PRAVILNIKO SADRINI POLITIKE PREVENCIJE UDESA I SADRINI I METODOLOGIJI IZRADE IZVETAJA O BEZBEDNOSTI I PLANA ZATITE OD UDESA("Sl. glasnik RS", br. 41/2010)lan 1Ovim pravilnikom blie se propisuje sadrina Politike prevencije udesa i sadrina i metodologija izrade Izvetaja o bezbednosti i Plana zatite od udesa, koje izrauje operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa (u daljem tekstu: operater postrojenja) u skladu sa Zakonom.

lan 2Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledee znaenje: 1) prevencija udesa je skup mera i postupaka na nivou postrojenja, kompleksa i ire zajednice, koji imaju za cilj spreavanje nastanka udesa, smanjivanje verovatnoe nastanka udesa i minimiziranje posledica; 2) opasnost je svojstvo opasnih materija ili skup odreenih okolnosti u vezi sa opasnim materijama, koje mogu prouzrokovati tetu ivotu i zdravlju ljudi i ivotnoj sredini; 3) vanredni uslovi rada postrojenja su svi uslovi koji u pogledu osnovnih parametara rada postrojenja odstupaju od graninih vrednosti utvrenih tehnikom dokumentacijom i uputstvima za bezbedan rad i odravanje; 4) povrediva zona je prostor u okviru koga opasne materije osloboene u toku udesa mogu biti u koncentracijama definisanim kao koncentracije od znaaja (KOZ); 5) povredivi objekti su svi ljudi, flora, fauna, objekti i elementi ivotne sredine u okviru povredive zone, koji mogu imati posledice zbog hemijskog udesa; 6) skladite je mesto za odlaganje odreenih koliina opasnih materija radi bezbednog uvanja, daljeg korienja ili stvaranja zaliha.

1. Politika prevencije udesa lan 3Politika prevencije udesa je dokument u pisanom obliku koji sadri: 1) izjavu o ciljevima i principima delovanja operatera postrojenja radi upravljanja rizikom od hemijskog udesa; 2) opis sprovoenja ciljeva i principa iz take 1) ovog lana.

Izjava iz take 1) ovog lana sadri: (1) informacije o statusu postrojenja sa stanovita upravljanja rizikom od hemijskog udesa; (2) ciljeve i principe spreavanja hemijskih udesa i smanjivanja tete na ljude i ivotnu sredinu; (3) informacije o aktivnostima i merama za realizaciju definisanih ciljeva i rada u skladu sa definisanim principima; (4) obavezu da e operater sa organizacijom rada, sistemom voenja i upravljanja, kao i finansijskim sredstvima osigurati dostizanje ciljeva u praksi, a time i visok stepen zatite od hemijskog udesa.

lan 4Opis sprovoenja ciljeva i principa iz lana 3. taka 2) sadri: 1) opte podatke o operateru postrojenja, rukovodiocima postrojenja i licima koja su zaduena za sprovoenje politike prevencije udesa; 2) organizacionu strukturu sa nadlenostima, odgovornostima i ovlaenjima; 3) podatke i informacije o seveso postrojenju, kompleksu i okolini ukljuujui: (1) opis lokacije sa kartografskim prikazom u odgovarajuoj razmeri; (2) opis postrojenja sa situacionim planom; (3) opis tehnolokog procesa sa blok emama sa aspekta hemijskog udesa; (4) popis opasnih materija u skladu sa propisom kojim se ureuje lista opasnih materija, njihove koliine i kriterijumi za odreivanje dokumenata koje izrauje operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa; (5) hemijski naziv, CAS i UN broj, naziv prema meunarodno priznatoj hemijskoj nomenklaturi IUPAC (trivijalni naziv) za svaku od popisanih opasnih materija; (6) fiziko-hemijske, toksikoloke i eko-toksikoloke osobine za svaku od popisanih opasnih materija, u normalnim uslovima rada i opis njihovih moguih tetnih efekata na ljude i ivotnu sredinu kao i posledice akutnog i hroninog delovanja (bezbednosni list-SDS); (7) fiziko-hemijske, toksikoloke eko-toksikoloke osobine za opasne materije za koje se smatra da e nastati usled gubitka kontrole nad hemijskim procesom i opis njihovih moguih tetnih efekata na ljude i ivotnu sredinu kao i posledice akutnog i hroninog delovanja; 4) identifikaciju svih kritinih taaka u postrojenju (gde se opasne materije proizvode, koriste, skladite, ili se njima na bilo koji nain rukuje, ukljuujui objekte, opremu, cevovode, maine, alate, skladita, interni transport i dr.), u odnosu na mogui hemijski udes;

5) opise moguih udesa u redovnim i vanrednim uslovima rada postrojenja: (1) na osnovu identifikovanih kritinih taaka i prethodnih iskustava; (2) udesa koji su se eventualno dogodili ili su izbegnuti u prethodnom periodu rada postrojenja, kao i opis udesa koji se mogu dogoditi; (3) sa posledicama nastalim u udesima koji su se eventualno dogodili na postrojenju; (4) sa podacima o udesu i posledicama na istim ili slinim postrojenjima kod drugih domaih i stranih operatera. 6) Identifikaciju povredivih objekata i dobara na udaljenosti od 1000 m od granice lokacije: (1) broj radnika za koje se procenjuje da su ugroeni u sluaju udesa na postrojenju; (2) procenu broja ljudi izvan kompleksa koji mogu biti izloeni delovanju udesa; (3) identifikaciju predkolskih ustanova, kola, zdravstvenih ustanova, stambenih objekata, trnih i sportskih centara, i drugih objekata koji eventualno mogu biti izloeni delovanju udesa; (4) identifikaciju ostalih objekata i dobara koji mogu biti izloeni efektima udesa u pogledu ruenja, paljenja ili kontaminacije (saobraajnice, prirodna, kulturna i ostala dobra i dr.). 7) Procenu mogueg nivoa udesa: (1) I nivo udesa - posledice udesa se ne oekuju izvan postrojenja; (2) II nivo udesa - posledice udesa se ne oekuju izvan kompleksa; (3) III nivo udesa - posledice udesa se mogu proiriti izvan granica kompleksa; (4) IV nivo udesa - posledice udesa se mogu proiriti na teritoriju regiona; (5) V nivo udesa - posledice udesa se mogu proiriti izvan granica Republike Srbije. 8) Dokaz o posedovanju odgovarajueg: (1) uputstva za rad i odravanje; (2) uputstva za redovno/vanredno zaustavljanje; (3) uputstva za putanje u rad postrojenja ili dela postrojenja i (4) dokumenta o internoj proveri i pregledima postrojenja, koji se sprovode redovno, a po potrebi periodino od strane proverivaa, ukljuujui tabelarni prikaz (atesti, izvetaji o pregledima, sertifikati, zapisnici i dr.)

