku ovog kursa.

Koje su glavne prednosti obrade teksta na računaru? U prvom redu, to je mogućnost jednostavne ispravke teksta, što ni na jednoj pisaćoj mašini nije moguće elegantno izvršiti. Posle toga dolazi napredno formatiranje - margine, različite vrste i veličine slova, primena boja, grafikona, jednačina, tabela... Mogućnosti se otvaraju velikom brzinom.

Naravno, daleko smo od kraja - računari omogućuju jednostavno kopiranje delova ili celih tekstova: zbogom, prekucavanje! Potrebno vam je više kopija? Naravno da vam nije potrebna kopir mašina, jednostavno odštampajte u više primeraka. O obrascima i automatizovanim operacijama kao što je unošenje brojeva strana i mnogo čemu drugom nema potrebe sada da govorimo - do kraja kursa ćete biti mnogo produktivniji i srećniji. Da, srećniji, jer ćete mnogo više moći da uradite za mnogo manje vremena! Još uvek ste nepoverljivi? Sačekajte dok ne stignete do zaključka...

OPIS WORD PROZORA

Pre nego što krenemo dalje, moramo opisati delove Word-ovog prozora, koji je dat na slici 1, čime ćemo se lakše razumeti.

Na sredini naslovne linije nalazi se ime fajla sa kojim trenutno radimo. Levo se nalazi dugme Office, sa Quick Access Toolbar-om. Dugmići za povećavanje (Maximize), smanjivanje (Minimize) i izlazak iz programa (Close) se nalaze sa desne strane. Ispod naslovne linije nalazi se traka po imenu Ribbon. Na njoj su smeštene kartice (jezičci ili tabovi), koji zamenjuju sistem menija u starijim verzijama Word - a. Klikom na neki jezičak se prikazuje skup alata koji pripadaju tom jezičku. Ispod Ribbon trake se nalazi horizontalni lenjir (Ruler), na kojem je dat prikaz širine leve i desne margine i prostora za tekst i čija je namena da olakša snalaţenje sa marginama i drugim elementima horizontalnog pozicioniranja u tekstu. Skroz levo je prikazan vertikalni lenjir, na kojem je dat prikaz širine gornje i donje margine. Glavni deo prozora je pokriven aktivnom stranicom dokumenta - koja je zamišljena kao list papira, na kome se pojavljuje tekst. Desno i dole se nalaze klizači za kretanje po tekstu. Na samom dnu je statusna linija na kojoj se ispisuju razne korisne informacije, dugmad sa kojima menjamo način prikaza teksta i alat za povećanje-umanjenje prikaza teksta.

NAPOMENA: Lenjire uključujete ili isključujete preko kartice View, sekcija Show/Hide, uključivanjem opcije Ruler.


2

Slika 1 Osnovni delovi Word prozora

OSNOVNE RADNJE SA FAJLOM (DOKUMENTOM)

KREIRANJE DOKUMENTA

Kada prvi put aktivirate Word, na ekranu se pojavljuje prazan dokument, koji se zove Document1, sledeći novi je Document2 itd. U toku rada, novi dokument kreirate klikom na dugme New sa Quick Access Toolbar -a, ili jednostavnije preko tastature, kombinacijom tastera CTRL+N. Obratite paţnju da se novi dokument pojavljuje kao zaseban prozor (u prethodnim verzijama Word-a to nije slučaj), čije dugme vidite na Taskbar-u.

NAPOMENA: Ukoliko na Quick Access Toolbar -u ne postoji neki od često korišćenih alata, treba isti postaviti na Quick Access Toolbar. Kako? Podešavanje Quick Access Toolbar -a se čini na sledeći način: Klik na dugme na kraju Quick Access Toolbar -a, otvara se padajuća lista. Na listi klikom na ţeljeno dugme, uključite potreban alat ili isključite nepotreban, videti sliku 2.

Naslovna linija

Quick Access Toolbar

Dugme Office

Ribbon traka sa karticama

Horizontalni lenjir

Vertikalni lenjir

Statusna linija

Načini prikaza

Povećanje-umanjenje prikaza

Vertikalni klizač


3

Slika 2 Podešavanje palete Quick Access Toolbar -a

OTVARANJE DOKUMENTA

Otvaranje postojećih fajlova se radi kroz dijalog Open (dugme Office→Open). Pored prostora za prikaz fajlova i foldera, u dijalogu se nalaze i mnoge druge opcije. Desnim klikom u prostor sa fajlovima i folderima dobija se kontekst meni, kao u Explorer-u, tako da se sve moţe obaviti u samom dijalogu, a bez napuštanja programa. Svaki dokument se moţe otvoriti a da se onemoguće izmene u istom, tako što se klikne na fajl dokumenta, a zatim klikne na listu dugmeta Open i izabere jedna od komandi: Open Read Only ili Open As Copy, pa će original ostati nepromenjen, videti sliku 3.

Na levoj strani dijaloga (Side bar) je lista najposećenijih foldera na disku. MeĎu njima su: My Documents, koji ćete najčešće koristiti, i predstavlja logično mesto za čuvanje tekstova; Desktop, tj. radna površina, na koju, takoĎe, moţete smestiti neki dokument, ali ne koristite tu mogućnost prečesto; Favorites, folder u koji smeštate dokumenta, koja najčešće koristite; i na kraju My Network Places, preko kojeg moţete da pristupite dokumentima na lokalnoj mreţi ili na Internet-u.


4

Slika 3 Dijalog prozor Open

Sa te liste foldera odaberite onaj u kome se nalazi dokument koji ţelite da otvorite. Nakon toga će se u desnom delu prozora prikazati njen sadrţaj. Dalje, označite ţeljeni dokument (na slici 3 je prikazan primer sa folderom My Documents i dokumentom Word skripta 2007), a zatim kliknite na dugme Open.

Ako se traţeni dokument ne nalazi ni u jednom od ponuĎenih foldera, do njega ćete doći na standardan način, preko polja Look In.

ČUVANJE DOKUMENTA

Kada dokument ţelite da sačuvate prvi put, potrebno je da mu dodelite ime i da ga smestite na ţeljeno mesto na disku. Da biste to uradili, klik na dugme Office, klik na opciju Save ili Save As. Ako ste kliknuli na opciju Save As, po pojavi padajućeg menija klik na komandu Word Documents. U oba slučaja će se pojaviti dijalog Save As, koji je objašnjen niţe (slika 5). Na ovaj način ćete sačuvati podatke u formatu docx (format za MS Word 2007 verziju programa), i razlikuje se od formata prethodnih verzija programa Word.

Da bi postigli prenosivost dokumenata raĎenih u MS Office Word 2007 u starije verzije programa, ako ste kliknuli na opciju Save As, po pojavi padajućeg menija klik na opciju Word 97-2003 Documents, videti sliku 4.


5

Slika 4 Padajući meni sa izborom opcija za čuvanje teksta u dokumentu

Nakon toga se pojavljuje dijalog Save As, videti sliku 5.

Slika 5 Dijalog prozor Save As

U polju Save in pronaĎite folder (mesto) gde ćete sačuvati dokument, a u polje File name unesite ime pod kojim ţelite da ga sačuvate. U polju Save as type trebalo bi da piše Word 97-2003 Documents format, čime postiţete prenosivost. Nakon toga kliknite na dugme Save.

UPOZORENJE! Ako dokumente razmenjujete sa ljudima koji koriste različitu verziju programa za obradu teksta i ako ţelite da ti ljudi vaš tekst otvore bez problema, prilikom čuvanja morate da vodite računa o formatu dokumenta.

