1. Увод

Законом о пензијском и инвалидском осигурању предвиђене су три категорије обавезно осигураних лица:

1. запослени2. лица која самостално обављају делатност3. пољопривредници

За лица која истовремено испуњавају услове за осигурање по више основа, утврђен је приоритет основа осигурања према напред наведеном редоследу, што значи да постојање запослења искључује осигурање по основу истовременог обављања самосталне или пољопривредне делатности.

Осигураници запослени су:

1.лица у радном односу, односно запослена у предузећу, другом правном лицу, државном органу, органу јединице локалне самоуправе или код физичког лица;цивилна лица на служби у Војсци и војним јединицама и војним установама;изабрана или постављена лица, ако за обављање функције остварују зараду, односно накнаду зараде;2. лица која су, у складу са прописима о раду, у радном односу, односно запослена ван просторија послодавца;3. лица у радном односу, односно запослени упућени на рад у иностранство, односно запослени у предузећу које обавља делатност или услуге у иностранству, ако нису обавезно осигурана по прописима те земље, или ако међународним уговором није другачије одређено;4. домаћи држављани који су на територији Републике Србије запослени код страних или међународних организација и установа, страних дипломатских и конзуларних представништава или код страних правних или физичких лица, ако међународним уговором није другачије одређено;5. домаћи држављани запослени у иностранству, ако за то време нису обавезно осигурани код страног носиоца осигурања, или ако права из пензијског и инвалидског осигурања по прописима те државе не могу остварити или користити ван њене територије;6. страни држављани и лица без држављанства који су на територији Републике Србије запослени код страних правних или физичких лица, ако међународним уговором није другачије уређено, као и код међународних организација и установа и страних дипломатских и конзуларних представништава, ако је такво осигурање предвиђено међународним уговором;7. лица која у складу са законом обављају привремене и повремене послове, ако нису осигурана по другом основу;8. лица која у складу са законом обављају привремене и повремене послове преко омладинских задруга које се у смислу овог закона сматрају послодавцем, а имају навршених 26 година живота, односно без обзира на године живота ако нису на школовању;9. лица за чијим је радом престала потреба, као и они којима је престало запослење због стечаја, ликвидације, односно у свим случајевима престанка рада послодавца, док остварују новчану накнаду према прописима о раду и запошљавању;професионална војна лица.Осигураници самосталних делатности су:

1.лица која, у складу са законом, самостално обављају привредну или другу делатност, ако нису обавезно осигурана по основу запослења;2.лица која су оснивачи, односно чланови привредних друштава у складу са законом, који у њима раде, без обзира на то да ли су у радном односу у привредном друштву чији су оснивач, односно члан;3.лица која обављају послове по основу уговора о делу, односно послове по основу ауторског уговора, као и послове по основу других уговора, код којих за извршен посао остварују накнаду, а нису осигурани по другом основу;4.свештеници и верски службеници, ако нису обавезно осигурани по основу запослења;5.лица која су престала да обављају самосталну делатност, док остварују новчану накнаду према прописима о раду и запошљавању.

Осигураници пољопривредници су:

1.лица за која се, према закону, сматра да се баве пољопривредом (пољопривредници, чланови домаћинства пољопривредника и чланови мешовитог домаћинства), ако нису осигураници запослени, осигураници самосталних делатности, корисници пензија и на школовању;2.домаћинством, у смислу става 1 овог члана, сматра се заједница живота, привређивања и трошења прихода остварених радом њених чланова, без обзира на сродство;3.обавезно је осигуран носилац пољопривредног домаћинства, односно најмање један члан домаћинства, док се остали чланови домаћинства могу осигурати, под условима прописаним Законом о пензијском и инвалидском осигурању.

За горе наведене категорије осигураника својство осигураника стиче се даном почетка и престаје даном престанка запослења, обављања самосталне или пољопривредне делатности, односно обављања уговорених послова. Оно се не може стећи пре навршених 15 година живота и утврђује се на основу пријаве на осигурање и одјаве са осигурања.Лица старија од 15 година која не припадају наведеним категоријама осигураника могу да се укључе у осигурање по члану 15 Закона о пензијском и инвалидском осигурању и тако обезбеде права из ПИО. Својство осигураника по основу укључења у обавезно осигурање стиче се даном подношења захтева, а изузетно, на захтев, најраније 30 дана пре подношења захтева. Својство осигураника престаје даном за који се лице у захтеву определи. Приликом подношења захтева за укључење у обавезно осигурање ово лице се опредељује за једну од 13 понуђених основица на коју ће плаћати допринос за пензијско и инвалидско осигурање. Лице укључено у обавезно осигурање може у току трајања тог осигурања мењати основицу на коју плаћа допринос. Није прописано ограничење колико пута се може поднети захтев за измену основице.

