1. etiri podsticajna faktora po Bernardu a. materijalni novac b. vlast c. eljeni fiziki uslovi rada d. duhovne potrebe ponos na svoje znanje, lojalnost prema organizaciji, religiozni oseaj 2. Samoupravni model Ovaj model privreivanja nije ispoljio dovoljan stepen efikasnosti i uspenosti u privreivanju. Jo uvek znaajno prisustvo dravnog uticaja na privredne tokove uticalo je na to da se ovaj model realizovao vie kao administrativni. Polazite ovog modela nalazi se u zahtevu angaovanja radnika u donoenju odluka. Doprinelo je snanoj decentralizaciji. Ukljuivanje radnika u upravljake tokove ostvaruje se kroz forme: neposrednog i posrednog upravljanja. 3. Ekonomske metode Osnovni zahtev menadera jeste ovladavanje ekonomskim metodama upravljanja koji predstavljaju sistem ekonomskih poluga uz iju pomo se postie eljeni efekt. To je sistem postupaka i sposobnosti uticaja na izvrioce uz pomo uporeivanja utroaka i rezultata. Da bi ekonomske metode upravljanja bile uspene, neophodno je obezbediti prilagoavanje organizacije na trinoekonomske izazove. Ekonomske metode doprinose poveanju novih mogunosti. One podrazumevaju razradu plana, ekonomskih pokazatelja i mera za njihovo ostvarivanje. 4. Poslovne komunikacije Priroda posla zahteva veliki broj specifinih komunikacija, kako u organizaciji (internih), tako i sa okruenjem (eksternih). Komunikacionim sposobnostima menader ostvaruje uticaj na rad drugih, organizacije iji je voa a time i sopstvenu efikasnost i uspenost. U strukturi poslovnih komunikacija posebno mesto zauzimaju komunikacija na gore, dole i horizontalno. Na gore obezbeuje pruanje potrebnih povratnih informacija pretpostavljenima i organima o izvravanju zadataka. Na dole ostvaruje se saglasno hijerarhiji autoriteta. Horizontalna izlazi iz okvira strogo hijerarhijskog naina ureivanja komunikacije, ima vei stepen slobode. 5. Smisao razvoja alternativnih odluka Daje mogui scenario aktivnosti u procesu neprekidnog prilagoavanja zahtevima trita saglasno misiji koju ostavaruje poslovni sistem. Otuda biranje optimalne varijante u datom vremenu i uslovima predstavlja odraz saznanja o moguim efektima i ulaganjima, ime se proces odluivanja dovodi u funkciju neprestanog iniciranja aktivnosti u ostvarivanju ciljeva poslovanja i razvoja poslovnog sistema. Permanentnim praenjem efekata i ulaganja stvara se informaciona osnova za proveru optimalnih ciljeva kao i njihovo neprekidno kvantitativno i kvalitativno unapreenje. 6. Koncept administrativnog upravljanja Usmeren je na razradu optih problema i principa upravljanja organizacijom u celini. Formirano je shvatanje organizacione strukture firme kao sistema uzajamnih veza koje se nalaze u odreenoj hijerarhiji. Organizacija se posmatra kao zatvoren sistem. Organizacijom se moe upravljati sistematino kako bi se efikasnije ostvarili ciljevi. Fajot razmatra upravljanje kao ukupnost principa, pravila odnosa usmeravanja na ostvarivanje preduzetnike delatnosti na najefikasniji nain, optimalno koristei resurse i mogunosti firme.

7. Sa gledita znaaja i posledica odluke se dele na:a. strateke b. taktike c. operativne 8. Strategija sanacije, 4 strategije za izlazak iz krize: a. borba strategija napredovanja b. kompromis str. kooperacije c. delegiranje strategija nie d. bekstvo str. uzimanja

9. Procesualne teorije motivacijeMotivaciju posmatraju u nastajanju i menjanju u toku ostvarivanja aktivnosti

10. Istorijska analogija Jedan od najeih metoda prognoziranja 11. Filderova teorija liderstva U prvi plan istie: a. odnos izmeu voe i lanova grupe b. strukturiranje zadataka c. mo lidera da utie na aktivnost grupe 12. Socijalna kriza Za posledicu ima stvaranje klime nepoverenja a manifestuje se u isticanju zahteva, protesta, obustava rada, organizovanog ili spontanog karaktera.

13. Razlike izmeu preventivne i korektivne merePreventivna pre procesa Korektivna posle procesa Razlika je u vremenskom pristupu 14. Na kojim osnovama se gradi kauzalni pristup Na uzrono-posledinim odnosima

15. Opis posla osnova je za definisanje nadzenosti i odgovornosti na radnom mestu, pri emu jeznaajno istai: a. stepen obrazovanja i potrebu za obukom b. potrebno radno iskustvo c. sposobnosti koje kandidat treba da poseduje 16. Line osobine menadera budunosti: a. emotivno stabilan b. kreativan c. brzo razmilja d. samouveren

17. Po Fajolu princip rukovoenja menadmenta koji oznaava materijalni i socijalni red naziva se:a. red. 18. etiri stuba organizacije: a. podela rada b. podela rada na sektore c. hijerarhija d. koordinacija 19. Handijeva teorija liderstva (teorija najbolje usklaenosti) ova teorija gradi svoj pristup na faktorima od kojih zavisi izgradnja optimalnog stila liderstva gde do punog izraaja dolazi umenost menadera da vri njihovo usklaivanje. Kako je krajnja izvesnost ono emu lider tei, to je u ostvarivanju te izvesnosti mogue poi od autokratskog ka demokratskom. U kojoj meri e lider ostvariti svoju aktivnost zavisi od uslova koji vladaju u organizaciji. 20. Efektivnost je sposobnost da se rada prave stvari na pravom mestu u pravo vreme. 21. ovekove potrebe po Adlerferu a. egzistencijalne (meterijalne elje, novac, sigurnost) b. potrebe povezanosti (odnos meu ljudima, potovanje, socijalne potrebe) c. razvojne potrebe (kreativnost) 22. Negativna povratna sprega se suprostavlja sluajnim uticajima okoline i tako doprinosi odravanju kvaliteta strukture sistema za ostvarivanje programiranog procesa u sistemu. 23. Misaoni iskaz

-

-

Misaoni iskaz obuhvata sledee informacije: Proizvod usluge kompanije Trite Tehnologije (alati, maine, tehnike i procesi) Opte ciljeve kompanije Filozofiju kompanije Sopstveni koncept kompanije Javni imid

24. Stohastinost Neodreenosti nekog sistema. Svaka organizacija koju ovek stvara je po svom karakteru stohastika. 25. Reavanje konflikta po Meri Folet Konflikt nastaje zbog nesporazuma, neznanja i manjka kulture. Analizira 3 mogua reenja konflikta: a. dominacija pobeda jedne strane b. kompromis saglasnost izmeu dve strane, obe strane se neega moraju odrei c. interakcija nita se ne rtvuje, uesnici koflikta su zadovoljni. 26. Koncept naunog upravljanja Njen osniva je F. Tejlor iju knjigu "Principi naunog upravljanja" smatraju poetkom priznavanja menaderske nauke u samostalnu naunu oblast. On je smatrao menadment orginalnom naukom koja se zasniva na fundamentima tanih zakona. Dokazano je da metode koriene u nauci i tehnici mogu biti uspeno koriene u praksi poslovanja organizacije radi ostvarivanja postavljenih ciljeva. 27. Hercbergova teorija motivacije Zasniva se na motivima za rad koji se odnose na pitanje zadovoljstva i nezadovoljstva poslovm. Traga se za faktorima koji opredeljuju stepen zadovoljstva poslom grupiui ih na sledei nain: a. faktror higijene (spoljanji) b. motivacioni faktor Nezadovoljstvo poslom opredeljeno je stepenom ispunjenja faktora higijene. Tu se ubrajaju: plata, uslovi rada, stanje u kolektivu. Faktori koji utiu na zadovoljenje i motivacuju utiu na motivisanje ljudi za veu produktivnost i efikasnost. Prelaz iz nezadovoljstva ka zadovoljstvu postie se uz uticaj spoljnih faktora. 28. Hamurabi definie materiju standarda i odgovornosti iz domena nagraivanja nagrade i kazne. 29. Tri Tejlorova pitanja 1. Da li bi se neki element rada mogao eliminisati ili neki delovi operacije kombinovati? 2. Da li bi se redosled zadataka mogao poboljati? 3. Da li postoji "najbolji nain" da se obavi neki posao? 30. Metoda prognoziranja o delfi metod o scenario o prodor mozgom o operacioni i ekonomski metodi o kontekstualno preslikavanje o istorijska analogija 31. Podela odluka u odnosu na vremenski period o dugorone o srednjerone o kratkorone o tekue 32. Kako glasi prvi Fajol-ov princip? - podela rada oznaava specijalizaciju za vrstu posla i potrebu za usavravanjem

33. Misija Pod misijom se podrazumeva kratka, jasna izjava o razlozima postojanja preduzea, njenoj ulozi, funkciji, osobinama potroaa i metodama pomou kojih nastoji da ostvari svoj cilj. 34. Konvergencija je meusobno proimanje i pribliavanje kola i pravaca u pogledu predmeta i metoda istraivanja. 35. Faze planiranja ciljevi i strategije planiranja predvianje operativno planiranje planiranje celog poslovanja 36. Pravila definiu smernice u ponaanju pojedinca dajui jasna uputstva ta se sme a ta se ne sme. 37. Sinteza oznaava integraciju razliitih pristupa sistemskog i situacionog.

38. Jedna od vitalno vanih upravljakih funkcija, prepoznaje se po tome da ima zatitnu i inicirajuuulogu, o kojoj funkciji je re? Re je o kontroli i upravljanju. 39. Po Fajolu PRINCIP RUKOVOENJA menadmenta AUTORITET oznaava? Autoritet se poistoveuje sa pravom na komandovanje i zapovedanje. Fajol razlikuje autoritete poloaja i lini autoritet. Pod autoritetom poloaja podrazumevaju se prava vezana za mesto i funkcije efa, a lini autoritet zavisi od efove inteligencije, znanja, spreme, iskustva, moralnih vrednosti i sl.

40. U okviru koje kole teorije upravljanja se razvija prilaz po kome se delovi upravljakih funkcijaostvaruju po naelu "zajednike-neprinudne vlasti" i od strane kog autora? Za model "zajednike-neprinudne vlasti" zalagala se Meri Folet u okviru "kole ljudskih odnosa". 41. Viner povratnu vezu definie kao? Po Vineru, povratna veza, kao drugi fundamentalni pojam kibernetike, oznaava sposobnost podeavanja buduih postupaka na osnovu prethodno izvrenog rada. Ovo tumaenje polazi od uzrono-posledinog vienja odnosa unutar sistema. 42. Objasnite pojam "proliferacija"? Proliferacija je jedan od pravaca razvoja teorije upravljanja (menadmenta) koji se pominju u literaturi i jedan od pravaca sa manjim stepenom izvesnosti. Bujanje novih kola i novih pravaca. 43. Pojam kreativnosti? Kreativnost, kao jedan od osnovnih zahteva za uspeh preduzetnika. Preduzetnik nije tradicionalista i konzervativac, on je aktivan u svim fazama biznisa.