Ako je dokument već jednom imenovan, sve naredne izmene u njemu se čuvaju klikom na dugme Office, pa klik na opciju Save, ili prečicom CTRL+S preko tastature.


6

PRAKTČAN SAVET: Naţalost, dešava se da u toku rada nestane struje, „padne Windows“, „zamrzne se Word“ i sl. U tom slučaju, najčešće gubite delove teksta koje niste na vreme sačuvali. Najjednostavniji način da ublaţite posledice toga, je da, s vremena na vreme sačuvate podatke.

Postojeći (imenovani) dokument moţete sačuvati pod novim imenom klikom na dugme Office, pa klik na opciju Save As. Time čuvate prethodnu verziju dokumenta, a sve nove izmene biće sačuvane pod novim imenom.

ZATVARANJE DOKUMENTA

Pošto ste završili rad na dokumentu, zatvorićete ga tako što ćete aktivirati dugme Office, klik na opciju Close, ili jednostavno kliknuti na dugme za zatvaranje prozora. Ako nije bilo izmena izmeĎu poslednjeg čuvanja podataka i zatvaranja, prozor dokumenta će se zatvoriti.

Ako ste izvršili promene od poslednjeg čuvanja dokumenta do zatvaranja, pojaviće se dijalog u kome će se traţiti potvrda da se promene sačuvaju, videti sliku 6.

Slika 6 Dijalog pri zatvaranju dokumenta

Ako izaberete opciju Yes, a dokument nije ranije sačuvan, na ekranu će se pojaviti dijalog prozor komande Save As, u koji treba uneti ime dokumenta i lokaciju u kojoj ţelite da sačuvate dokument. Ako je dokument ranije sačuvan, Word će jednostavno njegovu poslednju verziju (onu koju u tom trenutku vidite na ekranu) sačuvati na istom mestu, pod istim imenom.

Izborom opcije No, dokument će se zatvoriti bez čuvanja izmena u njemu, odnosno, ostaće verzija dokumenta koju ste posljednju sačuvali.

Izborom opcije Cancel, vratićete se u dokument i moţete nastaviti rad.

UPOZORENJE! Uvek paţljivo pročitajte koje ime dokumenta se pojavljuje u gornjem dijalog prozoru. Obično je na ekranu otvoreno više dokumenata, a najčešća greška je da se, bez razmišljanja, klikne na taster No i time ne sačuvaju izmene u njemu.

MESTO ZA BELEŠKE:


7

PRIKAZ DOKUMENTA

Vrsta prikaza (izgled) dokumenta na ekranu se podešava komandama sa kartice View: Print Layout (uobičajeni način prikaza), Full Screen Reading, Web Layout, Outline i Draft, ili preko dugmadi u donjem desnom uglu Word prozora (pogledati sliku 1, dole desno). Razlike se svode na način prikazivanja i nemaju nikakvog uticaja na sam sadrţaj dokumenta. Najbitniji su Draftl, koji je pogodan za sporije računare, jer tekst prikazuje bez iscrtanih strana, zaglavlja, podnoţja i sličnog i Print Layout, koji tekst i cele strane prikazuje baš onako kako će se pojaviti na papiru, videti sliku 7.

Slika 7 Prikaz Print Layout

Mi ćemo koristiti Print Layout, jer je to predefinisani način prikaza sadrţaja, na koji smo svi navikli.

ZOOM: UVEĆANJE I UMANJENJE PRIKAZA DOKUMENTA

U prilci ste da veličinu prikaza sadrţaja na ekranu prilagodite na dva načina. Putem opcije kartice ViewZoom, ili opcije Zoom (klizač) na statusnoj liniji, skroz desno.

Ova komanda omogućava uvećanje ili umanjenje prikaza na ekranu i ne utiče na veličinu prikaza pri štampi i vrlo je korisna u tom smislu. Kada kliknete na prikaz procenta uvećanja, otvarate dijalog u kome birate ponuĎene vrednosti. Sem procentualnih, postoje opisne opcije za automatsko podešavanje, a to su Page width, koja će stranu prikazati maksimalono


8

iskoristivši širinu ekrana, a pomoću opcije Text width se postiţe isto, ali samo za tekst bez margina. Opcije Whole page i Many Pages prikazuje celu stranu, odnosno više strana, odjednom pa su pogodne za pregled estetske kompozicije sadrţaja.

RAD SA SADRŽAJEM DOKUMENTA

PONIŠTAVANJE IZVRŠENE OPERACIJE

Komanda Undo (čita se „andu“) poništava poslednju izvršenu operaciju. Posle učinjene greške treba kliknuti na alat Undo, koji se nalazi na Quick Access Toolbar -u (na tastaturi CTRL+Z). Ovom komandom moţete da poništite i nekoliko poslednjih operacija njenim ponavljanjem ili otvaranjem liste klikom na strelicu na desnoj strani dugmeta i prostim biranjem akcije od koje ţelite da poništite sve promene, videti sliku 8.

Slika 8: Dugmad Undo i Redo sa Quick Access Toolbar -a

Za vraćanje poništene operacije koristi se komanda Redo (čita se „ridu“) i nalazi se odmah desno od dugmeta Undo (na tastaturi CTRL+Y).

PRAKTIČAN SAVET: Kada napravite neku grešku, najjednostavniji način da je ispravite je komanda Undo, naročito ako je aktivirate preko tastature.

KRETANJE KROZ TEKST KORIŠĆENJEM MIŠA

Kretanje kroz tekst korišćenjem miša objašnjeno je tabelom 1. Ovi načini omogućavaju efikasan način rada.

Pomeranje za: Pokazivačem miša

Jedan red Kliknuti na gornju ili donju skrol strelicu

Jedan ekran gore ili dole Kliknuti na površinu iznad ili ispod skrol trake na vertikalnom klizaču

Značajno pomeranje u vertikalnom pravcu

Povući skrol traku na vertikalnom klizaču na novu poziciju

Malo horizontalno pomeranje Kliknuti na desnu ili levu skrol strelicu

Značajno horizontalno pomeranje Povući skrol traku na horizontalnom klizaču na novu poziciju

Tabela 1 Kretanje koroz tekst korišćenjem miša

KRETANJE KROZ TEKST KORIŠĆENJEM TASTATURE

Kretanje kroz tekst korišćenjem tastature je praktično, pogotovo ako su vam ruke već nad tastaturom i za neke, jednostavnije od kretanja korišćenjem miša. Ovde ćemo navesti samo dva razloga koji idu u prilog ovome: čestim pomeranjem desne ruke, od tastature prema mišu i obrnuto, zamarate praktično čitavu desnu stranu tela. To moţda i nećete primetiti ako računar koristite tridesetak minuta dnevno, ali posle nekoliko sati rada...

Drugi razlog je brzina rada. Neuporedivo brţe se neke komande aktiviraju preko tastature nego preko kartica ili paleta sa alatima. Ovo vaţi za sve programe koje koristite. Na


9

primer, izračunato je da se prilikom obrade slike u programu »Adobe Photoshop«, gotovo 40% vremena gubi na pomeranje ruke do miša i nazad, precizno postavljanje pokazivača na ţeljeni taster itd. Dakle, nastojte da što više stvari uradite preko tastature...

U tabeli 1 je objašnjeno kretanje kroz tekst korišćenjem tastature.