9) mere prevencije; 10) plan reagovanja u sluaju udesa; 11) izvetavanje o hemijskom udesu; 12) pregled i revizija dokumenata.

lan 5Mere prevencije za spreavanje i smanjenje mogunosti nastanka hemijskog udesa za svaku od identifikovanih kritinih taaka, odnosno mogueg udesa iz lana 4. stav 1. taka 9) ovog pravilnika sadre: 1) mere pri projektovanju i izgradnji; 2) tehniko-tehnoloke mere; 3) mere protivpoarne zatite; 4) organizacione mere; 5) i druge mere operatera.

lan 6Plan reagovanja u sluaju udesa iz lana 4. stav 1. taka 10) ovog pravilnika sadri: 1) organizacionu emu operatera postrojenja sa opisom sistema bezbednosti i zatite na radu i podatke o odgovornim licima u sluaju udesa, koordinatoru Plana reagovanja u sluaju udesa i njegovom zameniku i ostalim uesnicima i brojeve telefona; 2) postupanje u sluaju udesa: (1) nain uzbunjivanja lica koja uestvuju u odgovoru na udes; (2) ema rukovoenja i koordinacije meu licima koja uestvuju u odgovoru na udes; (3) sastav ekipa za odgovor na udes i nain angaovanja ekipa odgovora na udes. 3) Tehnike sisteme zatite: (1) sistem voenja procesa proizvodnje i provere ispravnosti ureaja i opreme; (2) sredstva veze, sredstva nadzora, indikatori, detektori, javljai i dr; (3) sredstva za alarmiranje i uzbunjivanje; (4) oprema protivpoarne zatite (stabilna, mobilna i druga);

(5) oprema individualne i kolektivne tehnike zatite (maske, odela, detektori, druga zatitna oprema); (6) sredstva prve pomoi i medicinske zatite; (7) sredstva za zaustavljanje daljeg toka hemijskog procesa i irenja negativnih uticaja (sredstva za adsorpciju, neutralizaciju, dekontaminaciju i dr). 4) programe i planove osposobljavanja za reagovanje u sluaju udesa: (1) program i plan obuke; (2) program i plan vebi i provere znanja; (3) proveru funkcionisanja opreme i sistema bezbednosti i zatite; (4) izvetavanje o praktinoj proveri plana reagovanja u sluaju udesa (veba), kao i auriranje programa i plana reagovanja u sluaju udesa od strane najvieg rukovodstva. 5) pisana kratka uputstva o postupku u sluaju udesa; 6) nain komunikacije sa operaterima u neposrednoj okolini i izvetavanje drugih organa i organizacija zaduenih za odgovor na udes; 7) izvetavanje o hemijskom udesu (izvetaj o hemijskim udesima koji su se dogodili, ili su spreeni, analiza uzroka udesa i primena iskustva steenog tokom odgovora i sanacije udesa); 8) posedovanje pisanih procedura sanacije u sluaju nastanka hemijskog udesa.

2. Izvetaj o bezbednosti lan 7Izvetaj o bezbednosti sadri: 1) uvod, sa polaznim osnovama za izradu Izvetaja o bezbednosti; 2) izjavu o ciljevima i principima delovanja operatera postrojenja radi upravljanja rizikom od hemijskog udesa; 3) informacije o sistemu upravljanja bezbednou; 4) opis seveso postrojenja, odnosno kompleksa i njegove okoline, koji obuhvata: (1) opis lokacije sa kartografskim prikazom u odgovarajuoj razmeri; (2) opis postrojenja sa situacionim planom; (3) opis tehnolokog procesa sa aspekta hemijskog udesa;

(4) popis opasnih materija u skladu sa Pravilnikom o listi opasnih materija i njihovim koliinama i mestom u procesu; (5) osobine opasnih materija; (6) osobine opasnih materija koje nastaju u udesu; 5) identifikaciju opasnosti; 6) prikaz mogueg razvoja dogaaja - scenario; 7) analizu posledica od hemijskog udesa koja obuhvata: (1) modeliranje efekata i odreivanje irine povredive zone; modeliranje efekata eksplozije i poara; modeliranje efekata isputanja i irenja gasova, para, tenosti, aerosola i praine opasnih materija; modeliranje efekata prodiranja i rasprostiranja tenosti u zemljite, povrinske i podzemne vode; irinu povredive zone; (2) analizu povredivosti: broj radnika u postrojenju ili kompleksu; broj ljudi izvan kompleksa, koji mogu biti izloeni uticaju udesa; identifikacija ostalih objekata koji e biti izloeni uticaju udesa; (3) odreivanje mogueg nivoa udesa: I nivo udesa: nivo opasnih postrojenja; II nivo udesa: nivo kompleksa; III nivo udesa: nivo optine; IV nivo udesa: nivo grada ili regiona; V nivo udesa: meunarodni nivo. (4) Procenu rizika Procena rizika od hemijskog udesa vri se na osnovu procene verovatnoe nastanka udesa i procene moguih posledica po ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. 8) Mere prevencije. Metodologija izrade Izvetaja o bezbednosti data je u Prilogu 1, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

3. Plan zatite od udesa lan 8Plan zatite od udesa se zasniva na proceni opasnosti od hemijskog udesa postrojenja ili kompleksa, predvienim preventivnim merama, raspoloivim snagama operatera i sredstvima zatite.

