POTPUNA KONKURENCIJA I MAKSIMIRANJE …Savršeno konkurentske firme moraju prihvatiti bilo koju cenu koju ponudi tržište Profit ili preciznije re čeno ekonomski profit (II ) Ekonomski,

POTPUNA KONKURENCIJA IMAKSIMIRANJE PROFITA

Prof.dr Jovo Jednak 1

PREDAVANJE 9

Prof. dr Jovo Jednak

Ekonomski, računovodstveni i normalni ili

nulti ekonomski profit i maksimiranje profita

Profit – ekonomski, računovodstveni, normalni ili nulti ekonomski profit.

� glavni zadatak preduzeća (firme)


� glavni zadatak preduzeća (firme) maksimiranje profita

� firme moraju uvek pratiti konkurenciju, nove proizvode, promene u tehnologiji, da bi se održale na tržištu.

� Savršeno konkurentske firme moraju prihvatiti bilo koju cenu koju ponudi tržišteProfit ili preciznije rečeno ekonomski profit (II )




profit (II )– kao razliku izmeñu ukupnih prihoda (TR) i

ukupnih troškova (TC), tj. II=TR-TC.– Ukupni troškovi sadrže sve eksplicitne i

implicitne troškove povezane sa resursima koje koristi firma.

– Ekonomski profituzima u obzir oportunitetne troškove. • Jedan takav oportunitetni trošak je prinos koji bi vlasnici firme

zaradili ako bi svoj kapital uložili drugde.

– Pretpostavimo da firma koristi inpute rada i kapitala, a njena kapitalna oprema je kupljena (nije unajmljena - lizing).




– U ovom slučaju ekonomski profit je jednak ukupnim prihodima (TR) umanjenim za troškove rada (wL) i troškove kapitala (rK), odnosno: P = TR - wL - rK .

– mera troška kapitala, trošak upotrebe kapitala, koji je jednak godišnjem prinosu koji je firma mogla zaraditi da svoj novac nije uložila u kupovinu kapitala, već negde drugde, umanjenom za godišnju amortizaciju

Računovodstveni profit

� meri razlikom prihoda firme i njenih tokova novca za rad, sirovine i kamate uvećane za




novca za rad, sirovine i kamate uvećane za troškove amortizacije.

� Firma proizvodi 100 jedinica autputa nedeljno, koristeći 10 jedinica kapitala i 10 jedinica rada.

� Pretpostavimo da je cena svakog inputa 10 € po jedinici, i firma ima svojih 10 jedinica kapitala.

� Ako se autput prodaje za 2,5 € po jedinici, ukupni




� Ako se autput prodaje za 2,5 € po jedinici, ukupni prihod firme je (100 Q x 2,5 €) 250 € nedeljno.

� Da bismo izračunali nedeljni ekonomki profit, od ukupnog prihoda (250 €) oduzmemo 100 €potrošenih na rad (eksplicitni troškovi) i 100 €potrošenih na kapital (implicitni troškovi), tako da nam preostaje[250 € (TR) – (100 € (L) + 100 € (K)] = 50 €.

Prof.dr Jovo Jednak

Slika 9.1. Ekonomski i računovodstveni profitEkonomski profit obuhvata sve oportunitetne troškove – eksplicitne i implicitne vezane za inpute, koji se oduzimaju od ukupnog prihoda da bi se dobio profit, (panel a). Računovodstveni profit se dobija oduzimanjem samo eksplicitnih

troškova (ukupni troškovi) od ukupnog prihoda (panel b). Vidi se da je ekonomski profit manji od računovodstvenog profita.

c) Normalni ili nulti ekonomski profit� Svaka firma započinje poslovanje zato što očekuje

prinos na ulaganje (investiranje). � Kada kažemomulti ekonomski profit podrazumeva se

da firma zarañuje normalni – konkurentni prinos na neko ulaganje.




neko ulaganje. � Taj normalni prinos predstavlja deo troška

upotrebe kapitala, odnosno predstavlja oportunitetni trošak upotrebe novca za kupovinu kapitala umesto ulaganja u nešto drugo.

� Prema tome, firma koja zarañuje nulti ekonomski profit jednako dobro posluje kao da je svoj kapital uložila u nešto drugo.

2. Smisao i značaj maksimiranja profita

� Na primer, ako znamo kuda se ljudi kreću, mnogo je lakše predvideti šta će uraditi da tamo stignu. Ekonomisti




uraditi da tamo stignu. Ekonomisti pretpostavljaju da je cilj svake firme da maksimira profit i zato pokušavaju da otkriju specifi čna ponašanja koja doprinose tom cilju.

� U malim firmamakojima upravljaju njihovi vlasnici, profit dominira u svim njihovim odlukama.

� Meñutim, u velikim firmama, gde menadžeri nemaju direktan kontakt sa akcionarima,




nemaju direktan kontakt sa akcionarima, menadžeri mogu da odstupaju od ponašanja koje bi težilo ka maksimiranju profita.

