Predavanje Br. 7 - Transportni Proces

Osnovne studije:

TRANSPORTNI PROCES

Doboj, 2014. godine

Doc. Dr Slaven M. TICA, dipl.in.saobraaja

UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU

SAOBRAAJNI FAKULTET DOBOJ

Sistemski pristup u analizi transportnih sistema, pretpostavlja utvrivanje uzajamnih veza izmeu svih procesa, podprocesa i aktivnosti koji ga karakteriu, a sve u cilju proizvodnje transportne usluge odreenog nivoa kvaliteta.

Prema standardima ISO 9001 - 4, da bi se obezbedila kvalitetna transportna usluga i njeno stalno unapreenje neophodno je realizovati odreene konkretne procese, podprocese i aktivnosti.

Navedeni podprocesi su uzajamno povezani sa meusobnim vezama, i svaki od podprocesa ima izlazni rezultat koji predstavlja ulaz u naredni podproces.

Osnovni procesi i dokumenti koji prate obavljanje transportne usluge usaglaeni su sa tzv."PETLJOM KVALITETA.

U procesu proizvodnje transportne usluge najznaajniji proces u transportnom sistemu je TRANSPORTNI PROCES.

Transportni proces podrazumeva operativnu realizaciju svih podprocesa i aktivnosti u transportnom sistemu u skladu definisanom funkcijom cilja, odnosno predstavlja proces promene stanja transportnog sistema tokom vremena, koji nastaje kao posledica materijalnih, energetskih i informacionih razmena sa okolinom ili unutar delova sistema.

TRANSPORTNI PROCES

Kako je transportni proces je sloen organizaciono-tehnoloki proces, koji se sastoji se od niza podprocesa i aktivnosti, i da bi mogli uspeno da organizujemo i upravljamo ovim sloenim procesom, neophodno je da poznavati sve podprocese i aktivnosti u njemu.

Od stepena uspenosti realizacije svih procesa, podprocesa i aktivnosti u sistemu zavisi i ispunjenje ciljne funkcije celine transportnog sistema.

Procesi, podprocesi i aktivnosti sadre veze izmeu korisnika transportne usluge i operatora kao subjekata koji pruaju uslugu.

Klasifikujui sve procese, podprocese i aktivnosti prema ISO standardima, i na osnovu velikog broja analiziranih sistema osnovni procesi u transportnom procesu, koji kao rezultat daju transportnu uslugu ine:

1. Marketing u transportnom procesu,

2. Planiranje i projektovanje transportnog procesa,

3. Operativna priprema transportnog procesa,

4. Izvrenje transportnog procesa,

5. Analiza i ocena realizacije transportnog procesa od strane organizatora transportnog procesa (prevoznika=operatora) i korisnika transportne usluge,

TRANSPORTNI PROCES

TRANSPORTNI PROCES

Izvor: S.Tica Magistarski rad, Univerzitet u Beogradu- Saobraajni fakultet, Beograd, 2001

LEGENDA

MARKETING U TRANSPORTU

PLANIRANJE I

PROJEKTOVANJE

TRANSPORTNOG

PROCESA

OPERATIVNA PRIPREMATRANSPORTNOG

PROCESA

IZVRENJETRANSPORTNOG

PROCESA(FUNKCIONISANJE)

OCENA TRANSPORTNOGPROCESA OD STRANE

ORGANIZATORATRANSPORTNOG PROCESA

OCENA TRANSPORTNOG

PROCESA OD STRANE

KORISNIKA

ANALIZA I POBOLJANJETRANSPORTNOG PROCESA

TRANSPORTNA

POTREBA

ORGANIZATOR

TRANSPORTNOG

PROCESA

ORGANIZATORTRANSPORTNOG

PROCESA

KORISNIK

KORISNIK

TRITE

T

RANSPO

RTNIH

USLUG

A

TRANSPORTNA

USLUGA

POTREBA ZA USLUGOM / RAZULTAT PROCES VRENJA USLUGE PODPROCES I DOKUMENTI PROCESA VRENJA USLUGE OCENJIVANJE USLUGE

PRIPREMADOKUMENATA

- Dokumenti za vozilo- Dokumenti za vozaa- Dokumenti vezani za predmet transporta

REALIZACIJA ZAHTEVA

ULAZAK(UTOVAR)

VONJA

IZLAZAK(ISTOVAR)

VONJA - Dokumenti za vozilo- Dokumenti za vozaa- Dokumenti vezani za predmet transporta- Evidencija rauna- Prijava i evidencija poremeaja- Prijava i evidencija prekida funkcionisanja

MONITORINGI KONTROLA

FUNKCIONISANJA - Izvetaji o realizaciji izvrenja podprocesa funkcionisanja

PRIMOPREDAJADOKUMENATA

EKSPLOATACIONAANALIZA I

OBRADA PODATAKA

- Dokumenti za vozilo- Dokumenti za vozaa- Dokumenti vezani za predmet transporta- Ostali pratei dokumenti