44. ta su ciljevi i kakvi treba da budu?Ciljevi produbljuju definisanu misiju organizacije u njenim kljunim oblastima upravljanja, rasta i razvoja. Najee, ciljevi se oznaavaju kao stanja ili situacije u koje organizacija zeli da doe. Osnovna obeleja ciljeva su njihova vremenska i prostorna dimenzija. Ciljevi moraju imati sledee karakteristike: o izazovnost o specifinost i merljivost o ostvarivost o relevantnost 45. Autoritet kojie je osnova privlanosti za lanove gupe koji slede vou tih sposobnosti je LINI AUTORITET ILI HARIZMA 46. Menadment kao organizacija upravljanja firmom? Obuhvata sve vidove preduzetnike delatnosti, usmerene na ostvarivanje dobiti. Smisao menadmentase, u takvim uslovima, ogleda u postizanju rezultata koje firma planira u toku

preduzetnike delatnosti. Radi postizanja cilja potrebno je ostvariti razliite delatnosti. U zavisnosti od konkretnih funkcija, organizacija se strukturira po delovima, koji ine grupe ljudi ija se delatnost planski usmerava i koordinira radi postizanja optih ciljeva. Ovde je re o upravljanju organizacijom. Takva sadrina pojma "menadment" odgovara naem pojmu upravljanja unutar firme. 47. Socioloko psiholoke medote upravljanja Nauka je dola do spoznaje da rezultati rada u velikoj meri zavise od itavog niza psiholokih faktora. Umeti uvideti te faktore i uz njihovu pomo ciljno usmereno ostvarivati aktivnosti od strane svih radnika, pomae rukovodiocu da organizuje kolektiv sa jedinstvenim ciljem i zadacima. Socioloka istraivanja se slau u tome da postignuti rezultati u privreivanju 15% zavise od profesionalnih znanja menadmenta a 85% od vetina ophoenja sa ljudima. Glavni cilj ovih metoda jeste izgradnja socijalno-psiholoke klime, zahvaljujui emu e se reavati vaspitni, organizacioni i ekonomski zadaci. U ove metode ubrajamo: moralni podstrek, ubeivanje, sugestije, lini primer, regulisanje odnosa meu ljudima i grupama, izgraivanje zdrave klime u kolektivu.

48. Teorija pojaavanja i ilustracijaPolazei od stava da ljudi ele zadovoljstvo, a da izbegavaju bol, svoje aktivnosti usmeravaju u pravcu koji im omoguava postizanje to vee koristi uz to manju cenu. Kao rezultat takvog prilaza i aktivnosti, ovek biva nagraen ili kanjen, uz ponavljanje situacija dok se ne stvori navika za ponavljanjem ponaanja. Nagraivanjem se pozitivan uticaj iri kroz poveano zadovoljsto. U suprotom, izostanak nagrade moe dovesti do ponitavanja prethodno ostvarenog zadovoljstva i "gaenja" elje za potvrivanjem. |--------------------- Ponanje koje stvara zadovoljsto se ponavlja -----------| | | v | Ponaanje --- Poeljno (Da/Ne)? nagrada ^ | | | | kazna | | --------------- Ponovni pokuaj za nagradom ili odustajanje ------------------49. Tehno-ekonomski standarni u funkciji upravljanja Tehno-ekonomski standardi kao parametri poslovnih procesa, predstavljaju istrument ostvarivanja upravljakih procesa, kao i njihovu informacionu osnovu. Otuda, bilo da se radi o odluivanju, planiranju, organizaciji, evidenciji, analizi ili pak kontroli, polazite tih upravljakih aktivnosti nalazi se u tehno-eknomskim standardima: o standardi kojima se utvruju prava, dunosti i odgovornosti svakog lana kolektiva na bilo kom radnom mestu o standardi kojima se definiu jedinice uinka, kvantitativno i kvalitativno. o standardi kojima se utvruje broj jedinica u uinku koje treba ostvariti pod normalnim uslovima rada i poslovanja o standardi kojima se definiu uslovi i ritam rada o standardi kojima se definiu modaliteti rada o standardi kojima se utvruju, kvalitatitvno i kvantitativno, normalni utroci svih faktora po jedinici uinka o standardi kojima se utvruju vrednosna merila uinaka i utroaka o standardi kojima se definiu tzv. racionalni odnosi Tehno-ekonomski standardi se utvruju za svako preduzee, u uslovima normalnog reima rada, u uslovima optimalne usklaenosti ritma proizvodnje i realizacije i optimalne usklaenosti raspoloivih izvora odnosno snaga sa planom utvrenim ciljevima, dakle, planiranim potrebama.

50. U okviru koje kole tehnike upravljanja razvija se prilaz koji daje osnovni peat ovoj koli, koji imaosnovno polazite u definisanju sistema i odnosa u njima, posmatrajui ih na osnovu meuzavisnoti i solovljenosti, naziva se a. sistemski prilaz 51. U okviru modernog pristupa menadmenta susreemo pristup "upravljanje operacijama".... o istraivanje operacija i upravljanje proizvodnjom

52. Administrator. U emu je sutina ovakvog naina delovanja?Realizacija dodataka definisanih od strane menadera, odlikuje ga efikasnost u poslu, ime nestaje rizik poslovanja.

53. Sa gledita znaaja i posledica, odlike se mogu grupisati na:strateke taktike operativne

54. ta je vizija? Vizija je globalna predstava o tome ta elimo da budemo u biznisu u nekom buduem periodu. U osnovi vizije nalazi se poslovna ideja. Ona je zamisao o nekom proizvodu ili usluzi koju nameravamo da vrimo. Treba da bude zamisliva, privlana, mogua, fokusirana, fleksibilna, pogodna za komunikaciju. 55. ta vizija treba da ima? Inspirativnost, jasnou, izazovnost, praktinost realizacije. 56. Poslovni sistem se poima kao? Skup elementa u cilju postizanja oreenih rezultata.

57. Ideja koja ukazuje na dugovenost poimanja stvaralatva i radne inicijativnosti osnosi se na?Preduzetnitvo. 58. Definiite pojam preduzee? Preduzee je samostalna ekonomska, tehnika i drutvena celina u vlasnitvu odreenih subjekata koji, preduzimajui poslovni rizik, proizvode robe ili usluge kako bi ostvarili cilj preduzea.

59. Fajol ukazuje na sloenost poslovnih procesa i potreba njihovog svestranijeg obuhvatanjaupravljakim aktivnostima a sloenost poslova prikazuje kroz grupe aktivnosti? o tehnike o komercijalne o finansijske o sigurnosne o knjigovodstvene o upravljake

60. E. Peberdon i E. Polumen menaderstvu pristupaju kao filozofiji ponaanja privrede i drutva. Uokviru koje kole se zagovara ovakav prilaz? U okviru empirijske kole upravljanja koja se razvila u SAD u XX veku i predstavlja sintezu klasine i kole ljudskih odnosa.

61. Na jedan od nivoa kreativnosti i preduzimanja rizika sreemo osobe koje imaju potrebu da inovirajuambijent. O kome tipu preduzetnika je re? inovator

62. Skup dejstava usmeravajueg karaktera koja uvek utiu na nastajanje novog stanja u sistemudovodei ga do eljenih rezultata pri tome ostvarujui stabilnost i vii nivo organozovanosti, naziva se? Upravljanje

63. Za jednu od upravljakih funkcija se moe rei da predstavlja aktivnosti kojom se konkretizuju irazrauju odluke. O kojoj aktivnosti je re? Odluivanje.

64. "10-d" odanost? Biznis u pravom planu ak i po cenu da se narue prijateljski i porodini odnosi 65. "10-odlunost"

Istrajnost u realizaciji ideje u koju verujemo.

66. Koncept "10-d" prvi je sklonost ka matanju i sanjarenju?Sposobnost kreiranja biznisa i pretpostavki za realizaciju ideje. 67. Entropija? Mera neureensoti sistema i odnosa u njima. 68. "10-d" ubedljivost? Klju uspeha se nalazi u brzom donoenju odluka. 69. Koji od 14 principa ima za posledicu specijalizaciju? Prvi, podela rada. 70. Odluke sa gledita obuhvatnosti? - Upravljake, rukovodne, izvrne. 71. Po Fajol-u, inicijativa oznaava? Inicijativa izraavanje reenja i aktiviranje na osnovu ideja, preduzimljivost i kreativnost koju treba da ostvaruju podreeni. To je mo da se neto smisli i izvri. 72. U okviru "nove kole teorije upravljanja" razvio se pravac pod nazivom "sistemotehnika", koji je usmeren na? Usmeren je u pravcu racionalizacije i efikasnijeg odluivanja od strane menadmenta. 73. Pozitivna povratna sprega? Pojaava delovanje sredine na ponaanje strukture sistema i usmerava reakcije date strukture u istom smeru tj. smeru u kome su usmerena odsupanja u uslovima delovanja sredine. 74. Poseban vid delatnosti koji predstavlja postojanje spec. naina razmiljanja .... - Preduzetnitvno. 75. Sutina upravljanja kao procesa? Gradi se na postavci da je upravljanje proces u kome je delatnost usmerena na postizanje ciljeva organizacije. 76. U emu se ogleda Ameriki pristup preduzetnitvu? Dominanti su oni pristupi koji se bave pitanjima preduzetnikih kvaliteta kao i pojanjenjem uloge preduzetnika, menadera i vlasnika. 77. Po Fajol-u princip rukovoenja-menadmenta centralizacija oznaava? Stepen do koga su data ovlatenja.

78. U okviru klasine kole Henri Grant ima znaajnu ulogu i radove. Na podruiju motivacije radnikaistraivao je specifinost motivacija radnika. O kojim istraivanjima je re? Sistem plaanja radnika

79. Polazei od zakonomernosti koje se javljaju u ivoj prirodi, kibernetsko modeliranje se izvodi na podruijima: Priroda, tehnika, drutvo.

