Prelazni Metali - Opca i Anorganska Kemija

Prelazni metali se nalaze izmeu IIa i IIIa grupe periodnog sistema elemenata

Prelazni metali Nalaze se izmeu 2. i 13. grupe periodnog sistema elemenata. Ovi metali popunjavaju 3d, 4d i 5d- orbitale dok se na poslednjem E nivou, uglavnom nalaze po 2 elektrona suprotnog spina. Promena broja e- javlja se kod elemenata iste periode, a ne grupe kao kod ostalih elemenata. Stoga su slinosti izmeu elemenata iste periode esto vee nego izmeu elemenata iste grupe, a razlike izmeu grupa mnogo manje nego kod glavnih grupa. Za razliku od atoma glavnih grupa ovi metali imaju jone znatno manjeg atomskog radijusa i kristalne reetke velikih E; zato su velike gustine i tvrdoe, i visokih tt i tk. Ovi elementi su odlini provodnici toplote i elektriciteta i imaju vrlo dobra mehanika svojstva. Veina jedinjenja prelaznih metala je obojena kako onih u vrstom stanju tako i onih u rastvorima. Kod prelaznih metala se javlja tenja za graenjem legura i meusobno i sa drugim metalima. Karakteristina hemijska svojstva prelaznih metala se ogledaju u: 1.vrednostima koeficijenata elektronegativnosti koji se kreu izmeu 1,1 i 2,2

2. graenju jedinjenja sa razliitim oksidacionim brojevima3. tenji da grade kompleksna jedinjenja.

Koficijenti elektronegativnosti pokazuju da ovi metali ine prelaz izmeu najelektronegativnijih metala (glavnih grupa) i nemetala.

Analizom energija jonizacije i poreenjem sa alkalnim i zemnoalkalnim metalima u istoj periodi primeujemo da su vrednosti I IE vee kod prelaznih metala i da rastu sa porastom atomskog broja. Prelazni metali retko grade jonska jedinjenja, ve se jedine gradei kovalentne molekule, ili veze sa znatnim kovalentnim karakterom. Graenje jedinjenja sa razliitim oksidacionim brojevima karakteristino je za ove metale. U istoj grupi mogu se nai stabilna jedinjenja i sa parnim i sa neparnim brojem.Jedinjenja prelaznih metala 5. i 6. periode su stabilna, sa visokim oksidacionim brojevima, a kiseli karakter im je u porastu. U jedinjenjima prelaznih metala sa niim oksidacionim brojevima veza je preteno jonskog karaktera, dok pri viim oksidacionim brojevima preovlauje kovalentna veza.

Prelazni metali imaju veliki industrijski znaaj jer na njima i njihovim legurama poiva metalurgija. Znaajni su i kao biogeni elementi, a od njih se najvie istie gvoe.

Bakar

Ni - Cu - Zn

CuAg

periodni sistem

Opti podaci

Ime, simbol, atomski brojBakar, Cu, 29

Pripadnost skupuprelaznih metala

grupa, periodaVIIIB , 4

gustina, tvrdoa8920 kg/m3, 3,0

Bojacrvenkasta

Osobine atoma

atomska masa63,546 u

atomski radijus135 (145) pm

kovalentni radijus138 pm

van der Valsov radijus140 pm

elektronska konfiguracija[Ar]3d104s1

e- na energetskim nivoima2, 8, 18, 1

oksidacioni brojevi1, 2, 3, 4

Osobine oksidasrednje bazni

kristalna strukturaregularna zidnocentrirana

fizike osobine

agregatno stanjevrsto

temperatura topljenja1357,6 K(1084,4 C)

temperatura kljuanja2840 K(2567 C)

molska zapremina7,1110-3 m /mol

toplota isparavanja300,3kJ/mol

toplota topljenja13,05 kJ/mol

pritisak zasiene pare0,0505 Pa (1358 K)

brzina zvuka3570 m/s (293,15 K)

Ostale osobine

Elektronegativnost1,90 (Pauling)1,75 (Alred)

specifina toplota380J/(kg*K)

specifina provodljivost59,6106 S/m

toplotna provodljivost401W/(m*K)

I energija jonizacije745,5 kJ/mol

II energija jonizacije1957,9 kJ/mol

III energija jonizacije3555 kJ/mol

IV energija jonizacije5536 kJ/mol

Najstabilniji izotopi

izotopzast.

v.p.r.n.r.e.zpadu|e.r. MeVp.r.63Cu

69,17%stabilni izotor sa 34 neutrona64Cu

(ve.)12,7 satiz.e.1,675

64Ni-0,579

64Zn65Cu

30,83%

stabilni izotor sa 36 neutrona67Cu

(ve.)61,9 sati-0,58

67Zn

Tamo gde drugaije nije naznaeno,upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi

Objanjenja skraenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,v.p.r.=vreme polu raspada,n.r.=nain raspada,e.r.=energija raspada,p.r.=proizvod raspada,z.e=zarobljavanje elektrona

Bakar (Cu, latinski - cuprum) - hemijski element, metal VIIIB grupe. Poseduje 18 izotopa ije se atomske mase nalaze izmeu 58-73. Postojana sa samo dva: 63 i 65.

Naziv

Bakar je poznat od davnina, kao osovni sastojak bronze. Zapravo, poznat je jo u praistorijsko doba, pa se i doba u ljudskoj istoriji naziva Bakarnim dobom. Stari Grci su ga nazivali halkos, ali su tako takoe nazivali i mesing i bronzu. Danas je ova re deo kovanica za razne minerale koji sadre bakar poput halkopirita i halkozina, a bakrorez se jo naziva i halkografija. Latinski naziv za bakar je cuprum iz kojeg je izveden simbol za elemenat. Ovaj naziv vodi poreklo od izraza cyprium aes to znai kiparski metal ili kiparska bronza. Kod nas se ustalio naziv bakar koji je preuzet iz turskog jezika. Zastupljenost

Zastupljen je u zemljinoj kori u koliini od 55 ppm (eng. parts per million) u vidu minerala: Halkopirita, halkozina i drugih. Najvei izvor bakra u ishrani su morski plodovi a meu njima bakra najvie ima u ostrigama. Bakar se takoe moze nai i u zrnastom crnom hlebu, mahunastom povru, kuvanim iznutricama i kiviju.

Osobine

isti bakar je crvenkasto-braon boje, mek metal, vrlo velike toplotne i elektrine provodljivosti .Na vazduhu ne podlee koroziji, ali dugim stajanjem na njemu bakar se prevlai zelenom patinom baznih soli bakra (hidroksi karbonata, hidroksisulfata ili hidroksihlorida). Ako se u vazduhu nalazi velika koliina sumpordioksida umesto zelene patine tvara se crni sloj bakar sulfida.

Jedinjenja

CuSO4x5H2O (plavi kamen ili galica) ima baktericidne osobine, a bezvodni je jaka stipsa (upija vodu). Kompleksna jedinjenja su stabilna, ipak lako se menja oksidacion broj bakra i zato se ona esto koriste kao katalizatori. Vodeni rastvori soli bakra(I) imaju intezivnu zelenu, a rastvori soli bakra(II) intenzivnu plavu boju.

ruda bakra

Bakar sa kalajem, cinkom, molibdenom i drugim prelaznim metalima ini grupu rastopa koji se uopteno nazivaju bronziti. Od njih su najpoznatiji: tombak koji podsea na zlato i koji ima veoma dobre mehanike osobine i otpornost na koroziju.

Upotreba

Bakar se masovno upotrebljava za proizvodnju elektrinih provodnika i u elektronici. Zbog malih rezervi i velike primene bakar predstavlja materijal od stratekog znaaja. Bakar se dodaje u razne legure. Mea se i sa srebrom i zlatom to u znatnoj meri poboljava njihove mehanike osobine.

Bioloki znaaj

Bakar je mikroelement koji se javlja u reaktivim centrima mnogih enzima, kao to je superoksiddizmutaza. Potreban je za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, ulazi u sastav hemocijanina, ima pozitivan uticaj na elijsku membranu nervnih elija, i ima uticaj u slanju nervnih impulsa. Dnevno je potrebno minimalno uneti 0,5 ppm. Nedostatak bakra dovodi do Vilsonove bolesti. Nedostatak bakra moe da prouzrokuje i malokrvnost, jer nedovoljna koliina bakra izaziva lou apsorpciju gvoa i smanjenje broja krvnih zrnaca. Pretpostavlja se da sem toga nedostatak bakra izaziva poremeaje u radu srca i usporava rad nervnog sistema (na primer slaba koncentracija). Nedostatak bakra takoe smanjuje i koliinu belih krvnih zrnaca, a samim tim i otpornost organizma na bolesti.

