Prof. dr Mitar Kokolj

PREKRSAJNO PRAVO

Izdaval;;

Privredna akademija, Novi Sad

Korice:

Caba Nemet

Korektura:

Lidija artie

Stampa:

Alfa-grafNS, Novi Sad

Tiraz: 500

ISBN 978-86-84613-70-9

CIP - KaTanorH.aLIHj. y ny6nH"."Hjlf b10161J110TeKa MaTH:Qe cpnCKe, HOBI1 Ca~ 343.232(075.8)

KOKOIb.MHTap Prekrbjno pravo I Mitar Kokolj. - 1. izd. Novi

Sad: Privredna akademij 2007 (Nov; Sad: Alf.-gtaf NS). [48 str. ; 24 em

Tiraz500.

ISBN 978-86-846l3-70-9

a) npCKpwajHo npaBo

COBISS.SR-ID 225254663

SADRZAJ

Predgovor... _.... ___ .................................................. 9

PRVI DEO ................................................... 11

Opsta pitanja pnikrsajnog prava ........................................ 13

1. Pojam i osnoyne karakteristike prekrSajnog praya ......................... 13

1.1. Pojam prekrsajnog praya ... _...................................... 13

2. Sistem prekrsajnog praya .....,........................................... 15

3. Odnos prekrsajnog praya prema dugim granaina praya .................... 15

3.1. Odnos prekrsajnog praya prema ustaynom prayu ..................... 15

3.2. Odnos prekrsajnog praya prema upraynom prayu .................... 16

3.3. Odnos prekrsajnog praya prema kriyicnom prayu .................... 16

3.4. Odnos prekrSajnog praya prema privredno-prestupnom prayu ......... 17

4. Oblici kaznjivih delatnosti ............................................. 17

4.1. Kriyicno dele .................................................... 18

4.2. Priyredni prestup __ .............................................. 18

4.3. Disciplinske poyrede iIi disciplinska dela ............................ 19

3

Prof. dr Mitar Kokolj

PREKRSAJNO PRAVO

Izdaval;;

Privredna akademija, Novi Sad

Korice:

Caba Nemet

Korektura:

Lidija artie

Stampa:

Alfa-grafNS, Novi Sad

Tiraz: 500

ISBN 978-86-84613-70-9

CIP - KaTanorH.aLIHj. y ny6nH"."Hjlf b10161J110TeKa MaTH:Qe cpnCKe, HOBI1 Ca~ 343.232(075.8)

KOKOIb.MHTap Prekrbjno pravo I Mitar Kokolj. - 1. izd. Novi

Sad: Privredna akademij 2007 (Nov; Sad: Alf.-gtaf NS). [48 str. ; 24 em

Tiraz500.

