11April 2011. www.serbianmirror.com

P O V O D I

Koliko samo vlakana slame, pru}a itrava izatkaje ptica pre nego {to seugnezdi i pre nego {to se u gnezdu

zabeli jaje. Rode su nekako najsimboli~nijeptice. Njihova gnezda i njihova belinainspiri{u ljude i valjda se te velike ptice ba{i zovu rode, kako bi donele odnekud, iznekih ju`nih daljina povijenu bebu na vratadoma. Zanimljivo je da sam i ja dugoverovao da je doletela roda i mene donela.Onda su mi priznali da me je otac doneo izbolnice, dok na kraju nisam shvatio, da meje ipak rodila majka i da sam porasto ustomaku. Rode i dan danas ma{u krilima sakrovova i podse}aju me na radjanje venere,radjanje sunca ili radjanje novog sveta ubelini na dnu gnezda na dimnjaku. Jaja surazli~ita, riblja jaja{ca na primer ponekadpostanu kavijar i poslastica za one bogate uprvoj klasi. Tako uz {ampanjac nabogatoj trpezi neko ve} negdeu`iva. Bogati su uvekpovla{}eni.

Moja deca su seprenerazila nedavno odsaznanja, da se u Srbijijede i jaje od guske.Ubi{e se razmi{ljaju}ikako je to mogu}e?Jednostavno za njih jegu{~ije jaje malo ve}e odonoga {to se pakuje u pro-davnici i nije po standardusupermarketa.

Mnoge moderne skulp-ture su jajolike i na trgovima usvom mermernom zagrljaju ~uvajutajne `ivota i tajne zaledjenog svemira usvojoj kamenoj utrobi. Nekad razmi{ljamza{to je jaje ba{ jajoliko, a nije na primerokruglo. Jednom sam kao klinac borave}i naselu kod babe i dede gledao kri{om kakojedna koko{ka snosi jaje, bila je `uta i{arena, a ustvari ru`na koko{ka bez perja navratu. Da budem iskren, prenerazio sam se.To radjanje jajeta uop{te nisam takozami{ljao. Uzeo sam jaje u ruku i na mojejo{ ve}e ~udjenje jaje je bilo vru}e. Posletoga dugo nisam za doru~ak jeo pr`ena jaja,a bogami nisam pio ni mleko, kad samvideo kako se muze krava i kako mleko{trca u kantu.

U jednom selu u Srbiji se svakegodine na Uskrs odr`ava svetski {ampionatu tucanju jaja. Dolazili su i gosti, takmi~ariiz mnogih zemalja na {ampionat, ali titulasvetskog {ampiona nikad nije uzela ni jednadruga dr`ava. Naime, titula se svake godineseli iz jednog u drugo selo i ostaje u Srbiji,niko je nije dostojan osim nas Srba. Misliosam da je samo Novak Djokovi} neprikos-noveni Srbin u svetu i svetski {ampion, kadono {ampioni smo sveta i u tucanju jaja.Takmi~ari polupaju u pripremnom periodupreko dvesta hiljada jaja, dok ne odaberuono pravo {ampionsko i najtvrdoglavije.

Leonardo Da Vin~i je posmatraoptice svakodnevno. Divio se ba{ kao i minavigaciji i konstrukciji od perja koja probi-

jaju nebo i seku vazduh. Crtao je prototiplete}e ma{ine i u svemu tome nije nikadauspeo da poleti. Ptice su za njega ostalezagonetka u visini nedoglednog neba.Milioni ptica na nebu prenose tajnu i njenblagi {apat, probijaju}i njen mese~ev prah iprekrivaju}i zvezde treperu{e. Zamislitesamo no} iznad mora ili okeana, na nebusamo ptice koje lete svojoj zemlji. Let kojine prestaje, let nad `ivotom...

