UNI

UBEOGRADU

SIobodan B. Tosie

TRANSPORTNI UREDAJIIvlEI-IANIZACIJA TRANSPORTA

MASINSKI FAKULTET lNSTITUT ZA MEHANIZACIJU Beograd, 19,99.

III

Dr Sloboc,!an Tosic, v. pruf. TRANSPORTNI UREDAJIMEHANIZACIJA TRANSPORTA I izdanjc Recenzenti: Prof. dr h. c.Dragulin Popovic Prof. dr Davor Ostric .lzdavac: MASINSKIFAKULTET Univerziieta u Beogradu Beograd, 27. Marta br. 80 tel. (011) 3370-760 fax. (tif1 y337Q.-364 ;;.. '0 .~~-

PREDGOVORiV/go Til'lllJpOll11i Llrec/O/i' lIlehcl//izlC[jo IIl'l1lJpOll0 llOJ10fa/e Kao rezlIflallllq;/1z J'/j'egoc!t:Jr,,(ji/;. Il'ldova Ila ppq;eil0J'aI(jU i i(}11J'InlljYll(jil 1l1aJ'ii11 i lIIenonlzdllla za lileholl!iac[/ll Ilt:lI!spOlla. OSI10VlI %!(jXge L'iile IIJO.;t7 prec/aJ'aI(jo SllIdclIllilla MOJ'iilSi'og follillflla wlli'er:ilCIO tt iJeOl/lt7dlllt oli'lilt predlllelo TiYlllsporllli lIrec/a.Ii; fll-eJli7Snom70 Ila odseKll za MaJ'iiIJif.'e KOI1J'Irttk'cije i lllehaIJlZac(jll. . ' .. Ova K1(jiga /e pode(;t!lla II dl'a zoseb/lo de/o. 0 / delll se I"tlZlllall"tl/lI i"C.1fvi7(!!irtk'lle IIVlISp{)J111e 1Il0IIile iz oblosli llepl-eKidllog l/t:lI1SjJOllo, i 10, kllKO so J'ttc'lti/ll e/t;'1Il{!IIIOIIl, tOKO i bez VltCllog elf'll1elllo. TOKoc/e Stt Ivz/lloln7l1i i pOll1oeni IIVlIJpOlllli II1C'c/O/X ( blllll-e17; ZOIFClll'lCf: dodol'ocl), KOO i glt71'liaciolli irallJpOlleli Tit:lllSP0111li ttrec/O/X 11{'jJI-elimlog Ill'lllSpOlla SI'O/iill KOl7limllil'llli/ll lilc!OIlI'PJ1JlCll7l.lU zanleJ'olli KapaCliel Ill'lllspor/a zo Il'lzliCile dllffille Ill'lllsporla. PniJJeI{jll.li, se kao titmi'lauol/le llloJ'iile za pl-elloIelve 1l1aler(jola iii Kod prOlzvomlih lllaJ'iiJa za oJ1J'ani'al(j!'.' IlC'pl'l'.'IJmlog Plv/~~Fomlog PI"OCeJ'll, KOO i za Pl'l'.'}VZ (;um:-0.iJ;qJ,'1/;,:":tH2.1 se OJ/IOJllle pnillelle .S'ajJI'l'.'lllc'lliiz SiSfeJJla KOJJlpfeK.fI!e JJlelulI7izacije./'''JrP!-eKld'log Ilmlspolla, kl'l0 i Ollfolllolizacije IIprov(;al[/a ramlilll pl"OceJiIJ1a,).'a;;';cma/!li1ll Il'lJPo/'edoll! llii/ttL'iiwlva- pqjemillit ttred'O/o II zer/emlicKi rae/, sve II ci(ju Opfli/l/zac(je Iral/Jpol1llih lol.vFa malerijola II ttS/OFlilla FeiiloJ't?I;(jji:!'.' illdllJ1J;(jj'le PI'O/zvomve (;la hilijollla IllaJlilJ'k-e obll'lde, Illolliaze lid). PI'OIICaJ'aIl.le /Ileizamiacije Ill'lll,fPOll0 OlJlogltcl.lFa pl'O.leila;/11I dllirall/e sla;vo islow-eIlle710g lt7da vife IlmlSpOT/mit J'lt'tlJ'It.lH2 Jt7 SJ ~ill tjeJ.llilla IIfica.la- CUilaJJlic'i:l/;. pall'llllelara pn' b-elaJVu malel;(jala duz pJ()Jlol'lJ!'.' Irase. AlfiOJllalJio lIplvv!;olije Il'lcilllill proceJ'lilla o/llogucaJlll, porea pOJ'ec'OI(ja- KapoClil'.'la II'CIJISpOlla i lla/i'CICltWab/ije Ilj7I't7J'/;OIVe Kl'elaJ(jiiJla Illale/;(jo!a; ocbto.mo lelllj7a l'CIdo, il'lo i Il'ldol/oll/o Uk'(;Uc'I'J/alve po/eclzilliz Ill'lll.fjl0I1111it maIilla II za/edll/L'J:/ll'ld Zbog kli:Ieg s!zJWlaJVO izlozella Illaler(ja tt / de/II .Ie l'CIzJII'Slalla It /7 poglav(ja i PIOPIt7C(:lla.le odgova;t7.1ilclil! bll'l.1illill Pl7ill!'.'l7iJla. Pn'IOZe/7.1e Fec/' blV/lablica i slicll, .i/o & IleJUm(;i'J'O i'O/illlii KaKo sllIde/llima za iZll'ldu zadalaKll, plv/dl'lla i ZOJ!l'J'Ill/;. d/plolllsl.'I/;, 1t7c/ova, 171-'0 ipl''O/dlallllilla pri L7l'ldi 1ae.lillit i glawlI/;. phyclald IZ oblasli lIlehalllZt:lc;(je Ilmlspollll, za polreb!'.' lildllJ'll;(jji:e pl'olil'ocbVe li lJldalopreJl'ld'iJ'ac'J:OIlI K'OmpklJ'lI, II prOCeJl/o/ lehiliCl; glt7c/!'.'villal:J'IJ1tt i /'l.tdaI'JIJ'a, omlosllo It J'aIIjJliJ'/'I'.'m; saobraco/u lid Pl-et:lllIel TivlIJpOl1lli tll-ec/O/i' k'O/i' pl-eda/elll tI V/ i V// selll~/nt Ila Mafli/SKOIJl j21Klllle!1I wi/ven/idO II iJeogll'lcil; obllizl'ala obfaJI l/f?jlrt'liaLlog IlLlilJ].J()lla KO/a se PI'/?IJICl Nos/m'l/f}111 plallli ip1VJ/lt7IJ11I pl"etla/e II V// J'ellleJ'IIU. Ovo obfosl izioZeI10.Ie II / dehili/./ige II p()glaJ,(;iilltl:.l, 4, _), .?; 8, .9, /(), / /, .12, .15 i /6 Ood/loslt Ila IJI-edhodlli lIdzbt'llIlc; Til'll/Sp0111ll 111-eC/O/l - IlejJl-eNdl!!' Ill'lJpOll KO.//.Ie .fIaIJIjJall/< I'zdt71vu .A:faiiiIJ'Kog /ai'llhelo {/l/Ii,t!I'zliela II .iJeogll'ldll, .1990. god IZiJl:J'eile SI1 dOPIlIN! If. pogh7l'(;i/J/a: J. .9, /5 i /6, dok.le .17. jJogla)l(;e jJOlpllllO 1101'0. )opII1Ve/l21p'OglaF(ja sam:!e i lSI/ode IZ Il'ldoJla Ko/e /e attlor ob/oJ!lo sa sClll'loitiCliJla II ['tI,Jv),lj'lil!{/ i Ila Ilatt('iIO-Jll'l1{'1l1ill Si/lj701'Iilla.