ISBN 978-86-846l3-70-9

a) npCKpwajHo npaBo

COBISS.SR-ID 225254663

SADRZAJ

Predgovor... _.... ___ .................................................. 9

PRVI DEO ................................................... 11

Opsta pitanja pnikrsajnog prava ........................................ 13

1. Pojam i osnoyne karakteristike prekrSajnog praya ......................... 13

1.1. Pojam prekrsajnog praya ... _...................................... 13

2. Sistem prekrsajnog praya .....,........................................... 15

3. Odnos prekrsajnog praya prema dugim granaina praya .................... 15

3.1. Odnos prekrsajnog praya prema ustaynom prayu ..................... 15

3.2. Odnos prekrsajnog praya prema upraynom prayu .................... 16

3.3. Odnos prekrsajnog praya prema kriyicnom prayu .................... 16

3.4. Odnos prekrSajnog praya prema privredno-prestupnom prayu ......... 17

4. Oblici kaznjivih delatnosti ............................................. 17

4.1. Kriyicno dele .................................................... 18

4.2. Priyredni prestup __ .............................................. 18

4.3. Disciplinske poyrede iIi disciplinska dela ............................ 19

3

DRUGI DEO ...............................................21

Prekrsajno pravo - Opilti deo........................................... 23

5. Prekrsaj kao oblik kaznjivog postupanja ................................. 23

5.1. Elementi prekrsaja : .............................................. 24

5.2. Radnja prekrSaja .......... '" ..................... '" ............ 25

5.3. Posledica prekrsaja ............................. , ................. 26

5.4. Uzrocnost kod prekrsaja .......................................... 26

5.5. Mesto i vreme izvrSenja prekrsaja .................................. 27

5.6. Odredenost prekrsaja u zakonu i drugim propisima ............. '" .. 28

5.7. Izvori prekrSajnog prava ................ '" ....................... 29

5.7.1. Glavniizvori prekrsajnog prava .............................. 30

5.7.2. Sporedni izvori prekrsajnog prava ............................ 31

6. Protivpravnost ...................................................... 32

6.1. Nuzna odbrana . . . . . . . . . . . . . .. . ................................. 32

6.2. Krajnja nuida ................................................... 34

6.3. Sila i pretnja ................. , ................................... 34

7. Vazenje prekdajnih propisa ............................................ 35

7.1. Vremensko vazenje prekrsajnih propisa ............................. 35

7.2. Prostorno vazenje prekrsajnih propisa ............................... 37

8. Osnovi iskljucenja kainjivosti za prekrSaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . ....... 38

8.1. Princip non bis in idem kod istog prekrsaja .......................... 38

8.2. Princip non bis in idem kod sticaja prekrSaja,

privrednog prestupa i krivicnog dela ............................... 39

9. Pokusaj kao stadijum izvrsenja prekrSaja ................................ 39

9.1. Sticaj prekrSaja ................................................... 40

10. Subjekti i uslovi prekrSajne odgovornosti ............................... 41

11. Elementi prekrsajne odgovornosti ..................................... .43

11.1. Uracunljivost .................................................. .44

11.2. Kriviea ........................................................ 45

11.3. Nehat (culpa) .................................................. 45

11.4. UmiSljaj (dolus) ..... : ....................................... .46

12. Stvarna zabluda ..................................................... 46

13. Pravna zabluda .................................................. '" . 47

14. SaucesniStvo kod prekdaja........................................... .48

14.1. SaizvrSilastvo................................................... 48

14.2. Podstrekivanje.................................................. 49

14.3. Pomaganje .......... ".......................................... 50

15. PrekrSajne sankcije .................................................. 51

15.1. Kazne ......................................................... 51

15.2. Kazna zatvora .................................................. 52

15.3. Rad u javnom interesu. . . . . . . . . . . . . . . .. . ........................ 52

15.4. Kazneni poeni sa ponistenjem vazenja vozacke dozvole .............. 53

15.5. Novcana kazna ................................................. 53

15.6. Odmeravanje i ublazavanje kazne ................................. 54

16. Opomena ........................................................... 55

17. Zastitne mere i opsti uslovi za njihovo izricanje .......................... 56

17.1. Oduzimanje predmeta ........................................... 56

17.2. Zabrana vrsenja odredenih delatnosti .............................. 57

17.3. Zabrana pravnom lieu da vrSi odredene delatnosti ................... 57

17.4. Zabrana odgovornom lieu da vrsi odredene poslove .................. 57

17.5. Zabrana upravljanja motornim vozilom ............................ 58

17.6. Obavezno Iecenje alkoholicara i narkomana ......................... 58

17.7. Zabrana pristupa ostecenom, objektima ili mestu izvrsenja prekrsaja .. 58

17.8. Javno objavljivanje presude ....................................... 59

17.9. Udaljenje stranea sa teritorije Republike Srbije ...................... 59

18. Oduzimanje imovinske koristi pribavljene prekrsajem .. : ................. 59

19. PrekrSajne sankeije prema maloletnieima ............................... 60

20. tastarelost. ......................................................... 62

TREeI DEO ................................................... 65

PrekrSajno pravo - Posebni dec ......................................... 67

21. POjam, predmet i sistematika posebnog dela prekrsajnqg prava ............ 67

21.1. PrekrSaji protiv javnog reda i mira ................................. 68

21.2. Spoljnotrgovinski prekrSaji, devizni prekrSaji i prekrSaji

iz oblasti kreditnih odnosa sa inostranstvom : ...................... 70

21.3. Carinski prekrsaji. .............................................. 72

21.4. Poreski prek.rsaji ....................................'............ 73

21.5. Saobracajni prekrsaji ............................................ 74

CETVRTI DEO .......................................... 77

Prekrsajni postupak ................................................... 79

22. Pojam, predmet i zadatak prekrsajnog postupka ........................ 79

5 4

DRUGI DEO ...............................................21

Prekrsajno pravo - Opilti deo........................................... 23

5. Prekrsaj kao oblik kaznjivog postupanja ................................. 23

5.1. Elementi prekrsaja : .............................................. 24

5.2. Radnja prekrSaja .......... '" ..................... '" ............ 25

5.3. Posledica prekrsaja ............................. , ................. 26

5.4. Uzrocnost kod prekrsaja .......................................... 26

5.5. Mesto i vreme izvrSenja prekrsaja .................................. 27

5.6. Odredenost prekrsaja u zakonu i drugim propisima ............. '" .. 28

5.7. Izvori prekrSajnog prava ................ '" ....................... 29

5.7.1. Glavniizvori prekrsajnog prava .............................. 30

5.7.2. Sporedni izvori prekrsajnog prava ............................ 31

6. Protivpravnost ...................................................... 32

6.1. Nuzna odbrana . . . . . . . . . . . . . .. . ................................. 32

6.2. Krajnja nuida ................................................... 34

6.3. Sila i pretnja ................. , ................................... 34

7. Vazenje prekdajnih propisa ............................................ 35

7.1. Vremensko vazenje prekrsajnih propisa ............................. 35

7.2. Prostorno vazenje prekrsajnih propisa ............................... 37

8. Osnovi iskljucenja kainjivosti za prekrSaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . ....... 38

8.1. Princip non bis in idem kod istog prekrsaja .......................... 38

8.2. Princip non bis in idem kod sticaja prekrSaja,

privrednog prestupa i krivicnog dela ............................... 39

9. Pokusaj kao stadijum izvrsenja prekrSaja ................................ 39

9.1. Sticaj prekrSaja ................................................... 40

10. Subjekti i uslovi prekrSajne odgovornosti ............................... 41

11. Elementi prekrsajne odgovornosti ..................................... .43

11.1. Uracunljivost .................................................. .44

11.2. Kriviea ........................................................ 45

11.3. Nehat (culpa) .................................................. 45

11.4. UmiSljaj (dolus) ..... : ....................................... .46

12. Stvarna zabluda ..................................................... 46

13. Pravna zabluda .................................................. '" . 47

14. SaucesniStvo kod prekdaja........................................... .48

14.1. SaizvrSilastvo................................................... 48

14.2. Podstrekivanje.................................................. 49

14.3. Pomaganje .......... ".......................................... 50

15. PrekrSajne sankcije .................................................. 51

15.1. Kazne ......................................................... 51

15.2. Kazna zatvora .................................................. 52

15.3. Rad u javnom interesu. . . . . . . . . . . . . . . .. . ........................ 52

15.4. Kazneni poeni sa ponistenjem vazenja vozacke dozvole .............. 53

15.5. Novcana kazna ................................................. 53

15.6. Odmeravanje i ublazavanje kazne ................................. 54

16. Opomena ........................................................... 55

17. Zastitne mere i opsti uslovi za njihovo izricanje .......................... 56

17.1. Oduzimanje predmeta ........................................... 56

17.2. Zabrana vrsenja odredenih delatnosti .............................. 57

17.3. Zabrana pravnom lieu da vrSi odredene delatnosti ................... 57

17.4. Zabrana odgovornom lieu da vrsi odredene poslove .................. 57

17.5. Zabrana upravljanja motornim vozilom ............................ 58

17.6. Obavezno Iecenje alkoholicara i narkomana ......................... 58

17.7. Zabrana pristupa ostecenom, objektima ili mestu izvrsenja prekrsaja .. 58

17.8. Javno objavljivanje presude ....................................... 59

17.9. Udaljenje stranea sa teritorije Republike Srbije ...................... 59

18. Oduzimanje imovinske koristi pribavljene prekrsajem .. : ................. 59

19. PrekrSajne sankeije prema maloletnieima ............................... 60

20. tastarelost. ......................................................... 62

TREeI DEO ................................................... 65

PrekrSajno pravo - Posebni dec ......................................... 67

21. POjam, predmet i sistematika posebnog dela prekrsajnqg prava ............ 67

21.1. PrekrSaji protiv javnog reda i mira ................................. 68

21.2. Spoljnotrgovinski prekrSaji, devizni prekrSaji i prekrSaji

iz oblasti kreditnih odnosa sa inostranstvom : ...................... 70

21.3. Carinski prekrsaji. .............................................. 72

21.4. Poreski prek.rsaji ....................................'............ 73

21.5. Saobracajni prekrsaji ............................................ 74

CETVRTI DEO .......................................... 77

Prekrsajni postupak ................................................... 79

22. Pojam, predmet i zadatak prekrsajnog postupka ........................ 79

5 4

23. Osnovni principi prekrsajnog postupka .................................80

23.1. Pojedini osnovni principi. .................... " ..... '" ...... " .80

23.1.1. Princip zakonitosti ...................................... ".80

23.1.2. Optuzni princip ........................................... 80

23.1.3. Princip utvrdivanja istine .................................. 81

23.1.4. Princip pomoei neukoj stranci .............................. 81

23.1.5. Princip ekonomicnosti prekrsajnog postupka '" .............. 81

23.1.6. Princip slobodne ocene dokaza .............................. 81

23.1.7. Princip prava na odbranu ................................... 82

23.1.8. Princip upotrebe jezika u prekrSajnom postupku . " ...........82

23.1.9. Princip dvostepenosti prekrSajnog pbstupka .................. 83

23.1.10. Princip zabrane preinacenja na gore ........................ 83

23.1.11. Princip naknade stete neopravdano zadrianom

iii kainjenom lieu ..................... " ................ 83

23.1.12. Princip pravne pomoei. ................................... 83

23.1.13. Princip javnosti .......................................... 84

24. Organi za vodenje prekdajnog postupka ................................ 84

25. Stvarna nadleznost .................................................. 85

26. Mesna nadleznost .......... ".........................................86

27. Vanredne nadIeznosti i sukob nadleznosti. .............................. 87

28. Izuzece............................................................. 88

29. Prekdajno-proeesne stranke ..........................................90

29.1. Okrivljeni .... '.................................................. 91

29.2. Osteceni .......................... , ............................ 92

30. Javni tuzilae i drugi organi ovlasceni na pokretanje prekdajnog postupka... 93

31. Podnesci u prekdajnom postupku ..................................... 94

32. Zapisnici u prekrsajnom postupku . . . . . . . . . . . . .. . ..................... 94

33. Rokovi i vracanje u predasnje stanje .................................... 96

34. Troskovi prekdajnog postupka ........................................ 97

35. Imovh"lsko-pravni zahtev ............................................. 98

36. Donosenje i saopstavanje odluka ....................................... 99

37. Prethodni prekdajni postupak ....................................... 100

38. Pokretanje prekdajnog postupka ...................................... 102

39. Odlucivanje 0 zahtevu za pokretanje prekrsajnog postupka ............... 103

40. Mere za obezbedenje prisustva okriv1jenog u prekrsajnom postupku ....... 104

40.1. Pozivanje okrivljenog ........................................... 105

40.2. Dovodenje okrivljenog .......... , ............................... 106

40.3. Policijsko privodenje i policijsko zadriavanje ucinioea prekrSaja ...... 106

40.4. Zadriavanje okrivijenog i zadriavanje putne ispl'ave ................ 107

40.5. Jemstvo....................................................... 108

41. Pojam, predmet i vrste dokaza ........................................ 109

41.1. Saslusanje okrivljenog .......................................... 110

41.2. Saslusanje svedoka ............................................. III

41.3. Uvidaj ........................................................ 114

41.4. Vestacenje..................................................... 114

42. Materijalni dokazi. ................................................. U6

42.1. Pretresanje prostorija i liea ......................... , ............ 116

43. Pretres ............................................................ 118

44. Prekrsajne odluke .................................................. 120

44.1. Resenje 0 obustavljanju postupka ................................. 120

44.2. Vrste presuda .................................................. 121

44.3. Objavljivanje, ispravijanje i dostavljanje presuda .................... 122

45. Redovni pravni lekovi ............................................... 123

45.1. ZaIba ......................................................... 123

45.2. Subjekti i sadriaj zaibe ......................................... 124

45.3. Osnovi zalbe .................................................. 125

45.4. Bitne povrede odredaba prekrsajnog postupka ..................... 125

), 45.5. Povrede materijalnog prava ...................................... 127

45.6. Pogresno iIi nepotpuno utvrdeno cinjenicno stanje ................. 128

45.7. Gresl

23. Osnovni principi prekrsajnog postupka .................................80

23.1. Pojedini osnovni principi. .................... " ..... '" ...... " .80

23.1.1. Princip zakonitosti ...................................... ".80

23.1.2. Optuzni princip ........................................... 80

23.1.3. Princip utvrdivanja istine .................................. 81

23.1.4. Princip pomoei neukoj stranci .............................. 81

23.1.5. Princip ekonomicnosti prekrsajnog postupka '" .............. 81

23.1.6. Princip slobodne ocene dokaza .............................. 81

23.1.7. Princip prava na odbranu ................................... 82

23.1.8. Princip upotrebe jezika u prekrSajnom postupku . " ...........82

23.1.9. Princip dvostepenosti prekrSajnog pbstupka .................. 83

23.1.10. Princip zabrane preinacenja na gore ........................ 83

23.1.11. Princip naknade stete neopravdano zadrianom

iii kainjenom lieu ..................... " ................ 83

23.1.12. Princip pravne pomoei. ................................... 83

23.1.13. Princip javnosti .......................................... 84

24. Organi za vodenje prekdajnog postupka ................................ 84

25. Stvarna nadleznost .................................................. 85

26. Mesna nadleznost .......... ".........................................86

27. Vanredne nadIeznosti i sukob nadleznosti. .............................. 87

28. Izuzece............................................................. 88

29. Prekdajno-proeesne stranke ..........................................90

29.1. Okrivljeni .... '.................................................. 91

29.2. Osteceni .......................... , ............................ 92

30. Javni tuzilae i drugi organi ovlasceni na pokretanje prekdajnog postupka... 93

31. Podnesci u prekdajnom postupku ..................................... 94

32. Zapisnici u prekrsajnom postupku . . . . . . . . . . . . .. . ..................... 94

33. Rokovi i vracanje u predasnje stanje .................................... 96

34. Troskovi prekdajnog postupka ........................................ 97

35. Imovh"lsko-pravni zahtev ............................................. 98

36. Donosenje i saopstavanje odluka ....................................... 99

37. Prethodni prekdajni postupak ....................................... 100

38. Pokretanje prekdajnog postupka ...................................... 102

39. Odlucivanje 0 zahtevu za pokretanje prekrsajnog postupka ............... 103

40. Mere za obezbedenje prisustva okriv1jenog u prekrsajnom postupku ....... 104

40.1. Pozivanje okrivljenog ........................................... 105

40.2. Dovodenje okrivljenog .......... , ............................... 106

40.3. Policijsko privodenje i policijsko zadriavanje ucinioea prekrSaja ...... 106

40.4. Zadriavanje okrivijenog i zadriavanje putne ispl'ave ................ 107

40.5. Jemstvo....................................................... 108

41. Pojam, predmet i vrste dokaza ........................................ 109

41.1. Saslusanje okrivljenog .......................................... 110

41.2. Saslusanje svedoka ............................................. III

41.3. Uvidaj ........................................................ 114

41.4. Vestacenje..................................................... 114

42. Materijalni dokazi. ................................................. U6

42.1. Pretresanje prostorija i liea ......................... , ............ 116

43. Pretres ............................................................ 118

44. Prekrsajne odluke .................................................. 120

44.1. Resenje 0 obustavljanju postupka ................................. 120

44.2. Vrste presuda .................................................. 121

44.3. Objavljivanje, ispravijanje i dostavljanje presuda .................... 122

45. Redovni pravni lekovi ............................................... 123

45.1. ZaIba ......................................................... 123

45.2. Subjekti i sadriaj zaibe ......................................... 124

45.3. Osnovi zalbe .................................................. 125

45.4. Bitne povrede odredaba prekrsajnog postupka ..................... 125

), 45.5. Povrede materijalnog prava ...................................... 127

45.6. Pogresno iIi nepotpuno utvrdeno cinjenicno stanje ................. 128

45.7. Gresl

47.1.1. Posebna uloga organa starateljstva .......................... 136

47.1.2. Pokretanje postupka ...................................... 136

48. Postupak za naknadu stete zbog neopravdanog kaznjavanja .............. 137

48.1. Naknada stete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . ............... 137

48.2. Vracanje imovinskih vrednosti .................................. 138

48.3. Postupak ostvarivanja prava i zastarevanje prava ................... 139

49. Prekrsajni postupak koji vode organi uprave ........................... 139

49.1. Pokretanje i vodenje prekrSajnog postupka pred organom uprave ..... 140

50. Postupak za naplatu novcane kazne na mestu izvrsenja prekrsaja (mandatna kazna) .................................................. 141

PETI DEO ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143

IzvrSenje prekrsajnih sankcija ......................................... 145

51. IzvrSenje odluka.................................................... 145

51.1. Izvdenje zastitne mere oduzimanja predmeta ...................... 146

51.2. Izvrsenje mere oduzimanja imovinske koristi. ..................... 146

51.3. Izvrsenje novcane kazne i drugih novcanih iznosa .............. " .. 147

52. Kolizione norme i ustupanje predmeta na izvrSenje U odnosima izmedu prekrsajnih sudova u Republici ..................... 148

Predgovor

Ovaj udzbenik je napisan da bi posluzio potrebama studenata Pravnog fakulteta Privredne akademije u Novom Sadu. Cinjenica da se deo materije prekrsajnog prava izucava detaljnije u predmetima Krivicno pravo, Krivicnoprocesno pravo i Privrednoprestupno pravo, uticala je da se u udzbeniku izbegnu nepotrebna ponavljanja i tekst svede na optimalnu meru.

Kao osnov za pisanje udzbenika je posluzio tekst novog Zakona 0 prekrsajima, objavljen u "S1. glasniku RS" br. 101 od 21. 11. 2005., koji je stupio na snagu 01. 01. 2007. Zbog neispunjenja uslova za primenu Zakona, produzena je primena ranijeg Zakona, medutim smatrali smo da, zbog racionalnosti i progresivnosti resenja novog Zakona, on treba da bude osnov za pisanje udzbenika.

Novi Zakon 0 prekrsajima predvida resenja kojima prekrsajno pravo priblizava drugim delovima kaznenog prava i medunarodnim propisima, a status prekrsajnih sudova i sudija izjednacava sa statusom ostalih sudova i sudija. To je znacajan razlog da se tim resenjima u udzbeniku posveti paznja i aktuelizira ova oblast kaznenog prava.

U Novom Sadu, Autor oktobra 2007.