Zagonetka do zagoneteke. A jaja?Pa na{ narod ka`e, isti su kao jaje jajetu. E!Ne bih se ba{ slo`io sa time da su sva jajaista, jaja su razli~ita. Ka`u kad je stomak utrudnice jajolik, bi}e mu{ko. Fascinira metaj elektri~ni impuls i prvi trzaj jo{ nerod-jenog deteta u stomaku majke. Taj pokret je

~udesan kao munja nebeska, bljesne i zasi-ja. Maj~ino dete mrdne u stomaku i tuzapo~inje veliki `ivotni zapis, jednog~oveka, jednog impulsa, davno pre nego iprvi put taj ~ovek zapla~e. Jedna kineskamudrost ka`e: I put od hiljadu miljazapo~inje prvim korakom. Gde je zapravo

taj prvi korak, u jajetu ili izvan njega. Da lise ~ovek vra}a unazad kroz svoj `ivot? Dali je korak zapo~eo pre nego {to je `ivotuop{te dobio noge i ruke. Kora~a li se tounazad ili unapred, prostranstvom duhovnihlelija. Da li se mi uop{te ne{to pitamo `ive}ina zemlji, ili je ve} sve u nama odavnozacrtano i predvidjeno. Da li mi uop{temo`emo i{ta da menjamo u svom `ivotu ilinam `ivot menja tehnologija? Da li se i{tapromenilo od kad ste upisali svoje lice inali~je na onom ~arobnom Fejsbuku? Da lisad zaista imate vi{e prijatelja nego ranije ilije odgovor na va{u samo}u i beznadje,toplina onog sne{enog jajeta u de~ijoj ruci.Vrelina te okrugline mene i danas greje.Koko{ka koja me je gledala pomalo iz pro-fila onim okruglim okom, bu~no kokodaka-ju}i i danas gleda u mene, daju}i na znanjecelom svetu, da je nastalo jo{ jedno jaje kao

topli bo`iji dar.Farbanje jaja je bila i ostala

umetni~ka vrlina i nadmetanjema{te. Nedavno sam video jednojeje na kome je tananom ~etki-com oslikana Sveta Bogorodicai divio sam se umetniku i nje-govom ume}u. Pomalo mi je`ao da to jaje nisam kupio.Ostao mi je u se}anju sve~anizapis ljudske privr`enosti idivljenje prvom danu hri{}anst-

va i duboke snage radjanja. U izlogu turisti~ke agen-

cije uvek gledam palme i ostrva inadam se da }u jednog dana i ja tamo

po}i, ali opet i ako bih i{ao na neko dalekoostrvo ja bih po{ao ba{ na ~udesno ostrvo”Galapagos”. Tamo gde je priroda sa Bogomukrstila prste i gde se radjaju ~uda. @eleobih da upoznam barem jednu stariju gospod-ju kornja~u, od dvesta godina i da vidimkako ona to pola`e jaja u pesku gledaju}inegde u daljinu, kao da je starica presko~iladeset milenijuma samo}e u dubokom plavet-nilu okeana. Tamo bih oti{ao da posmatramptice a i mrave, koji svojim nepogre{ivim

ustrojstvom raznose jaja{ca i pole`u ih udubinu zemlje. Kad posmatram mrave i nji-hove autoputeve ti{ine, dok gledam kako sepomalo sudaraju i nekud `ure, ne mogu a dane pomislim na nas ljude. Oslu{kujem govortrave, glasove i mirise cve}a, prole}e i bud-jenje u njemu.

Kad ka`u da je Uskrs najradosnijihri{}anski praznik, imaju i pravo. Kadpogledam u svoje snove i zagledam se u tu{arenicu od vedrine i boja, pomislim da smomi Srbi ustvari najradosniji narod, ne znamda li smo nebeski ili zemaljski, ali znamoda se veselimo i kad se tucamo jajima.Kako malo nama treba da zaista postanemosvetski {ampioni.

