Prilog 3 - BAT tabele i Program mera prilagodjavanja...- Obuka - Zaštita od požara i postupanje u akcidentnim situacijama; - Odluka o imenovanju osobe za praćenje zakonske regulative

Zahtev za izdavanje integrisane dozvole za rad

farme Ruklada, operatera „Vindija“ d.o.o. Lajkovac i obavljanja aktivnosti tova brojlera,

na lokaciji farme Ruklada, opština Lajkovac

Operater

Vindija d.o.o. Lajkovac Farma Ruklada

Prilog broj 3

1. Tabele za poređenje usklađenosti farme „Ruklada“ sa

zahtevima najboljih dostupnih tehnika - BATC 2017

2. Program mera prilagođavanja rada i aktivnosti farme

„Ruklada“ uslovima propisanim Zakonom o integrisanom

sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine

Decembar, 2018. god.

1

Tabele za poređenje usklađenosti farmi za intenzivan uzgoj živine sa zahtevima najboljih

dostupnih tehnika (Prema referentnom dokumentu o najboljim dostupnim tehnikama za intenzivan uzgoj živine i svinja, 2017 - IRPP 2017 i Zaključcima o

najboljim dostupnim tehnikama, Februar 2017 – BATC 2017)

Vertikalni BREF – intenzivan uzgoj živine i svinja

BAT zahtevi utvrđeni referentnim dokumentima

Referentni dokument (naziv i br. poglavlja)

Usaglašenost sa BAT zahtevima (Da/Ne/Nije primenljivo (NA))

Akcioni plan (datum usvajanja i poziv na prilog)

BAT 1 Sistem upravljanja životnom sredinom (EMS)

U cilju unapređenja odnosa farmi prema životnoj sredini najbolja dostupna tehnika podrazumeva uvođenje i primenu sistema upravljanja životnom sredinom (EMS) koji obuhvata sledeće karakteristike:

Posvećenost rukovodstva, uključujući i najviše rukovodstvo

IRPP 2017 Sistem upravljanja životnom sredinom (EMS) Poglavlje 5.1.1 BATC 2017 Poglavlje 1.1 BAT 1

DA Nije uveden sistem zaštite životne sredine (EMS) u skladu sa međunarodnim standardima, ali je na nivou privrednog društva „Vindija“ d.o.o. Lajkovac uvedena Politika zaštite životne sredine i Politika kvaliteta i sigurnosti hrane, kao i dokumentovana procedura „Obaveze i ovlašćenja menadžmenta“. Sve procedure su odobrene od strane rukovodstva koje je zaduženo za njihovo sprovođenje.

Definisanje politike zaštite životne sredine od strane rukovodstva koja podrazumeva kontinuirano unapređenje učinka postrojenja u zaštiti životne sredine


DA Na nivou privrednog društva „Vindija“ d.o.o. Lajkovac definisana je Politika zaštite životne sredine kojom je predviđen neprekidan nadzor i analiza postrojenja u cilju smanjenja uticaja na životnu sredinu. Politika

2






zaštite životne je data u prilogu obrasca Zahteva za integrisanu dozvolu.

Planiranje i uspostavljanje neophodnih procedura, zadataka i ciljeva, u sprezi sa finansijskim planiranjem i investicijama.


DA Na sastancima uprave kompanije koji se održavaju jednom mesečno, je regulisano planiranje i uspostavljanje neophodnih procedura, postavljanje konkretnih zadataka i ciljeva i izrada finansijskih planova, što je dokumentovano zapisnicima sa sastanaka. Ovi zapisnici su obavezujući dokumenti i čuvaju se u arhivi kompanije.

Primenu procedura pri čemu se posebno vodi računa o: (a) Strukturi i odgovornosti (b) Obuci, obaveštenosti i stručnosti (c) Vođenju dokumentacije (d) Efikasnom upravljanju procesom (e) Programu održavanja (f) Pripremljenosti za odgovor na vanredne situacije (g) Usklađenosti sa zakonskom regulativom u oblasti zaštite životne sredine.


DA Dokumentovane procedure kojima su regulisana ova pitanja su: - Sistematizacija radnih mesta sa

detaljnim opisom poslova; - Obuka - Zaštita na radu sa

radnim mestima sa obukom rukovanja;

- Obuka - Zaštita od požara i postupanje u akcidentnim situacijama;

- Odluka o imenovanju osobe za praćenje zakonske regulative u oblasti zaštite životne sredine.

3






Praćenje performansi i preduzimanje korektivnih mera, sa posebnim osvrtom korektivne i preventivne mere i vođenje evidencije.


DA Operater sprovodi monitoring parametara životne sredine u skladu sa zakonodavstvom i po potrebi sprovodi preventivne mere. Na osnovu dobijenih rezultata merenja preduzimaju se odgovarajuće korektivne mere. Evidencija primenjenih preventivnih i korektivnih mera vodi se kroz „Knjigu događaja i povremenih poslova“.

Razmatranje uticaja na životnu sredinu prilikom zatvaranja farme, u fazi projektovanja nove farme i tokom njenog radnog veka.


DA Dobijena je saglasnost nadležnog organa na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Studijom su obrađeni svi uticaji na životnu sredinu, a dobijena saglasnost se odnosi i na mere zaštite životne sredine koje su Studijom propisane. Operater takođe poseduje Plan mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja farme (Prilog 8), u kome su propisane procedure za zatvaranje farme i dekomisije objekata i opreme sa farme.

Primena plana upravljanja bukom, u slučajevima gde je to neophodno.

IRPP 2017 Sistem upravljanja životnom sredinom (EMS) Poglavlje 5.1.1 BATC 2017

NIJE PRIMENLJIVO U blizini farme nema stambenih objekata, kao ni osetljivih receptora. Upravljanje bukom se sprovodi u skladu sa domaćinskim poslovanjem.

4






Poglavlje 1.1 BAT 1

Nije bilo prekoračenja dozvoljenih vrednosti nivoa buke, niti pritužbi stanovništva.

Primena plana upravljanja neprijatnim mirisima, u slučajevima gde je to neophodno.


DA Upravljanje neprijatnim mirisima se sprovodi u skladu sa domaćinskim poslovanjem i dobrom poljoprivrednom praksom. Stajnjak, koji je najveći izvor neprijatnih mirisa, se ne skladišti na lokaciji. U blizini farme ne postoje osetljivi receptori i nije bilo pritužbi koje su se odnosile na neprijatne mirise.

BAT 2 Domaćinsko poslovanje

U cilju sprečavanja i smanjenja negativnih uticaja na životnu sredinu i poboljšanja opšteg stanja, BAT podrazumeva primenu sledećih tehnika: Izgradnja farme na odgovarajućoj lokaciji i organizacija aktivnosti na lokaciji u cilju:

• Smanjenja potrebe za prevozom životinja i materijala (uključujući i stajnjak)

• Obezbeđenja adekvatnog rastojanja od osetljivih zona

• Dobijanja zaštite • Prilagođavanja preovlađujućim

klimatskim uslovima (npr. vetar i padavine)

• Razmatranja potencijalnog

IRPP 2017 Domaćinsko poslovanje Poglavlje 5.1.2 BATC 2017 Poglavlje 1.2 BAT 2

DA Farma je izgrađena na lokaciji koja je udaljena od Lajkovca 3 km, a najbliži stambeni objekti su udaljeni preko 500 m. U okolini farme, u krugu od 3 km, nema osetljivih zona. S obzirom na to da su u okolini farme poljoprivredne površine, moguće je i potencijalno širenje i povećanje kapaciteta farme. Na farmi se ne generišu tehnološke otpadne vode.

5






širenja, povećanja kapaciteta farme

• Sprečavanja zagađenja voda.

Obrazovanje i obučavanje osoblja, naročito u vezi sa: • Relevantnim propisima,

uzgoju stoke, dobrobiti i zdravlja životinja, upravljanjem stajnjakom, bezbednosti zaposlenih

• Planiranjem aktivnosti

• Planiranjem i upravljanjem vanrednim situacijama

• Popravkama i održavanjem opreme.


DA Privredno društvo „Vindija“ d.o.o. Lajkovac, farma „Ruklada“ intenzivno radi na obrazovanju i obuci svojih radnika. Relevantna zakonska regulativa se kontinuirano prati. Sve aktivnosti se unapred planiraju, a operater ima razrađen plan postupanja u vanrednim situacijama. Sve osobe zaposlene na farmi su obučene za obavljanje potrebnih aktivnosti.