Za izdavaca: Dekan dr Dimitrije JankoviC, red. prof. Urednik: Dr Ncdeljko Plavsic, red. prufesor Prcdsednik Komisijc za izdavacku delatnost Masinskog fakulteta u Beogradu Tiraz: 200 primeraka Stampa: Stamparija "PREMIS" Beograd, Cerska 70 tel: (011) 423-778 fax: (011) 414-684 . ISBN 86-7083-34S-X ZabrauJcno preSlampavanje - fotokopiranjc. Sva prava zadrzava izdavac i autor

vIVIZVOD lZ RECENZIJEU II tielll A:/;f;i'!!e, Ih1/l.fpol'/Ili !Il'{'r/qji' - l1!e/kllli:XI("ljr.( lif{Rr.r/l'[lrA" i I'lIC/;IIc'l"oJ( .ft'lez/IIcl{)g 1!'t7!1,rj-Y)!/0 obl'Oae/Jo 111010(;'0 OblilJJ'olo {1i'O j7o/:lm'!/I!: .I. u'je:wicc' zo IIIJIIII'O.li{/i.j{lbn{"ii 11'1,(, sIIJ'esl/;e;' A'Onjllii lit II /J;1t'/;lrY'll! !'mill, J'Io It/ (lllltlJ,'I/(-ilo ,kl 1/01'0 1~"(lol!l(: bllclejofJ.TI/ilielll(je7

