P O Z O R I [ T E

11April 2018. www.serbianmirror.com

Intervju: Ljiljana Blagojevi}, glumica

Predstava “Sokin i Bosina“dr Milice Konstantinovi}, ure`iji Juga Radivojevi}a, u

Srbiji, {irom Evrope i Australiji savelikim uspehom prikazana je vi{eod 150 puta, a predstoji im iameri~ka turneja, u ^ikagu, NY,Va{ingtonu, Dalasu i Bostonu.

Tajna uspeha ove pred-stave je najpre u sjajnoj gluma~kojekipi koju ~ine LjiljanaBlagojevi}, Vesna Stankovi},Kalina Kova~evi} i Milo{Djordjevi}, kao i to {to se baviuniverzalnom temom svekrve(Bose sa Romanije) i ta{te (Sokeiz Novog Sada), koje dolazenenadano u Beograd da spre~erazvod dece. K}erka koja vozikamion i zet koji je baletan `ive udoba kada su se uloge drasti~noizmenile, {to izaziva novekomi~ne situacije u ve} nebrojenoputa vidjenim porodi~nimkli{eima.

“U patrijarhalnoj Srbiji21. veka, komedija je i dalje poro-di~na, ona je sva vezana za majke,babe, ta{te, o~eve, svekrve,pa{enoge, {urnjaje i zetove, i svaje i dalje zasnovana na njihovim`eljama, nadama, sukobima io~ekivanjima... Predstava ‘Sokin iBosina’ na duhovit na~in pred-stavlja probleme koji nastaju kadata{te i svekrve re{e da daju savete,tra`e od vas da pratite njihove`elje i o~ekivanja i da ostvarujetenjihove `ivotne potrebe. I to je sveu redu kada ne morate da ih gle-date svakog dana. Ali... Zamislite{ta se desi kada re{e da vasposete. Na jedan vikend. Ili ~itav`ivot“, stoji u najavi predstave.

Povodom prikazivanjaove predstave i dolaska uAmeriku, ekskluzivno za“Ogledalo“ na na{a pitanja odgo-varale su priznata glumica i prvak-inja Narodnog pozori{ta LjiljanaBlagojevi} i njena k}erka KalinaKova~evi}, koja takodje igra upredstavi.

Publika koja je gledalapredstavu “Sokin i Bosina“ ka`eda je u pitanju dobra komedijakoja pomalo li~i na Nu{i}a. Kakobiste je vi preporu~ili gledaocimau Americi?

- Ova urnebesna komedi-ja na tragu velikog, najve}egna{eg komediografa Nu{i}a, svojuproveru univerzalnosti potvrdila jekroz igranje vi{e od 150 puta umnogim gradovima Srbije, ali iLondona, Berlina, Milana, Osla,

Budimpe{te, Toronta,Vankuvera, Kalgarija,Sidneja, Perta, Brizbejna,Be~a i na desetine svetskihmetropola. Sa rado{}udolazimo u NY, ^ikago,Va{ington, Dalas, Boston.Ova predstava govori orazlici u mentalitetu, gen-eracijama sa divnomporukom, pravite decu...Svako }e prepoznatisituacije iz svog `ivota islatko im se nasmejati.Posle ove predstave iza}i}ete ozareniji, lep{i isre}niji.

[ta uti~e naizbor predstave kojuprikazujete publici udijaspori? Da li birate predstavekoje su bile najgledanije u mati-ci ili mo`da po njihovoj temati-ci?

- Najva`nije je da dolazedobre predstave koje su potvrdilesvoj kvalitet i koje nas ne}eostaviti ravnodu{nim. Svakako dau njima u~estvuju dokazani glum-ci, kao i pisci i reditelji. Apsolutnosam sigurna da }e svako ko dodjena predstavu iza}i zadovoljan i da

}e neke replike dugo pamtiti. Takoje bilo u svim gradovima do sada,pa {to ne bi bilo i posle ove turne-je.

S obzirom na to da sak}erkom Kalinom Kova~evi}~esto zajedno glumite, da li nasceni ponekad zaboravite da vamje ona ravnopravna koleginica, ipostupite kao majka, kriti~ki iliza{titni~ki?

- Nismo mi pre~esto na

sceni. Za celu karijeruu tri predstave i dvafilma, ali u popularnimpredstavama pa vam se~ini da je to ~esto. Onai ja smo na sceni part-neri. Mi smo profe-sionalci. Prema njojimam isti odnos kao iprema drugim kolega-ma, tako je zdravo ijedino mogu}e. I volimda glumim saKalinom, jer se ~e{}evidjamo, po{to svako`ivi u svom domu.Sem toga, ona jevrhunski profesionalac

i onda se lak{e radi.Da li ~esto gostujete u

inostranstvu i kakva iskustvanosite sa predstava pred srpskomdijasporom?

- Obo`avam da putujem isvaki put sam duboko dirnutakada imam direktan kontakt sana{im ljudima u dijaspori. Premadijaspori gajim duboko po{tovanjei divljenje, jer su uvek spremni dadaju podr{ku matici bez obzira na

to da li je ona to i zavredela.

Evo i kako je za“Ogledalo“ govorila glumicaKalina Kova~evi}:

Igrate sa majkom nafilmu i u pozori{tu. Zanimljivo jeda retko igrate majku i k}erku,a ~e{}e svekrvu i snaju, kao {toimamo priliku da vas vidimo ina ovoj ameri~koj turneji. Da livas reditelji vide kao razli~itekaraktere ili je to bila va{a `elja,i kako zapravo izgleda va{ zajed-ni~ki rad?

- Ne igramo ba{pre~esto, ali igramo u gledanimprojektima. Svakako da smo mi

razli~ite, jer je svaki~ovek pri~a za sebe, alitakodje imamo i dostazajedni~kog, {to jeo~ekivano.

Igrala sam joji }erku. Jednu od ~etiriu seriji “Miris ki{e naBalkanu“. Divnoj serijivelikog rediteljaLjubi{e Samard`i}a,koji je najzaslu`niji zamoju gluma~ku kari-jeru, jer mi je dao prvu{ansu u filmu “Konjivrani“ i jer je verovaou mene kada mnoginisu znali ni da posto-jim.

Zanimljiva jeve~ita tema odnosaroditelj – dete, koja je

u predstavi “Sokin i Bosina“prikazana na duhovit na~in.Kakva su va{a iskustva, sadakada ste i roditelj i dete, kolikotreba roditelj da “poma`e u`ivotu“ svog potomka, a kolikodete treba to da dopusti?