Priprema plana za vanredne situacije u slučaju nepredviđenih emisija i akcidenata kao što je zagađenje voda. Može da obuhvata: • Plan farme na kome je

prikazan kanalizacioni sistem i izvori sveže vode i efluenata

• Akcione planove za postupanje u slučaju vanrednih situacija (npr. požara, curenja


DA Dobijena je saglasnost na tehničku dokumentaciju u vezi mera prevencije. Saglasnosti su dobijene od strane Ministarstva unutrašnih poslova (nadležnog organa za zaštitu od požara). Studijom o proceni uticaja na životnu sredinu, na koju je dobijena saglasnost nadležnog organa obrađene su i vanredne situacije i planovi za postupanje u slučaju vanrednih okolnosti.

6






lagune/skladišta za stajnjak, nekontrolisanog slivanja kišnice sa stajnjaka uskladištenog na gomili, curenje ulja)

• Spisak raspoložive opreme koja se primenjuje u takvoj situaciji (npr. za zapušavanje ispusta, postavljanje brana na drenažnim kanalima, sakupljanje ulja).

Plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica (Prilog 7) izrađen je u sklopu dokumentacije koja se podnosi uz Zahtev za izdavanje integrisane dozvole za rad farme „Ruklada“.

Obaveza vršenja redovnih pregleda, popravki i održavanja objekata i opreme na farmi. Takve aktivnosti treba da uključuju: • Održavanje čistoće na farmi

• Suzbijanje gamadi

• Pregled skladišta za stajnjak kako bi se uočila oštećenja, prvi znaci propadanja, tragovi curenja

• Pregled muljnih pumpi, mešača, separatora, sistema za navodnjavanje

• Pregled sistema za distribuciju hrane i vode


DA Održavanje čistoće na farmi i tehničko održavanje opreme regulisano je odgovarajućom procedurom („Lista sanacija“). Suzbijanje gamadi se kontinuirano sprovodi i regulisano je ugovorom sa organizacijom koja je ovlašćena za te poslove.

7






• Pregled sistema za venitaciju i senzora za temperaturu

• Pregled silosa i opreme za transport (npr. cevi, ventii)

• Pregled sistema za prečišćavanje vazduha.

Skladištiti leševe uginulih životinja tako da se spreče ili umanje emisije u životnu sredinu.


DA Uginule životinje se smeštaju u kese zapremine 40 l i privremeno odlažu u zamrzivače koji se nalaze u posebnom objektu koji je predviđen samo za tu namenu. Transport i tretman uginulih pilića se obavlja na osnovu ugovora sa ovlašćenom organizacijom.

BAT 3 i 4 Ishrana

U cilju smanjenja količine ukupnog azota koji se izlučuje kroz produkte metabolizma i posledične emisije amonijaka, tokom ishrane životinja kojom se podmiruju sve protrebe za nutrijentima, preporučuje se primena jedne ili više od predloženih tehnika: • Smanjiti sadržaj sirovog

proteina primenom izbalansirane ishrane zasnovane na ukupnim

IRPP 2017 Upravljanje nutritijentima Poglavlje 5.1.3 BATC 2017 Poglavlje 1.3 BAT 3

DA Tokom perioda rasta brojlera koristi se hrana sa ograničenim procentom proteina. Sastav hrane prilagođen je specifičnim potrebama životinja u različitim stadijumima uzgoja, pa je u hrani kod startera (od 1. do 14. dana) 17-22% proteina, kod grovera (od 15. do 25. dana) 19-20% proteina i kod finišera (od 26. dana do kraja tova) 17-20% proteina. Tokom perioda rasta brojlera koristi

8






metaboličkim energetskim vrednostima za živinu i svarljivim amino kiselinama

• Primenjivati višefaznu (obročnu) ishranu upotrebom hrane čiji je sastav prilagođen specifičnim potrebama životinja u različitim stadijumima uzgoja

• Dodavati kontrolisane količine neophodnih amino kiselina u ishranu baziranu na niskom sadržaju sirovog proteina

• Koristiti odobrene aditive kojima se smanjuje izlučivanje ukupnog azota.

se hrana sa ograničenim procentom amino kiseline metionin. U ishrani se koriste sledeći odobreni aditivi: vitamini, elementi u tragovima, supstance za poboljšanje probave, antioksidansi itd.

U cilju smanjenja količine ukupnog fosfora koji se izlučuje kroz produkte metabolizma, tokom ishrane životinja kojom se podmiruju sve protrebe za nutrijentima, preporučuje se primena jedne ili više od predloženih tehnika: • Primenjivati višefaznu ishranu

upotrebom hrane čiji je sastav prilagođen specifičnim

IRPP 2017 Upravljanje nutritijentima Poglavlje 5.1.3 BATC 2017 Poglavlje 1.3 BAT 4

DA Tokom perioda rasta brojlera koristi se hrana sa ograničenim procentom fosfora. Hrana koja se koristi sadrži lako svarljive neorganske fosfate. Sastav hrane prilagođen je specifičnim potrebama životinja u različitim stadijumima uzgoja, pa je u hrani kod startera (od 1. do 14. dana) 0,74% fosfora, kod grovera (od 15. do 25.

9






potrebama životinja u različitim stadijumima uzgoja

• Koristiti odobrene aditive kojima se smanjuje izlučivanje ukupnog fosfora (npr. fitaza)

• Koristiti lako svarljive neorganske fosfate za delimičnu zamenu konvecionalnih izvora fosfora u hrani.

dana) 0,63 - 0,66% fosfora i kod finišera (od 26. dana do kraja tova) 0,59 - 0,61% fosfora. U ishrani se koriste sledeći odobreni aditivi: vitamini, elementi u tragovima, supstance za poboljšanje probave, antioksidansi itd.

BAT 5 Efikasna upotreba vode

U cilju efikasnog korišćenja vode primeniti kombinaciju predloženih tehnika:

• Voditi evidenciju o potrošnji vode

• Utvrditi mesta gde se javljaju curenja vode i popraviti ih

• Koristiti vodu pod povišenim pritiskom za čišćenje objekata za smeštaj životinja i opreme

• Izabrati odgovarajuće pojilice za vrstu životinja koja se gaji (npr. čašice, korita, nipl pojilice) i obezbediti

IRPP 2017 Efikasna upotreba vode Poglavlje 5.1.4 BATC 2017 Poglavlje 1.4 BAT 5

DA Postoji vodomer instaliran na priključku na bunar i vodi se evidencija o utrošenoj vodi. Redovne provere u cilju tehničkog održavanja se redovno sprovode, koje obuhvataju i utvrđivanje mesta na kojima eventualno dolazi do curenja vode i ova curenja se zaustavljaju u najkraćem roku. U cilju smanjenja potrošnje vode, sprovodi se samo suvo čišćenje objekata na kraju cikljusa, uz minimalno korišćenje vode pod povišenim pritiskom. Za dostavu vode pilićima koriste se

10






dostupnost vode životinjama u svakom trenutku (ad libitum)

• Redovno vršiti kalibraciju opreme za distribuciju vode

• Sakupljati nekontaminiranu kišnicu i koristiti je za pranje.

nipl pojilice, pri čemu je voda dostupna životinjama u svakom momentu (ad libitum). Provere i kalibracija opreme za distribuciju vode se sprovode redovno. Kišnica se ne skuplja, nego se ispušta u okolne kanale. U objektima se sprovodi suvo čišćenje, a kišnica se ne koristi za čišćenje objekata zbog moguće kontaminacije objekata i da se ne bi stvarale otpadne vode.

BAT 6 i 7 Otpadne vode

U cilju smanjenja količine otpadnih voda koje nastaju na farmi primeniti kombinaciju predloženih tehnika:

• Između objekata minimizovati površine koje se prljaju

• Minimizovati upotrebu vode

• Razdvojiti nekontaminiranu kišnicu od otpadnih voda koje zahtevaju prečišćavanje

IRPP 2017 Emisije otpadnih voda Poglavlje 5.1.5 BATC 2017 Poglavlje 1.5 BAT 6

DA U skladu sa domaćinskim poslovanjem, površine između objekata se održavaju čistim. Sva hrana se skladišti u zatvorenim silosima, a stajnjak se ne skladišti na farmi. U cilju smanjenja potrošnje vode koristi se suvo čišćenje objekata, a samo minimalne količine vode se koriste za čišćenje pod pritiskom. Generisane sanitarne otpadne vode se prikupljaju na lokaciji u septičkoj jami, a otpadne vode iz dezbarijera se prikupljaju u sabirnoj jami. Nema tehnoloških otpadnih voda i nema

11






mešanja kišnice sa ostalim otpadnim vodama (sanitarnim i iz dezbarijera).