26.07..1999. l(od. Beograd

AliIor

... Predme/ re('('11ZUc je priprel71ljclli rukopis knjige - udibenika namenjen slucfeniima Ma.finskih jakllile/(J i dip/omiranil7l inzenjrril7la u praksi istrazimnja, raZl'(lja, projrkiOl.'p)ja, kOllstruisanja i eksplo([tacije mafina i IIrer1aja i sistema Imnsporla i 10 spcciji{)l0 II oblasli nel'rckidnog lransporta. /'vfafaijal j," iz/oien nil 623 simnice teksta sa odgOl'amjllfim cndima (407), jotografiiama (2), {abelmlla (61), dijagramim(J (23) i dr. illistracijama. Spisak liieraillre rim je IW 4 stranice i sadrii 71 lIas/o\'. Posebl)o je na 3 stranice dat registar os nov nih j)()jmol'a. Knjiga je podeljena na dc/a. Prv; deo kl(jige praisrm'Ua popravUcno, doplll7jeno ; pro.fireno izdanje udibenika au/ora .' "Transporlni neprl'kid"i IransporE" koji je izdao Ma.finski fakullel /990. godir:,: U oc!nosu l1a taj udibenik II ovoj knjizi izvrsel1e Sll brojne inlcl'l'ellcije uleksill. (1:')I)lll7jena 3,9,15, i 16, i doria!o 1101'0 pogJal'Ue 17. Drug; deo!c/1jige oJm/z1'i1!a (/1a 92 stranice) pOSI'/mil materijll iz oblasti ielezl1i/kog (kolosernog) ll'an,ljJorta primenjenog U 177eh{1I1izanji 1II1l1/ra,fnjeg transporla It induslriji i mdars[\II. Prvi t/co knjigc pod nasJol'o/17 "IVeprekidni transport" podeljcn je l1a ]7 poglavlja. Prvu ;)(',,'.',n1jl' "Ul'Odn?! ra:ii:'alranja" obllhl'ata preghd . klasijikacije transp0rlliih /iredajJ neprekidnog lranSpOrla sa ob/aslima primel1e, sa aps/im napo177l'na/))a a lTsla/))(J i osobil/ama l77alerijala koji se tral1sportuju ol'im uratajima. Takaae, data su ll1'odna razmatmnja pris!lIpa i metoda prom/una kapacitera i otpora krelanjll lerrla oc/nosno \'116lC silC' , O{l!lO.\IIO Olpol'(l krel(lI7ja pu/nog organa IIrec1aja. Drugi deo obrac1/1je ople leorijske oSllove prora/luWl'anja kapaciteta, snage pogonskog mot ora, reenja pogonskih i zaleznih mehanizama, osnol'ne probleme kon('('pcijc pogona i reguiisGI(jc pu.flanja i zallSlavljanja lransponera. /510 tako, date su oSllove proracunal'Clllja siali/kill i dinal71i/kih oplererenja wI/nih elemenata Iransporlera. Poglm'Ua 3, 4, 5, 6 I 7 Iransporrere sa 1'II/nil71 organol7l. Za svaki tip Iral1sporll1ih IIrl'ctaja O1'e vrste delaljllo Sll obractcne mrijall/e konstrukcijskih re.fenja, prom/lin (JsIlO1'lIih pammerara kapacil('fo, snagI' za pogo/J, /latini prorahma\'onja slari/kih i c1illamii"kih oplcr(,(ccnja elel71enala kOllslrukcije, re.ifcllja konstmkcije gl{f\'l7ih ./ill7kcionolnih sklopova I specijalnih elcmenala, kao i pregled re.fClija za razii6te namcne i el'l:nlllalnih spl'cijainih konsfrukrijskih iZ1'Ofc"nja. Pogl{/1'!je 8 olJl1hm/a istll malcrijll samo za transportne urertaje sa vU/l1lm orga/)om, ali sajiksnim l'O(tclljC/17 fal'la. Za m::lilm od pogim'Tja 3 7, II poglal'Uu 9 obractcl1i SIt U svel71l1 IW isti na{in transporlni IIl'cctaji za \'I'rlikoilli transport e!e)'a/ori. Poglal'!ja 10, Jl i 12 oiJrac1l1j71 rran.lporlnc IIrc{tqje bez 1'1I/nog organa - puini (::al'Ojni) , osciiarorni i m!jkasti lransporleri, Poglal'!ja 13 i 14 oi7raallju lrallsportnc IIrectajc pnellmatskog i hidrallii/llog lransporla i njihova osnOl'nf1 konstl'llkcijska recnja, mplode proraru))G1'anja kapaci/I'ia i ,\'/Iage, kao i ,Ipccifi/nosli ri'.fl'nja kons/nl":cijl' I'lcl71('nata ifunkcionisanja, Pog/m'Ue 15 oimhmll/ kOllslmkcije i prorahll1e lJl1l1kl'ra, z(J{m!'(J/a, dozalora i doda\'O/a kao i pol/)oc'n(' 7II'('{loje za operacijc ll/om/'{J - is/omra koji sc primcnjujll U sistemima n('prekic/nog IrallSporla kao i eieml'nala za oiJezbc[tenje junkcionisanja i rada Irallsporfnih 7Iredaja transporla,

VIKao specijihw podrui'je lrallspormih uredaja Ileprekidllog lransporla poglavlje 16 obraduje :iL'are. Obu!ll'a(clli SlI svi problemi i reo"enja trallsporta koji se rda\'aju iii'arama, kao i .I've oSl1ove prorai'ullal'anja silage, OSllol'llih opterecellja eicmcnala iieare kao i IWI1SIl'llkcijska rdenja glavllih sklopova i specific'nih elemcllala. Poglavlje 17 je novo pogJavlje U odJ/osu na raniji udibellik i obuilvala specijic'iLO podruc"je gravilaciollog lrallsporla. Obractuju se prOraCltll krelanja i olpora, specifii'ne kOllslrukcije za re~c!lja opcracija trallsporla kod kojill se za pokrclanje matcrijala korisli sUa gral'liocije. Praktii'no u svim poglavljiljza .dati su brojni primer! rdenja kOllslrukcije i prora611lavanja, a posclmo se islii'u doplille koje sadric izvodc iz objavJjenih radova autora. Drugi deo kl{jige predslavlja kratke oSllove primcnc i korikenja ieleznii'kog kolosei'llog lranspOrla u ree/{jima siwema mehal!iz(]cije ullutraj'njeg transporta u induslriji i rudarstvu. lzloicni su elenleca konstrukcija; 9 Ilosac .sa za dj;,anic

JSf. 1.13Prev()zni trl1nsporter; SI1Irakum

1 - lraIlspurlIla lraka; 2 - povraLui uobos; 3 - uobos sa unutrasl1.iim pogunorn;natcznl uf()(iaj; 5 - ;-,logovi

sa nosccim valjcima;Sf. 1.9 J(oritasti zatvorelli lUllL';ani transporter 1 - uovodni lcvak: 2 ~ transporllli lanae: 3 - zatvorc.r1O korilo~ 4 - uno; 5 - natczni urcctaj; 6 - pogonski urcdaj; 7 - ojacano k01cllU korita; 8 - uc1vudna ,!pka. SI. l.JO

lzvo:::.nu.. vJ.tla sa aUlOmatskim iSl(HarOm skipa1 - ouvuJui zkb; 2 - skip: 3 - tockovi: 4 vcsaljka~ 5 - izyozno uzc; 6 - vl)(:iica skipa; 7 nosat UZcllljw:;c: 8 - uzetll.iaca: 9 ure(taj (viLlo); 1U - uoscca

