Kredibilitet, autoritet i kompetentnost

Kredibilitet, autoritet i kompetentnost

Autoritet oznaen je pravom odluivanja, sprovoenja akcija, delegiranja zaduenja i kompetentnosti u evaluaciji reenja.

Kredibilitet meri se raspoloivim znanjem, uzajamnim poverenjem, potovanjem i doslednim ponaanjem.

Kognitivna dimenzija Afektivna dimenzija

Kompetentnost nivo i struktura strunog znanja, vetina uspostavljanja logike meuzavisnosti i inovativna hrabrost. Pripada kognitivnoj dimenziji kredibilnosti.

Vrednosti, navike, potrebe i vizijaIskustvene vrednosti baza za njihovo sticanje su vetine.Kreativne vrednosti - osnova za njihovo izgraivanje je znanje.Atitudinalne vrednosti vred. ovekovog dranja u tekim situacijama.

Iskustvene, kreativne i atitudinalne vrednosti su integrisane sa naim sposobnostima, naporima i uslovima u kojima egzistiramo i izgraujemo sistem navika.

Navike - mogu biti prirodom predodreene ali u osnovi se formiraju tokom vremena kao produkt naih odluka i njihovog sprovoenja (u skladu sa naim znanjima, vetinama i orijentacijama).

Za dananje menadere su kljune:Konceptualne vetine (daju odgovor na pitanje kako) iKomunikacijske vetine.

Faktore uspenosti predstavljaju:percipirane injenice, steena znanja (empirijska ili teorijska), uloeni napor (mentalni i fiziki) i motivacija integrisana u delovanju.

Preduzimanje inicijative u datom momentu je jedna od osnovnih potreba i navika savremenog oveka.Proaktivne i reaktivne linosti.

Vizija predstavlja kompas za snalaenje u neizvesnim situacijama. Definie je strateki menadment organizacije.

Rukovodilac s vizijom ima kredibilitet, sem toga on ulae i neprekidne kreativne napore, obezbeuje dobro organizaciji i podstie timski rad ali bez ugroavanja kreativnosti i samostalnosti saradnika.

Poslovni koncept kreativnostiU uslovima ekonomske neizvesnosti kreativno miljenje je najpotrebnije.

Krajem 19. veka kada menadment postaje nauna disciplina osnovni profesionalni cilj postao je negovanje inventivnosti u organizaciji.

Poetkom 90-ih godina prolog veka dolo se do zakljuka da je upravljaka kreativnost prvenstveno izazov koji treba obnavljati i vrednovati.

Poslovni koncept kreativnosti na poetku 21. veka manje je vezan za pojedinca a vie za razvoj organizacije u kojoj se neguje lojalnost i entuzijazam svih zaposlenih.

Ideja da organizacije imaju kolektivne sposobnosti u fokus stavlja efektivnu komunikaciju kako bi se promenilo poslovno i radno okruenje i omoguilo zaposlenima da budu kreativni.

Tehnologija je ula u svaki posao, pojava elektronskog poslovanja (E-biznis).

Zadovoljavanje elja i potreba potroaa, brza isporuka i tanost u ispunjavanja narudbina, podrazumevaju i odgovarajua znanja profesionalaca, kao i postojanje fidbeka zaposlenih.

Efektivnost procesa menadmentaSpiralna dinamika menadment procesaMenadment - nauna oblast i profesionalna delatnost.

Menadment je proces jer svi menaderi, bez obzira na predispozicije, sposobnosti i vetine, stupaju u odreene meusobno povezane aktivnosti kako bi ostvarili eljene ciljeve.

Menadment proces ukljuuje aktivnosti planiranja, organizovanja, uticanja i kontrole.

Sve menadment funkcije su meusobno povezane kroz globalne ciljeve, konkretne strategije i svakodnevne taktike tako da svaka pokree sledeu u nekoj vrsti neprekidnog kretanja.

Minzberg, govori o sledee tri vrste uloga (podrazumevajui pod ulogom set oekivanja za osobu koja ima odreeni status, menadera):

Interpersonalne uloge,Informacione uloge,Uloge odluivanja,

Skoranja istraivanja naglaavaju emocionalnu dimenziju savremenog menadmenta, stimulisanje proaktivnog poslovnog ponaanja i vanost timskog uestvovanja.Menaderi iniciraju promene, inspiriu ljude, usmeravaju njihove napore, Komunikacijske uloge menadera proimaju i integriu sve aktivnosti.

Menadment u praksi mora da ukljui digitalne dimenzije koje podravaju i jaaju procesne funkcije planiranja, organizovanja, ostvarivanja uticaja (influencing) i kontrole.

Digitalne dimenzije se odnose na segmente modernog menadmenta koji fokusiraju menadment promene kroz primenu Interneta i relevantnih informaciono-komunikacionih tehnolokih mogunosti.

Tipovi razgovora u poslovnoj komunikacijiU svakodnevnoj komunikaciji rukovodilac vodi raznovrsne razgovore, kao to su:

Informativni razgovori vano je da informacija upuena sagovorniku bude objektivno primljena i shvaena.

Komunikacija se tie:Budeta i finansijske regulative,Vanih inovacija u radu i upravljanju,Evaluacije rada zaposlenih,Prezentovanje odluka i namera rukovodioca i sl.

Problemsko-upravljaki razgovori bave se problemom koji treba reiti.