INFORMACIJA O ZAHTEVANOJ USLUZI

2. KVALITATIVNI POKAZATELJI TRANSPORTNIH ZAHTEVA

3. KVANTITATIVNI POKAZATELJI TRANSPORTNIH ZAHTEVA

1. SEGMENTACIJA TRITA TRANSPORTNIH USLUGA

1. SPECIFIKACIJA USLUGE

2. SPECIFIKACIJA VRENJA USLUGE

3. SPECIFIKACIJA VRENJA KONTROLE

1. OBEZBEENJE TEHNIKIH RESURSA

2. OBEZBEENJE INFORMACIONO TEHNOLOKIH RESURSA

3. OBEZBEENJE MATERIJALNIH I FINANSIJSKIH RESURSA

4. OBEZBEENJE LJUDSKIH I KADROVSKIH RESURSA

5. OBEZBEENJE OPERATIVNIH PLANOVA ZA IZVRENJE

MARKETING U TRANSPORTNOM PROCESU

Jedan od najznaajnijih zadataka marketinga u transportnom procesu predstavlja utvrivanje karakteristika trita transportnih usluga, odnosno kaakteristika transportnih potreba i transportnih zahteva na posmatranom tritu transportnih usluga. Navedene karakteristike se nazivaju kvantitativni i kvalitativni pokazatelji transportnih potreba i transportnih zahteva. Definisanje kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja transportnih zahteva, u prvom koraku podrazumeva detaljnu segmentaciju, analizu i istraivanje trita transportnih usluga. Trite transportnih usluga po svojoj prirodi, je veoma sloeno, i na njemu uestvuje vie zainteresovanih strana sa itavim spektrom heterogenih potreba, elja, motiva, zajedno sa njihovim interesima (ciljevima, zahtevima i ogranienjima) sa razliitim oekivanjima, percepcijom i prirodom ponaanja. Veoma je teko zadovoljiti itav spektar elja svih uesnika na tritu, pa je sam proces segmentacije trita veoma sloena aktivnost.


Proces segmentacije trita treba sprovoditi kroz tri osnovne faze:

PRVA FAZA obuhvata analizu koja podrazumeva razumevanje trita, odnosno zakonitosti koje vladaju na tritu i i ideja kako da se trite najbolje iskoristi (istraivanje zahteva i ciljeva vlasnika trita). Izlaz iz ove faze je stvaranje osnovne segmentne strukture trita. Ova aktivnost podrazumeva blie definisanje performansi glavnih konkurenata kako u pogledu ponuenih kapaciteta, nivoa kvaliteta usluge, cena transportne usluge i sl.

DRUGA FAZA obuhvata analizu koja ukljuuje istraivanje i razumevanje zahteva korisnika u pogledu realizacije mobilnosti. Ova faza praktino obuhvata bihevijoralnu analizu korisnika, sa preciznom specifikacijom zahteva korisnika (istraivanje zahtevanog kvaliteta usluge).

TREA FAZA predstavlja definisanje kljunih karakteristika korisnika po strukturi korisnika i istraivanje njihovih karakteristika u posmatranom periodu vremena koje predstavljaju osnov za dalje projektovanje, proizvodnju i prodaju transportne usluge.

Definisanje trita mora se bazirati na skupu celog spektra usluga kojima se zadovoljava transportna potreba, vodei pri tom rauna da obuhvatnost mora da se odnosi u prostornom i vremenskom, kao i vidovnom smislu na celinu trita transportnih usluga na posmatranom podruju.


Izvor: S.Tica i ostali ISTRAIVANJE PARAMETARA KVALITETA PREVOZNE USLUGE ZA 2010. GODINU, Univerzitet u Beogradu- Saobraajni fakultet, Beograd, 2010


Veoma je vano posedovati informaciju o veliini svakog segmeneta trita transportnih usluga. Cilj ove analize je, da se sa ukupnog trita (obuhvata i potencijalno trite) dobije slika o osvojenom tritu transportnih usluga.

OSVOJENO ITE TRANSPORTNIH USLUGA

TR

POTENCIJALNO TRITE TRANSPORTNIH USLUGA

UKUPNO ITE TRANSPORTNIH USLUGA

TR

Slika : ematski prikaz trita transportnih usluga

Izvor: S.Tica Dokrorska disertacija, Univerzitet u Beogradu- Saobraajni fakultet, Beograd, 2011

Ovakav pristup omoguava formiranje pravilne mape ukupnog trita transportnih usluga kroz sprovoenje kompleksnih analiza i sprovoenje raznih nivoa eliminacije i prihvatanja trinih zakonitosti. Naroito je vano imati preciznu informaciju koliko je to OSVOJENO TRITE TRANSPORTNIH USLUGA, ija veliina maksimalno moe da bude jednaka veliini potencijalnog trita.


