Sistemski pristup u prouavanju radne i ivotne sredine

Opta teorija sistemaRazvoj naune misli karakteriu tri osnovna metodoloka pristupa: pristup opaanja, analitiki pristup i sistemski pristup.

Opta teorija sistemaPristup opaanja je prvi korak svakog naunog pristupa odreenom skupu predmeta,pojava i procesa.

Sastoji se u opaanju i opisivanju onog to je zapaeno, bez pokuaja utvrivanja uzroka i zakonitosti posmatranih pojava i procesa.

Opta teorija sistema

Analitiki pristup se zasniva na mehanicizmu tj. filozofskom shvatanju celine, po kome se svojstva celine pripisuju svojstvima njenih sastavnih delova.

Opta teorija sistemaOsnovne karakteristike analitikog pristupa su:posmatranje celine kao skupa nezavisnih elemenata koje treba analizirati u cilju upoznavanja celine;prihvatanje uzrono-posledine povezanosti elemenata;opisivanje predmeta, pojava i procesa strogim definicijama uz eventualno korienje statistikih metoda.

Sistemski pristup Sistemski pristup je proistekao iz metafizikog finalizma i zasniva se na Aristotelovoj tvrdnji da je "celina vie nego suma njenih delova".

Sistemski pristup Osnovne karakteristike sistemskog pristupa su:prihvatanje nadreenosti celine elementima iz kojih je sastavljena (celina se ne moe rastaviti na elemente, a da pri tom ne izgubi svoje osnovne karakteristike);posmatranje povezanosti elemenata na osnovu uzajamnih interakcija i odnosa u procesu funkcionisanja celine (a ne obrnuto);

Sistemski pristup Interdisciplinarnost, istovremeno prouavanje predmeta, pojava i procesa sa stanovita razliitih interaktivno povezanih naunih disciplina(Ta povezanost se ne ostvaruje samo na planu predmeta znanja, ve i na planu koncepata i metoda, principa i aksioma.)Transdisciplinarnost, strategija istraivanja koja prelazi granice mnogobrojnih disciplina, kako bi omoguila holistiki pristup

Sistemski pristupSistemski pristup predstavlja metodoloki i konceptualni aparat za shvatanje i nauno uobliavanje problema celina koje nazivamo sistemima

Sistemski pristupIzuavanjem sistema i zakonitosti njihovog ponaanja bavi se opta teorija sistema. Prve ideje o nastanku ove naune discipline potiu od poznatog biologa L. V. Bertalanfija [L. Bertalanffy, 1949]. Meutim, njen nastanak se vezuje za 1954. godinu kada je u okviru Amerikog drutva za unapreenje nauke formirano Drutvo za optu teoriju sistema.

Sistemski pristupOpta teorija sistema predstavlja optu teoriju sistemskih disciplina i sistemskog pristupa. Njeno mesto u strukturi sistemskih disciplina, prema ruskom teoretiaru teorije sistema V. N. Sadovskom :

Mesto opte teorije sistema u strukturi sistemskih disciplina

Sistemski pristup

Sistemska istraivanja

Sistemski orijentisane

naune discipline

Nauno orijentisane

sistemske teorije

Konkretna nauna saznanja o sistemima

Teorijske sistemske koncepcije - modeli

Empirijske sistemske koncepcije - modeli

Opti sistemski modeli

Konkretni sistemi

Teorija sistema

Opta teorija sistema

Opta filozofska

pitanja sistemskih istraivanja

Metodi i logika sistemskih istraivanja

Opta teorija sistemaOpta teorija sistema se zasniva na sledeim zakonima:zakonu zavisnosti (svaki sistem je, sa odreenog aspekta posmatranja, u vremenski zavisnoj relaciji ili funkcionalnoj zavisnosti sa drugim sistemima);zakonu razlike (za bilo koja dva sistema, sa odreenog aspekta i nivoa istraivanja, postoji najmanje jedno obeleje po kome se razlikuju);zakonu promene (svaki sistem je podloan promenama u toku vremena).