Konflikte izmeu rukovodioca i saradnika,Neslaganje meu zaposlenima,Konflikte izmeu organizacionih jedinica i sl.

Korektivni razgovori primenjuju se u sledeim situacijama:

Kada saradnik kasni na posao,Ne dri se usvojenih zakljuaka i dogovora,Izbegava sastanke,Glasinama unosi nemir u organizaciju i sl.

U dananjoj praksi razlikujemo tri stila rukovoenja koji se ispoljavaju i tokom voenja korektivnih razgovora:U autoritarnom stilu rukovoenja razgovori kritikovanja su kratki i direktivni,U liberalnom rukovoenju retko se odvijaju razgovori kritikovanja,U partnerskom stilu rukovoenja razgovor kritikovanja ima za cilj da kod saradnika postavi nove radne ciljeve, utie na sposobnost samokritike i analize sopstvenih postupaka.

Osnovni koraci u procesu korektivnog razgovora su:Korak 1: uspostavlja se kontakt s partnerom u razgovoru,Korak 2: rukovodilac jasno, objektivno i argumentovano predstavlja stanje,Korak 3: kritika se iznosi saeto i jasno, kritikovani moe da zauzme stav prema predmetu kritike,Korak 4: ukoliko je potrebno kritika se argumentuje objektivnim injenicama,Korak 5: nastojanje da se do reenja doe zajedno i kooperativno,Korak 6: uspostavljanje eljenog cilja - prihvatanje kritike.

Rukovodilac prekida razgovor ako uoi prenaglaenu emocionalnu reakciju saradnika,U razgovoru mogu da uestvuju i druge osobe, uz saglasnost rukovodioca.Kritiku je nabolje saoptiti direktno osobi, bez prisustva drugih.

Konfliktni razgovori vode se u sledeim situacijama:

Kada se zaposleni nau u otvorenom konfliktu,Kada se sagovornik suprotstavi primeni uputstva rukovodioca,Kada saradnik (saradnici) imaju antagonistiki stav prema rukovodiocu i sl.

U organizaciji konfliktnog razgovora polazna osnova je strpljenje.U toku razgovora konfliktnog partnera bi trebalo motivisati da analizira pozadinu svojih odluka i na taj nain ga podstai da sa svoje strane dovede do promene tj. reenja problema.Svaki vid potiskivanja i prikrivanja konfliktnih situacija ometa konstruktivnu komunikaciju.

Razlikujemo tri varijante pokuaja reenja konflikta: Ja dobijam, ti gubi (autoritarna varijanta),Ja gubim, ti dobija (permisivna varijanta),Svako dobija (partnerska kooperativna varijanta).

Koraci za konstruktivno reavanje problema su:Korak spoznati problem i razjasniti ga.Korak razviti alternativna reenja.Korak proceniti predlog reenja.Korak doneti odluku.

Cilj rukovodioca je da meu lanovima kolektiva zaivi otvorena, slobodna partnerska atmosfera za razgovor.

Konsalting razgovor je eljeni tip razgovora. Savetnik pomae klijentu u kritinim situacijama. On postavlja konture problema i pronalazi, po mogustvu sa klijentom, zadovoljavajua reenja.

Faze razgovora savetovanja:U poetnoj fazi neophodno je aktivnim sluanjem to je mogue vie saznati o situaciji i nainu miljenja onoga koji trai savet.Faza definisanja i dimenzioniranja problema. Razvijanje alternativnih reenja.Savetovanje se zavrava dolaenjem do pravog reenja.

Permanentno poboljanje atmosfere za savetovanje na nivou organizacije vanije je od pojedinanih aktivnosti savetovanja.

Atitudinalni razgovori mogu biti dvosmerno orijentisani:

Razgovor neprijatnog obavetenjaPrimaocu loih vesti treba omoguiti da postavi pitanja i iznese svoj stav.Sposobnost rukovodioca da pokae razumevanje za nezadovoljstvo saradnika.

Razgovor ohrabrenjaOsnovu ovakvog razgovora ine kratka i jednostavna pohvala, priznanje i ohrabrenje u radnoj sredini.Pohvala gubi na znaaju ako se esto primenjuje.

Emocionalne poruke u poslovnoj komunikacijiEmocionalne poruke se zasnivaju na ljudskim oseanjima, potrebama publike ili njihovom ukusu.

Emocije se mogu razviti korienjem odreenih rei. Rei (uspeh, presti, sloboda i sl.) postavljaju primaoca poruke u odreeno stanje svesti.

Emocionalne poruke nisu same po sebi efektivne. Ljudima je potrebna racionalna podrka za ponaanje koje su emocionalno ve prihvatili.

Logike poruke u poslovnoj komunikacijiLogike poruke se zasnivaju na ljudskom razumu. U svakom argumentu koji koristimo da ubedimo primaoca poruke, iznosimo tvrdnju a zatim je podravamo dokazima.

Kada se obraamo razumu primaoca, moemo koristiti tri tipa rasuivanja:Analogija pomou analogije razmatramo odreene dokaze s drugim odreenim dokazima.Indukcija razmatramo odreene dokaze sa generalnim zakljukom.Refleksija razmatramo odnos uoptenosti sa odreenim zakljukom.

Kada se obraamo razumu primaoca poruke na svaki nain treba pojaati argumente poverenja.