9

47.1.1. Posebna uloga organa starateljstva .......................... 136

47.1.2. Pokretanje postupka ...................................... 136

48. Postupak za naknadu stete zbog neopravdanog kaznjavanja .............. 137

48.1. Naknada stete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . ............... 137

48.2. Vracanje imovinskih vrednosti .................................. 138

48.3. Postupak ostvarivanja prava i zastarevanje prava ................... 139

49. Prekrsajni postupak koji vode organi uprave ........................... 139

49.1. Pokretanje i vodenje prekrSajnog postupka pred organom uprave ..... 140

50. Postupak za naplatu novcane kazne na mestu izvrsenja prekrsaja (mandatna kazna) .................................................. 141

PETI DEO ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143

IzvrSenje prekrsajnih sankcija ......................................... 145

51. IzvrSenje odluka.................................................... 145

51.1. Izvdenje zastitne mere oduzimanja predmeta ...................... 146

51.2. Izvrsenje mere oduzimanja imovinske koristi. ..................... 146

51.3. Izvrsenje novcane kazne i drugih novcanih iznosa .............. " .. 147

52. Kolizione norme i ustupanje predmeta na izvrSenje U odnosima izmedu prekrsajnih sudova u Republici ..................... 148

Predgovor

Ovaj udzbenik je napisan da bi posluzio potrebama studenata Pravnog fakulteta Privredne akademije u Novom Sadu. Cinjenica da se deo materije prekrsajnog prava izucava detaljnije u predmetima Krivicno pravo, Krivicnoprocesno pravo i Privrednoprestupno pravo, uticala je da se u udzbeniku izbegnu nepotrebna ponavljanja i tekst svede na optimalnu meru.

Kao osnov za pisanje udzbenika je posluzio tekst novog Zakona 0 prekrsajima, objavljen u "S1. glasniku RS" br. 101 od 21. 11. 2005., koji je stupio na snagu 01. 01. 2007. Zbog neispunjenja uslova za primenu Zakona, produzena je primena ranijeg Zakona, medutim smatrali smo da, zbog racionalnosti i progresivnosti resenja novog Zakona, on treba da bude osnov za pisanje udzbenika.

Novi Zakon 0 prekrsajima predvida resenja kojima prekrsajno pravo priblizava drugim delovima kaznenog prava i medunarodnim propisima, a status prekrsajnih sudova i sudija izjednacava sa statusom ostalih sudova i sudija. To je znacajan razlog da se tim resenjima u udzbeniku posveti paznja i aktuelizira ova oblast kaznenog prava.

U Novom Sadu, Autor oktobra 2007.

9

Opsta pitanja prekrsajnog prava

1. POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE

PREKRSAJNOG PRAVA

1.1. Pojam prekdajnog prava Terminom prekrSajno pravo oznacava se posebna grana aktuelnog zako

nodavstva i uz to posebna grana pravnih nauka, tj. nauka prekrsajnog prava. S obzirom da se na ovom me stu predstavlja prekrSajno pravo kao grana primenjivog zakonodavstva (pozitivno pravo), potrebno je, na prvom mestu, definisati disciplinu u nameri da se na taj naCin odrede osnovna obelezja, karakteristike, zadatak i predmet, te ciljevi svojstveni ovoj disciplini.

Uzimajuti u obzir razna stanovista strucnjaka koji se ovim pitanjem neposredno bave, mogH bi definisati prekrsajno pravo kao skup pravnih propisa kojima se odreduju prekrsaji, uslovi za prekrsajnu odgovornost, prekrsajne sankcije prema njihovim uCiniocima, uslovi za propisivanje i izricanje prekrsajnih sankcija, prekrsajni postupak i postupak izvrsenja odluke.

lz ove definicije, koja se u potpunosti podudara sa odredivanjem predmeta Zakona 0 prekrsajima (Clan 1. Zakona 0 prekrsajima "Sluzbeni glasnik RS" br. 101 od 2l.l1.2005. sa primenom od 1. januara 2007), proizilaze bitni elementi koji su od posebnog znacaja za isticanje i analizu forme i sustine prekrsajnog prava, Cime se ukazuje na njen formalno-materijalni znacaj. Najpre, prekrsajno pravo je definisano kao Jskup pravnih propisa, a ne sistem zakonskih pravnih propisa, jer se Zakonom odreduju osnovna nacela i instituti relevantni za prekrsaje, a normativnim aktima podzakonskog karaktera propisuje veliki broj razliCitih prekrSaja, koji bi se, analogno tumaceCi, zajedno sa zakonskim odredbama

13

Opsta pitanja prekrsajnog prava

1. POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE

PREKRSAJNOG PRAVA

1.1. Pojam prekdajnog prava Terminom prekrSajno pravo oznacava se posebna grana aktuelnog zako

nodavstva i uz to posebna grana pravnih nauka, tj. nauka prekrsajnog prava. S obzirom da se na ovom me stu predstavlja prekrSajno pravo kao grana primenjivog zakonodavstva (pozitivno pravo), potrebno je, na prvom mestu, definisati disciplinu u nameri da se na taj naCin odrede osnovna obelezja, karakteristike, zadatak i predmet, te ciljevi svojstveni ovoj disciplini.

Uzimajuti u obzir razna stanovista strucnjaka koji se ovim pitanjem neposredno bave, mogH bi definisati prekrsajno pravo kao skup pravnih propisa kojima se odreduju prekrsaji, uslovi za prekrsajnu odgovornost, prekrsajne sankcije prema njihovim uCiniocima, uslovi za propisivanje i izricanje prekrsajnih sankcija, prekrsajni postupak i postupak izvrsenja odluke.

lz ove definicije, koja se u potpunosti podudara sa odredivanjem predmeta Zakona 0 prekrsajima (Clan 1. Zakona 0 prekrsajima "Sluzbeni glasnik RS" br. 101 od 2l.l1.2005. sa primenom od 1. januara 2007), proizilaze bitni elementi koji su od posebnog znacaja za isticanje i analizu forme i sustine prekrsajnog prava, Cime se ukazuje na njen formalno-materijalni znacaj. Najpre, prekrsajno pravo je definisano kao Jskup pravnih propisa, a ne sistem zakonskih pravnih propisa, jer se Zakonom odreduju osnovna nacela i instituti relevantni za prekrsaje, a normativnim aktima podzakonskog karaktera propisuje veliki broj razliCitih prekrSaja, koji bi se, analogno tumaceCi, zajedno sa zakonskim odredbama

13

mogH smatrati sistemom pravnih propisa, kao formalnim elementom definicije prekrsajnog prava.

Analiza definicije prekrsajnog prava upueuje na zakljucak da se sadriina prekrsajnog prava nalazi u materijalnom prekrsajnom pravu, prekrsajnom postupku i postupku izvrsenja odluke prekrsajnih organa. Objedinjavanjem odredaba materijalnog, procesnog i izvrsnog karaktera u definiciji prekrsajnog prava odreden je i neposredan predmet discipline.

Sustinski elemenat prekrSajnog prava je, takode, i njegova zastitna funkoznacava da se ovom granom prava zasticuju znaeajne vrednosti kao

sto su osnovne slobode i prava coveka, drustveno-ekonomsko uredenje, politicki sistem i pravni poredak u zemlji.

U raznim drustveno-ekonomskim formacijama postojali su, a i danas postoje, razni driavni sistemi zasnovani na slicnim, istim i u odredenom obimu razliCitim idejno-politickim osnovama. Razlike koje su postojale, dovodile su do razlicitog polozaja coveka, razliCitih prava, duznosti i odgovornosti, sto je sve uticalo na obim, intenzitet i nivo ostvarenja zastite, a ujedno su pravo sankcionisanja nedozvoljenih ponasanja cinili specificnim za svaku pojedinu driavu. Zato se moze reCi da je uticanjem dominantnih karakteristika naseg drustvenoekonomskog uredenja, razvojem domaeeg prava i prihvatanjem tekovina razvoja prava na svetskom nivou doslo i do izgradnje ove grane prava kao samostalne i posebne i ujedno nuzne i potrebne za ostvarivanje opste svrhe zastite drustva od negativnih i nedozvoljenih ponasanja.

PropisujuCi sankcije za nedozvoljene povrede prekrsajni propisi sadrie istovremeno i zabrane za odredena ponasanja, cineCi prekrsajno pravo specificnim po tome s,o ono ne regulise drustvene odnose neposredno odredivanjem prava, duznosti i obaveza pojedinaca, vee sto to Cini posredno putem propisivanja i izricanja prekrsajnih sankcija za te PO.vrede. KaO. sredstva te iastite predvidene su prekrsajne sankcije, koje driava preko ovlascenih organa prinudno primenjuje prema uciniocima prekrsajnih povreda, a koje se sastO.je u ogranicenju iii liSavanju odredenih prava kO.ja su priznata svakO.m gradaninu. Specificnosti prekrsaja, kaO. PO.sebnog oblika kaznjivih radnja, uticale su neposredno i na propisivanje specificnih odredaba postupka izricanja prekrsajnih sankcija, kao i specificnih odredaba njihovog izvrsenja, sto sve zajedno prekrsajno pravo cini specificnO.m PO.sebnO.m pravnom disciplinO.m.

2. SISTEM PREKRSAJNOG PRAVA Na osnO.vu izlO.zene definidje prekrSajnO.g prava, kao i predmeta Zakona

o prekrsajima, moze se odrediti sistem prekrsajnO.g prava kaO. posebne grane prava. PosmatrajuCi prekrsajnO. pravo kao sistem neO.phodno je odrediti i delove tog sistema. PrekrsajnO. pravO. je, u delu kO.ji obuhvata nacela i institute, regulisan Zakonom 0 prekrsajima i taj deO. se, ujedno, naziva opstim delO.m prekrsajnog prava. Niz PO.jedinacnih zakonskih i podzakonskih O.dredaba iz razlicitih zbirki propisa, koje reguliSu raznovrsne oblasti drustvenO.g zivota, sadrii pojedinacne prekrsaje koji zajednO. cine drugi deO. sistema prekrsajnog prava nazvanog posebriim delom. Oba ova dela cine materijalnO. prekrsajno pravo. S obzirom da posebne O.dredbe procesnog karaktera regulisu prO.ceduru primene materijalnog prekrsajnog prava, to se kao sledeei deo sistema prekrsajnog prava pojavljuje procesno-prekrsajno pravo. I konacno, treCi deo prekrsajnog prava cini izvrsno prekrsajnO. pravo koje se bavi izvrsenjem izrecenih prekrsajnih sankcija. Svi ovi delovi, koji tine 10gicnO. i neposredno jedinstvo, predstavljaju sistem prekrsajnog prava.

3. ODNOS PREKRSAJNOG PRAVA PREMA

DUGIM GRANAMA PRAVA

3.1. Odnos prekdajnog prava prema ustavnoIn pravu Oduzimanje iii O.granicavanje osnovnih prava i sloboda putem primene

prekrsajnih sankcija, kao 5tO je to slucaj i sa sankcijama drugih grana kaznenog zakonodavstva, ima izuzetan znacaj i zbog toga Ustav RepubIike Srbije, kao najvisi driavni akt, sadrii izvestan broj odredaba kojima se ustanovljavaju osnovni principi prekrsajnog prava.

Ustav sadrii principe, koji su bitni za sve grane kaznenog prava, a medu i za prekrsajno pravo, kao sto su principi zakonitosti, odgovornosti, za

brane povratnog dejstva propisa i s1. Ustavno pravo reguliSe i druga pitanja koja su deo prekrsajnog prava u kome ih je potrebno konkretizovati. To su slucajevi kada se Ustavom nalaze prekrsajna zastita nekih vrednosti iIi se jamce O.dredena prava i slobode grad ana. Osim toga, prekrsajno pravo pruZa zastitu i ustavnO.m uredenju zasnovanom na Ustavu.

14 15

mogH smatrati sistemom pravnih propisa, kao formalnim elementom definicije prekrsajnog prava.

