PRAVILNIK O NAINU UKRTANJA ELEZNIKE PRUGE I PUTA

(Objavljen u "Sl. listu SRJ", br. 72/99)

I. OSNOVNA ODREDBA

lan 1. Ovim pravilnikom ureuje se nain ukrtanja eleznike pruge i puta, odreuju se mesta na kojima se moe izvesti ukrtanje eleznikih pruga i puteva i mere koje se moraju preduzeti za obezbeenje bezbednog odvijanja saobradaja na putnim prelazima.

II. NAIN UKRTANJA ELEZNIKE PRUGE I PUTA

lan 2. Ukrtanje eleznike pruge i puta moe se izvriti na dva naina i to: van nivoa (podvonjakom i nadvonjakom) i u nivou. Ukrtanje eleznike pruge i puta mora se izvriti van nivoa ako je saobradaj motornih vozila na putu vrlo gust ili ako je uestao elezniki saobradaj. Pod vrlo gustim saobradajem motornih vozila na putu, na mestima ukrtanja eleznike pruge sa putem, podrazumeva se prolaz vie od 7.000 motornih vozila u toku 24 sata. Pod uestalim eleznikim saobradajem na jednokolosenoj pruzi podrazumeva se prolaz vie od 120 vozova, a na dvokolosenoj pruzi 250 vozova u toku u 24 sata.

lan 3. Gustinu i uestalost saobradaja iz lana 2. st. 3. i 4. ovog pravilnika na putnim prelazima odreuju eleznika transportna preduzeda koja obavljaju elezniki saobradaj, preduzeda za puteve, druga preduzeda, odnosno organi koji upravljaju putevima i nadleni organi unutranjih poslova.

lan 4. Proveravanje gustine saobradaja u smislu ovog pravilnika vri se svake trede godine, a izuzetno i pre isteka tog roka, na zahtev zainteresovanih subjekata iz lana 3. ovog pravilnika radi obezbeivanja bezbednosti saobradaja na putnim prelazima u skladu sa nastalim promenama.

lan 5. Za obezbeenje saobradaja na putnim prelazima, zavisno od preglednosti pruge i puta na mestu ukrtanja (trougao preglednosti), namene pruge, vrste puta, gustine saobradaja, najvede doputene brzine, duine putnog prelaza i slobodnog prostora iznad putnog prelaza, moraju se sprovesti mera bezbednosti propisane ovim pravilnikom.

lan 6. Putni prelazi u nivou osiguravaju se na jedan od slededih naina, i to: 1) saobradajnim znakovima na putu i trouglom preglednosti; 2) svetlosnim saobradajnim znakovima i saobradajnim znakovima na putu;

3) polubranicima sa svetlosnim saobradajnim znakovima i saobradajnim znakovima na putu; 4) branicima i saobradajnim znakovima na putu; 5) neposrednim regulisanjem saobradaja na putnom prelazu i posebnim merama u odreenim sluajevima; 6) ogradama ili drugim ureajima na putnim prelazima za peake i bicikliste.

lan 7. Osiguranje putnih prelaza u nivou na nain predvien u lanu 6. taka 5. ovog pravilnika vri se samo u sluajevima i na putnim prelazima za koje je to propisano.

III. ODREIVANJE MESTA UKRTANJA

lan 8. Mesto ukrtanja eleznike pruge sa putem u nivou odreuje se zavisno od konfiguracije terena i mesnih prilika (uslova) na mestu ukrtanja.

lan 9. Na magistralnim eleznikim prugama na kojima je najveda doputena brzina do 100 km/h razmak izmeu dva uzastopna (susedna) putna prelaza ne moe biti manji od 2.000 m, a na magistralnim prugama na kojima je najveda doputena brzina veda od 100 km/h razmak izmeu dva uzastopna putna prelaza ne moe biti manji od 2.500 m. Na ostalim eleznikim prugama razmak izmeu dva uzastopna putna prelaza ne moe biti manji od 1.000 m. Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog lana, razmak izmeu dva uzastopna putna prelaza moe biti i manji, ako je zbog nepovoljnih terenskih uslova izgradnja spojnih puteva znatno oteana i ako je njihova duina veda od 4.500 m, i to: 1) u sluajevima iz stava 1. ovog lana razmak ne moe biti manji od 1.500 m, odnosno 2.000 m; 2) u sluaju iz stava 2. ovog lana razmak ne moe biti manji od 700 m.

