PELA SE PRETVARA U TRUTAPela je stvorenje koje je bar u jednome veoma slino oveku: brine seza budunost. U dobra vremena radi za zle dane, leti za zimu. Aliuzmite konicu i premestite je u tropske krajeve, gde cele godine cvetacvee. Tamo se dogaa neto to e svakoga, ko to prvi put uje, i tekako iznenaditi. Pele prestanu raditi, vie ne proizvode med. To inije potrebno jer im ne preti vreme u kojem nema cveta. Kad nema brigaza zimu, nema ni meda.Dajte ljudima neku brigu i oni se pokrenu. U njima se bude moralne ilistvaralake snage i oni neto preduzimaju. Ne vredi mlade ostaviti darastu u blagostanju i osloboditi ih svega to slui za razvitak ikorienje njihove snage otpora. Stalno obilje sredstava i hranepretvara ljude u trutove.A. Mueller-GutterbrunnNEMA GORE NESREE od zle naravi i nepravde, NITI VEE SREE od vrlina.Bogatstvo moe stei i zao i nepravedan ovek, moe se sav valjati u izobilju,visoke nauke i dostojanstva moe zadobiti, ali pravinou i vrlinama ukrasiti se,to zlom i nevaljalom srcu nije dato. (Dositej Obradovi)Verujem da je istinsko blago oveka u izvravanju Boije volje, njegova je pakvolja da ljudi vole jedan drugog i da stoga postupaju jedan s drugim tako kako bieleli da s njima postupaju, kao to je i reeno u Jevanelju - da su u tome zakoni proroci. (Lav Nikolajevi Tolstoj)Ako ti je do neega stalo, nai e naina da se pozabavi time. Ako, pak, nije,nai e opravdanje. Teke okolnosti mogu ti prkositi, ali te ne mogu zaustaviti.Jedino ti sam moe zaustaviti sebe.Postoje neki putevi koji vode ka uspehu i drugi koji vode u oaj. Put na kojem si tizavisi potpuno od tvog izbora.Vidi li ivot ispunjen lepotom i pozitivnim mogunostima, ili vidi da nema nadeuopte, svejedno, tvoja procena e se sigurno pokazati istinitom.Prema tome, koju opciju bira? (Ralph Marston)Nema sramotnijeg zanata od dangube, besposlice i lenosti. Najlepi Boji danitakvome prolaze u gadljivoj tuzi, koja je otrov ivota. Svaki panj dostojan jeveega potovanja nego on, jer panj, prvo, barem je pravi panj, drugo, ne itejesti, tree, moe za mnoge potrebne stvari sluiti, ako ni za to, a ono za oganj.A lentina i dembel niti spada meu ljude, niti meu panjeve. ini se kao da jeovek, po tome to bi rad jesti i piti; ali evo bede kad nema ta, a on onda moramisliti ili o prevari ili o krai, jer trbuh za alu ne zna, on svoje hoe te hoe. Akoli je pak imuan i nije mu nude krasti, a on, kad se najede i zadovolji telo svoje,nemajui nikakova korisna i blagorodna zanimanja za um i srce svoje, mora osvakoj budalatini misliti. Dua mu je slina pustoj i zabataljenoj bati, punojtrnja, koprivetina i svakojakog nepotrebnog korova. (Dositej Obradovi)Ljubavlju nazivamo svaku mo, svaku sposobnost da saoseamo, kao isuperiornost da se osmehujemo u patnji. Ljubav prema sebi i sopstvenoj sudbini,neni pristanak na ono to Nedokuivi eli da uini sa nama i onda kad nismo ustanju da ga vidimo i razumemo - to treba da bude na cilj. (Herman Hese)

ta vi uopte moete da znate o onome to se zbiva u dui drugih ljudi - onjihovim iskuenjima, mogunostima, borbama? Od svih dua vi poznajete samojednu, a njena sudbina je u vaim rukama. Ako postoji Bog, vi ste, u izvesnomsmislu, sami s Njim. Ne moete da ga odvratite razmiljanjima o vaem susedu iliseanjima na ono to ste proitali u knjigama. Na ta e se svesti sve te prie(hoemo li ih se uopte seati?) kada izbledi ta uspavljujua magla kojunazivamo prirodom ili stvarnim svetom i kada Prisustvo u kome ste oduvek bilipostane dodirljivo, neposredno, neizbeno?(C.S. Lewis)Svi koji stradaju i umiru za svoje istine jedno su s Bogom i oveanstvom, ibatinici su venosti koja postoji samo za one koji veruju i pate, ugaoni su kamenu buduoj zgradi novog oveanstva, koja e se, nakon svih muka i zabluda, ipakostvariti kao misao Boija na Zemlji.(Ivo Andri)ta je davanje? Najrasprostranjenije nerazumevanje je ono koje pretpostavlja daje davanje odricanje od neega, liavanje ili rtvovanje. Osoba iji se karakternije razvio iznad nivoa receptivne, izrabljivake ili sakupljake orijentacije,doivljava akt davanja na taj nain. Trini karakter je voljan da daje ali samo akoza uzvrat prima; davanje bez primanja mu se ini kao prevara. Ljudi koji supreteno neproduktivni oseaju davanje kao osiromaenje... Za produktivankarakter davanje ima potpuno drugaije znaenje. Davanje je najvii izraz moi.U samom aktu davanja ja doivljavam svoju snagu, svoje bogatstvo, svoju mo.To iskustvo pojaane vitalnosti i moi ispunjava me radou... Davanje je veiizvor radosti od primanja, ali ne zbog toga to je to liavanje, ve zbog toga to uaktu davanja dolazi do izraaja moja ivotnost. (Erih From)Spavao sam i sanjao da je ivot radost. Probudio sam se i otkrio da je ivotsluenje. Dao sam se na sluenje i spoznao da je sluenje radost. (RabindranatTagore)ivot je prilika - iskusi je.ivot je lepota - divi joj se.ivot je san - ostvari ga.ivot je izazov - suoi se s njim.ivot je zadatak - izvravaj ga.ivot je igra - igraj se.ivot je dragocen - neguj ga.ivot je bogatstvo - uvaj ga.ivot je ljubav - uivaj u njoj.ivot je tajna - odgonetni je.ivot je obeanje -ispuni ga.ivot je tuga - prebrodi je.ivot je himna - pevaj je.ivot je borba - prihvati je.ivot je tragedija - uhvati se s njom u kotac.ivot je avantura - usudi se.ivot je srea - zaslui je.ivot je ivot - brani ga.(Majka Tereza)