6 - povralni valjd; 7 - noseca kUl1slrukcija; 8 - pokIelBi

nosac sa uredajcm za tlizanje

Sf. 1.14 Tml1sporleri sa c'eli(flulf1 trakotn 1 - pogonski Jobos; 2 povralni Job",; 3 - povratni lockici; 4 - noscCi Sf.I.UFrenosn! (puIIlCl!iivi) transporteri sa lrakoll1 1 - uuvoulli lcvak; 2 - transportna traka; 3 povralui dobos; 4 - pogonski uredaj; 5 - natGznl 7 - puvfallli valjei; 8 - Iluscca konslrukcija; 6 - noseCi valjci; - urcdaj I.a pr~noscnjclockiCi; 5 - noseCi valjci; 6 ~ noscca klizna pillca; 7 - nate;:n! un.:daj;

8 - pugonski urcdaj;

9 - ll()Se~a konslrukcija;10 - celiena lfanspurlna lraka

Uvodna razm,rtI'mlja

9

SI.1.18 Dvoflani tran.sporter sa SI. U5Transporter; sa ih"ol1ol1'! IraKol111 - pngonski d()h()~; 2 povnttni d()h(),~: 3 - noseei valjci; 4 povratni valjak; 5 natemi urcdaj;

potisnil11 ipKal11{1 (pre{/wl11aj 1 - pogoDski uredaj;2 -" na1ezni uredaj~ 3 - 1 1 [pogledati izraze (2.40) i (2.41)]. Mogu se prikazati i izrazi za maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa, Smax = S" i vucnu siluW00

W' o =S' n -S' S =[K~-1_1]S S +~--'-K-l(2.53) a ukupna vucna sila iznosi: (2.54) L W' 0= iW'o. Prakticno pri ugradnji i pogonskih ureaaja smanJuJe se maksimalna sila zatezanja vucnog element a nesto vise nego "i" puta, a takoae smanjuje se i ukupna vucna sila, na racun smanjenja sile otpora na obrtnim mestima i na krivolinijskim deonicama. Na S1. 2.10. prikazan je dijagram silazatezanja vucnog elementa transportera sa 12 deonica, sa jednim i sa tri pogona. Izlomljena linija AB pokazuje poveeanje sile zatezanja vucnog element a kada je jedan pogon. Svi odresci su istovetnog nagiba, posto je i sila otpora svih deonica jednaka, a visina "stepenika" se postepeno povecava, posto se pri jednakom koeficijentu povecanja K, sila zatezanja vucnog elementa povecava od tacko silaska sa pogonskog ureaaja, do tacko nailaska. . Kada su tri pogona, sila zatezanja vucnog elementa menja se po pravoj liniji A C D E F G, ti. postoje tri iednaka maksimuma, umesto jednoga znatno veeeg. Pri tome se maksimalna sila zatezanja vucnog elementa smanjuje za vise od tri puta. Unekoliko se takode smanjuje i utrosak energije na savladavanje otpora na obrtnim mestima, a takoae je i zbir vucnih sila transportera sa tri pogona (DC + FE + HG = =3DC) manji, nego kada je jedan pogon (HB).1100 1Il00

[K~ -l]W'

,",..

,

./,...../C./

~!

-""

Kada je jedan pogonS" = Ss Kn-l + W' +K W' +K2 W' + .... +K1

(Kn W' =Ss K n-1 + -'--K----'-l~

-l)W'

100II

,.. V ,..V ,..VI"" A1 ..D

F

6

,

If)

W

= Sn o

S

=-(i n-1 -l)S s + -'-----'-- ' s K-1

( Kn

-l)W'

Deonfro konture

(2.50)

gde je W' - sila otpora na odvojenoj deonici. Kod transportera sa i pogona jednake snage, kada su deonice koje odgovaraju n svakome pogonu istovetne (smatra se da je i> 1 i i ceo broj), tada je sila zatezanja nailazeee grane svakog pogona, pri jednakoj velicini Ss: (2.52)

Ugradnjom jednoga iii nekoliko post. 2.10 je gona transportera, omoguceno DUagram .lila zatezanja \'U(J1Og elemenfa sa povecanje duzine trase transportera, za jednim i sa Iri pagana istu maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa. To se moze razmotriti na primeru pravolinijskog transportera sa dYe paralelne grane. Kod horizontalnog transportera sa jednim ceonim pogonom (Sl. 2.11, a), dijagram sila zatezanja vucnog elementa (S1. 2.11, c) prikazuje se linijo:m 1 - 2 - 3 (otpor na obrtnom mestn 2 se zanemaruje). Vucna sila Wo prikazuje se u ra"meri sile, vertikalnim odreskom 3 - 3". Ako se kod zadnjeg dela transportera postavi drugi pogon (S1. 2.11, b) sa vucnom silom jednakom otporu rasterecene (suprotne) grane i ako se zadrzi ceoni pogon isle vucne sile i iste maksimalne sile zatezanja Smax , to se dijagram sila

Vucna sila svakog pogona

70Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja71

zatezanja prikazuje linijom l' - 2' - 3' - 4', pri tome ee vertikalni odresci 2' - 3' i 4' _ . 4",v. u razmeri si.le, prcdstavljati vuenu silu zadnjeg i eeonog pogona. Nije teSko UOCltl ~a se'pH lston: specificnom otporu (Olporu po jedinici duzine tr t"k, ,," k"Vrsta materijala Tablica 3.2 400 1600 Ugalj,lignit (komadni), so, pesak i slican materijal koji se sitni 1,0/1 ,5ii

i

0*"" b,un> t"k'""J800... 1200 1200 .. 1600

vsrlv max [m/5] za sirinu trake 8 [mm]

Broj slojeva trake Sirina trake E, [mm] 300 400 500 3 ... 6

500

650

T650 II i3... 7

II

800

i1000 11200 1400

I1,5/2,0 1,75/2,5 2,013,0 2,25/3,0

iII

Eroj slojeva trake, 3 .. .4 z I

3... 5

4 ... 8 15 ... 10 16 ... 12

7 ... 12

8 ... 13

I Sljunak, drobljenatruda, sljaka, i sl. u komadima krupnoce do 150mm : Kamen, krecnjak, I ruda vece krupnoce . od 150mm Koks, sortirani ugalj i sl., podlozni drobljenju I Zrna5ti materijali: psenica, raz i 51.