U cilju smanjenja emisija u vode koje potiču iz otpadnih voda primeniti jednu ili više predloženih tehnika:

• Otpadne vode sakupljati i ispuštati u poseban rezervoar ili skladišta tečnog stajnjaka

• Tretman otpadnih voda

• Raspršivanje otpadnih voda na njivama (npr. korišćenjem sistema za navodnjavanje kao što su prskalice ili cisterna sa injektorom).

IRPP 2017 Emisije otpadnih voda Poglavlje 5.1.5 BATC 2017 Poglavlje 1.5 BAT 7

DA Na lokaciji farme „Ruklada“ nema tehničkih otpadnih voda. Sanitarne otpadne vode se odvode i prikupljaju u nepropusnoj septičkoj jami, dok se otpadne vode iz dezbarijera sakupljaju u sabirnoj jami. Atmosferske vode se sa krovova sprovode u kanale koji prolaze pored objekata.

NIJE PRIMENLJIVO Ne vrši se tretman ni raspršivanje otpadnih voda, jer se na lokaciji farme ne generišu tehnološke otpadne vode, već samo sanitarno-fekalne otpadne vode i otpadne vode iz dezbarijera, koje se neutrališu u sabirnoj jami. Takođe, operater ne poseduje sopstveno poljoprivredno zemljište na kome bi se vršilo raspršivanje otpadnih voda.

12






BAT 8 Efikasna upotreba energije

U cilju efikasnog korišćenja energije na farmi primeniti kombinaciju predloženih tehnika:

• Koristiti visoko efikasne sisteme za grejanje/hlađenje i ventilaciju

• Izvršiti optimizaciju sistema za grejanje/hlađenje i ventilaciju i načina njihove upotrebe (menadžment)

• Termički izolovati zidove, podove i/ili krovove objekata za smeštaj životinja

• Koristiti energetski efikasnu rasvetu

• Koristiti razmenjivače toplote. Jedan od sledećih tipova: 1. Vazduh – vazduh 2. Vazduh – voda 3. Vazduh – zemljište

• Koristiti toplotne pumpe za iskorišćenje toplote

• Rekuperacija otpadne toplote kod grejanjih/hlađenih podova sa prostirkom (kombidek sistem)

• Primenjivati prirodnu ventilaciju.

IRPP 2017 Efikasna upotreba energije Poglavlje 5.1.6 BATC 2017 Poglavlje 1.6 BAT 8

DA Postoji centralna kontrolna jedinica za grejanje/hlađenje i ventilaciju. Upravljanje grejanjem/hlađenjem ventilacijom je kompjuterski optimizovano. Zidovi, podovi i krovovi su izolovani. Zidovi su od Ytong blokova sa izolacijom od stiropora, podovi su od armiranog betona, a pokrivku krova čini rebrasti lim, ispod koga se nalazi kamena vuna. Osvetljenje je u skladu sa pravilima i propisima za čuvanje pilića u objektima. Koristi se energetski efikasna rasveta.

13






BAT 9 i 10 Emisija buke

Za farme kod kojih postoji mogućnost žalbi od strane stanovništva na visok nivo buke ili gde taj problem već postoji, BAT obuhvata uspostavljanje i primenu plana za upravljanje bukom, kao dela EMS (pogledati BAT 1), koji sadrži sledeće elemente:

Protokol koji sadrži odgovarajuće aktivnosti za smanjenje buke i vremenski raspored za njihovu primenu

IRPP 2017 Emisija buke Poglavlje 5.1.7 BATC 2017 Poglavlje 1.7 BAT 9

NIJE PRIMENLJIVO Na farmi „Ruklada“ nema izrazitih izvora buke, a u okolini farme ne postoje osetljivi receptori buke. Najbliži stambeni objekti su udaljeni više od 500 m.

Protokol za sprovođenje praćenja nivoa buke


NIJE PRIMENLJIVO Sprovedena su indikativna merenja nivoa buke u januaru 2015. godine i nisu zabeležena prekoračenja dozvoljenih vrednosti za dnevni, večernji, ni za noćni režim. Rezultati merenja su prikazani u Izveštaju koji je dat u Prilogu 9.

Protokol za odgovor na identifikovan problem sa bukom


NIJE PRIMENLJIVO Oprema se održava u ispravnom stanju, te nema izrazitih izvora buke na farmi koji bi doveli do problema sa bukom.

Program za smanjenje buke osmišljen da npr. identifikuje izvore, prati emisije buke, odredi specifičan doprinos svakog izvora i primeni mere za smanjenje i/ili uklanjanje


NIJE PRIMENLJIVO Oprema se održava u ispravnom stanju, te nema izrazitih izvora buke na farmi koji bi doveli do problema sa bukom.

14






Pregled situacija u kojima je došlo do povećane emisije buke u životnu sredinu u prethodnom periodu i primenjena rešenja za uklanjanje problema


NIJE PRIMENLJIVO Nije bilo akcidenata vezanih za buku, niti pritužbi okolnog stanovništva.

U cilju sprečavanja, ili gde to nije moguće smanjenja buke, preporučuje se primena jedne ili više od navedenih tehnika: Obezbediti adekvatno rastojanje Tokom projektovanja farme obezbediti bar minimalno rastojanje definisano standardom od osetljivih receptora. Pozicioniranje opreme Nivo buke se može smanjiti: Povećanjem rastojanja između emitera (bučne opreme) i osetljivih receptora. Minimizovanjem dužine sistema za dopremanje hrane. Postavljanjem silosa i posuda za hranu tako da se minimizuje kretanje vozila na farmi. Operativne mere Uključuju mere kao što su:


DA Farma je od najbližih objekata stanovanja udaljena više od 500 m, a od naseljenog mesta (Lajkovac) oko 3 km. Sve spomenute operativne mere se sprovode na farmi „Ruklada“ u skladu sa domaćinskim poslovanjem.

NIJE PRIMENLJIVO Ne sprovodi se ublažavanje buke postavljanjem barijera između emitera i prijemnika jer na farmi „Ruklada“ nema izrazitih izvora buke, a takođe, u okolini farme nema osetljivih receptora.

15






• Ukoliko je moguće zatvaranje vrata i drugih velikih otvora na objektu, naročito tokom hranjenja;

• Upravljanje opremom od strane iskusnog osoblja;

• Ukoliko je moguće izbegavanje obavljanja bučnih aktivnosti tokom noći i vikenda;

• Odredbe za sprečavanje nastajanja buke tokom izvođenja aktivnosti vezanih za održavanje opreme i objekata;

• Trakaste i pužne transportere koristiti ako je moguće samo kad su potpuno ispunjeni hranom;

• Smanjiti površine van objekata sa kojih se stajnjak uklanja struganjem.

Smanjenje buke Prenošenje buke se može ublažiti postavljanjem barijera između emitera i prijemnika. Korišćenjem opreme koja generiše manju buku. Prenošenje buke se može ublažiti

16






postavljanjem barijera između emitera i prejemnika. Koišćenje opreme koja generiše manju buku Gde ne može da se primeni prirodna ventilacija koristiti visoko-efikasne ventilatore. Koristiti tiše pumpe i kompresore. Koristiti sistem za dostavu hrane kojim se ne uznemiravaju životinje, npr. pasivne ad libitum hranilice. Sredstva za suzbijanje buke Koristiti zvučne izolatore. Sprečavanje vibracija. Zatvaranje (izolovanje) bučne opreme npr. mlinovi i pneumatski transport. Sprečavanje buke Prenošenje buke se može sprečiti postavljanjem barijere između izvora i receptora.

BAT 11 Emisija prašine

U cilju smanjenja emisije prašine preporučuje se primena jedne ili više predloženih tehnika: • Koristiti krupniji materijal za

IRPP 2017 Emisije prašine Poglavlje 5.1.8 BATC 2017

DA Na farmi se koristi duga slama umesto seckane slame. Uglavnom se koriste pšenična i ječmena slama.

17






prostirku (npr. dugačka slama ili piljevina umesto fino sečene slame)

• Svežu prostirku postavljati primenom tehnike koja ne izaziva značajno nastajanje prašine (npr. ručno)

• Primenjivati ad libitum režim ishrane

• Koristiti vlažnu hranu, hranu u formi peleta, ili dodavati uljaste sirovine ili vezivna sredstva u suvu hranu

• Smanjiti emisije prašine koje mogu nastati prilikom pneumatskog punjenja skladišta suve hrane postavljanjem opreme za otprašivanje.

• Projektovati i koristiti ventilacioni sistem sa malom brzinom kretanja vazduha u objektima.

