СРБИ У РАТОВИМА ОСМАНСКОГ ЦАРСТВА

СА АУСТРИЈОМ И МЛЕТАЧКОМ

РЕПУБЛИКОМ

• Од краја XVI до краја XVIII века Османско царство је водило ратове са Аустријом и Млетачком републиком у којима су Срби имали значајно учешће.

• Срби су масовно били на страни турских противника, јер су веровали да ће се ослободити о д Турака.

ДУГИ РАТ (1593 – 1606.)• Био је први рат Турске и Аустрије.

• Завршен је без промене граница.

• Највећа битка код хрватског града Сиска.

• Срби у Јужном Банату 1594. године под вођством владике Тиводоровића подигли устанак против Турака. Устанак крваво угушен.

• Синан – паша из освете према Србима наредио спаљивање моштију Светог Саве на Врачару и изградњу своје џамије у Призрену од материјала манастира Светих Архангела – задужбине цара Душана.

Спаљивање моштију Светог Саве

Синан – пашина џамија

ВЕЛИКИ БЕЧКИ РАТ (1683 – 1699.)

• је један од најзначајнијих ратова. Турци су први пут остали без територија.

• Рат је почео турском опсадом Беча. Против Турака створена Света лига Аустрије, Венеције и Пољске.

• Беч издржао опсаду, Аустрија кренула у противнапад, Срби се масовно прикључују аустријској војсци.

Турска опсада Беча 1683. године

• До 1689. године аустријска војска стиже до Македоније.

• Луј XIV напада Аустрију на западу.

• Команду над турском војском преузима способни војсковођа Ћуприлић – паша.

• Аустријска војска приморана да се повлачи.

• Из страха од освете Турака, Срби предвођени патријархом Арсенијем III Чарнојевићем крећу у Прву велику сеобу Срба.

• Између 60 000 и 90 000 Срба у сеоби стиже до Угарске.

• Срби стижу на север до Будима и Сент Андреје.

• Аустријски цар Леополд додељује Србима привилегије како би населили простор Јужне Угарске и у будућности бранили Аустрију од Турака.

Цар Леополд Арсеније III Чарнојевић

• Одлучујуће битке рата код Сланкамена и Сенте – порази Турака.

• У аустријској војсци се истакао војсковођа принц Еуген Савојски.

Битка код Сенте

• Рат је завршен склапањем мира у Сремским Карловцима – Карловачким миром, 1699. године.

• Турска остала без великих поседа у Панонији, једино је задржала Банат.

• Успостављена је граница између Аустрије и Турске од Лике, Баније и Кордуна, дуж Саве, Дунава и Тисе.

Капела мира у Сремским Карловцима у којој је склопљен Карловачки мир

• Турци незадовољни Карловачким миром, 1716. године покрећу нови рат, у почетку имају неких успеха.

• Аустријанце у рату поново предводи, сада већ искусни принц Еуген Савојски.

• Принц Еуген побеђује Турке код Петроварадина, затим осваја Београд.

• Аустријанци освајају Босну и већи део Србије.

• Рат завршен Пожаревачким миром, Турци остали без великих територија.

АУСТРИЈСКО – ТУРСКИ РАТ 1737 – 1739.

• Турци повратли Србију и Босну.

• Рат завршен Београдским миром.

• Успостављена граница од Лике, Баније и Кордуна, дужа Саве и Дунава која се више неће мењати.

• Рат изазвао Другу велику сеобу Срба под вођством патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте.

Патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента

АУСТРИЈСКО – ТУРСКИ РАТ 1788 – 1791.

• Познат по називу Кочина крајина, по капетану Кочи Анђелковићу који је предводио Србе при аустријској војсци.

• Срби ослободили већи део Србије.

• Рат завршен без победника, миром у Свиштову.

• Већина Кочиних Срба страдала од Турака.

• Последњи рат Аустрије и Турске.

ПОСЛЕДИЦЕ РАТОВА

• Срби поднели велике жртве, до ослобођења није дошло.

• Срби се нашли и под влашћу Аустрије.

• У време аустријске владавине у Србији формиран мали слој српске трговачке елите (кнежева) која ће у наредном периоду бити носилац борбе против Турака.