Povrede u Sportu

8/10/2019 Povrede u Sportu

1/10

UESTALOST SORTSKIH POVREDA SPORTISTA JABLANIKOG REGIONA 2012. GODINE

Dr Stefan B. Simov, spec.me.sporta,Ni,ul.Sloboana Penezida

br.54,063/426982,[email protected] Sran M. Minid,spec.me.sporta,r Dragan O. Stojanovid,lekarr Gorana DolidDom Zdravlja Leskovac,sluba Fizikalne medicine,odelenje medicine sporta

Saetak

U toku poslednjih godina broj sportski povreda u svetu ne pokazuje tenenciju rastapovreda sportista.Istraivanje izvreno u Dispanzeru za sportsku meicinu u

Leskovcu u toku 2013 go.upuduje a broj povreenih sportista u jablanikom

regionu pokazuje a je broj povreenih 178 ili 3% o ukupnog broja pregleanih

sportista.Broj povreda je najzastupljeniji na donjim ekstremitetima 113 ili (64%) , a

najmanji na trupu 6 ili 3% o ukupnog broja.Specifinosti povrea su pokazatelj kako

trenanog procesa,kvaliteta terena ,obude,zravstvene zatite na terenu i t.

Kljune rei: Povree sportista,zravstvena zatita sportista, sportska traumatologija.

U V O D

Medijska kampanja o sportu i njegovim pozitivnim uticajem na organizam

oveka,zahteva eukaciju sportiste ne samo na oabir sportske iscipline ved i niz

inilaca koji prate sportistu .Ljui razliite starostne obi pokazuju interasovanje zasport. Veina i nezna a pore pozitivnog ejstva sporta on i te kako moe imati i

negativno dejstvo kako na kardiovaskularn sistem tako i na lokomotorni ,pa i druge

sisteme. Povrede vih uzrasta i isciplina uobiajeni su pratilac sportista kako

profesionalaca,tako i amatera i rekreativaca.


2/10

Fubal kao najzaszpljeniji sport u svetu i u Jablanikom regionu je najzastupljeniji

sport. Ekonomska kriza poslednjih dvadesetak godina uticala je na smanjenje kako

broja klubova tako i na broj sportista. Kvalitet igre prati i nivo trenanog procesa

pa i sam rang takmienja.Organizacija takmienja, sportska oprema,trenani proces

kako nivo opteredenja i kvalitetterena,neaekvatna zravstvena zatita natakmienjima i treninzima, imaju uticaj na uestalost i teinu povreda.

Sportska meicina kao eo savremene meicine prati promene koje se ogaaju u

organizmu sportiste o poetka bavljenja sportom.Promene bivaju poeljne koje mi

izazivamo ciljano a bi se nivo kako funkcionalnih sposobnosti tako tehniki kao

vetine tj. umeda ili majstorstva, oveli na maksimalni nivo.Neeljene posleice

mogu se javiti zbog niza uzroka koji mogu ovesti o lakih ili teih povrea ,koje

moraju biti na vreme prepoznate i zbrinute na najkvalitetniji i najbri nain. Kao

relativno mlaa nauka u ovakvom obliku ona se sve vie iri kako u funkcionaln-

ijagnostikom, tako i u preventivnom i kurativnom pristupu sportisti. Sportska

meicina pruava i rehabilitaciju sportiste razliitih sportskih isciplina.

Sportska traumatologija zauzima posebno nesto u obavezi dr. Spec.za sportsku

meicinu, jer je pre njim esto zaatak sportista to pre na teren. Preventiva ima

posebnu ulogu u ivotu i rau sportiste koja prati ne samo trening, bolest,povree

ved i ptistup pravilnoj ishrani i oporavku.

Sve je vie povrea razliite teine, ko mlaih kategorija skoro u svim sportskim

disciplinama.

Povreivanjem sportista su se bavili pore lekara sportske meicine traumatolozi,

fizijatri i niz drugih specijalnosti kao i mnogi medicinski neobrazovani strunjaci,

to moe imati vrlo negativne posleice kako po zravlje tako i po alju sportsku

karijeru.