• Smanjiti koncentraciju prašine u objektima primenom sledećih tehnika: - Raspršivanjem vode

Poglavlje 1.8 BAT 11

Prostirka se postavlja ručno. Na farmi se primenjuje ad libitum režim ishrane. Proteinska ishrana je u skladu sa periodom rasta.

NIJE PRIMENLJIVO Ne može se koristiti vlažna hrana , niti je potrebno dodavati uljaste sirovine ili vezivna sredstva u suvu hranu, jer se hrana čuva u zatvorenim silosima, odakle se snabdevanje objekata obavlja zatvorenim transportom, te ne dolazi do emisije prašine. S obzirom na navedeno, nije svrsishodno ni postavljanje sistema za otprašivanje.

18






- Raspršivanjem ulja - Raspršivanjem jonizatora.

• Prečišćavati struju otpadnog vazduha sistemom za prečišćavanje kao što je: - Vodena prepreka - Suvi filter - Sistem za mokro prečišćavanje - Sistem za mokro hemijsko

prečiščavanje - Bioskruber - Sistem sa dva ili tri stepena - Biofilter

BAT 12 i 13 Emisija neprijatnih mirisa

U cilju sprečavanja, ili gde je to nije moguće smanjenja emisija neprijatnih mirisa sa farme, BAT podrazumeva uvođenje, primenu i redovno ažuriranje plana za upravljanje neprijatnim mirisima kao dela sistema upravljanja životnom sredinom (pogledati BAT 1) koji uključuje sledeće elemente:

Protokol koji sadrži odgovarajuće aktivnosti za smanjenje emisije neprijatnih mirisa i vremenski raspored za njihovu primenu

IRPP 2017 Emisije neprijatnih mirisa Poglavlje 5.1.9 BATC 2017 Poglavlje 1.9 BAT 12

NIJE PRIMENLJIVO Stajnjak se ne zadržava na farmi već se na kraju svakog ciklusa tova direktno iz objekata utovaruje na kamion poljoprivrednog preduzeća koje ga odvozi sa farme i koristi za potrebe svoje proizvodnje. Ugovor o odnošenju stajnjaka je dat u Prilogu 6.

Protokol za sprovođenje praćenja nivoa emisije neprijatnih mirisa

IRPP 2017 Emisije neprijatnih mirisa

NIJE PRIMENLJIVO S obzirom da se stajnjak direktno iz

19






Poglavlje 5.1.9 BATC 2017 Poglavlje 1.9 BAT 12

objekata utovaruje na kamion i evakuiše sa farme, nema ni emitovanja neprijatnih mirisa, pa ni potrebe za njihovim monitoringom (praćenjem).

Protokol za reagovanje na identifikovan problem sa neprijatnim mirisima


DA Internom procedurom („Lista sanacije“) je predviđen odgovor u slučaju pojave neprijatnih mirisa na farmi „Ruklada“.

Program za sprečavanje i uklanjanje neprijatnih mirisa osmišljen da npr. identifikuje izvore, prati emisije neprijatnih mirisa (pogledati BAT 26), odredi specifičan doprinos svakog izvora i primeni mere za smanjenje i/ili uklanjanje


DA Program za sprečavanje i uklanjanje neprijatnih mirisa definisan je dokumentovanom procedurom („Lista sanacije“).

Pregled situacija uzrokovanih neprijatnim mirisima u prethodnom periodu i primenjena rešenja za uklanjanje problema.


NIJE PRIMENLJIVO Nije bilo situacija uzrokovanih neprijatnim mirisima.

Kod novih, ili već postojećih farmi kod kojih je bilo žalbi po osnovu širenja neprijatnih mirisa, da bi se sprečilo, ili gde to nije primenljivo, smanjilo širenje neprijatnih mirisa i/ili uticaj farme, BAT podrazumeva primenu kombinacije navedenih tehnika:

Obezbediti adekvatno rastojanje između farme i osetljivih zona.

IRPP 2017 Emisije neprijatnih mirisa Poglavlje 5.1.9

DA Farma je na udaljenosti većoj od 500 m od najbližih stambenih objekata i

20






BATC 2017 Poglavlje 1.9 BAT 13

na 3 km od većeg naseljenog mesta (Lajkovac).

Optimizovati uslove pri kojima se ispušta vazduh iz objekata za smeštaj životinja primenom jedne ili više tehnika:

• Povećati visinu ispusta (npr. odvoditi vazduh iznad nivoa krova, ispuste postaviti tako da idu kroz najviši deo krova, a ne bočne zidove objekta);

• Povećati izlaznu brzinu otpadnog vazduha na vertikalnim ispustima sistema za ventilaciju;

• Postaviti barijere tako da stvaraju turbulenciju u toku vazduha koji napušta farmu (npr. vegetacija);

• Postaviti prepreke u otvorima ispusta koji se nalaze na nižim delovima zidova objekata tako da usmeravaju izlaznu struju vazduha ka zemlji;

• Raspršivati izlaznu struju vazduha sa strane objekta koja je okrenuta suprotno od


NIJE PRIMENLJIVO Farma je na udaljenosti većoj od 500 m od najbližih stambenih objekata i na 3 km od većeg naseljenog mesta (Lajkovac). Nije bilo žalbi po osnovu širenja neprijatnih mirisa.

21






osetljivih zona; • Objekte sa prirodnom

ventilacijom postaviti tako da im je sleme normalno na pravac dominatne struje vetra.

Primenjivati sistem za smeštaj životinja koji ispunjava jedan ili više od navedenih principa:

• Održava životinje i površine čistim i suvim (npr. izbegavati prosipanje hrane i obavljanje nužde u delovima koji su predviđeni za ležanje u objektima sa delimično rešetkastim podom);

• Smanjuje emitujuću površinu stajnjaka (npr. koristi metalne ili plastične rešetke, kanale u kojima je stajnjak manje izložen spoljnoj sredini);

• Često izđubrivanje objekata za smeštaj životinja u spoljašnje skladište;

• Ostvaruje nižu temperaturu stajnjaka (npr. hlađenjem tečnog stajnjaka) i u unutrašnjosti objekata;

• Smanjuje količinu i brzinu


NIJE PRIMENLJIVO Stajnjak, kao jedini potencijalni izvor neprijatnih mirisa, se uklanja iz objekata i odvozi sa farme na kraju svakog ciklusa tova.

22






vazduha koji struji preko površine stajnjaka;

• U sistemima sa prostirkom održava prostirku suvom i pod aerobnim uslovima.

Koristiti sistem za prečišćavanje otpadnih gasova kao što je:

1. Bioskruber 2. Biofilter 3. Sistem sa dva ili tri stepena

prećišćavanja.


NIJE PRIMENLJIVO Nije bilo situacija uzrokovanih neprijatnim mirisima, niti pritužbi okolnog stanovništva, te nema ni potrebe za korišćenjem sistema za prečišćavanje gasova.

Koristiti jednu ili više tehnika za skladištenje stajnjaka:

1. Pokriti čvrsti ili tečni stajnjak tokom skladištenja;

2. Skladište postaviti tako da se uzme u obzir pravac strujanja vetra i/ili primeniti mere da se smanji brzina strujanja vazduha iznad i oko skladišta (npr. drveće, prirodne barijere);

3. Minimizovati mešanje tečnog stajnjaka.


NIJE PRIMENLJIVO Operater ne skladišti stajnjak na lokaciji farme, već ga prodaje poljoprivrednom preduzeću koje ga, na kraju ciklusa tova, odvozi sa lokacije, na osnovu skopljenog kupoprodajnog ugovora o preuzimanju stajnjaka, koji je dat u Prilogu 6.

Prerađivati stajnjak jednom od navedenih tehnika kako bi se smanjila emisija neprijatnih mirisa

IRPP 2017 Emisije neprijatnih mirisa Poglavlje 5.1.9

NIJE PRIMENLJIVO Operater ne skladišti stajnjak na lokaciji farme, već ga prodaje

23






tokom rasturanja na njivama: 1. Aerobna digestija

(areacija) tečnog stajnjaka; 2. Kompostiranje čvrstog

stajnjaka; 3. Anaerobna digestija.


poljoprivrednom preduzeću koje ga, na kraju ciklusa tova, odvozi sa lokacije, na osnovu Ugovora koji je dat u Prilogu 6.