– Oni mogu više brinuti o maksimiranju prihoda, rastu prihoda ili isplati dividendi akcionarima. Može im biti važniji kratkoro čni u odnosu na dugoročni profit, iako maksimiranje dugoročnog profita više odgovara akcionarima

� Maksimirati profit zna či prosto uraditi najbolje pod datim okolnostima, a to znači i petljavinu sa neinspirisanim




znači i petljavinu sa neinspirisanim menadžerima.

� Jednostavno rečeno, firme jure za profitom po cenu ostalih ciljeva, jer im je to preduslov opstanka i razvoja.

Osnovna obeležja savršene konkurencije i

kratkoročne krive tražnje preduzeća i tržišta

Osnovna obeležja tržišne strukture “savršena konkurencija”.

� Tržište potpune konkurencije karakteriše:� a) veliki broj učesnika (kupaca i prodavaca); � b) visok stepen homogenosti, odnosno

standardizovanih proizvoda;


b) visok stepen homogenosti, odnosno standardizovanih proizvoda;

� c) potpuno slobodno ulaženje i izlaženje iz grane; � d) savršena informisanost o tržišnim kretanjima; � e) firme su bez tržišne moći pa se preduzeća

susreću sa formiranim cenama. -prihvatački cena



Prof.dr Jovo Jednak

Slika 9.2. Tržišna tražnja u odnosu na tražnju preduzeća

Tražnja potrošača za bilo kojim proizvodom je opadajuća. Ravnotežna cena (PE) šarana ustanovljena je na preseku tržišne tražnje i tržišne ponude (na panou a), dok je na desnoj strani slike (pano b) prikazano optimalno stanje pojedinačnog preduzeća, čija proizvodnja ulazi u formiranje tržišne ponude. Farmer pri horizonalnoj krivoj tražnje (d, d) i ceni (PE) može da proda koliko želi, i uz to da maksimira profit.

2. Tržišna ponuda naspram ponude firme.� Prihvatajući jedinstvenu ponudu savršene

konkurencije, morate napraviti razliku izmeñu tržišne krive i krive ponude odreñene firme.

� Poslovanje male beogradske ribarske farme – ne




� Poslovanje male beogradske ribarske farme – ne suprotstavlja se tržišnoj tražnji. Količina šarana kupljena u C-marketima još uvek zavisi od tržišne cene.

� Takoreći, tržišna kriva ponude za šaranima je opadajuća, kao što je i tržišna kriva ponude za automobilima opadajuća.

� Ali kriva ponude beogradske farme šarana ima jedinstven oblik, ona je horizontalna. Ako naplati cenu preko




horizontalna. Ako naplati cenu preko preovladajuće tržišne cene, izgubiće sve mušterije.

� Razlika izmeñu akcija pojedinačnog proizvoñača i onih na tržištu ilustrovana je na slici 9.1, na kojoj možete primetiti:




na slici 9.1, na kojoj možete primetiti:

� a) tržišna kriva tražnje je uvek opadajuća;

� b) kriva tražnje savršeno konkurentske firme je horizontalna.

� Kada se pojedinačna firma suoči s horizontalnom krivom tražnje, to znači da može prodati dodatnu jedinicu proizvoda bez spuštanja cena.

� Iz ovoga proističe da prodaja dodatne jedinice proizvoda povećava ukupne prihode firme za iznos koji je jednak ceni (P).

� Otuda je granični prihod konstantan, i odnosi se na cenu (PE). Istovremeno i prosečni prihod koji firma prima je takoñe ekvivalentan ceni (PE),



17

ekvivalentan ceni (PE), � što znači da firma može prodati koliko god želi ceni (PE). � Stoga je kriva tražnje (d, d) s kojom se suočava pojedinačna

firma istovremeno i kriva prosečnog i graničnog prihoda. � Uzduž ove krive tražnje, granični pri-hod, prosečni prihod i cena

imaju iste vrednosti, odnosno: MC = MR = P. � Prema tome, obim proizvodnje koji treba izabrati savršeno

konkurentna firma jeste onaj gde je granični trošak jednak ceni (MC = P).

� Ovo je ujedno osnovno pravilo za maksimiranje profita kon-kurentskih pojedinačnih firmi.

Kratkoročna kriva ponude i reakcije na

promene cena inputa konkurentne firme

� Kratkoročna kriva ponude konkurentne firme.

