Visoka kola strukovnih studija za menadment u saobraaju u Niu

Visoka kola strukovnih studija za menadment u saobraaju - Ni

Seminarski radPredmet: Ekonomika saobraajaTema: Uticaj transportnih trokova na vrednost i cene proizvodaProfesor: Student:Mr. Ljubica Blaevi Nemanja Popovi 80-P/11 NI, 2014

Sadraj

Uvod........................................................................3Karakter transportnih trokova..............................4Struktura i podela transportnih trokova..............6Cena kotanja transportnih usluga i faktori od kojih

ona zavisi................................................................7Trokovi skladitenja i rukovanja materijalima..10

Trokovi ulaznog i izlaznog transporta11Uticaj transportnih trokova na vrednost i ceneproizvoda..12Zakljuak................................................................14

Literatura................................................................15UvodGrupisanje transportnih trokova moe se vriti na razliite naine:

prema svojoj ekonomskoj sutini, one se dele na trokove sredstava za rad, trokove predmeta rada i trokove radne snage; prema stepenu uea u proizvodnom procesu, razlikujemo proizvodne i reijske trokove; prema mestu njihovog nastanka podela se vri na poetno zavrne i trokove istog prevoza; u odnosu na stepen korienja kapaciteta, diferenciraju se na zavisne i nezavisne trokove;

po stepenu obuhvatnosti utroaka u proizvodnji jedne vrste proizvoda, grupiemo ih u posredne i neposredne trokove.

Meutim, posebno je znaajno transportne trokove posmatrati sa tri aspekta:1. sa stanovita prevoznika proizvoaa,2. sa stanovita korisnika transportnih usluga,

3. sa stanovita drutvene zajednice

Za prevoznika su transportni trokovi dati onim trokovima koje on snosi za proizvodnju transportne usluge.Za privredu i ostalih korisnika transportne usluge, transportni trokovi su ono to oni plaaju za izvrenje transportne usluge, to su ukupni trokovi koje iziskuje proces transporta za korisnike.Za drutvenu zajednicu transportni trokovi predstavljaju ukupne trokove drutvenih sredstava i rada za proizvodnju transportnih usluga.Karakter transportnih trokova

Da bi se obavio proces reprodukcije u svakoj robnoj privredi kapital mora da proe kroz sferu prometa odakle se ponovo vraa u sferu proizvodnje radi oploavanja. Prema tome, faza prometa je nuna isto tako kao to je nuna i faza prozvodnje. U prometu se obavlja niz funkcija, koje imaju za cilj da omogue to bre odvijanje procesa reprodukcije i zatvaranje ciklusa krunog kretanja kapitala odnosno sredstava. Sve funkcije u sferi prometa mogu se svrstati u dve osnovne grupe: prvo, iste prometne funkcije, i drugo, heterogene prometne funkcije.

iste prometne funkcije obuhvataju sve poslove, koji se obave u vezi sa promenom oblika vrednosti robe - pretvarnjem robe u novac i novca u robu. Tu na prvom mestu spadaju funkcije kupoprodaje, zatim funkcije kredita, knjigovodstva itd. To su funkcije ije obavljanje ne utie na veliinu vrednosti robe, ve samo potpomae njihovu metamorfozu. iste prometne funkcije su neproizvodnog kraktera, i rad koji se utroi na njihovo obavljanje je neproizvodan.

Druga grupa funkcija u sferi prometa ima za cilj da ouva upotrebnu vrednost robe i da omogui njeno doturanje od proizvodaa. U takve funkcije spada uskladitenje robe, njeno pakovanje i detaljisanje, i naroito znaajna funkcija, transport robe. Ove prometne funkcije imaju proizvodni karakter. Rad utroen na njihovo izvrenje jeste proizvodan. Ove funkcije se smatraju produetkom procesa proizvodnje u sferi prometa.

Za obavljanje svih funkcija u sferi prometa vri se utroak rada i sredstava. Novani izraz utroaka koji se uini u cilju obavljanja funkcija u sferi prometa su prometni trokovi. Saglasno napred navedenim funkcijama u sferi prometa, svi prometni trokovi dele se na dve glavne grupe: 1) iste prometne trokove i 2) dodajne (proizvodne) prometne trokove.

isti prometni trokovi obuhvataju utroak rada i sredstava na obavljanje istih prometnih funkcija i oni se pokrivaju iz stvorenog vika vrednosti u procesu proizvodnje. isti prometni trokovi se, prema tome ne dodaju vrednosti robe na koju se odnose, ve se pak pokrivaju iz njene vrednosti.