BAT 14 i 15 Emisije iz skladišta za čvrst stajnjak

U cilju smanjenja emisije amonijaka u vazduh iz skladišta čvrstog stajnjaka, BAT podrazumeva primenu jedne ili kombinaciju više od navedenih tehnika: • Smanjiti odnos između površine i

zapremine gomile čvrstog stajnjaka, kako bi se smanjila površina koja je u direktnom kontaktu sa vazduhom

• Pokriti čvrst stajnjak koji je uskladišten na gomili

• Skladištiti zgoreli čvrst stajnjak u posebnom objektu

IRPP 2017 Emisije iz skladišta čvrstog stajnjaka Poglavlje 5.1.10 BATC 2017 Poglavlje 1.10 BAT 14

NIJE PRIMENLJIVO Operater ne skladišti stajnjak na lokaciji farme, već ga prodaje poljoprivrednom preduzeću koje ga, na kraju ciklusa tova, odvozi sa lokacije, na osnovu postojećeg ugovora.

U cilju sprečavanja, ili gde to nije moguće smanjenja, emisije zagađujućih materija u vodotokove i zemljište iz skladišta čvrstog

IRPP 2017 Emisije iz skladišta čvrstog stajnjaka Poglavlje 5.1.10

NIJE PRIMENLJIVO Operater ne skladišti stajnjak na lokaciji farme, već ga prodaje poljoprivrednom preduzeću koje ga,

24






stajnjaka BAT podrazumeva primenu kombinacije predloženih tehnika, po sledećem prioritetu: • Skladištiti osušenu čvrstu fazu stajnjaka u posebnom zatvorenom objektu

• Koristiti betonski rezervoar za skladištenje

• Skladištiti čvrst stajnjak na čvrstoj vodonepropusnoj podlozi sa sistemom kanala za drenažu kišnice i rezervoarom za prikupljanje oceda

• Izabrati skladište dovoljno velikog kapaciteta da može da prihvati sav stajnjak tokom perioda u kojima nije moguća njegova aplikacija na žemljište

• Prilikom skladištenja čvrstog stajnjaka na gomili u polju skladištiti ga dalje od površinskih i/ili podzemnih voda kako bi se sprečilo njegovo spiranje i eventualno zagađenje voda.


na kraju ciklusa tova, odvozi sa lokacije.

25






BAT 19 Obrada stajnjaka na farmi

Ukoliko se na farmi vrši prerada stajnjaka, u cilju smanjenja emisije azota, fosfora, neprijatnih mirisa i patogenih mikroorganizama u vazduh i vode i u cilju boljeg skladištenja i rasturanja stajnjaka, BAT podrazumeva primenu jedne ili više predloženih tehnika:

Mehanička separacija tečnog stajnjaka koja uključuje primenu npr. pužnih presa i separatora, dekantera-centrifugalnog separatora, flokulacije-koagulacije, prosejavanja, filter prese;

Anaerobnu digestiju stajnjaka u biogasnom postrojenju;

Korišćenje posebne tunelske sušnice za sušenje stajnjaka;

Aerobnu digestiju (aeraciju) tečnog stajnjaka;

Nitrifikaciju-denitrifikaciju tečnog stajnjaka;

Kompostiranje čvrstog stajnjaka.

IRPP 2017 Obrada stajnjaka na farmi Poglavlje 5.1.12 BATC 2017 Poglavlje 1.12 BAT 19

NIJE PRIMENLJIVO Operater ne poseduje obradivo zemljište. Takođe se ne vrši razastiranje stajnjaka, jer se stajnjak ne skladišti na lokaciji farme, već se prodaje poljoprivrednom preduzeću koje ga, na kraju ciklusa tova, odvozi sa lokacije.

26






BAT 20 i 22 Rasturanje stajnjaka

U cilju sprečavanja ili smanjenja emisije azota, fosfora i patogenih mikroorganizama u zemljište i vode tokom rasturanja stajnjaka na njivama, BAT podrazumeva primenu sledećih tehnika: Analiza zemljišta na koje će se aplicirati stajnjak kako bi se utvrdio rizik od spiranja, uzimajući u obzir: tip zemljišta, uslove i nagib terena, klimatske uslove, odvodnjavanje i navodnjavanje, rotaciju useva, blizinu vodotokova i zaštićenih vodnih zona; Obezbediti dovoljno rastojanje između površina na kojima se vrši aplikacija stajnjaka (ostavljajući netretiranu površinu) i

1) površina na kojima postoji opasnost od spiranja i ispuštanja stajnjaka u vodotokove, izvore, bunare i sl. 2) susednih parcela (uključujući i međe, živice);

Izbegavati aplikaciju stajnjaka u slučajevima kada postoji značajna opasnost od spiranja padavinama. Stajnjak se ne aplicira:

IRPP 2017 Rasturanje stajnjaka po zemljištu Poglavlje 5.1.13 BATC 2017 Poglavlje 1.13 BAT 20

NIJE PRIMENLJIVO S obzirom da se sav stajnjak predaje trećem licu, operater ne razastire stajnjak na obradivo zemljište. Operater ne poseduje obradivo zemljište.

27






1) kada je zemljište poplavljeno, smrznuto ili pokriveno snegom, 2) kada su karakteristike tla (npr. sadržaj vode ili zbijeno zemljište) u kombinaciji sa nagibom zemljišta i/ili propusnošću takve da je rizik od spiranja visok, 3) kada su meteorološki uslovi takvi da se očekuju značajne padavine što može da doprinese spiranju stajnjaka sa površine zemljišta u dublje slojeve (podzemne vode).

Prilagoditi brzinu apliciranja stajnjaka uzimajući u obzir sadržaj azota i fosfora u stajnjaku i karakteristike zemljišta (npr. sadržaj nutrijenata), potrebe useva u sezoni i vremenske uslove i uslove zemljišta koji mogu da dovedu do spiranja; Uskladiti rasturanje stajnjaka sa potrebama useva; Na njivama na kojima se redovno vrši rasturanje stajnjaka, u jednakim intervalima, proveravati da li je došlo do spiranja i ako jeste adekvatno reagovati; Obezbediti odgovarajući pristup skladištu čvrstog/tečnog stajnjaka

28






kako bi se utovar obavio bez prosipanja i curenja; Proveriti da li je oprema koja se koristi za rasturanje stajnjaka ispravna i podešena na odgovarajuću brzinu aplikacije.

U cilju smanjenja emisije amonijaka u vazduh tokom rasturanja čvrstog stajnjaka na njivama, BAT podrazumeva brzu inkorporaciju stajnjaka u zemljište, što je pre moguće (u intervalu od 0 do 4 h od rasturanja).

IRPP 2017 Rasturanje stajnjaka po zemljištu Poglavlje 5.1.13 BATC 2017 Poglavlje 1.13 BAT 22

NIJE PRIMENLJIVO Operater predaje sav generisani stajnjak poljoprivrednom preduzeću, koje ga, na kraju ciklusa tova odvozi sa lokacije, te iz tog razloga ne obavlja inkorporaciju stajnjaka u zemljište.

BAT 23 Emisija amonijaka iz celokupnog proizvodnog procesa

U cilju smanjenja emisija amonijaka iz celokupnog proizvodnog procesa uzgoja svinja (uključujući i krmača) i živine, BAT podrazumeva procenu/izračunavanje smanjenja emisije amonijaka iz celokupnog procesa korišćenjem BAT uvedenih na farmi

IRPP 2017 Emisije iz celokupnog proizvodnog procesa Poglavlje 5.1.14 BATC 2017 Poglavlje 1.14 BAT 23

DA Emisije amonijaka iz celokupnog procesa se preračunavaju na godišnjem nivou korišćenjem podataka o broju brojlera po ciklusu, broja dana tova i broja ciklusa tova u godini.

29






BAT 24 - 29 Monitoring emisija i procesnih parametara

BAT podrazumeva praćenje količine ukupnog azota i fosfora koje se izlučuju u stajnjak korišćenjem jedne od predloženih tehnika najmanje jednom u predloženom intervalu: • Proračun primenom masenog

bilansa azota i fosfora postavljenog na osnovu unosa hrane, sadržaja sirovog proteina i ukupnog fosfora u hrani i stanja životinja

• Jednom godišnje za svaku kategoriju životinja

• Procene na osnovu analize stajnjaka na sadržaj ukupnog azota i fosfora

• Jednom godišnje za svaku kategoriju životinja

IRPP 2017 Monitoring emisija i procesnih parametara Poglavlje 5.1.15 BATC 2017 Poglavlje 1.15 BAT 24

NIJE PRIMENLJIVO S obzirom da se sav stajnjak predaje trećem licu, operater ne vrši propačun količina ukupnog azota i fosfora primenom masenog bilansa. Urađen je proračun na osnovu uslovnog grla. Proračun je dat u Planu monitoringa (Prilog 4), koji je sastavni deo dokumentacije koja se predaje uz Zahtev za izdavanje integrisane dozvole za rad farme. Operater ne vrši analize stajnjaka jer se sav generisani stajnjak odnosi sa lokacije i ni na koji način se ne koristi dalje na farmi.

