PREDLOG ZA POBOLJŠANJE SISTEMA PLAĆANJA RADA I MOTIVACIJE ZAPOSLENIH NIS A.D.

28.02.2011Pančevo

Olga Agafonova

Ukratko o teoriji

•Nivo (grejd) – Pokazatelj koji karakteriše radno mesto u odnosu na sledeće zahteve: nivo kvalifikacije iobuke, samostalnost u donošenju odluka, odgovornost i uticaj na rezultate. Svaki nivo (grejd) pokazujedijapazon koeficijenata. Pri odredjivanju grejda subjektivni faktori ne trebaju da utiču.

•Profesionalna kategorija – Pokazatelj ličnog profesionalnog statusa zaposlenog (skup veština, znanja iefikasnosti). Predviđena je sledeća gradacija �Osnova�; �Razvoj�; �Standard�; �Iskustvo�; �Ekspert�.

•Terifna mreža – Matematičko regulisanje grupe koeficijenata, raspoređeno po zonama plaćanja,grejdovima i profesionalnim kategorijama.

•Dijapazon – Razlika između isplate minimuma i maksimuma u okviru jednog grejda i u jednoj zoniplaćanja.

2

Stadijum projekta na današnji danIzrađeni su i poslati članovima Komisije sledeći predlozi:• unifikacija naziva radnih mesta• raspoređivanje radnih mesta po kategorijama• odredđvanje grejda svakom radnom mestu• predlaganje jedinstvene tarifne mreže za sve Blokove NIS a.d.• paralelno se rade opisi radnih mesta

Do današnjeg dana bili su održani sastanci sa Komisijama BLOK PROMET, BLOKISTRAŽIVANJE I PROIZVODNJA, BLOK SERVISI.

Planirani sastanci sa Komisijama:28.02.– 01.03. - BLOK PRERADA01.03. – 03.03. - MATICA.

Sledeći korak:• Održavanje zajedničkih sastanaka Komisija sa ciljem razmatranja materijala, uzimajući u obzir

unošenje potrebnih korekcija.• Sastanci sa zaposlenima NIS a.d.: detaljno upoznavanje svih zaposlenih sa sistemom Grejding.

3

ETAPE GREJDINGA

• Na osnovu intervjua (usmenim i pismenim putem) sa nadređenim rukovodiocima, urađena jeklasifikacija radnih mesta prema sistematizaciji.

• Nakon dobijenih informacija, sačinjen je predlog unifikacije radnih mesta i nivoa (grejdova) kojije prosleđen članovima Komisije.

• Unifikacija je grupisanje radnih mesta prema srodnosti. Klasifikovana radna mesta sugrupisana i dodeljivani su nazivi po sličnosti i funkcionalnosti u Kompaniji. Primer: referenti,tehničari u administraciji i saradnici su unificirani u naziv “saradnik”.

• Tokom izvršenja svakog od navedenih koraka, održavani su sastanci sa Predsednicima ičlanovima Komisije Blokova, radi razmatranja predloga, davanja sugestija i usaglašavanja.

• U fokusu Projektnog tima su kategorije Radnici (šifra posla 30) Stručnjaci (šifra posla 20),zatim Rukovodioci (šifra posla 10).

4

SISTEMATIZACIJA

• Projekat obuhvata svih pet Blokova.

• Korak 1. Uzeli smo postojeću sistematizaciju koja nam je služila kao originalni izvor daljeg razvoja grejdinga.