Plan zatite od udesa sadri: 1) rezime Izvetaja o bezbednosti koji sadri: (1) procenu rizika u postrojenju; (2) procenu rizika u okolini; 2) organizacionu strukturu sa nadlenostima, odgovornostima i ovlaenjima; 3) postupanje u sluaju udesa; 4) tehnike sisteme zatite koji su znaajni za udes; 5) opremu i sredstva zatite u odgovoru na udes; 6) osposobljavanje za odgovor na udes; 7) pisana uputstva o postupku u sluaju udesa; 8) nain komunikacije sa operaterima u neposrednoj okolini, kao i sa nadlenim organima i organizacijama u lokalnoj zajednici, optini, gradu, pokrajini i Republici; 9) podatke o nainu obavetavanja javnosti o bezbednosnim merama i postupcima u sluaju hemijskog udesa; 10) procedure evidentiranja, registrovanja i izvetavanja o udesu; 11) podatke od znaaja za izradu eksternih planova zatite; 12) plan sanacije udesa; 13) postudesni monitoring. Metodologija izrade Plana zatite od udesa data je u Prilogu 2, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

lan 9Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaivanja ivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica ("Slubeni glasnik RS", broj 60/94).

lan 10Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Prilog 1 METODOLOGIJA IZRADE IZVETAJA O BEZBEDNOSTI

Izvetaj o bezbednosti i Plan zatite od udesa su dokumenti koje operater postrojenja treba da potpie, overi peatom i dostavi nadlenom organu u tri tampana primerka i jedan primerak u elektronskoj formi. Izvetaj o bezbednosti i Plan zatite od udesa treba da bude potpisan i overen i od strane drugog pravnog lica ili preduzetnika ukoliko je uestvovalo u izradi navedenih dokumenata. Izvetaj o bezbednosti i Plan zatite od udesa izrauje multidisciplinarni struni tim, koji reenjem imenuje operater postrojenja. Multidisciplinarni struni tim treba da bude sastavljen od strunih lica, koja poseduju dokaz o kvalifikaciji za oblasti koje su predmet izrade studija i analiza. Operater postrojenja imenuje rukovodioca strunog tima. Metodologija izrade Izvetaja o bezbednosti sadri postupke i metode identifikacije opasnosti, analize posledica i procene rizika od hemijskog udesa u seveso postrojenju, odnosno kompleksu. Plan zatite od udesa sadri podatke iz Izvetaja o bezbednosti koji se odnose na procenu rizika od udesa, organizacionu strukturu i tehniku opremljenost operatera postrojenja, odnosno kompleksa kao i postupke odgovora na udes i mere otklanjanja posledica udesa.

1) UvodUvod sadri podatke o multidisciplinarnom strunom timu koji je uestvovao u izradi Izvetaja o bezbednosti. Uvod sadri informacije o tehnikoj i drugoj dokumentaciji koju je operater koristio za izradu Izvetaja o bezbednosti. Pored toga u uvodu se daju informacije o posedovanju saglasnosti i miljenja nadlenih organa i organizacija, kao to su dokaz o saglasnosti na tehniku dokumentaciju u pogledu mera zatite od poara i miljenje na plan zatite od poara. Za one operatere koji nisu u obavezi da izrade Izvetaj o bezbednosti obavezno se navode razlozi i odluke na osnovu kojih je izraen navedeni dokument.

2) Izjava o ciljevima i principima delovanja operatera postrojenja radi upravljanja rizikom od hemijskog udesaIzjava sadri: (1) informacije o statusu postrojenja sa stanovita upravljanja rizikom od hemijskog udesa; (2) ciljeve i principe spreavanja hemijskih udesa i smanjivanja tete za ljude i ivotnu sredinu; (3) informacije o aktivnostima i merama za realizaciju definisanih ciljeva i rada u skladu sa definisanim principima; (4) obavezu da e operater sa organizacijom rada, sistemom voenja i upravljanja, kao i finansijskim sredstvima osigurati dostizanje ciljeva u praksi, a time i visok stepen zatite od hemijskog udesa. Kada Izvetaj o bezbednosti izrauje operater novog seveso postrojenja, izjava se izrauje u obliku nacrta.

3) Informacije o sistemu upravljanja bezbednouInformacije o sistemu upravljanja bezbednou treba da sadre interne dokumente (naziv i kratak sadraj ili kopiju dokumenta) u kojima je operater odredio: (1) organizaciju i kadrove - ulogu i odgovornosti lica koja su angaovana na poslovima smanjenja rizika od udesa na svim nivoima organizacije, potrebnu obuku za kadrove i sprovoenje obuke (ukljuujui sve zaposlene i sve spoljne saradnike koji rade u postrojenju); (2) identifikaciju i procenu opasnosti - usvajanje i primenu procedura za sistematsko uoavanje i identifikaciju opasnosti od hemijskih udesa koje nastaju u redovnim i vanrednim uslovima rada, kao i procenu njihove verovatnoe nastanka i obima moguih posledica; (3) operativnu kontrolu - usvajanje i primenu procedura i uputstava za rad, ukljuujui odravanje postrojenja, procese, opremu i privremenu obustavu rada; (4) upravljanje promenama - usvajanje i primenu postupaka za planiranje modifikacije postojeih, ili projektovanje novih postrojenja, procesa ili skladinih kapaciteta; (5) plan zatite od udesa - usvajanje i primenu postupaka za identifikaciju moguih hemijskih udesa putem sistematske analize, radi pripreme, provere i dorade Plana zatite od udesa na osnovu kojeg se postupa u sluaju udesa i radi organizovanja obuke odgovarajuih kadrova za postupanje prema planu (obuku treba da pohaaju sva lica koja rade u postrojenju ukljuujui i odgovarajue spoljne saradnike); (6) praenje postupanja operatera: - usvajanje i primena postupaka za stalnu procenu da li se potuju ciljevi koje je postavio operater u okviru izjave i sistema za upravljanje bezbednou; - usvajanje i primena mehanizama za ispitivanje i preduzimanje korektivnih mera u sluaju da postoje odstupanja od postavljenih ciljeva; - usvajanje i primena procedura koje koristi operater za izvetavanje o udesu kao i o sreom izbegnutom udesu, posebno onom gde su zakazale zatitne mere, kao i za istragu i kasnije mere na osnovu steenog iskustva; (7) pregled i ocena: - usvajanje i primenu postupaka za periodinu sistematsku procenu izjave i efikasnosti i pogodnosti sistema za upravljanje bezbednou; - dokumentovana ocena o sprovoenju izjave i sistema za upravljanje bezbednou, kao i njihovo auriranje od strane najvieg rukovodstva.