BAT podrazumeva praćenje emisija amonijaka u vazduh primenom jedne od navedenih tehnika, najmanje u predloženom intervalu:

IRPP 2017 Monitoring emisija i procesnih parametara Poglavlje 5.1.15 BATC 2017

DA Emisije amonijaka iz celokupnog procesa se procenjuju na godišnjem nivou korišćenjem emisionih faktora i podataka o broju brojlera po ciklusu,

30






• Procena korišćenjem masenog bilansa zasnovanog na izlučivanju i ukupnom (ili ukupnom amonijačnom) azotu prisutnom u svakoj fazi upravljanja stajnjakom. Jednom godišnje za svaku kategoriju životinja.

• Izračunavanje merenjem koncentracije amonijaka i izntenziteta ventilacije korišćenjem ISO, nacionalnih ili međunarodnih standardnih metoda ili drugih metoda koje omugućavaju dobijanje podataka jednakog naučnog kvaliteta. Svaki put kada postoje značajne promene u vrsti stoke koja se uzgaja na farmi i/ili sistemu smeštaja

• Procene korišćenjem faktora emisija. Jednom godišnje za svaku kategoriju životinja


broja dana tova i broja ciklusa tova u godini.

31






U slučajevima kada se očekuje i/ili je utvrđen problem sa neprijatnim mirisima kod osetljivih receptora, BAT podrazumeva periodično praćenje emisije neprijatnih mirisa u vazduh. Emisije nerpijatnih mirisa mogu se pratiti korišćenjem: - EN standarda (npr. korišćenjem

dinamičkih olfaktometara prema EN 13725 sa ciljem utvrđivanja koncentracije mirisa), - Kada se primenjuju alternativne

metode za koje EN standardi nisu dostupni (npr. merenje ili procena izloženosti neprijatnim mirisima, procena uticaja mirisa), mogu se koristiti ISO, nacionalni ili međunarodni standardi koji osiguravaju pružanje podataka jednakog naučnog kvaliteta.


NIJE PRIMENLJIVO Farma Ruklada je na udaljenosti većoj od 500 m od najbližih stambenih objekata i na 3 km od većeg naseljenog mesta (Lajkovac). Nije bilo žalbi po osnovu širenja neprijatnih mirisa, niti se očekuje pojava bilo kakvih neprijatnih mirisa, jer se stajnjak, koji je jedini potencijalni izvor neprijatnih mirisa, ne zadržava na lokaciji farme, već se odvozi sa lokacije odmah po završetku ciklusa tova.

BAT podrazumeva periodično praćenje emisije prašine iz objekata za smeštaj životinja primenom jedne od navedenih tehnika, najmanje jednom u

IRPP 2017 Monitoring emisija i procesnih parametara Poglavlje 5.1.15 BATC 2017

DA Emisije prašine (PM10) iz celokupnog procesa se procenjuju na godišnjem nivou korišćenjem emisionih faktora i podataka o broju brojlera po ciklusu,

32






navedenoj učestalosti: • Izračunavanje merenjem

koncentracije prašine i izntenziteta ventilacije korišćenjem EN standardnih ili drugih metoda (ISO, nacionalni ili međunarodni) koje omugućavaju dobijanje podataka jednakog naučnog kvaliteta. Jednom godišnje. (Nije primenljivo za farme sa instaliranim sistemom za prečišćavanje vazduha)

• Procene korišćenjem faktora emisija. Jednom godišnje


broja dana tova i broja ciklusa tova u godini.

BAT podrazumeva praćenje emisija amonijaka, praškastih materija i/ili mirisa iz objekata za životinje opremljenog sa sistemom za prečišćavanje vazduha, korišćenjem svih navedenih tehnika najmanje jednom u navedenoj učestalosti: • Verifikacija performansi

sistema za prečišćavanje


NIJE PRIMENLJIVO Na farmi Ruklada ne postoji sistem za prečišćavanje vazduha. Farma je na udaljenosti većoj od 500 m od najbližih stambenih objekata i na 3 km od većeg naseljenog mesta (Lajkovac). U blizini nema bilo kakvih osetljivih receptora, niti je bilo pritužbi javnosti po osnovu emisija amonijaka, praškastih materija ili mirisa.

33






vazduha u vezi sa mirisima i/ili prašinom u okviru stvarnih uslova na farmi i prema predviđenom protokolu merenja i korišćenjem EN standardnih metoda ili drugih metoda (ISO, nacionalne, međunarodne) koji omogućavaju podatke jednakog naučnog kvaliteta. Jednom godišnje

• Kontrola efikasnosti funkcionisanja sistema za prečišćavanje vazduha (npr. kontinuiranim evidentiranjem operativnih parametara ili korišćenjem sistema alarma). Svakodnevno.

BAT podrazumeva praćenje sledećih procesnih parametara bar jednom godišnje: Potrošnja vode

• Praćenje korišćenjem odgovarajućih merača ili preko računa za vodu;

• Procesi u kojima se troši najveća


DA Količina utrošene vode se prati preko vodomera i preko računa za vodu. Vodi se evidencija o utrošenoj količini vode. Potrošnja električne energije se prati preko računa za utrošenu električnu energiju.

34






količina vode (npr. pranje objekata, napajanje životinja, itd.) se mogu pratiti odvojeno.

Potrošnja električne energije

• Praćenje korišćenjem odgovarajućih merača ili preko računa za struju;

• Potrošnja električne energije u objektima za smeštaj životinja se posebno prati. Procesi u kojima se troši najveća količina električne energije (npr. grejanje objekata, ventilacija, osvetljenje, itd.) se mogu pratiti odvojeno.

Potrošnja goriva Praćenje korišćenjem odgovarajućih merača ili preko računa za gorivo Broj životinja koje dolaze i odlaze sa farme, uključujući novorođene i uginule. Praćenje putem postojeće evidencije Potrošnja hrane Praćenje putem računa ili postojeće evidencije Nastajanje stajnjaka Praćenje putem postojeće

Potrošnja goriva se prati preko faktura za kupljeno gorivo. Brojno stanje životinja se prati kroz svaki ciklus tova i o tome se vodi evidencija. O potrošnji hrane se vodi posebna evidencija. Količina generisanog stajnjaka se prati preko faktura, pošto se stajnjak prodaje poljoprivrednom preduzeću, kome se naplaćuje na osnovu preuzetih količina stajnjaka koje se evidentiraju.

35






evidencije. BAT 31 Emisije amonijaka iz objekata za smeštaj živine (koka nosilja, roditeljskih jata i mladih koka)

U cilju smanjenja emisije amonijaka u vazduh iz objekata za smeštaj koka nosilja, roditeljskih jata i mladih koka, BAT podrazumeva primenu jedne ili više navedenih tehnika, kako bi se postigle granične vrednosti emisije za amonijak navadene u tabeli 31.1 U tabeli 31.2 označiti šta je primenjeno na farmi.

IRPP 2017 Emisija amonijaka iz objekata za uzgoj živine Poglavlje 5.3.1 BATC 2017 Poglavlje 3.1 BAT 31

NIJE PRIMENLJIVO Farma Ruklada je farma brojlera (tovnih pilića)

Tabela 31.1: Vrednosti emisije amonijaka iz objekata za koke nosilje primenom BAT (BAT-AEL)

Parametar Vrsta smeštaja BAT-AEL1

(kg NH3/mesto životinje/godina)

Amonijak izražen kao NH3 Sistem smeštaja u kavezima 0,02 - 0,08 Sistem smeštaja bez kaveza 0,02 - 0,13(1)

1BAT-AEL nije uvek primanljiva kod organskog uzgoja stoke

36

Tabela 31.2: Tehnike za uzgoj koka nosilja, roditeljskih jata i mladih koka

Tehnika Usaglašenost sa BAT zahtevima

(DA/NE/NIJE PRIMENLJIVO) a Sistem kaveza kao što su:

1. Obogaćeni kavezni sistem, sa uklanjanjem stajnjaka pomoću traka i to: • jednim uklanjanjem nedeljno sa vazdušnim sušenjem, ili • dva uklanjanja nedeljno bez vazdušnog sušenja

2. Kavezni sistem, sa uklanjanjem stajnjaka pomoću traka i to: • jednim uklanjanjem nedeljno sa vazdušnim sušenjem, ili • dva uklanjanja nedeljno bez vazdušnog sušenja

NIJE PRIMENLJIVO Farma brojlera. Ne koristi se sistem kaveza.

b Sistemi bez kaveza, kao što su:

NIJE PRIMENLJIVO Farma brojlera.