Bakarno doba

Jo u 6. milenijumu pne ovek je koristio bakar, to dokazuju perlice pronaene na arheolokim lokalitetima, koje su napravljene od samorodnog bakra, ali to se ne moe smatrati za poetak metalurgije. Period u praistoriji koji je obeleilo poetak metalurgije i otkrie bakra, metala koji poinje da se koristi u izradi primitivnog orua i oruija u literaturi se naziva Bakarno doba (eneolit, halkolit ili kameno bakarno doba). Uopteno govorei, ovaj period obuhvata trei milenijum pre nae ere (po visokoj hronologiji od 3300. godine do 2000/1900. godine pne, a po klasinoj od 2200 do 1700 godine pne). Ovo je period subborealne klime. U prvoj fazi bakar se koristio kao petrografska sirovina, to je bio samorodni bakar koji se i u ranijem periodu koristio za nakit. U Evropi ve u kulturama poznog neolita imamo pojavu samorodnog bakra i oksidnih ruda. Leita bakarne rude su na Karpatima, u ekom Ravnogorju, na Kavkazu, na Uralu (gde rano poinje meanje bakra i arsena, ime se dobija arsenska bronza). Veliki rudnici u doba eneolita su bili kvalitetni. Ruda je primitivno vaena, sledila se ila sulfidne rude, koja je drobljena i zatim izvlaena. Kasnije se razvijaju i jednostavne pei za preradu rude. Oksidne rude su topljene u jamama (ruda je na dnu, umur postavljen okolo se palio) ili ognjitima. Metal bi se zahvatao u velike keramike zdele.Postojala je i reciklaa, to znai da se staro orue i oruije ponovo pretapalo. Sulfidne rude su traile veliku vatru, bili su potrebni mehovi, a pretpostavlja se i "sopalj" - uplji predmet od keramike, koji je sluio za duvanje (potpirivanje vatre). Ovakvi predmeti su pronaeni na eneolitskim areheolokim lokalitetima pored posuda za livenje. Istopljeni bakar se hvatao u malim posudama. U poznom eneolitu se javljaju kalupi. Bili su od kamena, izdubljeni, u poetku jednodelni, za jednokratnu upotrebu. Dvodelni kalup se javlja tek 2300/2200 godine pne. u Vuedolskoj kulturi.

Meanjem bakra i kalaja dobijena je tvrda legura - bronza, koja potiskuje u potpunosti kamen kao materijal za izradu predmeta. Bakar nije jedini metal po kome je nazvano itavo jedno doba u praistoriji oveanstva, upravo po bronzi naziva se sledee doba, koje smenjuje eneolit, a zove se - bronzano doba.

AlhemijaAlhemiari su znali za bakar i koristili ga. Alhemijski simbol za bakar je isti kao i simbol za enski pol (). Paracelzus, koji je praktino uveo poznavanje hemije u medicinu (hemijatrija) je u terapijama koristio hemikalije, koje su izmeu ostalog sadravale i bakar. Ove lekove dobijao je raznim postupcima kao to su arenje, topljenje, kristalizacija, destilacija itd. Govorio je da nas alhemija ui kako treba pripremiti lek i potpuno je odvajao uee alhemije u pripremanju lekova alchemia medica, od alchemia transmutatoria, odnosno klasine alhemije iji je zadatak bio pretvaranje elemenata jedan u drugi i dobijanje zlata.

Pt - Au - Hg

AgAuUuu

periodni sistem

Opti podaci

ime, simbol, atomski brojZlato, Au, 79

pripadnost skupuprelaznih metala

grupa, perioda


bojazlatna

Osobine atoma





elektronska konfiguracija[Xe]4f145d106s1

e- na energetskim nivoima2, 8, 18, 32, 18, 1

oksidacioni broj3, 1

osobine oksidaamfoterni


fizike osobine


temperatura topljenja1337,33 K (1064,18 C)

temperatura kljuanja3129 K (2856 C)

molska zapremina10,2110-3 m/mol

toplota isparavanja334,4 kJ/mol


pritisak zasiene pare2,3710-4 Pa (1337 K)


Ostale osobine

elektronegativnost2,54 (Pauling)1,42 (Alred)

specifina toplota128 J/(kg*K)


toplotna provodljivost317 W/(m*K)


II energija jonizacije1980 kJ/mol




izotopzast.

v.p.r.n.r.e.r. MeVp.r.195Au

(ve.)186,1 danaz.e.0,230

195Pt196Au

(ve.)6,18 danaz.e.

196Pt197Au

100%stabilni izotop sa 118 neutrona198Au

(ve.)2,693 sati-1,372

198Hg199Au

(ve.)3,14 dana-0,453

199Hg

Tamo gde drugaije nije naznaeno,upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

zlatna poluga

Zlato (Au, latinski - aurum)

Zastupljenost

Zlato je zastupljeno u zemljinoj kori u koliini od 1,110-3 ppm (delova na milion). Obicno je u istom elementarnom stanju u vidu zrnaca ili listia unutar kvarcnih stena ili kvarcnog peska koji nastaje troenjem stena. Grumen istog samorodnog zlata od 120 kilograma je pronaen u Australiji 1869. godine.

OsobineZlato ima znatnu specifinu teinu, dosta visoku temperaturu topljenja i kljuanja i srazmerno malu tvrdou. Tegljivost i kovnost zlata je izuzetno velika od 1 grama zlata moe da se izvue ica duine 3 km, a kovanjem ili valjanjem mogu da se dobiju listii ("zlatne folije") debljine do 0,0001 milimetara. Takvi listii su 500 puta tanji od oveije dlake. Zlato je najkovaniji metal. Pored srebra i bakra, spada u najbolje provodnike elektrine struje i toplote. Lako gradi legure, ne menja se na vazduhu. Zlato je slaboreaktivan metal koji se na vazduhu ne menja ni pri jakom zagrevanju. Ne napada ga nijedna kiselina. Rastvara se samo u carskoj vodi, zato to ova sadri Cl- jon koji stabilizuje Au3+ jon pri stvaranju kompleksnog jona tetrahloro-auratne(III)-kiseline, HAuCl4. Sva rastvorna jedinjenja zlata su otrovna.

Dobijanje

U najstarije vreme, pa ak i u prolom veku, zlato se iskljuivo dobijalo iz zlatonosnog peska nastalog raspadanjem zlatonosnih stena i naknadnim ispiranjem prirodnim vodama. Danas se znatan deo zlata dobija neposredno iz takvih stena, koje se prethodno podvrgavaju drobljenju i mlevenju. Danas se to izvodi pomou ive ili cijanidnim procesom. Prvi od njih zasniva se na stvaranju amalgama Au kada se ivom dejstvuje na u vodi rastvorenu rudu. Dobijeni amalgam podvrgava se zatim destilaciji, pri emu iva predestilie, a zlato ostane u aparatu za destilaciju. Najvei nedostatak rada sa ivom je nepotpuno izvlaenje zlata, jer se najsitniji njegovi delii ravo kvase ivom i zato se ne amalgamiu. Suprotno ivinom procesu, cijanidni proces omoguava da se zlato praktino izvue ak i iz najsiromanijih stena. Toga radi na samlevenu zlatonosnu stenu dejstvuje se u prisustvu vazduha vrlo razblaenim (0,03-0,2%) rastvorom natrijum-cijanida. Tada zlato prelazi u rastvor po reakciji 4Au + 8NaCN + 2H2O + O2 = 4Na[Au(CN)2]+4NaOH iz koga se moe izdvojiti dejstvom metalnog cinka: 2Na[Au(CN)2] + Zn = Na2[Zn(CN)4] + 2Au Preiavanje na jedan ili drugi nain dobijenog zlata od primesa vri se najee vrelom koncentrovanom sumpornom kiselinom ili elektrolizom.