- Ah, to je ve~ita tema inije ba{ lako dati odgovor na topitanje. Mo`da da dodjete daodgledate predstavu i uz sladaksmeh dobijete odgovor. Naravnoda je svaki odnos roditelja i decepri~a za sebe, ali ste u pravu da sebolje razumete sa svojim roditelji-ma kada i sami postanete roditelj.

Da li je ovo va{e prvogostovanje u SAD i kako plani-rate da provedete svoje slobodnovreme?

- Ne, ja sam u Americidosta ~esto, ali moja majka }eboraviti prvi put i radujem se, jer}u mo}i da joj pomognem dabolje upozna i {to vi{e vidi od ovelepe, ~udne i velike zemlje.

Marijana Maljkovi}

Ljiljana Blagojevi} je glumila u vi{e od sedamdeset filmskih i televizijskih serija, astalni ~lan pozori{ta je ~etiri decenije. Dobitnica je najzna~ajnijih nagrada na ovim prostori-ma: Carica Teodora na Ni{kim filmskim susretima, Zlatna kolajna na Festivalu monodrame,Zlatna mimoza na festivalu u Herceg Novom, Zlatna klapa, Nagrada “Politike“, Zlatna masli-na na Internacionalnom festivalu u Baru, nagrada na ”Ljubi{inim danima”, Nagrada ”JoakimVuji}”, Arena na filmskom festivalu u Novom Sadu, nagrada na Festi}u, Zlatni beo~ug zadoprinos u kulturi, Oskar popularnosti, Velika povelja, Nagrada Narodnog pozori{ta zanajbolje gluma~ko ostvarenje u pozori{noj sezoni 2001-2002, za ulogu Vidosave u “Velikojdrami“ Sini{e Kova~evi}a, nagrada na Monolog festivalu u Stokholmu, Nagrada “BoraStankovi}“ na festivalu u Vranju i jo{ mnogih, ali isklju~ivo i samo esnafskih priznanja. Dobilaje 2012. nagradu “@anka Stoki}“, kao i nagrade “Sergej Bondar~uk“ za izuzetan doprinossvetskoj kinematografiji i “Zlatna antena“ – nagradu za najpopularniju glumicu u sezoni2011/2012. na drugom Festivalu doma}ih igranih serija FEDIS za ulogu Nadje Ba~i} u seriji“Budva na pjenu od mora“.

PREMA DIJASPORI GAJIM DUBOKOPO[TOVANJE I DIVLJENJE

Ljiljana Blagojevi}

Scena iz predstave “Sokin i Bosina”

S P C

12 April 2018.

HRISTOS VASKRSE, DRAGA

BRA]O I SESTRE!

“Hodite vinogradu novoga ro|ewa,bo`anskoga veseqa u naro~itom

danu Vaskrsewa, Carstvu Hristovomsjedinimo se pjevaju}i Wega kao Boga uvjekove.“ (8 pesma Pashalnog kanona)

Draga bra}o i sestre, iskoristimoovu priliku Vaskrsewa Gospodwegda se sjedinimo s Wim kroz sveto

Pri~e{}e, pripremiv{i se postom,molitvom i pokajawem. Usli{imo

re~i velikog oca na{e Crkve, SvetogJovana Zlatoustog, koji poziva sve nas

pravoslavne Hri{}ane da na veliki danPashe Gospodwe pristupimo svetoj tajni

Pri~e{}a. Pokajmo se iz dna du{e zana{e grehe i prestupe i primimo u sebeCara Slave, da bismo kroz Wega u{li uCarstvo nebesko. Pristupajmo redovno,podse}aju}i se doga|aja iz `ivota na{egSvetog Mardarija – kako mu je Gospod

upravo pri~e{}ivawem Svetim Tajnamaprodu`io `ivot da bi mogao jo{ daposlu`i Bogu i rodu na ovom svetu.

Neka Vaskrsli Gospod daruje mir,zdravqe i duhovnu radost svima vama i

va{im porodicama, sjediwuju}i nas krozSvete Tajne dok ne postanemo jednog uma

i jednog srca.

Hristos Vaskrse! Vasistinu Vaskrse!Va{ molitvenik predVaskrslim Gospodom,

+ L O N G I NEpiskop Novogra~ani~ko-

sredwezapadnoameri~ki

Obra}anje srpskih episkopaStejt Departmentu

Zameniku sekretara D`onu D`. SalivenuStejt Department, Va{ington, SAD

Po{tovani Zameni~e sekretara g. Saliven,Mi, Episkopi eparhija Srpske Pravoslavne Crkve u Sjedinjenim

Ameri~kim Dr`avama, obra}amo Vam se da bismo izrazili ozbiljnu zabrinutostpovodom ju~era{njeg napada kosovske policije na Marka Djuri}a, direktoraKancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije, kao i na novinare inenaoru`ane gradjane. Na{a zabrinutost je utoliko ve}a s obzirom na to da jetaj brutalni ~in, izgleda, integralni deo orkestrirane kampanje protiv srpskogstanovni{tva na Kosovu i Metohiji, koja se ogleda u ubistvu OliveraIvanovi}a.

U provokativnoj demonstraciji sile policijske snage su upale na sastanakizmedju gradjana i Vladinih funkcionera potpuno naoru`ane i sa {ok bomba-ma. Njih 34 osobe ozbiljno su povredjene i hospitalizovane, dok je MarkoDjuri} nezakonito uhap{en, pretu~en i vodjen kroz Pri{tinu pred gomilom kojaje zvi`dala.

Ju~era{nji dogadjaji jo{ jednom jasno pokazuju da vlasti kosovskihAlbanaca nisu voljne da obezbede minimum osnovih gradjanskih i ljudskihprava, medju kojima i pravo na mirno okupljanje, za srpsko stanovni{tvo koje`ivi na svojoj zemlji. {tavi{e, ove akcije pokazuju bezobzirno zanemarivanjeobaveza koje je sama Pri{tina preuzela da bi uvela standarde osnovnih ljud-skih i gradjanskih prava na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivanjuEvropskoj uniji, uz dodatno suprotstavljanje slovu i duhu Briselskog dijaloga.

Apelujemo na Vas, g. Zameni~e sekretara, da poka`ete da SjedinjeneAmeri~ke Dr`ave i nadalje ostaju posve}ene za{titi najtemeljnijih prava iosnovnog ljudskog dostojanstva Srba na Kosovu i Metohiji, tako {to }ete osu-diti ju~era{nju policijsku brutalnost u Kosovskoj Mitrovici i time upozoritivlasti u Pri{tini da Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave ne}e nikad dozvoliti prebijanjamirnih gradjana, novinara i dr`avnih i javnih li~nosti.