� Kriva ponude firmegovori nam koliko firma može proizvesti po bilo kojoj mogućoj ceni.


mogućoj ceni.� Videli smo da konkurentne firme proizvode

obim proizvodnje do tačke gde su MC = P, � a obustavljaju proizvodnju ako je cena niža

od prosečnog ekonomskog troška, odnosno marginalnih troškova

19

Slika 9.3. Kratkoročna kriva ponude konkurentnog preduzeća

U kratkoročnom periodu firma odabira obim proizvodnje pri kome je granični trošak jednak ceni (SMC = P), dokle god pokriva svoj prosečan ekonomski trošak. Kada su svi fiksni troškovi amortizovani nepovratni troškovi, kratkoročna kriva ponude jednaka je ispresecanom odsečku krive graničnog troška (SMC), koja se nalazi iznad prosečnog varijabilnog troška (AVC), tj. iznad tačke E1 , tzv. tačka zatvaranja, ispod koje preduzeće ne može da pokrije prosečne varijabilne troškove (AVC) u kratkom roku. Iznad P = ATC, odnosno iznad prelomne tačke E2, preduzeće proizvodi profitabilno.

Slika 9.3.1. Reakcija firme na promenu cena inputa

U uslovima rasta




U uslovima rasta graničnog troška (sa MC1

na MC2) opada obim proizvodnje do tačke koja omogućava maksimiranje profita q2 (sa q1 na q2).

� 2. Reakcija firme na promenu cena inputa.

� Kada se cena proizvoda promeni firma reaguje tako što prilagoñava svoj obim




reaguje tako što prilagoñava svoj obim proizvodnje pri kome granični trošak proizvodnje ostaje jednak ceni.

� Na dugi rok, kriva ponude preduzeća jeste krivanjegovog dugoročnog marginalnog troška (LMC),koja se nalazi iznaddugoročnog prosečnog ukupnogtroška (LAC), odnosno kada jePE >>>> LAC, što ilustrujetačkaE, odnosnoisprekidanideoLMC krive naslici 9.4.

Dugoročna kriva ponude konkurentnog

preduzeća


tačkaE, odnosnoisprekidanideoLMC krive naslici 9.4.Ako cena padne na nivo ispodLAC, za firmu je bolje dase povuče sa tržišta, tj. da ne proizvodi dobra. Pri svakojceni nižoj odPE, preduzeće napušta industriju. Pri ceniPE, preduzeće proizvodiQ* i na granici je rentabiliteta,čak i nakon izmirenja svih ekonomskih troškova. Tadaostvarujenulti ili normalni profit.

Dugoročna kriva ponude konkurentnog

preduzeća

B

LAC

P1

Cena (P) LMC

Slika 9.4. Dugoročna odluka o ponudikonkurentnog preduzeća

Savršeno konkurentno preduzeće bira nivoautputa pri kome je cena (P) jednaka graničnom

trošku (MC). Ono zato mira tačke na LMCkrivoj. Pri svakoj ceni iznad PE, iznad tačke Epreduzeće ostvaruje profite, jer je cena veća od


Kolicina (Q)

E

PA

PE

0

A

Q* Q1

preduzeće ostvaruje profite, jer je cena veća oddugoročnog prosečnog troška (LAC), odnosno

dugoročna kriva ponude jednaka je ispresecanomodsečku krive dugoročnog graničnog troška

(LMC) koja se nalazi iznad dugoročnogprosečnog troška (LAC). Pri svakoj nižoj ceni,ispod PE, kao što je PA, preduzeće ostvarujegubitke, jer je cena manja od dugoročnog

prosečnog troška, pa zato i neće proizvoditiautput ispod cene PE.

Odluke preduzeća o autputu koji maksimira profit

1. Odluke preduzeća o poslovnim aktivnostima.

� Odluka - koliko da proizvede.


� Odluka - koliko da proizvede. Odabiranje veličine autputa je firmina odluka o proizvodnji: da li da proizvede ceo autput koji može ili da proizvede manje od njenih kapaciteta?

� ukupan rezultat = cena x količina = ukupan prihod (TR).

� Ako konkurentska firma želi da maksimira ukupan rezultat, njena



maksimira ukupan rezultat, njena strategija bi bila očigledna. Jednostavno bi proizvela što više autputa.

� Ali maksimiranje ukupnog rezultata nije cilj. Poslovne firme pokušavaju da maksimiraju ukupan profit a ne ukupan rezultat

U potrazi za maksimiranjem profita možemo se osloniti na dva važna stava:

� maksimiranje autputa ili rezultata nije način za maksimiranje profita;



način za maksimiranje profita;

� ukupan profit zavisi od toga kako se rezultati i troškovi zajedno povećavaju kako autput raste

� možemo da proizvedemo jedinicu autputa samo ako ta jedinica donosi više rezultata nego što košta,

� odnosno, ako su ukupni prihodi veći od ukupnih



� odnosno, ako su ukupni prihodi veći od ukupnih troškova (TR > TC).

� Troškovi proizvodnje i prodajna cena. Pošto znamo šta jedna dodatna jedinica donosi prihodima, sve što treba da znamo da bismo maksimirali profit je trošak proizvodnje te dodatne jedinice.

� Pretpostavimo da je fiksni trošak mrestilišta 10 € na sat. U taj trošak su uključeni rentalna vrednost mrestilišta i trošak elektriciteta za dovoñenje kiseonika u mrestilište.