4) Opis seveso postrojenjaU ovom delu Izvetaja o bezbednosti neophodno je dati osnovne podatke o postrojenju, odnosno kompleksu koji se odnose na vrstu postrojenja i njegovu lokaciju ukljuujui kartografske i grafike prikaze.

(1) Opis lokacije sa kartografskim prikazom u odgovarajuoj razmeri

Opis lokacije se odnosi na definisanje mesta gde se u geografskom i topografskom smislu nalazi postrojenje odnosno kompleks. Na topografskoj karti regiona ili mesta se prikazuje makrolokacija postrojenja ili kompleksa. Na topografskoj karti, aerosnimku ili satelitskom snimku se daje prikaz granica postrojenja ili kompleksa, kao i objekata okruenja znaajnih sa stanovita moguih uticaja u sluaju udesa (drugi objekti koji predstavljaju opasnost u sluaju domino efekata i objekti koji su povredivi: predkolske ustanove, kole, zdravstvene ustanove, stambeni objekti i dr). Prikazi treba da budu u odgovarajuoj razmeri tako da su objekti jasno vidljivi i oznaeni. Opis lokacije seveso postrojenja ili kompleksa i njegove okoline daje se na nivou povredive zone, a ne manje od 1000 m od granice lokacije, sa aspekta hemijskog udesa ukljuujui i sledee: - prikaz geomorfolokih, pedolokih, geolokih, hidrogeolokih i seizmolokih karakteristika; - prikaz klimatskih karakteristika sa odgovarajuim meteorolokim pokazateljima; - prikaz prirodnih vrednosti, zatienih prirodnih dobara i javnih prirodnih dobara; - podatke o naseljenosti, koncentraciji stanovnitva i demografskim karakteristikama u odnosu na aktivnosti u seveso postrojenju odnosno kompleksu; - podatke o postojeim privrednim, stambenim i infrastrukturnim objektima u okolini; - pregled nepokretnih kulturnih dobara; - podatke o korienju lokacije u prethodnom periodu.

(2) Opis postrojenja sa situacionim planomOpis postrojenja podrazumeva podatke o tehnolokim celinama seveso postrojenja, odnosno kompleksa, prostorni raspored objekata (proizvodni, skladini, energetski, protivpoarni, pratei objekti i dr.) i podatke o transportnim putevima unutar kompleksa (drumski, elezniki i plovni). Na situacionom planu se prikazuje raspored objekata i tehnolokih celina u dvodimenzionalnom ili trodimenzionalnom sistemu.

(3) Opis tehnolokog procesa sa aspekta hemijskog udesaU okviru opisa tehnolokog procesa dati: - blok emu tehnolokog procesa; - podatke o tehnolokoj i tehnikoj opremi: tip i namena proizvodne opreme, karakteristike opreme pod pritiskom, materijal izrade opreme, vrstu i klasifikaciju zatite (protiveksplozivna, protivpoarna i dr.) i dr; - hemizam procesa: tip hemijske reakcije, uslovi pod kojima se odvija (temperatura, pritisak i dr.); - maksimalne projektovane i planirane kapacitete proizvodnje, izraene u jedinicama proizvoda, jedinicama zapremine ili mase u toku dana, meseca ili godine, koliine potrebnih

sirovina, utroak energije (elektrine, gasa, tenih goriva, vrstih goriva), koliine utroenih fluida (vode, vazduha, fluida za hlaenje, gasova i dr); - vrste i koliine nastalog opasnog otpada, sa aspekta hemijskog udesa.

(4) Popis opasnih materija u skladu sa Pravilnikom o listi opasnih materija i njihovim koliinama i mestom u procesuPrikazati na pregledan nain (tabelarno) sve materije prema Pravilniku o listi opasnih materija i njihovim koliinama na osnovu kojih se odreuje obaveza izrade dokumenata, a nalaze se u postrojenju ili kompleksu. U tabeli se navode maksimalne koliine opasnih materija koje su prisutne ili mogu biti prisutne u seveso postrojenju, odnosno kompleksu u bilo kom trenutku, hemijski naziv, CAS i UN broj, naziv prema meunarodno priznatoj hemijskoj nomenklaturi (IUPAC), trivijalni naziv za svaku od popisanih opasnih materija. U sluajevima korienja trgovakih naziva za materije koje se javljaju kao smee potrebno je dati njihov sastav ukljuujui sadraj aktivne materije.