Broj povreenih u svetu i ko nas je priblino ientian. Svake goine u S AD,zbogpovreda biva zbrinuto oko 5 miliona ljudi.(Yandex)

urakovid R. (2002.) je u svojoj knjizi Sportska meicina naveo nekoliko znaajnih

istraivanja u vezi sa teinom i uestalost kao i uzrocima koji ovoe o povrea

sportista.


3/10

uraskovid R. (2002.) u svojoj knjizi iznosi nalaze Schmita (1952.) koji smatra a na

lake povree otpaa 63,3% , zatim po uestalosti olaze srenje teke povree sa 33

% uestalosti. Sasvim lagane povree su zastupljene sa uestalodu javljanja o 11,5

%. Procenat javljanja tekih telesnih povrea iznosi prema njegovim istraivanjima

svega 3 % u sportu.

Takoe citira zapaanja Groha (1962.) koji je prouavao prisustvo invaliiteta u

sportista i oao o interesantnog zapaanja a se na 40000 sportista goinje

eava jean smrtni sluaj usle povreivanja. Sto se tie trajnog invaliiteta, po

ovom autoru na 4000 sportista javlja se jean sluaj trajnog invaliiteta.

Teina povrea je po raznim autorima osta razliita ne samo po broju povreenih

ved i po teini povrea:-od modrica do preloma(7) .Povrede se kvalifikuju i po vrsti,

po teini i lokaciji., to zavisi i o vrste sportske aktivnosti.

Cilj rada je bio da se sportisti, treneri, i klupski lekari potsete na neophodnost

pravilnog i sveukupnog sagledavanja sporta i sportistu u celini i pravilan tretman u

cilju spreavanja kako neaekvatnih sistematskih preglea, pravilne i to bre

ijagnoze, pravilno oreene i neolone terapije. Pravilna, prava i na vremeprimenjena terapija smanjuje patnju o bolova i skraduje vreme osustva sa terena i

uinu trajanja bolesti pa i smanjujerizik o ponovnog povreivanja.

Teke telesne povree zahtevaju ubiozno leenje i pradenje procesa rehabilitacije

sportista.(autor)

Metod rada: Istraivanje je sproveeno u ispanzeru za sportsku me. u Leskovcu

tokom 2012god. U navedenom periodu sistematskim pregleom je obuhvadeno

6107 sportista, broj povreenih bio je 178 sportista. Sistematski pregle sportista je

vren stanarnom metoologijom. Ko povreenih sportista koridene su

stanarne ijagnostike metoe. Pre svega anamneza, inspekcija, palpacija,

manuelno miidni testi t. Ko specifinih povrea koje su zahtevale oatnu

ijagnostiku uraeno je i opunsko ijagnostiko ispitivanje, rengen ijagnostika, a


4/10

na klinikama za Raiologiju i/ ili ortopeiju u Niu artroskopija i magnetsna

rezonanca. Ovakav pristup ijagnostici se pokazao vrlo ispravnim. Teke telesne

povree zahtevaju ubiozno leenje i pradenje procesa rehabilitacije sportista

Rezultati ispitivanja i diskusija

Na tabeli 1 prikazani su rezultati povreenih sportista u Jablanikom regionu u

2012.god.

ukupan broj pacijenata 6107broj povreda 178

pacijenti bez povreda 5929

broj povreda 178

Trup 6

Ruke 12

Noge 113

kuk I prepone 11

lake povrede ostalih regija 36

broj povreda 178

Noge 113

skoni zglob 38Koleno 26

Podkolenica 33

Nadkolenica 11

Stopalo 5

Ruke 12

runi zglob I aka 6Lakat 2

Rame 4


5/10

lake povrede ostalih regija 36

Na tabela 2.prikazan je ukupan broj psportista sistematski pregledanih i broj

povreeih spotrista.