Jaje na oko je jo{ jedna na{aunikatna stavka. Ima jaja. Tra`i dlaku u jaje-tu. Jajara. Ima toga u na{em svakodnevnomjeziku zaista puno. Jaje se nekad stavi u sre-brni jajodr`a~ i srebrnom se ka{i~icomlupka, dok se rovito ne razbije odozgo, gro-fovsko jaje. Jaje nas podse}a na doru~ak,jaje zna~i mu{kost. I na kraju ono kapitalnopitanje je opet i uvek aktuelno. [ta je stari-je? Pa ne znam stvarno? Rekao bih da jejaje starije, a ustvari {ta je to uop{te tolikova`no? @ivot je stariji od smrti. Ljubav odpreljube, otac od sina, a kad pogleda{ goremedju zvezde, nema tamo nikakvih pitanja.Daljina je starija od svetlosti, ljubav ve}a odmr`nje i tamo negde u kosmosu odzvanjajuzvona i na{a se lica roje u ko{nici osmeha.

Tamo je nastalo i jajoliko sunce inegde na kraju mle~nog puta lebdi vaskrsen-je ~ovekovo. Uskrs je na pragu, hajde sadne {tedite jaja. Pravila su poznata, pobedniku nadmetanju dobija jaje od onoga ko jeizgubio. Takmi~enje samo {to nije po~elo.Svako od nas je pomalo i Novak Djokovi}i pomalo `eli da razlupa i razbije protivni-ka. Ne udarajte sa strane i ostavite se tihstarih trikova. Hajde da kucamo jajapo{teno. Uskrs je na{ najradosniji praznik,na{a radost. Hristos be{e pa Vaskrse, be{eHrist i osta u nama doveka. Sre}an vampraznik, u ljubavi.

Pi{e: Boban Ili}

12 April 2011.

P R O T E K L I D O G A \ A J I

Delegacija stru~njaka iz Srbije,boravila je u tronedeljnom studi-jskom putovanju, u okviru Saveta

me|unarodnih programa USAID-a, bave}ise problemom nasilja u porodicama i sek-sualnog zlostavljanja `ena i dece. Obi{lisu relevantne ustanove, koje se bave tomtemom, na teritoriji dr`ava Ilinois iViskansin, a bili su sme{teni u ameri~kimporodicama, kako bi {to bolje upoznali iameri~ki na~in `ivota i ^ikago.

Svi ~lanovi delegacije, bili susaglasni, da iako je Srbija, {to ste ti~enekih pojedinosti naprednija, kada je re~ okaznenoj politici, na istom nivou saAmerikom, da mora jo{ mnogo toga da seunapredi. Tokom ove posete, videli sumnogo korisnih re{enja, koje mogu pri-meniti na doma}em terenu.

Kordinator projekta borbe protivseksualnog i rodnog zasnovanog nasiljapri Ministarstvu za Rad R. Srbije JelenaSekuli} na opro{tajnoj ve~eri, zahvalila seorganizatorima i doma}inima u ime srpskedelegacije i dodala:

“Srbija jo{ uvek prolaziisku{enja, jedno od njih je, kako }emo seodnositi prema ovoj va`noj temi. Mi iz

vladinih institucija, predstavnci nevladinihorganizacija i predstavnica utacajnogmedija u Srbiji, `elimo izgraditi noviodnos prema pojedincima u dru{tvu, jer~esto ka`emo, kakav je polo`aj `ene ujednom dru{tvu, toliko je to dru{tvodemokrati~no. Od izuzetnog je zna~aja sve{to smo ovde videli, prepoznajemo kaotezu da unapredimo posao, kao modelenosimo sa nama ku}i.”

Cenjeni dr @ivojin Pavlovi} iz^ikaga, je naglasio da je ovo bilo odli~noiskustvo za srpsku delegaciju i izraziozadovoljstvo {to mislimo globalno.“Podsetio bih da su Beograd i ^ikagoposestrimljeni gradovi i da sam siguran,da }e i novi gradona~elnik ^ikaga RamEmanuel, nastaviti da podr`ava sve oblasti

saradnje, posete i prijateljstva,” rekao je drPavlovi} u ime Odbora posestrimljenihgradova.