2

ОСНОВИЦЕ

Лица којима се обезбеђују права за случај инвалидности и телесног оштећења проузрокованих повредом на раду или професионалном болешћу су:

1. лица која, у складу са законом, обављају привремене и повремене послове преко омладинских задруга до навршених 26 година живота, ако су на школовању;

2. лица која се налазе на стручном оспособљавању, доквалификацији или преквалификацији, која упути организација надлежна за запошљавање;

3. ученици и студенти када се, у складу са законом, налазе на обавезном производном раду, професионалној пракси или практичној настави;

4. лица која се налазе на издржавању казне затвора док раде у привредној јединици установе за издржавање казне затвора и на другом месту рада;

5. лица која, у складу са прописима, обављају одређене послове по основу уговора о волонтерском раду.

Грађани могу да се определе за једну од 13 основица осигурања, независно од стручне спреме коју имају. По Закону о доприносима за обавезно социјално осигурање, најнижа основица износи 35 одсто просечне републичке зараде из претходног тромесечја, што је 18.817 динара, а највиша пет просечних плата, односно 268.810 динара.Допринос за пензијско-инвалидско осигурање је 22 одсто, што значи да ће се месечни издатак кретати у распону од 4.139,74 до 59.138,20 динара. Ови износи примењиваће се за уплате за новембар и децембар 2011. и јануар 2012.  

ОСНОВИЦА ОСИГУРАЊА

У ПРОЦЕНТИМА ДОПРИНОС (МЕСЕЧНО) У ДИНАРИМА

18.817 35 4.139,7421.505 40 4.731,1029.031 54 6.386,8234.945 65 7.687,9043.010 80 9.462,2046.773 87 10.290,0661.826 115 13.601,7268.278 127 15.021,1683.331 155 18.332,82107.524 200 23.655,28161.286 300 35.482,92215.048 400 47.310,56268.810 500 59.138,20

За предузетнике, осниваче привредног друштва, адвокате...

3

Најнижа основица осигурања, од 1. 11. 2011. до 31. 1. 2012. године, износи 18.817 динара, а највиша 269.190 (од 1. 11. 2011. до 30. 11. 2011. године).За уметнике, свештенике, верске службенике, пољопривреднике...Најнижа основица за целу 2011. годину износи 17.571 динар.За наше грађане запослене у иностранствуОсновица за целу 2011. годину износи 50.204 динара.Осигураници по уговоруПроцењена највиша годишња основица за 2011. износи 3.060.525 динара./СТОПА ДОПРИНОСА за све категорије је 22 одсто/

Лимит за доприносе

Највиша годишња основица на коју се плаћа пензијско-инвалидско осигурање износи пет просечних зарада. Допринос се плаћа на сва примања, укључујући хонораре, уговоре о делу, повремене и привремене послове, накнаде за чланство у управним и надзорним одборима. Највиша основица за 2010. годину је 2.847.000 динара, па грађани који су укупно зарадили више од ове суме и на то платили доприносе имају право да им се новац врати.

Аконтација највише основице за 2011. годину износи 3.060.525 динара.Највише годишње основице осигурања од 2003.

годинаОсновице осиграња

2003 996.720

2004 1.233.000

2005 .1.530.840

2006 1.904.700

2007 2.324.600

2008 2.740.440

2009 .2.648.820

2010 2.847.000

4

5

Потврде о стажу осигурања 

Фонд води матичну евиденцију о осигураницима у коју се уносе следећи подаци:1. презиме и име,2. ЈМБГ,3. пол,4. датум рођења,5. занимање и школска спрема,6. основ осигурања,7. датум стицања и престанка својства осигураника,8. стаж осигурања, зараде, накнаде зарада, основице осигурања, уговорене и

друге накнаде које служе за одређивање висине права,9. број месеци и дана проведених на раду и број месеци и дана за које су

исплаћене накнаде,10. висина уплаћеног доприноса,11. пензијски стаж по врстама,12. стаж осигурања који се рачуна са увећаним трајањем

На захтев осигураника Фонд је дужан да изда уверење или донесе решење о подацима унесеним у матичну евиденцију.

Виртуелни шалтер за грађане

Грађани који су укључени у обавезно социјално осигурање и имају важећу личну карту могу електронски да провере своје податке из базе матичне евиденције Фонда ПИО, односно могу преко интернет портала видети да ли им послодавци плаћају доприносе за пензијско и инвалидско осигурање и у ком износу, да ли су пријављени, односно одјављени и с којим датумима, да ли су евентуалне промене ажуриране у бази Фонда и сл. Увид у податке у бази Фонда може се остварити неограничен број пута и та услуга је бесплатна. Овакви подаци и информације и до сада су могли да се добију, али само доласком на шалтер филијале ФондаБудући да је неажурност послодаваца основни разлог због кога касне решења о пензионисању, непоштовање рока сматра се прекршајем за који су предвиђене новчане казне  –  од  10.000 до 800.000 динара за послодавца, а од 2.500  до  50.000 динара за одговорно лице.