1,0/1,25

Transportne trake normalne izrade mogu da se primenc u cksploataciji do temperature koja nije visa od 60 C, niti niza od _15 0 C. Specijalno izraclene transportne trake sa umetkom od azbestnog sloja mogu da se primene i do temperature od +100 C, a izracluju se i transportne trake koje mogu da rade i na temperaturi do - 45 C.

,-

I I

I1,2512,5 1,513,0 1,7512,5 2,012,5

I

II

-

1,2511,75

1,512,0

1,5/2,0

-1,25/1,75 2,514,0

I

1,0/1,5 1,5/4,0

I 1,25/1,75I2,25/4,0

Vrednosti srednje brzine kretanja transportne trake transportera V.lT i maksimaine brzine vmax, u zavisnosti od vrste materijala koji se prenosi i sirine trake B (mm) u5vajaju se prema tablici 3.3. Napomena: Kod trakastih transporter a velikih kapaciteta, koji prelaze 10000 t/h, sirina transportne trake je B > 2000 mm, a brzina kretanja trake je preko 5 m/s. -

I

1,512,0 3,0/4,0

1,5/2,0 3,0/4,0~

I

Osim gumene trake sa tekstilnim uloscima od drvene vune, najlona iii perlona, izraduju se i gumene trake (St. 3.9) sa uloscima od celicnih, zicanih strukova precnika 1.2 ... 4 mm, koji se vulkanizuju u gumu i prevJace prelivom od bakra kako

106 Transportni uredaji

Trakasti transporteri

107

G::::::*:::;::E:;::::f::::;!;:::::fr::::;H;:::::f::::E:7BSf. 3.9

Pl'Orac'uII trake. Najceice primenjeni oblici poprecnog prcseka transportera sa gumenoJ11 trakofl] prikazani SLl na S1. 3. 11, a, h. c i d. Pri tome je n~ S1. 3.11, a u oblikll slova V, na S1. 3.11, c je transporter sa olllcastom (rakom, S:l bOCnlITI valJclma koji Sll pod uglolll nagiba 20, a na 51. 3.11. d - transporler sa oillcastom trakom, sa

bocnirn valjcima pod nagibom od A. = 30

e .

aJ

b)

bi se postigla veca adhezija izmedu iiea i gumc. Zice se izractuju od visokovrednog cclika i ovakve trake su vece olpornosli na istezanje i lo 25 ... 50 pula, u odnosu nil gumirane trake sa obicnim tekstilnim uloskom. Spajanje slobodnih krajeva trake moze da se oslvari na razlicitc nacine i lo: vulkanizacijom iIi prosivanjcm spoja, S1. 3.10. Kod (raka sa 4 i viSe sIojeva vrsi se stepenas(o isecanje pojedinih slojeva oba kraja. pa se krajevi potom spajaju vulkani_ _ _ _ _ _ _._.. zacijom, jedan sa drugim.

~

~------~ ~------=1

lW/ZiSI. 3.10

u normalnim uslovima eksploatacije gumirane trake, u zavisnosti od VIste malerijala koji se premesta trakastim lransporterom, mogu imati vek cksploatacijc u dijapazonu 700 ... 5000 casova rada.Transportovanjc mokrog matcrijala (ugalj, sIjunak, pesak i s1.) na krace transportnc daljine oslvaruje se pletenim trakama od celicnih zica.

c)

d)

SI. 3.11

U slucaju da gumirana traka ne moze cIa izdrzi odredene komadne malerijalc, upotreblj a va se celicna traka debljine 0,6 ... 1,2 mm i sirine do 800 mm. Karaktcrislicno je da su: vrlo otporne prema haballju i visokim temperalurama, zahtevajLl vclike precnikc dobosa i vise oslonih valjaka na malom raslojanju. Nalaze primenu u procesnoj induslriji, prehrambenoj i sl, a brzina krctanja celicne trake iZllosi do 1 m/s. Posto so izraduju od ugUcnicnog i nerdajuceg celika, ovorn se trakom oSlvaruje transport malerijala temperature 100 ... 120 0 C, a dozvoljeni ugao nagiba tih traka je za 2 ... 5 manji nego kod gumenih traka.Ciscenje trake od ostalaka nalepljenog transportovanog materijala ostvaruje se kruznim celkama od zice ili dlake, koje se brzo okrecu i tako ciste traku ispod pogonskog, odnosno istovarnog dobosa. Precnik cetke iznosi 200 ... 300 mm.

Sirina trake za prenosenje kOll1adne robe odreduje se na OS110Vll dimenzija lransporlovanih komada. Ako se trakastim transporterom OSlvarujc prenosenje komadnih malcrijala Cije su l1ajvecc dimenzije (duzina stranice) 100 mm i vise, proverava se da Ii je zaelovoljena vrcdnost najmanje sirinc trake. U lablici 3.4 daju se vrednosli najduze ivicc kOl1lada transportovanog materijaIa, mm i najmr-----+----1-4..... ,

1. _.-!!!>

li

"I

f '!!J---- t7OVARNI,.It

.us1J1C-C1

" '. },

'f \

'\

VAlE'1 TOVARNI I PROFit NA .---, ", VAlE';1 tWARNI PROFI/, NA

Ji ,

,

4.1

-,..!P.!-- ---J..31 41

,515

Dimenzijc slobodnog profila na pruzi uzanog koloscka, sirine koloseka 750 mm prikazane su na SI. 1.28. Gornja, kola slobodnog profila: 1-1- za objcklC izradenc od vatrostalnih nesagorivih materijala na deonici pruge koja nije elektrifieirana; II-II za gradu podgradc i rudniku sa jamskom ckspJoatacijom koja .jc zasticcna od pozara na clcktrificiranim deonieama pruge; III-III - za gradu podgradc u rudniku od zapaljivih materijala; IV-IV -, za gradu podgradc u rudniku od vatrostalnih i ncsagorivih materijala na elektrificiranim deonicama prugc.