Primena 1.Za izradu luksuznih predmeta i nakita U medicini; koloidni rastvor zlata

Podloga za nacionalne valute

Kod primene zlata za luksuzne predmete ono se legira sa drugim metalima, najee srebrom i bakrom. esto se koliina zlata u predmetima izraava u karatima, koji predstavljaju maseni udeo zlata u leguri prema 24-stepenoj skali. To znai da se 14-karatno zlato sastoji od 14/24 mase zlata.

Jedinjenja

Zlatna soU praksi najee upotrebljavano jedinjenje trovalentnog zlata je aurihlorovodonina kiselina, koja se izdvaja u vidu kristala sastava H[AuCl4] * 4H2O kada rastvor zlata u carskoj vodi isparava sa vikom hlorovodonika. Od mnogobrojnih soli ove kiseline, najvaniji je ut hloroaurat natrijuma Na[AuCl] * 2H2O (zlatna so)Srebro

Pd - Ag - Cd

CuAgAu

periodni sistem

Opti podaci

Ime, simbol, atomski brojSrebro, Ag, 47


grupa, periodaIB , 5


Bojasrebrna

Osobine atoma





elektronska konfiguracija[Kr]4d105s1

e- na energetskim nivoima2, 8, 18, 18, 1

oksidacioni broj1

Osobine oksidaamfoteran

kristalna strukturacentrirano kubno telo

Fizike osobine


temperatura topljenja1234,93 K(916,71 &C)







Ostale osobine



specifina provodljivost63106 S/m






izotopzast.

v.p.r.n.r.e.r. MeVp.r.107Ag

51,84%stabilni izotor sa 60 neutrona108Ag

(ve.)130 godina

z.e.&nbsp

108Pd109Ag

48,16%

stabilni izotor sa 62 neutrona110mAg

(ve.)249,8 dana- (99%)

3

110Cdi.p. (1%)

110Ag

111Ag

(ve.)4,74 dana

-1,037

111Cd


Srebro (Ag, lat. argentum). Ubraja se u plemenite metale, u prirodi se javlja u elementarnom stanju kao i u svojim jedinjenjima. Srebro je najbolji provodnik toplote i elektriciteta od svih elemenata.

Srebro je mekano, rastegljivo i lako kovno to omoguava njegovo lako oblikovanje i izvlaenje u tanke ice i folije zato se jo u dalekoj prolosti koristilo za pravljenje nakita. Srebro ima nekoliko svojih minerala kao to su: argentit (Ag2S), bromargentit (AgBr) ili karargentit (AgCl); uglavnom se dobija kao sporedni proizvod prerade ruda drugih metala. Srebro je sastojak brojnih legura raznih metala. Usled specifinih fizikih i hemijskih osobina njegove legure i njegova jedinjenja nalaze brojne primene u industriji i elektrotehnici. Usled dueg stajanja na vazduhu srebro se prevlai tankim crnim slojem.

ruda srebra

Kobalt

Fe - Co - Ni

CoRh

periodni sitem

Opti podaci

Ime, simbol, atomski brojKobalt, Co, 27


grupa, periodaVIIIB, 4


Bojaplaviasta

Osobine atoma




van der Valsov radijusbez podataka



oksidacioni brojevi2, 3

Osobine oksidaamfoterni

kristalna strukturaheksagonalna

fizike osobine


temperatura topljenja1768 K(1495 C)





pritisak zasiene pare175 Pa (1768 K)


Ostale osobine



specifina provodljivost17,2106S/m







izotopzast.

v.p.r.n.r.e.r. MeVp.r.56Co

(ve.)77,27 danaz.e.4,566

56Fe57Co

(ve.)271,79 danaz.e.0,836

57Fe58Co

(ve.)70,86 danaz.e.2,307

58Fe59Co

5,8%

stabilni izotor sa 32 neutrona60Co

(ve.)5,2714 godina-2,824

60Ni


Kobalt (Co, latinski - cobaltum) je metal VIIIB grupe. Poseduje 17 izotopa ije se atomske mase nalaze izmeu 35-64. Postojan je samo 59, koji ini skoro 100% njegovog izotopa u prirodi. 1735 godine otkrio ga je G. Brandta. isti kobalt je srebrnast,blistav veoma tvrd metal, koji poseduje feromagnetina svojstva. Upotrebljava se kao dodatak magnetinim rudama. Zastupljen je u zemljinoj kori u koliini od 20 ppm u obliku dva minerala: Smaltita i kobaltita koje obino prate rude bakra i niklaJedinjenja

ruda kobalta

Nesimetrine soli kobalta npr. K3CoO4 imaju jake feromagnetine osobine i koriste se u elektronici. Kompleksna jedinjenja karbonikla i fosfini koriste se kao katalizatori mnogih organskih reakcija. Rastvori soli kobalt (II) i (III) imaju krvavo-crvenu, i plavu boju i koriste se u proizvodnji boja.

Bioloki znaaj

Kobalt je aktivator brojnih enzima u ivim organizmima. Vitamin B12 (utie na koliinu hemoglobina i broj crvenih krvnih zrnaca u krvi), sadri u svojoj strukturi kobalt koji je koordinativno vezan sa organskim delom molekula i jednim CN- jonom. Ipak minimalne dnevne potrebe za kobaltom su veoma male 0,05 ppm.

kobaltno plavo staklo

ManganCr - Mn - Fe

MnTc

periodni sistem

Opti podaci

Ime, simbol,atomski brojMangan, Mn, 25


grupa, periodaVIIB, 4

gustina, tvrdoa7470 kg/m3,6

Bojasrebrnasta sa primesama

Osobine atoma







oksidacioni brojevi7, 6, 4, 2, 3

Osobine oksidajaki kiseli

kristalna strukturaregularno prostornocentrirana

fizike osobine





toplota isparavanja226 kJ/mol




Ostale osobine




toplotna provodljivost7,82 W/(m*K)





V energija jonizacije6990 kJ/mol

VI energija jonizacije9220 kJ/mol

energija jonizacije11500 kJ/mol


izotopzast.

v.p.r.n.r.e.r. MeVp.r.52Mn

(ve.)5,591 danaz.e.4,712

52Cr53Mn

(ve)3,74106 godinaz.e.0,597

53Cr54Mn

(ve.)312,3 danaz.e.1,377

54Cr55Mn

100%stabilni izotor sa 30 neutrona56Mn

(ve.)2,579 sati-3,696

56Fe

Tamo gde drugaije nije naznaeno,upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi

Mangan (Mn, latinski - manganium) je metal VIIB, grupe. Ima 15 izotopa ije se atomske mase nalaze izmeu 49-62. Postojan je samo jedan- 55, koji ini skoro 100% sastava izotopa mangana koji se javljaju u prirodi. Zastupljen je u zemljimoj kori u koliini od 950 ppm (eng. parts per million) u obliku rude koju ine meavine nekoliko vrsta oksida. Vaniji minerali su: Braunit, piroluzit i Hausmanit - Sva tri su oksidi mangana.

oksid mangana

Mangan je 1774 otkrio J.G. Gahna. Najpoznatije jedinjenje mangana je KMnO4, koji ima aktericidne osobine, a koristi se i za borbu protiv gljivinih oboljenja koe. Mn je sastojak mnogih enzima. Njega bi trebalo dnevno unositi u koliini od najmanje 1 miligram. U velikim koliinama soli mangana su toksineMangan je tvrd, srebrnast i krh metal. Vrlo je reaktivan, na vazduhu se pali, reaguje sa vodom gradei hidroksid. Mangan ima sline osobine kao i alkalni metali. Mangan se masovno koristi kao dodatak eliku smanjujui njegovu temperaturu topljenja i popravljajui mehanike osobine.

ruda mangana

Molibden

Nb - Mo - Tc

CrMoW

periodni sistem

Opti podaci

Ime, simbol,atomski brojMolibden, Mo, 42


grupa, periodaVIB, 5


Bojasrebrnosbela

Osobine atoma

atomska masa95,94 u

atomski radijus145 pm





oksidacioni brojevi2, 3, 4,. 5, 6

Osobine oksidajako kiseli

kristalna strukturaregularna prostornocentrirana

fizike osobine






toplota topljenja32 kJ/mol


brzina zvukabez podataka

Ostale osobine










izotopzast.