По Закону о пензијском и инвалидском осигурању предвиђене су следеће врсте права:

1. за случај старости - право на старосну пензију;2. за случај инвалидности - право на инвалидску пензију;3. за случај смрти:       - право на породичну пензију      - право на накнаду погребних трошкова

* 'za slučaj telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolešću pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje* za slučaj potrebe za pomoći i negom drugog lica - pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica

6

Osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti i osiguranici poljoprivrednici prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje i Pokrajinskom fondu kao organizacionoj jedinici tog fonda.Obavezno osigurana lica su kao kategorija zaposlenih i profesionalna vojna lica. Od 1. januara 2012. godine prava će ostvarivati po novom Zakonu pod posebnim predviđenim uslovima.Postupak za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja pokreće se na zahtev stranke koji se uz prateću dokumentaciju podnosi nadležnoj filijali prema mestu poslednjeg osiguranja ili prema mestu prebivališta podnosioca zahteva

Uslovi za starosnu penziju

7

Pravo na starosnu penziju mogu ostvariti osiguranici u 2011:Muškarac:

- sa 65 godine života i najmanje 15 godina staža osiguranja- sa 40 godina staža osiguranja i najmanje 53 godine i četiri meseca života

Žena:- sa 60 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja- sa 35 godina staža osiguranja i najmanje 53 godine života

Инвалидска пензија

Pravo na invalidsku penziju može se ostvariti kada se utvrdi potpuni gubitak radne sposobnosti do godina života potrebnih za ostvarivanje prava na starosnu penziju:

- ako je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, bez obzira na dužinu staža

- ako je invalidnost posledica bolesti ili povrede van posla, potrebno je najmanje pet godina staža

Izuzetak su osiguranici kod kojih je invalidnost nastala pre 30. godine života:- do 20 godina potrebna je najmanje jedna godina staža osiguranja- do 25 godina - dve godine staža osiguranja- do 30 godina - tri godine staža osiguranja-

8

Zakon propisuje kontrolni pregled u roku do tri godine, izuzetak su stariji od 58 godina i oni čije dijagnoze ne ukazuju da će radna sposobnost biti poboljšana. Zahtev za kontrolu šalje se po službenoj dužnosti, uz poziv i obaveštenje koju dokumentaciju treba pripremiti. Ukoliko se lice ne odazove pozivu ili neopravdano izostane, obustavlja se isplata penzije.

Porodična penzija

Pravo na porodičnu penziju imaju članovi porodice posle smrti korisnika starosne ili invalidske penzije, odnosno umrlog osiguranika koji je navršio najmanje pet godina staža osiguranja ili je ispunio uslove za invalidsku penziju. Ukoliko je uzrok smrti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, članovi porodice stiču pravo na penziju bez obzira na dužinu penzijskog staža tog lica.Bračni drug ima pravo na porodičnu penziju u 2011:

- Supruga : sa navršenih 50 godina, pod uslovom da je u momentu smrti supružnika imala najmanje 45 godina života

- Suprug : ako je u momentu smrti supruge imao najmanje 55 godina životaPrema izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju od 1. 1. 2011. godine, predviđeno je da se granica za ostvarivanje prava na porodičnu penziju za udove/udovce svake godine podiže za šest meseci, sve do 2017. godine.

USLOVI ZA PORODIČNU PENZIJU (2011-2017)  

Bračni drug može da koristi porodičnu penziju uz dete, koje je korisnik porodične penzije, ako obavlja roditeljske dužnosti prema njemu. Takođe, ako u roku od godinu dana posle smrti supružnika postane potpuno nesposoban/a za rad.Razvedeni bračni drug ima pravo na porodičnu penziju ako mu je sudskom presudom dodeljeno izdržavanje, za onoliko vremena koliko je u presudi naznačeno.Ako je umrli osiguranik ili umrli korisnik starosne ili invalidske penzije u trenutku zaključenja braka navršio 65 godina života (muškarac), odnosno 60 (žena), bračni drug može steći pravo na porodičnu penziju pod uslovom da imaju zajedničko dete ili da je brak trajao najmanje dve godine.Deca:

- do 15 godina, bez obzira na to da li se školuju- učenici srednje škole do 20 godina, a studenti do navršenih 26 godina

Pravo na porodičnu penziju detetu može biti produženo zbog nesposobnosti za samostalan život i rad, privremeno ili trajno, ako se o tome izjasni nadležni organ veštačenja.