Modeli za kvantifikovanje svakog od segmenata trita transportnih usluga, baziraju se na podacima koji dobijeni u okviru istarivanja i analize karakteristika konkretnog urbanog podruja. Ukupno trite transportnih usluga u posmatranom vremenu (TMTOT(t)), predstavlja ukupan broj stanovnika jednog posmatranog urbanog podruja, odnosno:

, [stanovnika] )()( tBtTM stTOT

gde je: Bst(t) - ukupan broj stanovnika urbanog podruja u vremenu (t)

Potencijalno trite transportnih usluga u posmatranom vremenu (TMPOT(t)), predstavlja ukupan broj putovanja koja se produkuju u posmatranom urbanom podruju iz jedne zone u drugu svim vidovima transporta putnika (ukljuuje peaenje, bicikl i transport za sopstvene potrebe). Veliina potencijalnog trita transportnih usluga jednaka je ukupnom broju putovanja nastalih u zonama (i) i privuenih u zone (j) u vremenu (t), odnosno:

n

i

n

j

ij

POT tGtTM1 1

)()( , [putovanja]


gde je: Gij(t) - ukupan broj putovanja nastalih u zoni (i) i privuenih u zonu (j) u vremenu (t), Osvojeno trite transportnih usluga u posmatranom vremenu (TMOSV(t)), predstavlja ukupan broj prevezenih putnika u sistemu javnog gradskog transporta putnika svim vidovima u posmatranom periodu vremena, odnosno:

gde je: Pk(t) broj prevezenih putnika na liniji (k) u toku posmatranog perioda vremena (t).

l

k

k

OSV tPtPtTM1

)()()( , [putnika]

Izlaz iz podprocesa marketinga je saeta informacija o zahtevanoj transportnoj usluzi, odnosno definisani transportni zahtevi po obimu i kvalitetu i parametri (pokazatelji) kvaliteta transportne usluge merodavni za proraun potrebnih kapaciteta (saobraajnog i drugog osoblja, vozila, energije itd...) za neposredno izvrenje transportnog procesa.

PLANIRANJE I PROJEKTOVANJE TRANSPORTNOG PROCESA

Planiranje i projektovanje transportnog procesa obuhvata aktivnosti usmerene na pretvaranje saetih informacija o segmentima trita i zahtevanoj transportnoj usluzi (transportni zahtevi po obimu i kvalitetu i parametri (pokazatelji) kvaliteta transportne usluge merodavni za proraun potrebnih kapaciteta) u projektovanu transportnu uslugu.

Informacije o transportnoj usluzi moraju da budu egzaktne, kompletne, nedvosmislene, definisane i specificirane tako da obuhvataju identifikovane zahteve korisnika i sve druge zahteve viih sistema koji su od sutinskog znaaja za planiranje i projektovanje transportnog procesa.

Unapred izvrena optimizacija na svim nivoima upravljanja u skladu sa definisanim ciljevima i zahtevima meta (viih) sistema prema sistemu transporta putnika, definisan pravni okvir, jasna transportna politika, definisano trite transportnih usluga, poznavanje zahteva korisnika, i sl. predstavlja pouzdan ulaz u podproces planiranja i projektovanja. Cilj ovog procesa je usmeren pre svega operativno planiranje i projektovanje izvrenja transportnog procesa, odnosno realizacija podprocesa transformacije zahtevane u projektovanu transportnu uslugu.


Izlaz iz podprocesa planiranja i projektovanja su grupe aktivnosti sa prateim dokumentima:

Specifikacija transportne usluge,

Specifikacije vrenja transportne usluge,

Specifikacija vrenja kontrole realizacije transportnog procesa. U aktivnosti "specifikacija transportne usluge" realizuju se sledee osnovne aktivnosti vezane za: projektovanje mre linija, izradu redova vonje, tarifni sistem, sistem naplate i sistem karata, plan potrebnog broja vozila i saobraajnog osoblja, plan rada tehnikog opsluivanja vozila, plan mesta za prodaju karata, itd U aktivnosti "specifikacije vrenja usluge" realizuju se sledee aktivnosti vezane za: raspored rada smena saobraajnog osoblja, raspored rada sistema za regulisanje i kretanje vozila, raspored rada tehnikog opsluivanja vozila, itd U aktivnosti "specifikacija kontrole realizacije transportnog procesa" realizuju se aktivnosti vezane za nain, obim i periodinost kontrole realizacije osnovnih podprocesa u okviru transportnog procesa.


