DIDAKTIKO-METODIKA PRIPREMA ZA NEPOSREDAN

DIDAKTIKO-METODIKA PRIPREMA ZA NEPOSREDAN

VASPITNO-OBRAZOVANI RAD ( Pisana priprema )

Nastavni predmet ______________________________________________________________________

Razred ______________________________________________________ Medicinska kola

Redni broj asa 7 i 8Nastavna jedinica Raunarski softver ( Operativni sistem)Cilj i zadaci asa _______________________________________________________________________

Tip asa ______________________________________________________________________________

Nastavne metode _______________________________________________________________________

Oblici nastavnog rada ___________________________________________________________________

Nastavna sredstva ______________________________________________________________________

TOK NASTAVNOG RADA

( Uvod, cilj, glavni deo asa, zavrni deo )

U uvodnom delu asa uvesti uenike u novu nastavnu jedinicu obnavljanjem prethodne i ponoviti definicije pojamova: hardver , softver. Frontalnim oblikom rada metodom razgovoraRauanrski softver se moe podeliti u tri kategorije

Operativni system Sistemski softver

Aplikativni program

Dijalokom metodom podsetiti uenike na snanja koja su usvojili I Osnovnoj koli a vezana su za operativni system.

ta je OS, da li znaju ime za neki OS, izgled OS..

U raunarstvu, operativni sistem (OS) je skup programa i rutina odgovoran za kontrolu i upravljanje ureajima i raunarskim komponentama kao i za obavljanje osnovnih sistemskih radnji. Operativni sistem objedinjuje u celinu raznorodne delove raunara i sakriva od krajnjeg korisnika detalje funkcionisanja ovih delova. Operativni sistem stvara za korisnika radno okruenje koje rukuje procesima i datotekama, umesto bitovima, bajtovima i blokovima.

Mesto operativnog sistema u prikazu korienja raunara

Veina operativnih sistema dolazi sa aplikacijom koja obezbeuje korisniki interfejs za rukovanje operativnim sistemom, kao to su interpreter komandne linije i grafiki korisniki interfejs. Dodatno, operativni sistem omoguava pokretanje drugih, korisnikih, programa kao to su editori, prevodioci i internet pretraivai. Mreni operativni sistem je druga vrsta operativnog sistema.

Najkorieniji operativni sistem u upotrebi na stonim i prenosivim raunarima je Microsoft Windows XP.[1] Jai serveri koriste Linux, FreeBSD i druge vrste juniksolikih operativnih sistema. Meutim, i ovi operativni sistemi, posebno Mac OS X, se takoe koriste na personalnim raunarima.

Rani raunari nisu imali operativni sistem (pogledati Istorija operativnih sistema). Operator je osoba koja je runo unosila i pokretala programe. Kada su razvijeni programi za uitavanje i pokretanje drugih programa logino je bilo da takvi programi dobiju naziv po onome iji posao obavljaju.

Prvim raunarom emo smatrati takav elektronski raunar koji je odgovarao Fon Nojmanovoj arhitekturi - kod koga su i program i podaci u istoj memoriji. Kada su se sa sledeim raunarima pojavili i prvi spoljanji ureaji - itai papirne trake i bua kartica - pojavila se prilika za sledei stepen automatizacije. Uobiajeni skup kartica na kojima su se nalazili kodovi za ulazne i izlazne operacije su bile klica za budui razvoj operativnih sistema.

Najea upotreba pojma "operativni sistem" danas, od opte i strune javnosti, se odnosi na sav softver potreban korisniku za upravljanje sistemom i pokretanje svih programa koji mogu raditi na tom sistemu. Po opteprihvaenim normama to podrazumeva ne samo najnie slojeve jezgra (kernel) koji neposredno upravljaju ureajima nego i biblioteke neophodne korisnikim programima kao i osnovne programe za baratanje datotekama i konfigurisanje sistema.

Najraireniji operativni sistemi dananjice koji se koriste na raunarima opte namene (tu raunamo i line raunare - Pi Si) su grupisani u dve porodice: porodica Juniksolikih i porodica Majkrosoft Vindouz operativnih sistema. Majkrosoft Vindouz porodica operativnih sistema nastaje kao grafika nadogradnja povrh starog MS DOS operativnog sistema PI SI raunara. Dananje verzije se baziraju na jednoj naprednijoj varijanti koja je nazvana Vindouz NT i ne predstavlja vie samo grafiko okruenje ve uistinu potpuni operativni sistem. Vindouz radi na raunarima zasnovanim na procesorima firme Intel i njima slinim. Oznaka za takve procesore je h86 kompatibilni, a najpoznatiji su firme AMD. Postoje ili su postojale varijante koje rade na procesorima DEC Alpha, MIPS i PowerPC. Postoje takoe i varijacije za procesore sa 32 i sa 64 bita.

Danas je Vindouz najpopularniji operativni sistem, uivajui ogromnu nadmo na svetskom tritu stonih raunara od preko 90%. Takoe je znaajno rasprostranjen i u segmentu malih i srednjih servera u primenama kao to su mreni serveri ili serveri baza podataka.

Metodom usmenog izlaganja razgovorom sa uenicima dijalogom objasniti razvojni put Operativnog sistema.

U zavrnom delu asa ponoviti lekciju i sasluati i odgovoriti na pitanja uenika.

Analiza asa:

Nastavnik

Alikovi Kemal