S po{tovanjem,Njegovo Preosve{tenstvo Episkop zapadnoameri~kiMaksimNjegovo Preosve{tenstvo Episkop novogra~ani~ko-srednjozapadnoameri~kiLonginNjegovo Preosve{tenstvo Episkop isto~noameri~kiIrinej

V E R A

Tada Isus do|e sa wima umjesto koje se zoveGetsimanija, i re~e u~enici-

ma: Sjedite tu dok ja odem tamo da sepomolim Bogu.

I uzev{i Petra i oba sinaZevedejeva, po~e se `alostiti i tugo-vati.

Tada im re~e Isus: @alosnaje du{a moja do smrti; ostanite ovdjei bdite sa mnom

I oti{av{i malo, pade nalice svoje mole}i se i govore}i: O~emoj, ako je mogu}e, neka me mimoi|e~a{a ova; ali opet ne kako ja ho}u,nego kako ti!

I do{av{i u~enicima, na|eih gdje spavaju, i re~e Petru: Zar nemogoste jedan ~as probdjeti sa mnom?

Bdijte i molite se da ne pad-nete u napast; jer je duh sr~an, ali jetijelo slabo.

Opet i drugi put otide ipomoli se govore}i: O~e moj, ako nemo`e da me mimoi|e ova ~a{a da jene pijem, neka bude voqa tvoja.

I do{av{i na|e ih opet gdjespavaju; jer im bijahu o~i ote`ale.

I ostaviv{i ih, otide opette se tre}i put pomoli govore}i oneiste rije~i.

Tada do|e u~enicima svojimi re~e im: Jo{ spavate i po~ivate!Evo se pribli`io ~as, i Sin~ovje~iji predaje se u rukegre{nika...(Mt. 26.36-45)

Na`alost, ~itav ovajuslovqeni svet po~iva na strahu odsmrti. Taj se strah nalazi u temequmnogih qudskih delovawa. [kola iposao se umnogome baziraju na tomstrahu...

[ta }emo jesti, od ~ega }emo`iveti, ako ne radimo, ako nezavr{imo {kolu?

Sistem sveta u kome `ivimozapravo je transformisanorobovlasni{tvo. Su{tina je ta dasmo svi mi u mawoj ili ve}oj merirobovi. Robovi sistema.

U mnogome je razlog tom rop-stvu na{a nesvest i na{ strah odsmrti, potpomognut `eqom za kom-forom i lewo{}u. Ako ne radite,odnosno nemate dovoqno novca daplatite hranu i ra~une, preti vamopasnost da umrete na ulici od

gladi, ako nemate nekoga ko bi vampomogao. Ako poku{ate dapromenite sistem bi}ete progoweni,pa ~ak mo`da i ubijeni, akopostanete opasnost po sistem tj. poqude koji pomo}u tog sistema vlada-ju svetom.

Bogo~ovek Hristos je do{aou na{ svet, u na{ sistem, da poka`enovi model `ivota.

Pro`iveo je svu tragikuqudskoga `ivota i kao neko ko pomi{qewima tada{wih vladarasveta remeti tj. ru{i sistem, bivaubijen, odnosno razapet na krst.

Smrt i strah od smrti suposledwi i najve}i neprijateqiroda qudskog.

Te ve~eri u Getsimanskomvrtu Sin Bo`iji moli Boga Oca daga mimoi|e ~a{a stradawa, da je nepije... Moli, kao ~ovek kome pred-stoji patwa, stradawe i najsvirepi-ja mogu}a smrt. Moli, jer se boji... Iu toj unutra{woj, samrtnoj borbi sastrahom, on prelama i ka`e:...aliopet, ne kako ja ho}u, nego kako ti... (Mt.26.28)

To pomirewe, zapravo prih-vatawe svoga krsta i potpunopoverewe u Boga Oca, tu je kqu~pobede nad smr}u. Time je pobe|enposledwi i najve}i neprijateq.

Kao nagrada sledujevaskrsewe kao fizi~ka pobeda nadsmr}u, ali pre we sledovala je duhov-

na ili du{evna borba i pobeda.Svima nama, draga bra}o i

sestre, tek sleduje ta borba i tajispit poverewa u Boga. Ako u sebiimamo strah od smrti, zna~i danismo stekli dovoqno poverewa uBoga, da nas ne}e ostaviti da patimopreko svojih mo}i.

Temeq na{e vere jeste pobe-da nad smr}u i vaskrsewe. Bez te veresve ostalo je uzaludno.

Svojim delom i primeromHristos nam je pokazao put.

Neka bi nam vaskrsliGospod podario snage, qubavi ipoverewa da pobedimo sve svoje stra-hove i neprijateqe i na dan sudavaskrsnemo u `ivot ve~ni, bla`enii besmrtni. Amin.

HRISTOS VASKRSE!

PP RRAA VV OO SS LLAA VVQQEE Priredio: Nenad Jovanovi}maranata.jovanovic@gmail.com

HRISTOS VVASKRSE - VVAISTINU VVAKRSE

13April 2018. www.serbianmirror.com

P R E D S T A V L J A M O V A M

14 April 2018.

NOVO NA INTERNETU

Sa Tonijem Stankovi}em sam zajednodavnih osamdesetih ulazila u ~arobnisvet novinarstva, kada smo uz jo{

nekoliko dragih i pametnih prijatelja entuz-ijasta osnovali ~asopis “11:59“ ( “Minut dodvanaest), puni bunta, `elje za promenamai volje da ih na svojim ple}ima iznesemo.Znali smo da je tada bilo minut dodvanaest u skoro svim segmentima na{ih`ivota, a sada smo prili~no tu`ni {to jeodavno 12 i 5 i {to se kazaljke pod na{imnebom stvarno sporo pomeraju.

Toni je u medjuvremenu nastaviosa “U`i~kom nedeljom”, koja sada izlazidvonedeljno i pribli`ava se jubilarnom hil-jaditom broju, kako bi zadovoljio novinarst-vo u svojoj krvi, a po~eo je i rad sa fir-mom “Vodi~“ i prodavnicom “Petar Pan“,jer se od ne~ega moraju pla}ati ra~uni.

Ve~iti entuzijasta, ovaj ekonomistapo struci nastavlja sa inovacijama korak pokorak – uz {tampano izdanje ~asopisa, ve}odavno radi i izuzetno pose}en web site“U`i~ka nedelja”, a posle klasi~ne pro-davnice, uskoro }e se na internet nebupojaviti i virtuelna prodavnica “Bubalica”.