1.3 Vozila sinskog t:ranspo:rtaSl1.27Oblik j dIinen7,ijc /ovarnog pro/iiN

.~rover~. sIo~odnog profila vrsi s'c sablonima koji su ucvTsceni za sinsko vozilo iIi specIJalmm sll1skIm vozilom.kolo~ek~. cIJe. gramce ne sm~Ju preci natovarcna vozila nijednim svojim delom, nikonstrukcije-.~ablona .Tova;-.ni profil, SI. 1.27 j~ onaj prostor u poprecnom preseku upravnom na osu

Za prevoz sirovina sa povrsinskog kopa do proizvodnih kapacileta primenjuju se vozila sinskog transporta razlicitih konslrukcija, kao sto su jednostavne konstrukcijc vagoneta nosivosti 0.5. ..1,0 t, do slozenih konstrukeija vagona sa automats kim istovarom, nosivosti 40 ... 60 t, sa pneumatskim uredajem za prevrtanje vagona. Postoje i specijalne konstrukcije vozila za obavljanje unutrasnjcg industrijskog transporta. Za prevoz poinfabrikata, kao i gotovih proizvoda primenJuju se razliCiti prikljucni iii samohodni vagoneti Cije konstrukcije treba da zadovolje propisanc tehnoloske zahteve proizvodnih kapaciteta (susare, doprema polufabrikata do .peCi itd.). Tako npr. se u savremenim fabrikama cementa za dopremanje sirovina sa povrsinskog kopa koriste vagoni sa samoistovarom materijla nosivosti 40 ... 90 t. U industriji za proizvodnju gradevinskih materijala, crepa i opekc, sa samoistovarom, primenjuju se vagoni-platforme uzanog ko]oseka, nosivosli 5,0 ... 10,0 t, zapremine 2,5 ... 5,Om'. Vagoneti prevrtaci imaju prednost nad obicnim jer se brzo istovaraju i ne iziskuju posebne uredaje za prevrtanje-vipere, te se tako skracuje vrcme za istovar jer nema manevrisanja ali je nepovoljno sto su nesto teze konstrukcijc od obicnih i sto u jamskoj eksploataciji zahtevaju nes(o sire hodnike.

v~zmm sIgnabma. Kontrola dImenzIJa natovarenih otvorenih kola vrsi se u pojedinim

stdIllcarna, na odredcnom koloseku pomocu spccijalnc tovarnog pro[lla k0.J11C ugraden u bctonske tcmelje.>

, . Slobodni gradcvinski profil mor~ da bude veCih dimenzija od gabarita (ovarnog plOflJa ~ako bI ~'~llIkom prolaza vozlla ostao meduprostor, koji treba da odgovara navedenulj proplSlma.

550

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

551

Postoje i vagoneti sa automatskim otvaranjem dna, te se tako mogu islovariti u bunkere bez prevrtaca. Na povrsinskim kopovima primel1juju se vagol1i prevrtaCi kod kojih je skraceno vrcme iSlovara materijala, a to znaCi da sc povecava vreme saobracaja, a smanjuje vozni park za isli kapacitet transporta. Takode treba napomenuti da primena vagoneta i vagona vcCih nosivosli smanjuje broj lransporlnih jedinica, poboljsavaju se llslovi obavljanja ulovara prime nom utovarnih sredstava (bagera , utovarivaca) velikih kapacileta, pojcdnoslavljujc se remonl, odrzavanje i opsluzivanje. Vrsta kOllslrukcijc vagoneta zavisi od nacina obavljanja islovara. U industrijskom povrsinskom tansportu prvenstveno se primenJuJu vagoneti sa istovarom vagoneta istresanjem. Kako je kod tib vagoneta visoko teziste, to oni moraju biti dovoljno stabilni, kako u poduznom, tako i u poprecnom pravcu. Uredaji za prikopcavanje vagoneta sastoje iz kuka i lanca. Kuke se postavljaju sa obe strane dva susedna vagoneta. Postoje i sistemi lanca sa kukama i osiguracem na svakoj kuki, tako da se sprecava izvlacenje kuke iz karike lanca ( S1. 1.29), a to podrazumeva da je tako formirana kompozicija vagonela pouzdanija od eventualnog otkaCinjanja vagoneta. 51.1.31Opsli izgJcd kruzlJog prevrlaca

