PRAVILNIKO TEHNI KIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRI NE INSTALACIJE NISKOG NAPONA("Sl. list SFRJ", br. 53/88 i 54/88 - ispr. i "Sl. list SRJ", br. 28/95)I OSNOVNE ODREDBE

lan 1Ovim pravilnikom propisuju se: 1) svojstva i karakteristike ure aja i opreme za izvo enje elektri nih instalacija; 2) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri izvo enju i kori enju elektri nih instalacija; 3) ozna avanje i obeleavanje ure aja, opreme i elektri nih instalacija koji uti u na bezbednost i zatitu ivota i zdravlja pri kori enju elektri nih instalacija; 4) tehni ke mere zatite pri kori enju elektri nih instalacija; 5) postupak i na in kontrolisanja i verifikacije propisanih svojstava, karakteristika i kvaliteta elektri nih instalacija.

lan 2Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na elektri ne instalacije za: rudnike, prostorije ugroene od eksplozija, elektri nu vu u, brodove, drumska vozila, osim kamp-prikolica, gromobrane, rasvetu ulica i drugih javnih povrina, proizvodnu opremu u industriji i opremu za medicinske svrhe. Nazivni napon elektri nih instalacija iz stava 1 ovog lana je do 1 000 V efektivne vrednosti za naizmeni nu struju, ili do 1 500 V za jednosmernu struju.

lan 3Termini upotrebljeni u ovom pravilniku utvr eni su u jugoslovenskim standardima JUS N.A0.441 i JUS N.A0.826, a tipovi razvodnih sistema, sistemi napajanja i klasifikacija spoljanjih uticaja utvr eni su u jugoslovenskom standardu JUS N.B2.730. II URE AJI I OPREMA ZA IZVO ENJE ELEKTRI NIH INSTALACIJA

1. Opti uslovi lan 4Tehni ki uslovi za odre ivanje i postavljanje elektri ne opreme, zavisno od spoljanjih uticaja, utvr eni su u jugoslovenskim standardima JUS N.B2.751 i JUS N.B2.752.

lan 5Ure aji i oprema za elektri ne instalacije (u daljem tekstu: elektri na oprema) moraju biti podesni za rad pri nazivnom naponu elektri ne instalacije, odnosno pri efektivnoj vrednosti napona za naizmeni nu struju. Ako se u IT sistemu vodi neutralni provodnik, elektri na oprema koja se priklju uje izme u faznog i neutralnog provodnika mora biti izolovana za me ufazni napon.

lan 6 Paragraf Net Strana 1. (od 29)

Elektri na oprema mora odgovarati projektovanoj struji, odnosno efektivnoj vrednosti struje za naizmeni nu struju, koja e proticati tokom normalnog rada. Elektri na oprema mora da podnese struje koje proti u u vanrednim uslovima, u toku vremenskih perioda koje doputaju karakteristike ure aja za zatitu.

lan 7Ako frekvencija uti e na karakteristike elektri ne opreme, nazivna frekvencija te opreme mora odgovarati frekvenciji odgovaraju eg napojnog strujnog kola.

lan 8Elektri na oprema odre ena prema karakteristikama snage elektri ne opreme koja se ugra uje mora biti podesna za normalan rad, uzimaju i u obzir faktore optere enja i intermitencije.

lan 9Elektri na oprema, prilikom normalnog rada i pri uklju ivanju i isklju ivanju, ne sme tetno da deluje na drugu opremu. Elektri na oprema, uklju uju i provodnike i kablove, mora se postaviti tako da se moe lako proveravati, odravati i prilaziti njenim priklju cima i da se njome moe lako rukovati. Zahtevi iz stava 2 ovog lana moraju biti ispunjeni i pri postavljanju elektri ne opreme u ku ita.

lan 10Natpisne plo ice i druga sredstva koja slue za raspoznavanje moraju se postaviti na rasklopne aparate radi ozna avanja njihove namene. Upravlja ki elementi i elementi signalizacije (tasteri, signalne svetiljke i dr.) moraju se postavljati na lako pristupa na i vidljiva mesta. Tehni ki uslovi, smerovi kretanja i boje upravlja kih i signalnih elemenata utvr eni su u jugoslovenskim standardima JUS N.A9.003, JUS N.A9.004, JUS N.K5.051, JUS N.K5.052 i JUS N.K5.056.

lan 11Provodnici i kablovi moraju se postaviti, odnosno ozna iti tako da se lako mogu raspoznati pri polaganju, popravljanju ili zamenjivanju. Radi raspoznavanja koriste se provodnici odgovaraju ih boja izolovanog omota a, ili se vri bojenje, namotavanje traka ili postavljanje prstenova odre enih boja ili oznaka. Kombinacija zelene i ute boje (bilo kao izolovanog omota a provodnika ili ile kabla, ili trake za omotavanje, ili bojenjem) koristi se isklju ivo za raspoznavanje zatitnog provodnika, provodnika za izjedna enje potencijala i zatitno neutralnog provodnika (PEN-provodnika). Svetloplava boja (bilo kao izolovanog omota a provodnika, ili ile kabla, ili trake za omotavanje, ili bojenjem) koristi se za raspoznavanje neutralnog provodnika. U strujnom kolu u kome se nalazi neutralni provodnik, taj provodnik se mora ozna iti svetloplavom bojom. U vieilnim kablovima sa vie od pet provodnika, ije se ile ozna avaju brojevima, za neutralni provodnik mora se izabrati onaj koji je ozna en brojem 1. U strujnom kolu u kome nema neutralnog provodnika moe se koristiti provodnik vieilnog kabla ozna en svetloplavom bojom za drugu svrhu, ali ne u svrhu zatitnog provodnika. Ako se u tom strujnom kolu za razvod koriste izolovani provodnici, provodnik sa izolacijom svetloplave boje ne sme se koristiti. Izuzetno od st. 3, 4 i 5 ovog lana, zatitno neutralni provodnik (PEN-provodnik) ozna ava se celom svojom duinom kombinacijom zelene i ute boje, a na krajevima kod priklju ka svetloplavom bojom, ili celom svojom duinom svetloplavom bojom, a na krajevima kod priklju ka kombinacijom zelene i ute boje.

Paragraf Net

Strana 2. (od 29)

Provodnici koji nisu ozna eni kombinacijom zelene i ute boje ili svetloplavom bojom mogu se upotrebiti za sve druge svrhe osim za svrhu zatitnog provodnika, odnosno neutralnog provodnika. Kod vieilnih kablova sa vie od pet ila, koji su ozna eni brojevima, provodnici ozna eni brojevima ve im od jedan mogu se upotrebiti za sve druge svrhe osim za zatitni provodnik, odnosno neutralni provodnik. Ako se neizolovani provodnici ozna avaju bojenjem, ne moraju se bojiti celom duinom (npr. bojenje na irini 15 mm do 100 mm u svakom odeljku ili na svakom pristupa nom delu smatra se zadovoljavaju im). Kod kratkih razvoda jednoilnim kablovima, gde su veze nedvosmisleno uo ljive nije potrebno da se postavljaju oznake za raspoznavanje.

lan 12Ure aj za zatitu mora se postaviti i ozna iti tako da se lako raspozna njegovo pripadaju e strujno kolo. Ure aj za zatitu mora se postaviti u rasklopni blok (razvodni orman, razvodna tabla, komandni pult i dr.).

lan 13eme, dijagrami ili tabele elektri nih instalacija niskog napona moraju se postaviti na mesta na kojima ima vie strujnih kola, tako da ozna avaju prirodu (tip) i sastav strujnih kola (ta ke napajanja i broj i presek izolovanih provodnika i kablova) i karakteristike za raspoznavanje ure aja za zatitu, uklju ivanje i isklju ivanje, kao i njihovo mesto postavljanja i izolacije.

lan 14U rasklopnom bloku (razvodna tabla, razvodni orman, komandni pult ili razvodna kutija) mora se postaviti i grupisati elektri na oprema iste vrste struje i/ili napona i razdvojiti od elektri ne opreme druge vrste struje i/ili napona tako da ne moe do i do me usobno tetnih uticaja.

2. Elektri ni razvod lan 15Tipovi elektri nog razvoda, trajno dozvoljene struje provodnika i spoljanji uticaj na elektri ni razvod utvr eni su prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.752.

lan 16Izolovani provodnici i kablovi moraju se zatititi od mehani kih, termi kih i hemijskih ote enja odgovaraju im tipom elektri nog razvoda, na inom postavljanja, poloajem ili oblogom. Elektri ni razvod ima dovoljnu mehani ku vrsto u ako su provodnici u instalacionim cevima ili u instalacionim kanalima, kablovi sa ispunom ili platom u malteru ili ispod maltera, a nezati eni kablovi u prolazima i instalacionim prolazima. Na naro ito ugroenim mestima (npr. pri vo enju izolovanih provodnika i kablova u podu) moraju se obezbediti dodatne zatitne mere, kao to je postavljanje u cevi, kanale i sl., uz primenu odgovaraju eg stepena zatite zatitnim ku item. Tip elektri nog razvoda odre uje se prema uslovima rada elektri ne instalacija.

lan 17Presek i tip provodnika i kablova odre uju se prema uslovima za polaganje provodnika i kablova i prema trajno podnosivoj struji, uzimaju i u obzir i ograni avaju e faktore zatitnih mera, karakteristike ure aja za zatitu od kratkog spoja i preoptere enja, temperature spojeva i dozvoljeni pad napona. Struja provodnika pri normalnom radu elektri ne instalacije mora biti manja od nazivne struje osigura a ili nazivne vrednosti struje delovanja ure aja za zatitu od preoptere enja strujnog kola provodnika, a ta vrednost mora biti manja od trajno dozvoljene struje provodnika.

