ppt Nezivotno osiguranje

8/17/2019 ppt Nezivotno osiguranje

1/17


2/17

1. Uvod

Osiguranje je jedan od boljih načina da sebe lično ili svoju imovinu(koju smo stekli ili stičemo u toku radnog i životnog veka)sačuvamo od rizika (na čije nastupanje često ne možemo uticati).Osiguranje je fnansijska aktivnost koja se sastoji u tome daregistrovani subjekti na tržištu (osiguravajuća društva) prikupljajusredstva (premija osiguranja) od fzičkih lica ili privrednih

subjekata (ugovarači osiguranja osiguranici) da bi im u slučajunastupanja rizika koji su predvi!eni ugovorom o osiguranju (polisaosiguranja) isplatili naknadu štete.

"ao što ne postoji jedinstvena defnicija rizika tako ne postoji i jedinstvena defnicija osiguranja. #aime osiguranje se možedefnisati sa aspekta nekoliko naizgled različitih disciplina

obuhvatajući pravo ekonomiju istoriju aktuarstvo teorije rizikakao i sociologije. $e!utim svak ponu!ena defnicija nećedefnisati osiguranje sa istog stanovišta. %ato se pri defnisanjuosiguranja najčešće polazi od nekih zajedničkih elemenata kojikomponuju osiguranje i koji omogućuju sveobuhvatniju defnicijuosiguranja.


3/17

2. Istorijski razvojosiguranja Osiguranje kakvo mi danas poznajemo (organizovano na naučnojosnovi i vo!eno od lica koja su za to kvalifkovana i koja se tim

poslom pro&esionalno bave) sa razvijenim pravnim oblicima i saintervencijom države u osnivanju i poslovanju osiguravajućihdruštava tvorevina je novijeg doba. 'akvo osiguranje &ormiralose u drugoj polovini i početkom veka.

$e!utim sama ideja o zaštiti zajedničkim snagama odnepredvidivih i opasnih pojava stara je koliko i prve zajedniceprvih razumnih ljudskih bića. "ada se prati razvoj osiguranjaonda se osiguranje može posmatrati kroz nekoliko &aza* perioddo + veka kada se osiguranje odvija neorganizovano izasnovano na uzajamnoj pomoći a ne na komercijalnoj osnovi,period posle + veka kada se već naziru komercijalne osnove

osiguranja, period + veka kada se postavljaju naučni temeljitehnici osiguranja, period + veka kada se već javljaju velikaosiguravajuća društva, i periodu osiguranja iz veka kadadolazi do prvih kondifkacija o osiguranju i intervenciji države uovoj oblasti.


4/17

-. azvoj osiguravajućih društava ipenzionih &ondova u savremenom društvu azvoj osiguravajućih društava i penzionih &ondova odvijaose prema sledećem scenariju. #aglašeni ograničeni pristup

sredstvima i visoke cene bankarskih usluga predstavljajuveliki izazov i mogućnost za nebankarske fnansijskeinstitucije kako bi proširile svoju bazu klijenata.

#edavna iskustva zemalja koje su pristupile /0 pokazuje da#12 mogu ponuditi širu lepezu fnansijskih usluga iinstrumenata koje često nije moguće dobiti od banaka. 3taviše pojedine vrste nebankarskih fnansijskih institucijapoput kreditnih unija su izuzetno dobro prilago!enesocijalno ugroženim grupama sa niskim primanjima ugradskim i seoskim sredinama čime zauzimaju prostor u

delovima tržišta koje banke obično smatraju neprivlačnim.stovremeno me!unarodno iskustvo stečeno tokom 45567tih pokazuje da slabo regulisane #12 mogu lako postatirasadnik ozbiljnih fnansijskih malverzacija čak i sistemskihkriza.


5/17

4. Klasifkacija osiguranja Osiguranje se najčešće razvrstava prema neželjenim doga!ajima kojideluju na osiguranika. #ajčešće osiguranje se deli na* životno

osiguranje imovinsko osiguranje i osiguranje od odgovornosti. 0 svom jednostavnom obliku životno osiguranje obezbe!uje prihodnaslednicima (sa neoborivim pravom nasle!a) i osiguraniku ako nadživiodre!en broj godina. $noga osiguravajuća društva životnog osiguranjanude polise koje obezbe!uju i vrstu penzione naknade. 0 tom slučajupremije kombinuju troškove životnog osiguranja sa programom štednje.

'roškovi životnog osiguranja su determinisani sledećim činiocima* starosti osiguranika prosečnog životnog veka osiguranika zdravstvenog stanja i stil života osiguranika (da li je osiguranik pušač ili uživa u opasnim hobijima kao što je skakanje padobranom) i

operativnim (&unkcionalnim) troškovima poslovanja osiguravajućeg društva.