Sa svake slrane vagoneta l1a noseccm postolju ugraduju se odbojnici Ciji)e zadatak da sprece oslecenje sal1duka prilikom sudara vagoneta. ~rema domaClm propisima dopusta sc primena sarno gvozdenih odbojnika na vagol1etul1a. Uredaj za ukopcavanje vagoneta mora bili pouzdan, stepena sigurnosti k=6.u OdIlOSU na maksimalnu staticku silu opterecenja. U slucaju da se pogon krel~nJa kompozicije oSlvaruje duz stnnih deol1ica, galerij~ i vijadukata, nan:ol~va::Jem vucnog uzeta, sila prikopcavanja vagoneta mora se racunal! premar:aJ~plerecemJ~m, prednjem vagonetu u kompoziciji. Osnovni par~metri ~~rakt.enst:cm z~ proracun vagoncla su: zapremina vagoneta, vucna slla, osovl!1ski pntrsak 1 bro] OSOVllla. Dopuslena sila priliska po osovini .. n~ ind.ustrijskim zeleznicama uzan~g koloseka sirine 750 mm, olaksane konstrukclje lznos140 kN, a normall1c konstrukcl]e 60kN. Pri izboru zapremine vagoneta, osim kapaciteta ncophodn~ jc voditi ra~una i 0 nacinu njihovog utovara. Tako je ustal1ovljeno da se pri koriscenJu ba~era .~a Jedn~,?1 kasikom' za ulovar u vagonete najoptimalnija eksploataCl]a mehalllzacIJe postlzc ukoliko je zapremina vagoneta 4 ... 6 puta veca od zaprcmine kasike bagera. Za manje radove pri dopremanju sirovina sa povfsinskog ~opa do proizvodnih kapacilcta primcnjuju se vagoneti prevrtaci, zaprcmine 0,75, 1,0 11,5 m\ S1. 1.32. Za obavljanje lakseg istovara vagonela, kao i za pov~canje kap~cileta transporla materijala, prevrtanje sandnka i otvaranje slramca ostvaruJu se automatski, Cimc se postize visi stepen mehal1izacije transporta. Na SI. 1.32, b prikazan je vagonet sa prevrtanjem sal1duka: pri. tome su: 1poduzni nosaCi ramne konstrukcije koji su medusobno blizu poslavljelll, te tako obrazuju nosecu "kicmu", pa se ponekad lakve plat~:)rme nazivaju "~red~om kicmom". Na gredama su postavljel1e ykonzol? 2 ~a. kOJlll1a Je z~lobno ucvrscena platIorma 3. Na platfofmi 3 nalazi se bocna ploca 4 c1J1m sc pOdlZal1Jell1 preko pol~ga olvara sanduk radi isovara. Bocna poluga je ucvrscena zgloblllm pol~gama 51? Plalforma sanduka je obczbedena od prevrtanja lancima 7 preko kOJlb se vezuJe sanduk sa rall10m vagoneta. Sanduk vagoneta opterecuje se ravnomerno, te se n~lazi u stanju ravno!eZe, no kako je teziSte platforme iznad tacke oslonca sanduka, to Je rav!loteza ,nes:abllna. ~a bi se noseca palatforma nagnula potrebno je oslobodltr lance aktrvlranJem manJe radnc sile, posle cega zapocinje pomeranje platforme t~ko sto se kru~no z~?kre~e oko zgloba 8. Na kraju prevrtanja platforma udara 0 specljalnu~darn~ ~lP~U III plocu koji se nalaze na ramu vagoneta, Cime sc postize lakse I potpU1111e praznJenJe sanduk~ vagontta. Dok 5e platforma naginje, bocna ploca.5e podize o~r~zujuc~ ?tvor kro~ ~OJI se materijal isipa. Vagoneti ovoga tipa izraduJu se sa kocmcom III bez kocmce.

51.1.29J(UAC i Janac;,a prikopcllVllnjc vagolJela

Urcdlljza pnkopG'8vlU4c vaguIlcla sa Vlf{_~.}OnlJOkO!1JOlivof1)

51.1.30

Ovakvo prikopcavanjc vagol1ela U slucaju vuee lokomolivom nije dozvoljeno, te se u tom slucaju pri11lenjuju savrseniji sislemi za prikopcavanje vagoneta SI. 1.30. Obrtne spojnice za prikopcavanje vagoua primenjuju se na industrijskim zeleznieama sa visokim stepenom mehanizacijc transporta, kada je potrebuo oslvariti vclike ~apaeilete lransporta. Prema nacinu 'prevrtanja razlikuju se cconi i kruzni prevrtaci. Ceoni prevrtaci omogucavaju istovar prema ceonoj strani vagoncta (unapred), a kod kruznih prevrtaea prema bocnoj strani. Kapacitel ceonog prevrtaca je veoma slab jer ne dopusta istovar cele kOll1pozicije bez rastavljanja vagoneta( vagoneti su sa obrtnim spojnicama). Kruzni prevrtac (SI. 1.31) dopusta proguravanje vagoncta, kao i istovaranje citave kompozicije bez rastavljanja vagoneta, Ie u tom slucaju svi vagoncti moraju imati obrlne spojnice. Proguravanjem vagonela kroz prevrlac skracuje se vreme manevrisanja kompozicije vagoneta pri istovaru. Vagoneli se mogu istovarati po jedan iIi po dva odjednom, sa rastavljanjem ili bez rastavljanja kompozicije (obrtne spojnice). ,

552

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

553

Kocnica je z~voj~a, a zbog znatne visine vagoneta, stepen borne stabill10sti je manje vredl1ostJ, te je njIhova transportna brzil1a do 15 km/h. .

a)