� Ovi fiksni troškovi moraju da se plate, bez obzira na to koliko ribar sakupi (upeca) ribe. Da bi ulovio šarane iz



koliko ribar sakupi (upeca) ribe. Da bi ulovio šarane iz mrestilišta, ribar mora da ima dodatne troškove.

� Radna snaga je potrebna da sakuplja (peca) i sortira ribu.

� Troškovi radne snage su varijabilni ili promenljivi i zavise od broja riba koje farmer želi da proizvede. Ako se riba ne upeca, ti varijabilni troškovi se ne plaćaju.


Grafikon 9.1. Marginalni trošak i proizvodnja

Marginalni trošak je trošak proizvodnje još jedne

jedinice proizvoda. Kada se proizvodnja proširi sa 2 na 3 jedinice dnevno, marginalni


jedinice dnevno, marginalni trošak proizvodnje se

povećava za 9 € (od 22 € na 31 € dnevno). Marginalni

trošak treće ulovljene (dodatne) korpe riba je 9 €. Ovo ilustruje tabela 9.1, u

redu D i tačka D na grafikonu 9.1.

� Marginalni troškovi sakupljanja (ulova) se odnose na dodatne troškove koji nastaju nakon što se sakupi još jedna korpa ribe. Generalno, marginalni troškovi rastu

kada se obim proizvodnje poveća.



kada se obim proizvodnje poveća.

� Primetite kako marginalni troškovi rastu kako se količina autputa povećava.


Deo autputa(korpe za sat)

Ukupan trošak(TC) (za sat) u €

Marginalni trošak(MC) u €

Prosečan ukupantrošak (ATC) u €

A 0 10 – –


A 0 10 – –B 1 15 5 15,00C 2 22 7 11,00D 3 31 9 10,33E 4 44 13 11,00F 5 61 17 12,20

Tabela 9.1. Meñuodnos ukupnih, marginalnih i prosečnih ukupnih troškovaZa preduzeće je najbolji meñuodnos troškova u redu D, jer su u toj tački ATC minimalni.


P = A R = M R

Izgubljeni

profit za 3. korpu

Izgu bljeni

p rofit za 5 . korpu

P ro f it – m ak sim ira n je

32

P ro f it – m ak sim ira n je

ob im a p ro izvod n je

Grafikon 9.2. Maksimiranje profita za konkurentna preduzećaKonkurentno preduzeće maksimira ukupan profit pri obimu proizvodnje kada je marginalni trošakjednak ceni (MC = P). Ako je marginalni trošak manji od cene, preduzeće gubi deo profita i može dapoveća profite proizvodeći više. Ako marginalni trošak prevaziñe cenu, preduzeće bi trebalo dasmanji obim proizvodnje i spreči opadanje profita. U ovom slučaju, maksimiranje profita se ostvarujesa četiri korpe ribe na sat. Bilo koja manja količina proizvodnje (3 korpe), ili veća količina (5 korpi)dovela bi do nižeg profita (zatamnjene površine).

3. Odluka o proizvodnji – maksimiranje profita.� Pravilo da nikada ne treba da proizvodimo bilo šta, što

košta više nego što donosi prihoda, svodi se na poreñenje cene i marginalnog troška.

� Mi ne želimo da proizvodimo još jednu jedinicu ako marginalni trošak prelazi cenu tog proizvoda.



Mi ne želimo da proizvodimo još jednu jedinicu ako marginalni trošak prelazi cenu tog proizvoda.

� Ako marginalni trošak prevazilazi cenu, mi trošimo više da proizvedemo tu jedinicu nego što dobijamo nazad u obliku prihoda. Ukupni profit će se smanjiti ako je proizvedena dodatna jedinica proizvoda.

� konkurentska firma će da poveća proizvodnju kada god cena prevazilazi marginalne troškove.


(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7)Brojkorpi

(za sat)(Q)

Cena(P)

€

Ukupniprihod(TR)

€

Ukupnitrošak(TC)

€

Ukupniprofit(TП)

€

Marginalnitrošak(MC)

€

Promene veličine profita >

P - MC = П u € <

A 0 – 0 10,00 –10,00 – –B 1 13,00 13,00 15,00 –2,00 5,00 13,00 – 5,00 = 8,00


B 1 13,00 13,00 15,00 –2,00 5,00 13,00 – 5,00 = 8,00C 2 13,00 26,00 22,00 +4,00 7,00 13,00 – 7,00 = 6,00D 3 13,00 39,00 31,00 +8,00 9,00 13,00 – 9,00 = 4,00E 4 13,00 52,00 44,00 +8,00 13,00 13,00 – 13,00 = 0F 5 13,00 65,00 61,00 +4,00 17,00 13,00 – 17,00 = – 4,00

Tabela 9.2. Maksimiranje kratkoročnog profita za konkurenta preduzećaOdnos izmeñu cene i marginalnog troška diktira kratkoročne odluke u vezi saproizvodnjom. Za konkurentna preduzeća, profit je maksimiran pri obimu proizvodnje kada jecena jednaka marginalnom trošku, odnosno P = MC.

