Metodika muzičkog vaspitanjaTema: Muzika u dečjem vrtiću

Specijalizant: Marina Surla

Vršac,2011.

Rezime

U dečjem vrtiću muzičko vaspitanje je sastavni deo vaspitno-obrazovnog uticaja na celovitu ličnost deteta. To znači da muzičko vaspitanje nema karakter školskog predmeta, ali ni umetničke discipline, da ono ne može biti aktivnost koja se iscrpljuje sama u sebi i za sebe, već je muzičko vaspitanje jedan od faktora koji se uklapa u opšti okvir vaspitno-obrazovnog rada da bi doprineo svestranom razvoju ličnosti.

Dete i muzika

Prve kontakte i zvučne predstave, odnos prema muzici i smisao bavljenja njome, dete stiče u krugu porodice već u prvim godinama života. Dete neosetno ulazi u svet muzike nakon rođenja, dok ga odrasli neguje (prepovija, uspavljuje), peva mu, zabavlja ga, priča mu, igra se sa njim, dok mu pevaju starija deca, dok osluškuje korake u šetnji i sl. Od prvih meseci dete treba okružiti zvucima, odnosno omogućiti mu da stekne dovoljno zvučnih utisaka.

Slušanjem pravilno izabrane muzike za određeni uzrast stvara se i razvija u detetu potreba i navika slušanja muzike. Time se razvija i njegova slušna pažnja i sposobnost primanja muzike, emotivnog doživljavanja muzike, pa ono prikuplja i aktivira prve muzičke utiske i iskustva.

Dokazano je da se sva deca rađaju sa nekim muzičkim sposobnostima, a da li će se i koliko će se oni razviti u elementarne sposobnosti, pre svega zavisi od sredine u kojoj dete živi, a osobito od njegove vlastite aktivnosti.

Veoma je važno podsticanje interesovanja deteta za muzički jednostavna, a vredna dela narodne i umetničke muzike i negovanje sposobnosti razumevanja njenog karaktera čime se doprinosi razvijanju estetskog osećanja za lepo i vredno i obogaćuje dečji doživljaj.

Muzika u dečjem vrtiću Rad na muzičkom vaspitanju u predškoslom uzrastu

realizuje se kroz sledeće zadatke:

da se dalje neguju i kultivišu glasovne mogućnosti dece, da deca pevaju intonativno čisto uz pravilno disanje i pravilno i jasno izgovaranje reči;da se razvija muzički sluh dece i muzičko pamćenje, odnosno da deca pamte melodije i tekstove pesama koje uče i muziku koju su nekoliko puta slušala;da se dalje razvija osećaj za ritam i da deca zapažaju, samostalno pravilno izvode trajanja;da se deca podstiču na razne oblike slobodnog izražavanja;da se razvijanjem muzičkih sposobnosti stvaraju i trajnije osnove i interes i ljubav za muziku, da se pomoću muzike razvija estetski ukus i složenija pozitivna osećanja.

Muzičko vaspitanje je plansko uticanje na formiranje ličnosti deteta putem pobuđivanja interesa, potreba, sposobnosti i estetskog odnosa prema muzici.

Polazeći od opštih zadataka predškolskog vaspitanja, u vaspitno-obrazovnom programu postavljeni su zadaci muzičkog vaspitanja, koji variraju prema uzrasnim grupama dece, a ostvaruju se kroz tri osnovna sadržaja rada: pevanje, slušanje muzike i muzičke igre.

Osnovni cilj muzičkog vaspitanja je razvijanje ljubavi i interesa za muziku.

Opšti ciljevi muzičkog vaspitanja jesu razvijanje sluha, ritma, muzičke memorije, muzičkog ukusa i muzikalnosti uopšte. Zatim razvijanje sposobnosti stvaralačkog izražavanja svojih emocija i misli muzičkim sredstvima, komuniciranja putem zvukova i glasova raznih vrtsa, intenziteta i boje (kao reproduktivci i stvaraoci muzičkih oblika, putem svog glasa, raznih predmeta i muzičkih instrumenata).

Polazeći od muzičkih potencijala i sklonosti koje u sebi nosi svako dete, vaspitač upoznaje decu sa svetom muzike obezbeđujući povoljne uslove za pažljivo slušanje muzike, kvalitetnu emisiju, udoban i opušten položaj tela, izostanak ometajuće buke, prigušeno svetlo i dr.

Dakle, kroz muziku deca imaju priliku da upoznaju bogatstvo i raznovrsnost sveta muzike i na taj način njihov život se bogati i oplemenjuje muzičkom umetnošću, kao tekovinom ljudske kulture.

Vaspitač ima ulogu da razvija dečje interesovanje za muziku, kao i da stvara kod dece potrebu za svakodnevnim kontaktom sa ovom umetnošću, koja u dečji vrtić unosi vedrinu, optimizam i radosno raspoloženje, obezbeđujući tako njeno blagotvorno dejstvo na dečji nervni sistem, emocionalnu stabilnost i psihomotorni razvoj.

Zaključak

U muzičkim aktivnostima, dete upoznaje svoje muzičke mogućnosti, stvara sopstvene načine muzičkog izražavanja i reprodukovanja, otkriva i upoznaje svoja opažanja, osećanja, potrebe, misli i ideje, maštanja, svoje kreativne domete.

Dete poseduje muzičke potencijale i aktivan je učesnik u spostvenom muzičkom razvoju. Važnu ulogu u muzičkom razvoju deteta ima socijalno okruženje koje je bogato interakcijom muzičkih simbola (zvuk, glas, ton, dinamika, tempo...).

Muzikom se ostvaruju, s jedne strane, specifični zadaci muzičkog vaspitanja (npr. razvoj sluha, ritma, muzičkog pamćenja, kultura glasa), a sa druge strane, ona doprinosi potpunijem izvršavanju vaspitno-obrazovnih zadataka uopšte.

HVALA NA PAŽNJI !!!