Meu ljudima postoje i takvi ija ljubav postaje stvarna tek posle mnogihrazgovora, estih susreta i dugog prijateljstva. To je ljubav koja ima najvieuslova za dugo trajanje - jer ono to je teko nastalo teko i nestaje. (Ibn Hazm)Ne moete da od zaljubljenosti nainite osnovu ivota. Ona je plemenitooseanje, ali, ipak, samo oseanje. Ni za jedno oseanje ne moemo da tvrdimoda e veno trajati. Trajati mogu znanje, naela, obiaji, ali oseanja dou i odu.U stvari, bez obzira na to ta ljudi govore, ono to nazivamo zaljubljenouobino ne traje dugo. Mnoge stare bajke se zavravaju reenicom: "iveli susreno sve do smrti." Ako to znai da su pedeset godina oseali jedno premadrugom isto to su oseali i dan pre venanja, tada moemo slobodno da tvrdimoda to nije istina, a i da jeste, to uopte ne bi bilo poeljno. Ko bi mogao dapodnese da ivi u takvom uzbuenju makar pet godina? ta bi se u tom sluajudesilo s naim poslom, jelom, spavanjem, odnosima s prijateljima? Naravno,prestanak zaljubljenosti ne mora da znai i prestanak ljubavi. Ljubav u drugomznaenju, ljubav koju treba razlikovati od zaljubljenosti, nije obino oseanje.Ona je duboko jedinstvo postignuto snagom volje, te svesno jaano navikom...Mu i ena mogu da se vole ak i u onim trenucima kad se jedno drugom nesviaju previe, kao to, uostalom, mi sebe volimo i onda kad nismo oduevljnisami sobom. Oni su u stanju da odre tu ljubav ak i kad bi mogli, ako bi hteli, dase zaljube u nekog drugog. Zaljubljenost ih je podstakla da jedno drugomobeaju vernost, dok im ovakva tiha ljubav omoguava da obeanje ispune.Upravo je takva ljubav gorivo koje pokree branu mainu, a zaljubljenost jeeksplozija koja ju je ukljuila.(C.S. Lewis)oveku je dt vlst smo nd smim sobom. Smo svoj ivot moe ovek dudesi onko kko misli d je z njeg dobro i potrebno. , meutim, skoro sviljudi zuzeti su time d ureuju ivot drugih.(Lv Nikoljevi Tolstoj)ivot je smela avantura ili nita. Biti okrenut prema promenama i imati slobodanduh je nepobediva snaga.(Helen Keler)Mnogi ljudi imaju besmisleni ivot. Kao da su u nekom polusnu, ak i onda kadarade neto za to misle da im je vano. To je zbog toga to jure za pogrenimstvarima.Jedini nain na koji moe uneti smisao u ivot jeste posvetiti se ljubavi premablinjem, posvetiti se zajednici koja te okruuje, stvaranju neega to e tvomivotu dati svrhu i smisao.(Tomas Man)Pokatkad mi Bog daje asove savrenog mira; u tim asovima ja sam formulisaosvoje Vjeruju, u kome je sve jasno i sveto za mene. Ovo Vjeruju je sasvim prosto;evo njega: ja verujem da nema nieg divnijeg, dubljeg, simpatinijeg, razumnijeg,ljudskijeg i savrenijeg od Hrista. Sa surevnjivom ljubavlju ja govorim sebi da nesamo nema Njemu slina, nego da i ne moe biti.(Fjodor Mihailovi Dostojevski)

