OPTI USLOVI ZA PRIJEM U LANSTVOEvropski Savet je u Kopenhagenu 1993. godine utvrdio uslove koje treba daispune zemlje kandidati za prijem u lanstvo u EU. Komisija je neto ranije slinoizlozila u svom izvetaju Evropa izazovi proirenja.To su poznati Kopenhagenski kriterijumi. Oni su takodje izloeni u saoptenjuKomisije 16.jula 1997. godine, pod nazivom AGENDA 2000.

Prvi uslov je evropski identitet drave. Prema tome jedino evropska drava moepostati lanica Unije.Drava kandidat mora da ispunjava sledee uslove iz korpusademokaratije:

1) Mora posedovati stabilne institucije koje mogu garantovati ostvarenjedemokratije,vladavinu prava, ljudska prava i potovanje prava manijina.2) Mora obezbediti funkcionisanje trine ekonomije i kapacitet uesnika trineutakmice koji e im obezbediti mogunost nadmetanja u konkurenciji sa akterimana unutranjem tritu Evropske unije.3) Biti sposobna da preuzme obaveze koje proizilaze iz lanstva, ukljuujuipristupanje politikoj, ekonomskoj i monetarnoj uniji.

Evropska unija mora imati kapacitet da apsorbuje nove lanove bez usporavanja ioteenja dostignutog stepena evropskih integracija. Osim toga posebno se naglaavavanost da drava kandidat ima trinu i konkurentnu privredu, sa slobodnimformiranjem cena i potreban nivo razvoja finsijskog sektora. U tom pravcu treba daposeduje odgovarajuce administarativne i pravne kapacitete. Svaka drava kandidat morada prihvati prava i obaveze koje proizilaze iz osnovnih vrednosti komunitarnogsistema.Taj kompleks vrednosti poznat je pod nazivom aquis communaitaire.

PROIRENJE KAO SREDSTVO POLITIKE EU

Proirenje lanstva postalo je veoma znaajan instrumnt spoljne pilitike EU. To jenaroito vidljivo posle pozamanog proirenja 2004. godine. Ranije su preovladavalamiljenja da bi proirenje potkopalo ve dostignuti stepen integracije i njegovudubinu.Veoma su bile sadrajne rasprave na temu da li se treba orijentisati na produbljivanjeili proirivanje integracije. Po nekim miljenjima, proirenje je skopano sa brojnimtrokovima koji bi mogli bitno opteretiti budet Evropske unije. Na drugoj strani javila suse miljenja koja govore da bi proirenje moglo biti jedini instrument i ozbiljna ansa dase stabilizuje Centralna i Istona Evropa. To takodje ne bi bila samo neka vrsta eksportastabilnosti ve bi to bila i odbrana od navale imigranata i kriminalaca sa Istoka. Na krajusu se pokazala kao ispravna miljenja da jedino orijentacija koja forsira uspostavljanjedemokartije, slobodnog drutva i ekonomskog razvoja na relaciji Istok-Zapad u procesimaproirenja, ima budunost.Sledei tu logiku, proirenje je obuhvatilo deset novih lanova, a nakonintervencije NATO-a obeano je lanstvo i zemljama Jugo-istone Evrope. Takav pozivEvropske unije ovim zemljama omoguava, u prvoj fazi, da one sprovedu reformeekonomskog i politikog sistema. Znaajno proirenje Evropske unije nalae i brojneunutranje reforme, posebno u institucijama.Nakom Amsterdamskog ugovora vidljiva je namera da se stvori Evropska dravaali nisu precizirane njene granice. Ne specificiraju se granice ve se to ostavlja zabudunost. Na isti nain se postupa i sa mogunou njenih korekcija.Molbe za puno lanstvo u Evropskoj uniji podnelo je 11. drava. Sve one su potpisaleugovor o asocijaciji i preduzele potrebne mere da ostavare uslove za punoparavno lanstvo.Komisija Evropske unije je u Agendi 2000 izrazila miljenje da se kriterijumi sadrani uPreporuci kopenhagenske sesije evropskog Saveta moraju ispuniti tri kriterijuma i to:

1) koji pripada politikoj sferi u pogledu uvaavanja i respektovanja demokatartije iljudskihprava,2) ekonomski u pogledu ispunjavanja trinih uslova da ravnopravno uestvuje utrinoj17utakmici na trzistu EU, i3) da je sposoban da usvoji sve zajednike vrednosti poznate pod nazivom aquiscommunaiatarie.