1. Duboka prostirka sa jamom za stajnjak, prinudnom ventilacijom i neredovnim uklanjanjem stajnjaka, jedino ako se primenljuje sa dodatnim merama kao što su: dobijanje stajnjaka sa visokim sadržajem suve materije, korišćenje sistema za prečišćavanje vazduha.

-

2. Duboka prostirka sa jamom za stajnjak, trakama za stajnjak ili strugačem -

3. Duboka prostirka sa jamom za stajnjak, i mehaničkim vazdušnim sušenjem stajnjaka

-

4. Duboka prostirka sa jamom za stajnjak, perforiranim podom i mehaničkim vazdušnim sušenjem

-

5. Avijarni sistem sa trakama za uklanjanje stajnjaka - 6. Veštačko sušenje prostirke korišćenjem vazduha iz unutrašnjosti objekata -

c Korišćenje sistema prečišćavanja vazduha, kao što su: 1. Skruber za hemijsko prečišćavanje mokrim postupkom 2. Sistemi za prečišćavanje sa dva i tri stepena 3. Bioskruberi

NIJE PRIMENLJIVO Farma brojlera

37






BAT 32 Emisija amonijaka iz objekata za smeštaj živine (tovni pilići)

U cilju smanjenja emisije amonijaka u vazduh iz objekata za smeštaj tovnih pilića, BAT podrazumeva primenu jedne ili više navedenih tehnika, kako bi se postigle granične vrednosti emisija za amonijak, navedene u tabeli 32.1. U tabeli 32.2 označiti šta je primenjeno na farmi

IRPP 2017 Emisija amonijaka iz objekata za uzgoj živine Poglavlje 5.3.1 BATC 2017 Poglavlje 3.1 BAT 32

DA Proračunom je dobijeno da je emisija amonijaka po životinji 0,025 kg NH3/god.

Tabela 32.1: Vrednosti emisije amonijaka iz objekata za tovne piliće ostvarljive primenom BAT (BAT-AEL)

Parametar BAT-AEL(1)(2)

(kg NH3/mesto životinje/godina)

Amonijak izražen kao NH3 0,01 - 0,08

(1)BAT-AEL nije uvek primenljiv za sledeće tipove uzgoja: ekstenzivni unutra, sistem slobodnog kretanja, tradiciono slobodno kretanje i slobodno kretanje sa potpunom slobodom, kao što je definisano Uredbom Komisije (EC) 543/2008 (2)Donji kraj raspona je u vezi sa korišćenjem sistema za prečišćavanje vazduha

38

Tabela 32.2: Tehnike za uzgoj tovnih pilića

Tehnika Usaglašenost sa BAT zahtevima

(DA/NE/NIJE PRIMENLJIVO)

a Sistem smeštaja sa punim podom, prostirkom i mehaničkom ventilacijom, opremljen sa sistemom za napajanje bez curenja.

DA

b Sistem sa mehaničkim sušenjem prostirke recirkulacijom vazduha unutar objekata

-

c Sistem smeštaja sa punim podom, prostirkom i prirodnom ventilacijom, opremljen sa sistemom za napajanje bez curenja.

-

d Sistem sa više etaža sa trakama za stajnjak pokrivenim prostirkom i sistemom mehaničkog sušenja stajnjaka

-

e Pod sa prostirkom sa mogućnošću zagrevanja i hlađenja (kombidek sistem) -

f

Korišćenje sistema prečišćavanja vazduha kao što su: 1. Skruber za hemijsko prečišćavanje mokrim postupkom 2. Sistemi za prečišćavanje sa dva i tri stepena 3. Bioskruberi

-

39

Energetska efikasnost

Horizontalni BREF Energetska efikasnost





Uvesti i primenjivati sistem energetskog menadžmenta (EnMS), koji može biti deo EMS ili poseban dokument, a koji uključuje sledeće: • Učešće rukovodstva i

definisanje politike energetske efikasnosti

• Uvođenje definisanih procedura i proveru energetske efikasnosti.

ENE BREF Sistem upravljanja energijom Poglavlje 4.2.1

BAT 1, 13-16

DA Na farmi nije uveden zvanični sistem menadžmenta energetske efikasnosti, ali u kompaniji postoje i primenjuju se odgovarajuće procedure i planovi kojima se osigurava kontiualno povećanje energetske efikasnosti, kao i sprovođenje redovnih provera potrošnje energije.

Kontinualno unapređenje – Izvođenje energetskih ocenjivanja koristeći podatke iz baza podataka i bilansa, procene i proračune kao bi se identifikovali:

• Količina i tip energije koji se troši sa raspodelom potrošnje na nivou procesa ili opreme

• Mogućnosti da se smanji potrošnja energije i potencijalna upotreba alternativnih izvora energije

• Identifikovati mogućnosti za

ENE BREF Planiranje i uspostavljanje ciljeva i zadataka Poglavlje 4.2.2

Energetski efikasan dizajn Poglavlje 4.2.3

Integracija procesa Poglavlje 4.2.4 BAT 7, 2-7, 10, 11

NE Nikakva energetska ocenjivanja se ne sprovode. Nisu optimizovani sistemi koji se pokreću motorima, ni sistem osvetljenja.

Planirano je da se energetsko ocenjivanje izvodi na svakih 5 godina, što je definisano u Planu energetske efikasnosti (Prilog 5). Početak realizacije je planiran za 2019. godinu. Planirano je smanjenje ugovorene snage sa 250 kW na 170 kW u toku 2019. godine. Takođe je planirana i zamena reflektora od 250 W LED reflektorima od 100 W. Ove mere su planirane usvojenim Planom energetske efikasnosti.

40






optimizaciju iskorišćenja otpadne toplote

• Optimizovati energetsku efikasnost sledećih sistema: - Sistema za grejanje,

hlađenje i ventilaciju; - Sve sisteme koji se pokreću

motorima (kompresori, pumpe);

- Sistem osvetljenja; - Sisteme za sušenje,

separaciju ili koncentraciju.

Usvojiti indikatore za energetsku efikasnost i sprovoditi poređenje sa drugim proizvođačima u sektoru, pri čemu voditi računa da se izaberu pogodni indikatori kao što su: ukupna potrošnja energije po životinji ili kg proizvedenog mesa, potrošnja energije po jedinici površine, itd.

ENE BREF Planiranje i uspostavljanje ciljeva i zadataka Poglavlje 4.2.2

BAT 8, 9

NE Za farmu Ruklada nisu usvojeni indikatori energetske efikasnosti.

Uvođenje indikatora energetske efikasnosti je predviđeno usvojenim Planom energetske efikasnosti (Prilog 5) i Programom mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja i aktivnosti uslovima propisanim Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine - „Vindija“ d.o.o. Lajkovac, farma „Ruklada“. Početak realizacije je planiran za 2019. godinu i trebalo bi da se sprovede do 2020. godine.

41






Optimizovati energetsku efikasnost procesa sagorevanja i/ili kogeneracije primenom relevantnih tehnika kao što su:

• Tehnike za energetsku efikasnost postrojenja za sagorevanje;

• Kogenracija, smanjenje vrednosti viška vazduha i snižavanje temperature otpadnog gasa.

ENE BREF Sagorevanje Poglavlje 4.3.1

Parni sistemi Poglavlje 4.3.2

Povraćaj toplote Poglavlje 4.3.3

Kogeneracija Poglavlje 4.3.4

BAT 17-20

NIJE PRIMENLJIVO Postojeći kotao na gas na farmi „Ruklada“ je suviše male snage (33 kW), tako da primena pomenutih tehnika ne bi dala bilo kakve značajnije rezultate.

Optimizovati efikasnost sistema za snabdevanje električnom energijom i električnih motora.

ENE BREF Snabdevanje električnom energijom Poglavlje 4.3.5

Podsistemi sa elektromotornim pogonom Poglavlje 4.3.6

BAT 21-24

DA Efikasnost sistema za snabdevanje električnom energijom i električnih motora je optimizovana korišćenjem frekventog regulatora.

Optimizovati rad sistema komprimovanog vazduha upotrebom različitih tehnika (smanjiti curenja, optimizovati radni pritisak, češće menjanje filtera, itd.).