6107

178

5929

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

ukupan broj pacijenata broj povreda pacijenti bez povreda

ukupan broj

povreda

3%

sportisti bez

povreda

97%


6/10

Tabela 2a prikazan broj povreeni sportista izraen u % u onosu na ukupan broj

sistematskih pregleda sportista.

Tabela 3.prikazan je broj povreenih sportista po lokalizaciji

Na ovoj tabeli prikazani broj govori o poveama koje su lokalizovane najvie na

nogama a najmanje povreda na trupu.

Tabela 3a Broj povreenih izraen u%, po lokalizaciji na elovima tela.

178

612

113

11

36

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

brojpovreda

trup ruke noge kuk Iprepone

lake povredeostalih regija

trup3%

ruke7%

noge

64%

kuk I

prepone

6%

lake povrede

ostalih regija

20%


7/10

Rezultati iz studije na tabelama 3, i 3a .pokazuju da povrede lokalizovane na donjim

ekstremitetima su najede sa (64%).a najmanje na trupu (3%), na preponama (6%)

i rukama (7% )

Tabela 4.broj povreda na donjem ekstremitetu na lokalitetu donjeg ekstremitezta.

113

38

2633

11

0

20

40

60

80

100

120

noge skoni zglob koleno podkolenica nadkolenica

skoni zglob35%

koleno

24%

podkolenica

31%

nadkolenica

10%


8/10

Tabela 4 a. Onos povrea na onjem ekstremitetu izraen u % po elovima na

lokalitetu donjeg ekstremiteta.

Tabela 5.Broj povreenih sa povreama na gornjim ekstremitetima.

Tabela 5a.Broj povreenih sa povreama na gornjih ekstremitetima izraen u %.

12

6

2

4

0

2

4

6

8

10

12

14

ruke runi zglob I aka lakat rame

runi zglob Iaka50%

lakat

17%

rame

33%


9/10

Vrenosti iznete napre pokazuju a na prostoru jablanikog regiona povrede

sportista su najede na onjim ekstremitetima. Analizirajudi uestalost po lokalitetu

na onjem ekstremitetu najede su na skonom zglobu (35%).slei potkolenica(31%),koleno sa (21% ),i natkolenica sa(10% ).

Zakluak :Sportske povree u Jablanikom regionu su zastupljene u ne malom

broju.Duina trajanja leenja je u uzajamnom onosu sa teinom povrea i kvaliteta

leenja .Razlika koja se javlja u procentu povrea po lokalizaciji najverovatnije je

zbog zastupljenosti sportskih disciplina, a udela imaju i, loi tereni, loa obuda ititnici, neaekvatna zravstvena zatita na treninzima i utakmicama

(takmienjima),neoravanja visokog nivoa utreniranosti ili neaekvatan i/ili

nekvalitetan oporavak,kao i prevremeni povratak na teren posle povreda.

Literatura:-

1:Djurakovid R.(1997) Sportska meicina.

2 Hootman JM, Dik R. Agel J. Epidemiologija povreda za 15 sportova: Pregled i

preporuke za prevenciju povreda inicijative J Athl voz. 2007, Vol.42, n.2, pp.311-319

[PDF]

3 najer, S., Seither B., Tonges S., mit, H. Sportske povrede: Stanovnitvobazi

reprezentativni podaci o incidencije, dijagnoze, sekvele i visokorizinihgrupa J Sports

Med. 2006, Vol.40, pp.334-339 [PDF]

4 Graievskii ND Kukolevski GM Osnovi sportske medicine. Moskva, medicina, 1971.

5 Dobrovoljski VK Prevencija povreda, patolokihstanja i oboljenja u sportu. M.,

1967.

6 Mironov ZS, LZ Heifeits Prevencija i leenjesportskih povreda. M., 1965.


10/10

7 Sportski medicina: studije. za inst. nat. kult. / Ed. Karpman VL - Moskva:

8 sportske povreda. Klinikapraksa prevencija i leenje/ Renstrema P.A.F.H. -Kijev, "Olimpijski knjievnosti", 2003.

Fizikakultura

Documents

Povrede u Sportu