Posebni uslovi bili su odredjeni u finansijskoj sferi. Oktobara 2002. godine Komisijaje preporuila da se prime u punopravano lanstvo sledee drave: Slovenija, Malta,Madjarska, Slovaka, eska, Kipar, Litvanija, Letonija, Estonija i Poljska. Dekalaracija uKopenhagenu doneta decembra 2002. godine potvrdila je preporuku. Ugovor o pristupanjupotpisan je 16. aprila 2003 godine.Politika retorika je bila vidljiva u ovom dokumetu u kome se, izmedju ostaloga, kaeda je re o epohalnom dogadjaju, jer on stavlja taku, odnosno prevazilazi u potpunostipodeljenost Evrope, nastalu na sukobima. Sledei korak bi trebalo da bude pridruivanjeBugarske i Rumunije. Takodje se nastavljaju pregovori sa ostalim kandidatima .U istom nivoupo svoj prilici ne nalazi se Turska.Nove drave koje su prikljuile moraju proi fazu prihvatanja prava i obaveza,odnosno institucionalni sistem u celini, i naravno, metode odnosno modele organizovanjaukupnog politikog ivota i posebno biznisa.Oigledno da e novo proirenje imati ogroman uticaj na identitet Evropske unije i da ese veoma otro postaviti pitanje kako definisati politiku prijema novim susedima. Proirenjeprijema turbulentnim zonama mora u EU provocitari nastojanje, da se postigne to viesatabilnosti u smislu efikasnog odgovora na pojavu novih i kvalitativno razliitih vrstanestabilnosti. Na tom putu, iako to izgleda kao tehniko pitanje, potrebno je usvojiti oko80.000 stranica legislative, to je pozamaan i veoma sloen zadatak.FAZE PREGOVORA O PRIJEMU U LANSTVOPrijema odredbama lana 6. Amsterdamskog ugovora, Evropska unija je zasnovanana principima slobode, demokratije, uvaavanja ljudskih prava i fundamentalnih sloboda,vladavine prava, kao principa koji su zajedniki svim lanacama EU. U lanu 49. kae se,da svaka drava koja potuje lan 6. moe aplicirati za prijemem u lanstvo Unije. Utom kontekstu manje je vano pitanje da li je proirenje vie deo unutranje ili spoljnepolitike Evropske unije.Ranije smo istakli da je ono i jedno i drugo. Svako pristupanje novog lana jepotencijalna mogunost da se promeni, ili pak dovede u pitanje, institucionalna strukturaEU. Krhki balans izmedju malih i velikih drava lanica, po pridodi stvari, u tom sluajubiva naruen. Proirenje izaziva promenu kapaciteta dotadanje politike u brojnimoblastima. Prevazilaenje problema zavisi od sposobnosti uesnika u tome procesu dapronadju novi balans izmedju interesa drava lanica i onih deklarisanih, kao interesi EU.Pojedini delovi obuhvataju manaje ili vie sloena pitanja.Prijema nekim shvatanjima postoje pitanja koja se ne problematizuju u velikomobimu i relativno ih je lako prevazii.To su nauka, istraivanje, obrazovanje i vaspitanje,pitanja malih i srednjih preduzea, industrija i statistika.Pitanja koja potencijalno mogu izazvati konflikte su: telekomunikacije, spoljna ibezbedonosna politika, potroaka i zdravstvena politika, evropska monetarana politika,finasijska kontrola, kultura i audio-vizuelna sfera, carinska unija, spoljna politika iribarstvo.Pitanja koja mogu biti uzrokom velikih problema su: sloboda kretanja robe, zatitaivotne sredina, sloboda kretanja ljudi, sloboda kretanja usluga, kompanijskopravo,konkurencija, porezi, socijalana politika, energija i transport.