Reim rada vozila i vozaa (Red vonje) Reim rada vozila i vozaa (red vonje) definie kretanje vozila u prostoru i vremenu, odnosno definie se reim - nain funkcionisanja vozila i vozaa u toku nekog od perioda u prostoru i vremenu. Red vonje mora biti usaglaen sa promenama transportnih zahteva u prostoru i vremenu po zahtevu korisnika. Rad vozila se moe organizovati na dva naina: 1. Jedno isto vozilo obavlja celokupan transportni zadatak (od take A do take B),

odnosno vonja se obavlja istim vozilom du cele relacije (tipino za gradsko-prigradski transport putnika)

2. Vonja istim vozilom se obavlja na jednoj deonici (relacije su podeljene u vie deonica). U ovom nainu organizacije na tzv. takama izmene (uglavnom autobuski terminali) vri se zamena vozila ili zamena putnika (ovo je karakteristika regionalnog transporta putnika)


U zavisnosti od naina rada vozila, mogu se razlikovati sledei sistemi rada vozaa:

1. Pojedinano - voza radi pojedinano, odnosno voza zaduuje vozilo i radi u toku jednog celog ciklusa transportnog zadatka.

2. Naizmenino Posada opsluuje jedno vozilo i vozai rade u smenama toku jednog celog ciklusa transportnog zadatka. Smenski rad vozaa podrazumeva da najee dva vozaa zaduuju i rade na jednom vozilu.

3. Grupno U ovom sistemu grupa vozaa zaduuje vie vozila odreenih eksploataciono-konstrukcijskih karakteristika, a voza upravlja bilo kojim vozilom iz grupe prema utvrenom planu redu vonje.

Osnovni kriterijum u pogledu izbora sistema rada vozila i vozaa treba da bude maksimizacija efektivnosti i efiksnosti izvrenja transportnog procesa.

Nezavisno od izbora sistema rada vozila i vozaa vreme jednog obrta vozila (obavljanja ciklusa transportnog zadatka) se sastoji od vremena za koje se vozilo kree i vremena kada vozilo stoji.

Vreme kada vozilo stoji predstavlja vremenski gubitak koje je posledica transportne tehnologije (npr. vreme potrebno za izmenu putnika, odmor vozaa, tehnika logistika vozila, itd...)


Tarifni sistem, sistem karata i sistem naplate

Za izvrenu transportnu uslugu, korisnici plaaju odreenu nadoknadu, ija je visina unapred definisana tarifnim sistemom ili meusobnim ugovorom izmeu isporuioca (operatora) i korisnika transportne usluge. U transportu, cena usluge odreuje se prema izvrenom uinku i zavisi najee od duine (distance) transporta. Tarifni sistem predstavlja ureen sistem po kojima se odreuje visina naknade za izvrene transportne usluge, odnosno model na osnovu koga se formira cena za svaku pojedinanu vrstu transportne usluge. Za korisnika, tarifni sistem je spisak cena za pojedine vrste transpornih usluga. Za prevoznika (operatora) to je sloen sistem koji obuhvata itav sprekar aktivnosti kao to su: izbor tipa tarifnog sistema koji e biti primenjen, nain za odreivanje tzv. osnovne cene (tarifnog modula), definisanje i izbor tarifnih koraka, vrste i visine popusta za odreene kategorije korisnika, itd


Sistem karata predstavlja skup svih vrsta karata po tipovima i cenama koji se koristi u naplati usluga u sistemu javnog gradskog trnsporta putnika.

Sistem karata zavisi od: primenjenog tarifnog sistema, tarifne politike i tehnologije naplate usluga

Za korisnike sistem karata omoguava izbor optimalne vrste karata sa aspekta cene i komfora.

Za prevoznike sistem karata predstavlja medij za naplatu proizvedene transportne usluge. Karta predstavlja dokument o obligacionim odnosima prevoznika i korisnika u pogledu uslova korienja (broja i duine vonje za koju vai), s jedne strane, i visine naknade za obavljenu uslugu, s druge strane. Sistem naplate transportne usluge predstavlja organizovan organizaciono tehnoloko-tehniki sistem na osnovu kojeg se vri naplata usluga u sistemu javnog gradskog transporta putnika.


Plan rada tehnikog opsluivanja U toku eksploatacije, dolazi do promene tehnikog stanja vozila. Osnovni procesi koji utiu na promenu tehnikog stanja podsklopova, sklopova i vozila su: trenje, korozija, zamor i starenje materijala od kojih je vozilo sainjeno. Intenzitet ovih procesa zavisi od kvaliteta vozila (ugraena svojstva vozila), uslova eksploatacije (tip trase - itinerera, optereenja, usponi, I sl.) i intenziteta eksploatacije (asovi rada vozila). Da bi se obezbedio broj vozila koji je potreban da radi, neophodno je intervencijama tehnikog opsluivanja odraavati ih u ispravnom - raspoloivom stanju kroz preventivno odravanje, ili u sluaju kvarova, opravkama dovesti ih u ispravno stanje (tzv. obnavljanje radne sposobnosti vozila ili korektivno odravanje). Ove operacije moraju biti usklaene sa potrebama izvrenja transportnog procesa i moraju se planirati i organizovati.