v.p.r.n.r.e.r. MeVp.r.92Mo

14,84%

stabilni izotor sa 50 neutrona93Mo

(ve.)4104 godinaz.e.0,405

93Nb94Mo

9,25%


15,92%


16,68%


9,55%


24,13%stabilni izotor sa 56 neutrona99Mo

(ve.)65,94 sati-1,357

99Tc100Mo

(ve.)11019 godina-3,034

100Tc

tamo gde drugaije nije naznaeno,upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Molibden (Mo, latinski - molybdos) - je metal VIB grupe. Ime potie od grkog naziva za olovo - molybdos. ist je srebrnobeo, veoma tvrd, i ima jednu od najviih temperatura topljenja meu elementima. Dodaje se eliku u malim koliinama da pi poveao njegovu tvrdou. Molibden je mikroelement koji odigrava vanu ulogu u metabolizmu biljaka. Takoe se nalazi i u nekim enzimima u telu oveka. Preko 2/3 molibdena koji se proizvede koristi se za proizvodnju legura. Upotreba molibdena je naglo porasla za vrema II svetskog rata, kada su potrebe za volframom izazvale iscrpljivanje njegovih leita. Molibden se i danas koristi za proizvodnju elika velike izdrljivosti i otpornosti na visoke temperature. Neke legure su sem otpornosti na visoke temperature otporne i na koroziju. Molibden se koristi i u: avionskoj industriji, produkciji oruja, kao i za proizvodnju sijalica. Kao katalizator molibden se koristi u naftnoj industriji, posebno pri katalitzatorskom odstranjivanju sumpora iz naftnih proizvoda. Molidbenov izotop 99 nalazi primenu u nuklearnoj industriji. Jedinjenja molibdena su obojena u razne nijanse narandaste boje, pa se stoga koriste za proizvodnju farbi, plastike i gumenih proizvoda. Molibden se koristi i u elektrinoj industriji. U zemljinoj kori je zastupljen u koliini od 1,5 ppm. Osnovnim izvorom molibdena je mineral molibdenit (MoS2). Ostali minerali manjeg znaaja su vulfenit (PbMoO4) i povelit (CaMoO4). Na grkom jeziku molybdos znai "slian olovu" - jedinjenja molibdena su do kraja XVIII veka meana sa jedinjenjima drugih elemenata, pre svega ugljenika i olova. Godine 1778 Carl Wilhelm Scheele je uspeo da izdvoji molibden od grafita i olova, kao i da dobije njegov oksid. Molibden nije naao primenu i nije izaao iz labaratorije sve do kraja XIX veka. Posle su osobine njegovih legura otkrivene od strane Francuza.

Vanadijum

Ti - V - Cr

VNb

periodni sistem

Opti podaci

Ime, simbol, atomski brojVanadijum, V, 23


grupa, periodaVB, 4


Bojaelinosiva

Osobine atoma










fizike osobine









Ostale osobine




toplotna provodljivost





V energija jonizacije6298,7 kJ/mol


izotopzast.

v.p.r.n.r.e.r. MeVp.r.48V

(ve.)15,9735 dana+4,012

48Ti49V

(ve.)330 danaz.e.0,602

50Ti50V

0,25%

1,41017 godina-1,037

50Crz.e.2,208

50Ti51V

99,75%stabilni izotor sa 28 neutrona


Vanadijum (V, latinski - vanadium) je metal VB grupe. Ima 11 izotopa ije se atomske mase nalaze izmeu 44-55. Postojan je samo 51. Zastupljen je u zemljinoj kori u koliini od 80 ppm (eng. parts per million) u obliku minerala: patronita i vandanita. Otkriven je 1801 od strane Andres Manuel del Ria. Ime je dobio po skandinavskoj boginji Vanadis.Vandijum gradi nekoliko oksida sa oksidaconim brojem od 1 do 5 sa razliitim kristalnim strukturama. Mnogi od njih su nali primenu u industriji kao katalizatori oksidacionih reakcija u organskoj hemiji. Vandijum je lisnat, srebrnast metal, loih mehanikih osobina. Ipak on se dodaje eliku da bi poboljao njegovu otpornost na otiranje i pucanje. Zbog malih koliina njegovih ruda i zbog njegove vojne primene on predstavlja metal od straeke vanosti.Bioloki znaaj - vanadijum se nalazi u ovekovom okruenju i u njegovoj ishrani. U ovekovom organizmu on se javlja u tragovima. Preporuljivo ga je unositi u koliini od 10 mikrograma. Kod osoba koje se redovno i pravilno hrane ne dolazi do nedostatka vanadijuma. Vanadijumom moe doi do industrijskog zagaenja ivotne sredine, najznaajniji efekti su: oteenje bubrega, nadraaj sluzokoe sistema za disanje i za varenje. Vanadijum je element koji se nalazi u enzimima koji menjaju glukozu i druge eere. Volfram

Ta - W - Re

MoWSg

periodni sistem

Opti podaci

Ime, simbol,atomski brojVolfram, W, 74




Bojaelinosiva

Osobine atoma






e- na energetskoim nivoima2, 8, 18, 32, 12, 2


Osobine oksidasrednje kiseli


fizike osobine


temperatura topljenja3695 K (3422 C)






brzina zvuka5174 m/s (293,15K)

Ostale osobine





I energija jonizacije770 kJ/mol



energija jonizacije3400 kJ/mol


izotopzast.

v.p.r.n.r.e.r. MeVp.r.180W

0,12%

stabilni izotor sa 106 neutrona181W

(ve.)121,2 danaz.e.

181Ta182W

26,50%


14,3%


30,64%stabilni izotor sa 110 neutrona185W

(ve.)74,8 dana-0,433

185Re186W

28,6%

stabilni izotor sa 112 neutrona


volfram u prahu

Volfram (W, lat. wolframium) je metal prelazi metal VIB grupe. Ime je dobio po nemakoj rei Wolfram koja oznaava bezvredan metal.Na engleskom jeziku je naziv elementa Tungsten, to vodi poreklo od vedskog teka stena, mada ga i veani zovu Volfram. Zastupljenost: volfram je zastupljen u zemljinoj kori u koliini od 1 ppm (engl. parts per million). Najvaniji minerali volframa su: elit CaWO4 i volframit (Fe,Mn)WO4Nikl

Co - Ni - Cu

NiPd

periodni sistem

Opte

Ime, simbol, atomski brojNikl, Ni, 28




Bojasrebrnobela

Atomske osobine










Fizike osobine









Ostale osobine



specifina provodljivost14,3106S/m







izotopzast.