Dodajni prometni trokovi se odnose na proizvodne funkcije koje se vre u sferi prometa. Oni se ne pokrivaju iz vrednosti robe stvorene u procesu proizvodnje, ve se formiraju na osnovu utroenog rada i sredstava u procesu prometa, koji se smatra produenjem procesa proizvodnje. Vrednost koja se stvara u ovim dodajnim proizvodnim funkcijama u sferi prometa dodaje se na vrednost robe.

U ovu grupu dodajnih prometnih trokova spadaju transportni trokovi. Transportni trokovi jesu novani izraz utroene koliine rada i sredstava za obavljanje procesa transportovanja. S obzirom da transport ima karakter proizvodne delatnosti, to i transportni trokovi imaju karakter proizvodnih prometnih trokova, te se oni dodaju vrednosti robe, koja se prevozi i poveavaju je.

Definisanje pojma transportnih trokova moe se vriti sa dva stanovita.

U jednom sluaju transportni trokovi se definiu sa stanovita korisnika, lica odnosno preduzea ija se roba transportuje. Za korisnika transportne usluge, transportne trokove predstavljaju svi novani izdaci koje on uini kako za sam prevoz robe, tako i za proces pripremanja robe za predaju na prevoz. Korisnik transporta u transportne trokove uraunava plaenu vozarinu transportnom preduzeu, zatim trokove pakovanja u posebnu ambalau, koju zahtevaju propisi o prijemu robe na prevoz, trokove odvoza od stanice do magacina primaoca robe, zatim trokova osiguranja robe za vreme prevoza i eventualnog gubitka vrednosti (kaliranje robe) za vreme trajanja transporta.

Ovako definisanje trokova transporta obuhvata, znai, sve novane izdatke od momenta izlaska robe iz sfere proizvodnje pa do njenog uskladitenja kod trgovca odnosno neposrednog potroaa. Sa stanovita drutvene zajednice svi ti trokovi imaju karakter transportnih trokova, jer su oni prouzrokovani potrebom za transportom robe. Sa stanovita njihovog uea u ukupnom drutvenom proizvodu oni imaju karakter transportnih trokova dodaju se na vrednost robe koja se transportuje u cilju njene realizacije.

Pored ovog shvatanja opteg pojma transportnih trokova postoji u literaturi i definiciji a transportnih trokova sa gledita prevozioca - transportnog preduzea. Sa toga stanovita transportni trokovi se definiu kao novani izraz utroenih sredstava i rada za izvrenje samoga procesa prevoza.

Struktura i podela transportnih trokovaIz samog karaktera procesa transporta u saobraaju i injenice da postoji razlika izmeu korisnog uinka - neto rada i ukupnog - bruto rada koji se nuno mora obaviti da bi se izvrio korisni uinak, proizilaze neke osobenosti transportnih trokova, koje treba imati u vidu. Videli smo da je korisni uinak u saobraaju transportna usluga, koju transportno preduzee prodaje korisnicima te usluge. Jedinica mere tih usluga je kod prevoza robe neto-tonski kilometar, a kod prevoza putnika neto-putniki kilometar. Meutim, kako se izvrena koliina rada u saobraaju ne izraava direktno u neto-tonskim odnosno putnikim kilometrima, to ove jedinice prevoznih usluga ne mogu biti izazivai i direktni nosioci trokova. Rad se u eksploataciji u svim granama saobraaja vri premetanjem transportnih sredstava iz jednog mesta u drugo, tako da se kao jedinice rada uzimaju pokazatelji eksploatacije: bruto-tonski kilometar, lokomotivski kilometar, vozni kilometar, kolski kilometar (na eleznici) prevaljeni kilometar kamiona i autobusa, itd.

Iz injenice da se izvreni rad i eksploataciji saobraajnih sredstava ne moe da meri istim pokazateljem kojim se meri i koristan rad, proizilazi da samo pokazatelji kojima se meri rad u eksploataciji mogu da budu izazivai neposredni nosioci trokova.