U okviru plana rada tehnikog odravanja planiraju se karakteristike zahteva za odravanjem u okviru kojih treba da se definiu:

vrste radova (ta treba raditi na vozilima), obim radova (koji obim radova treba obaviti), periodinost radova (kada treba vriti radove). U okviru plana treba predvideti takoe i tehnologiju izvrenja procesa odravanja, tj. nain kako planirani obim radova po vrstama obaviti. Ovo podrazumeva proraun neophodnih kapaciteta za odravanje:

sredstava rada (postrojenja, maina, alata), broj izvrilaca (po specijalnostima-mehaniari, elektriari, gumari, limari itd), utroka delova i materijala, itd Rezultat aktivnosti planiranja rada tehnikog opsluivanja je obezbeenje eksploatacione pouzdanosti koja se definie kao sposobnost transportnog sistema da pod zadatim uslovima obezbedi odgovarajua aktivna sredstva za rad (u kvantitativnom i kvalitativnom smislu) u cilju zadovoljenja transportnih zahteva zadatog obima (zadatih kvantitativnih karakteristika) u poznatim uslovima u okruenju.


U podprocesu "specifikacija kontrole realizacije transportnog procesa" realizuju se aktivnosti vezane za nain, obim i periodinost kontrole realizacije osnovnih podprocesa u okviru transportnog procesa.

U aktivnosti specifikacija kontrole neophodno je definisati naine na koji se sagledava i ocenjuje da li se svi podprocesi u okviru transportnog procesa relizuju skladu sa planiranim i da li su dobijeni izlazni rezultati jednaki oekivanim.

U aktivnostima specifikacije kontrole neophodno je definisati etiri osnovne uzajamno povezane aktivnosti : 1. Utvrivanje standarda i metoda merenja kljunih pokazatelja performansi

rada sistema (KPI);

2. Merenje preformansi realizacije svih podprocesa u okviru transportnog procesa i sistema u celini;

3. Analiza performansi i utvrivanja odstupanja u skladu sa definisanim standardima;

4. Preduzimanje odgovarajuih akcija u cilju dovoenje sistema u projektovano stanje


Postoji vie naina vrenja kontrole, a najea podela je na:

- preventivna (prethodna) kontrola koja podrazumeva kontrolisanje koje se vri pre poetka odreenih aktivnosti, sa ciljem da se blagovremeno spree nedostaci u realizaciji aktivnosti,

- tekue (permanentno) kontrolisanje podrazumeva kontrolisanje koje se vri u toku izvrenja poslovnih aktivnosti sa ciljem da se iste ostvare kako je predvieno planom,

- naknadno (zavrno) kontrolisanje podrazumeva kontrolisanje koje se vri nakon ostvarenih poslovnih aktivnosti, odnosno nakon otkrivanja problema.

Obavezan predmet kontrole u okviru realizacije transportnog procesa traba da bude:

kontrola kvaliteta proizvoda transportne usluge kontrola svih tehnolokih procesa kontrola kljunih pokazatelja performansi (KPI) kontrola odvijanja procesa proizvodnje procesa izvrenja transportnog zadatka kontrola planiranog i projektovanog budeta kontrola trokova na svim nivoima kontrola zaliha (naroito u sektoru tehnike podrke) finansijska kontrola (interna revizija polovanja) kontrola izvoenja planiranih razvojnih projekata, itd

OPERATIVNA PRIPREMA TRANSPORTNOG PROCESA

U operativnu pripremu transportnog procesa spadaju svi podprocesi i aktivnosti koje imaju za cilj da se obezbede uslovi za izvrenje konkretnog transportnog zadatka. Za izvrenje konkretnog transportnog zadatka vri se obezbeenje i priprema vozila, vozaa i odgovarajue dokumentacije koja prati transportni proces, odnosno vri se priprema i obezbeenje: Tehnikih resursa (opreme, postrojenja i vozila)

Informaciono-tehnolokih resursa

Materijalno-finansijskih resursa

Kadrovskih resursa

Operativnih planova za izvrenje svih podprocesa i aktivnosti

Izlazni rezultat podprocesa operativne pripreme transportnog procesa je vozilo sa odgovarajuom posadom i organizovanom logistikom podrkom spremno da izvri konkretan transportni zadatak.


Priprema vozila

U pripremu vozila spadaju aktivnosti tehnikog opsluivanja vozila koja imaju zadatak da obezbede planiranu spremnost vozila sa aspekta njihovog tehnikog stanja (ispravnosti) i sa aspekta administrativnih uslova (registracija vozila, osiguranje, i sl.).

Izlazni rezultat ovih aktivnosti je ispravno vozilo spremno za rad, odnosno vozilo snabdeveno gorivom i mazivom, odgovarajuom opremom, priborom i prateom dokumenticijom, itd...