lan 10. Pri izgradnji spojnih puteva irina i tip spojnog puta moraju biti isti kao i kod puta koji se spaja (svodi).

lan 11. Pri spajanju dva ili vie putnih prelaza na zajedniko mesto ukrtanja sa eleznikom prugom, mora se odabrati onaj putni prelaz koji je osiguran ureajima za zatvaranje putnog prelaza ili ureajima za davanje svetlosnih zvunih znakova ili put koji prelazi prugu nadvonjakom ili podvonjakom. Ako ni jedan od putnih prelaza ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog lana, ukrtanje se mora izvesti na putni prelaz sa kojeg postoji preglednost eleznike pruge propisana ovim pravilnikom.

lan 12. Putni prelaz mora biti izgraen tako da se elezniki i drumski saobradaj preko njega odvija uredno i bezbedno i da drumska vozila mogu brzo i lako prelaziti elezniku prugu.

Kolovoz puta na putnom prelazu mora biti u istom nivou s gornjom ivicom ina u duini od najmanje 3m, s obe strane pruge, mereno od ose koloseka, odnosno od ose krajnjih koloseka, kada put prelazi preko dva ili vie koloseka. Sa obe strane pruge put moe biti u nagibu najvie do 3% na duini od najmanje 20 m. Putni prelaz u nivou mora biti po pravilu izveden pod uglom od 90 o ali ne manjim od 60o u odnosu na elezniku prugu (Prilog 1 - slika 1 i 2). Putevi sa zemljanim kolovozom, na mestu ukrtanja sa prugom u nivou, moraju biti sa savremenim kolovozom u duini od najmanje 20 m sa obe strane krajnjih koloseka.

IV. MERE ZA OBEZBEENJE BEZBEDNOG ODVIJANJA SAOBRAAJA

1. Putni prelazi sa saobradajnim znakovima na putu i trouglovima preglednosti

lan 13. Svako ukrtanje puta i eleznike pruge u nivou (putni prelaz) koji nije osigurano ureajima za zatvaranje drumskog saobradaja (branici ili polubranici) ili ureajima za davanje svetlosnih i zvunih znakova, mora imati dovoljnu preglednost i saobradajne znakove i signalne oznake predviene propisima o bezbednosti drumskog i eleznikog saobradaja.

lan 14. Na putnom prelazu koji je osiguran saobradajnim znakovima na putu mora biti obezbeena preglednost (trougao preglednosti) kojom se uesnicima u drumskom saobradaju pod normalnim uslovima omogudava nesmetan vidik na elezniku prugu s obe strane puta radi pravovremenog uoavanja voza, odnosno njegovih eonih signala nodu, a i danju u uslovima smanjene vidljivosti, tako da se mogu bezbedno zaustaviti ispred saobradajnog znaka "Andrejin krst".

lan 15. Preglednost eleznike pruge sa obe strane putnog prelaza odreuje se trouglom preglednosti. Veliina trougla preglednosti zavisi od vrste puta, konstrukcije kolovoza, brzine kretanja drumskih vozila i najvede doputene brzine na eleznikoj pruzi.

lan 16. Trougao preglednosti je prostor iznad povrine ograniene linijama koje ine trouglovi: ASK, BSK, CSK i DSK (Prilog II - slike 3 do 6). Take A, B, C i D nalaze se u osi kolovoza puta, od koje poinje preglednost putnog prelaza, a na duini zaustavnog puta drumskog vozila. Taka S nalazi se u osi koloseka eleznike pruge od koje poinje odsek pribliavanja voza putnom prelazu. Taka K nalazi se u preseku osa koloseka eleznike pruge i osa kolovoza puta koji se meusobno seku, a kod dvokolosene ili viekolosene pruge take K i S nalaze se u osi blieg koloseka eleznike pruge.