Pomeranje Pritisnuti

Jedno slovo u levo

Jedna reč u levo CTRL +

Jedno slovo u desno

Jedna reč u desno CTRL +

Jedan red gore

Jedan red dole

Jedan pasus dole CTRL +

Jedan pasus gore CTRL +

Kraj reda END

Početak reda HOME

Jedan prozor gore Page Up

Jedan prozor dole Page Down

Kraj dokumenta CTRL + End

Početak dokumenta CTRL + Home

Tabela 1 Kretanje kroz tekst korišćenjem tastature

OZNAČAVANJE TEKSTA KORIŠĆENJEM MIŠA

Kada ţelite da obavite neku operaciju nad bilo kojim delom teksta, na primer, da promenite vrstu ili veličinu slova, ili da ih iskosite, potrebno je da ih prvo označite (selektujete, obeleţite). Označavanje je postupak koji će Word-u »reći« nad kojim delom teksta ţelite da primenite sledeće operacije. Za početak, najlakše se obavlja korišćenjem miša, kao što je objašnjeno u tabeli 2.


10

Označeni deo teksta Operacija mišem

Mali deo teksta Postaviti pokazivač miša na početak teksta, pritisnuti taster i vući ga u pravcu kraja teksta koji treba da se označi

Reč Dvoklik na reč

Slika Klik na sliku

Red Pomerite pokazivač miša u levu marginu, dok se ne pojavi desno usmerena strelica pa kliknite

Više redova Na isti način, samo drţeći pritisnut taster pomerajte pokazivač miša gore ili dole (u zavisnosti koje redove hoćete da obeleţite)

Rečenica Pritisnuti CTRL i kliknuti unutar rečenice

Paragraf (pasus) Dvoklik iz leve margine u pravcu izabranog paragrafa (pasusa)

Više paragrafa Na isti način, samo drţeći pritisnut taster pomerajte pokazivač miša gore ili dole (u zavisnosti koje paragrafe hoćete da obeleţite)

Veliki deo teksta Kliknite na početak izabranog dela da biste tu postavili kurzor. Drţite pritisnut taster SHIFT i kliknite na kraj teksta, kojeg selektujete

Ceo dokument Troklik u levoj margini

Tabela 2 Označavanje teksta korišćenjem miša

OZNAČAVANJE TEKSTA KORIŠĆENJEM TASTATURE

Kao što je već objašnjeno u prethodnom tekstu, označavanje teksta pomoću tastature je identično pomeranju kurzora kroz tekst, uz drţanje tastera SHIFT. Npr. ako ţelite da označite jednu reč, postavite kurzor ispred te reči, drţite istovremeno pritisnute tastere SHIFT i CTRL i pritisnite strelicu za pomeranje kurzora u desno.


11

BRISANJE TEKSTA

U tabeli 3 je objašnjeno brisanje teksta.

Za brisanje Pritisnuti

Slova sa desne strane kurzora DELETE

Slova sa leve strane kurzora BACKSPACE (strelica iznad tastera ENTER)

Reči sa desne strane kurzora CTRL + DELETE

Reči sa leve strane kurzora CTRL + BACKSPACE

Tabela 3 Brisanje teksta

PRAKTIČAN SAVET: Za brisanje većih delova teksta odjednom, jednostavno ih prethodno označite i pritisnite taster DELETE ili BACKSPACE.

PRETRAŽIVANJE

Dok je tekst veličine od nekoliko strana, ova komanda vam neće mnogo koristiti. Ali, čim imate tekst većeg obima, ona postaje nezamenljiva. Upotrebite na kartici Home opciju Find (skroz desno) ili CTRL + F. Tad će se prikazati dijalog kao na slici 9, gde u polje Find What unosite niz znakova koje traţite, posle čega će ih Word sam pronaći. Find Next traţi sledeću pojavu, dok dugme More otvara dodatne opcije, pa moţete, izmeĎu ostalog, da zahtevate razlikovanje malih i velikih slova ili traţenje specijalnih formata.

Slika 9 Paretraživanje, kartica Fnd

ZAMENA

Zamena je operacija koja predstavlja proširenje operacije pretraţivanja. Koristi se na isti način kao operacija pretraţivanja, s tim što u polje Replace with unosite i niz, kojim menjate traţeni niz iz polja Find what, videti sliku 10. Svaki put kada Word naĎe ţeljeni niz, čeka da odgovorite klikom na neko od ponuĎenih dugmadi. Ako ţelite da ga zamenite novim, kliknite na Replace ili Find Next, ako nećete. Ako ste sigurni da ţelite da napravite sve izmene, kliknite na Replace All. Naročito je praktično to što Word sam pazi na veličinu slova tako da veliko slovo u staroj reči ostaje veliko i u novoj.


12

Slika 10 Zamena, kartica Replace

PRAKTIČAN SAVET: Navešćemo primer iz naše škole. Koleginica je greškom upisala imena i prezimena tridesetak polaznika, a da pri tome nije koristila slova »č« i »ć« pa je tako Jovanović upisan kao Jovanovic i sl. Naknadno ispravljanje greške je bilo vrlo jednostavno: u polje Find what unela je »ic«, a u polje Replace with »ić«, a nakon toga je jednostavno pratila gore opisanu proceduru zamene. Grešku je ispravila za minut.

SKOK NA ZADATU LOKACIJU

Pri radu sa dokumentima velikog broja strana, često nije lako pronaći konkretno mesto koje traţite. Tu pomaţe komanda Go To, koja se poziva sa kartice Home, klikom na listu opcije Find (videti sliku desno) ili sa CTRL + G. Pored onoga što i sami očekujete - skok na ţeljenu stranu, iz liste Go to what, moţete klikom da izaberete i skok na početak neke sekcije, jednačinu, grafik, fusnotu, komentar i drugo. U primeru na slici 11, izabrana je sekcija, a desno u polju Enter section number, unet je redni broj traţene sekcije (4) i klikom na Go To, kurzor će biti pozicioniran na početak četvrte sekcije.

Slika 11 Kartica Go To

PRAKTIČAN SAVET: Često je potrebno da se vratite na poslednje mesto u tekstu, u kom ste izvršili neke izmene. Već pogaĎate da se to najlakše radi preko tastature, kombinacijom tastera SHIFT + F5.

MESTO ZA BELEŠKE:


13

FORMATIRANJE

FORMATIRANJE TEKSTA

Pisaće mašine su za nas daleka prošlost, zar ne? Računari omogućuju mnogo više od proste primene jedne jedine vrste slova u jednoj jedinoj veličini i osnovnog formatiranja, koje ne uključuje ni poravnavanje desne ivice teksta. Dobro, neke novije mašine to omogućuju, ali na neuporedivo teţi način, nego što to moţete da uradite u Word-u. Ovde nema ograničenja u primeni raznih vrsta slova, njihovih veličina, boja, iskošenja, senki, poloţaja, podebljanja i drugog, i to u jednoj jedinoj liniji, ili jednoj reči, ako vam baš tako odgovara. Sve se to lepo vidi na ekranu, upravo onako kako će izgledati na papiru (tzv. WYSIWYG tehnologija), još pre nego što tekst odštampate.

Šta su to fontovi? Jednostavno rečeno, to je isti skup znakova različitog izgleda koje koristite prilikom kucanja teksta, kao različite vrste rukopisa kod ljudi. Tu spadaju slova, brojke, upitnici, tačke, zagrade... Dakle, šta se moţe učiniti po pitanju njihovog formatiranja? Najbolji odgovor na to će dati prikaz na slici 12, koji sadrţi opcije kartice Home koje moţete primenjivati u formatiranju (oblikovanju) teksta.