Paragraf Net

Strana 3. (od 29)

lan 18Presek neutralnog provodnika mora biti jednak preseku faznog provodnika u jednofaznom strujnom kolu ili u viefaznom strujnom kolu u kome su preseci faznih provodnika od bakra manji od 16 mm2, a preseci faznih provodnika od aluminijuma manji od 25 mm2. U viefaznim strujnim kolima u kojima je presek faznog provodnika od bakra ve i od 16 mm2, a presek faznog provodnika od aluminijuma ve i od 25 mm2, neutralni provodnik moe imati manji presek pod slede im uslovima: 1) da o ekivana najve a struja kroz ovaj provodnik, uklju uju i i eventualnu pojavu harmonika, tokom normalnog rada nije ve a od trajno dozvoljene struje za taj presek; 2) da je neutralni provodnik zati en od preotpere enja; 3) da je presek neutralnog provodnika od bakra jednak najmanje 16 mm2, a presek neutralnog provodnika od aluminijuma jednak najmanje 25 mm2. Presek zatitnog provodnika utvr en je prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.754.

lan 19Presek izolovanih provodnika postavljenih i mehani ki zati enih u trajnim elektri nim instalacijama ne sme biti manji od 1,5 mm2 za provodnike od bakra, ni manji od 2,5 mm2 za provodnike od aluminijuma. Zahtev iz stava 1 ovog lana ne odnosi se na presek izolovanih provodnika u rasklopnim blokovima, rasvetnim telima, elektri nim aparatima za doma instvo i drugim elektri nim aparatima koji se priklju uju na elektri nu instalaciju.

lan 20Dozvoljeni pad napona izme u ta ke napajanja elektri ne instalacije i bilo koje druge ta ke ne sme biti ve i od slede ih vrednosti prema nazivnom naponu elektri ne instalacije, i to: 1) za strujno kolo osvetljenja 3%, a za strujna kola ostalih potroa a 5%, ako se elektri na instalacija napaja iz niskonaponske mree; 2) za strujno kolo osvetljenja 5, a za strujna kola ostalih potroa a 8%, ako se elektri na instalacija napaja neposredno iz trafostanice koja je priklju ena na visoki napon. Za elektri ne instalacije ija je duina ve a od 100 m dozvoljeni pad napona pove ava se za 0,005% po dunom metru preko 100 m, ali ne vie od 0,5%.

lan 21Spoj provodnika i druge elektri ne opreme (u daljem tekstu: spoj) mora biti izveden tako da bude siguran i postavljen tako da dozvoljava mogu nost stalne provere. Spoj mora biti osiguran sredstvima koja odgovaraju materijalu provodnika i njegovom preseku. Spoj mora biti pristupa an posle skidanja poklopca ili pregrade alatom, a pristup mora imati stepen zatite najmanje IP 2X prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.070.

lan 22Izolovani provodnici i kablovi ne smeju se nastavljati u instalacionim cevima i instalacionim kanalima. Izolovani provodnici i kablovi mogu se spajati samo u instalacionim kutijama, kablovskim spojnicama ili rasklopnim blokovima, a mesta spajanja moraju se izolovati stepenom izolacije koji odgovara tipu elektri nog razvoda.

Paragraf Net

Strana 4. (od 29)

Izuzetno od odredbe stava 2 ovog lana, u zidovima koji se montiraju od elemenata izlivenih od betona spajanje se moe vriti i u kutijama zidnih priklju nica, i to ispod priklju nica, pod uslovom da dubina tih kutija doputa smetaj spojeva istog strujnog kola.

lan 23Me usobni spoj elektri ne instalacije ili spoj elektri nog razvoda sa elektri nom opremom mora biti izveden tako da elektri ni razvod ne bude izloen silama izvla enja ili uvijanja. Ako se dejstvo sila iz stava 1 ovog lana ne moe izbe i, mora se predvideti sistem za rastere enje.

lan 24Spoj u elektri nim instalacijama mora biti dimenzionisan tako da moe trajno podnositi dozvoljenu struju provodnika. Ako je spoj elektri ne instalacije izloen toploti, mehani kim ili hemijskim uticajima ili vibracijama, moraju se preduzeti odgovaraju e dodatne mere zatite.

lan 25Spoj mora biti izveden tako da ne do e do smanjenja preseka ili ote enja provodnika i izolacije.

lan 26Na krajevima elektri nog razvoda, a posebno na izlazima, ulazima i na mestima prodiranja elektri nog razvoda kroz zidove i elektri nu opremu, mora se izvriti trajno zaptivanje (npr. uvodnicama).

lan 27Na mestima prolaza elektri nog razvoda kroz zidove, osim tipa koji se izvodi u instalacionim cevima i kanalima, mora se obezbediti odgovaraju a dodatna mehani ka zatita (npr. pomo u aure, cevi, kutije i sl.). Ako elektri ni razvod prolazi kroz metalnu konstrukciju, otvor mora biti zaobljenih ivica.

lan 28Elektri ni razvod koji je izloen vibracijama mora biti izveden sa savitljivim provodnicima ili kablovima.

lan 29Ako se u blizini elektri nog razvoda nalaze druge neelektri ne instalacije, mora se izme u njih obezbediti takav razmak da odravanje jedne instalacije ne ugroava druge instalacije. Najmanji dozvoljeni razmak izme u elektri nog razvoda i drugih instalacija je 30 mm.

lan 30Ako se u blizini elektri nog razvoda nalaze instalacije grejanja, cevi sa toplim vazduhom ili dimnjak, elektri ni razvod mora se izolovati toplotnom izolacijom ili ekranima ili se mora postaviti van toplotnih uticaja.

lan 31Elektri ni razvod ne sme se postaviti ispod neelektri nih instalacija na kojima je mogu a kondenzacija vode ili drugih te nosti. Elektri ni razvod, po pravilu, ne sme se postavljati u isti instalacioni kanal, cev i sl. sa drugim neelektri nim instalacijama, a ako se to ne moe izbe i, mora se osigurati zatita od indirektnog dodira automatskim isklju enjem napajanja ili primenom izolacije za opremu klase II i mora se postaviti odgovaraju a zatita od opasnih uticaja drugih instalacija.

lan 32 Paragraf Net Strana 5. (od 29)

Metalni delovi elektri nog razvoda (npr. spojnica i sl.) koji su izloeni vodi ili kondenzaciji moraju biti zati eni od korozije spolja i iznutra i moraju imati obezbe en odvod kondenzovane te nosti.

lan 33Ako se elektri ni razvod postavlja po zidovima, najmanji dozvoljeni razmak izme u elemenata elektri nog razvoda i zida je 5 mm.

lan 34Elektri ni razvod nieg napona ne sme se postavljati u isti omota ili cev, niti blizu elektri nog razvoda iji je napon vii, osim ako izme u ta dva razvoda postoji izolaciona pregrada koja izdrava ispitni napon elektri nog razvoda vieg napona.

lan 35U istu instalacionu cev ili instalacioni kanal mogu se postavljati provodnici samo jednog strujnog kola, osim provodnika upravlja kih i pomo nih strujnih kola.

lan 36Kroz isti vieilni kabl ne sme se voditi vie strujnih kola, osim provodnika upravlja kih i pomo nih strujnih kola.

lan 37Elektri ni razvod mora biti postavljen tako da u slu aju kvara ne ugroava okolinu. Razvodne kutije za kablove ili provodnike (u instalacionim cevima) koji se polau pod malter moraju biti od izolacionog materijala ili od metala sa izolacionom postavom i uvodnicama od izolacionog materijala. Za pri vr ivanje elektri nog razvoda mogu se upotrebiti sredstva i primeniti postupci koji ne izazivaju deformacije ili ote enje izolacije, kao to su: gipsovanje, obujmice od izolacionog materijala prilago ene obliku kabla, lepljenje ili zakivanje ekserima sa podlonim plo icama od izolacionog materijala i dr.

lan 38Kablovi poloeni neposredno u malter i u zid moraju po celoj duini biti pokriveni malterom debljine najmanje 4 mm. Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, kablovi ne moraju biti pokriveni malterom ako su poloeni u upljinama tavanica i zidova od betona ili sli nog materijala koji ne gori niti potpomae gorenje.

lan 39Kablovi i instalacioni provodnici poloeni u instalacione cevi u zidu ili kablovi poloeni neposredno u malter i ispod maltera moraju se voditi vertikalno i/ili horizontalno tako da budu paralelni ivicama prostorije. Pri horizontalnom polaganju kablovi i instalacioni provodnici (u instalacionim cevima) vode se na rastojanju od 30 cm do 110 cm od poda i 200 cm od poda do tavanice. Pri vertikalnom polaganju kablova i instalacionih provodnika (u instalacionim cevima) rastojanje od ivica prozora i vrata mora biti najmanje 15 cm. Trase kablova koji napajaju u vr ene zagreva e vode moraju se poklapati sa osom postavljanja zagreva a vode. Koso polaganje kablova i instalacionih provodnika (u instalacionim cevima) dozvoljeno je u tavanicama, ali ne i u zidovima.

lan 40Uslovi za polaganje kablove u prostorijama u kojima se nalaze kada ili tu utvr eni su u jugoslovenskom standardu JUS N.B2.771.

Paragraf Net

Strana 6. (od 29)

lan 41Polaganje kablova na zid dozvoljeno je ako kabl ima izolaciju od termoplasti nih materijala sa ispunom i platom, ako se polae na obujmice na zidu i ako je od poda do visine od 2 m dodatno zati en od mehani kih ote enja. Razvodne kutije i drugi pribor koji se postavlja na zid uz polaganje kablova iz stava 1 ovog lana moraju imati zaptivne uvodnice i stepen zatite najmanje IP 5X utvr en za vlane prostorije, odnosno odgovaraju i stepen zatite utvr en za druge prostorije.

lan 42Kablovi bez ispune, kao to su kablovi tipa PP/R, smeju se polagati samo u suvim prostorijama, i to ispod maltera, a u upljine tavanica i zidova od betona i sli nog negorivog materijala i bez pokrivanja malterom. Kablovi iz stava 1 ovog lana ne smeju se voditi u snopu, postavljati u instalacione kanale niti ispod gips-kartonskih plo a, bez obzira na na in na koji se pri vr uju, i ne smeju se polagati na zapaljive materijale ni kad se pokrivaju malterom.

lan 43Za priklju ak prenosivih aparata i neprenosivih aparata koji se pomeraju radi priklju ivanja ili su tokom normalnog rada izloeni ograni enom pokretanju, kao i za elemente elektri nog razvoda u dvostrukom podu moraju se koristiti savitljivi kablovi. Kablovi iz stava 1 ovog lana priklju uju se utika em i priklju nicom ili kutijom za stalni priklju ak. Na mestima na kojima je potrebna zatita od mehani kih ote enja, savitljivi kablovi mogu se zatiti postavljanjem u savitljiva instalaciona ili metalna creva sa unutranjom izolacionom oblogom.

lan 44Pri postavljanju izolovanih provodnika u instalacione cevi u zidu od nezapaljivog materijala ili betona, instalaciona cev mora imati takve unutranje mere da se provodnici mogu lako vaditi i postavljati posle postavljanja pribora. Metalna instalaciona cev mora imati unutranji izolacioni omot i odgovaraju i stepen zatite ostvaren ku item. Instalaciona cev, ako nije metalna, mora biti izra ena od materijala koji ne gori niti potpomae gorenje.

lan 45Ako se izolovani provodnici polau u instalacione kanale koji se postavljaju na zid ili tavanicu, moraju ispunjavati tehni ke uslove za instalacione kanale. Instalacioni kanali se ne smeju postavljati ispod maltera ni ulivati u beton. Ako se izolovani provodnici polau u instalacione kanale koji se postavljaju u podu, ti instalacioni kanali moraju odgovarati na inu odravanja poda (suvi ili mokri postupak) i tehni kim uslovima za instalacione kanale u podu.