lan 17. Dovoljna preglednost eleznike pruge sa javnog puta, osim sa ulica u naselju i lokalnih puteva, postoji ako uesnici u drumskom saobradaju, kredudi se od take A koja se nalazi na udaljenosti najmanje 33 m od saobradajnog znaka "Andrejin krst", za sve vreme kretanja mogu videti elezniku prugu s obe strane putnog prelaza na najmanjoj duini etvorostruke najvede doputene brzine na

eleznikoj pruzi (4 V mad), na mestu ukrtanja, izraene u metrima raunajudi od preseka ose blieg koloseka eleznike pruge i ose puta (taka K) (Prilog II - slika 3). Udaljenost od 33 m iz stava 1. ovog lana predstavlja duinu zaustavnog puta drumskog vozila kod brzine kretanja od 30 km/h.

lan 18. Dovoljna preglednost eleznike pruge sa lokalnog puta postoji ako uesnici u drumskom saobradaju kredudi se od take B, koja se nalazi na udaljenosti od najmanje 18 m od saobradajnog znaka "Andrejin krst", za sve vreme kretanja mogu videti elezniku prugu s obe strane putnog prelaza na najmanjoj duini petostruke najvede doputene brzine na eleznikoj pruzi (5 V mad), na mestu ukrtanja, izraene u metrima raunajudi od preseka ose blieg koloseka eleznike pruge i ose puta (taka K) (Prilog II - slika 4). Udaljenost od 18 m iz stava 1. ovog lana predstavlja duinu zaustavnog puta drumskog vozila kod brzine kretanja od 20 km/h.

lan 19. Dovoljna preglednost eleznike pruge sa ulica u naselju i sa nekategorisanih i zemljanih puteva postoji ako uesnici u drumskom saobradaju kredudi se od take S, koja se nalazi na udaljenosti najmanje osam metara od saobradajnog znaka "Andrejin krst", za sve vreme kretanja mogu videti elezniku prugu s obe strane putnog prelaza na najmanjoj duini petostruke najvede doputene brzine na eleznikoj pruzi (5 V mad), na mestu ukrtanja, izraene u metrima raunajudi od preseka ose blieg koloseka eleznike pruge i ose puta (taka K) (Prilog II - slika 5). Udaljenost od najmanje osam metara iz stava 1. ovog lana predstavlja duinu zaustavnog puta drumskog vozila kod brzine kretanja od 10 km/h.

lan 20. Dovoljna preglednost eleznike pruge sa peakog prelaza postoji ako peak stojedi tri metra ispred najblie ine eleznikog koloseka pogledom na elezniku prugu levo i desno neprekidno vidi prugu najmanje u duini jednoipostruke vrednosti najvede doputene brzine iz eleznikoj pruzi (1,5 V mad), na mestu ukrtanja, izraene u metrima raunajudi od preseka ose blieg koloseka eleznike pruge i ose puta (taka K) (Prilog II - slika 6).

lan 21. Na putu ispred putnog prelaza mora se postaviti propisani saobradajni znak "Ogranienje brzine" koji ujedno predstavlja i poetak preglednosti putnog prelaza. Saobradajni znak "Ogranienje brzine" mora se postaviti na putu na mestu gde poinje trougao preglednosti (taka A, B i C) na daljini zaustavnog puta drumskog vozila odreenoj u l. 17, 18. i 19. ovog pravilnika.

lan 22. Radi najavljivanja uesnicima u drumskom saobradaju da se voz pribliava putnom prelazu obezbeenom trouglovima preglednosti, mora se zvunim ureajem (pitaljkom, sirenom i sl.) sa lokomotive, motornih kola, odnosno drugog eleznikog vozila koje se krede sopstvenim pogonom dati signalni znak "pazi" kod take na eleznikoj pruzi u kojoj je utvren poetak vidljivosti sa pruge.