FORMATIRANJE TEKSTA PREKO KARTICE HOME

Neke najčešće korišćene opcije za formatiranje fontova su predstavljene dugmadima na formating paleti, videti sliku 12. Postupak formatiranja se vrši označavanjem teksta, kojeg obraĎujemo (formatiramo), a onda klikom na odgovarajući alat sa palete.

Slika 12 Alati za formatiranje sa kartice Home

PRAKTIČAN SAVET: Ako na nekoj opciji, zadrţite pokazivač miša, pojaviće se u svetlo ţutom pravougoniku naziv tog alata. Ta osobina vam moţe posluţiti kao pomoć. Alat na koji ste kliknuli će promenti boju, te je i to pokazatelj da li ste taj alat upotrebili na obeleţenom tekstu ili ne.

Font - izbor vrste fonta (vrste ispisa).

Font Size - izbor veličine slova. Ovo direktno utiče na veličinu slova pri štampi, te

ako vam se čini da je tekst na ekranu sitan ili krupan, podeste mu veličinu alatom Zoom (ranije objašnjeno).

Su dugmad za naglašavanje ili isticanje teksta. Tekst moţete podebljati

klikom na dugme B - Bold, iskositi klikom na I - Italic ili podvući klikom na U - Underline. Naravno, svi ovi efekti se mogu meĎusobno kombinovati, ali ne treba preterivati u prenaglašavanju.

Su alati za poravnanje teksta, odnosno, odreĎivanje izgleda tekstu

prema levoj i desnoj margini. Gledano sleva na desno imamo: Align Left - levo poravnanje; Center - centriranje teksta; Align Right - desno poravananje; Justify - Obostrano poravnanje.


14

Line Spacing(1) je tzv. prored i uobičajno je postavljen na 1 ili Single, mada se u

nekim primenama njime zapravo smanjuje ili povećava uobičajeni razmak izmeĎu redova u pasusu.

Liste su način kako da na početku prvog reda svakog pasusa, koji se

nalaze u selekciji, postavimo neki oblik numerisanja ili označavanja. Vrlo su korisne. Njima vršimo nabrajanje, koristeći prvi alat - Numbering ili označavanje istih upotrebom drugog alata – Bullets, odnosno, koristeći treći alat za kombinovano nabrajanje ili označavanje.

Alati za pomeranje leve strane pasusa od leve margine, tj. za postavljanje levog

uvlačenja. Drugi alat - Increase Indent - vrši levo uvlačenje (Left Indent), dok prvim alatom - Decrease Indent vršimo vraćanje pasusa ka levoj margini.

Alat Borders se koristi, uglavnom, u radu sa tabelama, za postavljanje okvirnih

linija ćelijama tebele, mada se mogu u nekim slučajevima upotrebiti i na delovima teksta u pasusima.

Highlight - moţete delovima teksta promeniti boju pozadine, što podseća na

upotrebu marker flomastera.

Font Color - menja se boja samog fonta (teksta).

Sve promene koje napravite će biti prikazane u Preview prozoru.

PRAKTIČAN SAVET: Praksa je pokazala da je prijatnije čitati tekst sa ekrana ako je kucan sanserifnim fontom (font bez stopica, krivulja i sličnih ulepšanja,

kakavi su na primer: »Arial«, »Verdana« i »Tahoma«), dok se tekst odštampan na papiru lakše čita ako je kucan serifnim fontom. Serifni fontovi su npr. »Garamond« i »Times New Roman«.

PRAKTIČAN SAVET: Mnogi od efekata imaju svoju kombinaciju na tastaturi, čime se znatno ubrzava njihova primena, a najbitniji su podvlačenje (CTRL+U), iskošenje (CTRL+I) i podebljavanje (CTRL+B). Povećanje i smanjivanje veličine slova se vrši sa CTRL+] i CTRL+[. UPOZORENJE! I pored ovih mogućnosti, ne treba preterivati u prenaglašavanju u tekstu, jer se postiţe suprotan efekat. Mnogo različitih vrsta slova (fontova) i njihovih veličina ruţno izgledaju. Smatra se da, u većini slučajeva, broj različitih vrsta fontova ne bi trebao da bude veći od dva. Ovo je gotovo pravilo prilikom kucanja poslovnih pisama i sličnih tekstova.

FORMATIRANJE PARAGRAFA

Postavlja se pitanje šta Word smatra paragrafom, tj. odeljkom ili pasusom? To je tekst od početka novog reda, pa do sledećeg pritiska na taster ENTER. Za razliku od formatiranja fontova, moţete, a ne morate označiti paragraf pre njegovog formatiranja - dovoljno je da u njega postavite kurzor.

PreĎimo na podešavanje izgleda paragrafa. Na kartici Home, sekcija Paragraph kliknite na dugme, desno od naziva same sekcije (vidi sliku desno) i otvoriće se prozor koji izgleda kao na slici 13.


15

Slika 13 Dijalog prozor komande FormatParagraph

Prva lista je Alignment, u kojoj birate poravnavanje. Ako je potrebno da se pasus poravna samo po levoj ivici, izabraćete Left, a ako to treba obaviti po desnoj (gde leva ostaje neravna), uključite Right. Obostrano poravnavanje obavlja opcija Justified, a njegovo centriranje Center, što se često koristi u naslovima. O ovome smo govorili kada smo opisivali alate, prikazane iznad naziva ove sekcije.

PRAKTIČAN SAVET: Ove komande se mogu primeniti i preko tastature - CTRL+L (levo), CTRL+R (desno), CTRL+J (obostrano poravnvanje), CTRL+E (centriranje).

Granice jednog ili grupe paragrafa mogu biti postavljene nezavisno od margina ostatka teksta (to je tzv. „uvlačenje teksta“), što ćete obaviti u sekciji Indentitation. Levo uvlačenje se postavlja unošenjem vrednosti u polje Left, a desno u polje Right. Ako je vrednost nula, nema uvlačenja.

Special lista omogućuje postavljanje prvog reda nezavisno od ostatka paragrafa, i to njegovim uvlačenjem (First line) ili izvlačenjem (Hanging). Polje By odreĎuje koliko će to pomeranje iznositi. Moţete da definišete i prostor (razmake) koji ćete kreirati ispred (Before), iza (After) pasusa, kao i izmeĎu redova samog paragrafa (Line spacing). Poslednji parametar ćete, gotovo sigurno, postaviti ili na Single ili na 1.5 lines. Polje Preview sve vreme prikazuje šta ćete na kraju dobiti.

Velika pomoć pri formatiranju je lenjir, koji se uključuje i isključuje preko kartice View, sekcija Show/Hide, putem istoimene opcije.


16

Slika 14 Horizontalni lenjir (Ruler)

Na levoj i desnoj strani su prikazani markeri (klizači), koji imaju sledeću namenu: Levi gornji trougao, marker u obliku trougla sa vrhom na dole vrši uvlačenje prvog reda

pasusa (First Line Indent) Levi donji trougao, marker u obliku trougla sa vrhom na gore vrši uvlačenje ostalih

redova pasusa, sem prvog (Hanging Indent) Levi kvadrat, marker koji vrši levo uvlačenje svih redova pasusa u odnosu na levu

marginu (Left Indent). Desni donji trougao, marker u obliku trougla sa vrhom na gore vrši desno uvlačenje svih

redova pasusa u odnosu na desnu marginu (Right Indent).