80. U prednaunom periodu razvoja upravljake misli, nastaje mnotvo zapisa koji govore o nainureavanja odreenih zadataka. Isticanje znaaka organizacije i s tim u vezi liderstvo, susreemo u zapisima: Hebrejskim zapisima. 81. Princip rukovoenja menadmenta koji se postie sigurnost zaposlenih za radno mesto ime se smanjuje njihova fluktuacija naziva se: Princip postojanosti zaposlenih. 82. Postavke savremenih amerikih autora doktrine ljudskih odnosa od kojih polaze u svojim istraivanjima su:

-

-

Da je ovek socijalno bie Kruta hijerarhija i formalizacija organizacionih procesa nije u prirodi oveka Reavanja problema zaposlenih posao je menadera

83. Kontekstualno preslikavanje i istorijska analogija su:Prognoziranje u funkciji metoda upravljanja. 84. Po Fajol-u princip rukovoenja menadera koji oznaava stepen do koga su data ovlaenja naziva se: Centralizacija 85. Sistematizacija nauke o upravljanju osim putem kole teorije upravljanja moe se prikazati i kroz razliite pristupe: a. Klasini, Bihevioristiki, Kvantitativni, Moderni pristup. 86. Pravac koji oznaava integraciju razliitih pristupa naziva se: Sinteza 87. Orjentacija svih uesnika ka istom cilju sadrina je principa rukovoenja menadmenta koja definie Fajol pod nazivom: Jedinsto usmeravanja

88. Norber Viner kibernetiku definie kao nauku o?Upravljanju i vezama u ivom svetu i mainama. 89. Sam proces odluivanja mogue je definisati kao plod nekoliko faza: - prikupljanje i analiza potrebnih informacija - definisanje ciljeva - razrada oekivanih rezultata - odluivanje o potrebnim resursima - razrada alternativnih odluka - izbor i donoenje odlike - kontrola sprovoenja odluka 90. Bitne karakteristike sistema upravljanja su: - da je struktura sistema upravljanja sloena - da postoji organska meuzavisnost i povezanost ne samo delova prema celini nego i izmeu delova - da se ovakav sistem moe prihvatiti samo kao delimina aktivnost i da je bezuslovna njegova jedinstvenost 91. Po Fajol-u princip rukovoenja menad koji ukazuje na zvanini status menadera naziva se: Autoritet

92. Ukazivanje na zvanian znaaj standardizacije postupaka i njihovom integralnom obuhvatanjususreemo se u kojim zapisima? Kineskim.

93. Po Fajol-u princip koji podrazumeva preduzimljivost i kreativnost naziva se:Inicijativa.

94. Adam Smit istie glavne prednosti podele rada: - rast i umenost svakog radnikauteda vremena pri prelasku s jedne vrste rada na drugu bolje koritenje novih maina

95. Gradei odnos na relaciji sistem model, kibernetsko modeliranje se oslanja na: Univerzalnost zakona cirkulacije informacija 96. Po Fajol-u princip rukovoenja menadmena, nagraivanje oznaava: Razraen sistem motivacije zaposlenih i adekvatno vrednovanje rezultata rada.

97. Bavei se problematikom odluivanja Herbert Sajmon istraivao je racionalne forme donoenja odluka On razlikuje dobre i optimalne odluke. 98. Uticaj svih lanova organizacije na upravljake tokove pod nazivom "zajednika neprinudna vlast" sreemo kod? Meri Folet u okviru kole "ljudskih odnosa". 99. Pojam menademnta? Proces planiranja, organizovanja, usmeranja i kontrolisanja aktivnosti zaposlenih u kombinaciji sa drugim organizacionim resursima kako bi se postigli postavljeni ciljevi. 100. Divergencija Autonomni razvojni put neke kole ili pravca, ova mogunost je malo izvesna. 101. "10-d" Stvaralac Odluke brzo realizuje u praksi. 102. "10-d" Predanost, posveenost Preduzetnici vole svoj posao i takav stav imaju i kada je teka situacija. 103. Dva dela nove kole? Nova kola teorije upravljanja i sistemotehnika.

104. 105.

Identifikacija poslovnih procesa: tehnolokih, poslovnih i reproduktivnih, ostvaruje se: Tehnoekonomskim parametrima Evropski sistem industrijske demokratije omoguio je efikasniju zatitu socijalnih i ekonomskih prava radnika, to se regulie putem: Kolektivnih ugovora. Funkcija koja se shvata kao usmeravajua delatnost koja se ostvaruje od strane oveka i upuena je prema oveku naziva se: Voenje.

106.

107. Kako uestvovanje u drutvenom saobraaju podrazumeva razmenu informacija putem govora niza znakova to je drutveno oponaanje oveka esto izraz: Informacija i komunikacije 108. Najea podruija na kojima se ostvaruje istraivanje fenomena motivacije su: Individualne karakteristike oveka, materijalni i drutveni status.

109.

elja za uspehom motivisana je potrebom za negovanje i razvijanje takmiarskog duha i atmosfere u grupi o emu Maslow govori u jednom od motivatora. O kom morivatoru je re? Potreba sa potovanjem i samopotovanjem.

110. Teorija motivacije koja motivaciji pristupa kao procesu u kome se vri izbor-biranje, kao uslov motivacije oveka naziva se: Teorija oekivanja Viktora Vruma.

111.

Metoda ekstrapolacije trenda kao jedna od metoda predvianja koja se koristi u funkciji planiranja oznaava: Projektovanje trendova iz prolosti na budunost.

112. Kao nosilac funkcije u kapitalistikom preduzeu javljaju se: Individualni vlasnici, ortaci, akcionari i drava. 113. Evropski sistem industrijske demokratije omoguio je: Zatitu socijalnih i ekonomskih prava.

114.

Specifinosti japanskom prilazu problema ukljuivanja radnika u upravljake tokove ogleda se preko modela nazvanog Ringi sistem, koji se zasniva na:

Uestaloj komunikaciji izmeu menadmenta i radnika. 115. Navedite tri osnovne grupe principa koji vae za sve sisteme: Princip cilja, konstitucije sistema, funkcionisanja. 116. Princip "ako-onda" karakteristian je za: Situacione principe menadmenta. 117. Komunikacija nadole ostvaruje se saglasno hijerarhiji autoriteta ija je sadrina najee: Direktnog i naredbodavnog karaktera. 118. Uspeh vostva je u srazmeri sa paritetom percepcije autoriteta kao iskaza: Homogenosti grupe koja ostvaruje zadatak.

119.

Teorija motivacije koja daje naglasak na sadrinu motivacije i traenju odgovora na pitanje ta je to to pokree ljude u drutvenom komuniciranju, naziva se: Teorija ljudskih potreba. Planiranje kao orue i alat menadera u sebi sadri aktivnosti: Predvianje, odluivanje, operaciono planiranje U okviru operativnog planiranja odgovor na pitanje ta i kada treba da se uradi kako bi se ostvarili planski parametri postie se putem: Procedura.

120. 121.

122. Pod kadrovanjem u literaturi menadmenta podrazumeva se niz aktivnosti. O kojim akt. je re? Planiranje, prijem, obuka, usavravanje, usaglaavanje, odlazak kadrova iz organizacije.

123.

Sposobnost shvaena kao sila koja podie moral i obezbeuje visoku produktivnost moe se tumaiti kao: Autoritet.

124. Istaknuti autor liderstva izvlai pouku "mnogo je lake menjati razliite aspekte posla nego menjati oveka"? Fidlerova teorija liderstva. 125. Uspenost voenja u integracijskom stilu liderstva opredeljuje etiri bitna elementa: Voa, stil voenja, lanovi i situacija. 126. Kao komunikacija koja dozvoljava vei stepen slobode u njenom ostvarivanju koja se tumai kao lateralni oblik protoka poruka naziva se: Horizontalna komunikacija. 127. Potrebe oveka K. Alderfer sistematizuje u tri grupe? Egzistencijalne, potrebe povezanosti, razvojne potrebe. 128. U teoriji oekivanja, element odluivanja oveka odnosti se na: Mogunost dobijanja prilike da se ostvari ono to se eli. 129. Smernice u ponaanju pojedinca koje daju jasna uputstva ta se sme a ta ne sme raditi nazivaju se: Pravila. 130. Princip menadmenta zasnovan na uzrono-posledinim odnosima naziva se: Kauzalni princip. 131. Brifing? Specijalno pripremljen susret sa novinarima za kratka saoptenja o delatnostima rukovodeih kadrova. 132. Linkerovi stilovi menadmenta?

Autokratski, dobrocudni, konsultativni, participativni. 133. Deskriptivni princip? Opti nain iskazivanja potreba i naina njihovog ostvarivanja bez njihovog preciznog odreivanja. 134. Sutina principa planomernosti? Sadre se u definisanju osnovnih pravaca i proporcija razvoja organizacije u perspektivi. Planski parametri odnose se na sve organizacione delove.

135. -

-

Opis posla osnova je za definisanje nadlenosti i odgovornosti na radnom mestu, pri emu je znaajno istai: Stepen obrazovanja i potrebu za obukom Potrebno radno iskustvo Sposobnosti koje kandidat treba da poseduje

136. Iz ega se sastoji planiranje? Ciljevi i strateko planiranje, predvianje, operativno planiranje, planiranje celog poslovanja. 137. etiri stupca organizacije: Podela rada, podela na sektore, podela hijerarhija, podela koordinacija. 138. Metode predvianja? - Ekstrapolacija trenda - Ekonomska analiza - Istraivanje trita - Miljenje strunjaka

139.

Planiranje kao orue i alat menadera u voenju aktivnosti poslovnog i razvojnog karaktera ostvaruje se kao sloena funkcija koja u sebi sadri aktivnosti: Predvianje, odluivanje, operativno planiranje.

140. irina posla? Podrazumeva se broj operacija koje radnik obavlja na svom radnom mestu, to se jo naziva i ciklusom rada. 141. Delegiranje se ostvaruje kroz koje faze? - Dodeljivanje zadataka zaposlenima - Ovlaenja za koritenje potrebnih resursa - Odgovornost za obavljeni posao 142. ta znai pojam delegiranje? To je sposobnost podele vlasti. Kao prvo gradi se jako dobra atmosfera i jedinstvo saradnika. to vie delegirate vlast drugima time e biti efikasniji upravljaki trud. 143. Motivacija? Voljna pokretaka energija za podsticanje sebe i drugih u procesima rada i stvaralatva, radi ostvarivanja linih i ciljeva organizacije. 144. "4K" Kompetenstnost, predanost, usklaenost, isplativnost. 145. Metode upravljanja Organizaciono-administrativne, ekonomske i socijalno-psiholoke 146. Unutar organizacije su mogue etiri forme ostvarivanja organizaciono-administrativne metode: Obavezna uputstva, usaglaavanje, preporuke.

147.148.

U upravljakoj praksi ekonomske metode susreemo u sledeim formama: Planiranje, analiza, obraun, formiranje cene, finansiranje. ta predstavljaju socijalno-psiholoke metode?

Celinu specifinih sposobnosti uticanja na line odnose i veze koje nastaju u radnim kolektivima kao socijalnom procesu koji tee u njima. 149. U kreiranju principa u literaturi se susreu sledei principi: Deskriptivni, normativni, kauzalni i situacioni. 150. Princip autonomnosti delova? Predstavlja da svaki potinjeni mora izvravati dodeljene zadatke i periodino izvetavati o njihovom izvravanju. 151. Strukture funkcija menadmenta: Planiranje, organizovanje, kadrovanje, voenje, kontrolisanje. 152. Cilj operativnog planiranja? Razrada niza specifinih planova i budeta na osnovu kojih e se pokretati aktivnosti na pojedinim poslovnim podruijima.

153.

Linijski odnosi autoriteta? Uslovljeni su vertikalnim ili rastom organizacije po lestvici koja oznaava odnos izmeu nadreenog i podreenog.

154. Na koja dva podruija se odnosi planiranje kadrova? Podruije menadmenta i izvravanja poslovnih procesa. 155. Voenje Sposobnost oveka da utie na druge ljude u procesima rada, stvaralatva i ostvarivanja ciljeva organizacije. 156. Utilitarna vlast? Uticaj uz pomo motivacije. 157. Osniva klasine kole Tejlor na pitanje poeljnih kvaliteta (stilovi voe): Pamet, obrazovanje, taktinost, energija, itzdrljivost, potenje, dobro zdravlje. 158. Polazei od podruija na kome nastaju krize mogu biti: - Upravljako-rukovodna kriza - Kriza trino razvojnog karaktera - Ekonomsko-finansijska kriza - Socijalna-kriza - Organizaciono-pravna kriza.