“‘U`i~ka nedelja’ postoji od1993-1994, a Petar Pan je krenuogodinu-dve pre toga. Bila su to, nera~unaju}i ratno stanje, najgora vremenakoja ~ovek mo`e da zamisli. Hiperinflacija,sankcije, politi~ki teror… I tako to traje dodanas, uz mestimi~na pobolj{anja ipogor{anja. U Srbiji nikada nije dosadno…I nema opu{tanja, potrebno je stalnodokazivanje, kao da si tek na po~etku kar-ijere. Ba{ zbog toga se ve} du`i niz godi-na nosim mi{lju da pokrenem internet pro-daju, ali u Srbiji je to za male biznisedoskora bilo nemogu}e. Primera radi,pla}anje karticama na doma}im sajtovimanije bilo mogu}e, jer banke to nisu radile,a one koje su imale taj servis, radile susamo sa velikim kompanijama. Prakti~no, usamoj Srbiji je taj vid biznisa na po~etku.Malo ~udno, ali je tako. Tek odskora, iakouz paprene provizije, ipak je mogu}einstalirati taj servis i na sajtove koji nisu uvlasni{tvu korporacija. ”

“Bubalica” je jo{ uvek u povoju,ali svakog dana joj asortiman raste, sanovim, zanimljivim proizvodima.

“Bi}e tu vremenom raznih zan-imljivih proizvoda iz Srbije, pogotovu izovog na{eg kraja, u`i~kog i zlatiborskog.Spremamo se; zahvaljuju}i napretku inter-net alata, situacija je prili~no olak{ana, para~unam da }e bubalica.rs za mesec-dvabiti potpuno funkcionalna. Ubacivanjeproizvoda }e trajati du`e. Bubalica }e bitiprava internet knji`ara, a to obuhvataprili~no {irok spektar artikala. Namera namje da vremenom prodajemo stvari iz Srbije

na{im ljudima koji su ra{trkani po celomsvetu, ali }e za to trebati malo vremena, jersu kod nas zakoni i dalje prili~no kruti, alise i na tome radi u poslednje vreme, pao~ekujem da }e i to biti mogu}e za god-inu-dve. Ali, prvo da sko~imo, pa daka`emo hop. Dakle, za sada, primarni ciljnam je prodaja u Srbiji i glavni artikli sunam {kolske torbe, ali i razne druge `enske,mu{ke i de~je torbe, aksesoari, zanimljivipokloni, suveniri, gad`eti, kompjuteri...”

Ako bismo ponovo razgovarali uaprilu idu}e godine, {ta bi `eleo da tadamo`es da nam ka`e{ o poslovima u koji-ma si?

“Godinu dana i ho}e i ne}e bitidovoljno. Ja sam imao prili~no zanimljiveideje jo{ pre petnaestak godina, ali tadanjih u Srbiji nije bilo mogu}e realizovati.Srbija je, na`alost, zemlja u kojoj je,primera radi, tek od 2004. godine bilomogu}e uzimati kredite, a i tada po papren-im kamatama. U medjuvremenu, svet nije~ekao, pa je mnoge ideje jednostavnopregazilo vreme, ali, {ta da se radi, ja sam,iako previ{e oprezan, uporan ~ovek, paverujem da }e i u ovom internet poslu bitirezultata.”

Sizifovski posao izdavanja i{tampanja novina, bilo da su dnevne iliperiodi~ne, odumire skoro svuda u svetu.Elektronska izdanja preuzimaju uloguinformisanja, iako su i tu ulogu ve}odavno preuzele socijalne mre`e, na`alost.Obe}ao si sebi da }e{ dogurati do 1000.broja. [ta je bilo najte`e u svim ovimgodinama i {ta }e biti sa UN posle jubile-ja?

“Hiljadu brojeva je lepa cifra, pa

kada je dostignemo, a to }e biti krajemgodine, vide}emo {ta }emo dalje. Sajt‘U`i~ke nedelje’ je izuzetno pose}en, aliima i prili~an broj, uglavnom starijihljudi, koji vole {tampano izdanje, tako dasu, za sada, sve opcije otvorene. [ta jebilo najte`e svih ovih godina? Ni{ta nijebilo lako ili sve je bilo te{ko. Mislim dau celom svetu ljudi koji se bave {tampan-im medijima to ne rade isklju~ivo zbogbiznisa, ve} pre iz potrebe da ne{to ka`ui `elje da na taj na~in uti~u da svetpostane bolje mesto za `ivot. Na`alost, uSrbiji, uprkos svim naporima, to nikakoda se desi. Za{to je to tako, te{ko jeobjasniti. Nam e d i j e ,naro~ito naovakve kakvaje ‘Nedelja’,slobodna idr~na, uvekse vr{i velikip r i t i s a k ,pogotovu up o s l e d n j evreme, kadaje omiljenaz a b a v ar e ` i m ae konomskoiscrpljivanjesvih onihk o j id r u g a ~ i j em i s l e .‘Nedelja’ je unikatna u Srbiji po tome {toza ovih 25 godina nikada nije dobijaladonacije, niti od doma}ih, niti od stranihporeskih obveznika. Uvek smo biliokrenuti tr`i{tu, a za jedan lokalni medij,u malom gradu kakvo je U`ice, to je vrlo~esto nemogu}a misija, prakti~no altru-izam. Zato tu i jeste ‘Petar Pan’, a usko-ro i bubalica.rs da potpomognu, kadaza{kripi sa novinama.”

Uvek si va`io za preduzetnika, akao diplomirani ekonomista razume{odli~no funkcionisanje tr`i{ta. Ipak, prak-sa u Srbiji je isuvi{e daleko od svihekonomskih pravila i standarda. Nespada{ u one koji su se sna{li, ve} u onekoji uvek zasu~u rukave. Jesi li umoranod toga? [ta te i dalje vu~e da uradi{ne{to novo, bolje i druga~ije?