5

RP1211000

Služba zajedničkih

poslova grupe postrojenja I

R P 1 2 1 1 0 0 0 0 0 1Di rektor grupe pos troj enj a I

1 10

RP1211000

Služba zajedničkih

poslova grupe postrojenja I

R P 1 2 1 1 0 0 0 0 0 2 Proc es ni i nž enj er 1 20

RP1211000Služba

zajedničkih poslova grupe

R P 1 2 1 1 0 0 0 0 0 6Tehni čar z a

pri premu pos troj enj a

1 20

RP1212000 S-100 R P 1 2 1 2 0 0 0 0 0 1 Uprav ni k pos troj enj a S-100

10

RP1212000 S-100 R P 1 2 1 2 0 0 0 0 0 2 Pomoć ni k uprav ni ka 1 10

RP1212000 S-100 R P 1 2 1 2 0 0 0 0 0 4 Šef s mene 4 30

RP1212000 S-100 R P 1 2 1 2 0 0 0 0 0 6Operater komandne

tabl e4 30

RP1212000 S-100 R P 1 2 1 2 0 0 0 0 0 8 Spol j ni operater 4 30

RP1212000 S-100 R P 1 2 1 2 0 0 0 0 1 0Spol j ni operater na

pumpama4 30

RP1212000 S-100 R P 1 2 1 2 0 0 0 0 1 2 Des ti l ater 4 30

Ši fra OJ Naziv OJ Sif. Pos.Šifra pozi ci je Naziv pozici je Br. I zv.

ORGANIZACIONA STRUKTURA PO HIJERARHIJI

DIREKCIJA

SEKTOR

SLUŽBA

ODELJENJE

• Korak 2. Organizacioni oblik koji najčešće figurira u NIS a.d.

• Svrha organizacionog oblika je bolja preglednost nivoa rukovođenja za potrebe realizacije grejdinga.

BLOK MATICA BLOK SERVISI/ISTRŽIVANJE I PROIZV. BLOK PRERADA

• Hijerarhija - je stepenasto uređenje ljudi u rangirani poredak, gde je svaki rang, od najnižeg pa do najvišeg, podređen onim iznad

6

DIREKCIJA

POGON

SLUŽBA

ODELJENJE

DIREKCIJA

GRUPAPOSTROJENJA

SLUŽBA

ODELJENJE

POSTOJEĆA HIJERARHIJA I NAPREDOVANJE

NIVO

I PO HIJERARHIJI

• Korak 3. Ređanje postojećih radnih mesta po hijerarhiji, uzimajući u obzir da se radna mesta na istom nivou nalaze na istom grejdu.

• Napravljen je grafički prikaz strukture radnih mesta (hijerarhija) iz koje se vidi linija rukovođenja i njihova veza.

1919

1717

1414

1313

1212

RAZVOJ KARIJERE

RAZVOJ KARIJERE

7

1717

1010

1010

99

88

1313

1111

ODREĐIVANJE GREJDA

• Korak 4. Na osnovu unifikacije, hijerarhije i postojeće organizacione strukture, određivani sugrejdovi, pri čemu Radnici počinju od grejda 6, dok se prilikom uvođenja potpunog grejdingapredviđa da će Generalni direktor biti na 23 grejdu.

Svako radno mesto se ocenjivalo u skladu sa sledećim principima:• jedinstveni kriterijum ocene;• ocena radnog mesta, a ne zaposlenog koji na njemu radi;• ocena radnog mesta nezavisno od postojeće visine zarade;• ocena radnog mesta u tom obliku, u kojem ona postoji u ovom momentu;• Ocena doprinosa radnog mesta (skup osnovnih kompetencija): Profesionalna znanja i veštine, Nivo složenosti posla, Samostalnost u donošenju odluka, Karakter uticaja na rezultat delatnosti kompanije i t.d.

Uvođenje grejdinga ne rezultira smanjenje zarada

8

ODREĐIVANJE GREJDA

• Korak 5. Poštujući izgrađenu hijerarhiju, unosimo radno mesto saglasno određenom grejdu.Vršimo unifikaciju po srodnosti radnih mesta.

RAZV

OJ

KAR

IJERE

RAZV

OJ

KAR

IJERE

Uvođenje grejdinga ne rezultira smanjenje zarada9

UPRAVNIK POSTROJENJA

ZAMENIK UPRAVNIKA

POMOĆNIK UPRAVNIKA POSTROJEN

JA ZA MAŠINSTVO

PROCESNI INŽENJER

TEHNIČAR ZA

PRIPREMU POSTROJEN

JA

ŠEF SMENE SPOLJNI OPERATER

SPOLJNI OPERATER

NA PUMPAMADESTILATER POMOĆNI

RADNIK

10 10 10 20 20 30 30 30 30 306 2,01 2,13 2,26 67 2,26 2,39 2,54 2,69 2,85 78 2,54 2,69 2,85 3,02 3,20 8 89 2,85 3,02 3,20 3,40 3,60 910 3,20 3,40 3,60 3,82 4,04 1011 3,60 3,82 4,04 4,29 4,54 1112 4,04 4,29 4,54 4,82 5,11 1213 4,54 4,82 5,11 5,41 5,74 13 13 1314 5,11 5,41 5,74 6,08 6,45