Ukoliko penziju ostvaruje više članova porodice, iznos se određuje od penzije koju bi pokojnik imao u momentu smrti, i to:za 1 člana 70%za 2 člana 80%za 3 člana 90%za 4 i više članova 100% pokojnikove penzije

Deci bez oba roditelja pripada, pored porodične penzije po jednom roditelju, i porodična penzija po drugom roditelju, kao jedna penzija čiji iznos ne može preći najviši iznos penzije određen zakonom.Članovi šire porodice – roditelji, braća, sestre i druga deca mogu ostvariti pravo, ako ih je pokojnik izdržavao do smrti i ako je preostao iznos njegove penzije posle ostvarivanja prava članova uže porodice.

9

Ako pravo na porodičnu penziju imaju bračni drug i razvedeni bračni drug umrlog osiguranika, odnosno korisnika prava, određuje se jedna porodična penzija u visini koja pripada za jednog člana porodice i deli se u jednakim iznosima.Bračni drug profesionalnog vojnog lica koje je poginulo za vreme dejstava stiče pravo na porodičnu penziju pod uslovom da nije ponovo zaključio brak. Porodična penzija se određuje u visini od 100 odsto penzije koja bi osiguraniku pripadala.Isplata porodične penzije se neće obustaviti kada je mesečna ugovorena naknada niža od 50 odsto najniže osnovice u osiguranju zaposlenih važeće u momentu uplate doprinosa

10

ОЦЕКИВАНИ ПРИХОДИ ПИО ФОНДА

Финансијски план РФ ПИО за 2011. годину предвиђао је укупне приходе и примања у износу 493,942 милијарде динара. Очекивани приходи од доприноса су 252 милијарде динара (доприноси запослених 229,90 милијарди, осигураника самосталних делатности 19,4 милијарде и пољопривредника 2,7 милијарди динара). Стопа доприноса за пензијско и инвалидско осигурање износи укупно 22 одсто. Укупни расходи и издаци за 2011. годину планирани су на 494,10 милијарди динара, од чега ће се на исплату пензија и других права из обавезног социјалног осигурања утрошити 486,352 милијарде динара (за пензионере из категорије запослених 437,865 милијарди, за пензионере самосталних делатности 19,43 милијарде, а за пензионисане пољопривреднике 29,05 милијарди динара).

Финансијски извештај РФ ПИО за 2010. годину - укупни приходи и примања остварени су у износу 466,470 милијарди динара. Приходи од доприноса су 261,677 милијарди динара (доприноси запослених 240,969 милијарди, самосталних делатности 18,054 милијарде и пољопривредника 2,653 милијарде динара). Стопа доприноса за пензијско и инвалидско осигурање износи укупно 22 одсто. Укупни расходи и издаци за 2010. годину остварени су у износу 466,861 милијарда динара, од чега је на исплату пензија и других права из обавезног социјалног осигурања утрошено 460,721 милијарда динара (за пензионере из категорије запослених 415,310 милијарди, за самосталне делатности 17,767 милијарди, а за пензионисане пољопривреднике 27,643 милијарде динара).

11

. Međunarodni ugovori

Republika Srbija ima sporazume o socijalnom osiguranju sa 26 zemalja, kojima su uređena pitanja priznavanja radnog staža, zdravstvenog osiguranja, isplate penzija i drugih davanja:КОНВЕНЦИЈА IZMEĐU FEDERATIVNE NARODNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I

ŠVAJCARSKE KONFEDERACIJE O SOCIJALNOM OSIGURANjU

Vlada Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Švajcarsko Savezno veće, nadahnute željom da regulišu odnose u pogledu socijalnog osiguranja između dve države, odlučile su da zaključe konvenciju И Сложили у следећем1. Ova konvencija se primenjuje:a) u Švajcarskoj:- na savezno zakonodavstvo o starosnom i porodičnom osiguranju; - na savezno zakonodavstvo o invalidskom osiguranju; - na savezno zakonodavstvo o osiguranju za slučaj profesionalnih i neprofesionalnih nesreća i profesionalnih oboljenja; - na savezno zakonodavstvo o dečijim dodacima; b) u Jugoslaviji:- na zakonodavstvo o penzionom osiguranju (starosno i porodično osiguranje); - na zakonodavstvo o invalidskom osiguranju, uključujući osiguranje za slučaj nesreća na poslu i profesionalnih oboljenja na zakonodavstvo o zdravstvenom osiguranju, ukoliko ono obuhvata profesionalne i neprofesionalne nesreće i profesionalna oboljenja; iv) na zakonodavstvo o dečijim dodacima. 2. Ova konvencija primenjuje se i na sve zakonodavne akte i propise kojima se kodifikuju, menjaju ili dopunjuju propisi nabrojani u prvom stavu ovog člana.Ona se primenjuje isto tako i na zakonodavne akte i propise koji obuhvataju neku novu granu socijalnog osiguranja i na one kojima se postojeći režim proširuje na nove kategorije korisnika. Treći deo POSEBNE ODREDBE Glava 1. INVALIDSKO, STAROSNO I PORODIČNO OSIGURANjE Član 7 Na jugoslovenske državljane i njihove porodice (nadživele članove) imaju se primenjivati sledeće posebne odredbe u pogledu penzije iz švajcarskog starosnog i porodičnog osiguranja:a) Ako iznos redovne nepotpune penzije na koju polaže pravo neki jugoslovenski državljanin koji ne boravi u Švajcarskoj iznosi manje od tri dvadesetine redovne pune penzije, taj jugoslovenski državljanin može zahtevati, umesto penzije, paušalno obeštećenje jednako vrednosti koju u to vreme ima penzija koja mu se duguje. Jugoslovenski državljanin koji je bio korisnik takve nepotpune penzije u Švajcarskoj i koji definitivno napušta švajcarsku teritoriju može takođe zahtevati takvo obeštećenje.Ako je paušalno obeštećenje isplaćeno, ni korisnik ni članovi njegove porodice (nadživeli članovi) ne mogu više postavljati nikakvo pravo prema švajcarskom osiguranju na osnovu do tada plaćenih doprinosa.b) Jugoslovenski državljani imaju pravo na vanredne penzije samo dok imaju prebivalište u Švajcarskoj i ako su, neposredno pre dana počev od kojeg traže penziju,