Altruizam (od lat. alter - drugi) je nesebina briga za dobrobit drugih. Terminoznaava ivotni stav koji ukljuuje nesebinost, naklonost, ljubav premadrugome i spremnost da mu se pomogne, po cenu line tete i rtve, bez ikakvenaknade ili spoljanje nagrade.Pojam je sainio Ogist Kont oko 1830. Suprotan pojam je 'egoizam'.Ui se da u trpljenju podnosi tue nedostatke i slabosti, ma kakve one bile,stoga to u samome tebi ima mnogo nedostataka koje drugi moraju podnositi.(Toma Kempijski)Dokle emo tue pogreke osuivati, a nae sakrivati i opravdavati? Niko senee dok je sveta i veka ispraviti i popraviti druge ukoravajui. Razuman i potenovek od sebe najpre poinje, sebe ispituje i posmatra, sebe sudi i osuuje.(Dositej Obradovi)Takvi smo mi ljudi, jednom merom merimo re kad je upuujemo ljudima okosebe, a posve drugom kad nas ta ista re, vraena, udari u lice. A stvar bi bila uredu kad bismo, upuujui rei drugome, imali bar deseti deo one osetljivosti kojupokazujemo primajui tu istu re upuenu nama.(Ivo Andri)Bolest ne dolazi odjednom, kao iz vedrog neba, nego je posledica dugog nizamnogih neznatnih greaka protiv zdravlja, koji se nadovezuju jedna na drugu irastu kao valjajua grudva snega, dok se jednog dana ne svale na glavugrenika.(Hipokrat)Jednako su bolesni oni koji odvie u se trpaju, kao i oni koji u oskudici gladuju.(Vilijem ekspir)Bez telesnog rada nema zdravog tela, niti zdravih misli u glavi.(Lav Nikolajevi Tolstoj)Mudar ovek u oluji se Bogu moli, ne za izbavljenje iz opasnosti ve zaizbavljenje od straha. Oluja iznutra je ta koja ga ugroava, a ne oluja spolja.(Ralf Valdo Emerson)Kakvog razloga imaju da kau da se ne moe vaskrsnuti? ta je tee: roditi se ilivaskrsnuti, da bude ono to nikad nije bilo, ili da ono to je bilo opet bude? Da lije tee doi u postojanje, nego vratiti se u njega? Navika nam jedno prikazujelakim, nedostatak navike prikazuje drugo nemoguim.(Blez Paskal)Tako se teko ivi, tako se kratko ivi, pa jo polovica tog tekog i kratkog ivotanam proe u mrnji i nesporazumima.Oh, ugasite mrnju! Ljudi su nama potrebni i nikako se, nikako se ne moe ivjetibez opratanja.Svi su mi ljudi i te kako potrebni. Svi, od ove starice koja me je primila na rukekad sam doao na svijet, pa do onog nepoznatog prolaznika, koji e, kad menebudu nosili na groblje neki ljudi, skinuti kapu i prekrstiti se i zaeljeti mi vjeni miri laku zemlju.Vjeni mir! - kako je dobra i velika i lijepa ta elja! O nepoznati dobri ovjee,

blagodarim ti za tu elju tvoju!ivite i borite se kako najbolje umijete, molite se Bogu i volite svu prirodu, anajvie ljubavi, panje i sauea ostavite za ljude, ubogu brau svoju, iji jeivot nestalni plamen svijetla.Volite ljude, esto im pomozite i uvijek ih poalite, jer su nam svi ljudi potrebni.(Ivo Andri)Ne sveti se, ne vraaj zlo za zlo. Dosta je zla od tvoga suseda, ako mu vrati zloza zlo, udvostruie zlo u svetu; ako li mu ne vrati, on jo moe pokajanjemsagoreti svoje zlo, i tako e ti trpljenjem i pratanjem smanjiti zlo u svetu.(Nikolaj Velimirovi)

Svet je pun snevalica, nema dovoljno onih koji kreu napred i zapoinjukonkretne korake da ostvare svoju viziju.(Vilijem Klement Stoun)Najbolje u ovekovom ivotu su njegova mala, bezimena, nezapamena delaljubaznosti i ljubavi.(Vilijem Vordsvort)Skrivena dobra dela zasluuju najvee potovanje. Kad vidim poneka od njih uistoriji, mnogo mi se dopadaju. No ipak, ona nisu bila sasvim skrivena, poto seza njih saznalo, ali najlepe je to to je postojala elja da se sakriju.(Blez Paskal)Voleti drugog oveka znai razumeti ga, a svakako oprostiti mu.Nije dodue lako voleti oveka onakvog kakav jeste, ali samo ako budemo ustanju ne samo da ga prihvatimo ve da ga i zavolimo onakvog kakav jeste,podstai emo ga da postane upravo onakav kakav moe da bude. (VladetaJeroti)Budimo pre sveg dobri, ztim poteni, posle ne zborvimo nikd jedndrugog.(Fjodor Mihilovi Dostojevski)Cvetu je potrebno sunce da bi postalo cvet, a oveku ljubav da bi postao ovek.(Fil Bosmans)Jeza me podie svega kad se samo setim kolika moe da bude ravnodunostkoju esto pokazujemo prema sudbini drugog oveka, i to u linim odnosima i,pogotovu, u takozvanom javnom ivotu.(Ivo Andri)Sve dok ljudi ne budu sve druge ljude smatrali braom, a ivot najviim od svihdobara, uvek e se iz linih interesa unitavati ivot drugih ljudi.(Lav Nikolajevi Tolstoj)Sin pita svoga oca jednog dana:- Tata, da li hoe da tri sa mnom maraton?Otac je bio srani bolesnik, ali je ipak odgovorio:- Da.