15 5,74 6,08 6,45 6,83 7,24

16 6,45 6,83 7,24 7,68 8,14

17 7,24 7,68 8,14 8,63 9,14 1718 8,14 8,63 9,14 9,68 10,26

19 9,14 9,68 10,26 10,87 11,52

20 10,26 10,87 11,52 12,21 12,94

21 11,52 12,21 12,94 13,72 14,54

22 11,52 12,21 12,94 13,72 14,54

23 12,94 13,72 14,54 15,41 16,34

UPRAVNIK POSTROJENJA

ZAMENIK UPRAVNIKA

ZAMENIK UPRAVNIKA

PROCESNI INŽENJER SARADNIK ŠEF SMENE SPOLJNI

OPERATERSPOLJNI

OPERATERSPOLJNI

OPERATERPOMOĆNI RADNIK

Греј

д

Унутар грејдингови дијапазони зарада, коефицијенти

Unifikacija

Баз

а

Разв

ој

Стан

дард

Иску

ство

Експ

ерт

Šifra posla

RNP

ZAJEDNIČKA TABELA ZA KOMISIJU

• Korak 6. Polazeći od zajedničkih tabela po direkcijama, napravili smo zajedničku tabelu poBlokovima, iz koje se vide sve date izmene (Grejd, Naziv OJ, Stari i Novi naziv radnogmesta).• Zajednička tabela poslata je Komisiji na uvid i usaglašavanje.

RAZVOJ KARIJERE

RAZVOJ KARIJERE

10

G R E J D S T AR I N A Z I V R M N O V I N A Z I V R M

G R E J D S T A R I N A Z I V R M N O V I N A Z I V R M

G R E J D S T A R I N A Z I V R M N O V I N A Z I V R M

G R E J D S T AR I N A Z I V R M

N O V I N A Z I V

R MG R E J D S T A R I N A Z I V

R MN O V I

N A Z I V R M

1 9 D i r e kt or di r e k ci j e za HR posl ove

DI RE KT OR DI RE KCI J E 1 9

D i r ek t o r D i r ek c i j e z a n a f n e s e r v i s e 1 9

D i r ek t o r N a u č n o t e h n i č k o g

c e n t r a

D I R E K T OR

D I R E K C I JE

1 9D i r ek t o r d i r ek c i je

m a lo p r od a j e 1 9D I R E K T O R D I R E K C I J E E N E R G A N A

1 7 Di r e kt or Se kt or a za HR posl ov e

DI RE KT OR S E KT ORA 1 8

Z a m e n i k d i r ek t o r a D i r ek c i je z a n a f t ne

s e r v i s e1 7

D i r ek t o r S e k t o r a z a g e o l o g i j u

D I R E K T OR

S E K T O R A1 7

D i r ek t o r S e k t o r a m a lo p r od a j e 1 8

Z A M E N I K D I R E K T O R A

1 5Rukovodi l a c s lužbe za

opšt u podr šku obr a čunu za r a da

RUKOVODI LAC SLUŽ BE 1 8

D i r ek t o r P o g o n a B u š e n j e 1 5

R u k o v o d i l ac S l u ž be z a g e o l oš k u

i n t e r p r e t a c i j u i p r or ač u n a r ez er v i U V

R U K O V O DI L A C

S U Ž B E1 6

U p r av n i k r eg i o n a Z r en ja n i n 1 7

G L A V N I I N Ž E N J E R

G R U P A P O S T R O J E N J A

Z A

U P R A V N I K P O S T R O J E N

J A

1 4Š e f ode l j e nj a za

ispor uk u ka nce l a r i j skog

ma t e r i j a l a

ŠE F ODE L J E NJ A 1 6

G l av n i i n ž en je r z a p o s l o v e b u š e n j a 1 4

G l av n i s p e c i ja l i s t a z a g e o l o š k a i s t r až i v a n j a

U V ( R u k o v o d i l ac o d e l j en j a )