lan 46Neizolovani provodnici moraju biti postavljeni, odnosno zati eni tako da nije mogu dodir delova pod naponom i moraju biti pri vr eni na odgovaraju e izolatore. Najmanji dozvoljeni me usobni razmaci neizolovanih provodnika odre eni su u tabeli br. 1. Tabela br. 1 Raspon 1 do 2 m Horizontalni razmak 2 5 cm Vertikalni razmak 3 10 cm

Paragraf Net

Strana 7. (od 29)

iznad 2 do 4 m iznad 4 do 6 m iznad 6 m

10 cm 15 cm 20 cm

15 cm 20 cm 25 cm

Razmaci izme u neizolovanih provodnika i delova zgrada, eli nih konstrukcija i sl. moraju odgovarati me usobnim horizontalnim razmacima neizolovanih provodnika odre enih u tabeli br. 1. Izuzetno od odredbe stava 2 ovog lana, razmaci manji od razmaka odre enih u tabeli br. 1 dozvoljavaju se za neizolovane provodnike velikih preseka, pod uslovom da su na svakom metru duine pri vr eni na odgovaraju a izolaciona tela i da su provereni na dinami ka naprezanja usled struje kratkog spoja. Razmak izme u neizolovanih provodnika iz stava 4 ovog lana i delova zgrada, eli nih konstrukcija i sl. iznosi najmanje 1 cm, a u vlanim prostorijama i na slobodnom prostoru - najmanje 2 cm.

lan 47Razmak izme u izolovanih provodnika pri vr enih na odgovaraju e izolatore mora u svim prostorijama iznositi najmanje 2 cm, a u vlanim prostorijama i na slobodnom prostoru - najmanje 5 cm.

lan 48Kablovi se mogu ukopati u zemlju ako imaju odgovaraju i omota koji ih titi od mehani kih i drugih uticaja. Pri polaganju kablova u zemlju dubina ukopavanja ne sme biti manja od 0,6 m od gornje povrine zemlje, odnosno ne sme biti manja od 0,8 m ispod povrine puta. Izuzetno od odredbe stava 2 ovog lana moe se odstupiti ako se kablovi polau u kamenito tlo.

lan 49U blokove sa otvorima (kablovice) smeju se polagati kablovi koji su namenjeni polaganju u zemlju, teki gumeni kablovi i provodna uad. U podzemne zatitne izolacione instalacione cevi smeju se polagati kablovi sa platom ili sa olovnim omota em, pod uslovom da ostaju pristupa ni i zamenljivi i da je cev mehani ki vrsta, zati ena od prodora te nosti i provetrena.

lan 50Kablovi se mogu postaviti u vazduhu slobodno zategnuti ili pri vr eni nose im kukama, obujmicama ili sli nim sredstvima za pri vr ivanje ili poloiti na police (regale), reetke (lestvice) ili sli ne nosa e. Slobodno zategnuti kablovi moraju se postaviti i zategnuti tako da ugib ili pomeranje ne dovode do ote enja kablova. Sredstva za pri vr ivanje, odnosno nosa i moraju se izabrati tako da mogu podneti teinu kablova koje nose bez ote enja od spoljanjih uticaja. Pri vertikalnom polaganju, kablovi se moraju rasteretiti sopstvene teine. Zatezno naprezanje ne sme da bude ve e od 60 N/mm2 ukupnog preseka provodnika za bakar, odnosno 30 N/mm2 ukupnog preseka za aluminijum.

3. Rasklopni ure aji lan 51Konstrukcija viepolnih rasklopnih ure aja mora biti takva da se kontakti svih faza mehani ki spajaju istovremeno pri zatvaranju, odnosno razdvajaju istovremeno pri otvaranju, a kontakti za neutralni provodnik mogu se spajati ranije pri zatvaranju, a otvarati kasnije pri otvaranju rasklopnog ure aja.

lan 52 Paragraf Net Strana 8. (od 29)

Jednopolni rasklopni ure aj u viefaznom strujnom kolu ne sme biti postavljen u neutralni provodnik, osim za rastavljanje strujnog kola u skladu sa lanom 71 ovog pravilnika. Rasklopni ure aj u jednofaznom strujnom kolu ne sme se postaviti u neutralni provodnik, osim ako je zatitni ure aj diferencijalne struje postavljen na stranu napajanja i u slu aju kvara automatski isklju uje napajanje. Rasklopni ure aj koji ima vie funkcija mora zadovoljiti zahteve za svaku funkciju.

lan 53U TN sistemu napajanja, zatitni ure aj od prekomerne struje, koji slui i kao zatita od indirektnog dodira automatskim isklju ivanjem napajanja, mora se postaviti na po etku svakog strujnog kola, kao i na svim mestima na kojima se smanjuje presek provodnika, osim ako ure aj za zatitu od kratkog spoja postavljen ispred tog mesta ne obezbe uje zahtevanu zatitu. Ure aj iz stava 1 ovog lana mora zadovoljiti zahteve za automatsko isklju ivanje napajanja. Odredbe ovog pravilnika za premetanje ili izostavljanje ure aja za zatitu od kratkog spoja primenjuju se i na ure aj za zatitu od preoptere enja.

lan 54Odredbe lana 53 ovog pravilnika primenjuju se i na ure aj za zatitu od preoptere enja kad su izloeni delovi me usobno povezani pri pojavi druge greke u IT sistemu.

lan 55Zatitni ure aj diferencijalne struje, kad se upotrebljava za zatitu od indirektnog dodira, mora obezbe ivati isklju ivanje svih provodnika pod naponom strujnog kola. U TN-S sistemu, neutralni provodnik se ne mora prekidati.

lan 56Kroz magnetno kolo zatitnog ure aja diferencijalne struje ne sme se voditi zatitni provodnik.

lan 57Zatitni ure aj diferencijalne struje za zatitu od indirektnog dodira mora se tako odabrati, a strujna kola razdvojiti da struja odvoda prema zemlji koja se javlja tokom normalnog rada priklju enih optere enja ne sme izazvati nepotrebno delovanje ovog ure aja.

lan 58Zatitni ure aj diferencijalne struje u strujnom kolu bez zatitnog provodnika ne smatra se dovoljnom zatitom od indirektnog dodira i kad nazivna vrednost diferencijalne struje delovanja ne prelazi 30 mA.

lan 59Ako se u TT sistemu primenjuje zatita jednim zatitnim ure ajem diferencijalne struje, taj ure aj se mora postaviti u ta ki napajanja elektri ne instalacije. Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, zatitni ure aj se moe postaviti i na drugo mesto, pod uslovom da svi delovi izme u ta ke napajanja elektri ne instalacije i zatitnog ure aja diferencijalne struje imaju propisanu zatitu od elektri nog udara primenom izolacije za aparate klase II ili odgovaraju e izolacije. Ako elektri na instalacija ima vie ta aka napajanja, zatitni ure aj diferencijalne struje mora se postaviti u svaku ta ku napajanja elektri ne instalacije.

lan 60 Paragraf Net Strana 9. (od 29)

Osnove topljivih osigura a tipa D u zatitnim ure ajima od prekomerne struje moraju biti povezane tako da centralni kontakt bude spojen sa stranom napajanja. Osnove topljivih osigura a za uticanje topljivih umetaka tipa V moraju se postaviti tako da se isklju i mogu nost da nosa topljivog umetka napravi spoj izme u provodnih delova dve susedne osnove topljivih osigura a.

lan 61Topljivi osigura ili kombinacija jedinica "topljivi osigura " i "topljivi umetak" kojim rukuju nestru na lica mora se postaviti tako da nije mogu dodir delova pod naponom pri va enju ili menjanju topljivog umetka.

lan 62Prekida kojim rukuje nestru no lice mora biti konstruisan i postavljen tako da podeenost prekostrujnog okida a nije mogu e izmeniti bez upotrebe alata. Na prekida u mora postojati vidljiva oznaka podeenosti prekostrujnog okida a.

lan 63Vrednost nazivne struje In ili podeena vrednost ure aja za zatitu kablova i izolovanih provodnika od preoptere enja mora se odrediti prema uslovima za koordinaciju provodnika i zatitnih ure aja za prekomernu struju. Za odre ivanje zatitnog ure aja uzimaju se temene vrednosti struja cikli kih optere enja. U slu aju cikli kih optere enja, vrednosti nazivne struje ure aja za zatitnu (In) i struje koja obezbe uje delovanje ure aja za zatitu (I2), moraju se odrediti na osnovu vrednosti struje za koju je strujno kolo projektovano (Iv) i vrednosti trajno dozvoljene struje provodnika (Iz) za konstantno optere enje koje odgovara cikli kim optere enjima.

lan 64Vreme za automatsko isklju enje napajanja u trajanju od 5 s, pri odre ivanju ure aja za zatitu elektri nog razvoda od kratkog spoja, mora obuhvatiti grani ne uslove kratkog spoja strujnog kola.

lan 65Ako je zatitni ure aj diferencijalne struje ugra en u zatitni ure aj od prekomerne struje ili je u kombinaciji sa tim ure ajem, karakteristike takvog sklopa zatitnih ure aja u pogledu mo i prekidanja i radne karakteristike u zavisnosti od nazivne struje mora zadovoljavati uslove za preoptere enje, uslove kratkog spoja, kao i uslove iz l. 63 i 64 ovog pravilnika.

lan 66Ako zatitni ure aj diferencijalne struje nije ugra en u zatitni ure aj od prekomerne struje niti je sa njim u kombinaciji, zatita od prekomerne struje mora se obezbediti drugim dogovaraju im ure ajem, a zatitni ure aj diferencijalne struje mora se odrediti tako da bez ote enja izdri termi ka i mehani ka naprezanja ako se pojavi kratak spoj na strani optere enja. Zatitni ure aj diferencijalne struje ne sme se otetiti ak ni pri pojavama neuravnoteenih struja ili struja odvoda prema zemlji, kad ovaj ure aj tei da se otvori.

lan 67Ure aji za rastavljanje moraju rastaviti sve provodnike pod naponom posmatranog strujnog kola napajanja.

lan 68Rastavni razmak izme u otvorenih kontakata ure aja za rastavljanje ili drugog sredstva za rastavljanje odre en je u tabeli br. 2.