I trali su maraton. Zajedno.Trali su i druge maratone, jer je otac uvek odgovarao "da", kad ga je sin pitao.Jednog dana je sin pitao oca ta misli o tome da uestvuju u Ajronmenu.Otac je odgovorio:- Da.(Ironman godinje prvenstvo sveta, koje se odrava oktobra meseca u Americi,na Havajima; to je najtei triatlon na svetu: uesnici najpre plivaju 3,86kilometara, zatim 180,2 kilometra voze bicikl, a na posletku je maraton od 43,19kilometara.)Otac i sin su zavrili trku zajedno. Ovo je video snimak te trke:http://www.youtube.com/watch?v=XM9JALyXc6IVreme je da ovek pozna svoju vrednost. Zar je on odista nekakvo nezakonitoroeno stvorenje? Vreme je da se vie ne obzire plaljivo ovamo-onamo da li jeugodio ili nije ugodio ljudima! Neka se moja glava vrsto i pravo dri na pleima!ivot mi nije dan da ga pokazujem nego da ivim njime. I ja hou da se staram istarau se ne za javno miljenje o sebi, nego da li ispunjavam ili ne ispunjavamsvoj poziv pred Onim koji me je poslao u ivot.(Lav Nikolajevi Tolstoj)udno! ovek se buni protiv zla koje dolazi spolja, od drugih, zla koje on nemoe da izbegne, a ne bori se protiv svog sopstvenog zla koje je u njegovojvlasti.(Lav Nikolajevi Tolstoj)Ko se odlui da ini dobro, ne treba da oekuje da e mu zbog toga uklanjatikamenje s puta, ve mora biti spreman da mu jo koji kamen navale na lea.(Albert vajcer)Nita nije ree od prave dobrote; ak i oni koji misle da su dobri, obino su samoljubazni ili slabi. (Fransoa la Rofuko)Ako si razumeo da je glavna stvar u ivotu ljubav, ti nee kad se nae sanekim ovekom misliti na to ime bi ti on mogao biti koristan, nego kako bi i imeti mogao biti koristan njemu. (Lav Nikolajevi Tolstoj)Ko eli drugima osigurati dobro, ve je osigurao dobro sebi.(Konfuije)Kau: kako se isplati initi dobro ljudima kad oni dobro uzvraaju zlim? No, ako tivoli onoga kome ini dobro, ti si ve dobio nagradu u ljubavi prema njemu, i joveu nagradu e primiti u dui svojoj ako sa ljubavlju podnese ono zlo koje tion ini. ~ TolstojUporna dobrota pobeuje i najtvre srce. ~ SenekaDobri ljudi su srea na ovom svijetu.~ M. SelimoviSmatram da je televizija veoma pouna. Svaki put kad neko ukljui TV, ja odemu drugu sobu da itam. ~ Gruo Marks

Zato balkanske zemlje ne mogu da uu u krug prosveenog sveta, ak ni prekosvojih najboljih i najdarovitijih predstavnika? Odgovor nije jednostavan. Ali, inimi se da je jedan od razloga odsustvo potovanja oveka, njegovog punogdostojanstva i pune unutarnje slobode, i to bezuslovnog i doslednog potovanja.To je naa velika slabost, i u tom pogledu svi mi esto i nesvesno greimo. Tukolu nismo jo proli, ni taj nauk potpuno izuili. Taj nedostatak mi svudanosimo sa sobom kao neki istoni greh naeg porekla i peat manje vrednostikoji se ne da sakriti. O tome bi trebalo govoriti i na tome raditi.~ Ivo Andri, "Znakovi pored puta"Bolje je initi malo a dobro, nego puno a loe.~ SokratPrava dareljivost ne oekuje nita zauzvrat. Kakvom nagradom uzvraa svetoblacima kie? ~ KuralNiste iveli sve dok ne uinite neto za nekoga ko vam se nikada nee oduiti.~ John BunyanSve to zovemo zlom, svaka nesrea, ako je samo shvatamo kao to treba,popravlja nau duu. A u tom popravljanju i jeste smisao naeg ivota. ~ TolstojNajsreniji je onaj ovek koji je uinio srenim najvie drugih ljudi. ~ DidroVie vredi aka dobrote nego vrea mudrosti. ~ nepoznati autorNe misli da je vrlina samo u hrabrosti i snazi. Ako moe da savlada gnev, daoprosti i zavoli onoga ko te je uvredio, ti ini najbolje to ovek moe da uini.~ TolstojLjudi smatraju da je dovoljno imati sasvim malo vrlina dok, s druge strane, eleda beskrajno uveaju bogatstvo, imanje, mo, slavu i sve to je tome slino.~ AristotelSvakoga dana Gospod nam daruje - zajedno sa suncem - jedan trenutak kada jemogue izmeniti sve ono to nas ini nesrenim. Svakoga dana nastojimo daobmanemo sami sebe kako nismo prepoznali taj trenutak, kako on ne postoji,kako je dananji dan istovetan jueranjem i kako e biti jednak sutranjem. Ali,onaj ko obrati panju na dan koji traje, otkriva arobni trenutak. On moe bitisakriven u asu kad izjutra otkljuavamo vrata, u onoj kratkotrajnoj tiini kojanaglo nastupi posle ruka, u hiljadu i jednoj stvari koje nam izgledaju isto... Sreaje ponekad blagoslov, ali najee osvajanje. arobni trenutak koji se javljasvakoga dana pomae nam da se menjamo, navodi nas da se upustimo upotragu za svojim snovima. Patiemo, preivljavaemo teke asove, suoiemose s mnogim razoarenjima - ali sve je to prolazno...~ Paulo KoeljoVeina ljudi je, ako su zaista nauili da proniknu u svoje srce, svesna neutoljiveelje za neim to na ovom svetu ne mogu da dobiju. Mnogo toga nam se nudina ovom svetu za ispunjenje te elje, ali sve je uzalud. enju koja se u namajavlja kad se prvi put zaljubimo, ili kad pomislimo na neku stranu zemlju, ili seprihvatimo neega to nas zanima, ne moe da zadovolji ni venanje, ni