U krajnjoj liniji ekonomski nosilac trokova jeste sama prevozna usluga jer se svi utroci vre u cilju njenog obavljanja. Ali, prevozne usluge se pojavljuju kao posredni izaziva trokova, a kao neposredni izazivai mogu da budu jedino pokazatelji rada samih transportnih sredstava.

Grupisanje odnosno podela transportnih trokova moe da se vri na osnovu raznih kriterijuma. Najee se grupisanje trokova vri prema sledeim, kriterijumima:a. prema njihovoj ekonomskoj sutini;

b. prema mestu njihovog nastanka: poetno-zavrni i trokovi istog prevoza;

c. prema zavisnosti od stepena iskorienja kapaciteta odnosno od obima eksploatacionog rada: stalni (nezavisni) i promenljivi (zavisni);

d. prema stepenu uea u proizvodnom procesu: proizvodni i reijski trokovi;

e. po stepenu obuhvatnosti utroaka u proizvodnji jedne vrste proizvoda: neposredni posredni trokovi.

Cena kotanja transportnih usluga i faktori od kojih ona zavisiTransportna (prevozna) usluga predstavlja izraz premetanja roba putnika izmeu razliitih prostornih taaka izvorita i odredita prevoza. U cilju organizovanja i realizovanja procesa proizvodnje prevoznih usluga transportna preduzea angauju i troe potrebna sredstva za proizvodnju (predmete rada sredstva za rad) i radnu snagu. U odreenom vremenskom intervalu (mesec, godina) transporteri ostvaruju odreeni obim prevoza, izraen u ostvarenim neto-tonskim i neto-putnikim kilometrima. U istom tom intervalu, po osnovu troaka neophodnih faktora proizvodnje, nastaju trokovi poslovanja transpornih preduzea. Stepen iskorienosti ukupno raspoloivih kapaciteta jeste glavni faktor od koga zavisi jedinina cena kotanja prevoznih usluga. Jedinina a zatim i cena kotanja pojedinane prevozne usluge, shvaene kao usluge prevoza odreene koliine robe, ili odreenog broja putnika, izmeu prostorno razdvojenih taaka izvorita i odredita prevoza zavise i od veeg broja drugih faktora. Veina tih faktora upravo opredeljuje stepen iskorienosti kapaciteta, a neki od od njih deluju na cenu kotanja i nezavisno.Vaniji od tih faktora su sledei:1. Udaljenost prevoza,

2. Teina robe,

3. Vrsta robe,

4. Odnos bruto i neto rada,

5. Stepen iskorienja tovarne sposobnosti prevoznih kapaciteta, 6. Stepen neravnomernosti prevoenja, 7. Uslovi eksploatacije,

8. Kvalitet prevozne usluge,

9. Gustina i razvijenost saobraajne mree.

Udaljenost prevoza je faktor koji deluje na poveanje ukupnih trokova proizvodnje pojedinane prevozne usluge. Poveanje udaljenosti prevoza rezultira u rastu trokova prevoza, ali taj rast nije proporcionalan ve degresivan, jer trokovi rastu sporije od rasta daljine prevoza. Teina robe je faktor koj i takoe direktno deluje na rast ukupnih trokova pojedinane prevozne usluge, ali to dejstvo takoe nije proporcionalno ve degresivno. Odnosno, prevozi vee koliine i teine posmatrane vrste robe, na datu udaljenost, logino e usloviti rast trokova, ali e taj rast biti znatno sporiji od porasta prevezene koliine (teine) poiljke. Vrsta robe uslovljava trokove i cenu kotanja prevozne usluge u meri u kojoj pojedine vrste roba zahtevaju specijalizovane prevozne kapacitete, koji moraju obezbediti ouvanje upotrebne vrednosti robe u procesu transporta. Razliite vrste roba e uslovljavati i razliite trokove utovara, istovara i pretovara, a neke robe e traiti i posebne procedure u toku prevoz koje e poveavati trokove (na primer prevoz ive stoke i sl.).

Odnos bruto i neto rada je veoma znaajan faktor kotanja prevoznih usluga. Da bi se dobio korisni uinak (prevozna usluga) u obliku neto rada, transportna preduzea moraju izvriti odreenu koliinu bruto rada i time kao drutveno-koristan rezultat dobiti ostvareni neto rad. Ako teina transportnog sredstva, koje je potrebno da bi se u njega smestila i tako prevezla gornja koliina robe, odnosno T (sopstvena teina transportnog sredstva tara) onda e ukupan bruto rad koji je izvren u cilju transportovanja Q tona robe na odstojanju L kilometara mora biti:R = (Q+T)xLgde je:

R = ukupan obim rada (bruto rad),

Q = koliina robe (neto teina poiljke),

T = sopstvena teina transportnog sredstava

L = udaljenost prevoza.