“Umoran? Ne misli ~ovek isto sa20, 30 ili 50 godina. Ima tu i umora, ali iiskustva, manje se ~ovek zale}e i racional-nije tro{i energiju kada pregura pedesetu.Da, nikada u `ivotu nisam stvari olakoshvatao, niti sam i{ao grlom u jagode. To

je za nekoga mana, a za nekoga vrlina, {tobi se reklo, u zavisnosti od toga kako jekroz `ivot prolazio. Bilo kako bilo, svi miimamo svoj put i mislim da je najva`nijeda ga dosledno sledimo, pa kako nam bude.^ovek se, u krajnjem, najbolje ose}a u sop-stvenoj ko`i. A ideje su ono {to nas uvektera napred. One jedino i pokre}u~ove~anstvo, zar ne?“

Mila Filipovi}

BUBALICA – ZA SVE KOJI VOLE DA KUPUJU

Toni Stankovi}

I Z M A T I C E

15April 2018. www.serbianmirror.com

^itaju}i strane ~asopise,shvatio samda je jako

moderno imatiku}nog duha. Otome se pri~a nasedeljkama, na~ajankama, upozori{nim pred-stavama, na film-skom platnu.Posebno su zan-imljivi holivudskifilmovi u kojima se{ale na ra~un duho-va, {to je dokaz dafilmski ljudi na taj na~in terajustrah zbog utajenih poreza. Ovo bisigurno Frojd i Jung bolje objasniliod mene.

U filmu “Tito i ja“,u~itelj Raja, u interpretaciji LazaraRistovskog, u komunisti~ko vremedecu pla{i tako {to se pokrivabelim ~ar{avom i hu~e kao duh. Iovo bi Frojd bolje objasnio odmene, iako nije `iveo u vremekomunizma, a to vreme zaslu`uje

poseban psiholo{ki tretman i psihi-jatrijsko le~enje.

D a k l e ,pi{em o duhovima udana{nje vreme. Ali,pre nego {to utvrdimda li je ova pri~aproizvod jave ili sna,moram po{tovani~itaoci da vampostavim jednopitanje: da li se vibojite duhova?Naravno da se nebojite! I ja se nisambojao dok nisam

po~eo malo trezvenije darazmi{ljam o njima, pa sam ~akuzeo i neke modne detalje kojekoriste ti slatki nevidljivi, neprijavl-jeni stanovnici u na{im stanovima iku}ama.

Ako trezveno razmislite,zaklju~i}ete da se duhovi pojavlju-ju i u na{oj Narodnoj skup{tini.Taman pomislite kako nema kvoru-ma, a novi zakon ipak budeizglasan. Kako? Ko je glasao? Svi

znaju, a }ute otome: duhovi suglasali. Nisuprisutni u sali,ali je tu njihovglas.

I n a ~ e ,duhovi sumnogo slatki istalno se {ale.Jedino se ne {ales k u p { t i n s k iduhovi, jer se uSkup{tini glasa oveoma ozbiljnimstvarima. Ili je tomo`da izraz nji-hovog smisla zahumor?

Sada }eneko, veomatrezveno iozbiljno, da upita: za{to vam jedanpisac kolumne u presti`nim novina-ma pri~a o duhovima? Zato {to bimogao da dodje u va{u ku}u ibude va{ li~ni duh. Temperatura sespustila ispod nule, mraz po~eo dapreti, pa bi jedan duh u va{imstanovima dodatno mogao dapodigne temperaturu tako {to bi vaspla{io. Kako? Na primer: dodjugosti u va{u ku}u, taman se maloopustite, a ja zamotan u beli ~ar{avviknem – buuuuu i zadrmam luster.Ko bi tada uop{te mislio {to imamalu platu, {to mu je hladno ustanu i {to su neke `ivotne namir-nice upravo poskupele?

A mogao bih da radimkao duh u prostranim ku}amaimu}nijih Beogradjana. Danas se

prave ku}erine sa mnogo soba,koje zvrje prazne. A duh mo`eodjednom da se useli u deset soba,pa kad nervozna supruga napadnemu`a {to je napravio tolikuku}erinu sa sobama koje niko nekoristi, on, to jest duh, krene odsobe do sobe, polako otklju~avavrata koja {kripe... Kad ugledaduha, ona padne u nesvest, a on, tojest mu`, poma`e joj disanjem ustana usta da se pribere i – ljubavponovo procveta, jer sve kre}e sapoljupcem. A zamislite, po{tovani~itaoci, koliko stanova samo uBeogradu zvrji prazno! I stalno segrade novi. Pretvaranjembesku}nika u nevidljive duhove,koji bi u{li u prazne stanove,Beograd bi trajno re{io stambeno

pitanje. Zato bi ovaj predlog treba-lo da se nadje u Skup{tini, askup{tinski duhovi bi ga sigurno poautomatizmu usvojili, jer ionako nesti`u da pro~itaju sve kilogramepapira koji svakodnevno sti`u nanjihovu adresu.

Ceo tekst pi{em zbogkonkretnog predloga: po{tovani~itaoci, preporu~ite me svojim pri-jateljima! Ja bih mogao da budemjedan veoma rentabilan duh, kojine tro{i mnogo, a mo`e beskrajnoda vas razveseli. A za cenu }emose dogovoriti.

Da li je ova pri~a java ilisan? Ne znam, jer sam se upravoprobudio i, koliko mogu da sesetim, sanjao sam ne{to o nekimduhovima...

DUH JE UNOSNO ZANIMANJEVANJINI BISERI

Pisac, novinar, scenarista i TV voditelj Vanja Buli}

Nova knjiga

VANJE BULI]AU svom novom romanu VanjaBuli} nastavlja da prati uzbudljivaistra`ivanja novinara “crnehronike“ Novaka Ivanovi}a, ovogaputa povodom ubistva vlasnikano}nog kluba Laleta Svica,nekadašnjeg `estokog momka sabeogradskog asfalta. Kada izno}nog kluba dobije anonimnipoziv, sa obaveštenjem da je nje-gov vlasnik ubijen, i kada shvatida policija zanemaruje i zataškavazlo~in, ovaj beskompromisni nov-inar upusti}e se u traganje zapozadinom krvavog dogadjaja.

13. mart Srbija je i dalje najve}i kamen u

“balkanskoj cipeli” koji `ulja SjedinjeneAmeri~ke Dr`ave. Va{ingtonski pomo}nikVes Mi~el na prvoj turneji po jugoistokuEvrope u Beograd izgleda donosi “nepris-tojnu ponudu” za Kosovo, da ga mi pusti-mo u UN, a oni }e biti dobri prema nama.Istovremeno komandant snaga NATO-a uEvropi general Kertis Skaparoti predOdborom ameri~kog Senata za oru`anesnage poru~uje da su Srbija i srpski narodnajve}i problem u regionu. Nama se direk-tno preti ako ne pustimo Kosovo u UN iako ne priznamo tu novu ameri~ku dr`avuu Evropi iz na{e nadle`nosti.