putovanje, ni uenje. Ovde ne govorim o nekakvom propalom braku, ili oneuspenom godinjem odmoru, ili o promaenoj karijeri. Govorim onajuspenijim sluajevima. Mi dosegnemo neto u prvom trenutku enje, alinam to kasnije u stvarnosti izbledi. Verujem da svi znate na ta mislim...Ako smo roeni s odreenim eljama, tada mora da postoji i nain da se te eljeispune. Dete je gladno tu je hrana. Patka eli da pliva postoji voda. Ljudioseaju polnu elju u redu, zato postoji polni odnos. Ukoliko oseam neku eljukoju na ovom svetu ne moe da zadovolji nijedno iskustvo, najverovatnije samstvoren za drugi svet. Ako ne moe da je zadovolji nijedno ovozemaljskouivanje, to ne znai da je svet opsena. Verovatno nije ni predvieno da uivanjaovog sveta zadovolje takve elje, ve da ih podstaknu, da nas upute na onopravo. Ako je tako, onda moram da pazim da ih nikad ne prezrem i da budemzahvalan za takve zemaljske blagoslove, a takoe i da ih nikad ne prihvatimumesto neeg drugog ega su oni samo kopija, odjek ili odraz. Moram daodravam u sebi ivu elju za pravom domovinom... Ne smem nikako dadozvolim da je sneg zatrpa, da postane nevana. Glavni cilj u ivotu treba da mibude put ka toj drugoj domovini, a i drugima treba da pomognem na tom putu.~ C.S. LewisDivna osobina knjige je to to je, za razliku od kompjutera, moete odneti sasobom u krevet.~ BurtajnNiko ne ukazuje takvo potovanje i privrenost vrlini kao onaj ko hotimice gubiglas dobroga oveka da bi u dui svojoj ostao dobar.~ TolstojOeva moralnost je najsnanija pouka deci.~ DemokritStvaran problem nalazi se u srcu i umu oveka. Nije to problem fizike vemorala. Lake je razbiti jezgro plutonijuma nego unititi zao duh u oveku.~ Albert AjntajnMoralno izgraen ovek, i samo on, sasvim je slobodan.~ Johan Fridrih ilerPravi je moral samo u onim radnjama koje ovek radi nezavisno od spoljneprirode, od spoljnih upliva i podstreka, koje radi bez straha od spoljnihnevoljnosti, kazni i nesrea, bez obzira na svoju korist i svoje interese.~ Boidar KneeviAko se ljudi iz detinjstva ne otruju zlim obiajima, nego ako se napoje i napunerazboritou, ljubavlju prema potenju, istini i svakoj blagorodnoj vrlini blagonjima! Navikavajmo mlade na dobro, od toga sve zavisi.~ Dositej ObradoviObrazovan je onaj koji ima obraza.~ N. Velimirovi

Cilj obrazovanja treba da bude da nas naui da mislimo, a ne da nam kae tada mislimo.~ Ugo BetiKako to da su mala deca toliko inteligentna a ljudi glupi? Mora biti daobrazovanje to ini.~ Aleksandar Dima, sinVie volim neobrazovanog a estitog oveka, nego obrazovanog a nepotenog.~ Franesko PetrarkaSlabi ne moe da oprata, jer je opratanje osobina jakih.~ Mahatma GandiPratanje i zaboravljanje uvreda je vrlina prve vrste...~ Fjodor Mihailovi DostojevskiDobro je ako se dogovori sa prijateljem da jedan drugoga zadravate kad jedanod vas pone da osuuje blinjega. A ako nema takvog prijatelja, dogovori se otome sa samim sobom.~ Lav Nikolajevi TolstojOkrutnost prema ivotinjama jedan je od najeih poroka niskog i neplemenitognaroda.~ Aleksandar HumboltDrutvo oveku govori: Misli onako kako mi mislimo; veruj onako kako miverujemo; jedi i pij onako kako mi jedemo i pijemo; odevaj se onako kako se miodevamo ili budi proklet. Ako se neko ne pokori veini, drutvo pretvara njegovivot u pakao podsmehom, spletkama, ruganjem, bojkotom i pretnjama. Ali,budite hrabri!~ Lav Nikolajevi TolstojJedini potreban preduslov da zlo trijumfuje jeste da dobri ljudi ne rade nita.~ Edmund BurkeSvi ljudi ne mogu biti bogati i poznati, ali svi mogu biti dobri.~ KonfuijeKad vrabac gradi svoje gnezdo u umi, zauzme samo jednu granu.Kad jelen utauje svoju e na reci, pije samo onoliko koliko stane u njegoveludac.Mi skupljamo stvari, jer su nam srca prazna.~ Anthony de MelloKad ima sve, ne vidi nita, progleda tek kad nema nita.~ ekspirMoe li da se srdi na oveka zato to su na njemu gnojne rane? On nije krivto je izgled njegovih rana tebi neprijatan. Isto tako treba da se odnosi prematuim porocima.Ali, rei e da je oveku zato dan razum da bi mogao da sazna i ispravlja svoje