Opta teorija sistemaZadatak opte teorije sistema je da formulie, razvije i primeni opte zakonitosti ponaanja sistema u razliitim naunim podrujima i na razliite predmete, pojave i procese, kao i da obezbedi zajedniku metodologiju za istraivanje kompleksnih sistema.

U tom smislu su formulisani principi koji vae za sve sisteme.

Opta teorija sistemaNajvaniji principi meu njima su:uzajamna povezanost i zavisnost elemenata sistema;ponaanja elemenata usmereno ka postizanju cilja sistema;posmatranje elemenata u okviru procesa funkcionisanja celine;diferenciranje i specijalizacija elemenata za pojedine funkcije;

Opta teorija sistemaizraavanje funkcije sistema kroz transformaciju ulaznih veliina u izlazne;ostvarivanje ciljeva sistema procesima regulacije;mogunost alternativnog ostvarivanja cilja;pripadnost sistema, kao elementa, sistemu vieg nivoa organizovanosti;interakcija sistema sa okruenjem.

Opta teorija sistemaOpta teorija sistema treba da obezbedi jedinstven skup pojmova, metoda, instrumenata za istraivanje i opis kompleksnih objekata istraivanja, polazei od proverenih nauno saznajnih metoda u filozofiji i drugim naunim disciplinama.

Pojam sistemaPrve ideje o sistemima nalaze se u delima starogrkih mislilaca koji su shvatili da u svetu postoji neki red koji je razumljiv i kojim se moe upravljati.

Tada se pod sistemom podrazumevalo:

Pojam sistemasve to je sastavljeno iz delova;neka celina ureena od raznovrsnih stvari ili saznanja;po logikim naelima ureeni matematiki pojmovi;oblik ureenja i upravljanja dravom;nain rada i postupanja;celishodno sastavljanje celina (sistem svetova, sistem biljaka i ivotinja, sistem maina).

Pojam sistemaPod sistemom se podrazumeva misaona apstrakcija realnih predmeta, pojava i procesa koja se izraava razliitim sredstvima materijalnog ili apstraktnog karaktera.

U savremenoj teoriji i praksi prisutne su razliite definicije sistema.

Pojam sistemaRuski teoretiar teorije sistema V. N. Sadovski [. . , 1974] izvrio je analizu i sistematizaciju definicija pojma sistema i ukazao na postojanje tri razliite grupe definicija.

Definicija sistemaPrvu grupu ine definicije koje odreuju sistem kao matematiku apstrakciju pomou koje se prikazuju dinamike pojave. Takva je, na primer, definicija koju daje H. Frimen [H. Freeman, 1965]: Sistem je matematika apstrakcija koja slui kao model neke dinamike pojave.

Definicija sistemaDruga grupa definicija je najbrojnija i nju karakterie korienje pojmova kao to su: element, odnos, veza, celina. Iz te grupe izdvajamo dve definicije. Jednu daje S. V. Tjuhtin [. . , 1972]:Sistem je skup meusobno povezanih komponenata razliite prirode, ureenih po odnosima, koje poseduju potpuno odreena svojstva. Taj skup se karakterie jedinstvom koje se izraava u integralnim svojstvima i funkciji skupa. Drugu definiciju daje Sadovski.

Definicija sistemaTreu grupu formiraju definicije koje sadre pojmove: stanje, ulaz, izlaz, obrada informacija, upravljanje. Jednu od takvih definicija daje . D. Flegl [C. D. Flagle, 1960] i ona glasi: Sistem je skup pojmova ili predmeta, koji ima ulaze i saglasno njima produkuje izlaze, ostvarujui pritom cilj maksimizacije odreenih funkcija ulaza i izlaza.

Definicija sistemaSistem je skup izdvojenih, meusobno svrsishodno povezanih elemenata, koji sa svojim okruenjem ine celinu. [ Sadovski]Polazei od ove konstatacije i imajui u vidu principe opte teorije sistema, sistem moemo predstaviti na sledei nain,

SistemSimboliki, u obliku:S= {E, V, F}gde je:S - sistem;E - skup elemenata sistema;V - skup veza;F- funkcija cilja sistema.