Paragraf Net

Strana 10. (od 29)

Tabela br. 2 Nazivni napon elektri ne instalacije naizmeni ne struje V 1 U 250 250 < U 400 400 < U 500 < U 750 < U

Najmanji rastavni razmak mm 2 2,5 3,5 4,5 6,5 9

500 750

1 000

Rastavni razmak izme u otvorenih kontakata ure aja za rastavljanje mora biti vidljiv ili jasno i pouzdano ozna en oznakom "O", koja mora postati vidljiva kad se postigne rastavni razmak izme u otvorenih kontakata na svakom polu ure aja.

lan 69Ure aji za rastavljanje moraju biti konstruisani i postavljeni tako da spre e sva nenamerna zatvaranja (npr. izazvana udarima, vibracijama i dr.). Poluprovodni ki ure aji ne smeju se upotrebiti kao ure aji za rastavljanje.

lan 70Ure aj za rastavljanje koji ne moe prekinuti struju optere enja mora se obezbediti od nepaljivog i neovla enog otvaranja (npr. postavljanjem u posebnu prostoriju koja se zaklju ava, ili smetajem u zatvoreno ku ite).

lan 71Sredstva za rastavljanje, po pravilu, moraju biti opremljena viepolnim ure ajem koji isklju uje sve polove sa napajanja. Jednopolni ure aji mogu se upotrebiti pod uslovom da se postave jedan do drugog.

lan 72Upotrebljena sredstva za rastavljanje moraju se ozna iti tako da bude uo ljivo koje strujno kolo rastavljaju.

4. Ure aji za isklju ivanje elektri ne instalaciji radi mehani kog odravanja lan 73Ure aji za isklju ivanje elektri ne instalacije radi mehani kog odravanja moraju se postaviti u glavno napojno strujno kolo. Ako to isklju ivanje vri sklopka, ona mora biti sposobna da prekine struju punog optere enja odgovaraju eg dela elektri ne instalacije. Isklju ivanje upravlja kog strujnog kola motornog pogona dozvoljeno je samo ako se primeni dodatna zatita pomo u mehani kog ograni iva a ili ako se primene zahtevi za ure aj za upravljanje iz jugoslovenskih standarda, pod uslovom da je u oba slu aja obezbe en isti uslov kao pri direktnom prekidanju glavnog napajanja.

lan 74Upravljanje ure ajem za isklju ivanje radi mehani kog odravanja ili sklopkom za ovaj ure aj mora biti ru no, a razmak izme u otvorenih kontakata ovog ure aja mora biti vidljiv ili jasno ozna en oznakom "O".

Paragraf Net

Strana 11. (od 29)

lan 75Ure aj za isklju ivanje radi mehani kog odravanja mora biti: 1) konstruisan ili postavljen tako da spre i nenamerno zatvaranje usled udara, vibracija i dr.; 2) postavljen i ozna en tako da oznake budu itljive, da se raspoznaju i odgovaraju svojoj nameni.

lan 76Ure aj za isklju ivanje u slu aju hitnosti mora biti takav da moe da prekine struju punog optere enja odgovaraju eg dela elektri ne instalacije, uzimaju i u obzir i eventualne struje uko enih motora.

lan 77Ure aj za isklju ivanje u slu aju hitnosti moe se sastojati od jednog rasklopnog ure aja koji moe direktno prekinuti pripadaju e napajanje ili od kombinacije opreme koja se aktivira samo jednim delovanjem radi prekidanja pripadaju eg napajanja. Radi ko enja pokretnih delova ili iz drugih razloga, hitno zaustavljanje moe zadrati napajanje u odgovaraju em trajanju.

lan 78Isklju ivanje u slu aju hitnosti vri se sklopkom u glavnom strujnom kolu ili upravlja kom sklopkom (npr. pritisnim tasterom u upravlja kom ili pomo nom strujnom kolu). Rasklopni ure aj za direktno rastavljanje glavnog strujnog kola na koji se deluje ru no mora biti postavljen na pristupa no mesto sa koga se opasnost moe uo iti. Prekida , kontaktor ili drugi ure aj na koji se deluje mora se otvarati prekidom napajanja namotaja ili na drugi jednako bezbedan na in.

lan 79Elementi (ru ica, pritisno dugme i dr.) koji slue za isklju ivanje u slu aju hitnosti moraju biti crvene boje na utoj eonoj plo i i moraju ispunjavati slede e uslove: 1) da budu lako pristupa ni; 2) da se zabravljuju ili da oznaka "O", odnosno "STOP" bude vidljiva, osim ako su elementi za isklju ivanje i za ponovno uklju ivanje pod nadzorom istog lica. Osloba anje elemenata za isklju ivanje u slu aju hitnosti ne sme reaktivirati odgovaraju i deo elektri ne instalacije.

lan 80Ure aj za isklju ivanje u slu aju hitnosti (uklju uju i hitno zaustavljanje) mora se postaviti i ozna iti tako da se lako raspoznaje i mora biti prilago en predvi enoj upotrebi.

lan 81Ure aj za funkcionalno upravljanje mora biti prilago en najteim uslovima sredine (u kojima mora izvriti zahtevanu funkciju). Funkcionalno upravljanje moe se ostvariti sklopkom, poluprovodni kim ure ajem, prekida em, kontaktorom, relejem, utika em i priklju nicom do 16 A. Rastavlja , osigura i mostna spojnica (prespoj) ne smeju se koristiti za funkcionalno upravljanje.

Paragraf Net

Strana 12. (od 29)

5. Transformatori lan 82Strujno kolo koje se napaja sa sekundarnog namotaja transformatora mora se izvesti prema zahtevima za najvii napon ovog strujnog kola.

lan 83Strujno kolo autotransformatora koji je priklju en na napon iz opsega II mora se izvesti prema najviem naponu koji se moe javiti izme u provodnika ili izme u provodnika i zemlje. Napon sekundarnog strujnog kola autotransformatora izme u provodnika ili izme u provodnika i zemlje ne sme pre i gornje vrednosti granice opsega II napona.

6. Rotacione maine lan 84Generatori se moraju postavljati u posebne prostorije i zatititi odgovaraju im preprekama, a ako to nije mogu e, sredstva za upravljanje smeju biti pristupa na samo stru nim licima.

lan 85Nazivne karakteristike motora moraju odgovarati karakteristikama pogona.

lan 86Struja motora pri pokretanju mora se ograni iti na vrednost koja nije tetna za instalaciju iz koje se napaja i ne uti e tetno na druge aparate vezane za isti izvor. Direktno napajanje motora naizmeni ne struje sa kratkospojenim rotorom iz distributivne mree napona 0,4 kV, dozvoljava se ako su ispunjeni slede i uslovi: 1) pad napona pri pokretanju ne sme premaiti vrednost pri kojoj dolazi do smanjenja momenta motora tako da ugroava pouzdan zalet motora i radne maine ili uti e na stabilan rad ostalih potroa a vezanih na istu mreu; 2) zatita pri pokretanju motora ne sme delovati ni na viem naponskom nivou.

lan 87Motori moraju biti snabdeveni odgovaraju im ure ajima za pokretanje i, po potrebi, ure ajima za regulaciju. Ure aji za pokretanje motora mogu se kombinovati sa ure ajima za zatitu motora, pri emu ure aji za pokretanje moraju zadovoljiti zahteve za ure aje za zatitu motora.

7. Pretvara i lan 88Pretvara i se moraju napajati preko transformatora sa elektri ki odvojenim namotajima. Ako se koristi pretvara naizmeni ne struje, strujno kolo iza tog pretvara a mora biti posebno zati eno, a naro ito u pogledu selektivnosti, s obzirom na funkcionalne karakteristike pretvara a.

8. Akumulatori lan 89Prenosivi ili pokretni akumulatori moraju se puniti u prostorijama u kojima isticanje i isparavanje elektrolita ne e

Paragraf Net

Strana 13. (od 29)

izazvati tete i opasnost. Provetravanjem prostorija iz stava 1 ovog lana mora se obezbediti da prostorija ne postane opasna u pogledu eksplozije. Tako e se mora obezbediti da u blizini ne sme biti otvorene vatre.

lan 90Stacionarni akumulatori moraju biti u posebnoj prostoriji, koja mora biti zatvorena i u koju je dozvoljen pristup samo licima koja su duna da ih nadgledaju odravaju. Ako nazivni napon akumulatorske baterije prelazi 150 V, prostorija u kojoj su smeteni stacionarni akumulatori mora imati pod koji ne sme da bude klizav, koji mora da bude izolovan od tla i koji mora imati dovoljnu povrinu za kretanje radnika da ne bi dolo do istovremenog doticanja tla ili provodnog elementa vezanog za zemlju i nekog od elemenata akumulatora pod naponom.

9. Rasklopni blokovi lan 91Rasklopni blokovi moraju biti izra eni prema jugoslovenskom standardu JUS N.K5.503, a instalirani prema odredbama ovog pravilnika, shodno odre enom tipu elektri nog razvoda.

l. 92-97(Brisani)

10. Elektri na oprema i ure aji koji troe elektri nu energiju lan 98Elektri na oprema i ure aji koji troe elektri nu energiju priklju uju se direktno na elektri nu instalaciju ili preko produnog savitljivog kabla. Odredbe ovog pravilnika koje se odnose na zatitu od razaranja spojeva odnose se i na elektri nu opremu i ure aje koji troe elektri nu energiju i priklju uju se direktno na elektri nu instalaciju. Ako se priklju ak elektri ne opreme i ure aja koji troe elektri nu energiju izvodi produnim savitljivim kablom, taj kabl mora imati isti broj provodnika kao i elektri na instalacija i zatitni provodnik, ako je neophodan, sa potrebnom elektri nom i mehani kom vrsto om.

lan 99Ako produni savitljivi kabl ima zatitni provodnik, taj provodnik mora biti ozna en zeleno-utom bojom, a ako nema zatitni provodnik, ni jedan drugi provodnik ne moe biti ozna en tom bojom. Ako produni savitljivi kabl ima neutralni provodnik i ako sredstvo za spajanje odre uje njegovo mesto, neutralni provodnik mora biti ozna en svetloplavom bojom.

lan 100Svetiljka se mora postaviti na tavanicu prostorije tako da se ne moe okretati oko svoje ose. Svetiljka se ne sme veati o provodnik za napajanje. Ako je svetiljka klase O ili kase II, mora se pri vrstiti preko izolacionog priklju ka koji odvaja metalne delove od svog nosa a.

lan 101Navojni deo u sijali nom grlu, u koji se sijalica zavr e, ne sme biti spojen sa faznim provodnikom.