poroke. To je tano. Ali, i ti ima razum, i moe da rasudi da se ne treba srditina oveka zbog njegovih poroka, ve, naprotiv, treba se truditi da razumnim idobrim ophoenjem, bez gneva, netrpeljivosti i nadutosti, probudimo u njemunjegovu savest.~ TolstojSvako u ivotu ima svoju specifinu misiju, da ostvari konkretan zadatak. U tomeniko ne moe da ga zameni i njegov ivot ne moe da se ponovi. Svako imaposeban zadatak i ansu da ga ostvari.~ Viktor Frankl, "Zato se niste ubili"Ma koliko izgleda udno, ipak je istina da mi dolazimo u ovaj svet ne da u njemuuivamo nego da se od njega spasemo. Kao to ljudi ne idu u rat da se naslaujuratom, nego da se spasu od rata!Radi veeg blaga od rata ljudi idu u rat; radi veeg blaga od ovoga ivota midolazimo u ovaj ivot. Radi trajnijeg i boljeg ivota mi dolazimo u ovaj ivot.~ N. VelimiroviBudi promena koju eli da vidi u svetu.~ Gandiuli ste da je reeno: 'Voli svoga blinjeg, a mrzi neprijatelja.' A ja vam kaem:volite svoje neprijatelje i molite se za one koji vas progone, da budete sinovisvoga Oca, koji je na nebesima. On ini da njegovo sunce izlazi i zlima i dobrima,i alje kiu i pravednima i nepravednima. Jer, ako volite one koji vole vas, kakvaje vaa nagrada? Zar to ne rade i carinici? I ako pozdravljate samo svoju brau,zar inite neto naroito? Zar to ne rade i pagani? Zato budite savreni kao to jeva nebeski Otac savren. (Evanelje po Mateju 5:43-48)Dotle dok ne vidim da se odrava najvanije pravilo Hristovo - ljubav premaneprijateljima - ja ne verujem da su oni to sebe nazivaju hrianima ustinuhriani.~ TolstojSvi ljudi trae sreu, sa manje ili vie snage i upornosti, a najvie izgleda da jenau i sauvaju imaju oni koji je trae u zajednikoj srei to veeg broja ljudi sakojima ih ivot vezuje.~ Ivo Andrioveka mogu usreiti samo dobra dela, a nikako zemaljsko blago.~ SokratSrea koju traimo izmie nam; srea koju pruamo vraa nam se!~ Don TempltonKad se jedna vrata sree zatvore, druga se otvore. Ali esto toliko dugo gledamou zatvorena vrata da i ne primeujemo ona otvorena.~ Helen KelerKako ljude moemo uiniti srenim ako ih ne uinimo moralnim i mudrim?~ Imanuel Kant

ovek je srean samo onda kada uspe da usrei drugoga.~ Visarion Grigorjevi BjelinskiPre nego to krenete da traite sreu, proverite moda ste ve sreni. Srea jemala, obina i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.~ Duan RadoviMnoge velike i sudbonosne strasti nae mladosti poivaju na prostomnesporazumu. Tu smo mi kao nevet i nespretan ovek koji ue u neku radnju,pokae na neku stvar u izlogu i kae tonom oveka koji je reen na sve:"Uzimam ovo i plaam koliko traite."A posle, kad je sve dockan, pokae se da ste uli u pogrenu radnju i traili netoto vam ne treba i to stvarno niste nikad ni eleli da imate.~ Ivo AndriLovei ljude na svoju udicu, avo mee razne mamce. Ali, za besposlenogoveka nisu potrebni nikakvi mamci: on tri na golu udicu.~ TolstojNije pametno, veruj mi, govoriti iveu; jer sutra e ve biti kasno: ivi danas.~ MarcijalMora biti da ivot postoji po nekom viem naelu, a ne samo po besmislu, po zlu,po ludilu.~ Mea SelimoviZato neki ljudi tako besciljno hode i toliko besciljnih poslova posluju? Zato tone znaju cilj svoga ivota niti metu svoga putovanja.~ N. VelimiroviOgromna veina ljudi radi ono to mora, to moe ili to voli da radi; samo malonjih, plemenitih, rade ono to treba da rade.~ Boidar KneeviDunost, znate li ta je to? To je ono to traimo od drugih.~ Aleksandar Dima, sinNema takvog loeg dela za koje bi bio kanjen samo onaj koji ga je uinio. Mi nemoemo da se tako usamimo da ono zlo koje je u nama ne bi prelazilo i nadruge. Naa dela, i dobra i zla, ive i deluju kao i naa deca, ne vie po naojvolji, nego sama po sebi.~ Dord EliotUvek sam se udio lakoi sa kojom pratamo sebi i zaboravljamo svoje nedobrepostupke, sve od sitnih greaka prema drugim ljudima do velikih i runihnezahvalnosti i neverstava ili do sebine ravnodunosti prema svemu to sedeava oko nas.Svi mi u tom greimo, neko manje, neko vie, a neki su tu sposobnost razvili usebi do te mere da izgleda kao da imaju ve unapred spremljenu indulgenciju zasvaki svoj grean postupak prema blinjem.I ta naa spremnost i vetina da za takve svoje greke i prestupe olako nalazimoizvinjenje ili ak opravdanje, mogu dobro da poslue kao mera opte ljudske