Analiza definicije prekrsajnog prava upueuje na zakljucak da se sadriina prekrsajnog prava nalazi u materijalnom prekrsajnom pravu, prekrsajnom postupku i postupku izvrsenja odluke prekrsajnih organa. Objedinjavanjem odredaba materijalnog, procesnog i izvrsnog karaktera u definiciji prekrsajnog prava odreden je i neposredan predmet discipline.

Sustinski elemenat prekrSajnog prava je, takode, i njegova zastitna funkoznacava da se ovom granom prava zasticuju znaeajne vrednosti kao

sto su osnovne slobode i prava coveka, drustveno-ekonomsko uredenje, politicki sistem i pravni poredak u zemlji.

U raznim drustveno-ekonomskim formacijama postojali su, a i danas postoje, razni driavni sistemi zasnovani na slicnim, istim i u odredenom obimu razliCitim idejno-politickim osnovama. Razlike koje su postojale, dovodile su do razlicitog polozaja coveka, razliCitih prava, duznosti i odgovornosti, sto je sve uticalo na obim, intenzitet i nivo ostvarenja zastite, a ujedno su pravo sankcionisanja nedozvoljenih ponasanja cinili specificnim za svaku pojedinu driavu. Zato se moze reCi da je uticanjem dominantnih karakteristika naseg drustvenoekonomskog uredenja, razvojem domaeeg prava i prihvatanjem tekovina razvoja prava na svetskom nivou doslo i do izgradnje ove grane prava kao samostalne i posebne i ujedno nuzne i potrebne za ostvarivanje opste svrhe zastite drustva od negativnih i nedozvoljenih ponasanja.

PropisujuCi sankcije za nedozvoljene povrede prekrsajni propisi sadrie istovremeno i zabrane za odredena ponasanja, cineCi prekrsajno pravo specificnim po tome s,o ono ne regulise drustvene odnose neposredno odredivanjem prava, duznosti i obaveza pojedinaca, vee sto to Cini posredno putem propisivanja i izricanja prekrsajnih sankcija za te PO.vrede. KaO. sredstva te iastite predvidene su prekrsajne sankcije, koje driava preko ovlascenih organa prinudno primenjuje prema uciniocima prekrsajnih povreda, a koje se sastO.je u ogranicenju iii liSavanju odredenih prava kO.ja su priznata svakO.m gradaninu. Specificnosti prekrsaja, kaO. PO.sebnog oblika kaznjivih radnja, uticale su neposredno i na propisivanje specificnih odredaba postupka izricanja prekrsajnih sankcija, kao i specificnih odredaba njihovog izvrsenja, sto sve zajedno prekrsajno pravo cini specificnO.m PO.sebnO.m pravnom disciplinO.m.

2. SISTEM PREKRSAJNOG PRAVA Na osnO.vu izlO.zene definidje prekrSajnO.g prava, kao i predmeta Zakona

o prekrsajima, moze se odrediti sistem prekrsajnO.g prava kaO. posebne grane prava. PosmatrajuCi prekrsajnO. pravo kao sistem neO.phodno je odrediti i delove tog sistema. PrekrsajnO. pravO. je, u delu kO.ji obuhvata nacela i institute, regulisan Zakonom 0 prekrsajima i taj deO. se, ujedno, naziva opstim delO.m prekrsajnog prava. Niz PO.jedinacnih zakonskih i podzakonskih O.dredaba iz razlicitih zbirki propisa, koje reguliSu raznovrsne oblasti drustvenO.g zivota, sadrii pojedinacne prekrsaje koji zajednO. cine drugi deO. sistema prekrsajnog prava nazvanog posebriim delom. Oba ova dela cine materijalnO. prekrsajno pravo. S obzirom da posebne O.dredbe procesnog karaktera regulisu prO.ceduru primene materijalnog prekrsajnog prava, to se kao sledeei deo sistema prekrsajnog prava pojavljuje procesno-prekrsajno pravo. I konacno, treCi deo prekrsajnog prava cini izvrsno prekrsajnO. pravo koje se bavi izvrsenjem izrecenih prekrsajnih sankcija. Svi ovi delovi, koji tine 10gicnO. i neposredno jedinstvo, predstavljaju sistem prekrsajnog prava.

3. ODNOS PREKRSAJNOG PRAVA PREMA

DUGIM GRANAMA PRAVA

3.1. Odnos prekdajnog prava prema ustavnoIn pravu Oduzimanje iii O.granicavanje osnovnih prava i sloboda putem primene

prekrsajnih sankcija, kao 5tO je to slucaj i sa sankcijama drugih grana kaznenog zakonodavstva, ima izuzetan znacaj i zbog toga Ustav RepubIike Srbije, kao najvisi driavni akt, sadrii izvestan broj odredaba kojima se ustanovljavaju osnovni principi prekrsajnog prava.

Ustav sadrii principe, koji su bitni za sve grane kaznenog prava, a medu i za prekrsajno pravo, kao sto su principi zakonitosti, odgovornosti, za

brane povratnog dejstva propisa i s1. Ustavno pravo reguliSe i druga pitanja koja su deo prekrsajnog prava u kome ih je potrebno konkretizovati. To su slucajevi kada se Ustavom nalaze prekrsajna zastita nekih vrednosti iIi se jamce O.dredena prava i slobode grad ana. Osim toga, prekrsajno pravo pruZa zastitu i ustavnO.m uredenju zasnovanom na Ustavu.

14 15

3.2. Odnos prekdajnog prava prema upravnom pravu Prekrsajno pravo, iako posebna pravna grana, bilo je dugo deo upravnog

prava. Osamostaljenjem prekdajnog prava nisu prestale veze koje je one imalo sa upravnim pravom. Smatra se da su ove dye discipline komplementarne grane prava do tog obima da se prekrsajno pravo smatra, donekle, kao poseban kazneni deo upravnog prava sa vlastitom sadrZinom, formom, sistematikom i ciljevima koje nastoji da ostvari.

Prekrsajno pravo je, sve do donosenja Ustava SFRJ iz 1974. godine, bilo deo upravnog prava, a od tada se osamostaljuje, posebno u bitnim delovima kao sto su regulisanje prekrsaja, svojstvo organa ovlascenih za vodenje prekrsajnog postupka i izricanje prekrsajnih sankcija.

Prekrsaji su se smatrali delom upravnog prava cak i u onim zakonodavstvima u kojima se prekdaj definisao kao oblik Krivicnog dela. Razlozi zbog kojih su se prekrsaji smatrali delom upravnog prava su vezani za razlike koje su postojale izmedu prekrsaja i krivicnih del a u pogledu procedure i nadleznosti organa pravosuda i uprave oko sankcionisanja prekrsaja. Izricanje prekrsajne sankcije su vrsili upravni organi, a po tom formalnom kriterijumu smatralo se da uprava obuhvata svaku delatnost koju obavljaju organi uprave (kod nas je to slucaj sa carinskim, deviznim i poreskim prekdajima i delimicno sa jos nekim laksim deliktima).

Pojedini, jednostavniji slucajevi su, radi brzine i efikasnosti resavanja, dodeljivani organima uprave u nadleznost, sto je uticalo na tretiranje prekrsajnog prava kao dela upravnog prava. Prekrsaji su zbog toga smatrani "granicnim podrucjem" izmedu upravnog prava i krivicnog prava, da bi se u poslednje vreme granica pomerila viSe ka krivicnom pravu, na koji naCin je prekrsajno pravo, kao posebna grana prava, postalo delom kaznenog prava, u koje jos spada Krivicno pravo i privredno prestupno pravo.

Veza sa upravnim pravom danas se iskazuje u jednom formalnom elementu, a to je da pojedini upravni organi, u slucajevima kada su za to posebno ovlaseeni, mogu da ucestvuju u odluCivanju 0 pitanjima prekrSaja.

3.3. Odnos prekdajnog prava prema krivicnom pravu Prekrsajno pravo se u nekim pravnim sistemima tretira kao deo krivicnog

prava, a prekrsaji kao laksi oblik krivicnih dela. Nas pravni sistem ne svrstava prekrsaje u krivicno pravo, vet u posebne delikte kaznenog prava. Ipak, bez obzira sto se prekrsaji i krivicna dela, koja su predmetkrivicnog prava, razlikuju, prekrsajno i krivicno pravo imaju niz slicnosti i podudaranja. Niz nacela, in

stituta i pojmova u prekrsajnom pravu vode poreklo iz krivicnog prava. Mnogi prekrsaji su, gledano na bitna obeleija, slicni i bliski kriv:icnim delima, pa je to razlog da se delovi krivicnog prava shodno primenjuju na prekrsaje.

S obzirom da veza izmedu ove dye discipline obuhvata ne samo slicnosti vee i razlike, treba reCi da se prekrsaji od krivicnih deia razlikuju u kvantitativnom smislu (prekrsaji su laksa vrsta delikata od krivicnih dela) iIi u kvalitativnom smislu (prekrsaji imaju razliCita obelezja od krivicnih dela). Prekrsajno se pravo putem naCina regulisanja i odredivanjem organa ovlascenih za vodenje prekdajnog postupka i izricanjem prekrsajnih sankcija osamostalilo i odvojilo od krivicnog prava i razvilo kao posebna disciplina koja poseduje i odredene slicnosti sa drugim disciplinama.

3.4. Odnos prekdajnog prava prema privredno-prestupnom pravu U skladu sa odredenim pojmom privrednog prestupa, privredno-prestu

pno pravo je posebna disciplina koja upravo ima za predmet privredni prestup kojim se sankcioniSu nedozvoljena ponasanja u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja.

Prekrsajnim propisima se odreduju prekrsaji u svim pravno relevantnim oblastima, pa i u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja, a subjekti izvrsenja su isti kao i kod privrednih prestupa tj. pravna i fizicka lica, s tim da su fizicka lica kod privrednih prestupa samo odgovorna lica. Za prekrsaje se moze reCi da ih ima mnogo vise, a za privredne prestupe da imaju veci stepen drustvene stetnosti, sto ih Cini tezim oblikom kaznenog delikta.

4. OBLICI KAZNJIVIH DELATNOSTI

Vrste i oblici drustveno neprihvatljivih ponasanja su se kroz razvoj drustva i drustvenih potreba izdiferencirali i postali osnova pojedinih grana kaznenog prava, s obzirom na njihovu pravnu prirodu.

Nase kazneno pravo sadrzi kao oblike kaznjivih delikata: krivicna dela. privredne prestupe i prekdaje, mada se moze govoriti i 0 cetvrtoj grupi u vidu disciplinskih delikata kao. takode, posebnoj grupi. Svi navedeni oblici kaznenih delikata imaju niz slicnosti. zato su i svrstani u istu grupu ponasanja, ali i niz razYka u pogledu obelezja. saddine, uslova za postojanje; pravnih akata kojirria se predvidaju, tezine, subjekata koji podlezu sankdonisanju, organa nadleznih za pokretanje postupka i procesuiranje, znacaja i pravne prirode, sto je nufno dovelo do razliCitog regulisanja u okviru posebnih disciplina kaznenog prava

16 17

3.2. Odnos prekdajnog prava prema upravnom pravu Prekrsajno pravo, iako posebna pravna grana, bilo je dugo deo upravnog

prava. Osamostaljenjem prekdajnog prava nisu prestale veze koje je one imalo sa upravnim pravom. Smatra se da su ove dye discipline komplementarne grane prava do tog obima da se prekrsajno pravo smatra, donekle, kao poseban kazneni deo upravnog prava sa vlastitom sadrZinom, formom, sistematikom i ciljevima koje nastoji da ostvari.

Prekrsajno pravo je, sve do donosenja Ustava SFRJ iz 1974. godine, bilo deo upravnog prava, a od tada se osamostaljuje, posebno u bitnim delovima kao sto su regulisanje prekrsaja, svojstvo organa ovlascenih za vodenje prekrsajnog postupka i izricanje prekrsajnih sankcija.

