Srpski narod u ratovima protiv Turske

Tursko širenje u 16.veku

• Osmansko carstvo je doživelo vrhunac u 16.veku, u vreme vladavine sultana Selima I i Sulejmana I Zakonodavca (Veličanstvenog)

• Početkom 16.veka, za vreme vladavine Selima I osvojeni su Sirija i Egipat, u sastavu carstva našli su se verski centri islama Meka i Medina, pa je sultan preuzeo i titulu kalife, poglavara muslimana.

• Sulejman Veličanstveni je širenje carstva usmerio prema srednjoj Evropi

• 1521.god. osvojio je od Madjara Beograd i Šabac, a 1522.god. od jovanovaca je osvojio ostrvo Rodos

• 1526.god. naneo je težak poraz Madjarima u bici na Mohaču, u kojoj je poginuo poslednji madjarski kralj Lajoš II, posle Mohačke bitke osvojio je Srem i istočnu Slavoniju

• Jedan deo madjarskog plemstva je za kralja prihvatio austrijskog cara Ferdinanda, dok je drugi deo plemstva za kralja priznao madjarskog velikaša Jovana Zapolju, zbog čega je došlo do gradjanskog rata

• Sulejman je iskoristio ovaj sukob i 1541.god. osvojio je Budim i velike delove Ugarske

• Na toj teritoriji obrazovan je Budimski pašaluk (ejalet)

• 1529.god. on je prvi put pokušao da osvoji Beč, ali bez uspeha

• 1552.god. osvojio je Banat, gde je formiran Temišvarski pašaluk

• Sulejman Veličanstveni

• Turci ga zovu Zakonodavac zbog reformi carstva

• Vladao je 1520-1566

Džamija Sulejmanija u Carigradu Izgradjena je oko 1550.god., projektovao ju je glavni Sulejmanov arhitekta Sinan

• Za vreme njegovog naslednika Selima II, osvojeni su Kipar i Tunis, on je bio poznat kao nesposoban vladar, ali je osmanska moć ostala neumanjena zaslugom velikog vezira Mehmed paše Sokolovića

• 1571.god. osmanska flota doživela je težak poraz od špansko-venecijanske flote u bici kod Lepanta, medjutim Osmanlije su brzo uspele da obnove flotu

Hrišćansko-turski ratovi u 17.veku

• Od 1593-1606.god. vodjen je austrijsko-turski rat, poznat kao Dugi rat, koji je završen na principu “status quo” (bez promena)

• U Banatu je 1594.god. izbio je veliki ustanak protiv Osmanlija, ustanici su za „kralja Raške“ priznali erdeljskog kneza Žigmunda Batorija

• Medjutim, izostala je veća pomoć austrijske vojske i erdeljskog kneza

• Kao znak odmazde, Sinan paša je spalio mošti Sv.Save na Vračaru, prethodno prenete iz manastira Mileševa

• Srbi su uzeli masovno učešće u ratu koji je Venecija vodila protiv Turske, to je tzv.Kandijski rat (1645-1669)

• Rat je izbio zbog namere Turaka da zauzmu ostrvo Krit (Kandiju)

• Ratne operacije vodjene su i u Dalmaciji, u kojima su učestvovali odredi hajduka i uskoka

• Uskočke odrede predvodili su: Vuk Mandušić, Petar i Ilija Smiljanić, Stojan Janković), kao i hajdučki odredi Baja Pivljanina

• Venecija je izgubila Krit, ali je proširila posede u Dalmaciji

Bečki rat (1683-1699)

• Turci su 1683.god. sproveli drugu i poslednju opsadu Beča, pod komandom velikog vezira Mustafa paše Ćuprilića

• Beč je bio ozbiljno ugrožen, ali je situaciju promenila intervencija poljskog kralja Jana Sobjeskog

• Turci su pod Bečom doživeli veliki poraz, nakon kojeg počinje njihovo postepeno potiskivanje iz Evrope

Opsada Beča

• Austrija, Venecija, Poljska i Rusija su formirale savez protiv Osmanlija, Svetu ligu

• Saveznici su protiv Turske vodili Bečki rat (1683-1699)

• Turska vojska je potisnuta iz Ugarske i Slavonije. Austrijanci su 1688.god. osvojili Beograd, nakon čega je austrijska vojska krenula prema jugu i stigla do Skoplja

• Pomoć austrijskoj vojsci pružilo je oko 20.000 srpskih ustanika, punu podršku pružio je patrijarh Arsenije III Čarnojević

• U Makedoniji je 1689.god. izbio veliki ustanak pod vodjstvom Karpoša

• Preokret u ratu je usledio kada je Luj XIV objavio rat Austriji, zbog čega je došlo do povlačenja dela austrijske vojske

• To su iskoristili Turci i prešli u kontraofanzivu, Karpošev ustanak je ugušen

• Početkom 1690.god. kod Kačanika Turci su porazili austrijsku vojsku, nakon čega je austrijska vojska počela da se povlači prema Savi i Dunavu, a sa njom i srpsko stanovništvo u strahu od odmazde pod vodjstvom Arsenija III Čarnojevića

• Posle pada Niša, ujesen 1690.god., počelo je prebacivanje izbeglica severno od Save i Dunava, taj dogadjaj poznat je kao I velika seoba Srba, prebacivanje je završeno do oktobra 1690.god., kada su Turci ponovo zauzeli Beograd

• U nastavku rata, Turci su ponovo osvojili Beograd i prodrli na teritoriju Ugarske, ali su pretrpeli poraze u bitkama kod Slankamena 1691.god. i Sente 1697.god, zaslugom austrijskog komandanta Eugena Savojskog

• Eugen Savojski (1663-1736)

• Mir je sklopljen u Sremskim Karlovcima 1699.god.

• Sultan je Habsburzima morao da prepusti Ugarsku, Hrvatsku, Slavoniju, Srem, dok je Banat i dalje ostao pod turskom vlašću

• Venecija je proširila posede u Dalmaciji i dobila je Moreju (Peloponez)

Potpisivanje Karlovačkog mira

Austrijski ratovi sa Turskom u 18.veku

• Osmansko carstvo je 1714.god. objavilo rat Veneciji, da bi povratilo Moreju (Peloponez)

• Austrija i Rusija su 1716.god. objavili rat Turskoj kao saveznici Venecije

• Venecija i Rusija su poraženi u ratu, ali je Austrija nakon pobede Eugena Savojskog kod Petrovaradina 1717.god. i osvajanja Beograda iste godine

• Turci su bili prinudjeni na sklapanje Požarevačkog mira 1718.god., kojim je Austrija dobila Banat i Severnu Srbiju, koje su bile organizovane u posebnu krunsku oblast “Kraljevina Srbija

• Ovaj mir je označio i kraj moći Venecije na Levantu, gubitkom Peloponeza ona postaje drugorazredna država

Požarevački mir

• Novi austrijsko-turski rat izbio je 1737.god. • U rat se aktivno uključilo i srpsko stanovništvo,

predvodjeno patrijarhom Arsenijem IV Jovanovićem Šakabentom

• Medjutim, austrijska vojska poražena je u bici kod Grocke 1738.god.

• Beogradskim mirom 1739.god. Severna Srbija je ponovo vraćena Osmanlijama, a granica izmedju Austrije i Turske ustalila se na Savi i Dunavu

• Strahujući od turske odmazde, patrijarh Arsenije IV, sa delom stanovništva povukao se u Ugarsku, to je II velika seoba Srba