vrednosti svakog od nas.~ Ivo AndriFormiranje svog karaktera trebalo bi da bude glavni cilj svakog oveka.~ Johan Volfgang GeteMi smo ono to uvek iznova inimo. Izvrsnost, stoga, nije in, ve navika.~ Stiven KaviMoe ovek biti veliki kao strunjak, dravnik, vojskovoa, no niko meu ljudimanije vei od oveka velikog u veri, nadi, ljubavi.~ N. Velimiroviko elite d budete bolji od drugih ljudi, ne smete rditi ono to oni rde i nemoete iveti onko kko oni ive.~ Dun RdoviZakon ivota: da treba voleti Boga i blinjega prost je i jasan; svaki ovek kaddoe do razuma saznaje ga u svome srcu. I zato, kad ne bi bilo lanih uenja, svibi se ljudi drali toga zakona, i na zemlji bi bilo carstvo nebesko.Ali, uvek i svuda, lani uitelji uili su ljude da treba priznavati za zakon Boji onoto nije zakon Boji. I ljudi su verovali lanim uenjima i udaljili se od istinitogzakona ivota i od ispunjavanja istinitog zakona njegovog, i ivot ljudski bivao jezbog toga sve tei i nesreniji.Stoga ne valja verovati nikakvim uenjima ako se ne slau sa ljubavlju premaBogu i blinjemu.~ Lav Nikolajevi TolstojKarakter se ne moe razvijati u lagodnosti i tiini. Samo kroz iskustvo, iskuenja ipatnje dua moe ojaati, vizija razbistriti, ambicija nadahnuti i uspeh postii.~ Helen Keleristo obuen ovek paljivo obilazi blato; ali, kad se jedanput oklizne pa ukaljaodeu, on se ve manje uva: a kad vidi da mu je odea sasvim ukaljana, ondave smelo gaca po blatu i kalja se sve vie.Tako isto ovek kad je mlad, dok je jo ist od nevaljalih i razvratnih dela, uvase i kloni od svega loeg; ali, im se jedanput, dvaput prevari, on misli: uvao se,ne uvao, svejedno je; pa se uputa u sve poroke. Ne ini tako! Ukaljao si se?Obrii se i budi jo paljiviji! Zgreio si? Kaj se i jo vie se uvaj greha!~ Lav Nikolajevi TolstojTeko onom koji mora nekog drugog da unizi, da bi se on sam izdigao, ili, boljereeno: da bi imao iluziju da se izdigao!~ Ivo AndriPostati ovek lepe je nego postati kralj.~ Antun Gustav MatoKo je blinji? Na to pitanje ima samo jedan odgovor: ne pitaj ko je blinji, ve inisvemu ivom ono to hoe da se tebi ini.~ Lav Nikolajevi Tolstoj

Mnogo vrlina treba da ima onaj koji drugog optuuje.~ CiceronJedna po jednaJedan na prijatelj je etao u predveerje po praznoj plai u Meksiku.Dok je hodao, primetio je jednu osobu na velikoj udaljenosti. Kada jepriao neto blie, video je kako se neki ovek, oito iz tog kraja,saginje, neto podie i baca u vodu. Svaki as je bacao neto u okean.Kada je na prijatelj priao jo blie, video je da taj ovek podiejednu po jednu morsku zvezdu, koje je voda izbacila na obalu, i da ihvraa u vodu.Na prijatelj se zbunio. Priao je tom oveku i obratio mu se: Dobro vee,prijatelju. Pitao sam se ta to radite.Vraam ove zvezde natrag u okean. Znate, sada je velika oseka, i sveove zvezde su ostale na suvom. Ako ih ne vratim u more, uginue.Shvatam odgovorio je moj prijatelj ali na plai lee hiljademorskih zvezda. Ne moete sve da ih vratite u vodu. Previe ih je. Semtoga, to se deava na stotinama plaa du obale. Zar ne vidite dajednostavno ne moete nita da uinite?ovek se nasmeio. Sagnuo se i podigao jo jednu morsku zvezdu. Dok juje vraao u okean, odgovorio je: Uinio sam neto bar za ovu.Ponite od sebeNa grobu anglikanskog biskupa u kriptama Vestminsterske opatije bile suispisane sledee rei:Dok sam bio mlad i beskrajno matovit, sanjao sam o tome da promenimsvet. Kada sam odrastao i postao mudriji, otkrio sam da se svet neepromeniti, pa sam donekle suzio svoj vidik i odluio da promenim samosvoju zemlju.Ali, i to je, izgleda, bilo neizvodljivo.Kada sam uao u godine duboke starosti, u poslednjem beznadenompokuaju, odluio sam da promenim samo svoju porodicu, one koji su mibili najblii. Ali, gle, nisam uspeo da promenim bilo koga od njih.I sada, dok leim na samrtnoj postelji, odjednom shvatam: Da sam samo sebenajpre izmenio, onda bih promenio i svoju porodicu.Njihova inspiracija i ohrabrenje pomogli bi mi da poboljam svoju zemlju, a, kozna, moda i itav svet.CirkusNajbolji delovi dobrog ljudskog ivota su njegovi maleni, bezimeni, zaboravljeni