Lokomotive, motorna kola i druga eleznika vozila sa sopstvenim pogonom, koja se pribliavaju putnom prelazu obezbeenom trouglovima preglednosti, moraju nodu, a i danju pod uslovima slabe vidljivosti (magla, kia, vejavica), imati upaljene eone svetlosne signale. Na eleznikoj pruzi sa obe strane putnog prelaza, na kome se saobradaj obezbeuje saobradajnim znakovima na putu i trouglovima preglednosti, ugrauju se ispred putnog prelaza prune opomenice, i to: 1) na magistralnim eleznikim prugama na udaljenosti od najmanje 500 m od sredine putnog prelaza; 2) na ostalim eleznikim prugama na udaljenosti od najmanje 200 m od sredine putnog prelaza.

lan 23. Ako se na putnim prelazima iz lana 15. ovog pravilnika ne mogu ostvariti propisani trouglovi preglednosti ili se preglednost u prostoru trougla preglednosti ne moe odrati, obezbeenje saobradaja mora se vriti svetlosnim saobradajnim znacima, branicima ili kombinacijom svetlosnih saobradajnih znakova i polubranika (tehnika sredstva osiguranja), odnosno posebni merama u organizaciji i vrenju saobradaja preko putnog prelaza.

lan 24. Na putnom prelazu u prostoru trougla preglednosti preglednost eleznike pruge s obe strane putnog prelaza mora biti trajno osigurana. U tu svrhu u prostoru trougla preglednosti ne smeju se graditi objekti i postrojenja, postavljati predmeti i saditi rastinje koje bi moglo smetati preglednosti, a samoniklo rastinje mora se seom uklanjati iz podruja trougla preglednosti.

lan 25. Osiguranje putnih prelaza sa saobradajnim znakovima na putu i trouglovima preglednosti moe se primeniti samo na delovima pruge ija je najveda doputena brzina na pruzi do 100 km/h.

2. Putni prelazi sa svetlosnim saobradajnim znakovima i saobradajnim znakovima na putu

lan 26. Obezbeenje saobradaja na putnim prelazima vri se svetlosnim saobradajnim znakovima kojima se najavljuje pribliavanje voza i odgovarajudim signalima na pruzi.

lan 27. Ako se ureaji za davanje svetlosnih saobradajnih znakova napajaju elektrinom energijom iz elektrine mree moraju imati i svoj rezervni izvor elektrine energije, koji automatski preuzima napajanje u sluaju kvara i drugih smetnji u napajanju iz redovnih izvora.

lan 28. Svetlosni saobradajni znak kada je aktiviran mora prema putu pokazivati crveno trepdude svetlo usmereno tako da je vidljivo sa puta na udaljenosti od najmanje 50 m. Svetlosni saobradajni znaci na putnim prelazima, moraju imati dva crvena svetla koja se naizmenino pale i gase u jednakim vremenskim razmacima po 60 puta u minuti (trepdude svetlo) kada je signal aktiviran od voza koji se pribliava putnom prelazu.

Oblik i mera svetlosnih saobradajnih znakova moraju biti u skladu sa jugoslovenskim standardima.

lan 29. Svetlosni saobradajni znak mora imati jedan od kontrolnih ureaja, i to: 1) na pruzi kontrolni svetlosni signal postavljen na propisnoj udaljenosti iza ureaja za ukljuenje, ili 2) u prostoriji stanice, odnosno drugog mesta sa kojeg se upravlja saobradajem, koji pokazuje stanje ispravnosti ureaja za osiguranje putnog prelaza.

lan 30. Ureajima za davanje svetlosnih saobradajnih znakova mogu biti pridodati i ureaji za davanje dopunskih zvunih znakova radi podsticanja panje i opreznosti kod uesnika u drumskom saobradaju.

lan 31. Svetlosnim saobradajnim znakovima i saobradajnim znakovima na putu osiguravaju se putni prelazi i to na mestima ukrtanja: 1) magistralne eleznike pruge sa regionalnim i lokalnim putevima; 2) magistralne eleznike pruge i puta na kojoj je najveda doputena brzina veda od 100 km/h; 3) ostalih eleznikih pruga sa putevima koji imaju u toku 24 sata vedu gustinu od 3.000 vozila.

