PRIRODNO I VJETAKO ROJENJE PELA

U itavom ivom svijetu postoji prirodna tenja za razmnoavanjem ili umnoavanjem. To isto vai i za medonosnu pelu (lat. Apis mellifera).Pelinje drutvo se razmnoava rojenjem, tj. podjelom jedne dobro razvijene pelinje zajednice na dvije, pri emu jedan dio pela sa starom maticom odlazi u novi dom, dok ostatak pela sa novom maticom ostaje u starom. Rojenje je prirodna (genetska) osobina medonosnih pela, koja je razvijena dugom evolucijom kao oblik razmnoavanja. Ukratko, rojenje je prirodni nagon pela u njihovoj borbi za odravanjem vrste, odnosno nasljedna osobina pelinje zajednice.Rojenje zavisi od fiziolokog stanja drutva koje je determinisano unutranjim i spoljanjim faktorima. Opte je poznato da pelinja drutva koja se roje donose malo meda ili nimalo.Postoje 2 naina rojenja pela: prirodno i vjetako, o kojima e biti rijei u daljem tekstu.Mlade pele, kod kojih se nagon za rojenjem najvie ispoljava, izgrade po ivicama saa veliki broj matinjaka u koje matica polae jaja. im se prvi matinjaci zatvore, u cijelom pelinjem drutvu nastaje nagonski nemir. Umanjuje se rad i u konici i u polju. U rojevnom nagonu drutva su neproduktivna. Produktivnost im se smanjuje za 65%. U prirpemi za rojenje pele troe mnogo meda. Rojenjem se gubi stara matica i 15-25.000 pela. Ostatak drutva ne moe dati viak meda u predstojeoj pai. Zato pelari rojenje najee spreavaju.

2.PRIRODNO ROJENJEU naim klimatskim uslovima prirodno rojenje pela javlja se uglavnom poslije glavne proljene pae, u drugoj polovini maja i prvoj polovini juna, mada se poneki roj pusti i u mjesecu julu.

2.1. UZROCI POJAVE NAGONA ZA ROJENJEMFaktori koji podstiu rojidbeni nagon su:1.Nezaposlenost mladih pela2.Nagon za odravanje vrste3.Poveanje toplote u konici4.Smanjenje ivotnog prostora nedovoljno praznog saa i nedovoljno slobodnog prostora5.Smanjenje zaliha hrane ili prevelike zalihe hrane u konici6.Stara matica7.Smanjenje luenja voska8.Loa ventilacija9.Direktna insolacija10.Dugotrajne kie

2.2. ZNACI ROJENJADo rojenja dolazi kada je zajednica na vrhuncu moi i razvoja, tj. na vrhuncu fiziolokog optimuma, u proljee kada zbog obilne ispae u njoj nastane viak energije koja se mora iskoristiti. Prvi znak da se pelinje drutvo priprema za rojenje je formiranje trutovskog legla (ve krajem marta) kada nema jo ni radilikog legla, meutim pravi znak da su pele u rojidbenom stanju, je izgradnja matinjaka po krajevima saa. Matica ne zalee sve matinjake odmah, nego postepeno, u razmacima do 10-ak dana, a neposredno pred zaleganje matinjaka intenzivnije polae jaja u radiliko leglo, tako da pelinja zajednica naglo ojaa i moe se podijeliti na dva dijela.U vrijeme rojidbenog zanosa, pele se ponaaju drugaije nego obino. Pele pratilje sve slabije hrane maticu tako da ona poinje da se hrani medom. Ishrana matice medom dovodi do poveanja koncentracije eera u hemolimfi, a samim tim i boljeg snabdijevanja miia energijom neophodnom za rojidbeni let. Zbog slabije ishrane i odsustva mlijei u hrani, matica polae sve manje jaja, dok konano sasvim ne prestane. Zbog toga matica postaje vitkija i laka, to joj omoguava selidbeni let. Osim toga, nagli pad nosivosti matice uslovljava porast broja neuposlenih radilica zbog nedostatka mladog legla za njegu. Neuposlenim radilicama bujaju jajnici i poinju se sakupljati u grupe koje vie na slobodnim mjestima ili letu konica, slabo se hrane i mirnije su.Oko tri nedelje pred rojenje radilice slabije grade sae, da bi sasvim prestale sa ovim poslom u vrijeme izleganja novih matica. Sedam ili osam dana prije izvoenja prve nove matice pele postaju uznemirenije, dok radilice koje e izai sa rojem uzimaju najvei obrok u ivotu, koji predstavlja znaajnu rezervu meda neophodnu u doba rojenja i potrage za novim stanom. Neposredno pred rojenje i u toku samog rojenja pele vrlo rijetko ubadaju jer su site, malo trome i nisu ljute, tj. ne pokazuju izrazitu nadraenost.

