PRILAGOĐAVANJE RADNIKA

RADU I RADA RADNIKU

“Pravi čovek na pravom mestu”

Radna adaptacija

Prilagođavanje radnika radu

Profesionalna adaptacija

Organizaciona adaptacija

Prilagođavanje rada radniku

Metode tehnopsihofizio-

logije

Prilagođavanje radnika radu

Profesionalna adaptacija - proces sticanja i razvijanja stručnih i profesionalnih znanja i

veština radnika; proces promena i razvoja ličnosti usmeren prema zahtevima posla.

Pokazatelji: Produktivnost i fluktuacija radnika.

Organizaciona adaptacija- ulazak i uklapanje pojedinca u radnu grupu organizaciju i

širu socijalnu sredinu u kojoj se rad odvija. Obuhvata niz kognitivnih, konativnih i

emotivnih komponenti.

Pokazatelji: Mišljenje i zadovoljstvo pojedinca neposrednim rukovodiocem, odnosima u

grupi i organizaciji, mišljenje o drugim radnicima...

Frustracije i konflikti

Frustracije nastaju kada se na putu

realizacije želja nađu spoljašnje ili

unutrašnje prepreke.

Uzroci mogu biti:

Fizičke prirode

Socijalne prirode

Prisutne u samoj ličnosti

Frustracije koje nastaju u samoj ličnosti

nazivaju se konflikti.

Konflikti nastaju kada se jednom motivu

suprotstave neki drugi.

KURT LEVIN- označio je tri tipa konflikta

Konflikt dvostrukog privlačenja

Konflikt dvostrukog odbijanja

Konflikt ambivalentnosti

Reakcije na frustracije mogu biti:

Realistička reagovanja (napor da se prepreka savlada)

„Odbrambeni mehanizmi‟

Odbrambeni mehanizmi

RACIONALIZACIJA – potiskivanje pravog razloga ponašanja i pronalaženje “prihvatljivijeg” objašnjenja za ponašanje.

IDENTIFIKACIJA – strah ili neuspeh se ublažavaju poistovećivanjem sa drugom osobom ili grupom.

PROJEKCIJA – pripisivanje neprihvatljivih sadržaja drugim osobama.

REPRESIJA - neprijatni i uznemirujući sadržaji se potiskuju iz svesti i postaju deo nesvesnog.

REGRESIJA – bežanje odnosno spuštanje na niže nivoe ponašanja i način karakterističan za ranije uzraste.

REAKCIONA FORMACIJA – najpre se nedozvoljeni sadržaji istiskuju iz svesti, a zatim se manifestuje ponašanje koje je sasvim suprotno.

SUBLIMACIJA – sirovi i neprihvatljivi nagoni se transformišu u socijalno poželjne, prihvatljive i cenjene motive.

Neplanirano i samoinicijativno odsustvovanje radnika sa posla.

Izostajanje u toku radnog vremena

Jednodnevno izostajanje

Višednevno izostajanje

Radni apsentizam

Radni apsentizam

Uzroci apsentizma:

Opravdani

Neopravdani

Indeks globalnog apsentizma

IGA= BI/BR *100

BI- broj izostanaka u određenom

periodu

BR- broj zaposlenih u istom tom

periodu

Indeks gubitka

IG= ID/BR *100

ID- ukupan broj izgubljenih radnih

dana u određenom vremenskom

periodu

Neplanirano i neorganizovano kretanje radne snage između

organizacija, delova preduzeća ili grana.

Uzroci fluktuacije radnika:

opštedruštveni činioci

činioci organizacije

činioci posla

lični činioci

Fluktuacija radnika

Fluktuacija radnika

Fluktuacija radnika se manifestuje u dva oblika:

Potencijalna fluktuacija

Realizovana fluktuacija

Potencijalna fluktuacija

PF= 1- (0xn1)+(1xn2)+(2xn3)/2N

n1- broj radnika koji ima negativan stav

n2- broj radnika koji ima neutralan stav

n3- broj radnika koji ima pozitivan stav

N- ukupan broj radnika

Interna fluktuacijai

Eksterna fluktuacijai

Fluktuacija se (prema Majeru) izražava

formulom:

F=O/P *100

O- broj odlazaka

P- broj zaposlenih

Psihološki aspekti povreda na radu

Povreda/nezgoda u širem smislu/nesreća na radu

POVREDA: svaka vrsta fizičke ili psihičke povrede koja privremeno ili trajno narušava normalno odvijanje radne aktivnosti.

NEZGODA: događaj koji je izazvao povredu, materijalnu štetu, neplanirani prekid rada, narušavanje tehnološkog procesa ili izazivanje povećane opasnosti za sebe i/ili druge radnike na poslu.

NESREĆA: događaj koji izaziva teže oblike povređivanja i smrtni ishod za jednog ili više radnika, ili je izazvana opšta opasnost ili velika materijalna šteta.

Merenje povreda na radu:

Indeks frekvencije – broj nezgoda, povreda ili nesrećnih slučajeva na milion radnih sati

Indeks težine – broj izgubljenih radnih dana zbog nezgoda ili povreda na radu na

hiljadu radnih sati

Teorijska objašnjenja povreda na radu

Teorija slučajnosti

Teorija imunizacije i senzibilizacije

Teorija sklonosti ili predispozicije

Teorija privremene sklonosti

Teorija „latentnih perioda‟

Henrikova teorija redosleda faktora

Hepburnova teorija interakcije

Teorija dobre klime

Teorija zadovoljstva i motivacije

Henrikova teorija redosleda faktora

1. • Nepoželjne osobine karaktera

2.

• Postojanje mehaničkih ili fizičkih opasnosti na poslu

3.

• Nesiguran akt čoveka koji je uzrok opasnih radnji ili stanje sistema

4. • Povreda

Heburnova teorija interakcije

2.

3.

4.

1.

Rizično ponašanje

Materijalni faktor

Faktor potencijalne

opasnosti

Pogrešna reakcija –

aktiviranje opasnosti

Neposredni uzročni faktor NEZGODA

Lični faktor

AKTIVNA OPASNOST

=

Hepburnova teorija interakcije

Uzroci povreda na radu

Objektivni: Subjektivni:

Vrsta posla

Osvetljenost

Temperatura

Buka

Napor i brzina rada (+umor)

Socijalno-psihološka klima

Organizacija rada

Obrazovanje

Iskustvo

Sposobnosti

Problemi na području specifičnih

sposobnosti

Emocionalni faktori

Karakterne crte

Delovanje umora

Stanje zdravlja

Sociodemografski činioci (starost, poreklo,

pol, radni staž, navike, predrasude)

Povremeni

Preventivne mere

Mere i postupci zaštite na radu

Psihološke i medicinske mere zaštite

Dobra organizacija rada i poboljšanje fizičke radne okoline

Profesionalno obrazovanje i obučenost radnika

Pozitivna socijalno-psihološka atmosfera

Stvaranje sigurnosnih navika

Zdravstvena zaštita radnika

psihologija.fon.bg.ac.rs

HVALA NA PAŽNJI!