SistemElement je deo sistema.Cilj istraivanja odreuje koji e se deo sistema definisati kao element. Element sistema je objekat (predmet, pojava ili proces)Elementi sistema su tako povezani da obezbeuju novi kvalitet celine

Veze sistemaPod vezama sistema se podrazumeva proces razmene materije, energije ili informacija meu elementima.

Kako sistem nije celina nastala samo povezivanjem elemenata, ve i celina odnosa sa svojim okruenjem, skup veza sadri dva podskupa veza:

Veze sistemapodskup unutranjih (internih) veza, koji ine samo one veze koje imaju funkciju stvaranja sistema, odnosno doprinose njegovim integrativnim osobinama;podskup spoljanjih (eksternih) veza, koji ine veze elemenata sistema sa neposrednim okruenjem.

SignaliVeze meu elementima sistema ostvaruju se pomou signala. Signali su fiziki procesi (materijalnog, energetskog ili informacionog karaktera) koji se rasprostiru, tj. menjaju svoj poloaj u prostoru i vremenu. Signali se matematiki prikazuju funkcijama. Smer rasprostiranja signala odreuje smer veze.

SignaliAko je veza izmeu elemenata usmerena od nekog elementa, kae se da taj element vri uticaj (dejstvo) na neki drugi element, a ako je veza usmerena ka nekom elementu tada taj element trpi uticaj (dejstvo) odreenog elementa. Elementi su u interaktivnom dejstvu, tj. utiu jedan na drugi ukoliko su povezani dvosmernim vezama. Signal je nosilac informacije. Informacija je sadrana u promeni nekog od parametara signala. Broj, nain i brzina promene parametara signala, odreuju koliinu informacije koju signal nosi. U statistikoj teoriji informacija koliina informacija je odreena verovatnoom pojavljivanja odreenog stanja signala.

PodaciU praksi se, esto, pojmovi informacija i podatak koriste kao sinonimi. Meutim, neophodno je napraviti razliku izmeu ovih pojmova. U optem sluaju podaci predstavljaju injenice, pojmove ili dogaaje opisane na unapred dogovoreni, formalizovani nain i oni se predstavljaju pomou nizova znakova (nizova simbola). Podaci imaju vrednost za praktinu primenu samo ako mogu da se registruju, obrauju i saoptavaju korisniku.

InformacijaInformacija je rezultat modeliranja, organizovanja i transformacije podataka na nain koji poveava nivo znanja primaoca [M. Stankovi, M. Stankovi, 1990]. To znai da ista injenica za jednog primaoca moe da bude podatak, a za drugog informacija, to zavisi od nivoa njihovog znanja.

Prikazivanje sistemaSistem se grafiki moe prikazati u vidu zatvorene konture S sa strelicama naznaenim ulazima i izlazima (slika a).

Pod ulazom se podrazumeva svako dejstvo usmereno ka sistemu, a pod izlazom svako dejstvo koje potie od sistema.

Najee grafiko prikazivanje sistema je u vidu bloka S sa ureenim ulazima i ureenim izlazima, kako je prikazano na slici b.

Prikazivanje sistema

Ukoliko je broj ulaza i izlaza veliki, oni se zamenjuju jedinstvenim simbolima ulaza X i izlaza Y (slika c). Prikazivanje sistema

Jedinstveni simboli ulaza i izlaza sistema mogu se predstaviti preko pojedinanih ulaza i izlaza u obliku skupa:Prikazivanje sistema

Ulazi i izlazi se mogu predstaviti u obliku vektora:Prikazivanje sistema

Oblik delovanja elementa E, matematiki predstavlja oblik transformacije ulaznog vektora X u izlazni vektor Y

X - oblast transformacijeY - polje transformacijeT - operator transformacije Prikazivanje sistema

Stanje sistema Svaki objekt istraivanja, odnosno sistem, ima svoja obeleja. Obeleja sistema su one osobine sistema pomou kojih se on identifikuje i izdvaja od drugih sistema. Obeleja kojima se opisuje sistem, odnosno njegovo ponaanje, nazivaju se parametri, promenljive ili veliine stanja.