Prekrsaji su se smatrali delom upravnog prava cak i u onim zakonodavstvima u kojima se prekdaj definisao kao oblik Krivicnog dela. Razlozi zbog kojih su se prekrsaji smatrali delom upravnog prava su vezani za razlike koje su postojale izmedu prekrsaja i krivicnih del a u pogledu procedure i nadleznosti organa pravosuda i uprave oko sankcionisanja prekrsaja. Izricanje prekrsajne sankcije su vrsili upravni organi, a po tom formalnom kriterijumu smatralo se da uprava obuhvata svaku delatnost koju obavljaju organi uprave (kod nas je to slucaj sa carinskim, deviznim i poreskim prekdajima i delimicno sa jos nekim laksim deliktima).

Pojedini, jednostavniji slucajevi su, radi brzine i efikasnosti resavanja, dodeljivani organima uprave u nadleznost, sto je uticalo na tretiranje prekrsajnog prava kao dela upravnog prava. Prekrsaji su zbog toga smatrani "granicnim podrucjem" izmedu upravnog prava i krivicnog prava, da bi se u poslednje vreme granica pomerila viSe ka krivicnom pravu, na koji naCin je prekrsajno pravo, kao posebna grana prava, postalo delom kaznenog prava, u koje jos spada Krivicno pravo i privredno prestupno pravo.

Veza sa upravnim pravom danas se iskazuje u jednom formalnom elementu, a to je da pojedini upravni organi, u slucajevima kada su za to posebno ovlaseeni, mogu da ucestvuju u odluCivanju 0 pitanjima prekrSaja.

3.3. Odnos prekdajnog prava prema krivicnom pravu Prekrsajno pravo se u nekim pravnim sistemima tretira kao deo krivicnog

prava, a prekrsaji kao laksi oblik krivicnih dela. Nas pravni sistem ne svrstava prekrsaje u krivicno pravo, vet u posebne delikte kaznenog prava. Ipak, bez obzira sto se prekrsaji i krivicna dela, koja su predmetkrivicnog prava, razlikuju, prekrsajno i krivicno pravo imaju niz slicnosti i podudaranja. Niz nacela, in

stituta i pojmova u prekrsajnom pravu vode poreklo iz krivicnog prava. Mnogi prekrsaji su, gledano na bitna obeleija, slicni i bliski kriv:icnim delima, pa je to razlog da se delovi krivicnog prava shodno primenjuju na prekrsaje.

S obzirom da veza izmedu ove dye discipline obuhvata ne samo slicnosti vee i razlike, treba reCi da se prekrsaji od krivicnih deia razlikuju u kvantitativnom smislu (prekrsaji su laksa vrsta delikata od krivicnih dela) iIi u kvalitativnom smislu (prekrsaji imaju razliCita obelezja od krivicnih dela). Prekrsajno se pravo putem naCina regulisanja i odredivanjem organa ovlascenih za vodenje prekdajnog postupka i izricanjem prekrsajnih sankcija osamostalilo i odvojilo od krivicnog prava i razvilo kao posebna disciplina koja poseduje i odredene slicnosti sa drugim disciplinama.

3.4. Odnos prekdajnog prava prema privredno-prestupnom pravu U skladu sa odredenim pojmom privrednog prestupa, privredno-prestu

pno pravo je posebna disciplina koja upravo ima za predmet privredni prestup kojim se sankcioniSu nedozvoljena ponasanja u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja.

Prekrsajnim propisima se odreduju prekrsaji u svim pravno relevantnim oblastima, pa i u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja, a subjekti izvrsenja su isti kao i kod privrednih prestupa tj. pravna i fizicka lica, s tim da su fizicka lica kod privrednih prestupa samo odgovorna lica. Za prekrsaje se moze reCi da ih ima mnogo vise, a za privredne prestupe da imaju veci stepen drustvene stetnosti, sto ih Cini tezim oblikom kaznenog delikta.

4. OBLICI KAZNJIVIH DELATNOSTI

Vrste i oblici drustveno neprihvatljivih ponasanja su se kroz razvoj drustva i drustvenih potreba izdiferencirali i postali osnova pojedinih grana kaznenog prava, s obzirom na njihovu pravnu prirodu.

Nase kazneno pravo sadrzi kao oblike kaznjivih delikata: krivicna dela. privredne prestupe i prekdaje, mada se moze govoriti i 0 cetvrtoj grupi u vidu disciplinskih delikata kao. takode, posebnoj grupi. Svi navedeni oblici kaznenih delikata imaju niz slicnosti. zato su i svrstani u istu grupu ponasanja, ali i niz razYka u pogledu obelezja. saddine, uslova za postojanje; pravnih akata kojirria se predvidaju, tezine, subjekata koji podlezu sankdonisanju, organa nadleznih za pokretanje postupka i procesuiranje, znacaja i pravne prirode, sto je nufno dovelo do razliCitog regulisanja u okviru posebnih disciplina kaznenog prava

16 17

(krivicno pravo, privredno prestupno pravo i prekrsajno pravo). Radi boljeg razumevanja prekrsaja nuzno je istaci slicnosti i posebno razlike u odnosu na ove bliske delikte.

4.1. Krivicno delo

G1edano istorijski, u jedinstvenoj grupi kaznjivih dela francusko krivicno zakonodavstvo je razlikovalo, po tezini, tri podgrupe kaznjivih delikata na zloCine, prestupe i prekrsaje (istupe) uz odredivanje nadleznosti razliCitih sudova za presudenje. Evropska zakonodavstva su sledila ovupodelu koja je i u nasem pravu ostavila odredeni uticaj. Svi ovi oblici kaznjivog ponasanja su definisani kao protivpravni i nadleznost je zakonodavca da odredi koje ponasanje ima karakter odredene vrste.

Krivicno delo je osnovni predmet krivicnog prava, a prekrsaj je osnovni predmet prekrsajnog prava, I jedan i drugi delikt su pojmovno odredeni u odgovarajucem tekstu Krivicnog zakonika i Zakona 0 prekrsajima. Krivicna dela su, prema bitnim obelezjima, najteza vrsta kaznenih delikata izvrsena od strane sarno fizickih lica, koja se mogu propisati sarno zakonom. Gonjenje kod krivicnih dela ostvaruje ovlasceni tuzilac, a presudu prama odredbama Zakonika 0 krivicnom postupku, donosi nadlezni sudski organ.

Kod krivicnih dela povreda iii ugrozavanje zasticenog pravnog dobra je primarna, dok je povreda norme sekundarna. Sankcije za krivicna dela su strozije od onih propisanih za ostale oblike kaznenih delikata i u ist? vreme su raznovrsnije. Razlika izmedu krivicnih dela i prekrsaja je najcesce kvalitativna, osim granicnih slucajeva gde je razlika sarno kvantitativna, sto je posledica hipertrofije inkriminacija u krivicnom pravu i odstupanja od nacela da propisivanje odredenih ponasanja kao krivicnih dela treba da bude krajnje sredstvo (ultima ratio).

4.2. Privredni prestup

Privredni prestup se definiSe kao povreda pravila 0 privrednom i finansijskom poslovanju izvrsena od pravnog Iica i odgovornog lica u pravnom lieu koje je izazvalo stetne posledice iii ih je moglo iZazvati, a propisom je odredeno kao privredni prestupi.

Privredni prestupi predstavljaju relativno novu vrstu kaznjivih delikata u nasem zakonodavstvu. Oni su, prema vlastitoj tetini, smesteni izmedu krivicnih dela i prekrsaja. Njihova je specificnost: oblast u kojbj se vrse (privredno i finansijsko poslovanje), subjekti koji ih yrse (pravna i odgovorna liea u pravnom lieu),

sud koji odlucuje 0 njima (trgovinski sud), sankcije koje se primenjuju (novcana kazna i zastitne mere) i predvidenost zakonima i podzakonskim aktima.

Zbog slicnosti sa krivicnim delima, naroCito u pogledu ocene opasnosti i stetnosti,cesto se nazivaju krivicnim delima pravnih lica u privredi, ali navedene specificnosti, kao i posebna priroda zastitnog objekta privrednih prestupa, Cine ih samostalnim i potrebnim oblicima kaznenih delikata.

Zbog svojih osobenosti privredni prestupi su odvojeni i od prekrsaja iako sa njima imaju niz zajednickih osobina. Razlike izmedu njih Cine teze posledice privrednih prestupa, izrazene u vidu povrede iIi ugrozavanja zasticenih dobara, za razliku od prekrsaja koji kao posledicu imaju povredu propisa u vidu apstraktne opasnosti.

privrednog prestupa moze da bude pravno lice i odgovorno lice u pravnom lieu u okvirima privrednog i finansijskog poslovanja, a prekrsaja svako pravno i fizicko lice. Kada odredena delatnost ima obelezje i privrednog prestupa i prekrsaja, prema principu non bis in idem, uCinilac ce odgovarati sarno za jednu delatnost koja ce iskljuCiti drugu.

4.3. Disciplinske povrede iIi disdplinska dela Disciplinska dela su povrede pravila ponasanja koja ustanovljavaju poseb

nu drustvenu disciplinu, a koja su vezana za odredeni odnos u kome se nalaze gradani koji, ujedno, mogu biti ucinioci tih delikata. UCinioci zpog toga mogu biti sarno fizicka lica zaposlena u drfavnim organima, javnim ustanovama, preduzeCima i drugim pravnim subjektima (npr. zaposleni, vojnici, policajci, osudenici, studenti, clanovi razliCitih klubova itd.).

Za disciplinske povrede propisane su, zakonima, i na zakonu osnovanim internim aktima pravnih lica, odgovarajuce disciplinske mere (prestanak radnog odnosa, ukor, javna opomena, novcana kazna, iskljucenje, rasporedivanje na drugo radno mesto itd.), koje primenjuje disciplinski sud iIi disciplinska komisija. Postupak kojim se utvrduje disciplinska odgovornost ucinioca propisan je zakonom.

Prekrsaji se od disciplinskih dela razlikuju najpre po pravnoj prirodi i karakteru, a potom sto prekrsaji predstavljaju povredu opste discipline, a disciplinska dela povredu discipline u odredenim oblastima. OCigledna je razlika i u vrstama i karakteristikama predvidenih sankcija, kao i u organima nadleznim za njihovu primenu.

Odgovornost i kaznjivost za disciplinska dela je odvojena i autonomna u odnosu na ostale delikte, cak i u situacijama sticaja raznih oblika kaznjivih delatnosti u istom deliktu, sto znati da kaznjavanje za krivicno delo, prekrbj iIi

18 19

(krivicno pravo, privredno prestupno pravo i prekrsajno pravo). Radi boljeg razumevanja prekrsaja nuzno je istaci slicnosti i posebno razlike u odnosu na ove bliske delikte.

4.1. Krivicno delo

G1edano istorijski, u jedinstvenoj grupi kaznjivih dela francusko krivicno zakonodavstvo je razlikovalo, po tezini, tri podgrupe kaznjivih delikata na zloCine, prestupe i prekrsaje (istupe) uz odredivanje nadleznosti razliCitih sudova za presudenje. Evropska zakonodavstva su sledila ovupodelu koja je i u nasem pravu ostavila odredeni uticaj. Svi ovi oblici kaznjivog ponasanja su definisani kao protivpravni i nadleznost je zakonodavca da odredi koje ponasanje ima karakter odredene vrste.

Krivicno delo je osnovni predmet krivicnog prava, a prekrsaj je osnovni predmet prekrsajnog prava, I jedan i drugi delikt su pojmovno odredeni u odgovarajucem tekstu Krivicnog zakonika i Zakona 0 prekrsajima. Krivicna dela su, prema bitnim obelezjima, najteza vrsta kaznenih delikata izvrsena od strane sarno fizickih lica, koja se mogu propisati sarno zakonom. Gonjenje kod krivicnih dela ostvaruje ovlasceni tuzilac, a presudu prama odredbama Zakonika 0 krivicnom postupku, donosi nadlezni sudski organ.