159.

Sposobnosti, znanja i vetine menadera budunosti? Treba da poznaju: oblast za koju su specijalizirali, organizaciju u kojoj rade, privredni sektor, okruenje. Sposobnosti: analitike, drutvene, line karakteristike.

160. Prognoziranje u funkciji upravljanja Prognostika predstavlja "viestruk proces sticanja informacija o problematici budunosti" i najkrae se moe prikazati shemom kao na slici:Prognoza o razvoju nauke i tehnolog. Proucavanje buducnosti Drstvena kretanja

Fundamentalna istrazivanja

Tehnoloski razvoj

Ekonomski sistem, proces planiranja

Drustvene posledice

161. Objasniti integracijski stil liderstva. Kako uspenost voenja zavisi prevashodno od lidera i stila voenja, mogue je prikazati shemu koja pokazuje isprepletanosti i uzajamnu povezanosti svih elemenata:VODJA 1. 2. 3. 4. 5. 6. Samostalnost Samopouzdanje Komunikativnost Kompetentnost Percepcija Preferencije vrednosti STIL VODJENJA 1. 2. 3. 4. 5. 6. Nacin odlucivanja Komunikacija Nacin motivisanja Vrsta uticaja Ciljevi Participacija

Uspesnost vodjenja CLANOVI 1. Interes i motivacija 2. Znanje i iskustvo 3. Potreba za nezavisnoscu 4. Aspiracije 5. Percepcija situacije 6. Identifikovanje sa organizacijom SITUACIJA 1. Organizacione strukture 2. Tehnologija 3. Kultura 4. Zadaci 5. Distribucija moci 6. Faktori okoline

162.

Objasniti model motivacije po Porteru i Louleru

Model se gradi na osnovu 6 komponenti kao to je prikazano na shemi:

1 4

2 5

3 6

1. Uloeni napor 2. Ostvareni rezultati 3. Spoljnje i unutranje nagrade 4. Spoznaja svoje uloge u procesu rada, poreenje svojih napora i nagrada sa drugim 5. Sposobnosti, karakteristike oveka, njegov karakter; 6. Stepen zadovoljstva, oseaj kompetentnosti, samouvaavanje.

Menadment po P.Drakeru - menadment je nezavistan od vlasnitva poloaja i moi. Menadment je profesionalan, to je funkcija, disciplina i zadatak koji treba uraditi, a menaderi su profesionalci koji menadment sprovode u praksu. Menadment po grupi amerikih auora - menadment je proces planiranja, organizovanja, usmeravanja i kontrolisanja aktivnosti zaposlenih u kombinaciji sa drugim organizacionim resursima kako bi se postigli neki ciljevi. Menadment - to je vid samostalnog i profesionalnog ostvarivanja upravljake delatnosti, u trinim uslovima, usmerene na postizanje odreenih ciljeva putem racionalnog korienja materijalnih i radnih resursa, uz primenu principa, funkcija i metoda menadmenta. etiri vanije koncepcije u razvoju savremene teorije i prakse upravljanja: 1. nauno upravljanje - koncepcija zapoeta i razvijena u SAD, na poetku 20.veka, osniva F.Tejlor (knjiga - Principi naunog upravljanja) koji je smatrao menadment

originalnom naukom, koja se zasniva na fundamentima zakona, pravila, principa odvajanja, planiranja od faktikog izvravanja samog rada. 2. administrativno upravljanje - usmerena na razradu optih problema i principa upravljanja organizacijom u celini, u okviru ove koncepcije organizacione strukture firme se shvata kao sistem uzajamnih veza koji se nalaze u odreenoj hijerarhiji, organizacija se posmatra kao zatvoren sistem za ije se poboljanje funkcionisanja obezbeuje racionalizacija delatnosti, uz iskljuivanje uticaja spoljanje sredine. 3. upravljanje sa pozicije psihologije i ljudskih odnosa - prva je definisala menadment kao stvarivanje rada uz pomo dugih lica. Psiholog A.Maslov pokazao da su motivi za aktiviranje ljudi neekonomskog karaktera, ve razliite potrebe koje ne mogu biti iskazane u novcu. Proizvodnost rada radnika moe da se povea/smanji kroz izmene odnosa izmeu radnika i menadera. 4. upravljanje sa pozicije nauke o ponaanju - savremena teorija nastala 60-tih god. 20.veka. Osnovni cilj je poveati efikasnost organizacije na osnovama poveanja efikasnosti ljudskih resursa. Istrauju se razliiti aspekti uzajamnih, socijalnih uticaja, motivacije, karaktera vlasti i autoriteta, organizacione strukture, komunikacije, liderstva i u organizaciji. Naglasak se daje na potrebu prilagoavanja firmi, zahtevima trita za svaki konkretan proizvod. Uspostavljanje trinih odnosa zasnovano je na ekonomskoj snazi i nauno - proizvodnom potencijalu njegovih uesnika. Savremeni prilazi upravljanju: Prilaz upravljanju kao procesu - gradi se na pretpostavci da je upravljanje proces gde je delatnost usmerena na postizanje ciljeva organizacije kao seriju neprekinutih uzajamnih veza upravljakih funkcija. Set funkcija i aktivnosti menadmenta obuhvata: planiranje, organizovanje, komandovanje, motivaciju, rukovoenje, koordinaciju, kontrolu, istraivanje, itd. Sistemski prilaz - rukovodioci treba da posmatraju organizaciju kao skup meuzavisnih elemenata (ljudi, struktura, tehnologija, zadaci) koji su usmereni na postizanje razliitih ciljeva u uslovima stalnih promena u okruenju. Situacioni prilaz - aktivnosti i razliite metode upravljanja opredeljuje situacija. U konkretnoj situaciji kreira se najefikasniji metod koji joj najvie odgovara. Struktura menadmenta: top management, middle management, lower management Pristupi u tumaenju menadmenta - menadment kao: organizacija ljudi, timova, kolektiva sistem upravljanja upavljanje organizacijom proces donoenja upravljakih odluka Ciljevi menadmenta Ciljevi su eljena stanja u koje preduzee nastoji da doe. Krajnji cilj menadmenta je ostvarivanje profita i stalno prevladavanje rizika u sadanjosti i u budunosti. Zadaci menadmenta 1. stalno unapreivanje proizvodnje i poslovanja 2. motivisanje saradnika 3. stvaranje odgovarajuih uslova rada 4. stalna kontrola efikasnosti delatnosti firme 5. koordinacija rada svih organizacionih delova firme 6. stabilnost ponude i osvajanje novih trita Vaan zadatak menadmenta je organizacija proizvodnje roba i usluga prema potrebama potroaa.

Karakteristina obeleja menadmenta: ekonomski aspekt - upravljanje procesom proizvodnje socijalno - psiholoki aspekt - delatnost posebne grupe ljudi za organizaciju i rukovoenje naporima svih kadrova u cilju postizanja cilja pravni aspekt - odslikava strukturu dravnih, politikih iekonomskih instituta kroz pozitivno zakonodavstvo organizaciono - tehniki aspekt - uvodi racionalnu ocenu situacije i sistemski odabir ciljeva i zadataka, voenje i kontrolu aktivnosti, motivaciju i nagraivanje zaposlenih UPRAVLJANJE - se shvata kao proces planiranja, organizovanja, motivacije i kontrole radi postizanje ciljeva organizacije. PREDUZETNITVO - je stvaralaka energija oveka, koja se manifestuje kroz neprekinutu inicijativnost, kreativnost, istrajnost i samopouzdanje. BIZNIS - oznaava radnu aktivnost usmerenu na ostvarivanje zadataka i ciljeva na tritu, a odnose se na razmenu roba i usluga, koristei se uobiajenim formama i metodama trinog privreivanja. UPRAVLJAKA KULTURA - je celina karakteristinih vrednosti, normi, uglova posmatranja i ideja, karakteristinih za menadera koji odluujue utie na formiranje stila njegovog ponaanja. KULTURA PREDUZEA - je celina vrednosti, normi, ideja, koje nesvesno ili svesno formiraju stil voenja saradnika. Njeni osnovni aspekti su ekonomski, organizacioni, tehniki i trini aspekt.

Zahtevi za menadera sticanje optih znanja u oblasti upravljanja preduzeem kompetentnost po pitanju tehnologije proizvodnje donoenje pravih odluka sticanje praktinih iskustava znati analizirati delatnost i aktivnost firme znati predviati U sve vanije zahteve prema svim menaderima postavlja se vetina upravljanja ljudima. Karakteristike i profil uspenog preduzetnika kao i nivoi kreativnosti i sklonosti u preuzimanju ruzika: INVENTOR - kreator novih proizvoda i procesa i organizacionog ambijenta INOVATOR - osoba koja ima potrebu da stalno inovira ambijent, voena potencijalnom ansom i mogunou alokacije resursa za postizanje uspeha MENADER - osoba kod koje je izraena organizaciona dimenzija u ovladavanju prcesima ADMINISTRATOR - osoa ije delovanje obuhvata podruje realizacije zadataka definisanih od strane menadera Koncept 10 D 1. DREAM (sklonost ka matanju i sanjarenju) - sposobnost kreiranja biznisa i pretpostavki za realizaciju ideje