4. Odluka o proizvodnji kada je cena veća, manja ili jednaka marginalnim troškovima.

� Primetićete da firma izgubi 10 € na sat ako ne proizvodi ribu (red A). Kada se ništa ne proizvodi, nema ni prihoda



� Kada se ništa ne proizvodi, nema ni prihoda (cena x količina = 0).

� Meñutim, firma i dalje ima fiksni trošak od 10 €na sat.

� Ukupni profit (ukupna zarada – ukupni troškovi) je, prema tome –10 €, što znači da je firma imala gubitak.

5. Odluka kada je cena manja od marginalnih troškova. � Primetite šta se dešava ako proširimo proizvodnju i

iznad 4 korpe na sat. Cena 5 korpe je još uvek 13 €, a njeni marginalni troškovi su 17 €.

� Proizvodnja 5. Korpe košta više nego što donosi. Ako je mi proizvedemo, ukupni profit će se smanjiti za 4 €. Ta



mi proizvedemo, ukupni profit će se smanjiti za 4 €. Ta 5. korpa nam, dakle, samo smanjuje profit.

� Pri obimu proizvodnje od 5 korpi na sat, linija marginalnih troškova se nalazi iznad linije cene.

� Dakle, ako je cena proizvoda(ulov 5. korpe šarana i pastrmki)manja od marginalnog troška, gubi se deo profita (zatamnjena površina na desnoj strani krive, MC).Pouka je ovde jasna: proizvodnju ne bi trebalo povećavati ako marginalni troškovi prevazilaze cenu.


NIVO CENE PROIZVODNJA Cena > MC Rast obima proizvodnje Cena = MC Očuvanje obima proizvodnje (maksimiranje profita) Cena < MC Pad obima proizvodnje

Tabela 9.3. Uslovi maksimiranja profita Meñuodnos cene i marginalnog troška odreñuje odluku o autputu. Profit je maksimiran


Meñuodnos cene i marginalnog troška odreñuje odluku o autputu. Profit je maksimiran kad je cena jednaka marginalnom trošku (P = MC).

Merenje profita - ukupan profit i profit po jedinici proizvoda

ukupan profit = ukupan prihod – ukupan trošak, odnosno: TП = TR - TC, ili

ukupan profit = prosečan profit x prodata količina, odnosno: TП = AП x Q.

Grafikon 11-4 kreiran je na osnovu druge jednačine. Da bismo je koristili, izračunavamo profit po jedinici proizvoda na osnovu sledeće relacije:


izračunavamo profit po jedinici proizvoda na osnovu sledeće relacije:

cena – prosečni ukupni troškovi, odnosno: P – ATC = ПQ , tj.

profit po jedinici proizvoda = cena – prosečni ukupni troškovi, ili ПQ = P – ATC.

ukupan profit = profit po jedinici x količina, odnosno: ТП= ПQ x Q = 2 € x 4 = 8 €;

ukupan profit = (cena – ATC) x količina, odnosno: (P - ATC) x Q =(13 € - 11 €) x 4 = 8 €.

Merenje profita - ukupan profit i profit po jedinici proizvoda

39

Grafikon 9.3. Ukupan profit, profit po jedinici proizvoda i gubitak

Ukupan profit može biti izračunat kao profit po jedinici proizvoda (cena – prosečni ukupni trošak pomnoženo sa prodatom količinom, odnosno: П = (P – ATC) x Q). Ovo je ilustrovano jače zatamnjenim pravougaonikom koji predstavlja razliku izmeñu cene i prosečnog ukupnog troška (P – ATC), a njegova širina jeste količina autputa (Q). Da bismo našli obim proizvodnje koji maksimira profit, koristimo ovaj grafikon, ili samo krivu marginalnog troška i cenu.Ako je cena (P) od 13 € veća od ATC od 11 €, preduzeće ostvaruje pozitivan profit. Ako je cena manja (8 €) od ATC (10 €), preduzeće ostvaruje gubitak (blago zatamnjeno polje ispod najniže tačke krive ATC , a iznad krive MC).

Ponuda firme, tržišna ponuda i ulazak firmi na tržište potpune konkurencijePonuda firme. � Najveća negativna odlika savršeno konkurentske

firme je nedostatak odluka o ceni. � Kao primači cena, jedina odluka koju donose

konkurentske firme jekoliko autputa da


konkurentske firme jekoliko autputa da proizvedu po preovlañujućoj tržišnoj ceni.

� Njihovo ponašanje u ponudi je definisano pravilima za maksimiranje profita. Konkurentske firme prilagoñavaju ponuñene količine dok je CENA = MC.