12

neprekidno stanovali u Švajcarskoj najmanje punih 10 godina ako se radi o starosnoj penziji, a najmanje 5 godina ako se radi o porodičnoj penziji ili starosnoj penziji kojom se ova zamenjuje.Član 8 Na jugoslovenske državljane primenjivaće se sledeće odredbe u pogledu davanja iz švajcarskog invalidskog osiguranja:a) Jugoslovenski državljani mogu polagati pravo na mere za readaptaciju samo dok imaju prebivalište u Švajcarskoj i ako su, neposredno pre nastajanja invalidnosti, plaćali doprinose švajcarskom socijalnom osiguranju najmanje punu godinu dana.5 Supruge i udovice jugoslovenske nacionalnosti koje ne vrše lukrativne delatnosti, kao i maloletna deca iste nacionalnosti mogu polagati pravo na mere za readaptaciju samo dok imaju prebivalište u Švajcarskoj i ako su, neposredno pre nastajanja invalidnosti, boravili neprekidno u Švajcarskoj najmanje jednu celu godinu; pored toga, deca mogu polagati pravo na takve mere ako prebivaju u Švajcarskoj i ako su tu rođena kao invalidi ili ako su boravila u Švajcarskoj neprekidno od rođenja.b) U pogledu prava na redovnu invalidsku penziju, jugoslovenski državljani koji su jugoslovenski osiguranici ili koji su već dobijali takvu penziju pre nego što su napustili Švajcarsku izjednačeni su sa licima osiguranim prema švajcarskom zakonodavstvu.c) Član 7. pod a) primenjivaće se, po analogiji, na redovne penzije iz invalidskog osiguranja.d) Član 7. pod b) primenjivaće se, po analogiji, na vanredne penzije iz invalidskog osiguranja, s tim da je boravak u Švajcarskoj trajao najmanje 5 punih godina za te penzije i starosne penzije kojima se ove zamenjuju.e) Redovne invalidske penzije predviđene za osiguranike čiji je stepen invalidnosti manji od 50 odsto, kao i dodaci za nesposobne mogu se davati jugoslovenskim državljanima samo dok imaju prebivalište u Švajcarskoj.Član 9 Švajcarski i jugoslovenski državljani osigurani u Jugoslaviji imaju pravo na davanja u naturi iz jugoslovenskog invalidskog osiguranja, kao i na dodatak u slučaju smanjenja plate zbog invalidnosti samo dok imaju prebivalište u Jugoslaviji.Član 10 1. Ako na osnovu samo perioda osiguranja i sa njima izjednačenih perioda navršenih prema jugoslovenskom zakonodavstvu osiguranik ne može postavljati svoje pravo na invalidska, starosna ili posmrtna davanja prema tom zakonodavstvu, periodi iz švajcarskog starosnog i porodičnog osiguranja (periodu uplate doprinosa i izjednačeni periodi) sabiraju se sa periodima navršenim po jugoslovenskom osiguranju radi priznanja prava na davanja, ukoliko se ti periodi ne poklapaju.6 2. Ako se, shodno stavu 1, davanja iz jugoslovenskog socijalnog osiguranja dodeljuju vodeći računa o švajcarskim periodima osiguranja, ona se obračunavaju na sledeći način:a) Jugoslovenski organ osiguranja, čija je dužnost da izvrši obračun, prvo utvrđuje iznos davanja na koja bi osiguranik mogao polagati pravo da su svi periodi osiguranja o kojima treba voditi računa prema stavu 1. ispunjen samo po jugoslovenskom osiguranju.b) Na osnovu tog iznosa, koji se, ako je potrebno, utvrđuje na minimum penzije garantovan jugoslovenskim zakonodavstvom, jugoslovenski organ osiguranja određuje davanja koja se duguju prema dužini perioda osiguranja navršenih po jugoslovenskom osiguranju u odnosu na ukupno trajanje perioda navršenih u osiguranjima obeju strana, s tim, međutim, da se periodi iz švajcarskog osiguranja mogu uzeti u obzir samo ako se ne poklapaju sa jugoslovenskim periodima.