Iz ove formule jasno se vidi da je koliina utroenog rada na transport robe zavisna od teine i udaljenosti na koju se roba prevozi. No, isto tako, ova formula nam pokazuje da utroena koliina rada za obavljanje transportne usluge za prevoz gornje koliine robe zavisi i od sopstvene teine transportnog sredstva. To znai da ukoliko je vea koliina utroenog rada na obavljanju prevoza, utoliko je pod ostalim neizmenjenim uslovima vea i suma trokova, pa time i veliina cene kotanja individualne transportne usluge.Stepen iskorienja tovarne sposobnosti prevoznih kapaciteta kao faktor kotanja prevoza ve je delom objanjen preko njegovog dejstva na odnos bruto i neto rada u transportu. Jasno je da na isti nain na koji govorimo o korienju tovarne sposobnosti u robnom, moemo govoriti o iskorienju raspoloivih kapaciteta sedita (aviona, autobusa, vagona) u putnikom prevozu. Vea iskorienost tovarne sposobnosti (kapaciteta sedita) znai vei stepen iskorienja individualnog kapaciteta vozila, to po sebi izaziva efekte "zakona kotanja saobraaja" izraene u smanjivanju jedinine cene kotanja prevoza.

Neravnomernost prevoza moe da bude vremenska i teritorijalna. Vremenska neravnomernost izraava se u razliitom obimu prevoza u toku jednog odreenog vremenskog perioda. Ona moe da se ispoljava u toku jednog dana i u toku jedne godine. Teritorijalna neravnomernost u saobraaju ispoljava se na taj nain to se u jednom pravcu prevoze puna kola, a u drugom prazna. Takva prevoenja su nuna pojava u svakoj zemlji. Uslovi eksploatacije su takoe faktor od koga zavisi veliina trokove prevoza i koji utiu na formiranje cene kotanja pojedinih prevoznih usluga. U te uslove spadaju prvo, elementi i karakteristike saobraajnog puta i drugo, tehnike karakteristike saobraajnog sredstva. U prvu grupu dolazi profil pruge, odnosno puta, raspored i udaljenost prostornih razmaka (na eleznici). U drugu grupu spadaju vuna snaga lokomotiva, kamiona i broda, nain njihovog korienja itd. Osim toga, brzina prevoza koja nastaje kao rezultat jednih i drugih faktora takoe utie na veliina trokove. Vrlo je teko utvrditi trokove prevoza za svaku konkretnu prevoznu uslugu na svakoj pojedinoj relaciji gde postoje vrlo raznovrsni uslovi eksploatacije.Kvalitet prevoza jeste takoe jedan od faktora koji utie na visin trokova eksploatacije i na veliinu cene kotanja konkretne prevozne usluge. Kvalitet prevoza igra znaajnu ulogu u prevozu robe i u prevozu putnika. Kvalitet prevoza robe se ogleda naroito u brzini prevoenja i u ouvanj upotrebne vrednosti robe. Gustina i razvijenost saobraajne mree vre takoe uticaj na kotanje prevozne usluge. Ukoliko je jedna saobraajna mrea razvijenija, znai ukoliko je gua, to postoji mogunost za ostvarivanje kraih transportnih veza izmeu pojedinih mesta.

Trokovi skladitenja i rukovanja materijalima

Skladitenje se najjednostavnije moe definisati kao proces smjetanja robe u skladine prostore. Rukovanje materijalima obuhvata utovar, kreanje i istovar materijala i postoje razliiti naini rukovanja materijalima koji se mogu klasifikovatiti prema vrsti koritene opreme.

Neki primjeri trokova skladitenja i rukovanja materijalima ukljuuju:

1. Amortizaciju infrastrukture logistike i lanca snabdjevanja, npr. maina za pakovanje i obiljeavanje (etiketiranje), kao i ugovore sa treim licima kao pruaocima logistikih usluga (contracts to 3PL services providers).