Pitanja koja mogu biti reena na kraju igre su: regionalna politika, poljoprivreda,pravosudje i unutranja politika, sloboda kretanja kapitala, finansije i budeti institucija.Prava faza pregovora se odvija i u maniru medjuvaladine saradnje.Taj deo pokrivaPredsednitvo Saveta. To verovatno zbog injenice to je pregovaranje o proirenjukvalitativno drugaije nego bilo koje drugo pregovaranje koje se vodi sa dravamanelanicama.Druga faza ima dvostruki karakter. To znai da u jednom delu drave lanicepregovaraju medjusobno. One imaju mandat da utvrde ta bi mogle ponuditi yemljamakandidatima. Posle toga one pregovarjaju eksterno sa kandidatima. Na osnovusporazuma u okvirima internog mandata, Evropska unija, kao celina, pregovara sadravama kandidatima pojedinano.Trea faza, karakteristina u bilo kojoj formi ovih pregovora, je asimetrinost.Drave kandidati ele da se prikljue jednoj, ve postojeoj strukturi, i noramalno je da saoseaju po strani, i da moraju da prihvate uslove kako bi mogli stupiti u taj klub. Posebnose to odnosi na model izvesnih koncesija, kao npr. drava kandidat daje ustupke, recimo upoljoprivrednoj politici, da bi dobila sline ustupke u zatiti ivotne sredine.Naravno, to sve dolazi kao produkt nunih kompromisa. Oni nastaju kaoobjektivna nunost, bez obzira to se sa svakom dravom kandidatom pregovarapojedinano i to se uz tu formu vezuju brojni modeli pregovora. To je plod taktike EU.

PRAKTINI POTEZI U PREGOVORIMA

Prvi potez je podnoenje zahteva za prijem Savetu ministara. U sledeem, drugompotezu, Savet alje prijavu za prijem u lanstvo Komisiji. Naredni, trei potez je pripremamiljenja od starne Komisije. etvrti potez je jednoglasno donoenje odluke od straneSaveta da li pregovori mogu startovati. Peti potez je zajedniko pregovaranje Komisije iSaveta na Predednitvu radi postizanja zajednikog stava. esti i sedmi korak obuhvatajuzakljuke predsednitva Saveta, kada ono okona pregovore, to bi zanilo okonanjeprocedure. Medjtutim, nekoliko EU institucija moraju prihvatiti rezultat pregovora.Takavo prihvatanje potrebno je Komisiji koja mora pripremiti miljenje za svaki pristupniugovor.Sledea institucija je Parlament, koji ima ovlaenja da blokira proirenjeUnije.Ukoliko Parlament ne bi prihvatio ugovor o pridruivanju, proirenje se ne bi moglosprovesti.U sluaju pozitivnog odgovora Pralamenta nakon toga drave lanice prihvatajuzavrne rezultate pregovora. U tom sluaju Savet prihvata ugovor o pristupanju. Posle togazemlja kandidat biva pozvana na kratku ceremoniju gde se potpisuje ugovor o pristupanju.Finalna radjnja je ratifikacija. Sve drave lanice i drave aplikanti morajuratifikovati ugovor o pristupanju u skladu sa procedurama iz svojih ustava. Po praviluratfikacija se vri u nacionalnim parlamentima.Takodje, zavisno od toga da li jepredvidjeno u nacionalnim ustavima, drave kandidati mogu odraati referendum.Referendum je odraan u veini drava lanova, ak i onim zemljama u kojima to nijeustavna obaveza /Danska/.U Velikoj Britaniji nije odran referendum u vezi ugovora o pristupanju.Referendum je odran 1975. godine u vezi lanstva u EU. Nakon njegovog uspenogsprovodjenja V. Britanija postala je punopravni lan. Na drugoj starani Norveani su dvaputa odbili na referendumu lanstvo u Evropskoj uniji.