13

РЕФОРМЕ ТОКОМ ПОСЛЕДЊИХ ПЕТ ГОДИНА

Проблеми у финансирању пензија у Србији појављују се још средином 1980-тих година, са појавом дефицита у ПИО фонду, да би максимум достигли током 1990-тих година у време кризе, санкција и економског пропадања. Смањење броја запослених, избегавања плаћања доприноса и раширена сива економије донели су смањење броја осигураника. С друге стране, дошло је до брзог раста броја пензионера, а због старења становништва и врло релаксираних услова пензионисања. Финансирање пензија захтевало је све “инвентивинија” решења, посебно због чињенице да су пензионери представљали значајно бирачко тело. Прилагођавање пезијско-инвалидског система финансијским могућностима није вршено формалним смањењем права пензуионера, већ другим, често мање видљивим начинима: • стопа доприноса је подигнута на 32% • током године обично није исплаћивано дванаест пензија, • пензије су током 1994-1995. године смањене на незаконит начин – обичном уредбом владе Србије (тада је створен тзв. велики дуг), • пензије су исплаћиване боновима за струју, • дуг пензионерима проистекао из кашњења пензија од неколико месеци стално је обезвређиван кроз инфлацију, посебно 1993. године, али и осталих година будући да је био сталан, али не и ревалоризован и слично. Криза 1990-тих довела је до јасног испољавања и позитивних и негативних карактеристика текућег начина финансирања пензија. Крајем 2000. године у Србији је било 1,5 милиона пензионера, највише у ПИО фонду запослених преко 1,2 милиона. Просечна пензија је износила преко 90% просечне плате, а запосленима који су се пензионисали током 2001. године са тзв. пуним стажом пензије су у просеку биле веће од претходних плата.Удео издатака за пензије у друштвеном производу је достигао близу 15%. Однос између броја пензионера и броја активних осигураника био је неповољан. Затечени су велики дугови у систему: у фонду запослених тзв. “велики дуг” у износу од 2,5 месечних издатака за пензије и кашњење у исплати пензија за 2 месеца, док је у фонду пољопривредника кашњење у исплатама достигло чак 23 месеца. На потребу реформе пензијског система утицалу су, дакле: врло лоша финансијска позиција ПИО фондова запсолених и земљорадника; превише великодушна права; спознаја будућих неповољних демографских тенденција. Реформе из 2001. године Током 2001. године начињено је неколико важних промена пензијског система. Прво, обезбеђена је редовна исплата дванаест пензија годишње. Друго, размотрена је стратегија пензијских реформи и, бар за предстојећи период, одбачена могућност реформи по моделу Светске банке, а због високих транзиционих трошкова, недовољно развијеног финансијског система Србије и недовољно убедљивих аргумената за његово увођење у другим земљама. Одлучено је да се реформише постојећи јавни пензијски систем и уведе добровољно приватно пензијско осигурање. Треће, средином 2001. смањена је стопа пензијског доприноса са 32 на 19,6%, а и других доприноса, како би укупно оптерећење нето зарада доприносима било смањено са 110 на око 70%. Ово смањење требало је да подстакне излазак из сиве економије и запошљавање и да сведе оптерећење зарада на ниво који имају друге земље у транзицији.