Priprema predmeta transporta

U transportu putnika priprema putnika za transport ne zahteva sloene aktivnosti i pre svega obuhvataju davanje upustva o ponaanju u procesu transporta i osnovne informacije o putovanju. Ako je predmet transporta roba, u pripremu za transport spadaju sledee osnovne aktivnosti : ambalairanje, sortiranje, oznaavanje, merenje i priprema dokumentacije za robu, manipulativne operacije, utovar, itd


Priprema saobraajnog osoblja

Vozilo ne moe da obavlja rad, odnosno transportni zadatak bez spremnog i kvalifikovanog voznog osoblja. Spremnost i kvalifikovanost saobraajnog osoblja zahteva aktivnosti koje obuhvataju operacije rasporeivanja vozaa na konkretno vozilo i za konkretan transportni zadatak, obezbeenje operativne dokumentacije koja prati vozilo i vozaa i samo izvrenje transportnog procesa. Osnovna operativna dokumenta u toku izvrenja trensportnog procesa su: Dokumenti koji su vezani za izvrenje konkretnog transportnog zadatka:

Putni nalog, Kontrolni list u transportu putnika ili tovarni list u transportu robe.

Dokumenti za vozilo:

Saobraajna dozvola, Turana tablice (Red vonje za vozilo i vozaa) Matina knjiga vozila (lina karta vozila).


Dokumenti posadu vozila Osnovni dokument za vozaa je vozaka dozvola, koja sadri pored optih podataka o licu za koje dozvola vai (ime i prezime, adresa, lini broj itd.) i podatke o njegovoj osposobljenosti za upravljanje odreenom vrstom vozila i vremenom trajanja dozvole. Pored vozake dozvole voza je duan i da poseduje osnovni identifikacioni dokument - linu kartu i / ili putnu ispravu (paso). U meunarodnom transportu putnika moraju da se potuju meunarodne konvencije o odvijanju transporta. Ovim konvencijama kao i bilateralnim sporazumima izmeu zemalja reguliu se odnosi zemalja u oblasti transporta koji obuhvataju: dobijanje meunarodnih dozvola, uslove transporta, tranzita i drugih specifinosti. Operatori koji se bave ovom delatnou prema propisima moraju da budu registrovani za meunarodni transport, da raspolau odgovarajuim resursima (vozilima, opremom osobljem itd), kao uslov za kvalitetno bavljenje ovom delatnou, da raspolau odgovarajuim iznosom sredstava u poslovnom fondu.


Za bavljenje meunarodnim transportom potrebni su slededei osnovni dokumenti:

Za posadu vozila: putni nalog, meunarodna dozvola, paso, potvrda o poreklu finansijskih sredstva, itd

Za vozilo: saobraajna dozvola, zeleni karton osiguranja, specifini dokumenti u sluaju specijalnih transporta,

Za robu: dozvola za transport, carinske isprave , karneti za transport robe i sl. Priprema voznog parka Pod pojmom vozni park podrazumeva se skup svih transportnih sredstava u okviru posmatranog transportno poslovnog sistema, odnosno skup svih vozila (vunih i prikljunih vozila) razliitih eksplataciono-tehnikih karakteristika.

Pod eksplataciono-tehnikim karakteristikama podrazumevaju se gabaritne dimenzije vozila duina, irina, visiona, razmak osovina, razmak tokova, duina prednjeg i zadnjeg prepusta, poluprenici podune i poprene prolaznosti, radijus okretanja, dinamika svojstva vozila, masa praznog vozila, ekonominost pogona, pogodnost za tehniko odravanje, kapacitet vozila, itd

OPERATIVNA PRIPREMA TEHNIKIH RESURSA VOZNI PARK

Ukoliko je vozni park sastavljen od vozila iste marke i tipa, istih tehniko-eksploatacionih karakteristika onda se radi o tzv. homogenom voznom parku.

Heterogen vozni park predstavlja skup vozila razliitih marka i tipova i razliitih tehniko-eksploatacionih karakteristika.

Pod inventarskim voznim parkom - (Ni) podrazumeva se skup svih vozila koja se vode u inventaru knjigovodstvu osnovnih sredstava u posmatranom transportno poslovnom sistemu.

U heterogenom voznom parku inventarski vozni park je skup grupa vozila razvrstanih po markama i tipovima vozila razliitih tehniko-eksploatacionih karakteristika, odnosno:

, [vozila] gde je: - inventarski broj vozila odreene tehniko-eksploatacione karakteristike (g) k - broj grupa vozila tehniko-eksploatacionih karakteristika

k

g

iiiii ggNNNNN

1

...21

giN

OPERATIVNA PRIPREMA TEHNIKIH RESURSA VOZNI PARK

Po svom tehnikom stanju inventarski vozni park se deli na vozila koja su tehniki ispravna, tj. sposobna za eksploataciju i vozila koja su tehniki neispravna, odnosno nesposobna za eksploataciju. Ovo znai da se inventarskom voznom parku imamo vozila koja su sposobnaza rad i vozila koja su nesposobna za rad.