UPOZORENJE! Iskustvo iz škole govori da mnogi koriste razmaknicu za pomeranje početka pasusa od leve margine. To je, verovatno, navika zaostala od upotrebe pisaće mašine. Takav način »formatiranja« paragrafa je apsolutno neodgovarajući iz prostog razloga što pritisak na razmaknicu ne pomera kurzor uvek za istu vrednost. Paragrafi podešavani na taj način moţda na ekranu i mogu da, koliko-toliko, izgledaju dobro, ali nakon štampanja se vide sve greške. Da ne pominjem sporost kod takvog načina rada. PRAKTIČAN SAVET: Izbor merne jedinice na lenjiru vrši se preko dugmeta OfficeWord Options, kartica Advanced, sekcija Display. U polju Measurement units, odaberite jedinicu.

LISTE

Kada smo govorili o kartici Home, rekli smo da u sekciji sa alatima Numbering (numerisanje, nabrajanje), Bullets (označavanje) postavljamo liste u tekstu i Multilevel List (lista sa više niova) postavljamo liste u tekstu sa više novoa. Ako ponuĎeni oblik liste nije odgovarajući, Word pruţa mogućnost da promenite način numeracije ili označavanja pasusa klikom na liste tih dugmića, pri čemu se javljaju meniji prikazani kao na slici 15.

Slika 15 Meniji sa izborom načina numerisanja i označavanja u listama


17

Na meniju Bullet Library, klikom izaberite odgovarajući simbol, a klik na Define New Bullet... otvara mogućnost izbora bilo kog simbola i definisanje njegove veličine i pozicije.

Na meniju Numbering Library se otvara slične mogućnosti ali uz numeraciju stavki i to: arapskim ili rimskim brojevima, abecedom.

Poslednji meni, Multilevel List, nudi numerisanje ili označavanje u više podnivoa i kombinovanje njihovih stilova tako da se mogu upotrebiti istovremeno, na primer, arapski i rimski brojevi.

Automatsko umetanje elemenata liste se prekida jednostavnim brisanjem poslednjeg (nepotrebnog) elementa u novom redu, pritiskom na taster ENTER, ili jednostavnim isključivanjem alata na kartici Home, u sekciji Paragraph.

PRAKTIČAN SAVET: Postoji jednostavniji način da započnete listu. Dovoljno je da unesete njen prvi element, npr. »a)«, »1)« ili nešto slično, napravite jedan razmak. Otkucajte tekst iza tog razmaka i Word će automatski ubaciti odgovarajući element ili iz liste Numbering ili iz Bulleted.

SIMBOLI

Često u dokument treba uneti neki specijalni znak - grčko slovo, ukras, neki specijalni znak i sl. Ovi znaci su sadrţani u posebnim fontovima, meĎu kojima su najpoznatiji Symbol i grupa Wingdings. Aktivirajte sa kartice InsertSymbols opciju Symbol, pojavljuje se dijalog kao na slici 16.

Slika 16 Opcija Symbol

Komandom More Symbols... izaberite ţeljeni font, čiji se svi znakovi prikazuju u tabeli, kliknite na onaj simbol koji vam treba, kliknite na dugme Insert (ili pritisnite ENTER). Unete simbole oblikujete na isti način kao običan tekst.

MESTO ZA BELEŠKE:


18

DEFINISANJE IZGLEDA STRANE

PAGE SETUP

Word vas ne ograničava samo na jednu veličinu strane, na primer A4 format. Kao što ste do sada već navikli, sve se moţe menjati, pa samim tim i veličina i izgled strane. Sve opcije koje su vam potrebne se nalaze na kartici Page LayoutPage Setup, videti sliku 17.

Slika 17 Komande sekcije Page Setup

Opcija Margins, sluţi za izbor margina stranica. Margine predstavljaju prazan prostor od teksta do ivica papira. Iz menija se biraju ponuĎene kombinacije veličina margina za gornju (Top), donju (Bottom), levu (Left) i desnu (Right) marginu. Obratite paţnju da margine ne treba postavljati na nulu, jer praktično nijedan štampač to ne moţe da prenese na papir - uvek postoji prostor od nekoliko milimetara uz ivice papira, koji mora ostati prazan. Ako vam ne odgovara nijedna od ponuĎenih kombinacija, na dnu menija odaberite opciju Custom Margins... kojom određujete sami veličine margina.

Opcija Orientation ima dva poloţaja papira. Opcija Portrait, definiše štampu na uspravnom poloţaju papira, dok opcija Landscape, štampa na oborenom papiru.

Opcija Size sluţi za izbor veličine stranice, a prema veličini (formatu) papira na kome tekst treba da se odštampa, videti sliku 18. Word nudi mnoge predefinisane formate, smeštene u meni ove opcije, ali ćete sasvim sigurno najviše koristiti običan A4 format (210 x 297mm). U slučaju da nema veličine stranice koja vam je potrebna, kliknite u meniju na poslednju opciju: More Paper Sizes... u čijem dijalogu moţete je sami definisati sa poljima za širinu (Width) i visinu (Height).

ZAGLAVLJE I PODNOŽJE STRANE

Sigurno ste u nekim publikacijama primetili da na vrhu i/ili dnu stranica postoje sadrţaji koji se ponavljaju na ostalim stranicama. Svaka strana ima na vrhu oblast zaglavlja (Header), a na dnu podnoţje (Footer), u koje se obično smešta redni broj strane i eventualno, još neke informacije. Unos sadrţaja u zaglavlje, odnosno u podnoţje vrši se opcijama Header i Footer sa kartice InsertHeader & Footer.

PRAKTIČAN SAVET: Ponekad primena i zaglavlja i podnoţja vizuelno pretrpava stranu. Pored toga, korišćenje tanke linije ispod zaglavlja ili iznad podnoţja ulepšava njen izgled.

Za razliku od većine drugih komandi koje ovde primenjujemo, ne pojavljuje se nikakav poseban dijalog, već uokvirena oblast u vrhu stranice u kojoj treba uneti sadrţaj zaglavlja, pri čemu ostatak teksta je bleĎi, stavljajući vam do znanja da je nedostupan tog trenutka.

Kreiranje je vrlo jednostavno, i verovali ili ne - već ga znate, jer se to radi kao i u ostatku teksta. Samo treba otkucati tekst koji se pojavljuje na svakoj strani, formatirati ga po ţelji (veličina slova, iskošenje, podvlačenje...) i to je to! Taj tekst će se pojavljivati na svim stranama


19

unutar iste sekcije. Dakle, moţete definisati različita zaglavlja i podnoţja za svaku sekciju. Npr. svako poglavlje ove skripte je nezavisna sekcija sa različitim sadrţajima u zaglavlju i podnoţju.

PRAKTIČAN SAVET: Ako ţelite da izvršite neke izmene u već kreiranom zaglavlju ili podnoţju, uradite dvoklik u površinu sadrţaja, u zaglavlju ili u podnoţju. Povratak u tekst vršite, takoĎe, dvoklikom u prostor teksta.

NUMERISANJE STRANA (STRANIČENJE)

Jasno je da se zaglavlje i podnoţje mogu efikasno upotrebiti za unos broja strana, čak i tipa »strana X od Y«. MeĎutim, ako vam nije stalo do naročitog izgleda, već samo da imate orijentir u odštampanom tekstu, Word nudi i jednostavnu komandu Page Number sa kartice InsertHeader & Footer, videti sliku 18. U meniju komande birate poziciju na stranici gde smeštate redni broj.