(5) Osobine opasnih materijaU prikazu osobina opasnih materija treba izdvojiti bitne karakteristike sa stanovita moguih posledica po ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu od navedenih: - fizike i hemijske osobine: molekulsku masu, temperaturu topljenja, kljuanja i paljenja, gustinu, agregatno stanje, isparljivost, rastvorljivost i hemijsku stabilnost; - otrovnost: akutnu toksinost izraenu kao srednju smrtnu dozu (LD50) ili srednju smrtnu koncentraciju (LCt50), efektivnu dozu (ED) ili efektivnu koncentraciju (EC), dozu ili koncentraciju koje su trenutno opasne po ivot i zdravlje (IDLH), kao i podatke o koncentracijama koje iritiraju kou i sluzokoe. Dati podatke o hroninoj toksinosti, kumulativnim i zakasnelim dejstvima, sinergizmu, antagonizmu i aditivnom delovanju dve ili vie toksinih materija, kao i kancerogenosti, mutagenosti, embrio i genotoksinosti. - akutnu i hroninu toksinost za biljni i ivotinjski svet; - eko-toksinost: biodegradabilnost, hemijsku degradaciju, bioakumulaciju, mobilnost i akvatinu toksinost (ribe, alge, dafnije i dr.); - GVE: koncentracije koje su odreene kao granine vrednosti emisije u vazduhu; - nivo zagaujuih materija u medijumima ivotne sredine; - MDKrp: koncentracije koje su odreene kao maksimalno dozvoljene za radni prostor; - eksplozivnost: bilans kiseonika, energiju i temperaturu eksplozije, temperaturu razlaganja, pritisak eksplozije, hemijsku stabilnost, brzinu detonacije, osetljivost na udar, osetljivost na varnicu, plamen, toplotu, trenje, vlagu, osetljivost na povrinska zagrevanja i dr.; - za gasove i pare koji mogu da grade eksplozivne smee: donja granica eksplozivnosti DGE (LEL - lower explosion limit) i gornja granica eksplozivnosti - GGE (UEL - upper explosion limit) i osetljivost na povrinska zagrevanja;

- zapaljivost: temperaturu paljenja, samopaljenja, gorenja, produkte sagorevanja, brzinu sagorevanja, specifinu toplotu, klase poara, temperaturne klase, materije i metode za gaenje poara; - reaktivnost: tipove i mehanizme reakcija, produkte reakcija, kompatibilnost sa drugim hemijskim materijama i materijalima, katalizatori, stabilizatori, flegmatizatori, osetljivost na UV i druga zraenja; - korozivnost: dejstvo na organske materije, ukljuujui ljudsku kou i sluzokoe, dejstvo na neorganske materije, materijale opreme za proizvodnju i skladitenje; - termika i hemijska postojanost: stabilnost na povienim temperaturama i starenje, sadraj neistoa, hidrolitika stabilnost i stabilnost na uticaj vazduha. Napomena: Za svaku prisutnu opasnu materiju priloiti bezbednosni list-SDS.

(6) Osobine opasnih materija koje nastaju u udesuZa opasne materije koje nastaju u toku udesa kao produkti eksplozije, sagorevanja, razgradnje i kao produkti meusobnog reagovanja materija u udesu dati sledee: - nain i uslove nastanka; - koliine koje mogu nastati; - fiziko-hemijske, toksikoloke i eko-toksikoloke osobine.

5) Identifikacija opasnostiIdentifikacija opasnosti obuhvata identifikaciju kritinih taaka, odnosno mesta u procesu ili na postrojenju koja predstavljaju najslabije take ili mogue izvore opasnosti sa aspekta nastajanja udesa. U okviru identifikacije se posebno analizira ljudski faktor kao mogui uzrok udesa. Identifikacijom kritinih taaka se proveravaju svi postupci odvijanja tehnolokog procesa i svi delovi postrojenja, ureaja, sredstva transporta i opreme, uoavaju i definiu kritina mesta na postrojenjima, ureajima i opremi, kao i uzroci koji mogu da izazovu poremeaje ili otkaze koji dovode do hemijskog udesa. To podrazumeva analizu: - tehniko-tehnolokih specifinosti i nedostataka u proizvodnji, transportu i skladitenju; - specifinosti fiziko-hemijskih osobina opasnih materija; - moguih otkaza komponenti i materijala usled dotrajalosti opreme i prekida snabdevanja energentima; - spoljanjih izvora opasnosti (ekstremnih temperatura, vetra, padavina i poplava, poara, zemljotresa i klizita zemljita), aktivnosti operatera u susedstvu i - analizu prethodnih udesa.

6) Prikaz mogueg razvoja dogaaja - scenarioPrikaz mogueg razvoja dogaaja - scenario obuhvata sagledavanje mogueg obima udesa i nastalih posledica po ivot i zdravlje ljudi, ivotnu sredinu, materijalna dobra i dr. Scenariji moraju da odgovaraju sloenosti postrojenja, sloenosti i opasnosti proizvodnih procesa, stepenu opasnih aktivnosti operatera i moguim posledicama. Scenarije treba izabrati na osnovu identifikovanih kritinih taaka i osobina opasnih materija, kao i efekata koji mogu nastati (eksplozija, poar, isputanje i irenje gasova, para, tenosti, aerosola i praine, modeli prodiranja i rasprostiranja opasnih materija u zemljite, povrinske i podzemne vode). Slini scenariji se ne ponavljaju. Obavezno je obraditi scenario najgoreg mogueg udesa koji ima najvee posledice po ljude i ivotnu sredinu. Za prikaz mogueg razvoja dogaaja mogu se koristiti sledee metode: - analiza moguih otkaza delova opreme i ureaja ili sistema u celini (hlaenje, zagrevanje, kontrola procesa, transport opasnih materija i sl.) i razvoja dogaaja; - analiza razvoja dogaaja (analiza stabla dogaaja) od uzroka udesa (inicijalnog dogaaja) do glavnog dogaaja; - analiza stabla greaka od glavnog dogaaja do njegovog uzroka (inicijalnog dogaaja); - kombinovanom metodom koja se zasniva na kombinovanju prethodnih metoda.