Paragraf Net

Strana 14. (od 29)

Grla u svetiljkama mogu se postavljati tako da budu pristupa na bez upotrebe alata, osim u svetiljkama koje se dre u ruci. Sijali na grla sa sklopkom i tasterom dozvoljena su samo ako su izra ena u izolacionom ku itu. Sijali na grla opremljena sklopkama sa polugama dozvoljena su samo pod uslovom da je delovanje sklopke osigurano izolacionim gajtanom ili metalnim lancem koji je povezan sa polugom preko umetnutog izolacionog dela, pri emu ne sme postojati mogu nost dodira ovog lanca sa delovima pod naponom sijali nog grla.

lan 102Za svetiljku sa pranjenjem koja ima napon sijalice koji prelazi napon opsega II (odnosno 1 000 V) zahtevi su utvr eni jugoslovenskim standardom JUS N.L5.210.

l. 103 i 104(Brisani)

lan 105Aparati sa otvorenim usijanim grejnim elementima ne smeju se priklju ivati na elektri nu instalaciju u prostorijama u kojima postoji opasnost od poara ili dodira zapaljivih materijala sa delovima aparata koji nose uarene elemente.

lan 106Aparati za zagrevanje prostorija u kojima se izra uju, obra uju ili skladite zapaljivi materijali, odnosno u kojima je prisutna zapaljiva praina moraju imati ure aj za ograni avanje temperature ili ure aj za smanjivanje odavanja toplote, kojim se spre ava dostizanje opasne temperature, ili moraju biti tako konstruisani da temperatura ku ita i delova aparata bude ispod temperature koja moe izazvati opasnost od poara.

lan 107U instalacijama elektri nih aparata za grejanje toplim vazduhom ne sme postojati mogu nost da se grejna tela stave pod napon dok se ne pokrene odgovaraju i ventilator, a moraju se isklju ivati pre nego to se taj ventilator isklju i. Grejna tela iz stava 1 ovog lana moraju imati ugra ena dva nezavisna ograni iva a temperature, koji ne doputaju pojavu visoke temperature.

lan 108Elektri ni aparati za zagrevanje zapaljivih te nosti na temperaturu ispod temperature plamita moraju imati ograni iva temperature, koji isklju uje ili smanjuje grejanje pre nego to se postigne opasna temperatura, odnosno moraju biti konstruisani tako da i pri nedozvoljenom pove anju temperature ne izazivaju opasnost za ljude i okolne objekte.

11. Sigurnosni sistemi lan 109Sigurnosni sistemi moraju funkcionisati pri izbijanju poara. Izvor sigurnosnog sistema mora obezbediti napajanje u odre enom vremenu a oprema sigurnosnog sistema mora biti izvedena ili postavljena tako da za odgovaraju e vreme bude otporna prema vatri.

lan 110U sigurnosnim sistemima mora se sprovesti zatita od indirektnog dodira bez automatskog isklju enja napajanja pri pojavi prve greke. U IT sistemima moraju se predvideti ure aji za stalan nadzor izolacije koji pri pojavi prve greke daju zvu ni i svetlosni signal.

Paragraf Net

Strana 15. (od 29)

lan 111Oprema sigurnosnih sistema mora biti raspore ena tako da se lako mogu vriti periodi ni pregledi, ispitivanja i odravanje.

lan 112Izvori sigurnosnih sistema moraju se postaviti i u vrstiti tako da se ne mogu otetiti zbog greaka koje se mogu javiti u glavnim izvorima napajanja. Izvori sigurnosnih sistema moraju se postaviti u prostorije koje su pristupa ne samo stru nom i priu enom osoblju (BA 4 i BA 5), osim opreme koja se posebno napaja iz sopstvenih akumulatora.

lan 113Mesto na kome su smeteni izvori sigurnosnih sistema (osim sopstvenih akumulatora za posebno napajanje) mora biti isto i mora se provetravati, tako da gasovi, dim ili para koje izvori isputaju ne mogu prodreti u prostorije u kojima se nalaze ljudi.

lan 114Odvojeni nezavisni izvori za sigurnosne sisteme koji se napajaju iz mree nisu dozvoljeni, osim ako je obezbe eno da dva izvora ne mogu biti istovremeno u kvaru.

lan 115Ako postoji samo jedan izvor za napajanje sigurnosnog sistema, on se ne sme koristiti za drugu svrhu. Ako postoji vie izvora sigurnosnih sistema oni se mogu koristiti za napajanje sistema stalne pripravnosti, pod uslovom da u slu aju kvara jednog od njih preostala snaga bude dovoljna za obezbe enje pokretanja i rada svih sigurnosnih sistema. Uslov iz stava 1 ovog lana zahteva automatsko rastere enje izvora napajanja od opreme koja nije predvi ena sigurnosnim sistemima. Odredbe st. 1 i 2 ovog lana ne odnose se na opremu koja se posebno napaja iz sopstvenih akumulatora.

lan 116Strujna kola sigurnosnih sistema moraju biti odvojena od drugih strujnih kola tako da elektri na greka ili bilo koja intervencija ili izmena u jednom sistemu ne uti e na ispravnost rada drugog sistema. Zahtev iz stava 1 ovog lana postie se odvajanjem strujnih kola izolacionim materijalima koji su otporni prema vatri, vo enjem drugim putevima ili upotrebom ku ita.

lan 117Strujna kola sigurnosnog sistema, po pravilu, ne smeju prolaziti kroz mesta izloena riziku od poara, kao to su prostorije u kojima se izra uju, obra uju ili skladite zapaljive materije, odnosno u kojima je prisutna zapaljiva praina. Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, ako se to ne moe izbe i dozvoljeno je da strujna kola sigurnosnog sistema prolaze i kroz ta mesta, s tim to se u tom slu aju mora obezbediti njihova otpornost prema vatri. Strujna kola sigurnosnog sistema ne smeju prolaziti kroz prostorije u kojima se obra uje ili skladiti eksploziv.

lan 118Strujna kola sigurnosnih sistema ne moraju se zatiti od preoptere enja ve samo od kratkog spoja, s tim to se ure aj za zatitu mora odabrati i postaviti tako da ne izaziva nepravilan rad u drugim strujnim kolima sigurnosnog

Paragraf Net

Strana 16. (od 29)

sistema.

lan 119Rasklopni ure aji sigurnosnih sistema moraju se razlikovati i grupisati u prostoru koji je pristupa an samo stru nim licima. Ure aji za svetlosnu i zvu nu signalizaciju sigurnosnih sistema moraju jasno pokazivati na koje se ure aje ili strujna kola sigurnosnog sistema odnose.

lan 120U sistemima u kojima se zahteva odre eni stalni nivo osvetljaja ili odre eno vreme prekida osvetljaja, tip svetiljke sigurnosnih sistema mora biti takav da zadovolji zahtevani nivo osvetljaja i pri prebacivanju na sigurnosni sistem.

lan 121U elektri noj opremi sigurnosnih sistema koja se napaja sa dva razli ita strujna kola ne smeju se otetiti ure aji za zatitu od elektri nog udara usled greke u jednom od strujnih kola ni izazvati pogreno delovanje u drugom strujnom kolu. Oprema iz stava 1 ovog lana mora se povezati sa zajedni kim zatitnim provodnikom za oba strujna kola, ako je on predvi en.

lan 122Paralelni rad dva izvora napajanja sigurnosnih sistema koji nisu sposobni za paralelni rad mora se spre iti mehani kim zabravljenjem ili drugim pogodnim sredstvom.

lan 123Ako dva izvora napajanja sigurnosnih sistema nisu sposobna za paralelni rad, zatita od kratkog spoja i od indirektnog dodira mora se osigurati za svaki izvor.

lan 124Ako razni izvori napajanja mogu raditi paralelno kao nezavisni izvori napajanja sigurnosnih i drugih sistema, pojava reverzibilne energije mora se spre iti postavljanjem zatitnih ure aja.

lan 125Kad se sigurnosni i drugi sistemi mogu napajati iz dva izvora koji mogu raditi paralelno, zatita od kratkih spojeva i indirektnog dodira mora se obezbediti bez obzira na to da li se elektri na instalacija napaja sa jednog ili sa oba izvora, pri emu su neophodne mere za ograni avanje struje koja proti e izme u neutralnih ta aka izvora, a naro ito pri pojavi tre eg harmonika. III TEHNI KE MERE ZATITE

1. Tehni ke mere zatite od elektri nog udara lan 126Na elektri nu opremu primenjuju se tehni ke mere zatite od direktnih dodira prema jugoslovenskom standardu JUS. N.B2.741.

lan 127Na elektri nu opremu primenjuju se tehni ke mere zatite od indirektnih dodira prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.741, s tim to se tehni ka mera zatite automatskim isklju enjem napajanja ne primenjuje na delove elektri ne instalacije gde je neophodnost napajanja bitna i u slu ajevima kad nije efikasna.

Paragraf Net

Strana 17. (od 29)

Zatita delova elektri ne instalacije iz stava 1 ovog lana od indirektnog dodira, gde je neprekidnost napajanja bitna ili zatita automatskim isklju enjem napajanja nije efikasna, ostvaruje se kad se elektri na oprema postavlja u neprovodne prostorije ili lokalnim izjedna enjem potencijala bez povezivanja sa zemljom. Tehni ke mere zatite bezbednosno mali naponom, kori enjem opreme klase II ili primenom ekvivalentne izolacije, kao i elektri nim odvajanjem, mogu se primenjivati na celu elektri nu instalaciju, njene delove ili opremu. Tehni ke mere zatite od indirektnog dodira iz st. 1, 2 i 3 ovog lana ne primenjuju se pri izvo enju elektri ne instalacije na: potporne izolatore i metalne delove spojene sa njima, pribor za nadzemne vodove ako je van dohvata ruke, betonsko gvo e ako nije pristupa no, izloene provodne delove malih dimenzija (do 50 mm x 50 mm) ili ako su van dohvata ruke, a mera zatite povezivanjem na zatitni provodnik je teko izvodljiva (npr. vijci, zakovice, natpisne plo ice, kablovske obujmice i sl.), metalne cevi ili druga metalna ku ita koja tite elektri nu opremu u skladu sa zahtevima za klasu II ili ekvivalentne izolacije.