G L A V N I S P E C I J A L I

S T A1 6

M e n a d ž er m a l o p r od a j e u

r eg i on u1 4

E X PE R T -K O O R D I N A T O R

1 3 Sa most a l ni sa r a dni k za HR posl ove

S T RUČNI SA RA DNI K 1 5

R u k o v o d i l ac S l už be b u š e n j a 1 3 S p e c i j al i s t a z a r az r ad u

S P E C I J A L IS T A 1 5

R u k o v o d i l ac s l u ž be

d o p u n s k o g a s o r t i m a n a i

u s l ug a

1 3I N Ž E N J E R U

P O G O N U

1 2 S a r a dnik za HR posl ov e

SA RA DNI K 1 4R u k o v o d i lac

O d e l j en j a o p e r a t i v e

Š E F O D E L J E N

J A1 2 S a m o s t a l n i r e f e r en t

S A R A D N IK 1 4

E k s p e r t-k o o r d i na t o r

S e k t o r z a f o r m i r an j e c e n a i a n a l i tik u p r od a je

1 2T E H N I Č A R I N A D Z O R A

P O S T R O J E N J AS A R A D N I K

1 1 Posl ovođa v oza ča POSLOVOĐA 1 3 I nž en j er z a b u š e n j e 6 -1 0

S a m o s t a l n i t e h n i č a r z a h e m i j sk e i

g e o l oš k o - he m i j s k e a n a l i z e

T EH N I Č AR 1 3

S a m o s t a ln i s a r ad n i k z a N o n

f u e l u r eg i on u

S t r uč n i s a r ad n i k 1 1 P O S L O V O Đ A

6 do 1 0 Voza č- I g r upe VOZ AČ 1 2R e f e r en t

a d m i n i s t r at o rS A R A D N I

K 1 2R e f e r en t z a

p r od a j u lo ž u l j a

S a r ad n i k z a

p r od a j u l ož u l j a

1 1 Š E F S M E N E

6 d o 8 Pomoćni r a dniciPOM OĆNI

RADNI K 1 1 V o đ a s m e n e 1 2 U p r av n i k o b j e k t a 6 - 1 0O P E R A T ER

P O S T R O J E N J A I I

6 - 10T o r n ja š n a b u š a ć e m

p o s t r oj e n j u 1 1 P o s l o v o đ a 6 - 1 0P O M O Ć N I K

O P E R A T E R A I I O P E R A T E R

6 - 10K l i na š n a b u š a ć e m

p o s t r oj e n j u 1 1 V o đ a s m e n e 6 - 1 0R U K O V A O C

P O S T R O J E N J A E N E R G A N E

6 do 9 Se kr e t a r 6 do 9 S e kr e t a r 6 do 9 Se kr e t a r 6 do 9 Se kr e t a r 6 do 9 Se k r e t a r

6 -8R a d n ik n a

o d r ž av a n j u I I g r up aP O M O Ć N I

R A D N I K 6 - 10 P r od a v a c 6 - 1 0R A D N I K N A

P R I P R E M I H E M I K A L I J A

Bl ok M a tica

D i re kc i ja za H R E N E R G AN A

B l ok P re ra da

NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJEBl ok s e rvi si

D ire k c i ja za n a f t ne s e r vis e

B lok i str a ž iva n je i p ro izvo dn j a

N a u čn o -t eh n ičk i c e n t ar D I RE K C I JA M AL O P R O D AJ E

B lok P r om e t

Tarifna mreza

Tarifna mreza – Matematicka regulacija skupa koeficijenata, rasporedjenih po profesionalnim kategorijama. Radnici mogu da napreduju po profesionalnim kategorijama I na taj nacin uticu na povecanje svoje zarade – horizontalno kretanje. Zaposleni takodje mogu da povecaju svoju zaradu u okviru kompanije putem vertikalnog napredovanja – promena odredjenog greja I naziva radnog mesta.