Stanje sistemaSkup vrednosti promenljivih stanja u odreenom trenutku predstavlja stanje sistema. Stanje sistema moe da se odredi i kao skup podataka koji daju informaciju o prolosti i sadanjosti sistema na osnovu koje se moe odrediti ili predvideti ponaanje sistema u budunosti. Promenljive stanja se mogu prikazati u vidu skupova, vektora, grafika.

Stanje sistemaStanje sistema je uslovljeno stanjem njegovih elemenata i veza izmeu njih. Sva stanja elemenata nemaju jednake verovatnoe.Tendencija sistema da pree u stanje najvee verovatnoe naziva se entropija. Entropija je mera neorganizovanosti sistema. Veoj entropiji odgovara manja organizovanost.

Proces sistema Proces predstavlja skup stanja sistema koja odgovaraju utvrenom redosledu promena nekog parametra sistema. Parametar koji odreuje proces naziva se parametar procesa. Proces se moe definisati i kao preslikavanje stanja koje odgovara poetnoj vrednosti parametra procesa u stanje koje odgovara njegovoj krajnjoj vrednosti.

Proces sistemaProces sistema se realizuje aktivnostima elemenata.

Nekada je za ovu realizaciju dovoljna jedna aktivnost. Meutim, proces se najee realizuje interakcijom velikog broja aktivnosti.

Ponaanje sistema Niz vremenski uzastopnih stanja sistema ini ponaanje sistema. Nosioci ponaanja su funkcije ili procesi (ukoliko se funkcija cilja sistema realizuje jednim procesom). Funkcije sistema odraavaju njegovu dinamiku, a svrha im je ostvarivanje cilja/ciljeva sistema.

Struktura sistema Skup svih elemenata sistema i internih i eksternih veza ini strukturu sistema. Osnovne karakteristike strukture sistema su: ureenost i organizovanost.

Struktura sistema Ureenost sistema je odraz odnosa meu elementima i vezama sistema uspostavljenih pri njegovom formiranju i funkcionisanju.Organizovanost, pored ureenosti, podrazumeva i specifine odnose i uloge elemenata sa gledita njihovih doprinosa ciljevima i funkcionisanju celine.

Razliit StrukturJednom sistemu, zavisno od aspekta posmatranja, moe da odgovara vie razliitih struktura.Isto tako, nad istim elementima se moe definisati vie razliitih sistema uspostavljanjem razliitih veza meu njima, shodno cilju istraivanja.

Razliit strukturStruktura sistema se moe posmatrati sa vie aspekata: sa aspekta promene, odreenosti, obuhvatnosti i pojavnog oblika.Sa aspekta promene postoje: statike i dinamike strukture. Struktura je statika ako se elementi i meu njima ustanovljene veze ne menjaju u toku vremena posmatranja. U suprotnom, struktura je dinamika.

Razliit struktur

Razliit strukturSa gledita obuhvatnosti postoje: parcijalne, integralne i sistemske strukture. Parcijalne srtrukture odraavaju samo jedan aspekt posmatranja sistema ili vie aspekata posmatranja dela sistema. Integralna struktura odraava nekoliko aspekata posmatranja na nivou celine. Sistemska je ona struktura koja odraava sve relevantne elemente i veze za sve bitne aspekte posmatranja.

Razliit strukturPrema pojavnom obliku strukture se dele na: redne, paralelne,cikline, hijerarhijske i kompleksne. Kod redne strukture elementi su povezani u niz,kod paralelne strukture - paralelno, aciklinu strukturu karakterie postojanje povratne veze ili povezanost elemenata u zatvoreni niz. Hijerarhijska struktura je struktura sa stanjem potinjenosti tj. neravnopravnih veza meu elementima. Struktura koja se ne moe svesti ni na jedan od navedenih oblika je kompleksna.

*