14

Четврто, старосна граница за пензионисање једнократно је подигнута за три године, са 55 на 58 година за жене и са 60 на 63 године за мушкарце. Истовремено је минимална старосна граница повећана са 50 на 53 године. На тај начин Србија је достигла друге земље у транзицији које су раније започеле са овим променама, али су се углавном одлучиле за постепено померање старосне границе. Циљ ово мере свакако је било смањење броја пензионера у средњем рокуРеформе из 2003. године Следећи корак у реформама био је нови Закон о пензијско-инвалидском осигурању из априла 2003. године. Његова централна промена – у одређивању пензија на основу зараде у целом радном веку – повећао је праведност система, али није донео директне ефекекте на финансијски аспект пензијског система, већ евентуално индиректни, кроз повећање заинтересованости за укључење ангажованих у сивој економији у формално пензијско осигурање. Законским променама проширен је и обухват обавезним пензијским осигурањем, а кроз укључење прихода од ауторских хонорара и рада у студентским задругама међу приходе на 14које се плаћа обавезни допринос. Тиме је појачан приход пензијског система за неколико милијарди динара, али су и повећане будуће обавезе будући да и та ставка сада улази у пензуијску основицу. Реформе из 2005. године Погоршање укупних макроеконоомских перформанси привреде Србије, али и спорост ефектуирања пензијских реформи из 2001. и 2003. године на финансијску позицију пензијског система и буџета Србије донели су, уз залагање Међународног монетарног фонда, нове промене у пензијској регулативи усмерене на дугорочно смањење терета финансирања пензија. Прво, заоштрени су услови пензионисања, односно подигнута је старосна граница за две године, како код старосне, тако и код породичне пензије. Ово представља наставак стратегије подизања старосне границе започете још 2001. године. И овог пута се циљало на смањење броја пензионера у дужем року. Међутим, ова ће промена бити изведена током четири године, ради тзв. социјалне прихватљивости, и тек ће 2010. бити достигнуте циљне вредности. Свакако, ова постепеност је оправдана са политичког становишта и уобичајена у земљама у којима се подиже старосна граница.Посматрано са финансијског аспета, реформске промене пензијског система из 2001, 2003. и 2005. године донеле су олакшање, али нису решили фундаменталне, дугорочне проблеме његовог функционисања. Још важније, оне промене које доносе највеће уштеде финансијских средстава су тешко одрживе на дуги рок, што значи да је знатно побољшање финансијске позиције пензијског система ограниченог трајања. 2008-републички фонд за пензијско од 01.01.2008. функционише јединствени фонд за пензионо инвалидско осигуранје која је објединио предходна три фонда- запослених, самосталних делатности и пољопривредника.

15

Министарство финансија је прихватило предлог Пореске управе да наплату доприноса за ПИО убудуће контролишу банке, што практично, не би могао да исплати зараду, а да пре тога не измири обавезу према држави и радницима, и очекује се да ова одлука ступи на снагу од почетка 2012. године, По основу доприноса, послодавци тренутно дугују око 230 милијарди динара. То у Фонду ПИО ствара све већу рупу, коју крпи ионако плитка државна каса, а неодрживост пензионог система све је извеснија знајући и да за једног пензионера ради нешто више од једног радникаРешење које је предложила Пореска управа је најсличније ономе што је некада радила Служба друштвеног књиговодства. Тада није било могуће да послодавац избегава плаћање пореза и доприноса. Један од разлога због чега Пореска управа данас послодавце не може да држи под контролом је то што се онима који избегавају плаћање доприноса врло тешко улази у траг, јер имају више исплатних рачуна. Због неуплаћивања доприноса за ПИО за 2010. и прву половину ове године буџет је оштећен за око девет милијарди динара, а највеће избегавање плаћања је управо по овом основу.

У Србији на једног пензионера иде 1,1 радник, а у Европи коју такође брине одрживост пензијског фонда, за једног пензионера раде три запослена.

И док је тренутна корист за радника јасна, штета је већа и дугорочнија, што се види по одласку у пензију, када неко ко је зарађивао 500 евра добије 12.000 динара пензије. Проблем је много већи када се има у виду да ускоро ни минималне пензије неће моћи да буду исплаћене, јер је дуг према ПИО фонду нарастао на астрономских 233,2 милијарде динара!

Приватне фирме због кризе имају много мањи обим посла, до 35 одсто мање него што је било када је уговор са радницима потписиван. Са друге стане, држава је у последњих неколико година четири пута обавила повезивање стажа у јавном сектору, па долазимо до тога да сви остали плаћају дугове јавних предузећа.Имајући то у виду, јасно је зашто је закључно са јуном ове године дуг домаћих компанија према ПИО фонду нарастао на чак 233,2 милијарде динара. Према подацима Пореске управе, главница дуга износи око 104,5 милијарди динара, док остатак од 128,6 милијарди чине камате. Оваква ситуација забринјавајћа за чланове УО ПИО фонда, јер сваке године из буџета се издваја све више новцаТако је 2007. године за пензије из буџета издвојено 110 милијарди динара, годину дана касније 138 милијарди, а 2009. чак 214 милијарди. Прошле године је такође настављен тај раст са додатне четири милијарде. Због свега овога јавни дуг државе је све већи, и доћи ћемо до проблема да држава више неће моћи да дотира Фонд, што би могло да доведе до проблема какве тренутно има Грчка- Пре неколико година ПИО фонд се са око 80 одсто пунио из доприноса, а 20 из буџета. Сада је ситуација таква да из буџета долази чак 45 одсто новцаПрема подацима ПИО фонда 221.500 послодаваца имало је обавезу да поднесе пријаве за пензију, али је то учинило око 135.000, што значи да више од 40 одсто не плаћа доприносе. Међутим, још већи проблем представља то што око трећине дугова никада неће бити наплаћено!Зашто је толико пензијских система запало у невоље? Велики део проблема лежи у (предвидљивим) демографским трендовима – животни век је све дужи, а стопе рађања ниже. Због тога мање радника мора да издржава више пензионера. Осим тога, сувише дарежљиви прописи за пензије, на пример за превремено пензионисање, често наговештавају нереална пензијска обећања за садашње и