7) Analiza posledica od hemijskog udesaAnaliza posledica obuhvata modeliranje efekata, analizu povredivosti i odreivanje mogueg nivoa udesa.

(1) Modeliranje efekataPrema definisanim scenarijima izraunavaju se i modeliraju efekti udesa i odreuje irina povredive zone. Za izradu modela su potrebni sledei podaci i parametri: - parametri proizali iz prirode hemijskog jedinjenja i njegovih fiziko-hemijskih, toksikolokih, ekotoksikolokih i drugih osobina; - koliine hemijskih materija i agregatna stanja u kome se materije nalaze; - nain delovanja opasnih materija (eksplozija, poar, oslobaanje u atmosferu, zemljite ili vodu); - podaci o prostoru u kojem se odigravaju udesi: zatvoren prostor, otvoren prostor, doba dana, topografske karakteristike terena, hidro-geoloke karakteristike terena, naselje ili ne naseljen prostor i dr. - meteoroloki uslovi: a) Brzina vetra i atmosferska stabilnost:

- za modeliranje najgoreg sluaja isputanja opasne materije treba koristiti brzinu vetra 1,5m/s i atmosfersku stabilnost klase "F"; - za analizu ostalih sluajeva isputanja treba koristiti brzinu vetra od 2-3 m/s i stanje prizemnog sloja u atmosferi klase "D"; - za lokacije gde postoje statistiki podaci da je preovlaujue stanje atmosfere tiina i/ili inverzija treba uzeti mirnu atmosferu ili inverziju za modeliranje dometa i zona prostiranja znaajnih koncentracija opasnih materija. b) Spoljanja temperatura i vlanost vazduha: Za analizu scenarija najgoreg sluaja treba koristiti najviu dnevnu temperaturu u poslednje tri godine i prosenu vlanost na toj lokaciji za datu temperaturu, na temelju podataka prikupljenih na lokaciji ili na lokalnoj referentnoj meteorolokoj stanici. Ukoliko najgori mogui sluaj ne zahteva najveu dnevnu temperaturu treba koristiti onu temperaturu koja uslovljava proporcionalno najvee granice opasnosti datog scenarija. Za ostale sluajeve koristiti podatke za srednje godinje temperature.

7.1.1. Modeliranje efekata eksplozije i poaraU procesu modeliranja efekata eksplozije i/ili poara neophodno je izraunati i odrediti zone u kojima e se ispoljiti svi tetni efekti udesa (paradno dejstvo eksplozije, ruenje, udarni talas izraen u nadpritisku, prenos poara-emitovana toplotna energija-opekotine) kao i bezbedne zone za ljude i objekte. Modeliranje eksplozije parnog oblaka (VCE - Vapor Cloud Explosion) Ovi modeli rade se pomou sledeih metoda: a) metoda koja koristi eksperimentalne podatke o udarnom talasu visoko brizantnih eksploziva; b) metoda koja koristi podatke iz literature o eksplozijama prostornog oblaka; v) metoda koja se zasniva na idealnom jednodimenzionalnom gas-dinaminom proraunu. Ovim modelima se vri: - odreivanje zone prenosa detonacije ili poara udarnim talasom na druge opasne objekte ili eksplozivne materije; - odreivanje zone ruenja, zone sa tekim oteenjima, odnosno zone udarnog talasa sa smrtnim posledicama i sa tekim povredama; - odreivanje zone srednjih oteenja, odnosno zone udarnog talasa koji rui lake pregrade i izaziva srednje povrede; - odreivanje zone lakih povreda i priinjavanja tete na objektima; - odreivanje sigurnih zona.

Modeliranje paljenja parnog oblaka Ovim modelima se vri: - odreivanje zona i granica prostiranja parnog oblaka; - odreivanje zone prenoenja toplotne energije na susedne objekte sa razliitim efektima na objekte i ljude; - odreivanje sigurnih zona. Modeliranje eksplozije para tenosti u stanju kljuanja (BLEVE-Boiling Liquid Expanding Vapour Explosion) Ovi modeli uzimaju u obzir intenzitet zraenja (povrinski toplotni fluks plamena) rezervoara koji gori, poara istekle tenosti, praskanja ili eksplozije para tenosti u stanju kljuanja. Uzima se u obzir geometrijski oblik izvora i koeficijent prenosa energije. Ovim modelima se vri: - odreivanje uslova nastanka i karakteristika vatrene lopte; - odreivanje zona prostiranja energije sa smrtnim ishodom za ljude; - odreivanje zona prostiranja energije sa izazivanjem poara na susednim objektima i teim opekotinama za ljude; - odreivanje zona prostiranja energije sa lakim opekotinama za ljude; - odreivanje sigurnih zona. Modeliranje poara u zapaljenoj lokvi (Pool Fire-burning pool of liquid) i zapaljenog mlaza isputenog gasa/pare (Jetfire-intense "blow-torch" flame type) Ovim modelima se vri: - odreivanje karakteristika i zone prostiranja nastalog plamena; - odreivanje zona prostiranja energije sa izazivanjem poara na susednim objektima i teim opekotinama za ljude; - odreivanje zona prostiranja energije sa lakim opekotinama za ljude; - odreivanje sigurnih zona. Modeliranje efekata eksplozije sudova pod pritiskom Ovim modelima se vri: - odreivanje karakteristika fizikih eksplozija sudova pod pritiskom; - odreivanje karakteristika ogranienih eksplozija nastalih usled hemijskih reakcija u sudovima pod pritiskom;

- odreivanje zone prenoenja energije usled eksplozije sudova pod pritiskom na okolne objekte i ljude; - odreivanje sigurnih zona.