2. Tehni ke mere zatite od poara lan 128Postavljanje kablova i provodnika u prostorijama zgrada klase spoljanjih uticaja BD 2, BD 3 i BD 4 za koje je karakteristi no oteano naputanje (kao to su: visoke stambene i poslovne zgrade, robne ku e, pozorita, bioskopi i dr.) treba izbegavati. Ako se kablovi i provodnici postavljaju u prostorijama iz stava 1 ovog lana, moraju se ispuniti slede i uslovi: 1) da u slu aju nastanka poara ne mogu preneti ni proiriti poar dva asa od njegovog nastojanja; 2) da se spre i izazivanje visoke temperature koja bi mogla da izazove paljenje okolnih materijala (npr. postavljanjem u ku ita, omota e i sl.); 3) da se polau u pokrivene kanale ili van dohvata ruke.

lan 129U zgradama klase spoljanjih uticaja BD 3 i BD 4, za koje je karakteristi no prisustvo velikog broja ljudi (kao to su: pozorita, bioskopi, robne ku e i dr.), rasklopne aparature se postavljaju tako da budu pristupa ne samo stru nim licima. Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, rasklopni ure aji koji olakavaju naputanje zgrade (npr. sklopke za protivpani no svetlo, ventilaciju i dr.) mogu se postaviti tako da svima budu pristupa ni. Ako se rasklopne aparature postavljaju u prostorijama iz lana 128 ovog pravilnika, one moraju biti u ku itima od nezapaljivih materijala ili materijala koji ne potpomau gorenje.

lan 130Elektri na oprema koja sadri zapaljive te nosti ne moe se postavljati u prostorijama predvi enim za naputanje zgrade klase spoljanjih uticaja BD 3 i BD 4, za koje je karakteristi no oteano naputanje (kao to su: visoke stambene i poslovne zgrade, pozorita, bioskopa i dr.). U prostorijama zgrada klase spoljanjih uticaja BE 2, u kojima postoji opasnost od poara moe se postavljati samo neophodna elektri na oprema, a prolaz kablovima i provodnicima dozvoljen je pod uslovom da se, u slu aju nastavljanja u ovim prostorijama, spoj nalazi u nezapaljivom ku itu ili ku itu koje ne potpomae gorenje, da su kablovi i provodnici zati eni od prekomerne struje i da zadovoljavaju uslove ispitivanja na zapaljivost prema jugoslovenskom standardu JUS N.C0.075 u vremenu od jednog minuta, plamenom duine 120 mm. Ako se kablovi i provodnici polau na zapaljive materijale, ti materijali moraju zadovoljiti uslove ispitivanja na zapaljivost iz stava 2 ovog lana.

lan 131U prostorijama zgrada klase spoljanjih uticaja BE 2 u kojima se o ekuje taloenje praine na ku ita elektri ne opreme u takvim koli inama da mogu izazvati poar, moraju se preduzeti mere da ku ita ne dostignu temperaturu

Paragraf Net

Strana 18. (od 29)

paljenja praine. Pod merama iz stava 1 ovog lana podrazumeva se da elektri na oprema za te prostorije mora biti izra ena prema jugoslovenskom standardu JUS N.S8.850 i da se pri izvo enju mora razmestiti tako da je obezbe eno hla enje kako tokom normalnog rada tako i pri preoptere enjima. Mere iz stava 1 ovog lana nisu potrebne ako je temperatura ku ita tako niska da ne moe izazvati paljenje praine ni okolnih materijala.

lan 132Ako su rasklopne aparature za zatitu, upravljanje ili rastavljanje postavljene u ku ite koje ima manji stepen zatite od IP 5X prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.070, one se moraju postaviti van prostorija u kojima postoji opasnost od poara u zgradama klase spoljanjih uticaja BE 2).

lan 133Ako se prostorije u kojima postoji opasnost od poara u zgradama klase spoljanjih uticaja BE 2) greju sistemom prinudne cirkulacije vazduha, vazduh se mora usisavati iz prostorije u kojoj ne postoji zapaljiva praine. Temperatura ulaznog vazduha za grejanje ne sme biti takva da moe izazvati poar.

lan 134Motori kojima se upravlja daljinski i koji rade bez nadzora, osim servomotora sa kratkotrajnim radom, smeteni u prostorijama u kojima postoji opasnost od poara (u zgradama klase spoljanjih uticaja BE 2), moraju se pomo u ure aja osetljivih na temperaturu zatititi od temperatura koje su vie od temperature tinjanja praine.

lan 135Svetiljke u prostorijama u kojima postoji opasnost od poara (u zgradama klase spoljanjih uticaja BE 2) moraju imati stepen zatite najmanje IP 5X, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.070 Izvori svetla moraju biti zati eni od mogu ih mehani kih ote enja plasti nim ili staklenim poklopcima i reetkama ili drugim odgovaraju im zatitnim sredstvima. Zatitna sredstva iz stava 2 ovog lana moraju biti sastavni deo svetiljke.

lan 136Radi smanjenja opasnosti, u prostorijama u kojima postoji opasnost od poara (u zgradama klase spoljanjih uticaja BE 2) strujno kolo mora biti zati eno zatitnim ure ajem diferencijalne struje nazivne vrednosti struje delovanja od 0,5 A ili mora biti postavljeno pod nadzor pomo u ure aja za trajni nadzor izolacije (koji se koristi u IT sistemima), sa zvu nim signalnom za slu aj greke na izolaciji. Provodnik strujnog kola za nadzor izolacije moe biti dodatni provodnik vieilnog kabla, plat kabla spojen sa zatitnim provodnikom ili neizolovani provodnik vo en sa izolovanim provodnicima u plasti nim instalacionim cevima.

lan 137Strujna kola koja napajaju opremu ili prolaze kroz prostorije u kojima postoji opasnost od poara (u zgradama klase spoljanjih uticaja BE 2) moraju biti zati ena od preoptere enja i kratkih spojeva zatitnim ure ajima koji se moraju postaviti van tih prostorija.

lan 138Delovi pod naponom u strujnim kolima bezbednosno malog napona u prostorijama u kojima postoji opasnost od poara (u zgradama klase spoljanjih uticaja BE 2) moraju biti zati eni ku item najmanjeg stepena zatite IP 2X ili opremljeni izolacijom koja moe da izdri ispitni napon od 500 V tokom 1 min.

lan 139 Paragraf Net Strana 19. (od 29)

U prostorijama u kojima postoji opasnost od poara (u zgradama klase spoljanjeg uticaja BE 2) PEN provodnik moe biti samo pridruen strujnim kolima koja prolaze kroz ovakve prostorije, pod uslovom da nema prekida.

lan 140U prostorijama zgrada od drvene gra e (klase spoljanjeg uticaja CA 2) moraju se preduzeti mere da elektri na oprema ne izazove paljenje zidova, podova ili tavanica.

lan 141U prostorijama visokih zgrada u kojima je primenjena prinudna ventilacija (klase spoljanjih uticaja CB 2), iji odnos veli ina moe omogu iti irenje poara, moraju se preduzeti mere za spre avanje dejstva dimnjaka na mestima gde se nalazi elektri na oprema.

3. Tehni ke mere zatite od prekomerne struje lan 142Ure aj za zatitu od preoptere enja provodnika i kablova, osim u slu ajevima iz lana 143 ovog pravilnika, mora se postaviti na po etak svakog strujnog kola, kao i na sva mesta na kojima se smanjuje trajno dozvoljena struja provodnika, ako ure aj za zatitu od preoptere enja postavljen ispred tog mesta ne obezbe uje odgovaraju u zatitu. Uzrok smanjenja trajno dozvoljene struje je smanjenje preseka provodnika, promena prirode, na ina postavljanja i promena izolacije ili broja ila. Ure aj za zatitu od preoptere enja proizvoljno se sme pomerati du elektri nog razvoda izme u ta ke gde se trajno dozvoljena struja smanjuje i ure aja za zatitu, pod uslovom da je zati en od kratkog spoja i da nema grananja ni priklju nica. Ure aj za zatitu od preoptere enja moe se pomerati najvie do 3 m izme u ta ke gde se trajno dozvoljena struja smanjuje i zatitnog ure aja, pod uslovom da su provodnici ispred ure aja poloeni sigurno na kratak spoj (npr. svaki provodnik u odvojenoj izolovanoj cevi), da su udaljeni od zapaljivih materijala i da nema grananja ni priklju nica.

lan 143Zatita od preoptere enja provodnika i kablova moe se izostaviti samo u prostorijama u kojima ne postoji opasnost od poara i eksplozija, i to: 1) u strujnim kolima u kojima nema preoptere enja, grananja ni priklju nica; 2) u strujnim kolima telekomunikacija, upravljanja, signalizacije i sl.; 3) u provodnicima i kablovima za spajanje elektri nih maina, pokreta a, transformatora, ispravlja a, akumulatora, rashladnih postrojenja i sl.

lan 144U IT sistemima ure aji za zatitu od preoptere enja mogu se premestiti du voda, odnosno izostaviti samo ako je svako strujno kolo zati eno ure ajem diferencijalne struje ili ako je sva elektri na oprema, podrazumevaju i provodnike i kablove, izvedena kao oprema klase II ili zati ena ekvivalentnom izolacijom.

lan 145Ure aj za zatitu od preoptere enja kablova i provodnika ne postavlja se u takva strujna kola gde prekid napajanja moe predstavljati opasnost, kao to su pobudna strujna kola obrtnih maina, strujna kola za napajanje elektromagnetskih dizalica, strujna kola sekundara strujnih transformatora i sl. U slu aju iz stava 1 ovog lana mora se predvideti alarmni ure aj koji deluje pri pojavi preoptere enja.

lan 146 Paragraf Net Strana 20. (od 29)

Ure aji za zatitu od kratkog spoja moraju se postaviti na po etak svakog strujnog kola, kao i na sva mesta na kojima se smanjuje struja kratkog spoja provodnika ako ure aj za zatitu od kratkog spoja, postavljen ispred tog mesta, ne obezbe uje odgovaraju u zatitu.

lan 147Ure aji za zatitu od kratkog spoja mogu se pomerati najvie od 3 m du ti enog kabla ili provodnika pod uslovom da su kablovi, odnosno provodnici ispred ure aja poloeni sigurno u odnosu na kratak spoj i zemljospoj i da su udaljeni od zapaljivih materijala.

lan 148Ure aj za zatitu od kratkog spoja moe se izostaviti: 1) ako provodnici ili kablovi spajaju generatore, transformatore, ispravlja e, akumulatorske baterije do pripadaju ih razvodnih blokova i zatitne ure aje u tim razvodnim blokovima; 2) u strujnim kolima ije isklju enje moe izazvati opasnost, kao to su pobudna strujna kola obrtnih maina, strujna kola napajanja elektromagnetskih dizalica i strujna kola sekundara strujnih transformatora; 3) u mernim strujnim kolima. U slu ajevima iz stava 1 ovog lana elektri ni razvod mora se izvesti tako da se rizik od kratkog spoja svede na minimum (primenom poja ane izolacije protiv spoljanjih uticaja), a provodnici i kablovi se ne smeju polagati na zapaljive materijale niti uz njih.

lan 149Jedan isti ure aj za zatitu kablova i provodnika od kratkog spoja moe tititi vie poloenih provodnika u paraleli, pod uslovom da su uskla ene radne karakteristike ure aja i na in paralelnog polaganja provodnika.

lan 150Ure aj za zatitu od prekomerne struje mora se postaviti u svaki fazni provodnik, osim u sistemu TT bez vo enog neutralnog provodnika, s tim da taj ure aj mora isklju iti provodnik u kome je dolo do prekomerne struje, ali ne i bezuslovno isklju enje drugih provodnika pod naponom. Ako pri napajanju (npr. trofaznih motora) prekid jedne faze predstavlja opasnost, mora se predvideti isklju ivanje i ostalih provodnika pod naponom.

lan 151U strujnim kolima koja se napajaju izme u faza u sistemu TT, gde nema vo enog neutralnog provodnika, otkrivanje prekomerne struje moe se predvideti samo u dve faze, pod uslovom da u istom trofaznom strujnom kolu na strani napajanja postoji ure aj za zatitu diferencijalne struje koji prekida sve fazne provodnike.

lan 152Ako je u TT i TN sistemima presek neutralnog provodnika jednak preseku faznih provodnika, nije potreban ure aj za zatitu od prekomerne struje u neutralnom provodniku ni ure aj za prekidanje ovog provodnika. Ako je u sistemima iz stava 1 ovog lana presek neutralnog provodnika manji od preseka faznog provodnika, potrebno je predvideti ure aj za zatitu od prekomerne struje u neutralnom provodniku i taj ure aj mora izazvati isklju enje faznih provodnika strujnog kola, pri emu nije neophodno prekidanje neutralnog provodnika. Ure aj za zatitu od prekomerne struje neutralnog provodnika nije potreban ako je neutralni provodnik zati en od kratkog spoja ure ajem za zatitu faznih provodnika strujnog kola i ako je najve a struja koja proti e kroz neutralni provodnik tokom normalnog rada znatno manja od vrednosti trajno dozvoljene struje tog provodnika.

lan 153Neutralni provodnik, po pravilu, ne vodi se u sistemu IT.