Upravnica jedinog `enskogzatvora u Srbiji, Zabela kod Po`arevca,Anka Gogi}-Miti}, je istakla da je se unjenoj instituciji ozbiljno bave problemi-ma prodi~nog nasilja, jer je ve}ina `enali{enih slobode, u~inilo krivi~no delo u

situacijama prodi~nog nasilja. “Ovde uSAD postoje mnogi programi, kojizamenjuju kaznu zatvora, {to u Srbijinedostaje. Nedavno smo doneli novizakon o izvr{enju krivi~nih sankcija,kojim su predvi|ene alternativne sankcije,one koje prethode ili zamenjuju zatvor.To je ovde najve}e iskustvo, jer uslovnimosudama se smanje povratak u zatvor. Odvelikog zna~aja je bio obilazak ustanoveza korekciju pona{anja u Milvokiju, zaosu|enice, koje se pripremaju za izlazakna slobodu. Ni toga kod nas nema. Videlasam mnogo druga~ijih mere bezbednosti uzatvoru, kao {to su providni televizori,metalne plo~e kao ogledala, interesantnestvari za bezbednost, sve to mo`e kod nasda se primeni,” naglasila je Anka

Gogi}-Miti}.Predsednica udru`enja

samohranih majki iz Ni{a koje ima vi{eod 600 `ena i 900 dece, Jovanovi}Miroslava, tvrdi da iz Amerike nosi predi-vna iskustva i dodaje: “Mi smo u nekimstvarima napredniji, ali kod njih je boljeumre`avanje razli~itih slu`bi, koje se bavenasiljem posebno policije, hitne pomo}i icentara za socijalni rad i udru`enjagra|ana. Ni{ tek osniva sigurnu ku}u, aprema ameri~kim iskustvima potreban jedu`i period od mesec dana, koliko je sadau Srbiji, ve} 3-6 meseci, da bi `ena kadaiza|e bila psiholo{ki i ekonomski spremnada izdr`ava svoju decu. Tako|e, ovde smovideli ne{to novo, rad sa sa nasilnicima.Kada po~ne nasilje u porodici, ne trebaraditi samo sa `enom, ve} sa nasilnikom –preventivno. Hvala i svima Srbima koji sunas toplo primili,” istakla je gospo|a

Miroslava Jovanovi}.Zamenik javnog tu`ioca Slobodan

Joksimovi} iz Zrenjanina, ka`e da su nje-gova o~ekivanja ispunjena. “U potpunostismo shvatili ameri~ki na~in saradnje svihfaktora, kada se radi o za{titi nasilja uporodici. Pravni sistem se ne razlikujemnogo od na{eg i ve}inu iskustva, koja}emo poneti sa sobom, mo`emo da imple-mentiramo kod nas. Li~no mislim damo`emo da primenimo saradnju izme|udr`avnih institucija i nevladinih organi-zacija, u smislu njihove saradnje u spro-vo|enju nasilja u porodici. Nakon vi{esastanaka sa nevladinim organizacijama,koje se bave prevencijom dece u osnovn-im i srednjim {kolama, smatram da te sja-jne programe mo`emo implementirati udoma}em sistemu. Pribli`no smo na istomnivou u pogledu sankcija, razlika je utome, {to se kod njih u skoro svimslu~ajevima koristi nagodba. Tako|e, onisu dalje odmakli u saradnji nevladinogsektora i dr`avnih institucija. Trebalo bida inicijativa za pomo} `rtvama bude nadr`avnim organima, a ne treba ~ekati dase `rtva obra}a za pomo},” istakao jeJoksimovi}.

Poslednjih godina u Srbiji jeodnos prema nasilju u porodici, znatnopromenjen na bolje, zahvaljuju}i medijimakoji su, pre svega edukovali ljude, {ta sesmatra nasiljem, {ta je dozvoljeno, a {tane, ali i brzom i efikasnom reakcijomodgovaraju}ih insitucija. Ura|en je nacrtstrategije za spre~avanje nasilja u prodicii nasilja nad `enama, prvi koji se bavi tomtemom u Srbiji, koje bi sada trebalo dausvoji Vlada. Nacrt zakona je u skladu sakonvencijom u Strazburgu.