7.1.2. Modeliranje efekata isputanja i irenja gasova, para, tenosti, aerosola i praine opasnih materijaOslobaanje tenosti, gasova i para Ovi modeli rade se kao: a) idealni modeli koji pretpostavljaju da je povrina horizontalnog preseka kontejnera (cisterne) konstantna, da se materije oslobaaju iz rupe u zidu, da se ne radi o dvofaznom sistemu i da nema otpora pri isticanju; b) realni modeli koji uzimaju u obzir fenomen trenja; v) dvofazni modeli koji uzimaju u obzir kvalitet i specifinu zapreminu smee pare i tenosti; g) modeli koji uzimaju u obzir naglo oslobaanje tenosti, gasova i para. Isparavanje lako isparljivih tenosti Ovi modeli rade se kao: a) modeli isparavanja tenosti sa zemlje i b) modeli isparavanja tenosti sa vode. Disperzija gasova, para, aerosola i vrstih estica Ovi modeli se rade u zavisnosti od prostornih i vremenskih karakteristika izvora: - trenutni takasti i zapreminski izvori - modeluju prostiranje i rasejavanje primarnog oblaka para i aerosola opasne materije nastalog kao rezultat pojedinanog ispusta para opasne materije; - trenutni linearni izvori - modeluju prostiranje i rasejavanje primarnog oblaka para i aerosola opasne materije nastalih kao rezultat delovanja niza ispusta formiranih u liniji normalnoj na smer vetra; - kontinualni takasti i zapreminski izvori - modeluju dejstvo pojedinanog ispusta tene opasne materije koja na raun isparavanja formira sekundarni oblak para opasne materije; - kontinualni linearni izvori - modeluju prostiranje i rasejavanje sekundarnog oblaka para opasne materije nastalih kao rezultat isparavanja niza tenih ispusta formiranih u liniji normalnoj na smer vetra; - kontinualni povrinski izvori - modeluju prostiranje i rasejavanje oblaka para i aerosola iznad zagaenih povrina koje emituju opasne materije i u njihovoj blizini na podvetrenoj strani;

- kombinovani izvori - koji ukljuuju dva ili vie prethodno opisanih izvora.

7.1.3. Modeliranje efekata prodiranja i rasprostiranja tenosti u zemljite, povrinske i podzemne vodeOvi modeli rade se kao: a) modeli prodiranja i rasprostiranja opasnih materija u podzemne i povrinske vode koji definiu: brzinu, difuziju, biorazgradnju i dr. u povrinskim i podzemnim vodama, a za podzemne vode pored navedenih i sorpciju; b) modeli definisanja hidrogeoloko-hidrodinamikih parametara u statikim i dinamikim uslovima pri prodiranju opasnih materija od povrine tla do nivoa podzemne vode, kao i rasprostiranje opasnih materija u vodonosnim slojevima; v) numeriki dvodimenzionalni i trodimenzionalni modeli za homogenu i/ili za heterogenu sredinu podzemnih i povrinskih voda.

7.1.4. irina povredive zoneirina povredive zone - zone opasnosti se odreuje na osnovu rezultata modeliranja efekata udesa u sluaju: a) eksplozije; b) poara i eksplozije; v) isputanja i irenja gasova, para, aerosola, tenosti i praine opasnih materija. U proceni irine povredivih zona se prikazuju odabrane znaajne granine vrednosti tetnih efekata za ljude i objekte: a) za eksploziju (udarni talas) definiu se vrednosti nadpritiska koji ima za posledicu: - smrtni ishod (u oko 50% sluajeva); - tei stepen oteenja plua (u oko 50% sluajeva); - pucanje bubnih opni (u oko 50% sluajeva); - pucanje bubnih opni (u oko 1% sluajeva); - potpunu destrukciju objekata; - ozbiljna oteenja objekata; - umerena oteenja objekata; - laka oteenja objekata. b) Za poar i eksploziju (toplotna energija) definiu se vrednosti i granice emitovane toplotne energije koje imaju za posledicu:

- smrtna dejstva (u oko 50% sluajeva); - smrtna dejstva (oko 1% sluajeva); - opekotine prvog stepena; - prenoenje poara na druge objekte (zavisno od vrste materijala). v) Za irenje gasova, para, aerosola, tenosti i praine opasnih materija irina povredive zone se odreuje na osnovu koncentracija od znaaja (KOZ). Koncentracije od znaaja se definiu kao koncentracije neke opasne materije (supstance) u vazduhu iznad koje se mogu javiti tetni efekti po ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu u zoni koja je oznaena kao zona opasnosti ili povrediva zona. KOZ su osnovni parametri za primenu modela disperzije opasnih materija u vazduhu, pomou kojih se u dve ili tri dimenzije moe ograniiti povrediva zona ili povredivi prostor. Koncentracije opasnih materija koje se koriste kao parametar pri modeliranju irenja gasova, para aerosola ili krupnijih estica (kapi i praine) su: - LD50 ili LC50 (srednja smrtna doza, odnosno letalna doza 50% ili letalna koncentracija 50%): koncentracije koje izazivaju trenutno (ili u kratkom vremenu) smrt; - IDLH (koncentracije trenutno opasne po ivot i zdravlje radnika): koncentracije koje mogu biti tetne po ivot i zdravlje radnika kada izloenost traje od 20 do 30 minuta; - 0,1IDLH (koncentracije trenutno opasne po ivot i zdravlje opte populacije): koncentracije koje mogu biti tetne po ivot i zdravlje opte populacije kada izloenost traje od 20 do 30 minuta; U sluaju gde postoji potreba mogu se koristiti i sledee KOZ: - MDKrp: koncentracije koje su odreene kao maksimalno dozvoljene za radni prostor; - GVE: koncentracije koje su odreene kao granine vrednosti emisije u vazduhu; - ERPG: Emergency Response Planning Guideline - Maksimalne koncentracije u vazduhu ispod kojih se veruje da bi gotovo svi pojedinci mogli da budu izloeni do jednog sata, a da nemaju posledice; - SPEGL: Short-Term Public Emergency Guidance Level - Prihvatljiva koncentracija za neoekivanu, jednu, kratkotrajnu ekspoziciju opte populacije u vanrednim situacijama (udesima); - AEGL: Acute Exposure Guideline Levels - Granina vrednost ekspozicije do kojih moe da se izloi opta populacija ukljuujui osetljive osobe, ali ne i hipersenzitivne, - Za potrebe sanacije i postudesnog monitoringa koriste se KOZ koje definiu nivo zagaujuih materija u medijumima ivotne sredine. - Za zapaljive i eksplozivne opasne materije koje isparavaju znaajne granine vrednosti su: donja granica eksplozivnosti DGE (LEL-lower explosion limit) i gornja granica eksplozivnosti GGE (UEL - upper explosion limit) koje se izraavaju u procentu ili u mg/m3 vazduha.