89rema zakonu o osiguranju u :rbiji tako!e poslovi osiguranja suposlovi životnog osiguranja i poslovi neživotnih osiguranja a vrsteživotnih su* osiguranje života rentno osiguranje dopunsko osiguranjeuz osiguranje života dobrovoljno penzijsko osiguranje i druge vrsteživotnih osiguranja.8 :lužbeni glasnik : br. ;;


6/17

5. Osnovni principi unkcionisanjaosiguranja

:ama reč osiguranje označava sigurnost poverenje u neštoobezbe!enje i izražava svrhu osiguranja koja se uopšteno sastoji upružanju neke sigurnosti.

+eoma je teško dati sveobuhvatnu defniciju osiguranja budući da je ono miultidisciplinarna nauka istovremeno ekonomska pravna itehnička. :a ekonomskog aspekta osiguranje je takav posao na

osnovu koga se osiguravač obavezuje da za odre!eni iznos (u vidunaplaćene premije osiguranja) osiguraniku isplati naknadu štetekada nastupi osigurani slučaj odnosno da ga obešteti.

:a pravnog aspekta osiguranje proučava prava i obaveze ugovornih

strana ?osiguravača i osiguranika. @rugim rečima pravni vidosiguranja predstavlja ure!enje brojnih pravnih odnosa koji nastaju

u osiguranju povodom udruživanja sredstava koja na bazi premijaulaze u &ond za osiguranje i služe za obeštećenje svih osiguranikakoje zadesi rizik. 'o je zapravo ure!ivanje prava i obavezaosiguranika i osiguravača kod zaključivanja ugovora o osiguranju utoku trajanja osiguranja i kod ostvarivanja odštetnih prava tj. kodlikvidacije štete.


7/17

.njgov zna"aj u savr#no#

dru$tvu Osiguranje imovine je osiguranje kod koga je predmet ugovora o osiguranju

imovina. 9od osiguranjem imovine podrazumeva se osiguranje stvari (pokretnih inepokretnih), imovinskog ineresa ( osiguranje od odgovornosti garancijskoosiguranje somozno osiguranje osiguranje životinja i sl.

@va su osnovna uslova za zaključivanje ugovora o osiguranju* a) ugovor oosiguranju imovine može zaključiti samo lice koje ima interes da se osiguranislučaj (šteta) ne dogodi, i b) svrha osiguranja imovine jeste da se nadoknadipretrpljena šteta.

z ova dva osnovna uslova za zaključivanje ugovora o osiguranju imovine u pravnojteoriji se ističe da proizilaze i posebne osobine osiguranja imovine po kojima seono razlikuje od osiguranja lica. 'o su*

7 da bi osiguravac bio u obavezi da nadoknadi štetu osiguranik mora da dokaže da jeusled nastupanja osiguranog slučaja pretrpeo štetu na imovini koja je osigurana,

7 kod osiguranja imovine zabranjeno je osiguranje iznad vrednosti osigurane stvari(zabranjeno je nadosiguranje),

7 kod osiguranja imovine zabranjeno je dvostruko osiguranje (zaključivanje višeugovora o osiguranju jedne imovine na punu vrednost),7 u načelu zabranjeno je podosiguranje (osiguranje imovine ispod njene vrednosti) a

ako se to dogodi naknada štete se proporcionalno smanjuje,7 kod osiguranja imovine suma osiguranja nije bitan elemenat ugovora o osiguranju

jer je za slučaj nastanka osiguranog slučaja merodavan iznos nastale štete,7 kod osiguranja imovine zabranjeno je kumuliranje naknade iz osiguranja tj.

naknada i od lica odgovornog za pricinjenu stetu i od osiguravaca po osnovuugovora o osiguranju.


8/17

6.1. Naknada kod osiguranjaimovine

#aknada iz osiguranja je iznos koji osiguranik dobija u slučaju da sedogodi osigurani slučaj obuhvaćen osiguranjem. "od osiguranjaimovine visina naknade koja se isplaćuje osiguraniku po praviluzavisi od tri elementa* a) vrednosti osigurane imovine 7 stvari, b)visine prouzrokovane štete, c) opredeljene sume osiguranja. :vi ovielementi me!usobno utiču jedan na drugi i na ukupan iznosnaknade.

+rednost osigurane stvari je značajan elemenat za naknadu izosiguranja iz razloga što vrlo često predstavlja i gomju granicuobaveze osiguravača. 9ored toga vrednost osigurane imovine utičena opredeljivanje sume osiguranja i na visinu premije kojuosiguravač naplaćuje za nošenje rizika. :a aspekta osiguranja pravise razlika izme!u vrednosti imovine koja se uzima za osiguranje ivrednosti imovine koja se uzima za naknadu. "ao vrednost imovineza osiguranje uzima se vrednost koju imovina 7 stvar ima u momentuzaključivanja ugovora o osiguranju. %načaj ove vrednosti je u tomešto je u momentu zaključivanja ugovora o osiguranju jedino mogućeznati vrednost imovine koje se osigurava.