Stvar je vrlo prosta – Amerika `elislabu Evropu. EU je najve}a opasnost poSAD, a ne Rusija, ali to Va{ington ne `eliglasno da ka`e. Destabilizuje Evropu indi-rektno, izazivanjem stalnih kriza. To ost-varuje tako {to cepa Ukrajinu, Srbiju,

Makedoniju i Bosnu. Pravi tzv. dr`avuKosovo, Veliku Albaniju i gura islamskisvet na Stari kontinent. Me{anjem uunutra{nje poslove Beograda, Zagreba,Sarajeva, Pri{tine, Tirane, Skoplja ameri~kiambasadori se predstavljaju kao vladariBalkana.

Ljuljanjem dolara slabi se evro ievropska ekonomija. Zabranjen je gasovodJu`ni tok, da bi se u EU ugurao ameri~kigas, zabrani}e se i da Kinezi kupe RTBBor. Ameri~ka kontorla EU je totalna, alise niko ne buni, a Srbija strada...

SAD }e nas naterati da odobrimoprijem tzv. Kosova u UN, sa tim da se mipona{amo kao Isto~na Nema~ka i ZapadnaNema~ka – dve podeljene dr`ave koje sene priznaju direktno...

20. mart V. Putin je pobedio na izborima. Za

njega je glasalo vi{e od 50 miliona ljudi.

Sad svi mediji u Srbiji slave pobeduPutina. Valjda ga prizivaju da nas ~asti jo{nekim zardjalim avionom.

Dr`ava se setila da podsti~e NOVCEMradjanje Srba. Natalitet nam je veliki samou Tutinu, N. Pazaru, Sjenici, Pre{evu iNovom Sadu. Zlobni penzioneri tvrdeda }e roditelji koji budu primali 10godina naknade za tre}e i ~etvrtodete biti bogatiji od njih, koji suradili ~itav `ivot.

Penzioneri, nas 1,5 miliona, senadamo da }e nam rodjaci iz dijas-pore pomo}i finansijski, samoPiro}anac ne. @ali se Piro}anackom{iji:

- Ju~e mi bila familija iz Be~a,donijeli neki keks od euro i po, dve~okolade i 200 grama kafe, a pojeli ipopili moju penziju i pola `enineplate!

Sre}no Marko Lopu{ina

MARKOVI KONACI

www.lopusina.com

16 April 2018.

I Z V A [ E G U G L A

Ni{ta u `ivotunije crno ilibelo. Te dve

boje se konstantnome{aju, pa imamobezbroj nijansi sive.Svako vreme nosisvoje dra`i inedostatke. Eh, kad bihomosapijens biosupermen, pa da menjasvet i vasionu. Neznam da li bi to biloba{ najsre}nije re{enje. Nije sva~ijium zdrav. Ima i onih pripadnikana{e vrste koji svoju sre}u grade natudjoj nesre}i. Kada bih mogao damenjam svet, manjao bih mnogotoga. Na `alost, ~ovek je mnogoputa do sada dokazao da jesamouni{tiva vrsta. Uni{tavamoplanetu na kojoj `ivimo, a nemamorezervnu. Medjutim, nisu ni mnoge`ivotinje bolje od nas. ^esto lavpojede svoje mladun~e. Mu`jaci setuku oko `enke, hrane, teritorije...Za{to je to tako? Nikada to ne}emosaznati, kao {to nam nije dat nikapacitet da shvatimo kako smonastali i kuda smeramo. Ne znamo{ta se de{ava sa na{om du{om kadanapusti ovu prolaznu lju{turu,zvanu ,,telo’’. Da li uo{te du{a pos-toji? Po nekim primercima na{evrste reklo bi se da je nema.

Kada bih ne{to mogao damenjam u svom `ivotu, vratio bihse u pro{lost, ali bih probrao samolepe dogadjaje, da u njima ponovozaplivam, s tim {to bih dozvolio dase oni razvijaju u i radjaju nove,koji bi bili lepi nastavci prethodnih,bez mogu}nosti skretanja sa togdivnog koloseka.. Ukinuo bih pro-

laznost. Neka se izprve i prelepe ljubaviizrodi divan brak, nas-taju zdrava deca, izprve pesme rodiprelepa muzi~ka kari-jera, iz prvog stihamnogo lepih pesmari-ca, iz prve pri~epregr{t divnih knjiga,iz prve scene ciklusn e z a b o r a v n i hpozori{nih predstava,

TV serija i filmova, iz prve skicevredna slikarska dela... Preusmeriobih tok sudbine tako da njena lini-ja ne ide gore-dole, kao {to je toslu~aj sa ve}inom na{ih `ivotnih

putanja. Ispravio bih tu liniju, dasamo ide uzlaznom putanjom.

Imao sam tu sre}u dasam odrastao u zlatno doba, t.j.najlep{em periodu u istoriji svihnaroda biv{e Jugoslavije. Tokomsedamdesetih i osamdesetih godina,zemlja je bila u punom cvatu, ljudibezbri`ni, umetnost vrhunska. Mojedetinjstvo i tinejd`erske dane nebih menjao ni za {ta. Vratio bih seu te dve decenije, i iz njih stvarao

nove, zadr`av{i isti smer.Kad ka`em da bih ukinuo

prolaznost, to zna~i da ne bi bilosmrti, a samim tim ni starosti,uvenu}a, straha... Kako bi ~ovekmogao da se opusti i u`iva u slo-bodi. Koliko bi bio hrabriji uupu{tanju u nove avanture, eksper-imente, iskustva...

^esto se ose}am kao dasam zalutao u ovom veku iz van-vremena i vanvasionskih dimenzija.Stoga se i moja pesmarica zove:,,Dnevnik vanvasionskog putnika’’.Nekako se poklopilo da se sa ras-padom na{e dr`ave raspala imuzi~ka umetnost, a isto se mo`ere}i i za mnoge druge grane kul-

ture. Do kraja osamdesetih je bilomnogo dobre muzike i kod nas i uinostranstvu. Onda su na scenustupili banalni trendovi i rijalitiprogrami. Njih je prvi MTV po~eoda forsira devedesetih godina. Pretoga su pu{tali spotove, a ondadoveli neke vulgarne ljude da se 24~asa dnevno svadjaju pred kamera-ma. Verovatno je sistem shvatio daje to najlak{i na~in da se zombira-ju mase, t.j. skrene pa`nja sa