11

6 K 1 K 2 K 3

7 K 3 K 4 K 5 K 6 K 7

8 K 5 K 6 K 7 K 8 K 9

9 K 7 K 8 K 9 K 10 K 11

1 0 K 9 K 10 K 11 K 12 K 13

1 1 K 11 K 12 K 13 K 14 K 15

1 2 K 13 K 14 K 15 K 16 K 17

1 3 K 15 K 16 K 17 K 18 K 19

1 4 K 17 K 18 K 19 K 20 K 21

1 5 K 19 K 20 K 21 K 22 K 23

1 6 K 21 K 22 K 23 K 24 K 25

1 7 K 23 K 24 K 25 K 26 K 27

1 8 K 25 K 26 K 27 K 28 K 29

1 9 K 27 K 28 K 29 K 30 K 31

2 0 K 29 K 30 K 31 K 32 K 33

2 1 K 31 K 32 K 33 K 34 K 35

2 2 K 33 K 34 K 35 K 36 K 372 3 K 35 K 36 K 37 K 38 K 39

Унутар гре јдингови дијапазони зарада, коефиције нти

Разв

ој

Стан

дард

Иск

уств

о

Експ

ертГр

ејд

База

HORIZONTALNO NAPREDOVANJE

VER

TIK

ALN

O N

AP

RED

OV

AN

JE

DIJAPAZONI KOEFICI JENATA UNUTAR GREJDOVA

PROFESIONALNE KATEGORIJE

Prilikom izrade tarifne mreze bilo je potrebno ispostovati sledece: 1.Ne dozvoliti masovno smanjenje postojecih na danasnji dan koeficijenata 2.Formirati dijapazon koeficijenata za svaki hijerarhijski nivo 3.Profesionalna kategorija �standard� sledeceg grejda treba da bude ista kao �ekspert� prethodnog grejda 4.Potrebno je uzeti u obzir da rast koeficijenta pri povecanju profesionalne kategorije treba da ima motivacioni karakter.

Najoptimalnija varijanta je moguca pri postovanju sledecih matematickih pravila:od Grejda 6 do Grejda 10 – rast koeficijenta po profesionalnim kategorijama treba da iznosi ne vise od 6%od Grejda11– ne preko 6,5%

Na osnovu unifikacije, hijerarhije I postojece organizacione strukture odredjivali su se grejdovi, pri cemuRadnici pocinju od grejda 6, I pri implementaciji kompletnog grejdinga predvidja se da ce Generalni direktorbiti na grejdu 23.

12

Zasto nivoi Grejdova od 6 do 23?

Objasnjenje to me je matematicka raspodela koeficijenata I hijerarhijskih nivoa: Pocinjemo od Grejda 6, posto nije logicno da minimalni koeficijent krece od 0. Pri koriscenjuodgovarajuceg na danasnji dan dijapazona koeficijenata I koraka prilikom povecanja koeficijenata,minimalni koeficijent ce se nalaziti na 6 grejdu. U skladu sa postojecim nivoima hijerarhije, maksimalni nivo radnog mesta se nalazi na 17.stepenici. Na taj nacin 6+17 = 23.

Struktura plate

Postojeci sistem placanja rada:

Koeficijent x Cena rada = Osnovna zarada

13

Ugovor o radu ukljucuje sve elemente zarade u skladu sa Zakonom RS

Novi sistem placanja rada:

Koeficijent x Cena rada = Osnovna zarada

Povecava se u skladu sa inflacijom

Povecanje koeficijenta na racun osvajanja profesije I napredovanja kroz profesionalne kategorije.