ENE BREF Sistem komprimovanog vazduha Poglavlje 4.3.7

BAT 25

DA Na farmi se komprimovani vazduh koristi 5 do 6 puta godišnje za čišćenje objekata, pre prijema pilića. Radni pritisak je optimizovan i nema curenja.

Optimizovati transportne sisteme korišćenjem odgovarajućih tehnika (za projektovanje, kontrolu i

ENE BREF Pumpni sistemi Poglavlje 4.3.8

DA Rad pumpi je optimizovan.

42






održavanje pumpi, kao i tehnika za cevovode).

BAT 26

Optimizovati rad sistema za grejanje, ventilaciju i kondicioniranje vazduha upotrebom odgovarajućih tehnika za projektovanje, kontrolu i održavanje sistema.

ENE BREF Sistemi za grejanje, ventilaciju i kondicioniranje vazduha Poglavlje 4.3.9

BAT 27

DA Rad sistema za grejanje, ventilaciju i kondicioniranje vazduha je kompjuterizovan i optimizovan.

Optimizovati sistem veštačkog osvetljenja primenom odgovarajućih tehnika za analizu i projektovanje potrebnog nivoa osvetljenja, rada, kontrole i održavanja.

ENE BREF Rasveta Poglavlje 4.3.10

BAT 28

DA Sistem veštačkog osvetljenja je kompjuterizovan.

Optimizovati operacije sušenja, separacije i koncentracije primenom odgovarajućih tehnika za dati slučaj (projektovanje, rad i kontrola).

ENE BREF Procesi sušenja, separacije i koncentracije Poglavlje 4.3.11

BAT 29

NIJE PRIMENLJIVO Na farmi „Ruklada“ se ne sprovode navedene operacije.

43

Emisije iz skladišta

Horizontalni BREF Skladištenje





Primeniti opšte principe za sprečavanje i smanjenje emisija: • Izbor odgovarajućih sudova i

lokacije (za nove sudove)

• Redovni pregled i održavanje.

EFS BREF Opšti principi za prevenciju i smanjenje emisija Poglavlje 5.1.1.1

DA Dizel gorivo se na farmi Ruklada ne skladišti, već se doprema sa benzinskih pumpi. Jedino mesto u kome se nalazi dizel gorivo je rezervoar agregata, zapremine 350 litara. Agregat se koristi u slučaju prekida u snabdevanju električnom energijom. TNG se skladišti u rezervoaru zapremine 60 m3, koji se redovno održava i pregleda, što je propraćeno dokumentacijom koja je priložena u Prilogu 10.

Za sledeće tipove rezervoara uzeti u obzir: • Otvoreni rezervoari - ukoliko dođe do pojave značajnijih emisija zagađujućih materija u vazduh, BAT je prekriti rezervoar odgovarajućim prekrivačem (plutajućim, fleksibilnim ili krutim) i obezbediti mešanje uskladištene materije (npr. osoke) kako bi se sprečilo taloženje čvrste faze i izbeglo dodatno čišćenje;

EFS BREF Specifična procena rezervoara Poglavlje 5.1.1.2

NIJE PRIMENLJIVO Na farmi „Ruklada“ ne postoje otvoreni rezervoari.

DA TNG se skladišti u rezervoaru koji je snabdeven sigurnosnim ventilom i svom ostalom pratećom opremom.

44






• Za skladištenje zapaljivih i drugih tečnosti, kao što su naftni derivati i veoma toksične hemikalije, koristiti zatvorene rezervoare opremljene odgovarajućim sigurnosnim ventilima i pratećom armaturom. Raditi na sprečavanju pojave akcidenata primenom odgovarajućih procedura za rad i obuku (npr. izbegavati pojavu curenja usled korozije, sprečiti prelivanje sudova, sprečiti kontaminaciju zemljišta oko rezervoara), izgraditi tankvane oko rezervoara i obezbediti odgovarajući sistem za zaštitu od požara.

EFS BREF Prevencija incidenata i akcidenata Poglavlje 5.1.1.3

NE Nema izgrađenih adekvatnih tankvana oko agregata.

Tankvana oko agregata će biti izgrađena u toku 2019. godine, što je definisano Programom mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja i aktivnosti uslovima propisanim Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

45






Kod otvorenih rezervoara i laguna obezbediti dovoljan slobodan kapacitet da se spreči prepunjavanje i prelivanje prilikom jakih kiša; U situacijama kada se tečne supstance skladište u zemljanom bazenu ili laguni, kada postoji opasnost od kontaminacije tla, skladišta obezbediti nepropusnom barijerom u vidu fleksibilne membrane, sloja gline ili betona.

EFS BREF Lagune Poglavlje 5.1.3

NIJE PRIMENLJIVO Na farmi „Ruklada“ nema otvorenih rezervoara ni laguna.

Upotrebljavati zatvorene sudove za skladištenje sirovina i sporednih proizvoda kao što su silosi, zatvoreni rezervoari, bunkeri, ili kontejneri. U slučajevima kada upotreba silosa nije moguća, skladištenje u šupama je prihvatljivo. Kako bi se smanjilo rasprostiranje prašine prilikom utovara i istovara na otvorenom, koristiti odgovarajuće tehnike.

EFS BREF Skladištenje čvrstih materija Poglavlje 5.3 Transport i manipulacija čvrstih materija Poglavlje 5.4

DA Stočna hrana se čuva u silosima. Prilikom utovara i istovara hrane vodi se računa da ne dođe do prosipanja i manipulativne površine se održavaju čistim.

Program mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja i aktivnosti

uslovima propisanim Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine

„Vindija“ d.o.o. Lajkovac, farma Ruklada

Operater

Vindija d.o.o. Lajkovac Farma Ruklada

Decembar, 2018. god.

1

Operater ispunjava zahteve propisane najboljim dostupnim tehnikama (BAT) u najvećoj meri. Na farmi se primenjuje dobra poljoprivredna praksa.

Operater nema skladište stajnjaka na lokaciji, niti se vrši tretman stajnjaka na farmi, tako da svi BAT-ovi vezani za ovu aktivnost nisu primenljivi.

S obzirom da je u pitanju postojeće postrojenje, BAT-ovi koji se odnose samo na nove farme, takođe nisu primenljivi.

Nije bilo pritužbi stanovništva, niti realno postoje problemi sa emisijama zagađujućih materija u vazduh, neprijatnim mirisima i nivoom komunalne buke.

Tehnoloških otpadnih voda na farmi brojlera u Rukladi nema. Jedine otpadne vode su atmosferske, sanitarno-fekalne vode i vode iz barijera za dezinfekciju. Atmosferske vode se sa krovova i platoa slivaju u kanale pored objekata i, pri većim količinama, sprovode do putnog kanala koji prolazi neposredno pored farme. Sanitarno-fekalne vode se sprovode u nepropusnu septičku jamu, a vode iz dezbarijera se neutrališu u sabirnoj jami. Septičku jamu i sabirnu jamu prazni lokalno komunalno preduzeće iz Lajkovca.

Ishrana se vrši u skladu sa veterinarskim preporukama čime su ispunjeni BAT zahtevi vezani za ova pitanja.

Napomena: S obzirom da je farma novije gradnje, pri izgradnji i opremanju 2010. godine, vodilo se računa da postrojenje bude prilagođeno najboljim dostupnim tehnikama (BAT).

U tabeli 1 je dat plan mera nakon čije realizacije bi se postojeće stanje u potpunosti uskladilo sa zahtevima opisanim u odgovarajućim BREF dokumentima.

Tabela 1 - Mere

Br. Opis mere Troškovi Početak

mere Završetak

mere Rezultati mere

Metoda kontrole

1.

Izgradnja adekvatne tankvane za prihvat eventualno iscurelog goriva

1.000 eura 2019. god. 2019. god.

Veća bezbednost farme u smislu smanjenja rizika od curenja dizel goriva, čime se smanjuje mogućnost pojave požara, kao i trajnog zagađivanja podzemnih voda.

Interna kontrola i kontrola inspekcijskih organa

2.

Uvođenje indikatora energetske efikasnosti

1.500 eura 2019. god. 2021. god. Olakšano praćenje energetske efikasnosti

Poređenje potrošnje u okviru farme i sa BAT vrednostima.

3.

Zamena reflektora od 250 W LED reflektorima od 100 W

1.000 eura 2019. god. 2019. god.

Smanjenje potrošnje električne energije za oko 7.880 kWh godišnje.

Poređenje računa za električnu energiju.

Documents

Prilog 3 - BAT tabele i Program mera prilagodjavanja...- Obuka - Zaštita od požara i postupanje u akcidentnim situacijama; - Odluka o imenovanju osobe za praćenje zakonske regulative