su{tinskih problema, da bi se ljudi-ma lak{e upravljalo. [ta je rezultattoga? Dobili smo nove generacijekoje ne razumeju vreme u kome`ive, ne zanima ih istorija, osimako se njome bave da bi pre`iveli,niti ih zanima kako da u~ine svetboljim. Ranije generacije su nosilebunt u sebi. Danas ga nema. Nera~unam prividni bunt, koji orga-nizuje sistem pod pla{tom: ,,revolu-cije’’, ,,budjenje naroda’’... Vratiobih slobodu i raskrinkao upravlja~etudjim sudbinama, koji seuglavnom kriju iza tamnih debelihzavesa, manipuli{u}i zombiranimmasama zarad materijalne koristi.@ivimo u svetu u kom su agresija,materijalizam i pohlepa prioriteti.Promovi{e se razvrat. Oti{li smonekom stranputicom koja vodi uambis, a te{ko da je mogu}e vrati-ti ovu na{u grdosiju na kolosek.Sve je postalo instant. Armijarazvratnih, pohlepnih i agresivnihzombija je sve ve}a i ve}a. No,sre}om ima jo{ uvek mnogo pred-stavnika starih dobrih vrednosti,koji se ne daju uvu}i u vir `ivogblata. Kada sam ja bio tinejd`er uBeogradu osamdesetih godinapro{log veka, devojke su dr`ale dosebe. Tipi~na Beogradjanka je bilapametna, obrazovana, elokventna iprepotentna. Ta uobra`enost jeuglavnom ipak imala neku potporu.Da, ona }e ti dati signal da joj sedopada{ (ako joj se dopada{), ali timora{ da doka`e{ da si je vredan ipotrudi{ se da bi ona postala tvoja(devojka ili `ena, ali nikada dokraja tvoja, jer je ipak samo svoja).

Zna~i, vratio bih se usedamdesete i osamdesete

godine pro{log veka na istamesta na kojima sam `iveo,odbacio neke nemile dogadjaje,pa preusmerio lokomotivu istim{inama kojima je putovalatokom te dve decenije.

Od ovog broja kolumna Dejana Marinkovi}a

Dejan Marinkovi}

ProlaznostHodnikom kroz milion vratahodaju lica skamenjena,pa liftom do petstotog sprata,penju se do zamka od stena.

U njemu `ivi prolaznost.samo je ona beskrajno ve~na.Bahato seje svoju gordost,ponire svuda k’o voda re~na.

Vreme je samo na njenoj strani,svima je ostalim’ neprijatelj,sluge su joj sati i dani,nejefikasniji je uni{titelj.

Mumijama se kezi u lice,sve im uzima, ne nudi ni{ta.Pred njom pokli~u i rajske ptice,{alje ih u ve~na lovi{ta.

Mami crvenom haljinom,k’o matador bika u areni,posipa sjajnom pra{inom,mi hodamo slepi, kameni.

Upija poslednju ~esticu snage,mo`dane vijuge puni bludom,sre}u oduzima dobrima,beskrajnu vlast poklanja ludom.

Prolaznost seje svoje seme,vodi nas gluve, kamene, neme,pretvara nas u pepeo,u njoj sam i ja oslepeo.

GDE JE NESTAO BUNT?

REKLAMIRAJTE SE U OGLEDALU773.744.0373

OGLEDALO JE LIST KOJI NAS POVEZUJE!

17April 2018. www.serbianmirror.com

P O R U K E

April 2018.

I N M E M O R I A M

18

PREMINUO KAMENKO KATI]Jedan od prvih i najpoznatijih izve{ta~a vremenske prognoze na na{im prostorima, Kamenko Kati},

preminuo je 31. marta u Novom Sadu u 83. godini.

Kamenko Kati} je deceni-jama bio prvorazrednamedijska li~nost, gledaoci

su mu bezuslovno verovali i voleliga.

Sa posebnim {armom,lako}om i prirodnim pona{anjempred kamerama, od izve{taja ovremenu napravio je najgledanijurubriku u TV Dnevniku, postaviostandarde o kojima se i danaspri~a.

Zahvaljuju}i njemu vre-menska prognoza je dobila kultnomesto na televiziji.

Kamenko Kati} je rodjen1935. u selu Djurdjevu kodNovog Sada. Bez roditelja jeostao kao {estogodi{njak.

Pohadjao je Realnu gim-naziju u Novom Sadu, ali jezavr{io veterinarsku {kolu u[apcu i zatim radio kao veterinar.

Studirao je kratko veter-inu i agronomiju, na Pedago{kojakademiji istoriju i geografiju, adiplomirao na Filozofskom fakul-tetu, na grupi za etnologiju.

Za vreme studija po~eoje da radi u Radio Titogradu kaospiker, a potom i kao spikerRadio Sarajeva. Bio je i prvi spik-er tek osnovane sarajevske tele-vizije.

Prvog januara 1962.prelazi u Televiziju Beograd.

Sedamnaest godinapripremao je vremensku prog-nozu, a onda prelazi u

Dokumentarni program gde je kaoautor, voditelj i urednik uradiovi{e od 300 reporta`a.

Neke od nje-govih emisija su“Uzgred budi re~eno“,

“@ivot je `ivot“, “Sala{ari“,“Me~kari“, “Partizanka Slavica“,“Svetlani u znak priznanja“,“Planinski mesec nad na{imsokakom“.

Dobitnik je mnogobro-jnih nagrada, izmedju ostalih i

~etiri nagrade za `ivotno delo(UNS, Savez novinara Jugoslavije,RTS, INTERFER), tri “Zlatnapastira“ za scenario i re`ijuetnofilma u Ku~evu.

Gledaoci su ga odmilo{te zvali “na{ Kamenko“.

“Govorili su daKamenku pripada sva slava, jer sesa njim Dnevnik zavr{ava. A taslava nastavila je da postoji zato{to je Kamenoko neko koga suljudi voleli da gledaju, i koga suljudi voleli i kada ga nisu

gledali“, ka`e Nenad Risti}, ured-nik Dnevnika u penziji.

Po na~inu na koji jeradio, mnogi su verovali da jemeteorolog. Kamenko je samgovorio je da je petoro ljudi izHidrometeorolo{kog zavodazaslu`no {to je postao to {tojeste.

Njegove kolege ka`uda je reporta`ama televizijupretvorio u ogledalo `ivota.

“Ja bih rekao da jeKamenko bio dete sre}e. Njega

su svi voleli, voleli su ga i nov-inari i kolege u televiziji, publikaga je obo`avala i on je imaojednu tajnu kako je lako prilazioljudima. On kada ka`e – reci mi{ta ti radi{ tu, samo to jedno malopitanje je otvaralo ljude. Bio je naneki na~in alhemi~ar“, navodiBo`idar Nikoli}, urednikDokumentarnog programa u penz-iji.

