Prezentacija za NBS Makroekonomska kretanja

1

Prezentacija za NBSPrezentacija za NBS

Makroekonomska kretanja

Redakcija Kvartalnog monitoraRedakcija Kvartalnog monitora

FRENFREN

decembar 2008.decembar 2008.

2

Srbija i finansijska kriza

• Svetska ekonomska kriza pogađa Srbiju– Kanal preko koga se kriza prenosi – neravnoteža u

razmeni sa inostranstvom • izvoz (oko 7,5 mld eur) je nizak u odnosu na uvoz (oko 15 mld eur),

pa je deficit veliki (preko 7 mld eur)

– Sve dok je pristizao visok priliv sredstava iz inostranstva (krediti, doznake i SDI)...

– ... postojala je i stabilnost (stabilan kurs, rast deviznih rezervi, visok rast privrede, umerena inflacija)

• Sada su ovi prilivi osetno smanjeni – Manje dostupni i skuplji krediti; manje SDI– Manji priliv evra, pritisak na dinar

=> dinar je u poslednjih dva meseca značajno oslabio

3

Šta nas očekuje• Dve mogućnosti

1. Haotično prilagođavanje – kriza u punom smislu reči• Nekontrolisana depresijacija => skok inflacije => pad

proizvodnje

2. Blago prilagođavanje • Kontrolisana depresijacija => umerena inflacija =>

usporavanje privrede

• Iako rizici postoje, scenario blagog prilagođavanja mnogo verovatniji...

• ...ali potrebne i odgovorne politike: restriktivni budžet...

4

Visoki prilivi kapitala...

• Komparativno posmatrano:

• Liberalizacije i globalizacija bankarskog sektora dovodi do visokih priliva kapitala

• Ovo važi kako za Srbiju, tako i za skoro sve ekonomije u tranziciji

• U zemljama Istočne Evrope dodatni faktor je približavanje EU

5

...finansiraju visoku potrošnju...

• Otvaraju se veliki tekući deficiti izazvani velikim kapitalnim prilivima– Posebno velike deficite imaju Srbija, Bugarska i baltičke zemlje

• Pogrešna percepcija da su visoki prilivi kapitala trajni, rezultat “domaćih uspeha”...

• ...što za posledicu ima veliki rast javne potrošnje, umesto štednje “za crne dane”

0

2.000

4.000

6.000

8.000

2003 2004* 2005* 2006 2007* korigovano za efekat PDV

mil

. eu

r

Deficit tekućeg računa Kapitalni prilivi

6

Kapitalni prilivi dovode i do apresijacije nacionalnih valuta

• Zbog velikih priliva deviza, snažne realne apresijacije valuta zemalja u tranziciji

• Još dva razloga za realnu apresijaciju:– Valute su inicijalno bile

podcenjene– Visok rast produktivnosti

realni efektivni kurs, 2005=100 (pad=apresijacija)

60,0

80,0

100,0

120,0

140,0

160,0

180,0

1996m01 1998m01 2000m01 2002m01 2004m01 2006m01 2008m01

CZK HUF PLN SKK RSD RON SIT

7

Svetska kriza – zastoj u prilivima

• Zbog svetske finansijske krize, od septembra dolazi do naglog zastoja u kapitalnim prilivima

• Valute mnogih zemalja naglo depresiraju

nominalni kurs prema EUR (pad = apresijacija)

85,0

90,0

95,0

100,0

105,0

110,0

115,0

120,0

31.12.07 31.3.08 30.6.08 30.9.08

31-1

2-20

07 =

100

RSD HUF PLN UAH

8

Koje su moguće posledice? komparativna analiza

• Kapitalni prilivi dovode do:– ubrzanja privrednog rasta

• nepoljopriv.BDV: 6,6% 2004; 9,5% 2007– rasta deficita tekućeg računa

• 11,6 BDP 2004; oko 18% BDP 2008– apresijacije valute

• oko 30% realna apresijacija od 2004 do 2008– smanjivanja inflacije

• oko 17% 2005 na oko 5% u H1 2007– ali i do povećanja javne potrošnje

-20,0

-15,0

-10,0

-5,0

0,0

-4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4

Prosek srednje razvijenih zemalja Srbija

-4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4


40

60

80

100

120

140

160

-4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4


80

100

120

140

160

-4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4


Deficit tekućeg računa

Promena deviznog kursaPromena stope rasta BDP Promena stope inflacije

9

Posledice: deficit tekućeg računa

• Deficit tekućeg računa u 2008. biće oko 18% BDP, tj. oko 6 milijardi evra

• Iduće godine smanjenje– Verovatno na oko 16% BDP (oko 5 mld. EUR)– Potrebno prilagođavanje od 1 mld. EUR– Npr. rast izvoza 10%, uvoz blagi pad (2%-3%)