Paragraf Net

Strana 21. (od 29)

Ako je vo enje neutralnog provodnika u sistemu IT neophodno, mora se predvideti ure aj za zatitu od prekomerne struje neutralnog provodnika svakog strujnog kola koji izaziva prekid faznih provodnika i neutralnog provodnika odgovaraju eg strujnog kola. Ure aj za zatitu od preoptere enja neutralnog provodnika nije potreban ako je neutralni provodnik zati en od kratkog spoja ure ajem za zatitu na strani napajanja (na po etku strujnog kola) koji odgovara zahtevima utvr enim jugoslovenskim standardom JUS N.B2.743 za karakteristike zatitnog ure aja od kratkog spoja ili ako se posebno strujno kolo titi ure ajem diferencijalne struje ija nazivna vrednost ne prelazi 0,15 puta vrednost trajno dozvoljene struje odgovaraju eg neutralnog provodnika, pod uslovom da ovaj ure aj prekida sve fazne provodnike i neutralni provodnik odgovaraju eg strujnog kola.

lan 154Prekidanje neutralnog provodnika mora kasniti za prekidanjem faznih provodnika, a pri spajanju neutralni provodnik mora biti spojen istovremeno ili pre spajanja faznih provodnika.

4. Tehni ke mere zatite od prenapona lan 155Ure aj za ograni avanje prenapona mora se postaviti tako da ne predstavlja opasnost za ljude i okolne objekte u trenutku delovanja.

lan 156U isti instalacioni kanal ne smeju se polagati kablovi i provodnici opsega napona I i II, osim ako nisu preduzete mere da ne budu izloeni naponu viem od njihovog ispitanog napona mrene frekvencije.

lan 157Na mestima na kojima atmosferski prenaponi mogu izazvati opasnost, moraju se postaviti odvodnici prenapona.

lan 158Ako se elektri na instalacija napaja iz nadzemne mree i zati ena je odvodnicama prenapona, odvodnici prenapona moraju se postaviti to blie ku nom priklju ku.

lan 159Odvodnik prenapona uzemljuje se najkra im putem.

lan 160Elektri na otpornost uzemljiva a odvodnika prenapona ne sme biti ve a od 5 .

lan 161Postoje i uzemljiva i, kao to su gromobranske instalacije, metalna vodovodna mrea i sl., mogu se koristiti za uzemljenje odvodnika prenapona.

lan 162Odvodnike prenapona i razna iskrita nije dozvoljeno postavljati u prostorijama u kojima postoji opasnost od poara i eksplozija (klase spoljanjih uticaja BE 2 i BE 3).

5. Tehni ke mere zatite od pada i nestanka napona lan 163Ako pad, nestanak ili ponovno uspostavljanje napona moe izazvati opasnost za ljude i opremu, mora se ugraditi ure aj za zatitu od nestanka i pada napona.

Paragraf Net

Strana 22. (od 29)

lan 164Ure aj za zatitu od pada napona moe delovati sa zakanjenjem ako pri radu aparat koji se titi bez opasnosti podnosi kratkotrajan prekid ili pad napona.

lan 165Ako se koriste kontaktori, kanjenje u njihovom otvaranju i ponovnom zatvaranju ne sme spre iti trenutno isklju ivanje ure aja za upravljanje i zatitu.

lan 166Ure aji za zatitu od nestanka i pada napona moraju se predvideti u krajnjim strujnim kolima napajanja motora, ije ponovno pokretanje, posle zaustavljanja do koga je dolo zbog pada ili nestanka napona, moe biti opasno.

lan 167Ure aji za zatitu od nestanka ili pada napona neophodni su u elektri nim instalacijama zgrada u kojima je predvi ena oprema za sigurnosno napajanje i zamenu napajanja. Ure aji iz stava 1 ovog lana moraju obezbediti uklju ivanje sigurnosnog izvora ili zamenu napajanja opreme rezervnim izvorom ako je napon manji od granica pravilnog funkcionisanja opreme.

6. Tehni ke mere zatite rastavljanjem, isklju ivanjem i funkcionalnim uklju ivanjem i isklju ivanjem strujnog kola lan 168Tehni ke mere zatite rastavljanjem i isklju ivanjem su mere za otklanjanje opasnosti sa elektri ne instalacije, opreme ili maine. Mere iz stava 1 ovog lana postiu se neautomatskim, lokalnim ili daljinskim rastavljanjem, isklju ivanjem i funkcionalnim uklju ivanjem i isklju ivanjem.

lan 169PE provodnik (zatitni provodnik) ne sme se rastavljati ni prekidati ni u jednom sistemu. U TN-C sistemima, PEN provodnik (zatitno-neutralni provodnik) ne sme se rastavljati ni prekidati. U TN-S sistemima neutralni provodnik (N-provodnik) ne mora se rastavljati ni prekidati.

7. Rastavljanje strujnog kola lan 170Svako strujno kolo, osim provodnika iz lana 169 ovog pravilnika, mora biti tako izvedeno da se moe rastaviti od svih provodnika pod naponom. Ako radni uslovi doputaju, vie strujnih kola moe se rastavljati zajedni kim sredstvom.

lan 171Posle rastavljanja, strujnog kola, nenamerno napajanje rastavljenog strujnog kola mora se spre iti posebnim merama, i to: zaklju avanjem rastavljenog poloaja, postavljanjem opomenskih tablica i postavljanjem ure aja za rastavljanje strujnog kola u ku ita ili u prostorije koje se zaklju avaju. Pri rastavljanju strujnog kola, kao dodatna mera zatite, moe se primeniti kratko spajanje i uzemljenje.

lan 172 Paragraf Net Strana 23. (od 29)

Na mestu na kome deo elektri ne opreme ili ku ite sadre delove pod naponom koji se napajaju sa vie izvora, mora se postaviti tablica sa upozorenjem licu kome ovaj deo postane pristupa an da mora taj deo rastaviti sa svih izvora napajanja, osim u slu aju, kada se koristi ure aj za zabravljivanje koji obezbe uje da se sva napojna strujna kola rastavljaju.

lan 173Na mestima na kojima se akumulira elektri na energija moraju biti predvi ena sredstva za njeno pranjenje.

8. Isklju ivanje strujnog kola radi mehani kog odravanja lan 174Sredstva za isklju ivanje moraju se predvideti na mestima na kojima pri mehani kom odravanju moe do i do fizi kih ozleda, a to su elektri ne instalacije za kranove, liftove, pokretna stepenita, konvejere, maine alatljike, pumpe i sl.

lan 175Na mestima na kojima se vri mehani ko odravanje moraju se predvideti sredstva za spre avanje neeljenog ponovnog uklju enja isklju ene elektri ne opreme, osim ako sredstva za isklju ivanje nisu pod stalnim nadzorom lica koja vre odravanje. Pod sredstvima za spre avanje ponovnog uklju ivanja isklju ene elektri ne opreme podrazumeva se jedna ili vie slede ih mera: zaklju ivanje isklju enog poloaja, postavljanje tablica sa upozorenjem i postavljanje opreme za isklju ivanje u ku ita ili prostorije koje se mogu zaklju avati.

9. Isklju ivanje strujnog kola i zaustavljanje u slu aju hitnosti lan 176U delu elektri ne instalacije koja treba da se isklju i da bi se otklonila neo ekivana opasnost, mora se predvideti sredstvo za isklju ivanje u slu aju hitnosti. Elektri ne instalacije iz stava 1 ovog lana su one instalacije koje napajaju: pumpe zapaljivih te nosti, ventilacione sisteme, velike ra unare, svetiljke sa pranjenjem napajane visokim naponom, velike kuhinje i robne ku e.

lan 177Ako se ure ajem za isklju ivanje u slu aju hitnosti otklanja opasnost od elektri nog udara, rasklopni ure aj mora prekinuti sve provodnike pod naponom, osim provodnika iz lana 169 ovog pravilnika.

lan 178Sredstvo za isklju ivanje i zaustavljanje u slu aju hitnosti mora delovati to neposrednije na odgovaraju e napajanje. Postavljanje sredstva za isklju ivanje i zaustavljanje u slu aju hitnosti iz stava 1 ovog lana mora biti takvo da se samo jednim delovanjem isklju i odgovaraju e napajanje.

lan 179Sredstva za isklju ivanje u slu aju hitnosti moraju se postaviti tako da njihova delovanja ne uzrokuju pojave drugih opasnosti niti ometaju postupak za otklanjanje opasnosti.

lan 180U elektri nim instalacijama ure aja ije pokretanje moe izazvati opasnost, mora se predvideti sredstvo za hitno zaustavljanje tih ure aja. Elektri ne instalacije iz stava 1 ovog lana su one instalacije koje napajaju: pokretna stepenita, liftove, elevatore, konvejere, elektri na pokretna vrata, maine alatljike, opremu za pranje kola i sl.