inovi dobrote i ljubavi.William WordsworthJednom, dok sam bio tinejder, moj otac i ja smo stajali u redu zaulaznice u cirkus. Konano je, nakon dugoga ekanja, ispred nas ostalasamo jedna porodica, koja me je veoma zainteresovala. Bilo je osmorodece, verovatno su sva bila mlaa od dvanaest godina. Bilo je oiglednoda nisu ba bogati. Njihova odea nije bila skupocena, ali je bilaista. Deca su bila dobro vaspitana; stajala su u parovima izaroditelja, drei se za ruke. Uzbueno su brbljali o klovnovima,slonovima i drugim uesnicima cirkusa koje e te veeri videti. Iznjihovog ponaanja jasno se dalo naslutiti da nikada pre nisu bili ucirkusu. Ovo je trebalo da bude vrhunac njihovih mladih ivota.Otac i majka ponosno su stajali ispred njih. Mama je drala oca za rukugledajui ga kao da govori: Ti si moj vitez na belom konju. On sesmekao i ponosno epurio, gledajui je kao da odgovara: Pa, naravnoda jesam.Prodavaica je upitala oca koliko ulaznica treba. Ponosno je odgovorio:Dajte mi, molim vas, osam deijih i dve ulaznice za odrasle, tako damogu odvesti svoju porodicu u cirkus. Prodavaica je kazala cenu.ovek nije imao dovoljno novca. Kako bi se sada mogao okrenuti i reisvojoj deci da nema dovoljno novca za ulaznice u cirkus? Primetivi tase dogaa, moj je otac zavukao ruku u dep, izvukao novanicu oddvadeset dolara i bacio je na pod. (Mi nismo uopte bili bogati!) Zatimse sagnuo, pokupio novanicu, lupnuo mukarca po ramenu i rekao:Oprostite gospodine, ovo vam je ispalo iz depa.ovek je znao ta se dogaa. On nije traio milostinju, ali je svakakocenio pomo u oajnoj, srcu bolnoj i neugodnoj situaciji. Pogledao jemoga oca u oi, uhvatio ga za ruke vrsto steui novanicu od dvadesetdolara. Dok mu se suza kotrljala niz obraz, drhtavim je usnamaodgovorio: Hvala vam, hvala vam, gospodine. Ovo zaista mnogo znai imeni i mojoj porodici.Moj otac i ja vratili smo se do auta i odvezli kui. Te veeri nismo otili u cirkus,ali tamo nismo bili uzalud.Dan ClarkHRABROSTZnai mislite da sam hrabra? upitala je.Da, mislim da jesi.Moda i jesam. Ali, to je zbogtoga to sam imala predivne uitelje. Ispriau Vam o jednom od njih. Pre mnogogodina, dok sam radila kao volonter u bolnici u Stenfordu, upoznala samdevojicu po imenu Liza, koja je bolovala od jedne retke i teke bolesti.Pokazalo se da je jedina mogunost da ozdravi bila da joj se transfuzijom dakrv njenog petogodinjeg brata, koji je, na neki neobjanjiv nain, uspeo da

preivi istu bolest, tako da su se u njegovom organizmi stvorila antitela kojamogu da savladaju tu opaku bolest.Doktor je njenom malom bratuobjasnio kakva je situacija, i pitao ga da li eli da da krv za svoju sestru.Videla sam da je deak, posle samo jednog trenutka, duboko uzdahnuo i rekao:Da, spreman sam ako e to spasti Lizu.Dok su vrili transfuziju, leaoje u krevetu pored sestre i smeio se. I mi ostali smo se smeili, gledajuikako se devojici vraa boja na obrazima. Onda je njegovo lice ubledelo i sanjega je nestalo smeka. Pogledao je u lekara, i drhtavim glasom upitao: Hou liodmah poeti da umirem?Poto je bio mali, deak jepogreno shvatio doktora; mislio je da e sestri dati svu svoju krv.Da, nauila sam ta je hrabrost,jer sam imala dobre uitelje.