Slika 18 Komanda Page Numbers

Na kraju, svakako, treba pomenuti kako da brojeve strana uklonite iz teksta. Operacija ne moţe biti jednostavnija - dvoklik na bilo koji redni broj, zatim samo klik na broj, posta će siv i pritisnite DELETE na tastaturi.

SEKCIJE I PREKIDI

Posle priče o formatiranju strana, zaglavlja i podnoţja, sekcije zaista nisu nikakav problem. Zašto? Zato što, u suštini, sekcije predstavljaju »dokument u dokumentu«, u kome moţete posebno definisati sve paramete izgleda strane. Sekcije se koriste u sloţenim dokumentima, gde ima potrebe za tim. Na primer, ako pišete knjigu, u najmanju ruku ćete ţeleti različita zaglavlja po poglavljima. Tu će sekcije priskočiti u pomoć. Kreiraju se jednostavno, na kartici Page Layout, klik na opciju Breaks, u meniju birate način prekida i vrstu sekcije, videti sliku 19.


20

Slika 19 Komande za unos prekida i nove sekcije

Postoji više tipova prekida teksta i tipova sekcija. Svima je zajedničko da se prekid vrši na mestu kurzora. Opcija Next Page će početak nove sekcije smestiti na početak nove strane, prekid Continious će novu sekciju nastaviti u produţetku, prekid Even Page će novu sekciju smestiti na prvu sledeću parnu, a Odd Page na prvu sledeću neparnu stranu. Poslednjim opcijama moţete postići da vam poglavlje uvek počinje, na primer, na desnoj stranici knjige.

PRAKTIČAN SAVET: Mesta u tekstu na kojima su umetnute granice sekcija i prekidi se jasno vide ako aktivirate dugme Show/Hide, sa kartice Home, sekcija Paragraph. Takav prikaz dokumenta je neophodan ako ţelite da brišete prekide. Prekidi se brišu klikom na početak prekida i pritiskom na taster DELETE.

Kad smo već kod prekida teksta, pomenimo da se prekidi teksta mogu forsirati tamo gde ţelite i bez definisanja nove sekcije. Prve tri opcije, sa slike 18, to omogućuju. Postavite kurzor na mesto prekida, a onda opcijom: Page umećete prekid strane, tekst nastavlja na početku prve sledeće strane, bez obzira na slobodan prostor do kraja tekuće. Column radi sličnu stvar, ali tekst počinje na vrhu sledeće kolone. Text Wrapping prekida tekući red i šalje tekst u novi (sledeći) red, ali ne izlazi iz tekućeg pasusa.

PRAKTIČAN SAVET: Ako ţelite da neki deo teksta premestite na početak sledeće strane, nije efikasno da to učinite tako što ćete postaviti kurzor ispred tog dela teksta i pritiskati taster ENTER dovoljan broj puta. Ispravan način bi bio da nakon postavljanja kurzora na to mesto aktivirate komandu Page.

MESTO ZA BELEŠKE:


21

TABELE

Tabele su izvanredan alat za organizovanje podataka sloţenih u kolone i redove. Presek reda i kolone se zove ćelija. U svaku ćeliju se mogu uneti tekst, brojevi, slike i formule. Ako je duţina teksta veća od širine ćelije, višak teksta će biti prebačen u novi red u istoj ćeliji. Sva pravila i mogućnosti unosa i formatiranja teksta vaţe i unutar tabele.

KREIRANJE TABELE

Ubacite kurzor na mesto gde ubacujete tabelu. Obično se ubace jedan ili dva prazna reda, a kurzor ubacite u drugi prazan red. Sam postupak kreiranja tabele se moţe obaviti na više načina.

Prvi način je da na kartici Insert, opcijom menija Table Insert Table..., videti sliku 20, dobijete dijalog u kome unesete broj kolona (Number of Columns) i redova (Number of Rows) i potvrdite klikom na OK.

Drugi način kreiranja je da na kartici Insert, kliknete opciju Table, videti sliku 20. Ispod dugmeta će se pojaviti tabela u kojoj pokaţete, na dole - koliko redova, i na desno - koliko kolona ţelite da tabela sadrţi i tad kliknete. Tabela će se pojaviti na mestu kurzora.

Treći način je da tabelu bukvalno iscrtate opcijom menija Table Draw Table.

Slika 20 Opcija Table

PRAKTIČAN SAVET: Ako ne znate koliko redova je potrebno, nema problema - ubacite samo par, a ostale će Word dodavati sam po potrebi ako se kroz tabelu krećete tasterom TAB (što je sasvim uobičajeno). Pritisak na TAB vas pomera za jednu ćeliju udesno, a SHIFT+ TAB ulevo. Naravno, u ţeljenu ćeliju moţete preskočiti i direktnim klikom u nju.

U okviru same ćelije vaţe isti tasteri za kretanje kao i kroz slobodan tekst, a funkcioniše i tehnika povuci-i-pusti (drag and drop).


22

OZNAČAVANJE SADRŽAJA U TABELI

Označavanje cele tabele se najlakše radi klikom na kvadratiće u gornjem levom ili donjem desnom uglu tabele. Kvadratići će se pojaviti, ako prethodno pokazivač miša postavite na površinu tabele.

Označavanje kolone vršite postavljanjem pokazivača na gornju ivicu tabele, kada se pokazivač pretvori u malu crnu strelicu okrenutu nadole, kliknite, i kolona je selektovana.

Označavanje redova se vrši na isti način kao kod običnog teksta, pokazivač postavite levo, ispred tabele, u pravcu reda. Pokazivač će se pretvoriti u strelicu okrenutu gore desno, i kliknite.

Označavanje ćelije vršite postavljanjem pokazivača u ćeliju sa leve strane, pri čemu se on pretvara u malu crnu strelicu okrenutu gore desno, i kliknite.

Jasno, sve ove operacije mogu se primeniti i na više objekata odjednom, ako umesto klika uradite povlačenje, iste ćete selektovati.

RAD SA TABELOM

Brisanje

Kada neki deo tabele označite, pored formatiranja njegovog sadrţaja, moţete da ga i obrišete, i to na dva načina - brisanje sadrţaja, pri čemu struktura tabele ostaje netaknuta, se obavlja prostim pritiskom na taster DELETE, dok brisanje kompletnih redova, kolona ili ćelija se obavlja pritiskom na taster BACKSPACE, ili sa kartice Layout, u sekciji Rows & Columns kroz opciju Delete, videti sliku 21. Iz ponuĎenog menija birate brisanje: ćelija, kolona, redova, ili same tabele.

Slika 21 Opcije za brisanje i umetanje delova tabele

Umetanje reda ili kolone

Pre ili kasnije zatrebaće vam umetanje novog reda ili kolone. Postavite kurzor u ćeliju pored koje ţelite novi deo tabele. Sa kartice Layout, u sekciji Rows & Columns kroz opcije: Insert Above - red iznad, Insert Below - red ispod, Insert Left - kolonu levo, Insert Right - kolonu desno, umećete potrebne delove tabele, videti sliku 21.

Spajanje i deljenje ćelija

Ponekad je potrebno dve ili više ćelija spojiti ili pak podeliti. Spajanje se, moţe obaviti samo nad susednim ćelijama. Prvo ih označite, a zatim sa

kartice Layout, sekcija Merge, primenite komandu menija Merge Cells. Na ovaj način se često pravi naslov u prvom redu tabele, videti sliku 22, prikaz levo.