Paragraf Net

Strana 24. (od 29)

10. Funkcionalno uklju ivanje i isklju ivanje strujnog kola lan 181Svaki deo strujnog kola za koji se zahteva da se funkcionalno uklju uje i isklju uje (u daljem tekstu: funkcionalno upravljanje) nezavisno od drugih delova elektri ne instalacije mora biti opremljen ure ajem za funkcionalno upravljanje. Ure aj za funkcionalno upravljanje iz stava 1 ovog lana ne mora prekidati sve provodnike pod naponom, ali jednopolni rasklopni aparat se ne sme postaviti u neutralni provodnik.

lan 182Jednim ure ajem za funkcionalno upravljanje moe se upravljati sa vie elektri nih aparata predvi enih da rade istovremeno.

lan 183Uticanje i va enje utika a u priklju nicu, nazivne struje do 16 A moe, se vriti za svrhu funkcionalnog upravljanja aparatima i opremom.

lan 184Ure aji za funkcionalno upravljanje kojima se obezbe uje izmena napajanja sa zamenskim napajanjem moraju delovati na sve provodnike pod naponom i ne smeju staviti izvore u paralelan spoj, osim u elektri nim instalacijama koje su specijalno predvi ene za ovakve uslove. U tim slu ajevima ne smeju se rastavljati PEN provodnici (zatitnoneutralni provodnici) ili PE provodnici (zatitni provodnici).

lan 185Upravlja ka i pomo na strujna kola moraju se projektovati, postavljati i zatititi tako da ograni e opasnosti izazvane ote enjem izolacije izme u upravlja kog strujnog kola i drugih provodnih delova i da ne izazovu pogreno delovanje upravljanog elektri nog aparata.

lan 186Upravlja ka strujna kola motora moraju se projektovati i izvoditi tako da se motori ne mogu nekontrolisano pokrenuti posle zaustavljanja zbog nestanka ili pada napona, ako takvo pokretanje predstavlja opasnost.

lan 187U elektri nim instalacijama motora, gde se motor ko i suprotnim strujama, moraju se predvideti mere za spre avanje okretanja motora u suprotnom smeru na kraju ko enja, ako to suprotno okretanje izaziva opasnost.

lan 188Na mestima na kojima bezbednost zavisi od smera okretanja motora, moraju se predvideti mere koje, po nestanku jedne faze ili izmene faza, spre avaju pokretanje motora u pogrenom smeru. IV POSTUPAK I NA IN KONTROLISANJA I VERIFIKACIJE SVOJSTAVA, KARAKTERISTIKA I KVALITETA ELEKTRI NIH INSTALACIJA

lan 189Svaka elektri na instalacija mora tokom postavljanja i/ili kada je zavrena, ali pre predaje korisniku, biti pregledana i ispitana u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

lan 190Prilikom proveravanja i ispitivanja elektri nih instalacija moraju se preduzeti mere za bezbednost lica i zatitu od

Paragraf Net

Strana 25. (od 29)

ote enja elektri ne i druge opreme.

lan 191Ako se elektri na instalacija menja, mora se proveriti i ispitati da li je izmenjena elektri na instalacija u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

1. Proveravanje pregledom lan 192Pregled elektri ne instalacije vri se kad je ona isklju ena, a sastoji se iz proveravanja: 1) zatite od elektri nog udara, uklju uju i merenje razmaka kod zatite preprekama ili ku itima, pregradama ili postavljanjem opreme van dohvata ruke; 2) mera zatite od irenja vatre i od termi kih uticaja provodnika prema trajno dozvoljenim vrednostima struje i dozvoljenom padu napona (ako nije izvrena revizija projekta); 3) izbora i podeenosti zatitnih ure aja i ure aja za nadzor; 4) ispravnosti postavljanja odgovaraju ih rasklopnih ure aja u pogledu rastavnog razmaka; 5) izbora opreme i mera zatite prema spoljanjim uticajima; 6) raspoznavanja neutralnog i zatitnog provodnika; 7) prisustva ema, tablica sa upozorenjima ili sli nih informacija; 8) raspoznavanja strujnih kola, osigura a, sklopki, stezaljki i druge opreme; 9) spajanja provodnika; 10) pristupa nosti i raspoloivosti prostora za rad i odravanje.

2. Ispitivanja lan 193Opta ispitivanja izvode se prema slede em redosledu: 1) neprekidnost zatitnog provodnika i glavnog i dodatnog provodnika za izjedna enje potencijala; 2) otpornost izolacije elektri ne instalacije; 3) zatita elektri nim odvajanjem elektri ne instalacije; 4) otpornost poda i zidova; 5) automatsko isklju enje napajanja; 6) dopunsko izjedna enje potencijala; 7) funkcionalnost. Ako se pri ispitivanju iskae neusaglaenost sa odgovaraju im odredbama ovog pravilnika, ispitivanja se moraju ponoviti posle ispravljanja greaka.

lan 194Neprekidnost zatitnog provodnika i provodnika za izjedna enje potencijala ispituje se merenje elektri ne otpornosti,

Paragraf Net

Strana 26. (od 29)

naponom od 4 do 24 V jednosmerne ili naizmeni ne struje sa najmanjom strujom od 0,2 A.

lan 195Elektri na otpornost izolacije elektri ne instalacije mora se meriti: 1) izme u provodnika pod naponom, uzimaju i dva po dva (merenje se vri tokom postavljanja pre povezivanja opreme); 2) izme u svakog provodnika pod naponom i zemlje (fazni provodnici i neutralni provodnik se mogu spojiti zajedno). U TN-C sistemu PEN provodnik se ne smatra provodnikom pod naponom. Elektri na otpornost izolacije meri se naponima koji nisu manji od vrednosti napona datih u tabeli br. 2 i zadovoljava ako svako strujno kolo, bez priklju ene opreme, ima vrednost koja nije manja od vrednosti datih u tabeli br. 2. Merenja se vre jednosmernom strujom. Kad strujno kolo sadri elektronske ure aje, merenja se vre samo izme u faznog i neutralnog provodnika koji su spojeni zajedno sa zemljom. Bez spajanja provodnika pod naponom moe se izazvati kvar na elektri nim ure ajima. Tabela br. 3 Najmanje vrednosti elektri ne otpornosti izolacije Ispitni napon jednosmerne struje V 2

Nazivni napon strujnog kola

Otpornost izolacije M 3

1 Bezbednosno mali napon i mali radni napon kada se strujno kolo (bezbednosno) napaja preko bezbednosnog transformatora za odvajanje, pod uslovom da ispunjavaju uslove za ovu zatitu prema jugoslovenskom standardu JUS N. B2.741 Do 500 V, uklju uju i i 500 V sa izuzetkom propisanih slu ajeva Iznad 500 V

250 500 1 000

0,25 0,5 1,0

lan 196Elektri no odvajanje delova pod naponom od drugih strujnih kola proverava se ispitivanjem elektri ne otpornosti izolacije, ali sa priklju enim aparatima shodno lanu 195 ovog pravilnika.

lan 197Ako je oprema postavljena u izolovane prostorije, mora se ispitati elektri na otpornost zidova i podova metodom utvr enom u jugoslovenskom standardu JUS N.B2.761. Najmanje tri merenja moraju se izvriti na istom mestu, s tim da se jedno merenje vri na rastojanju 1m od bilo kog pristupa nog stranog provodnog dela u prostoriji, a druga dva merenja vre se na ve im rastojanjima. Merenja iz stava 1 ovog lana moraju se ponoviti za svaku odgovaraju u povrinu prostorije.

lan 197aProvera uslova zatite automatskim isklju enjem napajanja kao mere zatite od indirektnog dodira vri se na slede i na in: 1) Za TN sistem:

Paragraf Net

Strana 27. (od 29)

- merenjem impedanse petlje kvara prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.763 ili prora unom stvarno izvedenog stanja; - pregledom karakteristika pripadaju eg zatitnog ure aja, npr. podeene vrednosti struje prekida a ili nazivne vrednosti osigura a; - ako u strujnim kolima postoji zatitni ure aj diferencijalne struje - proverom njegovog delovanja prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.764; - ako se napajanje vri nadzemnim vodom - merenjem ukupne otpornosti uzemljiva a (RB) prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.762. 2) Za TT sistem: - merenjem otpornosti uzemljiva a izloenih provodnih delova (RA), prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.762; - pregledom karakteristika pripadaju eg zatitnog ure aja i ure aja za zatitu od prekomerne struje; - ako je pripadaju i zatitni ure aj diferencijalne struje - ispitivanjem delovanja ovog ure aja prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.764. 3) Za TT sistem: - pregledom prora una struje prvog kvara, a ako postoji sumnja, ili su nepoznati parametri za prora un, onda se vri merenje pri simuliranom kvaru; - ako se N-provodnik vodi, vri se merenja kao pod 1), ako se N-provodnik ne vodi, vre se merenja kao pod 2).

lan 197bAko je primenjeno dopunsko izjedna enje potencijala prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.741, meri se impendansa (odnosno otpornost) izme u istovremeno pristupa nih izloenih i stranih provodnih delova.

lan 197vNa osnovu rezultata dobijenih prema l. 197a i 197b ovog pravilnika, zavisno od sistema razvoda, proveravaju se posebni i dopunski uslovi zatite od elektri nog udara prema standardu JUS N.B2.741.

lan 198Rasklopni blokovi (komandni ormani, komandne table, upravlja ki pultovi i sl.), motorni pogoni, komande i zabravljenja moraju se funkcionalno ispitati da bi se proverilo da li zadovoljavaju uslove propisane ovim pravilnikom i jugoslovenskim standardima iz ove oblasti. Zatitni ure aji izlau se funkcionalnom ispitivanju samo kad je to mogu e, da bi se proverila njihova ispravnost, pravilnost postavljanja i podeenost. V ZAVRNE ODREDBE

lan 199Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae: 1) Pravilnik o tehni kim merama i uslovima za izvo enje elektroenergetskih instalacija u zgradama ("Slubeni list SFRJ", br. 43/66); 2) Pravilnik o tehni kim merama za elektroenergetska postrojenja niskog napona u poljoprivredi ("Slubeni list SFRJ", br. 33/70); 3) Pravilnik o tehni kim merama za elektroenergetske instalacije u industriji ("Slubeni list SFRJ", br. 2/73);

Paragraf Net

Strana 28. (od 29)

4) Pravilnik o tehni kim normativima za projektovanje i izvo enje elektri nih priklju aka i ormara u zgradama ("Slubeni list SFRJ", br. 35/74); 5) Pravilnik o tehni kim normativima za elektri ne instalacije u zgradama koje se izvode sistemom montae prefabrikovanih tipiziranih finalno obra enih elemenata ("Slubeni list SFRJ", br. 19/85); 6) Pravilnik o tehni kim normativima za elektroenergetske instalacije u prostorijama sa specifi nim uslovima ("Slubeni list SFRJ", br. 68/85).

lan 200Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku est meseci od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".

Samostalni lan Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o tehni kim normativima za elektri ne instalacije niskog napona("Sl. list SRJ", br. 28/95)

lan 6Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku est meseci od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".

Paragraf Net

Strana 29. (od 29)