2. DECISIVENESS (ubedljivost) - klju uspeha nalazi se u brzom donoenju odluka 3. DOER (stvaralac) - odluke brzo realizuje u praksi 4. DETERMINATION (odlunost) - istrajnost u realizaciji ideje 5. DEDICATION (predanost - posveenost) - preduzetnici vole svoj posao i takav stav imaju i kad je teka situacija 6. DEVOTION (odanost) - biznis je u prvom planu, ak i po cenu da se narue prijateljski i porodini odnosi 7. DETAILS (perfekcionista - detaljista) - preduzetnik insistira na informacijama i detaljima znaajnim za biznis 8. DESTINY (sudbina) - vlada situacijom i dri sudbinu u svojim rukama 9. MONEY (novac) - primarni motivacioni faktor nije novac ve se njime meri uspeh 10. DISTRIBUTE (sklonost preduzetnika na participaciju u vlasnikoj funkciji) - to se posebno odnosi na neposredne saradnike Line karakteristike preduzetnika 1. preduzetnici su sposobni da uoe ansu i spremni su da stalno tragaju za novim ansama - u svakom problemu oni vide dreenu ansu, uvek trae oblasti u kojima potrebe ljudi ili nisu zadovoljene, ili su zadovoljene na neadekvatan nain. 2. vera u ideju i sopstvene kvalitete preduzetnik slobodno i samostalno, uveren je da njegova ideja poseduje stvarno trinu opravdanost, veruje u biznis ideju, odie samopouzdanjem 3. orijentacija na budunost preduzetnici veoma malo obraaju panju na ono to se desilo u prolosti, oni u sadanjem trenutku aktivno rade na otkrivanju novih ansi, koje se nalaze na nekom bliem ili daljem vremenskom horizontu 4. kreativnost ispoljavaju kreativnosti u svim fazama biznisa, razmiljaju na nain koji je osloboen svih barijera tradicionalizma i konzervativizma 5. trina orijentacija i elja za takmienjem uspeh zavisi od sposobnosti da se zadre postojei i kreiraju novi kupci, takmiarski duh, kao bitna odrednica preduzetnikog stila znai permanentno potvrivanje i dokazivanje na tritu 6. fleksibilnost i adaptabilnost biznis treba planirati i istovremeno initi neophodne korekcije nakon svake vee promene u okruenju, preduzetnik treba jasno da definie svoje ciljeve, treba da predvidi i ono to se u biznisu obino smatra teko predvidivim 7. realni optimizam u svim, pa ak i na prvi pogled nepovoljnim okolnostima, preduzetnik trai potencijalne anse, preduzetnik treba da definie realne ciljeve i naine njihovog ostvarivanja, uvek operie realnim pretpostavkama i perspektivama 8. sposobnost komuniciranja svojom idejom preduzetnik komunicira jasno i sa velikim entuzijazmom, preduzetnik mora da shvati krajnji cilj komuniciranja 9. spremnost na velika odricanja i totalnu posveenost poslu preduzetnici ive sa uspehom i neuspehom svog biznisa, spreman je na velika odricanja, spreman je da se bori sa brojnim problemima koji prate njegov biznis 10. preuzimanje rizika preduzetnik prihvata injenicu da poinjanje i upravljanje biznisom podrazumeva elemente rizika, ali on upravlja rizikom, on definie nivo prihvatljivog rizika i pokuava da shvati ta dobija, a ta gubi ako rizikuje 11. istrajnost i upornost mala je verovatnoa uspeha preko noi, preduzetnik nikada ne odustaje od realizacije odreene ideje, sve dok veruje da postoje znaajne trine mogunosti za njegov proizvod ili uslugu

12. akciona orijentisanost kritini momenat nastupa onda kada treba u praksi realizovati odreene ideje, uspeh je ostvarenje svakog cilja, bez obzira da li je on mali ili veliki Ishodita i evolucija menadmenta Prednauni period Nauni period Prednauni period - Zapisi: Zapisi iz Vavilonske civilizacije (5000 god. p.n.e.) zakonom bila regulisana trgovina i druga delatnost... Zapisi iz Egipta (4000 2000 god. p.n.e) sadre poruke o postojanju principa planiranja, organizacije i kontrole, kao i to da su planiranje i struktura autoriteta potrebni za postizanje cilja Zapisi zakoni Hamurabija (2000 1700 god. p.n.e) definiu materiju standarda i odgovornosti u domenu nagraivanja nagrade i kazne... Neophodnost definisanja ciljeva oekivanog ponaanja radi kontrole Hebrejski zapisi (600 god. p.n.e) istiu znaaj organizacije i liderstva, kao i pitanje autoriteta i struktuiranja organizacije Kineski zapisi organizovanje trgovine, vojske,koriste se pojmovi sistem i modeli, standardizacija postupaka Rimski zapisi (300 god. p.n.e 300 god. n.e) sadre pravila i principe vetine organizovanja po modelu centralizovane organizacije, gde se istie znaaj efikasne kontrole i komunikacije Mletaki zapisi (1300 god. n.e) sadre poruke o inoviranju zakonodavstva u oblasti trgovine, sa porukom da je potrebno omoguiti vei stepen slobode i inicijativnosti, praenje trokova (L. Paoli) i dvojno knjigovodstvo u cilju iskazivanja rezultata Pitanje pragmatinog korienja vlasti Makijaveli 1500 god. vlast temelji na podrci mase naroda. Ovaj model se gradi na uestaloj komunikaciji na liniji lider narod, to karakterie oblik vlasti u demokratskim drutvenim sistemima Adam Smit bavio se podelom rada, ukazuje na znaaj specijalizacije poveanje produktivnosti rada znaaj podele rada ogleda se u: o Rast umenosti sakog radnika o Utede vremena pri prelasku sa jedne vrste rada na drugu o Bolje korienje novih maina Nauno upravljanje kole upravljanja: Klasina kola, kola ljudskih odnosa, Empirijska kola, kola socijalnih sistema, Nova kola teorije upravljana Klasina kola Osniva: F. Tejlor i H. Fajol Obeleje pristupa: Inenjerski prilaz Predmet izuavanja: procesi rad, produktivnost i organizacija proizvodnje Cilj: poveanje produktivnosti

F. Tejlor - polazne osnove: Da li bi se koji element mogao eliminisati ili neki delovi operacije kombinovati? Da li bi se redosled zadataka mogao poboljati? Da li postoji najbolji nain da se obavi neki posao Poruke Tejlora: Nauka, ne sistem rada odoka; Harmonija, ne razdor; Saradnja, ne idividualizam; Maksimalni, umesto ogranieni uinak; Razvoj svakog oveka do njegove najvee efikasnosti i prosperiteta. Principi rukovoenja po Fajolu: 1. podela rada specijalizacija za odreenu vrstu posla i potreba za usavravanjem, sa ciljem da se proizvede vie i bolje sa istim dejstvom i naporom 2. autoritet ovlaenja i odgovornosti koja ukazuju na zvanini status menadera; Fajol razlikuje autoritet od poloaja i lini autoritet 3. disciplina ponaanje u skladu sa pravilima (knonvencijama) 4. jedinstvo u komandovanju kada svaki pojedninac ima samo jednog efa, pri tom dvojnost u komandovanju je neodriva 5. jedinstvo upravljanja usmeravanje aktivnosti svih uesnika ka istom cilju programu 6. potinjavanje pojedinanog interesa optem interesu - svaki pojedinac mora da uskladi svoje interese sa interesom preduzea, kao garantu opstanka organizacije 7. pravino nagraivanje osoblja razraen sistem motivacije i nagraivanja 8. centralizacija princip koji govori o stepenu do koga su data ovlaenja 9. hijerarhija je red prema kome se reguliu odnosi u stareinstvu nadlenosti i odgovornosti, ime se dolazi do lanca ovlaenja u strukturi organizacije 10. red materijalni socijalni red u organizaciji, da se sve i svi nalaze svom mestu 11. pravinost osnova morala rezultira iz kombinacije naklonosti i pravde, konkretan i jednak odnos prema saradnicima 12. postojanost zaposlenih stabilnost osoblja sigurnost zaposlenih i njihova odanost firmi 13. inicijativa je mo da se neto smisli i izvri, sloboda u iznalaenju ideja i aktiviranje zaposlenih u traenju reenja 14. moral zaposlenih ujedinjavanje osoblja harmonija i jedinstvo osoblja, oseaj za zajednitvo i timski rad Harington Emerson tabski tip organizacije Ova kola je postavila osnove naunog bavljenja problemima iz oblasti upravljanja. U njenom okviru zapoinje period traganja za oblicima i metodama upravljanja, ijom primenom se postie vei stepen efikasnosti poslovanja. kola ljudskih odnosa Ova kola se razvila kao reakcija na zapostavljanje oveka u klasinim oblicima organizacije. Osniva ove kole je Elton Mejo. Pored tehniko-ininjerske organizacije proizvodnje, mora postojati i humana organizacija, one su meusobno povezane i uslovljene. Ova kola daje naglasak na kreativno iskazivanje oveka u organizaciji. Javlja se briga za zaposlene, dobra atmosfera i participativno upravljanje. Meri Folet - lansira ideju konstruktivnog konflika i analizira tri mogua reavanja konflikta: dominacija - pobeda jedne strane nad drugom kompromis - saglasnost postignuta na bazi ustupaka i potovanja

integracija - izmirenje protivurenosti, nita se ne rtvuje, uesnici konflikta su zadovoljni ZAJEDNIKA - NE PRINUDNA VLAST - uzajamni uticaj svih lanova organizacije da bi se otvarilo efikasno sudejstvo formalnih i neformalnih oblika organizovanja. Polazita savremenih amerikih autora doktrine meuljudskih odnosa su: da je ovek sam po sebi socijalno bie da kruta hijerarhija potinjavanja i formalizacija organizacionih procesa nije u skladu sa prirodom oveka reavanje problema zaposlenih posao je menadera Empirijska kola Predstavlja sintezu klasine i kole ljudskih odnosa. Naglasak na neposrednim iskustvima iz organizacije upravljanja. Menaderstvo postaje osnovna filozofija poslovanja, a menadment korisno znanje. Sinteza nauke i neposredne prakse. Predstavnici: P.Draker, E.Peterson, E.Ploumen i V.Njumen. Dolazi do uea zaposlenih u upravljanju, i u takvim uslovima znaaj informacija i informacionih sistema raste. Lepeza aktivnosti koju ostvaruje menader obuhvata niz funkcija koje su meusobno uslovljene i integrisane o Menader odreuje ciljeve poslovnog sistema, odluuje ta treba uradiri da bi se ciljevi ostvarili, obezbeuje njihovu realizaciju preko postavjanja konkretnih zadataka pojedincima o Menader obezbeuje administraciju, on formira kolektiv ljudi koji odgovara za razne poslove o Menader organizuje, klasifikuje radove, vri njihovu raspodelu, odabira odgovarajui vodei kadar, i sl. o Menader obezbeuje razvoj kadrova, u zavisnosti od toga kako pojedinac ostvaruje funkcije, menader ili pomae njegovom razvoju ili ga oteava kola socijalnih sistema Poslovni sistemi shvataju se kao sloeni dinamiki sistemi sa nizom podsistema uz naglaenu socijalnu dimenziju. Javljaju se novi pojmovi - veza, proces, komunikacija, donoenje oduka. Presons - organizacija je instrumentalni institut ili socijalni sistem organizovan radi postizanja odreenog cilja. .Bernard - ukazuje na ograniene domete materijalnih oblika motivacije, javlja se hijerarhija motiva.Uoava i istie znaaj formalnih i neformalnih grupa, vanost komunikacije. Definie podsticajne faktore, materijalne, line materijalne mogunosti za razlikovanje od drugih, eljene fizike uslove rada i duhovne pobude. H.Sajmon - istraivao racionalne forme odluivanja, dobio je Nobelovu nagradu, razvijao graenje teorije sa bihevioristike i kvantitativne osnove za savremeno upravljanje. Nova kola upravljanja Zasniva se na primeni matematike i njenih metoda, uticaj novih disciplina (kibernetika, teorija sistema, operaciono istraivanje). Cilj je optimalizacija upravljake odluke i minimiziranje rizika. Javlja se pravac nazvan sistemotehnika, usmren u pravcu racionalizacije i efikasnog odluivanja od strane menadmenta. Stepen kojim e se omoguiti uee zaposlenih u procesima odluivanja naziva se stablo odluivanja. U okviru ove kole razvijaju se pravci: ekonometrijski, prognostiki i informatiki. Sistematizacija upravljanja moe se prikazati i na klasini, bihejvioristiki, kvantitativni i nain modernih pristupa. Moderni pristupi menadmentu