Ponuda firme, tržišna ponuda i ulazak firmi na tržište potpune konkurencije


Slika 9.5. Izvoñenje krive ponude – tržišna ponuda Krive MCA , MCB i MCC su kratkoročne krive ponude

industrije. Kriva MCA pokazuje da će farmer A proizvesti 40 kg šarana na dan, farmer B 60 kg, a farmer C 50 kg na dan, ako je tržišna cena 13 € za kg. Da bismo odredili ponudu na tržištu, zbrajamo količine (horizontalni zbir) koje je ponudio svaki farmer. Ukupna količina ponuñena na tržištu je 150 kg

na dan (MCM = MCA + MCB + MCC), pri datoj ceni. Ponuda na tržištu zavisi od broja firmi u industriji i tržišnih uslova privreñivanja. Kriva ponude industrije je obično rastuća

i kontinuirana.

Promene ponude

� Najvažniji uticaj na marginalni trošak i ponašanje ponude imaju sledeći činioci:



ponašanje ponude imaju sledeći činioci:

� a) cena inputa

� b) tehnologija; i

� c) očekivanja.

Tržišna ponuda

� Uočite da je kriva tržišne ponude zbir svih krivih marginalnih troškova svih firmi.

� Šta god da odreñuje marginalni trošak tipične



Šta god da odreñuje marginalni trošak tipične firme, takoñe će odrediti industrijsku ponudu.

� Sa tržišnom krivom ponude i tržišnom krivom tražnje možemo identifikovati ravnotežnu cenu, odnosno cenu koja uravnotežuje traženu i ponuñenu količinu. Ta ravnoteža je prikazana kao E1.


Grafikon 9.4. Ulazak i izlazak preduzeća na tržište savršene konkurencije u

dugoročnom periodu Ako više preduzeća uñe u industriju, tržišna kriva ponude (S1, S1 ili LMC1)

pomera se udesno (S2, S2 ili LMC2). To kreira novu ravnotežu (E2), gde je autput


kreira novu ravnotežu (E2), gde je autput veći (Q2) i cena niža (P2), što smanjuje veličinu profita.No ako preduzeća na

tržištu ostvaruju gubitke, tada već neka postojeća preduzeća izlaze sa tržišta. Njihovim izlaskom se smanjuje broj

preduzeća i količina autputa (Q3) koji se nudi, kreirajući dugoročnu krivu ponude

(S3, S3 ili LMC3), sa tačkom ravnoteže (E3). Cena se povećava na P3, kao

i veličina super-profita.

4. Ulazak firmi na tržište savršene konkurencije.� Profitabilna ravnoteža na E1 ne može dugo trajati.

Farmeri koji još uvek uzgajaju pastrmku videće profit koji ubiru farmeri šarana. Oni će takoñe želeti da pretvore svoj potencijal pastrmki i drugih



želeti da pretvore svoj potencijal pastrmki i drugih riba u ribnjak za šarane. To je veliki problem za farmere ribnjaka za šarane.

� ... , kada je cena šarana visoka, mnogo uzgajivača druge ribe je voljno i spremno u svako doba da uñe u posao sa šaranima. Taj ulazak još farmera u posao sa šaranima povećava ponudu na tržištu i pomera cene šarana nadole.



Grafikon 9.5. Smanjivanje profita kao rezultat ulaska konkurencije na tržište – nulti ili normalni profit

Super ili abnormalni profit preduzeća ostvaruju pri ceni P1. Ako ekonomski profit raste, više farmera želi da uñe na to tržište. Kada uñu na tržište, tržišna ponuda (kriva) pomera se udesno, cene padaju (levi pano), niže tržišne cene smanjuju autput i profit za tipična konkurentna preduzeća. Kada cena padne tako nisko (P3), preduzeće ostvaruje

nulti ili normalni profit i nema više ulazaka ni izlazaka (pano b).

Ponuda firme, tržišna ponuda i ulazak firmi na tržište potpune konkurencije5. Kriva ponude industrije je ravnija u odnosu na ostalekrive. U ekstremnom slučaju, kao nagrafikonu 9.6,krivaindustrije je horizontalna, budući da sva postojeća preduzećai potencijalno nova preduzeća imaju iste krive troškova.Ispodceneod 13 €, odnosnoP*, nijednopreduzeće ne želi


Ispodceneod 13 €, odnosnoP*, nijednopreduzeće ne želida ponudi autput. To znači da je najniža cena za privlačenjedrugih preduzeća i proizvodnju autputaQ1, pri ceniP*. Ali,pri ceni P3, koja je iznad13 €, svako preduzeće proizvodiviše autputaQ3 i ostvarujesuperprofit. Tačka G je stogaprivlačna za mnoga preduzeća koja ulaze u industriju. Takose ulaskom novih preduzeća u industriju autput povećava iformira dugoročna ravnoteža.


Grafikon 9.6. Horizontalna dugoročna kriva ponude industrije

Kada su troškovi za sva preduzeća identični, postojeća i potencijalno nova

preduzeća u industriji mogu da povećaju


preduzeća u industriji mogu da povećaju autput i bez ponude veće cene od 13 €, odnosno cene P*. Dugoročna kriva ponude je horizontalna linija,(LRSS) pri ceni P*.