Dr. @ivojin Pavlovi} uru~uje povelje gostima iz Srbije

SRPSKA DELEGACIJASTRU^NJAKA U AMERICI

Cela grupa gostiju i predstavnika iz Srbije

13April 2011. www.serbianmirror.com

P O R U K E

14

I Z M A T I C E

April 2011.

SLU^AJNA ILINAMERNA GRE[KA,ALI ZBOG PUTINA

OTKAZ NA RTV

UDnevniku RTV Vojvodine, akoji je preneo i Javni servis

Srbije (RTS), uz prilog o posetiruskog premijera Srbiji, ispodsnimka na kome se rukujuVladimir Putin i Boris Tadi} pisa-lo je „Potvrda neprijateljstva”.Generalni direktor RUV-RTVBla`o Popovi}, uz izvinjenjejavnosti zbog grube gre{ke, isti~eda ovo nije samo napad na RTVve} i poku{aj da se poljuljaju iugroze tradicionalno prijateljskiodnosi izme|u dva naroda.-Odmah nakon ovog grubog inci-denta sazvao sam programskikolegijum, na kojem su povu~eniprvi potezi u sankcionisanjuodgovornih za propust. [to semene ti~e, jedno slovo je gre{ka,dok su dva pogre{na ve} predu-mi{ljaj, i zato slede suspenzije imere kako bi se sankcionisali svikoji su na ovaj na~in poku{ali daugroze i diskvalifikuju sve {to jetokom prethodne dve godineura|eno kako bi se RTV modern-izovao i ponovo uhvatio korak sastandardima koje postavljaju mod-erni javni servisi u Evropi – isti~ePopovi}.

- Uru~en je jedan otkazi nekoliko suspenzija, a pokrenute

su i procedure za dalje utvr|ivan-je odgovornosti svih u~esnika,koji su proizveli ovu gre{ku. Nasastanku Izvr{nog odbora RUVusvojen je ~itav niz mera koje }ebiti preduzete kao „potvrda nepri-jateljstva” prema svim neradnici-ma i saboterima. I}i }emo dokraja – nagla{ava Popovi}.

[TA ]E[ OVDE?ZAVR[I MEGA-TREND I PALI!

Reklamni oglas ove sadr`ine,objavljen na brojnim bilbor-

dima i u novinama, isprovociraoje politi~are i sociologe, koji sma-traju, da je sramota, da uni-verzitet, koji je dobio akreditacijuod dr`ave promovi{e napu{tanjeSrbije. U najmanju ruku neukusnoda se na univerzitetu promovi{ustavovi suprotni dr`avnim interes-ima. Svako ima pravo da sereklamira kako ho}e, ali ovakavna~in nije eti~ki. Svako bira svojusudbinu, ali ne sme dr`avna poli-tika da bude promocija iseljavan-ja, neki su od stavova politi~kihpartija.

S druge strane, ministarprosvete @arko Obradovi},redovni profesor na „Megatre-ndu”, koji navodno nije bio upoz-nat sa pomenutom reklamom,ka`e da se radi samo o mar-ketin{kom triku. -^uo sam se s

Mi}om (vlasnik i rektor„Megatrenda”) i on mi je objas-nio da se radi o slo`enoj poruci,koja nema za cilj promociju isel-javanja mladih,- rekao jeObradovi}.

Branko Kova~evi}, rek-tor Univerziteta u Beogradu, ka`eda ga ne ~udi {to ministarObradovi} nije reagovao, iako jeodliv mozgova iz Srbije velikiproblem poslednjih 20 godina, jerse ministar izdr`ava od profe-sorske plate pomenutog fakulteta,a posao u vladi mu do|e vi{e kaohobi.

Iz zemlje gde su ovakviministri prosvete, najpametnije jepobe}i jo{ iz zabavi{ta.