9/17

6.2. Štete pokriveneosiguranjem imovine

#astupanjem osiguranog slučaja redovno nastaju štetne posledice.One se sastoje u uništenju ili oštećenju imovine ali vrlo čestonastaju i tzv. 8produžene štete8 koje se nadovezuju na direktnonastalu štetu na imovini. #ajčešći slučaj je da se usled nastankaosiguranog slučaja izgubi zarada zbog prekida u radu ili izgubiprihod koji je osigurana imovina donosila.

#astankom osiguranog slučaja osiguranik stiče pravo na naknaduiz osiguranja koja zavisi od vrste i visine stvarne štete. @odatneštete koje nastaju kao posledica 8glavne8 štete izričito se morajuugovoriti jer one prelaze okvir redovnih šteta pokrivenihosiguranjem.

#astankom štetnog doga!aja osiguranik pored 8glavne8 štete može

pretrpeti i izgubljenu dobit. 9od izgubljenom dobiti podrazumeva sešteta koja je nastala kao rezultat sprečavanja povećanja nečijeimovine. :prečavanje da se nečija imovina uveća može nastatiusled prirodnog doga!aja ali i usled propuštanja da se preduzmuodre!ene radnje od strane odre!enog lica ili pak samim radnjamatrećeg lica.


10/17

o prirodi stvari izgubljena dobit se nikako ne možepredvideti u vreme zaključenja ugovora već umomentu nastanka osiguranog slučaja. 9ošto je upraksi dosta teško utvrditi iznos isgubljene dobiti popravilu se zahteva ispunjenje odre!enih uslova i to*

a) zgubljena dobit se može pokriti osiguranjem samo

ako je izričito predvi!ena u ugovoru o osiguranju,b) može se ugovoriti osiguranje samo stvarno

izgubljene dobiti a to je moguće proceniti umomenti nastupanja osiguranog slučaja,

c) moraju se utvrditi (predvideti) sigurna merila zaprocenu izgubljene dobiti (tržišna cena prosečandnevni prihod osiguranika za slučaj nekorišćenjapredmeta osiguranja i sl).


11/17

6.3. Mogući obliciorganizovanja društva za

osguranje u rbiji 0svajanjem %akona o osiguranju u #arodnoj skupštini epublike :rbijeprecizirano je da delatnost osiguranja obavlja* društvo za osiguranje kao akcionarsko društvo i društvo za uzajamno osiguranje a koja su dobila dozvolu za poslovanje od

#1:.

9oslove posredovanja zastupanja poslovi utvr!ivanja i procene rizika i štete

poslovi posredovanja radi prodaje i prodaja ostatka oštećenih stvari kao ipružanje drugih intelektualnih usluga u vezi sa poslovima osiguranjaobavljaju društvo za posredovanje u osiguranju sa dozvolom #1: koja semogu osnivati kao akcionarska društva ili društvo sa ograničenomodgovornošću dok poslove procene rizika i štete obavljaju agencije kao ipreduzeća koja imaju poseban organizacioni deo za obavljanje poslovaosiguranja svakako sa dozvolom #1:.

@akle poslove osiguranja mogu obavljati društva za osiguranje sa sedištem

na teritoriji epublike :rbije a društvo može obavljati samo onu vrstuosiguranja za koju je dobilo dozvolu od #1:. zuzetak je učinjen u smislu dadruštva koje obavljaju poslove životnog osiguranja mogu obavljati i posloveosiguranja od priključne nezgode i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja udelu koji pokriva troškove lečenja pod uslovom da se ta osiguranja odnose nalice koje je zaključilo ugovor o osiguranju života.


12/17

6.!. "kcionarsko društvo za osiguranje 9rema postojećoj regulativi akcionarsko društvo za osiguranje osnivaju najmanje <

pravna odnosno fzička lica. :trana pravna i fzička lica mogu pod uslovimauzajamnosti osnivati akcionarsko društvo za osiguranje ili ulagati sredstva uakcionarsko društvo za osiguranje. Akcionarska društva mogu obavljati samo jednuvrstu odnosno grupu osiguranja ili samo obavljati poslove reosiguranja. Akcionarskodruštvo za osiguranje može obavljati i poslove neposredno povezane sa poslovimaosiguranja. @ok poslove reosiguranja može obavljati samo akcionarsko društvo zaosiguranje koje je dobilo dozvolu za obavljanje poslova reosiguranja.