51. 134l/lfgOf) prcvrlm: ll(}siv()sti 50

{

Prcvrtanje sanduka vagona ostvaruje se preko pneumatskih cilindara koji se aktiviraju sabijenim vazduhom iz kompresora u lokomotivi. Konstrukcije ovakvih vagona prevrtaca odlikuju se velikom cvrstocom jer se pri njihovom proracunu uzima u obzir i mogucnosl pada krupnih komada rnaterijala mase i do 2 I, sa visine do 2,0 m pri utovaru bagerom. Ram sanduka izradcn je od [ 24, Da bi se ublaiilo udal' materijala 0 pod vagona prilikom utov3ra sa visiuc, pod se izraduje od trostrukog sloja lima. Donji sloj poda se izraduje od celicnog lima debljine o=8mm. Veoma cesto se transport sirovina industrijskim ieleznicama obavlja vagonim3 na prugama normalnog koloseka sa cetiri osovine, tip a poluvagona, korisne nosivosti 601, a koriste se i dvoos()vinske platforme nosivosti 20 t, S1. 1.35, a i b. Za (erete koji ne smcju da dodu u dodir sa atrnos[crskirn padavinama za vremc transport a primcnjuju sc pokriveni i zatvoreni vagoni nosivosli 20 i 60 l.51.132stT/:lile sanduka/t.;t()vtJr vagonctN prc vrf1ClJ: a) prcvrtajcmoj

sanduka; b) prevTlfinjcln s[J!]ciuka i otvarilfi/cn7 z/ldn'jc. .,(,

Za :elike ka!?acitete tral1sporta sirovil1a industrijskim ieleznicama primelljuju se va~oU! prevrta~l, ktp~r-vagoU!, SI. 1.33, Ilosivosti 50 i 90 1. Njihov sallduk je o~lolljen na nosace.~smestene ~a gornjoj povrsini glavllog nosara. Oslone tacke va~ona su ekscentn~no post~:ljelle Ie se povlacal1jem poluzl1e rucice vagol1 pod teZll10m .lovar: o.krece 1 malerlJal se automatski isipa. Za vracanje prazl10g sanduka u normal~l poI~zaJ potrebna Je odredena sila. Na S1. 1.34 prikazal1 je vagOll prevrtac . (Istresac) nOSlVostl 50 t sanduka zapreminc 226 m 1 Vagon J'e c~el'x k t k'" . ,. lCne. zavarene . ons ru :lje I. postoljc sc osl.anj3 prck? dvoosovinskih kolica (podvoza), a opremljcn Je ~:ta~dar?ll1m automatsklm urcd3Jcm za prikopcavanje, kao i pneumatskim koclOmm slstemom.

5f 133Vagnn pTcvrtac Sf} povr/fil7!'i'kog O{kOj?li

SJ.135TeTe-Ini vllgoni: 8-dv()(),'wvim;ka ;(c/c;;nicka pll1t(urn7t1 nosivosti 20 f; /rcctvoTo(Js()vinski v8fjon lip:J ''poJuvagofla-'', nosiv()sti 60t

554

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijalalokomotive (sa trolom ili kontaktne, akumulatorske lokomotive ).

555kontaktno-akumulatorske

Zaprevo~ ce~enta prim~njuju se specijalni pokriveni cetvoroosovinski vagoni::-bllnkcn, noslvo~tJ 60 t kOJI se samostalno istovaraju. Vagon sa samostalnim l~l(~varom malenjala (S1. 1.36) je celicne konstrukcije koja je hermeticki zatvorena. ~os vagona .bunkerskog lipa podeljen je na dva dela vertikalnim pregradnim zidom. Ceom ZldOVl kao I kod bunkera nagnuti su pod uglom od 50. Cement se utovara u ~agon odozgo, preko krova, kroz utovarni levak, a vagol1 se prazni kroz dva lst~varna levka sa obe strall(~ vagona koji su opremljeni poluznim zatvaracima sa rucmm pogonom. Cement se iSipa nanize kroz istovarne levkove koji se nalaze na dnu bunkera. Zbog toga se skladista za prijem cementa iz vagona sa samoistovarom na~aze pore.d zeleznicke ~ruge,. a opremljenasu specijalanim prijemnim urectajima, a kO]I Sll postavl]em Ispodzelezmckc pruge. Pnmen?m ovakvih kOl1strukcija vagona za lranspo: t cementa, kao 1 druglh praskastlh maten]ala uproseava se islovar, smanjuju se 1 gUbltc! transportovanog malerijala i to kako pri transportu, tako i pri utovaru.

Da bi lokomotiva mogla da se kreee, a to znaci i da za sobom povuce vagone, mora da savlada silu otpora kretanja kao spoljnu silu. Svaka Iokomotiva kao rezultat deIovanja e1ektrieiteta u e1ektromotoru, gas a u cilindru motor a SUS, pare u parnoj masini, razvija motorna 5ila koja se sa izvesnim gubitcima 1I prenosnom mehanizmll predaje pogonskim osovinama Iokomotive. Usled siIe trenja izmedu oboda pogonskih tockova pri njihovom obrtanju i silla, ostvaruju se langentne sile na kontaktlloj povrsini izmedu tockova i 5ina koje su jednake ali suprotno usmcrene, sila rcakcije i sila vuce lokomotive, koja prcdstavJja spoljasnju silu. Uslovno razlikuju se sledeee siIe: a) b) tangentna sila vuce lokomotive FT koja deluje na obodu pogollskih tockova; sila vuce na kopCi Fv koja je manje vrednosti od FT za velicinu sile otpora kretanja lokomotive, odnosno:

gdc jc F WL - sila otpora kretanja lokomotive pri ustaljenom kretanju: VeliCina tangentne sile vuce lokomotive zavisi od tIi faktora ito: od momenta koji razvija motor; od leline lokomotive koja se prcllosi na pogonske osovine lokomotive i od stepena preoptereeenja izvora energijc ( maksimalnog praznjenja struje iz baterijc akllmulatora, pritiska pare u koHn parne lokomotive i sL ). Maksimalna velicina tangentne vucne sile koja zavisi od pogollskog motora razliCitih tipova lokomotiva moze se izraziti bilo preko snage pogollskog motora iii preko pogonskog momenta koji motor razvija: a), S11.3660 t 7.N prevo/: CCfl1cntnCClVO[()()suvinski VLigO/J flO,