Ako se kod homogenog voznog parka sa Ni oznai inventarski broj vozila, sa Ns broj tehniki ispravnih za rad sposobnih vozila i sa Nn broj tehniki neispravnih, odnosno za rad nesposobnih vozila, tada se dobije podela inventarskog voznog parka po tehnikom stanju.

Broj vozila tehniki ispravnih (Ns), predstavlja sumu svih tehniki ispravnih vozila u sistemu odreenih konstrukcijsko-eksploatacionih karakteristika, odnosno:

, [vozila] gde je:

- broj vozila tehniki ispravnih i operativno spremnih (tehniki i organizacijski),

- broj vozila tehniki ispravnih i operativno nespremnih (radi ostalih uslova),

- broj vozila tehniki ispravnih i nalaze se na radu, - broj vozila tehniki ispravnih i nalaze se u autobazi.

k

g

sons

k

g

g

k

g

r

k

g

sons

k

g

sossggggg

NNNNNN11111

sosN

sonsN

rN

gN


Broj vozila tehniki neispravnih (Nn), predstavlja sumu svih tehniki neispravnih vozila odreenih konstrukcijsko-eksploatacionih karakteristika, odnosno:

, [vozila]

k

1gnn gNN

Raspoloivost (A) se moe definisati kao sposobnost objekta za obavljanje potrebnih funkcija pri datim uslovima u datom trenutku ili u bilo kojem trenutku datog intervala vremena, podrazumevajui da su obezbeeni potrebni spoljni resursi. Raspoloivost je kompleksni pokazatelj koji pokazuje srednju raspoloivost, odnosno raspoloivost voznog parka u vremenu.

Trenutna raspoloivost (As) moe se iskazati kao odnos izmeu broja vozila koja su bila ispravna i inventarskog broja vozila u posmatranom periodu vremena, odnosno:

i

1ss

N

)t(NA

gde je:

- broj vozila tehniki ispravnih u posmatranom periodu vremena (t1), - inventarski broj vozila u posmatranom periodu vremena,

)t(N 1s

iN


gde je:

- broj vozila tehniki ispravnih u posmatranom periodu vremena (t1), - inventarski broj vozila u posmatranom periodu vremena,

Raspoloivost transportnih sredstava u transportnom sistemu zavisi od broja spremnih vozila u trenutku poetka rada (t1) i verovatnoe njihovog bezotkaznog rada u intervalu vremena (t1,t2), odnosno:

)t,t(P)t(N)t,t(A 211s21

)t(N 1s

)t,t(P 21

Verovatnoa bezotkaznog rada vozila u intervalu vremena (t1,t2) moe se iskazati kao odnos asova kada su vozila bila na radu i asova kada su vozila bila ispravna.

gde je:

- asova kada su vozila bila na radu,

- asovi kada su vozila bila ispravna,

s

r21

H

H)t,t(P

rH

sH

IZVRENJE TRANSPORTNOG PROCESA (FUNKCIONISANJE)

Izvrenje transportnog procesa (funkcionisanje) predstavlja kljuni podproces proizvodnje transportne usluge, odnosno vrenja usluge i podrazumeva realizaciju procesa transporta saglasno planiranoj, projektovanoj i pripremljenoj usluzi.

Izvrenje transportnog procesa obuhvata sledee aktivnosti: - Prijem dokumentacije neophodne za funkcionisanje

(dokumenti vezani za vozilo posadu vozila i predmet transporta)

- Izlaska vozila i posade iz auto baze, - Prijem i izmena putnika - Neposreda realizacija prevoznog procesa (vonja i pratee

aktivnosti), - Monitoring, upravljanje i regulisanje kretanja vozila i

voznog osoblja, - Otklanjanje poremeaja i prekida u funkcionisanju - Povratak sa vozila i posade u autobazu - Eksploatacionu analizu i obradu podataka

PRIPREMADOKUMENATA

- Dokumenti za vozilo- Dokumenti za vozaa- Dokumenti vezani za predmet transporta

REALIZACIJA ZAHTEVA

ULAZAK(UTOVAR)

VONJA

IZLAZAK(ISTOVAR)

VONJA - Dokumenti za vozilo- Dokumenti za vozaa- Dokumenti vezani za predmet transporta- Evidencija rauna- Prijava i evidencija poremeaja- Prijava i evidencija prekida funkcionisanja

MONITORINGI KONTROLA

FUNKCIONISANJA - Izvetaji o realizaciji izvrenja podprocesa funkcionisanja

PRIMOPREDAJADOKUMENATA

EKSPLOATACIONAANALIZA I

OBRADA PODATAKA

- Dokumenti za vozilo- Dokumenti za vozaa- Dokumenti vezani za predmet transporta- Ostali pratei dokumenti

IZVRENJE TRANSPORTNOG PROCESA (FUNKCIONISANJE)

Eksploataciona analiza i obrada podataka zahteva adekvatan specijalizovan informacioni sistem koji treba da definie informacijske potrebe i zahteve, razne vrste izvetaja, naine njihove obrade kao i njihove tokove.