Sahranjen je u Djurdjevu2. aprila.

IZVOR: RTS

Odlazak omiljenog izve{ta~a vremenske prognoze

I N M E M O R I A M

Po~etkom marta ove godine napustionas je poznati pisac JovanRadulovi}. Posle duge i te{ke

bolesti prerano je oti{ao, u 67. godini, uBeogradu.

U svojim delima prevashodno sebavio sudbinom srpskog naroda uDalmaciji i Krajini, od po~etka do krajadvadesetog veka. Autor je romana “Bra}apo materi“, “Pro{ao `ivot”, “Od Ognjenedo Blage Marije“, TV drame “Vu~ariDonje i Gornje Pola~e“, drame“Golubnja~a“, putopisnih eseja “Po srpskojDalmaciji“. Za ova i druga dela dobio jeniz knji`evnih nagrada i priznanja.

Pre 16 godina u na{im novinamaobjavili smo intervju sa piscem, u njegovu~ast ponovi}emo i podsetiti na njegovarazmi{ljanja o knji`evnosti i na{oj stvarnosti.

Bez obzira na previranja udru{tvu i dr`avi, na promene dru{tvenihsistema, ideologija i lomove i ratove krozkoje smo prolazili, uvek je ostajala iopstajala nit, `ari{te, koje nas je odr`avaloi nikada nije gubilo vrednost –stvarala{tvo u svim oblastima umetnosti,posebno u knji`evnosti. Kako obja{njavatetoliku koli~inu nesre}a koja se desila ide{ava na{em narodu i toliko kvalitetnih ivrednih knjiga, proze i poezije?

- Drago mi je da mislite da na{istvaraoci danas, svejedno u kojoj oblasti,stvaraju vredna umetni~ka dela, bez obzi-ra na to da li je re~ o knji`evnosti,likovnoj umetnosti, filmu, muzici,pozori{tu. Nije toliko va`no da li }e, presvega, to iza}i van granica na{e zemlje ina{eg jezika, ve} da to ~itaju, gledaju,slu{aju na{i ljudi, i da u tim delima pre-poznaju identitet na{eg naroda, i da tadela, grubo re~eno, “oplemene“ njegovudu{u.

[to se ti~e nesre}e, lomova, rato-va, ta~no je – nevidjenom `estinom sru{ilisu se na na{ narod, ali ~ovek je pri-lagodljiv, iz svega toga stvori se i ne{tonovo, ali i zako~i ve} zapo~eto. Koliko stena dobitku, toliko ste i na gubitku.

Na knji`evnu scenu ste stupili pre

~etvrt veka tako burno, na{li ste se u vrt-logu politi~kih zamki, la`i i podmetanja,zbog “Golubnja~e“. U to vreme na parti-jskim sastancima su svi morali da seizjasne o tekstu i drami, iako je 99 odstonikada nije videlo na sceni ili pro~italotekst. Kako vam sada iz ove perspektiveizgleda sve {to ste tada pre`iveli?

- Izgleda mi kao daleka pro{lost,dobrim delom zaboravljena i ne `elim sena to specijalno vra}ati. U jednom }o{kumoje sobe stoje zave`ljaji novina iz togvremena i ako neko `eli tim slu~ajem dase bavi, tu sam da mu pomognem, da saneke kulturolo{ke, politi~ke, sociolo{keravni to objasni. “Slu~aj Golubnja~a“uzdrmao je tada{nju komunisti~ku oli-garhiju, i sigurno da sve to treba iz nekogmirnijeg vremena objasniti i podvu}i crtu.

Posle “Golubnja~e“ dugo vas nijebilo u javnosti. Da li ste uop{te mogli dastvarate tih 80-ih godina?

– Malo sam se namernosklanjao, vi{e su me zaobilazili, ja sam usvom miru i ti{ini ~itao, pa i pisao, posle“Golubnja~e“ napisani su neki mojiromani, drame, knjige pripovedaka, sce-nariji. A, onda sam, posle nekoliko godi-na, sve to mogao i da objavim. Nisamdangubio.

Pre nekoliko godina objavili stedivan, tu`an i tragi~an roman o sudbiniSrba iz Dalmacije pod nazivom “Pro{ao`ivot“. Toliko je mnogo pesimizma unaslovu romana, da li je u pitanju prejakametafora svega {to se desilo na{em naro-du u Krajini, ili je i knjiga bleda senkastvarnog `ivota?

- Uvek je knjiga proze umetni~kastilizacija `ivota, nekad vi{e, nekad manjebleda senka stvarnog `ivota kako vi ka`ete.Roman “Pro{ao `ivot“ me prili~no

namu~io. Tema, na~in pri~anja, sve je bilomuka, otpor, strah, tuga. Ni dan-danasnisam siguran kako sam iz svega isplivao.Sve dok nisu po~ele da sti`u dobre kritike,pa i knji`evne nagrade, a i pa`nja ~italaca,nisam verovao da sam to valjano uradio.

Svako ko pro~ita va{u knjigu neostaje ravnodu{an, prati kao senka nasvakom mestu, na svakom koraku, prepoz-najemo je u razgovoru sa ljudima iz kra-jeva preko Drine. Ostaje da `ivi u nama isa nama. Da li je prevodjena na drugejezike?

- Koliko znam roman “Pro{ao`ivot“ nije preveden na druge jezike, aniko do sada za njega, van na{eg jezika inaroda, nije pokazao interes.

Te{ko je priznati i suo~iti se saistinom da smo rascepkani, neorganizo-vani, podeljeni, da polako nestajemo. Da liima kraja tom nerazumnom delu nas samihi koliko je vremena potrebno da se orga-nizujemo i po~nemo razumno i racionalnoda razmi{ljamo o sebi i drugima?

- Sad bih morao odgovoriti kaopoliti~ar, ili prorok. Nisam ni jedno nidrugo. Ne treba narodu deliti savete, nitikukati nad njegovom sudbinom. Nekizapo~eti procesi u jednom narodu zavr{i}ese i bez na{e volje.

Dragica Spasojevi}

PISAC JOVAN RADULOVI]

SE]ANJE NA PISCA

Jovan Radulovi}

AAccttiioonn ttrruucckk && ttrraaiilleerr rreeppaaiirr tra`i mehani~ara sa iskustvom za rad u servisu za kamione. Svi zainteresovani mogu se

javiti na broj 773-273-9449.

www.actiontruck.us19April 2018. www.serbianmirror.com

P O R U K E

20 April 2018.