DELIJA PUTIN I ZVANI^NO

ZVEZDA[

Usklopu posete Srbiji, ruskipremijer je bio i na

Marakani, o~aran atmosferom nastadionu Crvene zvezde, a ka`uda se i naje`io na huk „Delija”.Skoro 25 hiljada gledalaca naMarakani, pozdravilo je Putinakoji je prisustvovao prijateljskomme~u mladih timova Crvenezvezde i Zenita (1:1). Njegovopojavljivanje u lo`i, ispred koje jebio prostran crveni tepih, nai{lo jena nevi|eno odu{evljenje me|unavija~ima Zvezde. Dok su sazapada i istoka gromoglasnimaplauzom do~ekali gosta izMoskve, u stavu mirnu sa pogle-dom ka njemu, sa severa se zao-rilo: „Ti si Zvezdin ~etnik,

Putine!” i „Spasi Srbiju iz lud-nice, Putine”!

Uz baklje „delije” surazvile transparent na ruskomjeziku: „Stariji brate, poljubi na{umati i reci joj da smo pravedni,da se borimo i da }emo se boriti,reci joj da je volimo!”, a potom izapevale „Kaljinku”. Nisu izostalani pogrdna skandiranja na ra~unpredsednika Srbije Borisa Tadi}a,dok premijera Mirka Cvetkovi}aniko nije konstatovao.

Ruski premijer je bioodu{evljen do~ekom na Ma-rakani, raspitivao se o stadionu iistoriji Crvene zvezde. Nakonnjegovog odlaska, ~elni ljudi„Gasproma”, „NIS“-a i sprortskihudru`enja, razgovarali su opro{irenju saradnje i izgradnjenovog stadiona.

^elnici Crvene zvezdesu Putinu predali poklone: ikonuBelog an|ela iz manastiraMile{evo, ~lansku karta Crvenezvezde sa brojem dva, dres sabrojem jedan i prezimenom Putin,repliku pehara iz Barija sa posve-tom i kimono sa grbom Zvezde.

UBICA SRBA DOBIOSPOMENIK UOP[TINI ADA

Statua Jano{a Damjani~a,ma|arskog nacionalnog hero-

ja i vojskovo|e kome se pripisu-je izjava “Srbi ne treba da pos-toje i ne}u se smiriti dok iposlednji Srbin na svetu ne budemrtav, a kad se to dogodi, samsebe }u ubiti”, od pre nekoliko

dana krasi centar ovogvojvo|anskog mesta.

- Ovo je ~ista pro-vokacija! Niko se ne bi bunio dasu mu podigli spomenik uMa|arskoj, ali postaviti bistu ucentru Ade ~oveka koji je iskazi-vao otvorenu mr`nju premaSrbima jeste bezobrazluk i pro-vokacija – saop{tio je gra|aninovog mesta, u kojem je 80 odstostanovni{tva ma|arske nacional-nosti. Ina~e, spomenik je postavl-jen povodom obele`avanjem 15.marta, po~etka ma|arske revolu-cije za dobijanje nezavisnosti1848. godine.

Skandal je postao jo{ve}i, na duhovito{}u predsednikaop{tine Ada Zoltana Bili~kog.Mnogo je talentovaniji da pi{ekomedije, nego da predvodi jedangrad. Evo njegove izjave, pa seuverite i sami: “Taj spomenikpredstavlja poklon bratskog gradaBudakalasa iz Ma|arske, a pok-lonu se u zube ne gleda. Iskreno,nisam znao ko je Jano{ Damjani~i o njegovom identitetu saznaosam tek posle manifestacije ipostavljanja statue. S moje stranenema provokacije, a nadam se dapredstavnici bratskog nam gradanisu imali lo{u nameru.”

Ukoliko srpsko sta-novni{tvo bude izrazilo masovnonezadovoljstvo, da im u gradubude centralna figura ~ovek kojije predvodio ma|arsku vojsku uborbi protiv Srbije, gradskevlasti su pobe}ale da }e gaukloniti. Blago nama sa takvomose}ajnom vla{}u.

Rubriku priprema: M. Maljkovi}

15April 2011. www.serbianmirror.com

^ E S T I T K E

16 April 2011.

^ E S T I T K E

17April 2011. www.serbianmirror.com

^ E S T I T K E

18 April 2011.

B I Z N I S

19April 2011. www.serbianmirror.com

^ E S T I T K E

20 April 2011.

P O R U K E