3. Putni prelazi sa automatskim polubranicima i svetlosnim saobradajnim znakovima

lan 32. Polubranikom se zatvara saobradaj na desnoj kolovoznoj traci, odnosno na desnoj polovini kolovoza puta ispred putnog prelaza sa obe strane eleznike pruge. Polubranici se postavljaju samo u kombinaciji sa automatskim svetlosnim signalima i moraju imati ureaje koji ih automatski postavljaju u zatvoreni ili otvoreni poloaj i u funkcionalnom pogledu moraju da ine jednu celinu sa svetlosnim saobradajnim znakovima.

lan 33. Polubranici moraju ispunjavati sledede uslove: 1) da se automatski sputaju u zatvoreni poloaj kada se voz pribliava putnom prelazu i podignu u potpuno otvoreni poloaj kada je voz proao preko putnog prelaza; 2) da su sa automatskim svetlosnim saobradajnim znakovima u takvoj zavisnosti, da se crveno svetlo pojavi u odreeno vreme pre poetka njegovog sputanja u zatvoreni poloaj (vreme predzvonjenja), a ugasi kada se podigne u potpuno otvoreni poloaj; 3) da se automatski spuste u zatvoreni poloaj u sluaju nestanka elektrine energije ili drugog kvara koji onemogudava njegovo automatsko funkcionisanje; 4) da se kontrola poloaja i ispravnost ostvaruje u posednutom slubenom mestu ili na kontrolnim prunim signalima.

lan 34.

Na putnom prelazu preko dva ili vie koloseka eleznike pruge, putni prelaz osigurava se samo s jednim ureajem za zatvaranje putnog prelaza ili ureajem za davanje svetlosnih i zvunih signala na svakoj strani eleznike pruge. Ureaji iz stava 1. ovog lana moraju biti tako izvedeni da se ukljuuju prilikom nailaska voza bilo po kojem koloseku pruge. Ako se na dvokolosenoj pruzi posle izvrene vonje voza preko iskljuenih taaka polubranici ved diu, a sa suprotne strane nailazi drugi voz, mora biti omogudeno da se polubranici potpuno dignu i ponovo spuste tek nakon vremena predzvonjenja. U sluaju da su polubranici sputeni, nailaskom drugog voza na ukljune take oni moraju ostati zatvoreni.

lan 35. Pre zatvaranja putnog prelaza za prolaz drumskih vozila preko eleznike pruge, uesnici u drumskom saobradaju moraju se pravovremeno obavestiti svetlosnim saobradajnim znakovima a po mogudnosti i zvunim znacima. Vreme obavetavanja o zabrani prelaza preko eleznike pruge (vreme predzvonjenja), odreuje se zavisno od duine putnog prelaza, najvede doputene brzine na eleznikoj pruzi i najvede dozvoljene brzine kretanja drumskog vozila, i ne moe biti krade od 15 sekundi.

lan 36. Ako se putni prelaz osigurava ureajima za zatvaranje putnog prelaza (polubranicima) ti ureaji ili delovi ureaja moraju biti udaljeni od najblie ine eleznikog koloseka najmanje tri metra, a u izuzetnim sluajevima 2,5 m.

lan 37. Na putnim prelazima moraju se postaviti ureaji za njihovo zatvaranje (polubranici), i to na mestima ukrtanja: 1) magistralne eleznike pruge sa magistralnim, odnosno regionalnim putevima; 2) magistralne eleznike pruge i puta na kojoj je najveda doputena brzina veda od 120 km/h; 3) ostalih eleznikih pruga sa putevima koji imaju u toku 24 sata vedu gustinu od 5.000 vozila. Polubranici iz stava 1. ovog lana moraju biti izvedeni u kombinaciji s ureajima za davanje svetlosnih i po mogudnosti zvunih znakova.