v.p.r.n.r.e.r. MeVp.r.56Ni

(ve.)6,077 danaz.e.2,136

56Co58Ni

68,077%stabilni izotor sa 30 neutrona59Ni

(ve.)7,6104 godinaz.e.1,072

59Co60Ni

26,233%

stabilni izotor sa 32 neutrona61Ni

1,14%


3,634%


(ve.)100,1 godina-2,137

60Cu64Ni

0,926%



Nikl (Ni, latinski - niccolum) je metal VIIIB grupe. Ima 14 izotopa ije se atomske mase nalaze izmeu 53-67, od kojih je postojano 5 (58,60,61,62,64). Za razliku od Kineza, koji su izgleda za nikal znali od davnina, u Evropi se tek pred kraj sedamnaestog veka pojavio nemaki izraz kupfernickel koji je znaio lani bakar, a odnosio se na rudu koja je imala izgled bakarne, ali nije davala bakar kada je tretirana uobiajnim procesom. Axel Fredrik Cronstedt je 1751. godine konstatovao da ova ruda sadri neki novi metal. Njegovo gledite tada nije bilo prihvaeno, pa je Le Sage tvrdio da je u pitanju jedinjenje kobalta, gvoa, arsena i bakra. Bergman je dokazao da je Cronstedt-ov metal zapravo novi element, ali ne u istom stanju. Zastupljen je u zemljinoj kori u koliini od 80 ppm (engl. parts per million) u obliku minerala koji skoro obavezno sadre i kobalt: milerita, garsdorfita i garnierita. Najvanija nalazita se nalaze u Sadberiju (Ontario, Kanada). ist nikal se nalazi u nekim meteoritima. Rude ovog metala obino sadre i halkopirit i druge minerale bakra i gvoa. Koncentrovanje rude vri se flotacijom, pa se ruda pri da bi se uklonio jedan deo sumpora. Potom se ruda topi sa kvarcom, koksom i krenjakom u manjoj jamiastoj pei, pri emu ostaje smea sulfida nikla, bakra i gvoa. Oksidacijom se odstranjuje gvoe i najvei deo sumpora. Dobijena smea moe da poslui za dobijanje legure jer sadri sulfid nikla i bakra. da bi se odvojio i bakar, smea se topi sa bisulfatom i koksom u vertikalnoj pei. Bisulfat se redukuje u sulfat koji rastvara kupro-sulfid, pre nego nikal-sulfid, pa se zato stvaraju dva sloja kada se smea ohladi i ovrsne. Gornji sadri gotovo sav bakar, a donji nikal. Donji se potom pri da bi se preveo u oksid, da bi se potom redukovao u sirovi metal za rafinaciju. Ovo je poznato kao Orfordov proces. Ni je umereno tvrd, blistav metal srebrnobele boje otporan na koroziju. Magnetian je. Na vazduhu je postojan na obinim temperaturama, a u kiseoniku sagoreva gradei oksid. Razblaena hlorovodonina i sumporna kiselina sporo deluju na njega, ali azotna kiselina deluje lako i tada se gradi nikl-nitrat. Nigradi niz jedinjenja, okside, hidroksid i soli. Gradi i niz kompleksnih jedinjenja kao na primer heksammin-nikal(II)-bromid. Niklove soli daju zelene rastvore. Soli nikla sa vodonik-sulfidom u alkalnom rastvoru daju crni talog (sulfid). Soli nikla sa amonijum-hidroksidom daju zeleni talog koji se rastvara u viku reagensa dajui rastvor plave boje. Za kvantitativno odreivanje nikla se koristi dimetilglioksim koji u neutralnom ili alkalnom rastvoru sa niklom gradi vrsto jedinjenje Ni(C4H7O2N2)2 crvene boje. Ni se koristi za prevlaenje drugih metala (niklovanje) radi zatite, jer je sam otporan na koroziju i ima srebrnast sjaj. U ovu svrhu posebno se upotrebljava legiran sa srebrom. Nikal u prahu se koristi kao katalizator u mnogim reakcijama u industriji, kao to je proizvodnja margarina (pri stvrdnjavanju ulja). Legure nikla i bakra se koriste za izradu kovanog novca, pribora za jelo... Nikl se takoe dodaje eliku i drugim legurama da bi poveao njihovu otpornost na koroziju (tada ima 6-12% nikla). Niklohromni elici (1,5-3,0% nikla) su veoma tvrdi i otporni na udarce, pa se koriste za pravljenje delova motora sa unutranjim sagorevanjem. U zavisnosti od procentnog udela nikla u leguri, kao i elemenata koji se uz nikal koriste za legiranje, dobijaju se razliite legure koje imaju razliite namene (invar, permaloj, platinit, monel-metal, kupronikal, manganin).Nikl je mikroelementi prisutan u mnogim enzimima. Dnevno bi ga trebalo minimalno unositi u koliini 0,3 miligrama. Tehnicijum

Mo - Tc - Ru

MnTcRe

Opti podaci

Ime, simbol,atomski brojTehnicijum, Tc, 43


grupa, perioda7 (VIIB), 5

gustina, tvrdoa11500 kg/m3, bd

Bojasrebrnosbela

Osobine atoma

atomska masa98 u

atomski radijus135 pm





oksidacioni broj7



fizike osobine








brzina zvukabez podataka

Ostale osobine









izotopzast.

v.p.r.n.r.e.r. MeVp.r.97Tc

(ve.)2,6106 godinaz.e.0,320

97Mo97mTc

(ve.)90 danai.t.

97Tc

98Tc

(ve.)4,2 106 godina-1,357

98Ru99Tc

(ve.)2,11105 godina-3,034

99Ru


Tehnicijum (Tc, latinski - technetium) - je jedan od dva elementa kojima su svi izotopi radioaktivni, a da ima atomski broj manji od olova (drugi je prometijum. Nije zastupljen u zemljinoj kori - dobija se vetaki u procesu razbijanja jedra uranijuma ili bombardovanjem lakim jedrima izotopa niobijuma ili molibdena. Otkriven je 1937 godine od strane Emilio Gino Segre'a i Carlo Perrier'a. Ime elementa potie od grke rei o (technetos - vetaki). Dmitrij Mendeljejev je predvideo svojstva tehnicijuma pre nego to je otkriven. Tokom godina je postojala rupa u PSE izmeu molbidena (element 42) i rutenijuma (element 44). Mnogi rani istraivai su eleli da prvi otkriju i imenuju nedostajui element; njegova lokacija u tabeli je govorila da bi trebalo da bude laki za pronalaenje od ostalih neotkrivenih elemenata. Prvo se mislilo da je pronaen u rudi platine 1828. Dato mu je ime polinijum, ali se ispostavilo da je to bio neisti iridijum. Zatim je 1846. tvreno da je otkriven element ilmenijum, je to bio neisti niobijum. Ova greka je ponovljena 1847, sa 'otkriem' pelopijuma. 1877, ruski hemiar Serge Kern je objavio otkrie nedostajueg elementa u rudi platine. Kern je dao novom elementu ime davijum, po poznatom engleskom hemiaru, Hemfriju Daviju, ali je otkriveno da je to meavina iridijuma, rodijuma i gvoa. Jo jedan kandidat za otkrie, lucijum, je usledio 1896. ali se ispostavilo da je to bio itrijum. Zatim, 1908. japanski hemiar, Masataka Ogava, je mislio da je naao dokaz za prisustvo elementa 43 u mineralu torijanitu. Ogava je elementu dao ime niponijum, po Japanu (na japanskom se Japan zove Nipon). Kasnija analiza je utvrdila prisustvo renijuma (element 75), a ne elementa 43.

Titanijum

Sc - Ti - V

TiZr

periodni sistem

Opti podaci

Ime, simbol, atomski brojtitanijum, Ti, 22


grupa, periodaIVB, 4

gustina, tvrdoa4507kg/m3, , 6

Bojasrebrnobela

Osobine atoma


atomski radijus140 (176)pm





oksidacioni broj4



fizike osobine








brzina zvuka4140 m/s(293,15 K)

Ostale osobine







III energija jonizacije2652,5 kJ/mol

IV energija jonizacije4174,6 kJ/mol


VI energija jonizacije11533 kJ/mol

VII energija jonizacije13590 kJ/mol

VIII energija jonizacije16440 kJ/mol

IX energija jonizacije18530 kJ/mol

X energija jonizacije20833 kJ/mol


izotopzast.

v.p.r.n.r.e.r. MeVp.r.44Ti


44Sc46Ti

8,0%

stabilni izotor sa 24 neutrona47Ti

7,3%


73,8%stabilni izotor sa 26 neutrona49Ti

5,5%


5,4%



Titanijum (Ti, latinski - titanium) je metal IVB grupe. Ima 18 izotopa ije se atomske mase nalaze izmeu 46 do 50. Izotopi od 46 do 50 su postojani.Otkrio ga je G.W. Creeda 1791 godine u toku ispitivanja magnetnog peska naenog u Menahanu, pa je ovaj elemenat nazvao menahin. Nezavisno od prvog otkria otkrio ga je u rutilu M.H. Klaproth w 1795 godine. On ga je nazvao titanijumom i pokazao da je identian sa Gregorovim menahinom. Bercelijus je 1825. uspeo da izoluje metal, mada ne ba sasvim ist. Zastupljen je u zemljinoj kori u koliini od 5000 ppm, u obliku minerala: ilmenita, rutila i titanita. Iako se smatra retkim elementom, bez obzira to se njegove koncentrovane naslage retko nalaze, on je otprilike deseti elemenat po zastupljenosti u prirodi, a od metala su zastupljeniji samo aluminijum i gvoe. Javlja se u obliku oksida, TiO2, svog najvanijeg jedinjenja i to kao rutil (tetragonalan), brukit (ortorombian) i anatas (tetrarombian). Najee se dobija iz rude rutila. Rutil se pretvara u titanijum-tetrahlorid hlorovanjem u prisustvu ugljenika u stubovima obloenim ciglama pri temperaturi od 700S-1000S.