23

Slika 22 Opcije za spajanje i deljenje ćelija

Podela ćelije na više manjih se obavlja tako što ćeliju/ćelije označite, a zatim sa kartice Layout, sekcija Merge, primenite komandu menija Split Cells, koja omogućuje delenje na proizvoljan broj redova i kolona. Pojaviće se dijalog u kome definišete broj kolona i redova, videti sliku 22. Primetite da ove operacije ne menjaju poloţaj i veličinu ostatka tabele.

Formatiranje

Inicijalno, Word će svim ćelijama dodeliti istu visinu i širinu, što često nije i dovoljno, pa postoji mogućnost njihove promene: postavite pokazivač miša na bilo koju liniju razdvajanja ćelija (vertikalnu ili horizontalnu) i on će promeniti oblik u duplu liniju presečenu dvosmernom strelicom. Levim tasterom miša odvucite liniju u smeru strelica na novu poziciju, čime širite ili skupljate taj deo tabele (kolonu ili red).

Kao i u običnom tekstu, i u okviru ćelija trebamo postaviti sadrţaj na pravo mesto. Označite celu ili deo tabele, ili kliknite u ćeliju koju formatirate. Zatim, sa kartice Layout, sekcija Alignment, primenite neki od 9 alata za poravnanje, koji ne mogu biti jasniji, videti sliku 23. Kliknite na onaj koji vam odgovara i posao je završen.

Slika 23 Alati za poravnanje i prikaz teksta u ćeliji

Promena orjentacije teksta u ćeliji

Ponekad se mora promeniti orijentacija teksta unutar ćelije. Sa kartice Layout, sekcija Alignment, upotrebite komandu Text Direction, videti sliku 23. Ako niste dobili ţeljenu orjentaciju teksta, ponovite klik na isti alat.

Opcija Table Styles

Word nudi i posebnu skupinu stilova za brzu obradu tabela, čime znatno štedi vreme. Verovali ili ne, iskustvo pokazuje da na formatiranje tabele se utroši više od pola vremena od onog utrošenog na kreiranje njenog sadrţaja. U tabelu treba postaviti kurzor. Sa kartice Design, sekcija Table Styles, iz liste klikom izabrati neki od ponuĎenih obrazaca, videti sliku 24. Brzo i jednostavno, zar ne?


24

Slika 24 Unapred definisani formati tabele

POSTAVLJANJE OKVIRNIH LINIJA ĆELIJAMA

Kao što i sami znate, kreiranjem tabele, svaka ćelija dobija tanku liniju po svom okviru. Word ne bi bio to što jeste da, i ovde, ne nudi mogućnosti. Jasno, treba ih upotrebljavati bez preterivanja i uz samo nekoliko poteza, i vaše tabele će izgledati vrlo lepo. Selektujte ćelije kojima postavljate ili ukidate linije i sa kartice Design, sekcija Table Styles, iz liste Borders klikom izabrati neki od ponuĎenih obrazaca, videti sliku 24.

Za definisanje različitog izgleda linija, od ponuĎenih u listi, koristite komandu Borders and Shading, takoĎe iz liste Borders. Sve linije koje ovde definišete će biti primenjene samo na označenu oblast tabele. Dakle, prvo označite ćelije. Pogledajmo karticu Borders iz dijaloga komande, videti sliku 25.

Slika 25 Komanda Borders and Shading

UPOZORENJE! Iskustvo sa kurseva pokazuje da polaznici često zaborave da označe ţeljenu oblast, što dovodi do neočekivanih rezultata pri uokvirenju ćelija.

Levo, u sekciji Setting, biramo neki od predefinisanih formata, koji nude neki od često upotrebljavanih načina uokvirenja ćelija. Dovoljno je da kliknete na format koji vam odgovara i u prozoru Preview, na desnoj strani, će odmah biti prikazan njen efekat.

Format Custom nudi da svakom delu oivičenja tabele dodelite poseban izgled. Obratite paţnju da se levo i ispod Preview prozora nalaze po tri dugmeta sa ucrtanim linijama. Kada kliknete na neki od njih, uključujete ili isključujete prikaz upravo te linije na tabeli ili njenoj selekciji. Isto se moţe postići i direktnim klikom na ţeljenu liniju u pomenutom prozoru Preview. Ţeljeni izgled linije se definiše u središnjoj sekciji dijaloga. U listi Style birate vrstu linije.


25

Primenu liste Color ne treba objašnjavati. Ispod nje se nalazi lista za izbor širine linije (Width), a ona se izraţava u tačkama (pt), 1 pt = 1/72 inča. Kada završite postavljanje linija, kliknite na OK i sve promene će biti usvojene.

Obratite paţnju na listu Apply to. Ako je izabrana stavka Table, promene će biti na celoj tabeli. Ako je tu Cell, onda se promene odnose na ćeliju u kojoj se kurzor nalazi ili na selekciju. Opcija Paragraph omogućava da oivičite bilo koji odeljak teksta ili njegov naslov, a Text da se isto uradi sa proizvoljno označenim tekstom, mada za rad sa pasusima i delom teksta postoje i druge brţe tehnike.

PRAKTIČAN SAVET: Podvlačenje zaglavlja, odnosno nadvlačenje podnoţja se jednostavno izvodi na ovaj način. Potrebno je da prvo aktivirate komandu Header ili Footer, a nakon toga komandu Borders and Shading. Zatim dovršite postavljanje linija kao što je opisano u prethodnom delu teksta.

Kartica Page border, u gore prikazanom dijalogu, ima istu namenu, ali se odnosi na sam okvir po obodu stranica celog dokumenta (ili sekcije).

Kartica Shading omogućuje postavljanje boje i šrafure pozadine ćelija ili označenog teksta. Ovo se moţe uraditi i brţe. Sa kartice Design, sekcija Table Styles, iz liste Shading (videti sliku 24) klikom izabrati neku od ponuĎenih boja.

PRAKTIČAN SAVET: Prilikom formatiranja tabele, vodite računa o tome da će ona moţda biti odštampana na crno belom štampaču. TakoĎe, bilo bi dobro da tabela zadrţi funkcionalnost i čitljivost nakon slanja faksom, dakle opet postoji mogućnost gubitka informacija o bojama. U takvim slučajevima, delove tabele naglašavajte kombinovanjem sivih nijansi. VEŽBA: Pokušajte da napravite sledeće tabele.

GRAĐEVINSKI RADOVI

PRIPREMNI RADOVI KOLIĆINA CENA (DIN)

UKUPNO (DIN)

1. Rušenje zida od pune opeke d=12cm, u

produžnom malteru

m2 55.00 120

2. Demontaža postojećih drvenih vrata

kom. 5 320

3. Odvoz šuta sa gradilišne

deponije

m3 30 270

SVEGA PRIPREMNIH RADOVA

Tabela 4 Prvi primer tabele


26

1. Kvartal

1999 Jan Feb Mar Apr

1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4

1998 Jan Feb Mar Apr

1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4

Tabela 5 Drugi primer tabele

PRAKTIČAN SAVET: Ne zaboravite da sva pravila i mogućnosti unosa i formatiranja teksta vaţe i unutar tabele. Treba se podsetiti da je u većini slučajeva neophodno da označite onaj deo tabele nad kojim ţelite izvršiti neku operaciju.

GRAFIČKI OBJEKTI

Nikako ne treba izbegavati mogućnost lakog ubacivanja grafičkih objekata u dokument. Oni se ubacuju učitavanjem gotovih objekata (slika) preko kartice Insert, sekcija Illustrations, klikom na komandu Picture ili Clip Art.