Prikaz povredivih zona Prikaz povredivih zona na kartama se vri ucrtavanjem granica opasnosti, odnosno izo-linija graninih vrednosti nadpritiska, toplotne energije i koncentracija od znaaja. Povredive zone mogu da se prikau u obliku, kruga, elipse, perjanice ili mogu biti predstavljene u trodimenzionalnom sistemu.

(2) Analiza povredivostiU analizi povredivosti treba identifikovati i navesti sve povredive objekte u ivotnoj sredini unutar povredivih zona - granica opasnosti: Broj radnika u postrojenju ili kompleksu Utvruju se mesta i broj radnika koji se nalaze na neposrednom izvrenju poslova u postrojenju odnosno kompleksu, u okviru povredivih zona. U zonama udesa gde su mogui smrtni ishodi ili teke povrede radnika, neophodno je raspored ljudi - radnika prikazati grafiki na situacionom planu postrojenja, odnosno kompleksa. Broj ljudi izvan kompleksa Neophodno je utvrditi i navesti broj ljudi izvan kompleksa koji mogu biti izloeni uticaju udesa, odnosno koji mogu biti povreeni ili koji mogu smrtno stradati: u stambenim objektima (spratnost, broj stanovnika u njima, gustina stanovanja, udaljenost od mesta mogueg udesa i mesto u odnosu na zone opasnosti), privrednim objektima i dr. Obavezno se analiziraju i navode povredive grupe u okviru predkolskih ustanova, kola, zdravstvenih ustanova i dr. Potrebno je identifikovati i objekte u kojima je u odreenim delovima dana poveano prisustvo ljudi kao to su: poslovni objekti, trni centri, rekreativni prostori i drugi objekti. Povredive objekte je potrebno prikazati grafiki na odgovarajuoj karti ili situacionom planu sa jasnim oznaavanjem granica zona opasnosti i lokacije povredivih objekata. Identifikacija ostalih objekata Identifikacija povredivih objekata obuhvata i prikaz graevinskih objekata, prirodnih i kulturnih dobara koji trpe posledice zbog poara, ruenja i kontaminacije: proizvodni, pratei i pomoni objekti na kompleksu i izvan njega; stambeni, infrastrukturni i drugi objekti; objekti poljoprivrede; flora i fauna; zatiena kulturna dobra; zatiena prirodna dobra; povrinske i podzemne vode; objekti koji su od znaaja za domino efekat (skladita, proizvodna postrojenja opasnih materija u okviru i van kompleksa) i dr.

(3) Odreivanje mogueg nivoa udesaMogui nivo udesa odreuje se na osnovu irine povredive zone i analize povredivosti, a izraava se kao I, II, III, IV ili V nivo udesa: I nivo udesa - nivo opasnih postrojenja gde su posledice udesa ograniene na deo postrojenja (instalaciju) ili celo postrojenje, istovremeno nema posledica po ceo kompleks, II nivo udesa - nivo kompleksa gde su posledice udesa ograniene na deo ili ceo kompleks, istovremeno nema posledica izvan granica kompleksa,

III nivo udesa - nivo optine gde su posledice udesa proirene izvan granica kompleksa, na optinu, IV nivo udesa - regionalni nivo gde su posledice udesa proirene na teritoriju vie optina ili gradova, odnosno region, V nivo udesa - meunarodni nivo gde su posledice udesa proirene izvan granica Republike Srbije.

(4) Procena rizika 7.4.1. Procena verovatnoe nastanka udesaProcena verovatnoe nastanka udesa vri se na jedan od sledeih naina: - na osnovu statistikih podataka - istorijski pristup (neophodno navesti izvor podataka); - na osnovu identifikacije opasnosti - analitiki pristup; - kombinovanjem istorijskog i analitikog pristupa. Verovatnoa se izraava numeriki ili opisno kao mala, srednja i velika. Za procenu verovatnoe nastanka udesa moe se koristiti i sledea tabela: Kriterijumi za procenu verovatnoe nastanka udesa Velika verovatnoa (100 - 10-1 uestalost dogaaja/god) curenja opasnih materija na spojevima cevovoda, ventilima i sl. prosipanja pri pretakanju tenosti i prosipanje vrstih materija pri manipulaciji oteenja jedininih pakovanja ambalae i prosipanje sadraja curenja tenosti i prosipanje vrstih materija u internom transportu curenje gasova pod pritiskom iz cevovoda i drugih sistema pod pritiskom stvoreni uslovi za izazivanje poara ili eksplozije u ZONI opasnosti 2 poetni poari na instalacijama Srednja verovatnoa (10-1 - 10-2 uestalost dogaaja /god) pucanje cevovoda tenih materija pucanje cevovoda gasova pod pritiskom prosipanje celokupnog sadraja iz rezervoara tenosti prosipanje auto i eleznikih cisterni na kompleksu nakon havarija stvoreni uslovi za poar i eksploziju u ZONI opasnosti 1 poar i eksplozija dela postrojenja dva i vie udesa velike verovatnoe na jednoj lokaciji u isto vreme Mala verovatnoa (