• Narednih godina dalje smanjivanje

• Do 2012. ispod 10% BDP-20,0

-15,0

-10,0

-5,0

0,0-4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4


Deficit tekućeg računa

10

Posledice: kurs /1

• Iskustvo drugih zemalja:– Po zastoju kapitalnih priliva, depresijacija– Realni kurs u jednoj godini oslabi toliko da se poništi apresijacija

akumulirana kroz celu epizodu priliva– Slabljenje realnog kursa kroz nominalnu depresijaciju

• Srbija: moguća realna depresijacija od oko 40%• Nakon oktobra i novembra, ravnoteža bi bila postignuta

nakon još oko 15% realne depresijacije– Nominalna depresijacija prema evru:

• oktobar: 11%• novembar: 5%

• Nove mere NBS privremeno zaustavile trend

• Možda je sad dobra prilika za prilagođavanje kursa

-4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4


Promena deviznog kursa

11

Posledice: kurs /2

• Evro-JTR definišu međunarodnu konkurentnost domaće privrede– Kombinacija tri veličine: kretanja deviznog kursa, produktivnosti i

zarada

Promena evro-JTR• Domaća privreda tržišnim

mehanizmima (rastom produktivnosti) ublažila efekat apresijacije dinara za oko 7 procentnih poena– Od početka visokih priliva kapitala rast

evro-JTR oko 24%– U Q4 2008. “vraćeno” preko 10%

konkurentnosti naglom depresijacijom– Preostalo još preko 10% realne

depresijacije u 2009. da bi se konkurentnost vratila na nivo pre početka visokih kapitalnih priliva

• Očekujemo rast zarada u skladu sa rastom produktivnosti u 2009.

12

Posledice: inflacija /1

• Inflacija u 2007. i 2008. pre svega posledica faktora sa strane tražnje– Naftni derivati i hrana

• U 2009. će doći do smirivanja inflacije, najverovatnije jednocifrena– Sa strane ponude:

• Pojeftinjenje nafte i drugih sirovina (inflacija ↓)• Depresijacija (inflacija ↑)• Niži rast zarada (inflacija ↓)

– Sa strane tražnje• Zastoj kredita (inflacija ↓)• Pad privredne aktivnosti (inflacija ↓)• Umerena fiskalna politika (neutralno)• Niži rast zarada i kočenje penzija (neutralno)

• Glavni rizik: nekontrolisana depresijacija

13

Posledice: inflacija /2Prolaz (pass-through) od kursa ka cenama namalo (Mladenović i Petrović, 2008):

A. Direktan prolaz

Jul 2001 – Jul 2008: uključena nominalna apresijacija i ciljanje inflacije.

Šta je smanjilo pass-through?

p = 0.21epe + 0.33w + 0.11poil – 0.50

Jul 2001 - April 2006: period nominalne deprsijacijep = 0.36epe + 0.30w + 0.10poil - 0.71

14


B. Ukupan prolaz: Drugi krug efekata – akomodirajuća makro politike i indeksacija plata

Total pass-through from exchange rate to prices: Impulse response (pt+j / epet+j)

15


• Na srednji rok očekujemo dalje smirivanje inflacije

• Očekujemo da se inflacija u Srbiji više obori nego što je slučaj u proseku (grafikon)

40

60

80

100

120

140

160

-4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4


Promena stope inflacije

16

Posledice: privredni rast /1• U 2009. neminovno usporavanje

privredne aktivnosti• Stopa rasta će biti prepolovljena:

– Sa oko 7% u 2008. na oko 3% u 2009.

• Ipak, verujemo da će recesija biti izbegnuta

• Efekti krize na pojedinačne sektore– Najverovatniji rezultat: rast 3%

• Rizici:– Nekontrolisana depresijacija– Veća ekspanzija javne potrošnje

od planirane– Eskalacija i produžavanje

finansijske krize

Srbija: bruto domaći proizvod - projekcija, 2006-20091)

Ukupno 107,1 106,7 102,9

Porezi minus subvencije 109,5 104,3 103,0

Poljoprivreda 92,2 110,0 100,0

Prerađivačka industrija 104,8 102,5 98,0

Građevinarstvo 108,3 107,6 103,0

Saobraćaj, skladištenje i telek. 119,4 116,0 110,0

Trgovina na veliko i malo 119,5 107,1 104,0

Finansijsko posredovanje 117,9 113,0 102,0

Ostalo 101,5 102,4 102,0

Izvor: RZS.

1) U stalnim cenama iz 2002. god.

2) Procena QM-a.