2TiO2 + 3C + 4Cl2 = 2TiCl4 + 2CO + CO2Titanijum-tetrahlorid se redukuje metalnim magnezijumom ili natrijumom u atmosferi argona na 700S. Destilacija u vakuumu ili ispiranje sa 2% azotnom kiselinom omoguava da se dobije metal bez magnezijuma ili natrijuma, ali je on tada u obliku finih granula. Proizvodnja metala u blokovima ili slinim oblicima je teka jer na visokim temperaturama koje su potrebne za topljenje (1665S) titanijum lako reaguje sa kiseonikom i azotom iz vazduha i sa oblogom pei. Blokovi se prave topljenjem u lunim elektrinim peima pod smanjenim pritiskom u teglama od bakra koje se hlade vodom. Ti je specifino lak i mekan metal, a po hemijskim osobinama lii na silicijum. Na kiseoniku uz zagrevanje sagoreva dajui titanijum-dioksid. Sa azotom na 800S gradi nitrid TiN. Kiseline ne deluju lako na njega. Vrua razblaena sumporna kiselina sa njim daje sulfat uz izdvajanje vodonika, a koncentrovana disulfat uz izdvajanje sumpor-dioksida. Azotna kiselina ga pretvara u titanijumovu kiselinu Ti(OH)4. Poznata je postojanost titanijuma prema koroziji posebno prema morskoj vodi, pa je naao primenu i u brodogradnji.Gradi jedinjenja u kojima mu je oksidacioni broj +2, +3 i +4. Njegovo najvanije jedinjenje je titanijum-dioksid, ali su poznati i TiO i Ti2O3. Elementarni titanijum nije otrovan, ali neke njegove soli jesu. Legure titanijuma su veoma lake i mehaniki izdrljive - posebno na razvlaenje i zbog toga se koriste u avioindustriji, a takoe i za pravljenje bicikli i drugih sportskih sprava. Legure titanijuma imaju mnogo bolje osobine od legura aluminijuma ali su od njih znano skuplje te su zbog toga manje zastupljene. Titanijum-dioksid se koristi kao dodatak za izbeljivanje u pastama, pracima i farbama.

Titanijum (ogreb minerala)

Gvoe

Mn - Fe - Co

FeRu

periodni sistem

Opti podaci

Ime, simbol,atomski brojGvoe, Fe, 26



gustina, tvrdoa7874 kg/m3, 4

Bojasrebrnobela

Osobine atoma










fizike osobine









Ostale osobine










izotopzast.

v.p.r.n.r.e.r. MeVp.r.54Fe

5,8%

stabilni izotor sa 28 neutrona55Fe

(ve.)2,73 godinaz.e.0,231

55Mn56Fe

91,72%stabilni izotor sa 30 neutrona57Fe

2,2%


0,28%


(ve.)44,503 dana-1,565

59Co60Fe

(ve.)1,5106 godina-3,978

60Co


Gvoe i (Fe, latinski ferrum) je metal 8.grupe.Ima 16 izotopa ije se atomske mase nalaze izmeu 49 - 63. Postojani izotopi su: 54, 56, 57 i 58. Najzastupljeniji je izotop 56 (91%). Gvoe je bilo poznato jo prvobitnim civilizacijama.

Zastupljenost i jedinjenja

Zastupljen je u zemljinoj kori u koliini od 0,41% u obliku sledeih minerala: crvenog hematita (Fe2O3, crnog magnezita (Fe3O4), siderita (FeCO3), limonita, halkopirita, pirita, arsenopirita...Sem ovih minerala veliki tehnoloki znaaj imaju karboniklova kompleksna jedinjenja gvoa koja se dobijaju iz hlorida gvoa. Ta jedinjenja su katalizatori brojnih organskih reakcija. Zlatan hlorid (II) kiselog ukusa se upotrebljava za suzbijanje malokrvnosti.

Bioloki znaajGvoe je neophodno za ouvanje zdravlja. Atom gvoa se nalazi u mnogim enzimima: hemoglobinu, mioglobinu ... Potrebe za gvoem se razlikuju u zavisnosti od starosti, teine, pola, zdravlja minimalne koliine koje je potrebno dnevno uneti kreu se u irokim okvirima. Kod odraslih osoba od 10 miligrama dnevno do 20 kod ena, dok je za vreme dojenja potrebno 30. Iako ovekov organizam ima solidne mehanizme za regulaciju koliine gvoa, u nekim situacijama moe doi do oboljenja hemohromatoze. To oboljenje se javlja usled prevelike doze gvoa u organizmu. Velike koliine gvoa(II) su otrovne. Soli gvoa(III-VI) su bezopasne, zato to ih organizam ne apsorbuje. Pravilna koncentracija gvoa u krvi: srednja vrednost (mukarci 21,8 mikro mol po litru, 120 mikro grama po decilitru, ene 18,5 mikro mol po litru, 100 mikro grama po decilitru .Minimalne i maksimalne koncentracije:mukarci 17,7 - 35,9 mikro mol po litru, 90 - 200 mikro grama po decilitru ,ene 11,1 - 30,1 mikro mol po litru, 60 - 170 mikro grama po decilitru

Osobine

isto gvoe je sjajan, srebrnast, mekan metal koji veoma lako podlee koroziji.Vekovima se koristi u obliku legura kao to su elik, legure sa manganom, hromom, molibdenom, vanadijumom i mnogim drugim elementima.Gvoe se javlja u 3 alotropske modifikacije: gvoe , gvoe , gvoe .Samo alotropska modifikacija poseduje feromagnetine osobine.Gvoe u alotropsku modifikaciju gvoe prelazi na temperaturi od 723C pri hlaenju ili 728C pri zagrevanju. Gvoe u gvoe prelazi pri temperaturi od 1400C.

PaladijumRh - Pd - Ag

NiPdPt

periodni sistem

Opti podaci

Ime, simbol,atomski brojPaladijum, Pd, 46




Bojasrebrnosiva

Osobine atoma





elektronska konfiguracija[Kr]4d10


oksidacioni brojevi1



fizike osobine









Ostale osobine







III energija jonizacije


izotopzast.

v.p.r.n.r.e.r. MeVp.r.102Pd

1,02%

stabilni izotor sa 56 neutrona103Pd

(ve.)16,97 danaz.e.&nbsp

103Rh104Pd

11,14%


22,33%


27,33%stabilni izotor sa 60 neutrona107Pd

(ve.)6,5106 godina-0,033

107Ag108Pd

26,46%


11,72%'



Paladijum (Pd, latinski - palladium) je metal 8.grupe. Ima 25 izotopa ije se atomske mase nalaze izmeu 96-116. Postojani izotopi su: 102, 104-106, 108 i 110.Zastupljen je u zemljinoj kori u koliini od 6x10-4 ppm uglavnom kao pratioc ruda bakra i cinka.Otkriven je 1803 od strane Williama Hyde Wollastona, u Londonu. Ime elementa potie od planetoida Pallas. Spada u plemenite metale. Najkorisnija jedinjenja paladijuma su njegova kiselina i Pd(PPh3)3. Paladijum nema nikakvog biolokog znaaja.U istom obliku on je sjajan, srebrnosiv metal, kovan i rastegljiv. Ne reaguje sa vodom i vazduhom. Jake kiseline, kao i jake baze ga rastvaraju. Lako apsorbuje gasoviti vodonik, jer veliina "rupa" u njegovoj kristalnoj reetki odgovara veliini molekula H2.Platina

Ir - Pt - Au

PdPtDs

periodni sistem

Opti podaci

Ime, simbol, atomski brojPlatina, Pt, 78




Bojasrebrnobela

Osobine atoma










fizike osobine









Ostale osobine

Elektronegativnost2,28(Pauling)1,44 (Alred)









izotopzast.

v.p.r.n.r.e.r. MeVp.r.190Pt

0,01%

6,51011 godina3,249

186Os192Pt

0,79%

stabilni izotor sa 114 neutrona193Pt


193Ir194Pt

32,9%


33,8%stabilni izotor sa 117 neutrona196Pt

25,3%


7,2%



Platina (Pt, latinski platinum).Naziv potie od panskog slova platina to oznaava srebro. Ima 36 izotopa ije se atomske mase nalaze izmeu 172-201. U prirodi se nalaze izotopi sa atomskim masama 190, 192, 194, 195, 196 i 198, od kojih su postojani 194, 195, 196 i 198. Zastupljena je u zemljinoj kori u koliini od 0,001 ppm , obliku ruda platine i kao pratilac ruda nikla i bakra. U Americi je bio poznat jo u vreme pre Kolumba. U Evropu su ga doneli panci 1750, koji su smatrali da je to samo druga vrsta srebra. Najvanija jedinjenja platine su: heksahloroplatinska kiselina, platinahlorid i kompleksna organskometalna jedinjenja koja nastaju iz njih, koja se masovno koriste kao katalizatori u industriji. Bioloki znaaj: Neotrovna i ne uzrokuje rak. Neka njena jedinjenja se koriste u hemoterapiji u borbi protiv odreenih vrsta raka.U istom obliku je srebrnobeli metal, kovan i lako se izvlai u ice. Ubraja se u plemenite metale, ne reaguje sa vodom, vazduhom, veinom kiselina i baza. Reaguje samo sa carskom vodom, fluorovodonikom i drugim takozvanim superkiselinama. Koristi se i za izradu nakita.