Autput se može beskonačno povećavati po toj ceni, povećanjem broja preduzeća od kojih

svako proizvodi, autput Q1.

Efikasnost kratkoročne konkurentske ravnoteže

Kratkoročna konkurentska efikasna ravnoteža.

49

Grafikon 9.7. Kratkoro čna konkurentska ravnotežna efikasnostPri ravnotežnoj ceni PE od 13 €, uz datu količinu, Q autputa, vrednost dodatnih resursa

potrebnih za proizvodnju poslednje korpe šarana – poslednje jedinice autputa koju proizvodi svaka firma - farmer (MC, na desnom panou) je potpuno jednaka vrednosti poslednje korpe šarana – poslednje jedinice autputa, namenjene kupcima (cena tražnje na levom panou). Ova

ravnoteža znači da dalje uzajamno korisne razmene nema.

Proizvoñačev višak i kako viša cena povećava proizvoñačev višak

Proizvoñačev višak predstavlja razliku izmeñu tržišne (ravnotežne)cene svake jedinice koju firma proizvede (na primer šarana)i graničnog troška proizvodnje,


šarana)i graničnog troška proizvodnje, odnosno minimalne cene po kojoj bi firma/farmer šarana bili spremni da ponude na prodaju još jednu svoju jedinicu autputa.

� Proizvoñačev višakje zbir razlika izmeñu tržišne cene svake jedinice i njenog graničnog troška proizvodnje. Kao što potrošačev višakmeri područje ispod krive tražnje pojedinca, a iznad tržišne cene proizvoda, tako proizvoñačev višakmeri površinu iznad njegove krive ponude, a ispod



meri površinu iznad njegove krive ponude, a ispod tržišne cene.

� U stvari, kriva ponude preduzeća (farmera) pokazuje koja je to minimalna cena koja bi bila prihvatljiva za firmu ili uzgajivača šarana da iznese još jednu jedinicu autputa (korpu šarana) na tržište.

� proizvoñačev višak bismo mogli da definišemo kao razliku izmeñu tržišne cene proizvoda i oportunitetnih troškova



cene proizvoda i oportunitetnih troškova inputa proizvodnje tog proizvoda.

� Kada uporedimo profit firme sa alternativom nikakve (nulte) proizvodnje, to je razlika izmeñu ukupnog prihoda (TR) i ukupnog varijabilnog troška (ATC), na nivou autputa gde je P = MC.

� Sada se prisetite da je ekonomski profit (П) razlika izmeñu ukupnog prihoda (TR) i ukupnog troška (TC), i da se ukupni



ukupnog prihoda (TR) i ukupnog troška (TC), i da se ukupni trošak (TC) razlikuje od varijabilnog troška (VC) za veličinu fiksnog troška (FC),

� sledi da je proizvoñačev višak zbir ekonomskog profita i fiksnog troška, što možemo dokazati i pomoću sledećih obrazaca:П = TR - TC i TC = VC + FC, iz čega proističe da je: proizvoñačev višak (PS) = TR – VC = TR – TC + FC = П + FC.


Slika 9.6. Proizvoñačev višakProizvoñačev višak u proizvodnji

šarana je predstavljen zatamnjenom površinom koja se prostire izmeñu ravnotežne cene (P ) i krive marginalnih troškova


(PE) i krive marginalnih troškova (MC), koja ujedno predstavlja

krivu ponude proizvoñača šarana. Ispod minimalne cene (P min= 5 �) uzgajivači šarana nisu spremni da tržištu ponude nijednu korpu

šarana. Pri tržišnoj ceni od 13�, farmeri formiraju ponudu u količini od 4 korpe na sat i

maksimiraju profit.

Slika 9.7. Agregatni (tržišni) proizvoñačev višak predstavlja

individualne krive marginalnog troška uzlaznog nagiba

Površina ispod cene (PE) i iznad krive ponude (S = Σ MC) meri



krive ponude (S = Σ MC) meri proizvoñačev višak na tržištu. Za bilo koju količinu (Q) kriva ponude meri

minimalnu cenu po kojoj bi firme bile voljne da ponude autpute. Razlika

izmeñu tržišne cene i cene ponude je marginalni doprinos agregatnom

proizvoñačevom višku.

Proizvoñačev višak i kako viša cena povećava proizvoñačev višakUobičajenu krivu ponude u obliku ravne linije koju stavljamo

u odnos s tržišnom cenom i dobijamo proizvoñačev višak uobliku zatamnjene površine (ispod cene PE, a iznad kriveponude S =ΣMC) trougla A, B, C. Meñutim, kada cenaporastesa PE na P1, proizvoñačev višak pokriva veći deo


porastesa PE na P1, proizvoñačev višak pokriva veći deozatamnjene površineA, D, F. Ovaj porast proizvoñačevogviška čine dva dela.Prvo, već postojeći prodavci na tržištu,koji su prodavali po ceniPE količinu autputaQE, u boljemsu položaju jer dobijaju više novca za isti proizvod.Porastproizvoñačevog viška postojećih proizvoñača (prodavaca)predstavljen je površinomB, C, D, F.