9rava novina uvedena ovim zakonom predstavlja osnovni kapital akcionarskogdruštva za osiguranje pri osnivanju A@O koji ne sme biti niži od dinarskeprotivvrednosti obračunate po srednjem kursu #arodne banke :rbije na dan uplate ito*


13/17

6.#. $ruštvo za uzajamno osiguranje

@ruštvo za uzajamno osiguranje je pravno lice kojeobavlja delatnost osiguranja u interesu svojih članova(osiguranika) po principu uzajamnosti i solidarnosti. Onomože obavljati sve poslove osiguranja ali ne i poslovereosiguranja. Osnivaju ga pravna i fzička lica. 2irmadruštva za uzajamno osiguranje sadrži oznaku 8d.u.o.8.

@ruštvo za uzajamno osiguranje može se osnovati kao* društvo sa neograničenom doprinosom (premijom) ili kao društvo sa ograničenim doprinosom (premijom)

@ruštvo za uzajamno osiguranje sa neograničenimdoprinosom može od svakog svog člana (osiguranika)zahtevati uplatu dodatnog doprinosa potrebnog zaizmirenje nepokrivenih šteta i ostalih rashoda bezograničenja.


14/17

%. Ugovor o n!ivotno# osiguranju

0govor o osiguranju predstavlja jedan od imenovanih ugovoraure!enih %akonom o obligacionim odnosima (B:lužbeni list:2CD br.


15/17

.ugovora o n!ivotno#

osiguranju%.1. &onuda 0govor o osiguranju sklopljen je kad ugovarači potpišu polisu osiguranja ili listu

pokrića. 9ismena ponuda sačinjena osiguravaču za sklapanje ugovora oosiguranju vezuje ponu!ača ako on nije odredio kraći rok za vreme od osamdana od dana kada je ponuda prispela osiguravaču a ako je potreban lekarskipregled onda za vreme od trideset dana.

%.2. &olisa osiguranja 0 polisi moraju biti navedeni* ugovorne strane osigurana stvar odnosno

osigurana osoba rizik obuhvaćen osiguranjem trajanje osiguranja i vremepokrića svota osiguranja ili da je osiguranje neograničeno, premija ili doprinosdatum izdavanja polise i potpisi ugovornih strana.

9olisa osiguranja može biti privremeno zamenjena listom pokrića u koju se unosebitni sastojci ugovora.

Osiguravač je dužan upozoriti ugovarača osiguranja da su opši i posebne odredbeosiguranja sastavni deo ugovora i predati mu njihov tekst ako odredbe nisu

upisane na samoj polisi.%.3. &o'etak dejstva ugovora o osiguranju Ako drugačije nije ugovoreno ugovor o osiguranju proizvodi svoj učinak počev od

dvadeset četvrtog sata dana koji je u polisi označen kao dan početka trajanjaosiguranja pa sve do poslednjeg dana roka za koji je osiguranje ugovoreno. Akorok trajanja osiguranja nije odre!en ugovorom svaka strana može raskinutiugovor s danom dospelosti premije obaveštavajući pismenim putem drugustranu najkasnije tri meseca pre dospelosti premije.


16/17

5.%aključak "ao jedna od posledica promena iz poslovnog okruženja osiguravajućih društava

može se navesti i izmenjeno ponašanje ugovarača osiguranja odnosnoosiguranika. 9otpunijim udubljivanjem u ovu pojavu dolazi se do dva njenastanovišta. : jedne strane savremenog osiguranika ne odlikuje samo jedna ilidve osobine već su mu obeležja daleko složenija i slojevitija. : druge straneosiguranikovo ponašanje je tako!e izmenjeno i veoma složeno. Oba ovastanovišta zahtevaju posebnu pažnju osiguravača.

Osiguranikovo ponašanje može se posmatrati u četiri odsečka* osiguranik se menja tako da od slabo obaveštenog postaje svesni i dobro

obavešteni tražilac usluge sve više očekuje nivo i kvalitet usluge primeren grupi odre!enih korisnika pa

čak u pojedinim slučajevima i prema pojedinačnim potrebama osiguranik u rastućoj meri shvata preklapanje nekad strogo razdvojenih novčanih

tržišta i tržišta rizika te prema sklonosti bira ili banku ili osiguranje gde će na jednom mestu rešiti sva pitanja iz oblasti rizika

on se sve teže može smestiti u odre!eni tržišni odeljak jer su mu odluke ozadovoljenju potreba za osiguravajućom zaštitom sve nepredvidivije i manjepodstaknute tačnim društveno ekonomskim merilima. 9rocena osiguranikovogpoložaja po pitanju rizika ne ispoljava se uvek u tražnji za očekivanomodgovarajućom uslugom.

z svega navedenog proističe da osiguravajuća društva prilikom raslojavanjasavremenih ugovarača osiguranja ne mogu očekivati da će stvoriti grupe izme!ukojih neće biti manjeg ili većeg preklapanja.


17/17

Ivala na pažnji....

Documents

ppt Nezivotno osiguranje