2007 20082)

106,6 103,2

20092)

106,7 106,9 102,8

Bruto dodata vrednost bez poljoprivrede

Bruto dodata vrednost u baznim cenama

108,8

17

Posledice: privredni rast /2

• Na srednji rok očekujemo oporavak stope rasta privrede

• Nakon rasta od oko 3% naredne godine, 2010. oporavak privrede

• Za tri do četiri godine stopa rasta verovatno ponovo oko 6% do 7% godišnje

80

100

120

140

160

-4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4


Promena stope rasta BDP

18

Budžet za narednu godinu /1

• Startna pozicija za restriktivnu fiskalnu politiku u 2009. godini je vrlo nepovoljna– Očekivani deficit u 2008. do 2% BDP– Ali, glavno povećanje u Q4

• Jednokratno povećanje penzija za 10% u trenutku početka finansijske krize; preliće se u 2009. godinu povećana potrošnja za 1,2% BDP

• Preuzeta je obaveza finansiranja zajedničkog ulaganja sa FIAT-om

• Odluka o smanjenju carina na uvoz robe iz EU

– Fiskalni deficit u Q4 čak 3,5% kvartalnog BDP

19


• Ipak u 2009. godini fiskalna politika će biti restriktivnija– Priodi i rashodi budžeta Republike neće

realno rasti (rast približno kao i inflacija)

– Konsolidovani javni rashodi (ali i prihodi!) smanjiće se za 2 pp BDP

– Deficit se neće bitno promeniti u odnosu na celu 2008:

• deficit budžeta Srbije: oko 1,6% BDP• konsolidovani defiicit: oko 1,5% BDP

20


• U okviru rashoda: – Plate će rasti u skladu sa inflacijom, kao i u 2008. godini

• Već dve godine umerenog rasta plata– Penzije će biti zamrznute, dok su u 2008. godini povećane

za oko 35%• Neophodno je promeniti zakon o usklađivanju

– Subvencije će biti smanjene za 15% u odnosu na 2008. godinu

– Materijalni troškovi će biti zamrznuti na nominalnom nivou– Javne investicije iz budžeta će biti manje za 31,5%

• ...ali će manjak biti nadoknađen investicijama u Koridor 10 koje se finansiraju iz kredita... Fiskalni stimulans... Oko 300 mil evra? (0,75% BDP-a)

• U okviru prihoda: – smanjeni su prihodi od carina, a PDV će sporije rasti – povećani su prihodi od akciza

21


• Ipak prisutni su brojni rizici– Potrebna sredstva...

• za finanasiranje deficita (oko 50 mld din) • i otplatu glavnice javnog duga (oko 43 mld din)

...biće teško obezbediti (ukupno oko 1,1 mlrd evra)

– Ukoliko rast BDP bude znatno manji od planiranog i prihodi će biti manji, a to će zahtevati dodatno smanjenje potrošnje

– Mnogi zahtevi za povećanje javne potrošnje su samo privremeno odloženi (rast penzija, primena opšteg kolektivnog ugovora, zathevi rezervista i dr.)

• Mogućnost njihove aktuelizacije je stalno prisutna

22

Široka slika

• Iskoristi krizu za značajnu realnu depresijaciju dinara – dostizanje održivog nivoa

• Pad inflacije i privrednog rasta – smanjivati referentnu kamatnu stopu

• Ipak će biti fiskalnog stimulansa:

Deficit fiskalni oko 600 mil evra (1,5%)

Koridor 10 oko 300 mil evra? (0.75%)

Devizna štednja, polovina se troši? 130 mil evra? (0,35%)

Ukupno oko 2,6% BDP-a ‘deficit’, tj. potrošnja veća od prihoda

23

Pod lupom 1: Šta pokreće inflaciju u ekonomijama u tranziciji? /1

Autori: Pavle Petrović, Aleksandra Nojković

... 12 zemalja: 1993-2008

... uključujući i Srbiju: 2001-2008

... ekonometrijsko ocenjivanje: panel

Pokretači na strani tražnje: Monetarna i fiskalna politika• Stimulisanje rasta proizvodnje iznad trenda (output gap)• Fiskalni deficit• Statistički značajni: glavni okidači inflacije u 90-im.: labava

monetarna i fiskalna politika u prvom periodu tranzicije

24



Pokretači na strani ponude:• Rast cena nafte i hrane• Statistički značajni: glavni okidači inflacije u 2000-im.

Pokretač inflacione epizode: 2007-2008. je rast cena hrane. Trnazicione zemlje se 'uozbiljile' osim Mađarske...

• Izbori se tokom celog perioda pojavljuju kao statistički značajan okidač inflacionih epizode, sa velikim ponderom

• U Srbiji izbori kraj 2003. → inflacija počinje 2004. i izbori 2007, 2008; inflacija 2008. ... mehanizam: veliki rast javne potrošnje pred izbore

25



• Režim deviznog kursa (fleksibilan kurs i rukovođeno plivanje (=0), 'srednji režim' (=1), onda meko fiksiranje (=2) i čvrsto fiksiranje – devizno veće (=3))

• Fleksibilan kurs dinara 'koči' pokretanje inflacije, dok je ekstremno fiksni kurs u Bugarskoj (devizno veće, 'evro')

značajan pokretač

Documents

Prezentacija za NBS Makroekonomska kretanja