Kod krivicnih dela povreda iii ugrozavanje zasticenog pravnog dobra je primarna, dok je povreda norme sekundarna. Sankcije za krivicna dela su strozije od onih propisanih za ostale oblike kaznenih delikata i u ist? vreme su raznovrsnije. Razlika izmedu krivicnih dela i prekrsaja je najcesce kvalitativna, osim granicnih slucajeva gde je razlika sarno kvantitativna, sto je posledica hipertrofije inkriminacija u krivicnom pravu i odstupanja od nacela da propisivanje odredenih ponasanja kao krivicnih dela treba da bude krajnje sredstvo (ultima ratio).

4.2. Privredni prestup

Privredni prestup se definiSe kao povreda pravila 0 privrednom i finansijskom poslovanju izvrsena od pravnog Iica i odgovornog lica u pravnom lieu koje je izazvalo stetne posledice iii ih je moglo iZazvati, a propisom je odredeno kao privredni prestupi.

Privredni prestupi predstavljaju relativno novu vrstu kaznjivih delikata u nasem zakonodavstvu. Oni su, prema vlastitoj tetini, smesteni izmedu krivicnih dela i prekrsaja. Njihova je specificnost: oblast u kojbj se vrse (privredno i finansijsko poslovanje), subjekti koji ih yrse (pravna i odgovorna liea u pravnom lieu),

sud koji odlucuje 0 njima (trgovinski sud), sankcije koje se primenjuju (novcana kazna i zastitne mere) i predvidenost zakonima i podzakonskim aktima.

Zbog slicnosti sa krivicnim delima, naroCito u pogledu ocene opasnosti i stetnosti,cesto se nazivaju krivicnim delima pravnih lica u privredi, ali navedene specificnosti, kao i posebna priroda zastitnog objekta privrednih prestupa, Cine ih samostalnim i potrebnim oblicima kaznenih delikata.

Zbog svojih osobenosti privredni prestupi su odvojeni i od prekrsaja iako sa njima imaju niz zajednickih osobina. Razlike izmedu njih Cine teze posledice privrednih prestupa, izrazene u vidu povrede iIi ugrozavanja zasticenih dobara, za razliku od prekrsaja koji kao posledicu imaju povredu propisa u vidu apstraktne opasnosti.

privrednog prestupa moze da bude pravno lice i odgovorno lice u pravnom lieu u okvirima privrednog i finansijskog poslovanja, a prekrsaja svako pravno i fizicko lice. Kada odredena delatnost ima obelezje i privrednog prestupa i prekrsaja, prema principu non bis in idem, uCinilac ce odgovarati sarno za jednu delatnost koja ce iskljuCiti drugu.

4.3. Disciplinske povrede iIi disdplinska dela Disciplinska dela su povrede pravila ponasanja koja ustanovljavaju poseb

nu drustvenu disciplinu, a koja su vezana za odredeni odnos u kome se nalaze gradani koji, ujedno, mogu biti ucinioci tih delikata. UCinioci zpog toga mogu biti sarno fizicka lica zaposlena u drfavnim organima, javnim ustanovama, preduzeCima i drugim pravnim subjektima (npr. zaposleni, vojnici, policajci, osudenici, studenti, clanovi razliCitih klubova itd.).

Za disciplinske povrede propisane su, zakonima, i na zakonu osnovanim internim aktima pravnih lica, odgovarajuce disciplinske mere (prestanak radnog odnosa, ukor, javna opomena, novcana kazna, iskljucenje, rasporedivanje na drugo radno mesto itd.), koje primenjuje disciplinski sud iIi disciplinska komisija. Postupak kojim se utvrduje disciplinska odgovornost ucinioca propisan je zakonom.

Prekrsaji se od disciplinskih dela razlikuju najpre po pravnoj prirodi i karakteru, a potom sto prekrsaji predstavljaju povredu opste discipline, a disciplinska dela povredu discipline u odredenim oblastima. OCigledna je razlika i u vrstama i karakteristikama predvidenih sankcija, kao i u organima nadleznim za njihovu primenu.

Odgovornost i kaznjivost za disciplinska dela je odvojena i autonomna u odnosu na ostale delikte, cak i u situacijama sticaja raznih oblika kaznjivih delatnosti u istom deliktu, sto znati da kaznjavanje za krivicno delo, prekrbj iIi

18 19

privredni prestup ne iskljucuje kaznjavanje za disciplinsko delo ako su ostvare

ni istom radnjom i sadrze ista obelezja.

DRUGIDEO

20

privredni prestup ne iskljucuje kaznjavanje za disciplinsko delo ako su ostvare

ni istom radnjom i sadrze ista obelezja.

DRUGIDEO

20

Prekrsajno pravo - Opsti deo

5. PREKRSAJ KAO OBLIK KAZNJIVOG POSTUPANJA Zbog masovnosti pojava koje se tretiraju kao prekrsaji, kao i zbog spe

cificnih obelezja i potrebe da se u odnosu na druge delikte napravi sustinska razIika, prekrsaji su bili vazan objekat teoretske analize i razmatranja. Rezultat takvog odnosa prema prekrsaju su i brojne teoretske definicije prekrsaja i prekrsajnog prava koje predstavljaju jedno od najvaznijih pitanja ove grane, jer se

odreduju njene osnovne karakteristike, pravna priroda i mesto u sistemu pravnih disciplina. Teoretsko razmatranje idefinisanje je bilo osnova za zakonsko definisanje prekrsaja.

Teoretski, prekrsaj se definise kao drustveno stetno, protivpravno i skrivIjeno postupanje koje je upereno protiv javnih interesa drustva ili protiv javnog poretka, a cije izvrsenje ne dovodi u pitanje ekonomske i politicke osnove razvoja i Opstanka drustvenog i pravnog sistema, vee se njime nanosi steta pravnom poretku u vidu remeeenja javnog reda i mira, slabljenja drustvene discipline i ometanja vrsenja funkcija ddavnih i drugih organa.

Prekrsaj je povreda odredenog propisa (zakona iii podzakonskog akta) i, generalno posmatrano, nije upravljen protiv drustvenih interesa veceg znacaja. S obzirom da je kod prekrsaja primarna povreda propisa, prekrsaji se pojavljuju kao, uglavnom, delikti ugrozavanja u obliku apstraktne opasnosti, za razliku od krivicnih dela gde se posledica ispoljava i u povredi i u ugrozavanju.

Gonjenje za prekrSaje se preduzima po Sluzbenoj duznosti, odnosno na osnovu zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka od strane ovlascenog lica u ime nadleznog i ovlascenog driavnog organa, kao i organa uprave na osnovu procedure propisane u odgovarajucim zakonima 0 prekriiajima, odnosno u drugim zakonima.

23

Prekrsajno pravo - Opsti deo

5. PREKRSAJ KAO OBLIK KAZNJIVOG POSTUPANJA Zbog masovnosti pojava koje se tretiraju kao prekrsaji, kao i zbog spe

cificnih obelezja i potrebe da se u odnosu na druge delikte napravi sustinska razIika, prekrsaji su bili vazan objekat teoretske analize i razmatranja. Rezultat takvog odnosa prema prekrsaju su i brojne teoretske definicije prekrsaja i prekrsajnog prava koje predstavljaju jedno od najvaznijih pitanja ove grane, jer se

odreduju njene osnovne karakteristike, pravna priroda i mesto u sistemu pravnih disciplina. Teoretsko razmatranje idefinisanje je bilo osnova za zakonsko definisanje prekrsaja.

Teoretski, prekrsaj se definise kao drustveno stetno, protivpravno i skrivIjeno postupanje koje je upereno protiv javnih interesa drustva ili protiv javnog poretka, a cije izvrsenje ne dovodi u pitanje ekonomske i politicke osnove razvoja i Opstanka drustvenog i pravnog sistema, vee se njime nanosi steta pravnom poretku u vidu remeeenja javnog reda i mira, slabljenja drustvene discipline i ometanja vrsenja funkcija ddavnih i drugih organa.

Prekrsaj je povreda odredenog propisa (zakona iii podzakonskog akta) i, generalno posmatrano, nije upravljen protiv drustvenih interesa veceg znacaja. S obzirom da je kod prekrsaja primarna povreda propisa, prekrsaji se pojavljuju kao, uglavnom, delikti ugrozavanja u obliku apstraktne opasnosti, za razliku od krivicnih dela gde se posledica ispoljava i u povredi i u ugrozavanju.

Gonjenje za prekrSaje se preduzima po Sluzbenoj duznosti, odnosno na osnovu zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka od strane ovlascenog lica u ime nadleznog i ovlascenog driavnog organa, kao i organa uprave na osnovu procedure propisane u odgovarajucim zakonima 0 prekriiajima, odnosno u drugim zakonima.

23

Sankcije koje su predvidene za uCinioce prekrsaja su blaze i po vrsti i po ciljevima primene od sankcija predvidenih za krivicna dela, cak i u slucajevima kad se radi 0 istim sankcijama (novcana kazna, oduzimanje predmeta). Kao organi koji su nadlezni za donosenje odluke 0 postojanju prekrSaja i za izricanje prekrsajnih sankcija odredeni su prvenstveno sudije za prekrsaje i Vece za prekrsaje, a u manjem obimu pojedini organi up rave.

Analiza bitnih elemenata prekrsaja i poredenje sa ostalim oblicima kaznjivog delovanja pokazuju da su prekrsaji posebni obHci tog delovanja, sustinski razliCiti od ostalih delikata. To je i kljucni razlog da se oni smatraju neophodno potrebnim sredstvom drustvene reakcije na nedozvoljena ponasanja.

Prema zakonskoj definiciji, prekrsaj je protivpravna, skrivljeno izvrsena radnja koja je propisom nadleznog organa odredena kao prekrsaj (clan 2. ZOP). Iz ove definicije proizilaze osnovni elementi koji se moraju nati kod svakog pojedinacnog prekrsaja odredenog u drugim zakonskim iii podzakonskim aktirna. Ti osnovni elementi opsteg pojma prekrsaja su radnja, protivpravnost, propisanost prekrsaja i krivica i njima se bavi opsti deo prekrsajnog prava. Osim toga, kod svakog pojedinog prekrsaja pojavljuju se posebna konkretna obelezja koja stvaraju posebne pojmove prekrsaja i Cine materiju posebnog dela prekrsajnogprava.

Prekrsaj predstavlja povredu propisa koja ne mora uvek da proizvede posledicu, jer se odreduje kao radnja a ne delo, koje bi impliciralo i posledicu. Radnja predstavlja sustinski elemenat, dok ostali osnovni elementi odreduju kakva bi radnja trebala da bride da bi predstavljala prekrsaj.

Izmedu propisanosti i protivpravnosti prekrSaja postoji povezanost, jer ono sto je propisano ~ao prekrsaj u pravilu je i protivpravno. Kao i kod krivicnog dela, prekrsaja nema ukoliko postoji neki od osnova koji iskljucuje protivpravnost iii krivicu, bez obzira na ispunjenje ostaIfh osnovnih elemenata.

5.1. Elementi prekrsaja Nacin da se dode do svih elemenata prekrsaja je celovita pravna analiza

ovog oblika deliktnog ponasanja. Tom analizom se dolazi do zakljucka da pojam prekrsaja Cine sledeCi elementi:

1. radnja iIi prouzrokovanje posledice ljudskom radnjom, 2. propisanost prekrsaja, odnosno odredenost prekrsaja u zakonskim iIi

podzakonskim aktima, 3. protivpravnost i 4. krivica.