2.3. PRVI, DRUGI, TREI ROJNovoformirano drutvo poinje sa rojenjem po toplom, vedrom danu, u periodu izmeu 10 i 14h, obino veoma uurbano i uz jako zujanje. Tek kada oko pola roja napusti konicu izlazi i stara matica. Roj ine matica, nekoliko stotina trutova i radilice svih uzrasta. Tek nastali roj prvenac ne leti daleko od konice, zakai se na prvom zgodnom mjestu, obino za granu nekog drveta. Ulogu oslonca uzimaju radilice koje slijeu i meusobno obrazuju veze, kaei se svojim ekstremitetima jedna za drugu i formiraju grozd koji traje nekoliko asova.Vrijeme zadravanja roja na prvom mjestu je period u kome pelar mora brzo da reaguje da udomi roj, obezbjeivanjem konice u koju e stresti roj, inae e roj prei u novi prirodan stan koji su pronale pele izvidniceAko su uslovi koji su izazvali izlazak roja prvenca ostali nepromijenjeni, ubrzo e poeti formiranje novog roja-drugenca koji izlazi iz konice sedmog, osmog ili devetog dana po izlasku prvenca, to zavisi od vremenske situacije. U roju drugencu uvijek ima vie mladih matica, zbog ega se roj drugenac u vazduhu razdvaja i spaja.Ako nagon za rojenjem i dalje traje, nekoliko dana po izlasku roja drugenca izlazi novi roj treenac. I ovaj roj se ponaa kao i roj drugenac, jer se i u njegovom sastavu nalaze mlade matice.

2.4. SPOLJANJI ZNAKOVI ROJENJARojevni nagon se prepoznaje po sledeim znakovima:1.Pele natovarene polenom ne ulaze direktno u konicu ve se zadravaju na poletaljci oko leta.2.Kroz leto pele ulaze i izlaze lagano se kreui po poletaljci, sa sputenim krilima i trbuhom.3.Mlade pele ne izvode u podne ples mladih pela, kao one ispred drugih konica.4.Pele glou krajeve leta, kao da ele da ga ire.5.Drutvo je jako, ali slabo radi, pele ne idu na pau.6.Ispod poletaljke se uhvati bradaSamo jedan od navedenih indikatora nije dovoljan za osnovanu sumnju na rojevno stanje. Ako se zapazi vie znakova, onda treba otvoriti konicu i provjeriti:1.Da li je matica prestala da lee i 2.Da li ima zaleenih matinjaka? Ako matica ne lee (nema jaja starih 1-3 dana), a ima slobodnog prostora za leenje, znak je da se priprema za rojenje. Zaleeni matinjaci su potpuno siguran znak predstojeeg rojenja. im zatvori prve matinjake ovakvo drutvo se roji.

2.5. MJERE PROTIV POJAVE NAGONA ZA ROJENJEMOsnovno je da vodimo rauna o blagovremenom proirivanju prostora u konici, dodavanjem novih tijela sa saem, kako bi pele i na vrhuncu svog razvoja, i pri maksimalnim unosima nektara i polena, imale dovoljno prostora za svoj smjetaj i odlaganje unijete hrane, kao i za dalji razvoj legla. Jo prije dostizanja vrhunca razvoja, konicu treba proiriti, kako bi brojne pele fiziki mogle da se smjeste unutra. Blagovremeno proirivanje prostora u konicama ublaava mogunost pojave rojevog nagona. Zamjenom starih matica zrelim matinjacima, dosta pouzdano eliminiemo mogunost pojave rojevog nagona.Tri najea metoda spreavanja rojenja pelinje zajednice su: Lahmanov metod - podrazumijeva stvaranje vjetakog roja od pelinjeg drutva pripremljenog za rojenje. Taranovljev metod - predstavlja izdvajanje manjih grupa pela radilica iz drutva sa rojidbenim nagonom. Premjetanje konice rezultira gubitkom svih pela koje su izale na rad, moe imati za cilj spreavanje ili poveanje rojidbenog nagona. Gubitkom pela izvidnica suzbie se rojenje.

3.VJETAKO ROJENJEU savremenom pelarstvu prirodno rojenje nije poeljno pa se zato nastoji da se ono sprijei. Nagon za rojenjem se spreava otklanjanjem uslova koji dovode do njega. Ali ako do rojevnog nagona ipak dodje i pelar zapazi da pele grade rojevne matinjake, rojevni nagon se moe ugasiti tako to se konica koja se sprema za rojenje premjesti na mjesto neke slabe, a slaba na mesto one koja se sprema za rojenje. Poto e sve izletnice iz jake konice koja se sprema za rojenje ui u slabu zajednicu, slaba zajednica e ojaati, a jaka e odustati od rojenja. Ako nema slabih zajednica koje bi trebalo ojaati, onda se iz jake moe uzeti svo leglo i rasporediti ostalima, a ovoj se na mestu uzetih okvira s leglom daju satne osnove. Meutim, tim se samo privremeno odlae rojenje, jer davanjem legla drugim jakim zajednicama u njima e se izazvati rojevni nagon. Zato je reenje samo u formiranju novih zajednica, pravljenju vetakih rojeva.