Hrom

V - Cr - Mn

CrMo

periodni sistem

Opti podaci

Ime, simbol,atomski brojHrom, Cr, 24




Bojasrebrnoplava

Osobine atoma




van der Valsov radijusbd



oksidacioni brojevi6, 3, 2



fizike osobine









Ostale osobine










VI energija jonizacije8744,9 kJ/mol


izotopzast.

v.p.r.n.r.e.r. MeVp.r.50Cr

4,35%

> 1,81017z.e.

50V51Cr

(ve.)27,7025 danaz.e.0,753

51V52Cr

83,789%stabilni izotor sa 28 neutrona53Cr

9,501%

stabilni izotor sa 29 neutrona54Cr

2,365%



Hrom (Cr, latinski chromium) je metal. Elektronska konfiguracija njegovog atoma odreuje njegovu pripadnost VIB grupi. Poseduje 13 izotopa ije se atomske mase nalaze izmeu 45-57. Izotopi 50, 52, 53 i 54 su postojani. Otkriven je 1797 godine od strane N.L. Vauqellina (Louis Nicolas Vauquelin). Hrom je zastupljen u zemljinoj kori u koliini od oko 102 ppm, uglavnom u obliku minerala hromita.

Namirnice najbogatije hromom su pekarski kvasac, kukuruz, kuvana junetina, jabuka, crni hleb, ovsene pahuljice.Metalni hrom je sjajnobeo metal veoma otporan na koroziju. Koristi se kao spoljanji sloj koji pokriva eline elemente, popravljajui njihov izgled i titei ih od korozije. Hrom je sastojak nerajuih elika. Hrom je najmanje rastvoran od svih metala. Iako ima negativni standardni redoks-potencijal na povrini hroma stvara se pasivno stanje, te se ne rastvara u azotnoj kiselini, ni u carskoj vodi, dok se u razblaenoj hladnoj hlorovodoninoj i sumpornoj kiselini rastvara, a rastvaranje u vruim kiselinama prestaje.JedinjenjaNajvanija ruda hroma je hromit FeCr2O4 poznato kao hromit. Ovo jedinjenje se koristi kao aktivan sloj na magnetnim trakama. Redukcijom hromita koksom nastaje ferhrom (Fe + 2Cr)l koji se u metalurgiji koristi za dobijanje drugih legura koje sadre hrom.Rastvori soli Cr(III) i Cr(VI) poseduju veoma intenzivne boje (zelenu i narandastu) to se koristi u fotohemiji. Meavina Na2Cr2O7 sa sumpornom kiselinom se koristi za pranje lab.stakla. Oksid hroma(III) se koristi kao za bojenje. Soli hroma(VI) su otrovne i izazivaju rak.

Bioloki znaaj

Hrom je sastojak mnogih enzima i spada u mikroelemente neophodne za ivot. Olakava prelazak glukoze iz krvi u elije. Smanjuje potrebe za insulinom. Smanjuje rizik od infarkta poto sputa nivo holesterola u krvi. Njegova dnevna upotreba bi trebalo da iznosi minimum 1 miligram dnevno. Nedostatak hroma moe da izazove razvoj eera kod odraslih osoba i bolesti transportnog sistema.iva

Au - Hg - Tl

CdHgUub

periodni sistem

Opti podaci

Ime, simbol,atomski brojiva, Hg, 80


grupa, periodaIIB, 6

gustina, tvrdoa13579,04 kg/m3, 1,5

Bojasrebrnobela

Osobine atoma







oksidacioni broj2, 1


kristalna struktura-

fizike osobine

agregatno stanjeteno

temperatura topljenja234,32 K (-38,78 C)

temperatura kljuanja629,88 K (356,73 C)




pritisak zasiene pare210-4 Pa (234 K)


Ostale osobine










izotopzast.

v.p.r.n.r.e.r. MeVp.r.194Hg


194Au196Hg

0,15%

stabilni izotor sa 116 neutrona198Hg

9,97%


16,87%


23,1%


13,18%


29,86%stabilni izotor sa 122 neutrona203Hg

(ve.)46,6 dana-0,492

203Tl204Hg

6,87%



iva (Hg, lat. hydragyrum) - je zastupljena u zemljinoj kori u koliini od 0,05 ppm. Najvaniji minerali ive su: cinober HgS i kalomel Hg2Cl2Osobine

iva rastvara metale (izuzetak su: gvoe, platina, volfram i molibden. Poseduje veliku isparljivost - pri temperaturi od 20oC u vazduhu se nalazi 14 mg Hg m-3 u stanju dinamike ravnotee. Prag bezbednosti ive u vazduhu iznosi 0,05 mg Hg m-3 vazduha, zato prosuta iva pretstavlja potencionalnu opasnost od trovanja.

Primena

ruda ive

iva se koristi za punjenje termometara, barometara, manometara... Velike koliine ive se koriste za dobijanje srebra i zlata i za eksplozivne materijale.Jedinjenja ive takoe imaju veliku primenu: kalomel se koristi u medicini, za pravljenje elektroda i kao sredstvo za zatitu biljaka. Hlorid ive (II) - sublimit, slui kao katalizator u organskim sintezama, u metalurgiji, kao sredstvo za dezinfekciju. Hg(CNO)2 ima primenu u proizvodnji detonatora. Ako iva dospe u vodenu sredinu, mikroorganizmi je prerauju tako da nastaje metaloorgansko jedinjenje koje se rastvara u mastima. Mnoge tragine dogaaje su izazvala ba organska jedinjenja ive na primer u Japanu, Gvatemali, Iraku, Pakistanu. Svi ti sluajevi su bili izazvani korienjem namirnica koje su bile zatrovane ivom. U Iraku je 1971-1972 umrlo preko 3000 ljudi zbog korienja penice koja je u sebi sadrala fenilive. Unoenje alkalnih jedinjenja ive u ljudski organizam iva pomou krvotoka dolazi do modanih elija onemoguavajui mozgu doliv krvi i izazivajui poremeaje u nervnom sistemu. Katjoni iveHg2+ i Hg22+ imaju razliite osobine. Katjon Hg22+ pripada I grupi katjona, a katjon Hg2+ II.Cink

Cu - Zn - Ga

ZnCd

periodni sistem

Opti podaci

Ime, simbol, atomski brojCink, Zn, 30


grupa, periodaIIB, 4,


Bojaplaviasta

Osobine atoma







oksidacioni broj2



fizike osobine


temperatura topljenja692,68 K(419,53C)





pritisak zasiene pare192,2 Pa (692,73 K)


Ostale osobine










izotopzast.

v.p.r.n.r.e.r. MeVp.r.64Zn

48,6%stabilni izotor sa 34 neutrona65Zn

(ve.)244,26 danaz.e.1,352

65Cu66Zn

27,9%

stabilni izotor sa 36 neutrona67Zn

4,1%


18,8%


(ve.)46,5 sati-0,458

72Ga


Cink (Zn, latinski - zincum)je metal. Ima 23 izotopa ije se atomske mase nalaze izmeu 57-78, od kojih su postojani 64, 66, 67, 68 i 70.Otkriven je u Indiji ili Kini pre 1500. p.n.e. U Evropu je donesen tek u XVII veku.

Zastupljenost

Zastupljen je u zemljinoj kori u koliini od 75 ppm u obliku minerala - uglavnom ZnS, ZnO i smitsonita. Namirnice koje su bogate cinkom su: ostrige, posno meso i ribe. Takoe ga ima i u zrnastom hlebuFizike i hemijske osobine

cink se na vazduhu prevlai slojem oksida

Metalni cink je bletavobeo, krh metal. Na vazduhu podlee oksidaciji slino aluminijumu, ali ga sloj oksida titi od dalje korozije. Cink je vrlo reaktivan kako u kiseloj, tako i u baznoj sredini.