Dobar informacioni sistem je onaj, koji moe da obezbedi ...prave informacije, na pravom mestu u pravom trenutku vremena..., a to znai da informacije moraju biti brze pravovremene, sveobuhvatne i pouzdane.

Savremeni informacioni sistemi podrazumevaju postojanje odreene opreme (hardver), niza postupaka i procedura i programa (sistemski i aplikativni softver), kadrove raznih profila (sistem analitiara, operatera, programera) koji rade u tom sistemu (lifewear) i organizaciju (organwear).

Izlazni rezultat izvrenja transportnog procesa predstavlja istovremeno i izlaz iz transportnog procesa.

REZULTAT REALIZACIJE OVOG PODPROCESA JE PROIZVOD - TRANSPORTNA USLUGA (sistemski organizovan proces iji je rezultat proiziao iz niza meusobno povezanih aktivnosti prevoznika (operatora) i poslovnog okruenja u cilju zadovoljenja zahteva korisnika usluge) OPISANA TRANSPORTNIM UINCIMA (BROJ TRANSPORTOVANIH PUTNIKA, IZVREN TRANSPORTNI RAD, ISKORIENJE RESURSA), REALIZOVANIM KVALITETOM USLUGE, TROKOVIMA I PRIHODOM, ITD...

MONITORING I KONTROLA ODVIJANJA TRANSPORTNOG PROCESA

Monitoring i kontrola kao zadnji korak u transportnom procesu, i predstavlja proceduru sistemski zasnovanog i sistematski voenog postupka prikupljanja, obrade, izdvajanja, prikazivanja i analize izdvojenih podataka i oblikovanje podloga za utvrivanje uzroka odstupanja od zahtevanih parametara kvaliteta usluge. Osnovne aktivnosti u procesu kontrole usmerene su na merenju kvaliteta ostvarene transportne usluge i njihovom uporeivanju i merenju odstupanja od planiranih (oekivanih) vrednosti, kao i preuzimanje aktivnosti usmerenih ka proveri potrebe uvoenja promena u transportnom procesu u cilju dovoenja u eljno projektovano stanje. Prilikom sprovoenja procesa dijagnostikog ispitivanja uzimaju se u obzir dva glavna vektora analize: - Ocena kvaliteta transportne usluge od strane korisnika

- Ocena kvaliteta sistema i usluge od strane prevoznika (operatora)


Istraivanje stavova korisnika sistema javnog gradskog transportnog putnika, podrazumeva razvoj i primenu tehnika bihevioralne analize kojima se mogu meriti i analizirati potrebe i stavovi korisnika. Znai, u okviru ovog koraka dijagnostikog ispitivanja potrebe za uvoenjem promena, vri se istraivanje subjektivnog (doivljenog) kvaliteta od strane korisnika transportne usluge. Percepcija korisnika u vezi sa kvalitetom isporuene usluge zavisi od njihovog linog iskustva sa transportnom uslugom i sistemom, a sa druge strane i od informacija koje dobijaju o usluzi od operatora ili iz drugih izvora iz okoline. Istraivanje subjektivnog kvaliteta transportne usluge podrazumeva utvrivanje subjektivnih ocena korisnika prema svojstvima i parametarima kvaliteta koji su neposredno vezani za kvalitet transportne usluge. Istraivanje se sprovodi najee raznim vrstama direktnog intervjua korisnika, opservacionim analizama korisnika, analizama albi i primedbi, itd...


Izvor: S.Tica i ostali ISTRAIVANJE PARAMETARA KVALITETA PREVOZNE USLUGE ZA 2010. GODINU, Univerzitet u Beogradu- Saobraajni fakultet, Beograd, 2010


Ocena kvaliteta realizacije transportnog procesa od strane operatora poinje ocenjivanjem nivoa realizacije postavljene ciljne funkcije sistema, ijom se realizacijom meri efektivnost upravljanja sistemom i ocenjuje stepen dostizanja ciljeva sistema kojim se upravlja, izraenih skupom parametara u okviru ciljne funkcije (KPI). Drugi domen ocene realizacije transportnog procesa operatora odnosi se na identifikaciju, analizu i ocenu naina realizacije transportnog procesa, odnosno analizu svih aktivnosti i podprocesa u okviru transportnog procesa. Izlazni rezultat iz procesa monitoringa i kontrole u okviru transportnog procesa je nedvosmisleno i egzaktno utvrivanje eventualnih razloga odstupanja u kvalitetu transportne usluge, kao i definisanje mera i aktivnosti u cilju poboljanja kvaliteta i proizvodnje transportne usluge na efikasan i efektivan nain.

OPTI POJMOVI

Documents

Predavanje Br. 7 - Transportni Proces