Pojavljuje se dijalog Insert Picture, koji vam nudi da pronaĎete fajl u kojem čuvate sliku i čiju kopiju umećete u tekst, videti sliku 26.

Slika 26 Dijalog za izbor slike koju umećemo u tekst

Na ovaj način moţete učitati sliku u bilo kom poznatom formatu (kao što su JPG, GIF, PNG, TIFF, BMP i drugi) i smestiti je na trenutno mesto kurzora u tekstu. Obratite paţnju da veličina slike (u pogledu zauzeća prostora, obično izraţena u KB ili MB) direktno povećava i veličinu fajla dokumenta, zato birajte formate, manje zahtevna za prostorom, kao što su JPG, GIF ili PNG.


27

OBRASCI (TEMPLATES)

Obrasci predstavljaju finalno rešenje nekog dokumenta, sa sadrţajem i formatiranjem koje treba da ima taj dokument. Za razliku od običnog dokumenta, kada otvorite obrazac, dobijate njegovu kopiju. Sa kopijom moţemo činiti sve što namena obrasca dozvoljava, a sve uraĎene izmene ćete sačuvati pod nekim drugim imenom, dakle, sam obrazac neće biti izmenjen. Jednostavno se kreiraju i koriste, kao i svaki drugi tekst. Njihovom primenom se rešavate ponavljanja istih dosadnih postupaka. Ako, recimo, kreirate memorandum svoje firme, u kome se nalaze osnovni podaci, telefoni, logo, ţiro račun,... najbolje je da ga sačuvate kao obrazac. Da biste to uradili, klik na dugme Office, klik na opciju Save As. Po pojavi padajućeg menija klik na komandu Word Template. Pojaviće se dijalog Save As, videti sliku 27. U polju File name ćete imenovati obrazac, a u polju Save As Type treba da stoji Word Template. Ukoliko, obrazac koji pravite ţelite da koristite i u starijim verzijama Word -a, u polju Save As Type treba da stoji Word 97-2003 Template.

Na ovaj način, kada vam memorandum zatreba, klik na dugme Office, klik na opciju New biće otvoren prozor New Documents. U okviru s leve strane birajte obrasce preko opcije New from existings..., pojaviće se dijalog u kome ćete dvoklikom pokrenuti vaš obrazac. Kada ga otvorite, sve što treba da uradite je da unesete potrebne izmene i sve to sačuvate pod nekim imenom.

Slika 27 Čuvanje dokumenta u obliku obrasca

Word ima veliki broj obrazaca i čarobnjaka (koji snagu pokazuju pri radu na engleskom jeziku pa ih nećemo posebno obraĎivati). Svakako preporučujemo da pregledate gotove obrasce, koje vam nudi Word u okviru levo, jer je sasvim sigurno da će vam mnogi odgovarati za razne namene, bez ili sa doradom istih.


28

VEŽBA: KREIRANJA OBRASCA

Otvorite Word. Pojavljuje se prazan dokument. Unesite potreban sadrţaj i obradite ga, tako da predstavlja budući obrazac (na primer,

obrazac zahteva). Kada završite sa podešavanjem izgleda dokumenta, klik na dugme Office, klik na opciju

Save As. Po pojavi padajućeg menija klik na komandu Word Template. Pojaviće se dijalog Save As, sačuvajte ga kao Word 97-2003 Template, pod imenom „Zahtev“ u nekom folderu. Time ste završili kreiranje novog obrasca.

Primena obrasca „Zahtev“. Prilikom izrade novih zahteva, zasnovanih na već uraĎenom obrascu, klik na dugme Office, klik na opciju New biće otvoren prozor New Documents. U okviru s leve strane birajte vaše obrasce preko opcije New from existings..., pojaviće se dijalog u kome ćete dvoklikom pokrenuti vaš obrazac „Zahtev“.

U otvorenom dokumentu (kopiji obrasca), moţete napraviti izmene potrebne za konkretan zahtev i snimiti ga pod nekim imenom.

MESTO ZA BELEŠKE:


29

ŠTAMPANJE

Iako ţivimo u »elektronskom vremenu«, ne treba ni pominjati značaj dobijanja kreiranog dokumenta na papiru. Postoje dva načina - ako ţelite da tekst dobijete u samo jednoj kopiji, kliknite na dugme sa štampačem, opcija Quick Print, na Quick Access toolbar -u, gde se sadrţaj štampa bez ikakvih podešavanja parametara štampe. Ipak, neretko su potrebne modifikacije načina štampanja pa do dijaloga, koji nam to omogućuje, dolazite klikom na dugme Office, klik na opciju Print. Po pojavi padajućeg menija klik na komandu istog imena, ili CTRL+P preko tastature, dobija se dijalog, sličan prikazu na slici 28.

Slika 28 Dijalog prozor komande Print

Ako se nalazite na računarskoj mreţi, velika je šansa da imate mogućnost štampe na više štampača. Ciljni izaberite u sekciji Printer iz padajuće liste Name. Dodatne parametre štampača, koji će vaţiti samo u Word-u, postavljate klikom na dugme Properties.

Ako je dokument obiman, mogu vam zatrebati samo neki delovi. Zato u sekciji Page Range birate da li se štampa sve (All), samo stranu u kojoj je kurzor (Current Page), ono što ste označili (Selection) ili neke odreĎene strane, koje su odvojene zarezima, a unosite ih u polje Pages. Mogu se odrediti i opsezi pa je sasvim ispravno da unesete nešto kao »1, 3, 7-10, 15-16, 20-«.

Broj kopija ne treba posebno objašnjavati, a sekcija Zoom omogućuje »sabijanje« više strana na jednu.

Ako ţelite da dokument odštampate obostrano, najverovatnije ćete morati odštampati prvo neparne strane, presloţiti ih na odgovarajući način nakon štampanja, ponovo vratiti u štampač i, na kraju, uključiti štampanje parnih strana. Ovaj postupak je neophodan jer neki štampači nemaju mogućnost automatske obostrane štampe. Štampanje neparnih strana se zadaje u polju Print, uključivanjem opcije Odd pages, a opcija Even pages se odnosi na parne strane.

Pre nego što dokument odštampate, nije zgoreg proveriti kako će to sve izgledati na papiru. Komanda koja to omogućuje se naziva Print Preview i nalazi se u Quick Access toolbar


30

-u („papir i lupa“), a moţete je pokrenuti klikom na dugme Office, klik na opciju Print, u podmeniju klik na Print Preview.

PRAKTIČAN SAVET: Neophodno je da za štampanje koristite papir odgovarajućeg kvaliteta. U većini slučajeva to je papir za fotokopiranje. Loš papir se često zaglavljuje u štampaču, što znači da morate prekinuti štampanje, otvoriti štampač, izvaditi ga, nakon svega oprati ruke itd. U svakom slučaju se više isplati da kvalitetniji papir platite malo više, što vas oslobaĎa daljih briga.

ZAKLJUČAK

Šta reći na kraju ovog dela obuke. Videli ste da Word nudi mnogo više, ako ga ne koristite kao puku zamenu pisaćoj mašini.

Kod dokumenata, koji se iskoriste jednom i nikada više, Word se i moţe upotrebiti kao pisaća mašina. No, u dokumentima koji su podloţni čestim izmenama, ovaj pristup će vam jako oteţati posao. Toplo preporučujemo da iskoristite snagu koju Word nudi i napravite dokumenta koja se vrlo lako i brzo mogu menjati. Priznaćete, nekad je to imperativ!