Ovj elementi se tretiraju kao konstitutivni (osnovni) elementi pojma prekrsaja, te bi u slucaju izostajanja nekog od njih dolazilo do iskljucenja postojanja prekrSaja.

Da bi postojao prekrsaj potrebno je da ga uCini propisom odredeni subjekat (pravno i fizicko lice), i to na odredenom objektu (lice iIi stvar), bezcega nema prekrsaja. Ako prekrsaj vrsi pravno lice, onda je on objektivna kategorija, a ako ga Cini fizicko lice, onda je objektivno-subjektivna kategorija.

Pored ovog opsteg pojma prekrsaja, koji je odreden u Zakonu 0 prekrsajima, a kojim je obuhvaceno bice svakog pojedinog prekrsaja, u drugim zakonskim i podzakonskim propisima su odredeni posebni pojmovi prekrsaja, odnosno konkretni prekrsaji. Ti posebni pojmovi moraju posedovati sve elemente opsteg pojma prekrsaja i pojedine posebne elemente koji ih karakterisu kao posebne prekrsaje i odvajaju od drugih prekrsaja. Postojanje posebnih pojmova

. omogucava opsti elemenat oznacen kao propisanost prekrsaja.

5.2. Radnja prekrsaja Radnja prekrsaja je protivpravno Cinjenje iIi neCinjenje kOje moze da pro

uzrokuje povredu pravnog poretka i koje je kao nedopusteno sankcionisano prekrsajnim sankcijama. Opsti naCini izvrsenja prekrsaja su cinjenje iIi necinje

(propustanje) i svaki prekrsaj se cini na jedan iIi drugi nacin uz postojanje prekrsaja koji se mogu vrsiti na oba naCina (clan 10. ZOP).

Cinjenjem se smatra svaka propisana aktivna radnja, dok se neCinjenjem smatra propustanje da se preduzme odredeno Cinjenje, a koje je propisom predvideno kao prekrsaj. Propisima je predvideno da se veCina prekrsaja moze uciniti radnjom cinjenja. Radnja se uvek sastoji u odredenom ljudskom ponasanju i izraz je covekove volje. Nijedan subjekat nece odgovarati za razmiSljanje, odluCivanje, psihicke procese iii bilo,koji unutrasnji psihicki akt, ako nije doslo do realizacije iIi spoljne manifestacije.

NeCinjenje je pasivno drZanje ucinioca kome je odgovarajucim propisom nalozeno odredeno Cinjenje. Necinjenjem se moze izvrsiti prekrsaj sarno onda kada je utinilac bio duzan da nesto utini, time bi spreCio nastupanje prekrsaja. Propustanjem odredene radnje uCinilac ne tini nesto sto bi trebalo da tini i na taj nacin povreduje zapovednu normu.

24 25

Sankcije koje su predvidene za uCinioce prekrsaja su blaze i po vrsti i po ciljevima primene od sankcija predvidenih za krivicna dela, cak i u slucajevima kad se radi 0 istim sankcijama (novcana kazna, oduzimanje predmeta). Kao organi koji su nadlezni za donosenje odluke 0 postojanju prekrSaja i za izricanje prekrsajnih sankcija odredeni su prvenstveno sudije za prekrsaje i Vece za prekrsaje, a u manjem obimu pojedini organi up rave.

Analiza bitnih elemenata prekrsaja i poredenje sa ostalim oblicima kaznjivog delovanja pokazuju da su prekrsaji posebni obHci tog delovanja, sustinski razliCiti od ostalih delikata. To je i kljucni razlog da se oni smatraju neophodno potrebnim sredstvom drustvene reakcije na nedozvoljena ponasanja.

Prema zakonskoj definiciji, prekrsaj je protivpravna, skrivljeno izvrsena radnja koja je propisom nadleznog organa odredena kao prekrsaj (clan 2. ZOP). Iz ove definicije proizilaze osnovni elementi koji se moraju nati kod svakog pojedinacnog prekrsaja odredenog u drugim zakonskim iii podzakonskim aktirna. Ti osnovni elementi opsteg pojma prekrsaja su radnja, protivpravnost, propisanost prekrsaja i krivica i njima se bavi opsti deo prekrsajnog prava. Osim toga, kod svakog pojedinog prekrsaja pojavljuju se posebna konkretna obelezja koja stvaraju posebne pojmove prekrsaja i Cine materiju posebnog dela prekrsajnogprava.

Prekrsaj predstavlja povredu propisa koja ne mora uvek da proizvede posledicu, jer se odreduje kao radnja a ne delo, koje bi impliciralo i posledicu. Radnja predstavlja sustinski elemenat, dok ostali osnovni elementi odreduju kakva bi radnja trebala da bride da bi predstavljala prekrsaj.

Izmedu propisanosti i protivpravnosti prekrSaja postoji povezanost, jer ono sto je propisano ~ao prekrsaj u pravilu je i protivpravno. Kao i kod krivicnog dela, prekrsaja nema ukoliko postoji neki od osnova koji iskljucuje protivpravnost iii krivicu, bez obzira na ispunjenje ostaIfh osnovnih elemenata.

5.1. Elementi prekrsaja Nacin da se dode do svih elemenata prekrsaja je celovita pravna analiza

ovog oblika deliktnog ponasanja. Tom analizom se dolazi do zakljucka da pojam prekrsaja Cine sledeCi elementi:

1. radnja iIi prouzrokovanje posledice ljudskom radnjom, 2. propisanost prekrsaja, odnosno odredenost prekrsaja u zakonskim iIi

podzakonskim aktima, 3. protivpravnost i 4. krivica.

Ovj elementi se tretiraju kao konstitutivni (osnovni) elementi pojma prekrsaja, te bi u slucaju izostajanja nekog od njih dolazilo do iskljucenja postojanja prekrSaja.

Da bi postojao prekrsaj potrebno je da ga uCini propisom odredeni subjekat (pravno i fizicko lice), i to na odredenom objektu (lice iIi stvar), bezcega nema prekrsaja. Ako prekrsaj vrsi pravno lice, onda je on objektivna kategorija, a ako ga Cini fizicko lice, onda je objektivno-subjektivna kategorija.

Pored ovog opsteg pojma prekrsaja, koji je odreden u Zakonu 0 prekrsajima, a kojim je obuhvaceno bice svakog pojedinog prekrsaja, u drugim zakonskim i podzakonskim propisima su odredeni posebni pojmovi prekrsaja, odnosno konkretni prekrsaji. Ti posebni pojmovi moraju posedovati sve elemente opsteg pojma prekrsaja i pojedine posebne elemente koji ih karakterisu kao posebne prekrsaje i odvajaju od drugih prekrsaja. Postojanje posebnih pojmova

. omogucava opsti elemenat oznacen kao propisanost prekrsaja.

5.2. Radnja prekrsaja Radnja prekrsaja je protivpravno Cinjenje iIi neCinjenje kOje moze da pro

uzrokuje povredu pravnog poretka i koje je kao nedopusteno sankcionisano prekrsajnim sankcijama. Opsti naCini izvrsenja prekrsaja su cinjenje iIi necinje

(propustanje) i svaki prekrsaj se cini na jedan iIi drugi nacin uz postojanje prekrsaja koji se mogu vrsiti na oba naCina (clan 10. ZOP).

Cinjenjem se smatra svaka propisana aktivna radnja, dok se neCinjenjem smatra propustanje da se preduzme odredeno Cinjenje, a koje je propisom predvideno kao prekrsaj. Propisima je predvideno da se veCina prekrsaja moze uciniti radnjom cinjenja. Radnja se uvek sastoji u odredenom ljudskom ponasanju i izraz je covekove volje. Nijedan subjekat nece odgovarati za razmiSljanje, odluCivanje, psihicke procese iii bilo,koji unutrasnji psihicki akt, ako nije doslo do realizacije iIi spoljne manifestacije.

NeCinjenje je pasivno drZanje ucinioca kome je odgovarajucim propisom nalozeno odredeno Cinjenje. Necinjenjem se moze izvrsiti prekrsaj sarno onda kada je utinilac bio duzan da nesto utini, time bi spreCio nastupanje prekrsaja. Propustanjem odredene radnje uCinilac ne tini nesto sto bi trebalo da tini i na taj nacin povreduje zapovednu normu.

24 25

5.3. Posledica prekdaja Posledica prekrsaja je izvesna promena ili stanje u spoljnom svetu koje

je nastalo usled preduzimanja radnje izvrsenja prekrsaja na objektu prekrSaja. Posledica je nastala promena u spoljnjem svetu (dinamicka) iIi je proizvedeno stanje u spoljnjem svetu (staticka). Promena i proizvedeno stanje u kaznenom pravu dobijaju formu povrede, k()ja obuhvata ostecenje iii unistenje dobra, iIi ugrozavanje koje se ispoljava u stvaranju konkretne ili apstraktne opasnosti. Kod konkretne opasnosti nastupila je opasnost po dobro, ali ne i povreda dobra, a kod apstraktne opasnosti, opasnost je sarno mogla da nastupi, ali do nje nije doslo.

Vecina strucnjaka smatra da posledica nije obavezan elemenat pojma prekrsaja. U vezi stirn razlikuju se dYe vrste prekrsaja: materijalni prekrsaji koji poseduju posledicu i formalni koji su bez posledice. Kao materijalni prekrsaj smatra se onaj delikt koji je proizveo posledicu na naCin da je doveo do povrede nekog dobra iii na naCin da je neko dobro ugrozio. Formalnim prekriiajem se smatra prekrsaj koji se kao objektivna pojava ispoljava u nepokoravanju izvesnoj pravnoj normi, bez obzira da Ii je usled toga doslo do povrede pravnog interesa iii je on izlozen opasnosti.

Sa zakonske i prakticne strane posmatrano, podela na materijaine i formaIne prekrsaje nema posebnu vaznost, jer se smatra bitnim sarno da neko prekrsajno cinjenje, odnosno neCinjenje, uvek prouzrokuje negativne posledice koje su stetne za zasticeno pravno dobro iii ugrozavaju to pravno dobro, bez obzira u kojoj se od fih formi pojavljuje. RazIika izmedu materijalnih i formalnih prekrsaja je u tome da se kod prekrsaja sa posledicom povrede i konkretne opasnosti one moraju dokazivati i utvrdivati, dok se ugrozavanje u obliku apstraktne opasnosH pretpostavlja.

5.4. Uzrocnost kod prekdaja Da bi prekrsaj postojao potrebno je utvrditi da je odredeno Cinjenje iIi ne

Cinjenje objektivno prouzrokovalo promenu iIi stanje u spoljnjem svetu koje se moze smatrati drustveno negativnim. To znaCi da izmedu radnje i prouzrokovane promene mora postojati uzrocna veza, tj. da je radnja dovela do negativne posledice. Uzrocnost, prema tome, nije elemenat opsteg pojma prekrsaja, vee je sastavni deo prekrsajne delatnosti.

Da bi se utvrdilo da Ii je odredeno lice prouzrokovalo prekrsajnom radnjom negativnu posledicu, potrebno je iz velikog broja uslova koji su do prineli nastupanju posledice izdvojiti Ijudsku radnju. To znaci da treba utvrditi da

odredena delatnost pripada odredenom uciniocu, bez obzira da Ii su nastupanju posledice, zbog njegove delatnosti, doprineli i neki drugi faktori. S obzirom da za prekrsaj odgovara subjekat, potrebno je iz niza uslova izdvojiti ljudsku radnju kojom je neposredno proizvedena neprihvatljiva promena u spoljnjem svetu, odnosno posledica.

Cinjenice i okolnosti koje imaju znacaj uslova, a postoje van ljudske radnje nemaju zIiacaja u utvrdivanju uzrocnosti. Ljudska radnja, kao neposredni uslov izdvojen od ostalih uslova, ne mora da ima prete ian znacaj u odnosu na ostale uslove u proizvodenju posledice.