Proizvoñačev višak i kako viša cena povećava proizvoñačev višakDrugo, s obzirom na to da je cena viša, na tržište ulaze novi proizvoñači koji proizvode dobra ili pružaju usluge po ceni (P1) što podrazumeva i porast ponuñene količine sa QE na Q1. Proizvoñačev višak ovih novopridošlih proizvoñača predstavljen je zatamnjenom površinom C, E, F.


predstavljen je zatamnjenom površinom C, E, F.

Da bismo izmerili agregatni višak proizvoñača za celokupnotržište, sabraćemo proizvoñačeve viškove svake firme kojaproizvodi i nudi proizvode na tom tržištu. Kada je krivamarginalnog troška (MC) svake farme ulazna (rastuća),proizvoñačev višakće biti oblast izmeñu krive ponude(S =ΣMC) i krive ravnotežne cenePE, kao što je prikazanonaslici 9.7.

Proizvoñačev višak i kako viša cena povećava proizvoñačev višakVidimo da visina krive ponude meri troškove proizvoñača, odnosno prodavca, a razlika izmeñu tržišne cene (PE) i troška proizvodnje (MC) predstavlja proizvoñačev višak svakog prodavca. Stoga je ukupna površina (zatamnjena) na slici 9.7, zbir proizvoñačevih višakova svih proizvoñača, odnosno


zbir proizvoñačevih višakova svih proizvoñača, odnosno prodavaca.

Dodajući sve marginalne doprinose na ravnotežnu količinuQE, dobijamo zatamnjenu oblast, koja predstavlja zbir, tj.agregatni(tržišni)proizvoñačev višak.


Slika 9.8. Kako cene odreñuju proizvoñačev višak Na panou a, proizvoñačev višak je zatamnjena površina A, B, C, odreñen cenom (PE) i količinom autputa (QE). Na panou b, proizvoñačev višak predstavlja zatamnjeni trougao A, D, F, odreñen rastom cene sa PE na P1 i povećanom količinom autputa sa QE na Q1. Povećani proizvoñačev višak je rezultat porasta proizvoñačevog viška već postojećih proizvoñača, obeležen sa B, D, E, C i novopridošlih proizvoñača koji proizvode po višoj ceni i obezbeñuju dodatni proizvoñačev višak, obeležene trouglom E, C, F.

V. Pareto kriterijum tržišne efikasnosti

� Tržište predodreñuje gde će se inputi, i za koju proizvodnju produktivno upotrebiti.

� Svaka upotreba inputa ne donosi i najveću efikasnost i korist za društvo u celini.

� Ovome je značajan doprinos dao Vilfred Pareto, koji je postavio kriterij optimalnosti za alokaciju


koji je postavio kriterij optimalnosti za alokaciju oskudnih resursa.

� Po V. Paretu, tržište optimalno koristi inpute, ako nijedan drugi način njihove upotrebe ne može poboljšati položaj nekog preduzeća (farmera), a da se pri tome ne pogorša položaj drugog potrošača.

� Dugoročna ekonomska konkurentska ravnoteža se uspostavlja kada su ispunjena tri sledeća uslova:– sve firme u industriji maksimiraju profit;



– sve firme u industriji maksimiraju profit;

– ni jedna firma nema podsticaja ni na ulaz, ni na izlaz, zato što su sve firme ostvarile nulti ekonomski profit i

– cena proizvoda je takva da je ponuda industrije jednaka tražnji potrošača.


Uk

up

ni v

iša

k1

DC

2

62

Potrošaci B Potrošaci C Potrošaci D Potrošaci E

Slika 9.9. Alokativna efikasnost inputa – V. Pareto kriterijumKoličina ulova šarana QB stvara MC od 5 €, i daje marginalnu korist (MU) od 21 €. Bilo koja cena uovom rasponu poboljšaće položaj kupca ili prodavca, a da se pri tome ne pogorša položaj drugestrane. NMU = MU - MC je označena zatamnjenom površinom P1 i P2. Kada se poveća proizvodnjado tačke QE , povećava se i NMU, koja je predstavljena zatamnjenom površinom 1 i 2 (MCB, MUB,

E). U tački E se ne može povećati NMU, pošto je tržište u ravnoteži, tj. ponuda je jednaka tražnji (S= D), odnosno: P = MR = MC = AC. Tako tržište obezbeñuje najveću NMU, odnosno najpovoljnijualokaciju inputa.

HVALA NA PAŽNJI


Documents

POTPUNA KONKURENCIJA I MAKSIMIRANJE …Savršeno konkurentske firme moraju prihvatiti bilo koju cenu koju ponudi tržište Profit ili preciznije re čeno ekonomski profit (II ) Ekonomski,