Povecava se u skladu sa inflacijom

6 2,01 2,13 2,26

7 2,26 2,39 2,54 2,69 2,85

8 2,54 2,69 2,85 3,02 3,20

9 2,85 3,02 3,20 3,40 3,60

10 3,20 3,40 3,60 3,82 4,04

11 3,60 3,82 4,04 4,29 4,54

12 4,04 4,29 4,54 4,82 5,11

13 4,54 4,82 5,11 5,41 5,74

14 5,11 5,41 5,74 6,08 6,45

15 5,74 6,08 6,45 6,83 7,24

16 6,45 6,83 7,24 7,68 8,14

17 7,24 7,68 8,14 8,63 9,14

18 8,14 8,63 9,14 9,68 10,26

19 9,14 9,68 10,26 10,87 11,52

20 10,26 10,87 11,52 12,21 12,94

21 11,52 12,21 12,94 13,72 14,54

22 11,52 12,21 12,94 13,72 14,54

23 12,94 13,72 14,54 15,41 16,34

Грејд

Ун утар г р е јд и н г о в и ди јап азо н и зар ада, к о е фи ц и је н ти

Баз

а

Разв

ој

Ста

ндар

д

Иск

уств

о

Експ

ерт

14

VERT

IKAL

NO

N

APRE

DOVA

NJE

HORIZONTALNO NAPREDOVANJE

PROFESIONALNE PROFESIONALNE KATEGORIJE

DIJAPAZONI KOEFICJENATA UNUTAR GREJDOVA

POVEĆANJE KOEFICIJENTA NA RAČUN NAPREDOVANJA KROZ PROF. KATEGORIJE

I GREJDOVE

Uvođenje grejdinga ne rezultira smanjenje zarada

Primer napredovanja radnika

Horizontalno napredovanje: Prilikom zapošljavanja u slučaju da zaposleni nema radno iskustvo, njegovo napredovanje kreće od Osnove. Kako se radnik razvija profesionalno, može da napreduje na ostale profesionalne kategorije (Razvoj , Standard, Iskustvo, Ekspert).Vertikalno napredovanje: Posle napredovanja u okviru svog grejda, prelaskom svih profesionalnih kategorija u svom grejdu dostigavši nivo Eksperta može da napreduje na viši grejd i novo radno mesto.

Profesionalne kategorije. Testiranje.

Unutar svakog grejda nalaze se profesionalne kategorije: osnova, razvoj, standard, iskustvo,ekspert. To daje mogucnost da se razvrsta zarada za radnike razlicite kvalifikacije, koji se nalaze unutarjednog grejda I na jednom radnom mestu.

Implementacija pojma profesionalne kategorije daje mogucnost zaposlenom da se razvija u okvirusvog radnog mesta mesta, I samim tim da povecava visinu svoje plate. Pri dostizanju maksimalnogprofesionalnog nivoa (�ekspert� na svom radnom mestu) pojavljuje se mogucnost sirenja radnih obaveza,sto moze da oznacava premestaj na visu poziciju u kompaniji (na jedan hijerarhijski nivo vise): promenaradnog mesta = povecanje grejda = povecanje zarade.

15

Za prelazak na sledecu profesionalnu kategoriju bicepotrebno demonstrirati svoj profesionalni rast Komisiji, uciji sastav ce uci: neposredni rukovodilac, predstavnikSindikata, visokokvalifikovani specijalista, nezavisni clanod strane Projektnog ofisa za Grejding. Testiranje ce biti uvidu profesionalnog ispita (usmeni ili pismeni odgovori napitanja, resavanje prakticnih zadataka, vezanih zaprofesionalnu delatnost). Da bi polozio test zaposleni ceimati minimum 6 meseci za detaljnu pripremu zademonstraciju svog znanja.

Zasto je Grejding potreban?

Grejding za kompaniju predstavlja posebankoordinatni sistem u kojem su poredjana radnamesta. Pri tome sistem grejdova ne stoji u mestu –on se krece zajedno sa strukturom kompanije Ifunkcionalom radnih mesta. U tom sistemu radnihmesta mogu da se krecu kako sama radna mesta,tako I ljudi po radnim mestima. Radno mesto sekrece pri promeni njenog funkcionalnog dela,zaposleni – pri akumulaciji kvalifikacionih znanja,promeni nivoa odgovornosti, sloznosti posla, brojapodcinjenih I t.d. Sistem grejdova omogucavazaposlenom da shvati poziciju svog radnog mesta uzajednickoj hijerarhiji kompanije I da oceni svojepotencijalne mogucnosti u karijeri.Sistem Grejdiranja daje jasne karkteristike kojeopisuju radno mesto, zadaju zaposlenom vektorrada nad sobom da bi napredovao u karijeri, ukazujekakve on treba da razvija kvalitete I sposobnosti.

16