4. Putni prelazi sa branicima i saobradajnim znakovima na putu

lan 38. Branikom se zatvara drumski saobradaj na celoj irini kolovoza puta ispred putnog prelaza sa obe strane eleznike pruge. Branici mogu biti: 1) prema nainu pogona: - branici na elektrini pogon, - branici na mehaniki pogon; 2) prema nainu upravljanja: - branici kojima se upravlja iz daljine, - branici kojima se upravlja na licu mesta;

3) prema osnovnom poloaju: - branici koji su otvoreni i sa njima se drumski saobradaj zatvara samo kada se voz pribliava putnom prelazu, - branici koji su zatvoreni, a otvaraju se na zahtev uesnika u drumskom saobradaju, - branici koji su zatvoreni i zakljuani, a otkljuavaju odnosno zakljuavaju ih i koriste odreeni ovladeni korisnici (zakljuani branici).

lan 39. Obezbeenje saobradaja branicima primenjuje se naroito na putnim prelazima u blizini velikih naselja, a moe se vriti i na svim drugim putnim prelazima ako se oceni da prema mesnim prilikama treba drumski saobradaj zatvarati preko cele irine puta kada se voz pribliava putnom prelazu.

lan 40. Zatvaranje i otvaranje branika po pravilu se vri runo. Ako se rukovalac branika nalazi na mestu odakle se ne vide branici mora se postaviti ureaj za davanje svetlosnih znakova ili ureaj za davanje zvunih znakova kojima se uesnici u saobradaju na putu upozoravaju o sputanju branika. Ako se branici automatski zatvaraju i otvaraju nailaskom voza na putnom prelazu mora se postaviti ureaj za davanje svetlosnih znakova i ureaj za davanje zvunih znakova kojima se uesnici u saobradaju na putu upozoravaju o sputanju branika. Na sredini branika u pravcu ose puta postavlja se trepdude crveno svetlo. Kod branika na mehaniki pogon umesto crvenog trepdudeg svetla moe biti mirno crveno svetlo.

lan 41. Branici koji su u svom osnovnom poloaju zatvoreni mogu se koristiti samo na putnim prelazima sa malom gustinom drumskog saobradaja i sa jako frekventnim eleznikim saobradajem.

lan 42. Branici koji se u osnovnom poloaju dre zatvoreni a posluuju se iz daljine, moraju imati pozivni ureaj pomodu kojeg uesnici u drumskom saobradaju mogu zatraiti da se branik otvori i da se propuste preko putnog prelaza. Zakljuani branici postavljaju se na putnim prelazima koji slue iskljuivo za potrebe odreenog nosioca ili vie odreenih nosilaca prava koridenja puta koji sami otkljuavaju i zakljuavaju branike prilikom prelaenja preko putnog prelaza, po prethodno dobijenoj saglasnosti od ovladenog eleznikog radnika. eleznika transportna preduzeda i nosioci prava koridenja puta odreuju nain koridenja putnog prelaza iz stava 2. ovog lana.

5. Putni prelazi sa posebnim merama

lan 43.