16

будуће пензионере. На пример, један новији радни документ ММФ-а доноси процену да будуће обећане пензије без покрића у свим земљама ЕУ достижу барем 150 одсто њиховог БДП-а.Да ли је и пензијски систем у Србији неодржив и ризичан? Јесте. Иако просечне пензије изражене у еврима можда нису високе, њихов терет за економију је тежак. На пример, издвајања Србије за пензије (чак и без војних пензија) била су изнад 13 одсто БДП-а у 2009. У оквиру ЕУ једино Италија има већи проценат трошкова за пензије.

Посебан проблем Србије је велики и растући број пензионера (око 1,4 милиона, не рачунајући пољопривредне пензионере) у односу на регистроване запослене који плаћају доприносе за пензије (такође 1,4 милиона, искључујући владине чиновнике чији се доприноси ионако финансирају из буџета). Тако, практично, сваки радник који плаћа доприносе мора да дели свој доходак са пензионером, и преко доприноса за пензије и кроз порезе.Ако би трошкови Србије за пензије и даље расли, могли би да гурну економију и буџет у два зачарана круга. Прво, већа издвајања за пензије ће захтевати веће доприносе и порезе, што би угрозило раст и запошљавање у званичном сектору и изазвало притисак да се опет повећају порези и доприноси. Измењени закон Србије о пензијама. он укида неке опције за превремено пензионисање, повећава минималну старосну границу за пензионисање за пет година, на 58, смањује бенефиције за породичне пензионере и повећава број година уплаћених доприноса за жене на 38. Ове промене ће се, међутим, спроводити у фазама веома постепено, неке до 2023. године. Процењена финансијска уштеда од наведених корака је мала и одложена – постепено ће до 2015. порасти на само 0,1 одсто БДП-а. Максималне године за пензионисање жена остаће 60 и неће се снижавати ниво пензије у случају пензионисања пре ове године. Коначно, закон ће помоћи најугроженијима, јер ће минимална пензија бити повећана.Друге земље у Европи, укључујући Немачку, Шведску, Словенију, учиниле су или чине знатно више кад су у питању реформе. Али узмимо Грчку да илуструјемо ризик приступа „чекај и надај се". По новом закону у тој земљи, 60 је минимум година за пензионисање за све (мушкарце и жене) до 2015. године; за пуне бенефиције неопходно је 40 година уплаћивања доприноса; и умањују се бенефиције за шестсто одсто годишње за оне који се пензионишу пре 65. године без 40 година уплаћених доприноса. И од сада ће се старосна граница за пензионисање даље повећавати према томе како буде растао очекивани животни век.Пошто ће српска реформа старосне границе за пензионисање и периода уплаћивања доприноса споро доносити уштеде, предложени закон садржи и индексациону формулу која ће пензионерима у потпуности надокнадити инфлацију, плус додатно увећање за део раста БДП-а. Ово индексационо правило мора да се доследно поштује и помоћи ће да се избегне периодично „ванредно" прилагођавање, које је у прошлости погоршавало финансије пензијског система

Колико ће се новца сакупити и потрошити увршћено је у финансијске планове Пензијског фонда Србије за 2011. и 2012. годину. Према пројекцијама за наредну годину, планирани су приходи од 497 милијрди динара и расходи у истом износу. У 2012. години очекује се да ће Фонд ПИО прикупити (и потрошити) 545 милијарди динара.

17

Спас у добровољном пензијском фонду Додатни проблем за оне који примају минималац представља и то што им закон не дозвољава да сами себи доплаћују накнаду за пензију. Једино решење у том случају су добровољни пензијски фондови. Примера ради, рачуница из осигуравајућег друштва „Делта ђенерали” показује да месечна уплата од 3.000 динара на период од 20 година, ако је годишњи принос Фонда три одсто, у следећих 15 година клијенту би донела месечно примање у износу од 9.308,01 динар

18

Заклјуцак

На основу свега изнетог, произлази да су се досада предузете мере, и поред одређених позитивних ефеката, показале недовољним за трајно превазилажење проблема чије решавање је од значаја за даље функционисање система пензијског и инвалидског осигурања, а што указује на нужност даљег реформисања система пензијског и инвалидског осигурања у Републици Србији,јер би ѕбог ekonomske krize koja će doći, opšte nezaposlenosti,, sive ekonomije, Fond dugoročno posmatrano može biti u problemu

19