Uzrocnost je objektivna veza izmedu radnje i posledice i utvrdivanje uzrocnosti uvek prethodi utvrdivanju krivice, kao subjektivnom elementu prekrsaja. Utvrdena uzrocna veza izmedu radnje i posledice nije jedini uslov za primenu prekrsajne sankcije, jer se, osim toga, trazi i krivica ucinioca. Moguce su situacije da je ucinilac ostvario radnjom posledicu, ali da mu se prekrsaj ne moze staviti na teret.

Posto se radnja prekrsaja moze izvrsiti Cinjenjem i necinjenjem, kao znacajno pojavljuje se pitanje uzrocnosti kod prekrsaja uCinjenih neCinjenjem. Uzrocnost kod delatnosti necinjenjem postoji:

ako je postojala duznost na otklanjanje posledice, ako je bilo izvesno iIi bar verovatno da bi posledica preduzimanjem

duzne radnje bila otklonjena iii bi nastupila kasnije iii u manjem obimu i

ako je uciniocu bilo moguce da preduzme duinu radnju kojom bi otklonio posledicu.

5.5. Mesto i vreme izvdenja prekdaja Prekrsaj se uvek ostvaruje na odredenom mestu i u odredenom vremenu.

Najcesce odredivanje mesta i vremena izvrsenja prekrsaja ne predstavlja teskocu.

Mesto izvdenja. Prilikom odredivanja mesta izvrsenja zakonodavac se rukovodio principom ubikviteta koji priznaje jednak znacaj i mestu radnje i mestu posledice. Na taj naCin kao mesto izvrsenja prekrsaja prihvata se i mesto gde je ucinilac radio (kod prekd(jlja izvrsenih Cinjenjem) i mesto gde je ucinilac bio duzan da radi (kod prekrSaja izvrsenih neCinjenjem), kao i inesto na kome je posledica nastupila (Clan 12. ZOP), Na ovaj nacin odredivanje mesta izvrsenja prekrsaja iZjednaceno je sa odredivanjm mesta izvrsenja krivicnog dela.

Odredivanje mesta izvrsenja prekrsaja je vazno radi resavanja drugih relevantnih pitanja, kao 8tO su: odredivanje mesne nadleznosti organa za vodenje

26 27

5.3. Posledica prekdaja Posledica prekrsaja je izvesna promena ili stanje u spoljnom svetu koje

je nastalo usled preduzimanja radnje izvrsenja prekrsaja na objektu prekrSaja. Posledica je nastala promena u spoljnjem svetu (dinamicka) iIi je proizvedeno stanje u spoljnjem svetu (staticka). Promena i proizvedeno stanje u kaznenom pravu dobijaju formu povrede, k()ja obuhvata ostecenje iii unistenje dobra, iIi ugrozavanje koje se ispoljava u stvaranju konkretne ili apstraktne opasnosti. Kod konkretne opasnosti nastupila je opasnost po dobro, ali ne i povreda dobra, a kod apstraktne opasnosti, opasnost je sarno mogla da nastupi, ali do nje nije doslo.

Vecina strucnjaka smatra da posledica nije obavezan elemenat pojma prekrsaja. U vezi stirn razlikuju se dYe vrste prekrsaja: materijalni prekrsaji koji poseduju posledicu i formalni koji su bez posledice. Kao materijalni prekrsaj smatra se onaj delikt koji je proizveo posledicu na naCin da je doveo do povrede nekog dobra iii na naCin da je neko dobro ugrozio. Formalnim prekriiajem se smatra prekrsaj koji se kao objektivna pojava ispoljava u nepokoravanju izvesnoj pravnoj normi, bez obzira da Ii je usled toga doslo do povrede pravnog interesa iii je on izlozen opasnosti.

Sa zakonske i prakticne strane posmatrano, podela na materijaine i formaIne prekrsaje nema posebnu vaznost, jer se smatra bitnim sarno da neko prekrsajno cinjenje, odnosno neCinjenje, uvek prouzrokuje negativne posledice koje su stetne za zasticeno pravno dobro iii ugrozavaju to pravno dobro, bez obzira u kojoj se od fih formi pojavljuje. RazIika izmedu materijalnih i formalnih prekrsaja je u tome da se kod prekrsaja sa posledicom povrede i konkretne opasnosti one moraju dokazivati i utvrdivati, dok se ugrozavanje u obliku apstraktne opasnosH pretpostavlja.

5.4. Uzrocnost kod prekdaja Da bi prekrsaj postojao potrebno je utvrditi da je odredeno Cinjenje iIi ne

Cinjenje objektivno prouzrokovalo promenu iIi stanje u spoljnjem svetu koje se moze smatrati drustveno negativnim. To znaCi da izmedu radnje i prouzrokovane promene mora postojati uzrocna veza, tj. da je radnja dovela do negativne posledice. Uzrocnost, prema tome, nije elemenat opsteg pojma prekrsaja, vee je sastavni deo prekrsajne delatnosti.

Da bi se utvrdilo da Ii je odredeno lice prouzrokovalo prekrsajnom radnjom negativnu posledicu, potrebno je iz velikog broja uslova koji su do prineli nastupanju posledice izdvojiti Ijudsku radnju. To znaci da treba utvrditi da

odredena delatnost pripada odredenom uciniocu, bez obzira da Ii su nastupanju posledice, zbog njegove delatnosti, doprineli i neki drugi faktori. S obzirom da za prekrsaj odgovara subjekat, potrebno je iz niza uslova izdvojiti ljudsku radnju kojom je neposredno proizvedena neprihvatljiva promena u spoljnjem svetu, odnosno posledica.

Cinjenice i okolnosti koje imaju znacaj uslova, a postoje van ljudske radnje nemaju zIiacaja u utvrdivanju uzrocnosti. Ljudska radnja, kao neposredni uslov izdvojen od ostalih uslova, ne mora da ima prete ian znacaj u odnosu na ostale uslove u proizvodenju posledice.

Uzrocnost je objektivna veza izmedu radnje i posledice i utvrdivanje uzrocnosti uvek prethodi utvrdivanju krivice, kao subjektivnom elementu prekrsaja. Utvrdena uzrocna veza izmedu radnje i posledice nije jedini uslov za primenu prekrsajne sankcije, jer se, osim toga, trazi i krivica ucinioca. Moguce su situacije da je ucinilac ostvario radnjom posledicu, ali da mu se prekrsaj ne moze staviti na teret.

Posto se radnja prekrsaja moze izvrsiti Cinjenjem i necinjenjem, kao znacajno pojavljuje se pitanje uzrocnosti kod prekrsaja uCinjenih neCinjenjem. Uzrocnost kod delatnosti necinjenjem postoji:

ako je postojala duznost na otklanjanje posledice, ako je bilo izvesno iIi bar verovatno da bi posledica preduzimanjem

duzne radnje bila otklonjena iii bi nastupila kasnije iii u manjem obimu i

ako je uciniocu bilo moguce da preduzme duinu radnju kojom bi otklonio posledicu.

5.5. Mesto i vreme izvdenja prekdaja Prekrsaj se uvek ostvaruje na odredenom mestu i u odredenom vremenu.

Najcesce odredivanje mesta i vremena izvrsenja prekrsaja ne predstavlja teskocu.

Mesto izvdenja. Prilikom odredivanja mesta izvrsenja zakonodavac se rukovodio principom ubikviteta koji priznaje jednak znacaj i mestu radnje i mestu posledice. Na taj naCin kao mesto izvrsenja prekrsaja prihvata se i mesto gde je ucinilac radio (kod prekd(jlja izvrsenih Cinjenjem) i mesto gde je ucinilac bio duzan da radi (kod prekrSaja izvrsenih neCinjenjem), kao i inesto na kome je posledica nastupila (Clan 12. ZOP), Na ovaj nacin odredivanje mesta izvrsenja prekrsaja iZjednaceno je sa odredivanjm mesta izvrsenja krivicnog dela.

Odredivanje mesta izvrsenja prekrsaja je vazno radi resavanja drugih relevantnih pitanja, kao 8tO su: odredivanje mesne nadleznosti organa za vodenje

26 27

prekrsajnog postupka, prostorno vazenje propisa 0 prekrsajima i utvrdivanje prekrsaja kada je mesto propisano kao elemenat prekrsaja.

Vreme izvdenja. Prekrsaj je izvrsen u vreme kad je uCinilac radio CCinjenje) iIi kad je bio duzan da radi CneCinjenje), bez obzira kad je posledica nastupila. Kod odredivanja vremena prekrsaja ne uzima se u obzir vreme nastupanja posledice.

Vreme izvrsenja prekrsaja je znaeajno za odredivanje drugih relevantnih pitanja, kao sto su:

utvrdivanje uzrasta ueinioca prekrsaja (deca do 14 godina starosti ne odgovaraju za prekrSaj),

odgovornost za izvrsenje prekrsaja utvrduje se prema zakonu koji je vazio u vreme izvrsenja prekrSaja,

zastarelost gonjenja i izvrsenja sankdje za prekrsaj poeinje da teee od dana njegovog izvrsenja,

prema vremenu izvrsenja se utvrduje uraeunljivost i vinost uCinioca kad je u pitanju fizieko lice, odgovorno lice u pravnom lieu iii preduzetnik,

kod nekih prekrsaja vreme je odredeno kao njegov bitan elemenat (npr. lice koje napuni 18 godina mora da podnese zahtev za izdavanje Hene karte) i

utvrdivanje alibija je vezano za vreme izvrsenja prekrsaja, jer jedno lice ne moze u isto vreme biti na viSe mesta.

5.6. Odredenost prekdaja u zakonu i drugim propisima Da bi neka radnja predstavljalaprekrsaj ona mora biti u odgovarajueem

propisu odredena kao prekrsaj (Clan 2. ZOP). To je nakon radnje sledeei elemenat u opstem pojmu prekrsaja koji je bitno utvrditi. Tim elementom se bitno suzava broj radnji koje se mogu smatrati prekrSajem. Odredenost prekrsaja putem propisa nadleznog organa je bitan elemenat opsteg pojma prekrSaja, a u isto vreme je elemenat vezan za biee prekrsaja (skup elemenata kod pojedinog konkretnog prekrsaja) i uslove kainjivosti za konkretan prekrsaj, sto Cini opis pojedinog prekrsaja.

Da bi postojao bilo koji konkretan prekrsaj, moraju biti ostvarena sva bitna obeleija iIi elementi opisa prekrsaja, odnosno mora Cinjenicno stanje u praksi odgovarati opisu prekrsaja. Ovo je formalna strana odredenosti prekrSaja.

Materijalnu stranu predvidenosti prekrsaja putem propisa eini njegova drustvena stetnost, kao odgovor na pitanje zasto je neka radnja uopste odredena kao prekr:saj. Da bi se neka radnja smatrala prekrSajem ona mora, prema

zakonskoj definiciji, biti odredena kao prekrsaj propisom nadlez.nog organa. Ti propisi su kako zakoni, tako i drugi na zakonu zasnovani propisi, koji Cine izvore prekrsajnog prava, a na sve njih se primenjuje princip zakonitosti. Ovaj princip se kod prekrsaja sire primenjuje, jer se oni odreduju ne sarno zakonima, vee i propisima zasnovanim na zakonu. Ujedno, ovim principom, koji je fundamentalan i za ostale forme kaznjivog ponasanja, garantuje se zastita slobode i prava grad ana i ostvaruje zastita gradana od samovolje i zloupotrebe od strane drZavnih organa. Princip zakonitosti je zbog izuzetnog znacaja odreden i kao ustavni princip.

Odredenost prekrsaja putem propisa nadleinog organa objedinjuje biee prekdaja