2. Amortizaciju sredstava transporta, kao npr. viljukara i ostale automatizovane opreme.

3. Amortizacija investicija tehnologije koja ukljuuje instaliranje tehnologije da bi olakala funkcija skladinog sistema, npr. infra-crveno obiljeavanje i sistem praenja.

4. Reijski trokovi logistike i lanca snabdjevanja. Ovo se moe izraunati kao procenat ukupnih trokova. Posjena stopa u industriji je procjenjena na 5%, meutim taj broj moe da varira u zavisnosti od strukture trokova kompanije.

5. Dnevnice i plate za rukovodioce magacina i skladita, kao i za radnike skladita.

6. Trokovi potrebnih treninga i kontinuirane aktivnosti uenja vezane za skladitenje i rukovanje materijalima. Trokovi skladitenja i rukovanja materijalimaUnutranji logistiki trokovi i trokovi lanca snabdjevanjaSpoljanji logistiki trokovi i trokovi lanca snabdjevanja

Amortizacija infrastrukture i drugi logistiki trokovi i trokovi lanca snabdjevanja1. Maine za pakovanje i obiljeavanje (etiketiranje) 2. Distributivni centri1. Ugovori sa treim licima kao pruaocima logistikih usluga

Amortizaciju sredstava transporta1. Viljukari

2. Eletronski (automat. ureaji)

3. Trokovi goriva

4. Punjai (baterije)1. Lizing (zakup) vljukara

Amortizacija investicija tehnologije1. Infra-crveno obiljeavanje i sistem praenja

2. Sistem prepoznavanja glasa_

Reijski trokovi logistike i menadmenta lanca snabdjevanja1. Procenat ukupnih trokova logistike i lanca snabdjevanja_

Plate i dnevnice1. Rukovodioci magacina i skladita

2. Radnici skladita_

Trokovi vezani za obuku1. Trening i kontinuirane aktivnosti uenja_

Tabela 3. Trokovi skladitenja i rukovanja materijalima

Trokovi ulaznog i izlaznog transporta Ulazni i izlazni transport predstavlja niz aktivnosti vezanih za kretanje robe od mjesta proizvodnje

do finalnih prodajnih mjesta i potronje.

Neki primjeri ulaznog i izlaznog transporta ukljuuju sledee:

1. Amortizacija infrastrukture i drugi logistiki trokovi i trokovi lanca snabdjevanja kao npr. bezbjedonosni uredaji i uredaji za uklanjanje snijega.

2. Transportna oprema i kao i svi oblici odravanja vozila, trokovi goriva, ukljuujui i ulja.

3. Amortizacija investicija tehnologije, kao to su unutranje tehnologije i primjena provajdera servisa (GSP-sistem).

4. Reijski trokovi logistike i menadmenta lanca snabdjevanja. Ovo se moe izraunati kao procenat ukupnih trokova. Posjena stopa u industriji je procjenjena na 5%, meutim taj broj moe da varira u zavisnosti od strukture trokova kompanije.

5. Plate i dnevnice vozaa i ugovaranje takvih usluga.

6. Trokovi vezani za obuku vozaa, kao to su dozvole, obuke vezane za bezbjednost i druge osnovne vrste obuke.

Trokovi ulaznog i izlaznog transportaUnutranji logistiki trokovi i trokovi lanca snabdjevanjaUnutranji logistiki trokovi i trokovi lanca snabdjevanja

Amortizacija infrastrukture i drugi logistiki trokovi i trokovi lanca snabdjevanja1. Uklanjanje snijega

2. Bezbjedonosni ureaji

3. Odravanje ulaza/ograda

4. Odravanje trotoara

_

Transportna oprema i svi oblici odravanja vozila1. Kamioni/ druga vozila 2. Trokovi goriva i zamjene ulja

3. Odravanje prevozne opreme1. Ugovori sa transportnim kompanijama

Amortizacija investicija tehnologije1. Unutranji tehnologija (plaeni sistem)1. Dobavlja usluga

servisa, GPS praenja

sistem (usluga se plaa periodino)

Reijski trokovi logistike i menadmenta lanca snabdjevanja1. Procenat ukupnih trokova logistike i menadmenta lanca snabdjevanja_

Plate i dnevnice vozaa i ugovaranje takvih usluga1. Vozai1. Ugovarai 2. Agenti

Trokovi vezani za obuku vozaa1. Obuka bezbjednosti 2. Vozake i druge dozvole 3. Druge vrste potrebne obuke_

Tabela 1. Trokovi ulaznog i izlaznog transporta

Uticaj transportnih trokova na vrednost i cene proizvodaU svakoj razvijenijoj robno-novanoj privredi, za najvei deo proizvoda mesto proizvodnje ne poklapa se sa mestom potronje. Realizacija drutvenih upotrebnih vrednosti roba moe se izvriti tek posle njihovog premetanja od proizvodaa do potroaa. Proces proizvodnje u drutveno-ekonomskom smislu je zavren tek onda kada roba dospe do potroaa. Zbog toga je transport robe nuan elemenat u procesu drutvene reprodukcije.