Jedinjenja i primena

Najpoznatije jedinjenje cinka je njegov oksid ZnO, koji se koristi kao dodatak za boje i lakove. Najvanija primena cinka je prevlaenje lima u cilju zatite od korozije. Cink je takoe sastojak mnogih legura, posebno bakra. Cink se takoe koristi i za elektrine pei.Jedinjenja cinka se takoe koriste i za zapraivanje biljnih kultura u batama jer ima insekticidno dejstvo. Cink je jedan od mikroelemenata i nalazi se u mnogim enzimima. Izmeu ostalog ima udela i u: mineralizaciji kostiju, sintezi belanevina, zarastanju rana, utie na rad imunolokog sistema, pravilnu raspodelu insulina i tednju holesterola i vitamina A. Ima udela i u regulaciji krvnog pritiska i sranog ritma. Dnevno ga je potrebno unositi u koliini od minimum 5 miligrama, a preporuuje se oko 15-20 miligrama. Nedostatak cinka uzrokuje: malokrvnost, usporavanje tempa rasta, sporo zarastanje rana, zapaljenja koe ... Nedostatak cinka kod dece izaziva nii rast i sporiji umni razvoj. Cink deluje kao lek za bolesti eluca, reumatizam, kone bolesti ...Sistematsko uzimanje nekih lekova i alkohola utie na smanjenje koliine cinka u ovekovom organizmu.Soli cink (II) izazivaju rak ukoliko se unose u velikim koliinama.Cirkonijum

Y - Zr - Nb

TiZrHf

periodni sistem

Opti podaci

Ime, simbol,atomski brojCirkonijum, Zr, 40


grupa, periodaIVB, 5


Bojasrebrnosiva

Osobine atoma







oksidacioni broj4



fizike osobine







pritisak zasiene pare1,6810-3 Pa (2125 K)


Ostale osobine


specifina toplota0,27 J/(kg*K)








VIenergija jonizacije9500 kJ/mol


izotopzast.

v.p.r.n.r.e.r. MeVp.r.88Zr

(ve.)83,4 danaz.e.

88Y90Zr

51,45%stabilni izotor sa 50 neutrona91Zr

11,22%

stabilni izotor sa 51 neutrona92Zr

17,15%


(ve.)1,53106 godina-0,091

93Nb94Zr

17,38%


(ve.)64,03 dana-1,121

95Nb96Zr

2,8%

>3,81019 godina-3,350

96Nb97Zr

(ve.)16,8 sati-2,658

97Nb


Cirkonijum (Zr, latinski zirconium) - je metal IVB grupe. Ime je dobio po istoimenom mineralu - cirkonijumu (ZrSiO4). Cirkonijum poseduje i mineral badeleit (ZrO2). Zastupljen je u zemljinoj kori u koliini od 130 ppm.

Rodijum

Ru - Rh - Pd

CoRhIr

periodni sistem

Opti podaci

Ime, simbol,atomski brojRodijum, Rh, 45




Bojasrebrnosiva

Osobine atoma






e- na energetskoim nivoima2, 8, 18, 16, 1

oksidacioni brojevi2, 3, 4



fizike osobine









Ostale osobine


specifina toplota0,242 J/(kg*K)







izotopzast.

v.p.r.n.r.e.r. MeVp.r.99Rh

(ve.)16,1 dana+

99Ru101Rh


101Ru102Rh


102Ru103Rh

100%stabilni izotor sa 58 neutrona


Rodijum (Rh, grki - rhodium) - je metal VIIIB grupe. Ima 34 izotopa ije se atomske mase nalaze izmau 94-112. Postojan je samo izotop 103 koji predstavlja 100% prirodnog sastava izotopa rodijuma. Rodijum je dobio ime po grkoj rei rhodon to znai rua. Otkriven je 1803 godine od strane W.H. Wollastona u Londonu. U zemljinoj kori je zastupljen u veoma maloj koliini od 10-4 ppm (eng. parts per million). Dobija se iz nekih ruda bakra i nikla u kojima se nalazi oko 0,1% rodijuma. Neka od njegovih kompleksna jedinjenja su otrovna, i verovatno uzrokuju rak.U istom obliku je sjajan, srebrnosiv metal. Ne reaguje sa vodom, vazduhom i kiselinama, ali reaguje sa jakim bazama. U istom obliku se ne koristi zbog njegove veoma visoke cene. Cena rodijuma je oko 6100 amerikih dolara za 1 finu uncu. Rutenijum

Tc - Ru - Rh

FeRuOs

periodni sistem

Opti podaci

Ime, simbol,atomski brojRutenijum, Ru, 44




Bojasrebrnosbela

Osobine atoma








Osobine oksidasrednje kiseli


fizike osobine









Ostale osobine









izotopzast.

v.p.r.n.r.e.r. MeVp.r.96Ru

5,52%

stabilni izotor sa 52 neutrona98Ru

1,88%


12,7%


12,6%


17,0%


31,6%stabilni izotor sa 58 neutrona104Ru

18,7%


(ve.)373,59 dana-0,039

106Rh


Rutenijum (Ru, latinski - ruthenia) - je metal VIIIB grupe. Ime je dobio po latinskom nazivu za Rusiju. Ovaj element ne poseduje bitnije minerale i obino se javlja u rudama platine.Iridijum

Os - Ir - Pt

RhIrMt

periodni sistem

Opti podaci

Ime, simbol, atomski brojIridijum, Ir, 77




Bojasrebrnobela

Osobine atoma










fizike osobine









Ostale osobine

Elektronegativnost2,20(Pauling)1,55 (Alred)









izotopzast.

v.p.r.n.r.e.r. MeVp.r.189Ir

(ve.)13,2 danaz.e.

189Os191Ir

37,3%

stabilni izotor sa 114 neutrona192mIr

(ve.)241 godinai.t.0,155

192mIr

192Ir

(ve.)73,83 dana-1,454

192Pt193Ir

62,7%stabilni izotor sa 116 neutrona194Ir

(ve.)171 dana-

194Pt


Iriduijum (Ir, lat. iridium) - hemijski element, prelazni metal. Naziv potie od latinske rei iris koja oznaava dugu.Zastupljenost: iridijum je zastupljen u zemljinoj kori u koliini od 310-6 ppm (engl. parts per million). Najvaniji mineral iridijuma je osmirid.

Kadmijum

Ag - Cd - In

ZnCdHg

periodni sistem

Opti podaci

Ime, simbol,atomski brojKAdmijum, Cd, 48


grupa, periodaIIB, 5


Bojaplaviastobela

Osobine atoma







oksidacioni broj2



fizike osobine









Ostale osobine









izotopzast.

v.p.r.n.r.e.r. MeVp.r.108Cd

0,89%

stabilni izotor sa 60 neutrona109Cd

(ve.)464,6 danaz.e.0,214

109Ag110Cd

12,49%


12,8%


24,13%


(ve.)7,71015 lat-0,316

113In113mCd

(ve.)14,1 godina-0,580

113Ini.t.0,264

113Cd

114Cd

28,73%stabilni izotor sa 66 neutrona116Cd

7,49%



Objanjenja skraenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,v.p.r.=vreme polu raspada,n.r.=nain raspada,e.r.=energija raspada,p.r.=proizvod raspada,z.e=zarobljavanje elektrona,i.t.=izomerni prelaz

Kadmijum (Cd, latinski - cadmium) - je metal IIB grupe. Ime je dobio po grkom nazivu za rudu cinka - kalamin. Najpoznatiji mineral je CdS, ali se obino dobija kao sporedni proizvod pri proizvodnji cinka. Kadmijum je otkrio 1817 godine nemaki hemiar Fridrih trosmajer.Bitnu koliinu kadmijuma u sebi sadre rude cinka i fosilnih goriva (npr. kameni ugalj). Usled njihovog eksplatisanja znatne koliine kadmijuma se oslobaaju u atmosferu i hidrosferu. Kadmijum je element velike toksinosti (nekoliko puta vee od arsena). Ima kancerogeno dejstvo, oteuje bubrege, izaziva anemiju i bolesti kostiju. tetno deluje i na sistem za kruenje materija.

Documents

Prelazni Metali - Opca i Anorganska Kemija