Principi i proces pri emu se pod principima shvataju pravila za obavljanje aktivnosti, a pod procesom same aktivnosti menadera Upravljanje operacijama tei viem stepenu ureenosti procesa, nastaje na osnovama istraivanja operacija i upravljanja proizvodnjom Sistemski i situacioni pristup Pravci sa manjim stepenom izvesnosti : Dominacija - put u kome bi se ostvarila dominacija neke od kola ili pravaca Divergencija - autonomni put razvoja neke od kola ili pravaca Prolifracija - bujanje novih kola ili pravaca Pravci sa veim stepenom izvesnosti: Konvergencija - meusobno proimanje i pribliavanje kola i pravaca Sinteza - integracija razliitih pristupa, sistemskog i situacionog Pojmovno odreenje kibernetike - sutina razliitih prilaza Osniva Norbert Viner Nauka o upravljanju i vezi u ivom svetu i mainama Bavi se istraivanjem optih principa funkcionisanja i razvoja sistema Starogrka re kibernetes oznaavala je upravljanje A.I.Berg - kibernetiku definie kao nauku o upravljanju sloenim dinamikim sistemima S.Bir - daje definiciju kibernetike, Nauka o upravljanju i vezi Osnovni pojmovi kibernetike Sistem skup elemenata i veza objedinjenih u svrsishodnu celinu Upravljanje skup dejstva usmeravajueg karaktera koji utiu na nastajanje novog stanja u sistemu dovodei ga do eljenih rezultata ( moguih ), pri tom stvarajui stabilnost i vii nivo organizovanosti Entropija sistema mera naruenosti sistema i odnosa u njemu Stohastinost sistema nedovoljna odreenost sistema, koja je karakteristina za sve organizacione sisteme Osnovne premise kibernetskog modeliranja procesa u sistemu su:upravljaki sistem, upravljani sistem, rezultat procesa upravljanja i povratna veza.

Viner povratna veza - sposobnost podeavanja buduih postupaka na osnovu prethodno izvrenog rada Pozitivna povratna veza pojaava delovanje sredine na ponaanje strukture sistema i usmerava reakcije sistema u istom smeru tj. u smeru u kome se poveava odstupanje u realizaciji transformacije od programiranih tokova

Negativna povratna veza suprotstavlja se sluajnim uticajima okoline i tako doprinosi odravanju kvaliteta strukture sistema za ostvarivanje programiranih procesa u sistemu Kibernetsko modeliranje i upravlaka funkcija Proces nastajanja modela zove se modeliranje, ime se misaono i materijalno kreira reprodukovanje originala. Model je sredstvo za priblino opisivanje osnovnih svojstava sistema koji se prikazuje. Karakteristike kibernetskog modeliranja: Otkrivanje ne samo funkcionalno-strukturnih veza iz apstrakta, ve i davanje koliinskih karaktera istim Mogie je efikasno izvoditi probe modela Primena raunara omoguila je izgradnju nauno optimalnog algoritma koji opisuje reim delovanja sistema Najvanija teza - modeli koji su modelirani pomou svog tehnikog instrumentarija su veoma elastini, dinamini Kibernetski modeli su dunamiki modeli optimalnog upravljanja sistemima Misija, vizija, cilj Vizija je glavna predstava o tome ta elimo da budemo u nekom buduem periodu ( bliska budunost ) Poslovna ideja plan za proizvodnju proizvoda ili vrenje usluga Osobine efektivne vizije Zamisliva prenosi sliku o tome kako e izgledati budunost Privlana pogodna za dugorone interese zaposlenih, potroaa, akcionara i ostalih Mogua sadri realne, ostvarive ciljeve Fokusirana dovoljno jasna da usmeri donoenje odluka Flesibilna Pogodna za komunikaciju Komparativna prednost predstavlja kvalitet odnosno atribut po kojem se organizacija razlikuje od konkurencije. (deo misije) Izjava o misiji treba da sadri do 100 rei. Misija je kratka i jasna izjava o razlozima postojanja organizacije, o njenoj ulozi, funkciji, osnovnom krugu potroaa i metodama pomou kojih organizacija nastoji da ostvari svoj cilj. Izjava o misiji treba da da odgovore na sledea pitanja: ta organizacija radi? Ko su osnovni potroai? Kako i na koji nain organizacija ostvaruje tu funkciju? Zato organizacija postoji? Misaoni iskaz obuhvata sledee informacije: Proizvod usluge kompanije Trite Tehnologije (alati, maine, tehnike i procesi) Opti ciljevi kompanije Filozofija kompanije Sopstveni koncept kompanije Javni imid

------------------------------------------------------------------------------- II DEO ----------------------------------------------------------------------Metode menadmenta 1. Organizaciono administrativne (OA): - obezbeuju tanost, disciplinu, red u radu kolektiva - to su metode direktnog uticaja (kroz naredbe, rasporede, uputstva) - rukovodilac predstavlja kao subjekt u vlasti koji se oslanja na pravo koje mu pripada - 3 forme ostvarivanja OA: obavezna uputstva, usaglaavanje, preporuke - OA su metode prinude - OA metodama odreuju se konkretni izvrioci i rokovi izvravanja - vidovi potinjavanja administrativnog usmeravanja: o iznueno i spolja nametnuto neprijatan oseaj zavisnosti, pritisak od vrha o pasivno zadovoljstvo tbog izostanka u procesu donoenja odluka o aktivno lino zadovoljstvo i satisfakcija 2. Ekonomske: doprinosi poveanju mogunosti, podrazumevaju razradu planova, ekonomskih pokazatelja i mera za njihovo ostvarenje forme ekonomskih metoda: planiranje, analiza, obraun, formiranje cena finansiranje. postavljeni cilj se postie uticanjem na ekonomske interese upravljakog objekta 3. Socijalno psiholoke (SP): po ovim metodama rezultati firme u privreivanju 15 % zavise od znanja menadera, a 85 % od vetina ophoenja sa ljudima uspeh oveka zavisi od moralno-psiholoke situacije u kolektivu nezdravi meuljudski odnosi u kolektivu utiu na smanjenje produktivnosti SP metode predstavljaju celinu specifinih sposobnosti uticaja na line odnose i veze koje nastaju u radnim kolektivima, kao socijalnom procesu koji tee u njima cilj ovih metoda je izgradnja socijalno-psiholoke klime u ove motode ubrajamo: moralni podstrek, ubeivanje, sugestija, regulisanje meuljudskih odnosa Principi menadmenta: deskriptivni opisni nain iskazivanja potreba i naina njihovg ostvarivanja normativni omoguava precizno definisani smer aktivnosti kauzalni gradi se na uzrono posledinim osnovama situacioni ukazuje na reavanje konkretnih situacija u datim uslovima Opti principi: princip primenljivosti, sistematinosti, vie funkcionalnosti, integracije, orijentacije na vrednost. Parcijalni principi: princip proimanja centralizacije i decentralizacije, kolegijalnost, princip naune zasnovanosti upravljanja, princip planomernosti, princip usklaivanja prava, obaveze i odgovornosti, princip autonomnosti delova, princip hijerarhije i povratne veze, princip motivacije, princip demokratizacije upravljanja, princip dravne zakonitosti, princip organske celovitosti objekta i subjekta upravljanja, princip stabilnosti i mobilnosti sistema upravljanja. Po Adiesu struktura funkcije menadmenta je: planiranje, organizovanje, kadrovanje, voenje, kontrolisanje. Planiranje To je proces postavljanja ciljeva i odreivanje podesnog toka akcije da bi se ciljevi ostvarili. Planiranje se sastoji iz 4 faze: ciljevi i strateko planiranje odreivanje ciljeva i strategije predvianje sagledavanje posledica planova poslovanja i razvoja operativno planiranje razrada specifinih planova i budeta na osnovu kojih e se pokretati aktivnosti planiranje celokupnog poslovanja

Po knjizi planiranje se sastoji iz predvianja, odluivanja i operativnog planiranja.

Metode predvianja: Ekstrapolacija trenda osnova je projektovanje trendova iz prolosti. Ekonomska analiza osnova je analiza optih pretpostavki o zbivanjima u ekonomi i industriji, kako bi projektovali budue trendove. Istraivanje trita prikuplanje informacija o kupovnim namerama potroaa. Delfi metoda prikuplanje informacija u miljenjima strunjaka. Operativno planiranje podrazumeva: definisanje politike, procedura i pravila na osnovu kojih se ostvaruju aktivnosti u organizaciji. Politika smernice menadmentu u procesima razmiljanja. Procedura odgovori na pitanja ta i kada treba neto da se uradi, kako bi se ostvarili planski parametri. Pravila definiu smernice u ponaanju pojedinaca, dajui jasna uputstva ta se sme a ta ne sme raditi. Operativni plan: Dimenzija vremena (kratkoroni i dugoroni rok) Dimenzija sistema (na deo sistema ili na ceo sistem) Dimenzija nivoa (top menadment, srednji i operativni) Dimenzija ponavljanja (plan se ne ponavlja, jednom se ponavlja, vie puta se ponavlja) Odluivanje u planiranju Odluivanje je skup svih aktivnosti koje poinju sa identifikacijom problema, preko izbora pravca akcije koja za cilj ima donoenje odluke. R.Oldkorn faze u procesu odluivanja: Identifikovanje problema, Ustanoviti uzrok problema, Razraditi mogua reenja problema, Suziti izbor alternativa, Doneti odluku, Sprovesti odluku. Organizovanje To je araniranje i rasporeivanje posla, autoriteta i sredstava kako bi se postigli ciljevi. irina posla ili ciklus rada je broj operacija koje radnik obavlja na svom radnom mestu. Dubina posla predstavlja do koje operacije radnik ostvaruje aktivnosti. Stubovi organizovanja su: * Podela rada specijalizacija (poveanje produktivnosti prednost, otuenje mana) * Podela na sektore * Hijerarhija (lanac komandovanja plan kojim se precizira ko kome podnosi izvetaj. Postoji visoka i ravna hijararhija) * Koordinacija (proces organizovanja kojim se integriu aktivnosti pojedinanih sektora kako bi se efikasno realizovali ciljevi organizacije) Delegiranje je proces kojim se menader oslobaa rutinskih poslova, a zaposleni dobijaju mogunost da ovladaju problematikom koordinacije. 3 faze delegiranja: dodela zadataka, ovlaenja za korienje, odgovornost za obavljen posao. Kadrovanje je proces voenja kadrovske politike, u svim njenim segmentima, poev od planiranja, prijema, obuke, usavravanja, do odlaska kadrova iz organizacije. Analiza posla, prethodi donoenju odluka o odabiru kadrova to znai da analizom dolazimo do informacija o radnim mestima i poslovima za koje su nam potrebni kadrovi. Opis posla, osnova je za definisanje nadlenosti i odgovornosti, pri emu treba istai:

stepen obrazovanja i potrebu za obukom, potrebno radno iskustvo, sposobnosti koje kandidat treba da poseduje. Biranje kadrova zahteva zadovoljavanje zakonske forme i aktivnosti koji prethode odluci. Procena sposobnosti kandidata vri se kroz: testove sposobnosti i znanja, inteligencije, sklonosti, vetina, linosti... Uspeno voenje i obuku kadrova karakterie: Obuka i rpiprema radnika i menadera, Ocenjivanje uspenosti, Naknada i motivacija radnika i menadera, Zatita i zdravlje zaposlenih, Fluktuacija kadrova. Mentorstvo najbolja metoda sticanja menaderskih vetina. Uloga meadera u domenu kadrovske politike: Pronalaenje i izbor kadrova, Obuka i usavravanje, Vrednovanje rada i nagraivanje, Ocenjivanje rada, Zdravstvena zatita i zatita na radu, Korektan odnos radnik menader, Zamena kadrova. Voenje To je sposobnost oveka da utie na druge ljude u procesima rada i stvaralatva. Voenje podrazumeva dinaminu, kompleksnu i interaktivnu razmenu u kojij lideri utiu na sledbenike, a sledbenici na lidere. 3 stila voenja: Autokratski vezuje se za vladarski autoritet u ijoj osnovi se nalazi pretpostavka da radniku treba narediti da radi. Demokratski pretpostavlja komuniciranje sa zaposlenima, informacije o ciljevima organizacije, informisanje o realizovanim zadacima i rezultatima. Participativni najpoeljniji stil koji omoguava kvalitetnu interakciju lidera i sledbenika tako da sledbenici mogu da izraze svoje kvalitete. Karakteristike lidera: inteligencija, sposobnost saradnje sa drugima, iskustvu u podruju tehnike kompetentnosti, sposobnost motivacije sebe i drugih, emocionalna stabilnost i samokontrola, sposobnost planiranja i organizovanja, efikasnost i efektivnost, odlunost, proaktivnost, elja za uspehom... Metode poeljnog uticaja na potinjene: obuzdajte sagovornika podrkom i smirenou, usmerite panju na jednog od potinjenih, nasilje nad sopstvenim miljenjem, neoekivano reenje, avansiranje pohvala, postavite sebe na moje mesto. Vrste lanog autoriteta tj. pseudoautoriteta: Autoritet rastojanja menader smatra da njegov autoritet raste ako je on udaljen od potinjenih i odnosi se prema njima oficijelno. Autoritet dobrote miljenje ovog menadera je da uvek treba biti dobar. Dobrota sniava zahtevnost i na taj nain dobar menader potinjenima ini medveu uslugu. Autoritet pedantnosti menader pribegava blagom tutorstvu i odreuje sve korake u izvravanju zadataka, ime koi inicijativnost potinjenih. Autoritet nadmenosti menader je gord i svuda istie svoje bive ili izmiljene zasluge i na taj nain obezbeuje autotitet. Autoritet pritiska menader pribegava pretnjama, seje strah meu potinjenima i na taj nain pretpostavlja da e uvrstiti svoj autoritet. Autoritet moe biti: Zvanini (formalni) autoritet proizilazi iz funkcije koju neko obavlja. Nezvanini (neformalni) autoritet je produkt linog autoriteta koji poseduje lan grupe. Kvaliteti koje voa treba da poseduje: fiziki (zdravlje, ivotna snaga), mentalni (sposobnosti razumevanja i uenja), moralni (energija, vrstina, odgovornost). Pristupi ulogama voe: Autokratski (sa voom u centru) spreava inicijativnost i dovodi do konflikta Demokratski (sa grupom u centru) gradi efikasnost na oslobaanju inicijativnosti i kreativnosti lanova grupe Stil sve moe - zbog izostajanja koordinacionih elemenata nema osnovna obeleja voenja Likertovi stilovi manadmenta: Autokratski (primitivno totalitarni) menader nema poverenje u radnike, slui se kanjavanjem i zastraivanjem, ne dozvoljava uspostavljanje komunikacije. Dobroudni autoritet vei stepen poverenja, ee nagraivanje, dozvoljava uspostavljanje komunikacije, ali zadrava pravo na samostalno donoenje odluka. Konsultativni stil poverenje prema zaposlenima, ee nagraivanje i povremeno kanjvanje, uee zaposlenih u donoenju odluka do odreenog nivoa.

Participativni stil poverenje u zaposlene, veliki broj komunikacija, nagraivanje je osnov na kojem se gradi motivacija, uee u donoenju odluka. Fidlerova teorija liderstva Lider se ne raa, ve niz okolnosti doprinosi afirmaciji pojedinca kao nosioca te uloge. Rukovodne situacije opredeljuju efikasnost stila rukovoenja. Fidler u prvi plan istie: odnos izmeu voe i lanova grupe, struktuiranje zadataka, mo lidera da utie na aktivnosti grupe. Teorija najbolje usklaenosti (Handijeva teorija liderstva) Gradi svoj pristup na faktorima od kojih zavisi izgradnja optimalnog stila liderstva, gde do punog izraaja dolazi umenost menadera da vri njihovo usklaivanje. U kojij meri e lider ostvariti svoju aktivnost zavisi od uslova koji vladaju u organizaciji. Elementi integracijskog stila voenja: voa, stil voenja, uspenost voenja, lanovi, situacija. Kontrolisanje Predstavlja proces utvrivanja standarda delatnosti, nivoa kvaliteta i efektivnosti, delatnosti merenog standardnim pokazateljima na osnovu kojih se donose odluke i koriguju odstupanja od standarda. Zadatak kontrole je da predupredi pojavu kriznih situacija. Aktivnosti koje kontrola ukljuuje: Razrada standarda, normativa i parametara doputenih odstupanja, Razrada organizacionog sistema kontrole, Merenje rezultata, Korekcija delatnosti, modifikacija ciljeva, preraspodela zadataka. Karakteristike efektivne kontrole: da bude strateka (usmerena na ostvarenje ciljeva organizacije) i da obuhvata sve osnovne oblasti delatnosti organizacije Preliminarna kontrola minimizira rizik nastajanja i razvijanja negativnih uticaja i preporuuje se kao osnovni vid kontrolisanja. Komuniciranje je proces u kome se informacije prenose od jedne osobe drugoj. Procesna komunikacija je poimanje komunikacije kroz procesne razmene. Osnovni cilj komunikacija jeste obezbeivanje informacija. Vrste poslovnih komunikacija: Komunikacija meu ljudima nain pokretanja i usmeravanja aktivnosti putem ubeivanja, informisanaja, motivisanja. Komunikacija visokog i vieg nivoa izgrauje odnose poverenja sa meu uticajnim drutvenim grupama i organizacijama. Interne i eksterne komunikacije ostvaruju se u pismenoj ili usmnoj formi, najee metodom oi u oi. Komunikacija na gore prua povratne veze pretpostavljenima o izvravanju zadataka. Komunikacija na dole uputstva za ostvarivanje zadataka direkivne ili savetodavne prirode. Horizontalna komunikacija protok poruka sa veim stepenom slobode doprinosi eliminisanju konfliktnih situacija. Principi komuniciranja po . Bernardu: potrebno je da svi znaju kanale za komunikaciju, svako mora podnositi izvetaj nekome i svako mora biti nadreen nekome, linije komunikacije moraju biti direktne, obino treba koristiti uspostavljeni kanal za komuniciranje, kompetentnost lica preko kojih se odvija komunikacija, linije za komunikaciju ne treba prekidati, potvrda autentinosti svakog ina komunikacije. U poslovnu komunikaciju ubrajamo: Dijalog dvostrana razmena informacija izmeu ljudi u kojoj komunikator i receptor imaju ravnopravan znaaj. Diskusija diskutovati raspravljati o spornom pitanju, polemisati osporavati neki stav titei svoj stav, debatovati raspravljati po bilo kom pitanju. Diskusija je javni spor u cilju pojanjavanja suprotstavljanjem razliitih miljenja. Beseda kolektivna forma raspravljanja u formi pitanja-odgovori. Pregovori razmena miljenja u cilju pojanjavanja polazita strana i donoenje odluke. Pres konferencije ekskluzivno davanje informacija sa pravom njihovog objavljivanja, sa ili bez navoenja njihovog izvora.

Brifing specijalno pripremljen susret sa novinarima za kratka saoptenja o delatnosti rukovodeih kadrova i sl. Prezentacija predstavljanje neeg novog (preduzea, projekta, proizvoda...). Prijem po linim pitanjima vode ga rukovodioci sa ciljem pojanjavanja neslubenih pitanja koja interesuju radnike. Komunikacioni saveti: gledajte sagovornika u oi, posmatrajte sagovornika i traite uputstva za dalju akciju, preoverite da li ste razumeli problem i da li vas je sagovornik razumeo, kao i da li se slae sa onim to ste rekli, sluajte, koncentriite se na razgovor. Motivacija To je voljna pokretaka energija za podsticanje sebe i drugih u procsima rada i stvaralatva, radi ostvarivanja linih i ciljeva organizacije. Ponaanje oveka uvek je rezultat motivacije. Postojei pristupi motivaciji: Raniji pogledi ovek je po prirodi lenj, hoe da to manje radi, a to vie da uzme, treba ga primoravati na rad, ali tako da se izbegne oseaj primoravanja. Sadrajne teorije polaze od toga da se motivacija inicira iznutra, a osobine oveka diktiraju njegove potrebe. Procesualne teorije motivaciono ponaanje radnika ne zavisi toliko od potreba, ve od ocene sloenosti zadataka koje treba da obavi i nagrade koja sledi za njegov uloen trud. Ilustracija procesa motivacije produkt motivacionog procesa je motivacioni efekat koji nije lako merljiv, subjektivno se doivljava i esto je uzrok nastajanja konflikta.

Masovljeva teorija potreba: fizike potrebe (hrana, voda, san, toplota...), potrebe za sigurnou i zatitom (da se iviv i radi u bezbednim uslovima), socijalne potrebe (potrebe za pripadanjem, povezanou, ljubavlju), egocentrine potrebe (potrebe za potovanjem i priznavanjem od drugih), potrebe za samoptvrivanjem i linim razvojem (elja da se radi ta se zna i ume). ovek nemoe postii pun nivo motivisanosti zato to: ne poznaje svoje sposobnosti, zna svoje sposobnosti ali se ne trudi da ih realizuje, zna svoje sposobnosti ali nije u mogunosti da ih realizuje (bolest). Hercbergova teorija motivacije: zasniva se na motivima za rad koji se odnose na pitanje zadovoljstva ili nezadovoljstva poslom. 2 grupe faktora koji opredeljuju stepen zadovoljstva poslom: Faktori higijene (spoljanji) plate, uslovi rada, stanje u kolektivu, osiguranje, beneficije. Motivacioni faktori odgovornost, oseaj zadovoljstva, priznanja, rad sam po sebi. Po Hercbergu rast zadovoljstva ostvaruje se pod uticajem motivacionih faktora, a prelaz od nezadovoljstva ka njegovom odsustvu postie se uz uticaj faktora higijene. Menader treba da usmeri panju na nezadovoljstvo oveka i uz pomo motivacionih faktora da obezbedi zadovoljstvo. Mek Gregorova teorija x i Y

Polazita teorije x (tradicionalno shvatanje): ovek ima sklonost ka neradu i izbegava radno angaovanje Da bi bi se ostvarili ciljevi organizacije, ljude treba prisiliti, naterati, kontrolisati, zastraivati. Nedovoljno ambiciozan ovek eli da bude usmeravan, voli odgovornost i to ga ini sigurnim. Polazita teorije y (moderno shvatanje): ovek radi i odmara se iz potrebe. Inicijativnost i samokontrola prirodno je ponaanje na radu, pri emu se ostvaruje potpunije angaovanje oveka. Potreba preuzimanja i traenja odgovornosti jedno je od stanja u kome se stvara prostor za razvoj ideja i kreativnosti.