Za obavljanje transportne delatnosti vri se utroak drutvenog rada i sredstava. Poto se transport robe javlja kao "produetak procesa proizvodnje u sferi prometa i za sferu prometa" to su transportni trokovi po svome karakteru proizvodni. Oni se u formiranju vrednosti robe javljaju kao dodajni trokovima proizvodnje, i samim tim proveavaju vrednost robe koja se transportuje.

Polazei od ovog najoptijeg teorijskog stanovita dolazi se do praktinih konsekvenci: da se transportni trokovi sadre kao elemenat u strukturi cena skoro svih proizvoda. Putem uticaja na visinu cena pojedinih roba transportni trokovi deluju na ekonomiju poslovanja privrednih preduzea itavih privrednih grana. Oni utiu na formiranje odnosa, na lokaciju proizvodnih snaga, izbor i pravce investiranja, kako strukturalno tako i teritorijalno itd. I pored takvog znaaja transportnih trokova kao elementa vrednosti drutvene proizvodnje, njiihovoj analizi nije posveivana dovoljna panja.

Imajui u vidu karakter transportnih trokova s jedne strane, i mogunost da se putem uticaja na njihovu visinu deluje na ekonominost privrede u celini, a polazei od opteg znaaja saobraaja i njegove uloge u privredi, posvetie se posebna panja problemima vezanim za uticaj transportnih trokova na privredu, a posebno na cene proizvoda.Trokovi transporta sa stanovita privrede, moraju se posmatrati kao ukupnost novanih izdataka vezanih za izvrenje prostorne promene objekta prevoza. To znai da se u ovom sluaju pod transportnim trokovima obuhvataju svi utroci koji su uslovljeni procesom transportovanja bez obzira da li nastaju u samom procesu prevoenja ili se pak odnose na pripremanje robe za prevoz, specijalno pakovanje, utovar, istovar, razne manipulacije itd. Sve su to izdaci koji sa stanovita korisnika transportne usluge moraju da se uzimaju u obzir pri fomiranju cene robe koja se prevozi. Prema tome, za privredu i drutvenu zajednicu uopte ugao posmatranja transportnih trokova je znatno iri. Svi izdaci koji su prouzrokovani potrebom premetanja robe imaju karakter transportnih trokova. Zbog toga je pravilno, sa stanovita uea tih trokova u ukupnom drutvenom proizvodu da se i oni posmatraju kao dodajni - proizvodno prometni trokovi i da se dodaju na vrednost robe koja se transportuje u cilju realizacije.

ZAKLJUAK

Ovako definisanje trokova transporta sa stanovita formiranja vrednosti robe i veliine drutvenog poizvoda je od posebnog znaaja za makroekonomske analize uticaja transporta na privredu. Ekonomske analize koje ne bi uzimale u obzir ovakvo shvaen pojam transportnih trokova onemoguavale bi sagledavanje stvamog uea ukupno utroenog rada i sredstava oko premetanja robe iz jednog mesta u drugo. injenica je da kod mnogih roba, kao to e to pokazati i nae analize, trokovi za izvrenje raznih prethodnih i dodatnih operacija mogu da budu vei od samih trokova prevoza. Njihov uticaj na formiranje vrednosti robe je od isto takvog znaaja kao i uticaj trokova koji nastaju u okviru transportnog preduzea.Literatura

1. Novica S. Ranelovi, Miroslav Janojli, Ekonomika saobraaja, odabrana poglavlja, Ni 20092. Boi dr. Vladan, Ekonomija Saobraaja, Beograd 20113. Dr Gojko Rikalovi, Saobraaj kao faktor efikasnosti Jugoslovenske privrede, Beograd 1990.4. www.wikipedia.orgPAGE