Na putnim prelazima koji se nalaze na prugama industrijskih eleznica ili na industrijskim kolosecima, obezbeenje saobradaja moe se vriti trouglovima preglednosti, svetlosnim saobradajnim znakovima, polubranicima kombinovanim sa svetlosnim saobradajnim znakovima i branicima, i to:

1) ako se elezniki saobradaj tako organizuje i vri da se voz zaustavi pred putnim prelazom i vonja nastavi tek kada je obezbeena nesmetanost prolaenja; 2) ako na putnom prelazu ovladeni i u tu svrhu osposobljeni radnik neposredno regulie drumski saobradaj.

lan 44. U sluaju kvara ili otedenja na svetlosnom saobradajnom znaku, koji je prouzrokovao nestanak crvenog svetla, ili u sluaju kvara ili otedenja na polubranicima ili branicima, koji se ne mogu spustiti radi zatvaranja drumskog saobradaj, kada se voz pribliava putnom prelazu ili na drugi nain ne mogu sluiti svojoj nameni, elezniko transportno preduzede je duno da na putnom prelazu obezbedi zaustavljanje drumskog saobradaja za vreme prolaska voza. Ako je u sluaju kvara ili otedenja na svetlosnom saobradajnom znaku ili na braniku ili na polubraniku neophodno da se regulie drumski saobradaj na putnom prelazu sa jako frekventnim saobradajem drumskih vozila, koji se nalazi u naselju ili u neposrednoj blizini naselja, elezniko transportno preduzede obavestide o tome nadleni organ unutranjih poslova radi preduzimanja odgovarajudih mera.

lan 45. Putne prelaze, po pravilu, treba osvetliti nodu zaklonjenim izvorom svetla.

6. Putni prelazi za peake i bicikliste sa ogradama ili drugim ureajima

lan 46. Na putnim prelazima koji su predvieni iskljuivo za peaki i biciklistiki saobradaj i na delovima putnih prelaza, koji su izdvojeni za peaki i biciklistiki saobradaj (putni prelaz za peake i bicikliste), postavljaju se mimoilazne zatitne ograde u sluajevima, i to: 1) ako na eleznikoj pruzi vozovi saobradaju najvedom doputenom brzinom vedom od 100 km/h; 2) ako sa odstojanja od 3 m od najblie ine nije pregledna pruga sa obe strane na duini od najmanje jednoipostruke vrednosti najvede doputene brzine na eleznikoj pruzi na mestu ukrtanja izraene u metrima; 3) ako je peaki i biciklistiki saobradaj jako frekventan (preko 6.000 peaka i biciklista u toku 24 h). Mimoilazne zatitne ograde postavljaju se sa obe strane eleznike pruge, a irina prolaza kroz mimoilaznu zatitnu ogradu mora omoguditi prolaz dva reda peaka, odnosno dva reda biciklista (Prilog III - slika 7).

lan 47. Svi putni prelazi u nivou moraju se odravati u tehniki ispravnom stanju. Tehnika sredstva za obezbeenje saobradaja na putnim prelazima u nivou moraju biti u tehniki ispravnom stanju i u tu svrhu moraju se redovno pregledati i odravati.

lan 48.

Izgraeni putni prelaz smatra se sastavnim delom pruge sa obe strane pruge u irini 3 metra raunajudi od ose krajnjeg koloseka.

O odravanju dela putnog prelaza iz stava 1. ovog lana, kao i o obezbeenju urednog i bezbednog odvijanja saobradaja na putnom prelazu stara se elezniko transportno preduzede s tim da se kolovoz na putnom prelazu mora odravati tako da se preko njega moe vriti uredan i nesmetan drumski saobradaj. Ostale delove puta sa obe strane putnog prelaza ukljuujudi i trouglove preglednosti, odravaju preduzeda za puteve, odnosno druga preduzeda koja upravljaju putevima, na nain kojim se omogudava uredno i bezbedno odvijanje eleznikog saobradaja.

lan 49. Preduzeda koja su ovladena za opremanje i odravanje putnih prelaza duna su da iste opremaju odgovarajudim ureajima, opremom i signalnim znacima i da ih odravaju u tehniki ispravnom stanju tako da uesnicima u saobradaju omogude bezbedno odvijanje drumskog i eleznikog saobradaja.

V. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 50. eleznika transportna preduzeda duna su da usklade svoja opta akta sa odredbama ovog pravilnika u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.

lan 51. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".