3 grupe potreba po K.Alderferu: Egzistencijalne (materijalne elje, novac, sigurnost), Potrebe povezanosti (odnosi meu ljudima, socijalne potrebe i potrebe za potovanjem), Razvojene potrebe (elja za kreativnou i potvrivanjem). Noviji prilazi motivaciji Teorija pojaavanja E.Lawier-a Ljudi ele zadovoljsto, a da izbegnu bol, pa svoje aktivnosti usmeravaju u pravcu koji im omoguava to veu korist u najmanju cenu. Ako se ovek nagradi to je pozitivno pojaana elja, a ako se kazni negativno pojaana elja. Nagraivanjem se poveava oseaj zadovoljstva i potrebe za ponaanjem koje e uticati na ponovno nagraivanje. Teorija oekivanja V.Vruma Polazi od stava da je motivacija proces izbora izmeu razliitih vrsta ponaanja, te da je mogue oceniti i meriti. 2 kljuna elementa na kojima se gradi motivacija: elja potreba da se imaju odreena dobra i status u drutvu. (Valencija izraz relativne jaine motivatora), Oekivanja oveka vrednovanje mogunosti dobijanja prilike da ostvari ono to eli. Vrum motivaciju izraunava: MOTIVACIJA = ORR x OVR x Z ORR oekivani rezultat rada OVR oekivana valorizacija rezultata Z znaaj rezultata rada za oveka (valentnost) Valentnost je: pozitivna rezultat se visoko vrednuje od zaposlenog, negativna lo odnos zaposlenog prema rezultatu, jadnaka nuli radnik je neainteresovan za rezultat. Teorija pravinosti S.Adamsa Ljudi subjektivno oseaju pravinost nagrade za rad, uporeuju svoje i tue napore i nagrade i tako zarada dobija relativnu vrednost do koje se dolazi poreenjem sa drugima. Adams navodi 6 reakcija oveka na nepravilnost: smanjivanje sopstvenog ulaganja energije, pokuaj da se uvea nagrada za sopstveni rad, promena samoocene (sniavanje poverenja u sebe), pokuaj uticaja na rukovodstvo, izbor za sebe drugog objekta za poreenje, pokuaj prelaska na drugo odeljenje ili drugu organizaciju. *Odnos izmeu zadovoljstva i produktivnosti postaje pokazatelj uspenosti motivacije. Postavljanje ciljeva E.Loka Teorija koja se zasniva na postavljanju ciljeva kao izazova za iskazivanje sposobnosti radnika. Zadovoljstvo ili nezadovojstvo radnika opredeljeno je snagom uticaja 2 procesa: Unutranjih (kako ovek ocenjuje rezultate svog rada, postavljeni ciljevi), Spoljnih (kako oveka i njegov rad ocenjje okruenje). Ljudi vole da da rade ako imaju speciine i izazovne ciljeve, a nagradu smatraju loginom posledicom.

Model motivacije L.Porter E.Lover Predstavlja sintezu teorije oekivanja i teorije previnosti. Elementi modela su: uloeni napor, ostvareni rezultat, spoljne i unutranje nagrade, spoznaje uloge u procesu rada i poreenje sa drugima, sposobnosti i karakteristike oveka, stepen zadovoljstva i kompetentnosti.

Kriza Kriza oznaava stanje usporenog ili zaustavljenog razvoja koje proistie iz naracionalnog i neblagovremenog prilagoavanja promenama, to za posledicu ima naruavanje poslovnih funkcija, rezultata i ulaganja. Kriza moe biti: Upravljako rukovodna stanje neadekvatnog kadrovskog ekipiranja i nesinhronizacija aktivnosti usmeravajueg kafraktera, Trino razvojna ne ovladavanje trendovima promena na tritu, zaostajanje u primeni tehnologija, novih proizvoda itd., Ekonomsko finansijska oznaava stanje naruenosti finansijskih tokova, postavljanje slabijih poslovnih rezultata, nemogunost izmirenih obaveza, Socijalna kriza konfliktne situacije u kolektivu, nemogunost izmirenja obaveza prema radnicima, nepoverenje. Dolazi do protesta i obustave rada., Organizaciono pravna nedostatak pravne osnove u poslovanju, naruavanje normativne osnove u funkciji poslovanja, neureenost odnosa u sistemu. Uzronici krize: Menadment (lo), Znemarivanje trita, tehnoloko zaostajanje, finansijska prezaduenost, zaustavljanje priliva kadrova, neadekvatne informacije i loa komunikacija sa sredinom, Neostvarivanje produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti. Plan izlaska iz krize sastoji se iz 3 faze: Faza identifikacije elemenata i kriznog stanja, Faza stabilizacije poslovanja i kreiranje poslova, Faza rasta i razvoja poslovnog sistema. Najei uzronici krize u organizaciji: kadrovi nekompetentnost, preveliki broj zaposlenih, marketing izostanak strategije, neadekvatan pristup na tritu, interne ekonomije nedovoljna briga za nastanak i alokaciju trokova, upravljako informacioni kompleks neizgraenost i neadekvatno funkcionisanje ove funkcije inicira neoptimalno poslovanje. Uloga kadrova u periodu izlaska iz krize: neadekvatno voenje kadrovske kadrovske politke, kadrovsko ekipiranje i oslobaanje od kadrova koji su doprineli krizi, stvaranje uslova za dolazak novih kadrova, selekcija kadrova, motivacija i podizanje morala zaposlenih. Strategije za reavanje krize Aktivni krizni menadment rano upoznavanje i preventivno delovanje, Reaktivni krizni menadment suzbijanje nastale krize, Reproduktivni krizni menadment funkcionie u uslovima gde je mogue reiti krizno stanje, Likvidatni krizni menadment likvidacija privrednog subjekta. Strategije sanacije: Borba strategija napredovanja (investicije u inovacije, kvalitet, tehnologije, trita), ukljuuju i strategije odbrane, Kompromis strategija kooperacije (trino prilagoavanje, politika saveznitva), Delegiranje - strategija nie (strategija deliminog selektivnog povlaenja, kooperacije, inovacija, investicija i akvizicija), Bekstvo strategija uzimanja (planomerno povlaenje sa trita, prodaja na licitaciji). Menadment budunosti Po Drakeru menader budunosti e morati da obavlja iste poslove kao i danas, ali e morati da uloi vie znanja i razmiljanja. Menadment doivljava promene u pravcu sve veeg uea aktivnosti kreativnog i inovativnog karaktera, naspram operativnih i ponavljajuih.

Nova poslovna filozofija kao plod globalizacije jeste traganje za kupcem uz maksimilizaciju trita, umesto kratkotrajne maksimilizacije profita, osnovni je moto privreivanja. Taflerov model pulsirajue i dvojake organizacije Pulsirajua organizacija - pokazuje potrebu eeg prilagoavanja zahtevima okoline, kreui se izmeu centralizacije i decentralizacije. Dvojaka organizacija karakterie je menjanje strukture od hijerarhijske do nehijararhijske u zavisnosti od stepena prisutnosti elemenata kriznog stanja. Menaderi budunosti treba da poznaju: oblast za koju su se specijalizovali, organizaciju u kojoj rade, privredni sektor, okruenje u kojem organizacija radi, ostale oblasti specijalizacije koje su za njega relavantne. Sposobnost i karakteristike menadera Analitike osobine: Reavanje problema Donoenje odluka Ophoenje sa ljudima Podsticanje timskog rada Drutvene osobine: Komuniciranje Ubeivanje i pregovaranje Delegiranje poslova Komandovanje Line osobine: Emotino stabilni - ne podleu stresu Kreativni - dobre ideje Brzo razmiljaju Samouvereni Znanje i sposobnost su glavne komponente i osnova na kojoj e se graditi najvanije aktivnosti amero menadera budunosti, dok e evro menader trebati da bude dobro obrazovan i da preti internacionalnu poslovnu karijeru koja ignorie nacionane granice. Idealno bi bilo kada bi on mogao sa lakoom da prihvati i razume nacionalne stilove razvoja i interesa - kada bi se osposobio za meukulturnu fleksibilnost i prilagodljivost - kada bi imao odline komunikativne i pregovarake sposobnosti - kada bi bio osposobljen da osoblje da sprovodi internacionalne preduzetnike poduhvate.

Svrha postojanja: osobine protroaa, proizvodni program, potencijali i kapaciteti Pokretake poluge: vrednosti preduzea, motivi, pogled na sebe, itd.... Standardi ponaanja: etika, moral, kultura, fleksibilnost, kooperativnost, itd.... Strategija dejstva: podruje poslovne delatnosti preduzea, odravanje konkurentske prednosti i alokacija resursa Karakteristike ciljeva Izolovanost deluje motiviue na menadere i zaposlene Ostvarljivost da budu realni i ostvarivi Specifinost i merljivost jasni, merljivi i razumljivi za menadere i zaposlene Vremenska definisanost Relevantnost znaajnost za ostvarivanje organizacione vizije, misije i ciljeva

Ciljevi preduzea: poloaj na tritu, inovacija, produktivnost, fiziki i finansijski resursi, profitabilnost, performanse i razvoj menadera, performanse i stav radnika, drutvena odgovornost. Ciljevi mogu biti: kratkoroni, srednjeroni, dugoroni.*************************************************************************************************** Pristupi menadmentu - Nauno upravljanje o Osniva F. Tejlor, "Principi naunog upravljanja" - Administrativno Upravljanje o Predstavnik A. Fajol. "Upravljati znai planirati, organizovati, rasporeivati, komandovati, kontrolisati" - Upravljanje s pozicije psihologije i ljudskih odnosa o Predstavnik A. Maslov. Definie menadment kao "ostvarivanje rada uz pomo drugih lica". Istraivanja pokazuju da motivi za aktiviranje ljudi nisu iskljuivo ekonomskog karaktera. - Upravljanje s pozicije nauke o ponaanju o Osnovni kredo poveati efikasnost organizacije na osnovama poveanja efikasnosti ljudskih resursa. - Savremeni prilazi upravljanju o Prilaz upravljanju kao procesu o Sistemski prilaz o Situacioni prilaz Ciljevi menademnta Krajnji cilj menademnta je ostvarivanje profita, putem racionalne organizacije i upravljanja procesima. Obeleja i nivoi menadmenta Obeleja menadmenta obuhvataju ekonomske, socijalne, psiholoke, pravne i organizacionitehnike aspekte. Menadment je mogue definisati na 3 nivoa: strategijsko upravljanje operativno upravljanje kontrola

Strategijsko upravljanje: - definisanje ciljeva preduzea - prognoziranje i predvianje rezultata razvoja - planiranje Operativno upravljanje : - organizaciju kao izgradnju potrebne strukture i potrebnih resursa - rukovoenje Kontrola obuhvata analizu dostignutih rezultata *************************************************************************************